Lek Marocen film tablete, je indikovan za lečenje sledećih infekcija (videti odeljke 4.4 i 5.1). Pre započinjanja terapije posebnu pažnju obratiti na dostupne informacije o rezistenciji bakterija na ciprofloksacin.
Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o pravilnoj upotrebi antibiotika.
Odrasli
-egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća
-bronhopulmonalne infekcije kod obolelih od cistične fibroze ili kod osoba sa bronhiektazijama
-pneumonija
-gonokokni uretritis i cervicitis, uzrokovani osetljivom bakterijom Neisseria gonorrhoeae
-epididimo-orhitis uključujući i one slučajeve uzokovane osetljivom bakterijom Neisseria gonorrhoeae
-pelvična inflamatorna bolest uključujući i slučajeve uzrokovane osetljivom bakterijom Neisseria gonorrhoeae
Ciprofloksacin može da se koristi za lečenje pacijenata sa neutropenijom koji imaju groznicu za koju se sumnja da je posledica bakterijske infekcije.
Deca i adolescenti
Pseudomonas aeruginosa
Ciprofloksacin se može koristiti za lečenje teških oblika infekcija kod dece i adolescenata, u slučajevima gde se smatra da je to neophodno.
Lečenje treba da započinje samo lekar koji ima iskustvo u lečenju pacijenata sa cističnom fibrozom i/ili u lečenju teških oblika infekcija kod dece i adolescenata (Videti odeljke 4.4 i 5.1).
Doziranje
Doziranje zavisi od indikacije, težine i mesta infekcije, osetljivosti uzročnika na ciprofloksacin, renalne funkcije pacijenta, a kod dece i adolescenata i od telesne mase.
Dužina terapije zavisi od težine infekcije i kliničkog i bakteriološkog toka bolesti.
Lečenje infekcija uzrokovanih pojedinim bakterijama (npr. Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter ili Staphylocoocci) može zahtevati primenu većih doza ciprofloksacina i istovremenu primenu drugih antibiotika.
Lečenje nekih infekcija (npr. pelvična inflamatorna bolest, intraabdominalne infekcije, infekcije kod pacijenata sa neutropenijom, infekcije kostiju i zglobova) može zahtevati istovremenu primenu još nekih antibakterijskih lekova u zavisnosti od uzročnika.
Odrasli
Indikacije | Dnevne doze (u mg) | Ukupno trajanje lečenja | |
Infekcije donjih delova respiratornog trakta | 500 mg dva puta dnevno do 750 mg | 7-14 dana | |
Infekcije gornjih delova | Akutna | 500 mg dva puta | 7-14 dana |
respiratornog trakta | sinuzitisa | ||
Hronični supurativni otitis | 500 mg dva puta dnevno do 750 mg | 7-14 dana | |
Maligni otitis | 750 mg dva puta | 28 dana do 3 meseca | |
Infekcije urinarnog trakta | Nekomplikovani cistitis | 250 mg dva puta dnevno do 500 mg dva puta dnevno | 3 dana |
Kod žena u premenopauzi, može se primenjivati 500 mg u jednoj pojedinačnoj dozi | |||
Komplikovani cistitis, nekomplikovani | 500 mg dva puta dnevno | 7 dana | |
Komplikovani pijelonefritis | 500 mg dva puta dnevno do 750 mg | Najmanje 10 dana; lečenje se može nastaviti i duže od 21 dana u nekim | |
Prostatitis | 500 mg do 750 mg | 2-4 nedelje (akutni), do 4-6 nedelja | |
Infekcije genitalnog trakta | Gonokokni uretritis i cervicitis | 500 mg kao pojedinačna doza | 1 dan (pojedinačna doza) |
Epididimo-orhitis i pelvična inflamatorna | 500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno | najmanje 14 dana | |
Infekcije gastrointestinalnog trakta i intraabdominalne infekcije | Dijareja uzrokovana bakterijskim patogenima uključujući Shigella spp. (sem Shigella dysenteriae tip I) i empirijsko lečenje težih oblika | 500 mg dva puta dnevno | 1 dan |
Dijareja uzrokovana bakterijom Shigella | 500 mg dva puta dnevno | 5 dana | |
Dijareja uzrokovana | 500 mg dva puta dnevno | 3 dana | |
Tifoidna groznica | 500 mg dva puta | 7 dana | |
Intraabdominalne | 500 mg dva puta | 5-14 dana |
uzrokovane Gram- negativnim | dva puta dnevno | ||
Infekcije kože i mekih tkiva | 500 mg dva puta | 7-14 dana | |
Infekcije kostiju i zglobova | 500 mg dva puta | maksimalno 3 meseca | |
Pacijenti sa neutropenijom koji imaju groznicu za koju se sumnja da je uzrokovana bakterijskom infekcijom (Ciprofloksacin istovremeno treba dati sa još nekim antibiotikom u skladu sa | 500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno | Terapiju treba nastaviti u toku celog perioda dok postoji neutropenija | |
Profilaksa invazivnih infekcija izazvanih Neisseria meningitidis | 500 mg kao pojedinačna doza | 1 dan | |
Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i lečenje), kod osoba koje mogu da primaju terapiju oralnim putem kada je to klinički odgovarajuće (terapiju je potrebno započeti što je pre | 500 mg dva puta dnevno | 60 dana od potvrde izlaganja Bacillus anthracis |
Pedijatrijska populacija
Indikacije | Dnevna doza (u mg) | Ukupno trajanje lečenja (potencijalno uključujući i inicijalnu parenteralnu terapiju |
Cistična fibroza | 20 mg/kg telesne mase dva puta | 10 do 14 dana |
Komplikovane infekcije | 10 mg/kg telesne mase dva puta | 10 do 21 dan |
Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i lečenje), kod osoba koje mogu da primaju terapiju oralnim putem kada je to klinički odgovarajuće (terapiju je potrebno započeti što je pre moguće nakon suspektnog ili | 10 mg/kg telesne mase dva puta dnevno, maksimalno 500 mg po dozi | 60 dana od potvrde izlaganja |
Drugi teški oblici infekcija | 20 mg/kg telesne mase dva puta | U zavisnosti od tipa infekcije |
Stariji pacijenti
Prilikom određivanja doze kod starijih pacijenata treba uzeti u obzir težinu infekcije i klirens kreatinina pacijenta.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega i jetre
Preporučene početne doze i doze održavanja kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega su date u tabeli:
Klirens kreatinina (mL/min/1,73m2) | Serumski kreatinin | Oralna doza (mg) |
(mikromol/L) | ||
>60 | <124 | Videti uobičajeno doziranje |
30-60 | 124-168 | 250-500 mg na svakih 12 sati |
<30 | >169 | 250-500 mg na svaka 24 sata |
pacijenti na hemodijalizi | >169 | 250-500 mg na svaka 24 sata |
pacijenti na peritonealnoj dijalizi | >169 | 250-500 mg na svaka 24 sata |
Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre nije potrebno prilagođavanje doze. Nije utvrđeno doziranje kod dece sa oštećenom funkcijom bubrega/jetre.
Način primene Oralna primena.
Tablete treba progutati cele sa malo vode (ne žvakati). Mogu se uzimati nezavisno od obroka. Ukoliko se uzimaju na prazan stomak dolazi do brže resorpcije aktivne supstance. Ciprofloksacin tablete ne treba uzimati sa mlečnim proizvodima (npr. mleko, jogurt) ili voćnim sokovima obogaćenim mineralima (npr. sok od pomorandže obogaćen kalcijumom) (Videti odeljak 4.5).
U težim slučajevima ili ukoliko pacijent ima problema sa gutanjem tableta (npr. pacijenti na enteralnoj ishrani), preporučeno je započeti terapiju intravenskom primenom ciprofloksacina, dok ne bude moguć prelazak na oralnu terapiju.
Teški oblici infekcija i mešovite infekcije izazvane Gram-pozitivnim i anerobnim patogenima
Monoterapija ciprofloksacinom nije pogodna za lečenje teških infekcija i infekcija koje su izazvane Gram- pozitivnim ili anaerobnim patogenima. U ovim slučajevima istovremeno sa ciprofloksacinom je potrebno primeniti i druge odgovarajuće antibiotike.
Streptokokne infekcije (uključujući Streptococcus pneumoniae)
Ciprofloksacin se ne preporučuje za lečenje streptokoknih infekcija zbog nedovoljne efikasnosti.
Infekcije genitalnog trakta
Gonokokni uretritis, cervicitis, epididimo-orhitis i pelvična inflamatorna bolest mogu biti uzrokovani
N.gonorrhoeae rezistentnom na fluorohinolone.
U skladu s tim, ciprofloksacin treba koristiti za lečenje gonokoknog uretritisa ili cervicitisa samo ukoliko se može isključiti Neisseria gonorrhoeae rezistentna na ciprofloksacin.
Za lečenje epididimo-orhitisa i pelvičnih inflamatornih bolesti, empirijsku primenu ciprofloksacina u kombinaciji sa drugim antibiotikom (npr. cefalosporinom) treba razmotriti, samo ukoliko se na osnovu lokalnih podataka može isključiti ciprofloksacin-rezistentna N.gonorrhoeae. Ukoliko se nakon tri dana lečenja ne postigne kliničko poboljšanje, potrebno je razmotriti druge terapijske mogućnosti.
Infekcije urinarnog trakta
Rezistencija na fluorohinolone Escherichia coli, kao najčešćeg uzročnika urinarnih infekcija, varira u različitim zemljama Evrope. Savetuje se da se prilikom propisivanja ciprofloksacina uzme u obzir prevalenca lokalne rezistencije E.coli na fluorohinolone.
Očekuje se da je pojedinačna doza ciprofloksacina koja se može koristiti u nekomplikovanom cistitisu kod premenopauzalnih žena udružena sa manjom efikasnošću nego pri dužem lečenju. Sve ovo se mora uzeti u obzir s obzirom na porast rezistencije E.coli na fluorohinolone.
Intraabdominalne infekcije
Ograničeni su podaci o efikasnosti ciprofloksacina u lečenju postoperativnih intraabdominalnih infekcija.
Putnička dijareja
Prilikom izbora ciprofloksacina u terapiji putničke dijareje treba uzeti u obzir rezistenciju patogenih sojeva u zemlji koju je pacijent posetio.
Infekcije kostiju i zglobova
Ciprofloksacin treba uzimati u kombinaciji sa drugim antibakterijskim lekovima, u zavisnosti od mikrobioloških rezultata.
Inhalacioni antraks
Upotreba kod ljudi je zasnovana na in vitro suspektibilnim podacima i na eksperimentalnim podacima na životinjama, uz ograničene podatke na ljudima. Lekari treba da se rukovode nacionalnim i/ili internacionalno prihvaćenim dokumentima u pogledu terapije antraksa.
Pedijatrijska populacija
Upotreba ciprofloksacina kod dece i adolescenata treba da bude u skladu sa zvaničnim vodičima. Lečenje treba započeti pod kontrolom lekara koji imaju iskustvo u lečenju cistične fibroze i/ili teških oblika infekcije kod dece i adolescenata.
Utvrđeno je da ciprofloksacin može izazvati artropatiju zglobova opterećenih težinom kod nezrelih životinja. Bezbednosni podaci iz randomizovane, dvostruko slepe studije, koja je pratila upotrebu ciprofloksacina kod dece (ciprofloksacin: n=335; prosečni uzrast=6,3 godine; kontrolna grupa: n=349; prosečni uzrast=6,2 godine; raspon godina = od 1 do 17 godina) pokazuju da je incidenca suspektne artropatije povezane sa upotrebom leka (zaključeno na osnovu kliničkih simptoma i znakova poremećaja zglobova),do 42. dana bila 7,2% i 4,6%. Nakon jednogodišnjeg praćenja incidenca je iznosila 9,0% i 5,7%. Porast, sa lekom povezane suspektne artropatije tokom vremena, nije bio statistički značajan između grupa. Lečenje ciprofloksacinom treba započeti samo nakon pažljive procene koristi i rizika, zbog mogućeg neželjenog dejstva na zglobove i okolna tkiva (videti odeljak 4.8).
Bronhopulmonarne infekcije kod pacijenata sa cističnom fibrozom
Kliničke studije su rađene kod dece i adolescenata uzrasta 5-17 godina. Ograničeni su podaci o lečenju dece uzrasta 1-5 godina.
Komplikovane infekcije urinarnog trakta i pijelonefritis
Upotrebu ciprofloksacina za lečenje komplikovanih urinarnih infekcija treba razmotriti kada se ne mogu koristiti drugi lekovi i ukoliko su u skladu sa mikrobiološkim rezultatima
Kliničke studije su rađene kod dece i adolescenata uzrasta 1-17 godina.
Drugi specifični teški oblici infekcija
Ciprofloksacin je opravdano koristiti u drugim teškim oblicima infekcija u skladu sa zvaničnim vodičima ili nakon pažljive procene koristi i rizika kada se ne može koristiti druga terapija ili nakon neuspeha konvencionalne terapije i ukoliko mikrobiološke analize potvrde osetljivost na ovaj antibiotik.
Upotreba ciprofloksacina u drugim teškim oblicima infekcija, sem već pomenutih, nije ispitivana u kliničkim studijama i kliničko iskustvo je ograničeno. Iz tog razloga, savetuje se oprez prilikom lečenja pacijenata sa ovim infekcijama.
Preosetljivost
Preosetljivost i alergijske reakcije, uključujući anafilaksu i anafilaktoidne reakcije se mogu javiti nakon primene jedne doze (videti odeljak 4.8) i mogu ugroziti život. Ukoliko se javi ovakva reakcija, prekinuti lečenje ciprofloksacinom i primeniti adekvatnu medicinsku terapiju.
Muskuloskeletni sistem
Generalno, ciprofloksacin ne bi trebalo koristiti kod pacijenata koji su ranije imali poremećaj/oboljenje tetiva povezano sa lečenjem hinolonima. Međutim, u veoma retkim slučajevima, nakon mikrobiološke potvrde uzročnika i procene odnosa koristi i rizika, ciprofloksacin se može propisati ovim pacijentima za lečenje
određenih težih oblika infekcija, posebno u slučaju neuspeha standardne terapije ili bakterijske rezistencije, kada mikrobiološki podaci opravdavaju upotrebu ciprofloksacina.
Prilikom upotrebe ciprofloksacina, čak i tokom prvih 48 sati od početka lečenja, može doći do pojave tendinitisa i rupture tetive (posebno Ahilove), ponekad i obostrane. Zapaljenje i ruptura tetive se nekad mogu javiti i nekoliko meseci nakon prekida upotrebe ciprofloksacina. Rizik od tendinopatije može biti povećan kod starijih pacijenata i pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima (videti odeljak 4.8).
Ukoliko se javi bilo koji znak tendinitisa (npr. bolni otok, zapaljenje), terapiju ciprofloksacinom treba prekinuti. Voditi računa da zahvaćen ekstremitet bude u stanju mirovanja.
Ciprofloksacin sa oprezom treba upotrebiti kod pacijenata sa miastenijom gravis, jer može doći do pogoršanja simptoma (videti odeljak 4.8).
Aneurizma i disekcija aorte
U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte nakon uzimanja fluorohinolona, posebno kod populacije starijih.
Stoga se fluorohinoloni smeju primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmatskom bolešću u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte, ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju za aneurizmu i disekciju aorte (npr. Marfan-ov sindrom, vaskularni oblik Ehlers-Danlos-ovog sindroma, Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza).
Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.
Poremećaji vida
Ukoliko tokom terapije dođe do slabljenja vida ili se ispolji bilo kakav efekat na oči,, potrebno je odmah konsultovati oftalmologa.
Fotosenzitivnost
Utvrđeno je da ciproflokacin izaziva fotosenzitivne reakcije. Pacijentima treba savetovati da izbegavaju izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti ili UV zračenju tokom terapije ciprofloksacinom (videti odeljak 4.8).
Centralni nervni sistem
Poznato je da ciprofloksacin, kao i ostali hinoloni, može izazvati konvulzije ili sniziti prag za njihovu pojavu. Bilo je pojedinačnih izveštaja pojave status epilepticus-a. Ciprofloksacin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa poremećajima CNS-a, koji mogu biti predispozicija za nastanak kovulzija. U slučaju pojave konvulzija, terapiju ciprofloksacinom treba prekinuti (videti odeljak 4.8).
Psihijatrijske reakcije se mogu javiti i nakon prve primene ciprofloksacina. U retkim slučajevima, depresija ili psihoze mogu progredirati do suicidalnih ideacija/misli do pokušaja ili čak izvršenja samoubistva. U ovim slučajevima, treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom.
Prijavljeni su slučajevi polineuropatije (zasnovani na neurološkim simptomima kao što su bol, osećaj žarenja, senzorni poremećaji ili slabost mišića, koja može biti samostalna ili udružena sa drugim simptomima) kod pacijenata koji su na terapiji ciprofloksacinom. Terapiju ciprofloksacinom treba prekinuti kod pacijenata kod kojih se jave simptomi neuropatije, uključujući bol, osećaj žarenja, bockanje, utrnulost, i/ili slabost, kako bi se sprečila pojava ireverzibilnog stanja (videti odeljak 4.8).
Kardiološki poremećaji
Potreban je oprez kada se fluorohinoloni, uključujući i ciprofloksacin, primenjuju kod pacijenata sa poznatim faktorima rizika za prolongaciju QT intervala kao što su, na primer:
Stariji pacijenti i osobe ženskog pola mogu biti više osetljive na QT-prolongaciju izazvanu lekovima.
Stoga je potreban oprez kod upotrebe fluorohinolona, uključujući i ciprofloksacin, kod ovih grupa pacijenata.
(videti odeljak 4.2 Stariji pacijenti, odeljke 4.5, 4.8 i 4.9).
Disglikemija
Kao i prilikom primene ostalih hinolona, može doći do poremećaja nivoa glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju (videti odeljak 4.8), posebno kod dijabetičara na terapiji oralnim antidijabetikom (npr. glibenklamid) ili insulinom. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Stoga je neophodno pažljivo praćenje nivoa glukoze kod dijabetičara.
Gastrointestinalni sistem
Pojava teške i uporne dijareje tokom ili nakon završetka lečenja (uključujući i nekoliko nedelja nakon lečenja) može ukazati na kolitis pouzrokovan upotrebom antibiotika (opasan po život sa mogućim fatalnim ishodom), koji zahteva hitnu terapiju (videti odeljak 4.8). U ovim slučajevima, neophodno je odmah prekinuti lečenje ciprofloksacinom i primeniti adekvatnu terapiju.
Kontraindikovana je primena antiperistaltičkih lekova.
Bubrežni i urinarni sistem
Prijavljeni su slučajevi kristalurije udruženi sa upotrebom ciprofloksacina (videti odeljak 4.8). Pacijenti koji su na terapiji ciprofloksacinom treba da budu dobro hidrirani. Trebalo bi izbegavati prekomernu alkalizaciju urina.
Oštećena funkcija bubrega
S obzirom na to da se ciprofloksacin u velikoj meri izlučuje u nepromenjenom obliku putem bubrega, potrebno je prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, kao što je opisano u odeljku 4.2, da bi se izbegla pojava neželjenih dejstava zbog akumulacije leka.
Hepatobilijarni sistem
Prilikom upotrebe ciprofloksacina su zabeleženi slučajevi hepatičke nekroze i po život opasne insuficijencije jetre (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave bilo kakvih znakova i simptoma oboljenja jetre (kao što su anoreksija, žutica, tamna prebojenost urina, svrab, bol u abdomenu), lečenje treba prekinuti.
Deficit glukozo-6- fosfat dehidrogenaze
Kod pacijenata sa deficitom glukozo-6 fosfat dehidrogenaze bilo je slučajeva pojave hemolitičkih reakcija. Kod ovih pacijenata treba izbegavati primenu ciprofloksacina, osim ukoliko je procenjeno da korist prevazilazi potencijalni rizik za njegovu primenu. U ovom slučaju, potrebno je pratiti znake eventualne potencijalne pojave hemolize.
Rezistencija
U toku ili nakon lečenja ciprofloksacinom, mogu se izolovati bakterije koje pokazuju rezistenciju na ciprofloksacin, sa ili bez klinički vidljivih znakova superinfekcije. Naročit rizik postoji u slučaju produženog lečenja, u slučaju terapije nozokomijalnih infekcija i/ili infekcija uzrokovanih Staphylococcus-om i Pseudomonas spp.
Citohrom P450
Ciprofloksacin inhibira CYP1A2 i tako može povećati serumske koncentracije istovremeno primenjenih supstanci koje se metabolišu preko ovog enzima (npr. teofilin, klozapin, olanazapin, ropinirol, tizanidin, duloksetin, agomelatin). U sladu sa tim, pacijente koji uzimaju ove lekove istovremeno sa ciprofloksacinom, neophodno je pažljivo pratiti radi kliničkih znakova predoziranja, a može biti neophodno i određivanje serumskih koncentracija, posebno teofilina, (videti odeljak 4.5). Istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina je kontraindikovana.
Metotreksat
Istovremena upotreba ciprofloksacina i metotreksata se ne preporučuje (videti odeljak 4.5). Uticaj na laboratorijske analize
In vitro aktivnost ciprofloksacina na Mycobacterium tuberculosis može dati lažno negativne rezultate bakteriološkog ispitivanja u uzorcima uzetih od pacijenata koji su na terapiji ciprofloksacinom.
Uticaj drugih lekova na ciprofloksacin
Lekovi za koje se zna da produžavaju QT interval
Ciprofloksacin, kao i druge fluorohionolone, treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata koji uzimaju lekove za koje se zna da mogu produžiti QT interval (npr. antiaritmici iz klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici) (videti odeljak 4.4).
Stvaranje helatnih kompleksa
Istovremena oralna upotreba ciprofloksacina i lekova i suplemenata minerala koji sadrže polivalentne katjone (npr. kalcijum, magnezijum, aluminijum, gvožđe), polimera koji vezuju fosfate (npr. sevelamer ili lantanum karbonat), sukralfata ili antacida, kao i lekova sa visokim puferskim kapacitetom (npr. didanozin tablete), koje sadrže magnezijum, aluminijum ili kalcijum, redukuju resorpciju ciprofloksacina. U skladu s tim, ciprofloksacin treba primenjivati 1-2 sata pre, ili najmanje 4 sata posle primene ovih lekova. Ovo ograničenje se ne odnosi na primenu antacida koji pripadaju grupi blokatora H2 receptora.
Hrana i mlečni proizvodi
Kalcijum iz obroka ne utiče značajno na resorpciju. Međutim, u toku lečenja ciprofloksacinom treba izbegavati istovremenu upotrebu mlečnih proizvoda ili napitaka obogaćenim mineralima (npr. mleko, jogurt, kalcijumom obogaćen sok od pomorandže) zbog mogućeg smanjenja resorpcije ciprofloksacina.
Probenecid
Probenecid utiče na renalnu ekskreciju ciprofloksacina. Istovremena upotreba probenecida i cipofloksacina povećava vrednosti serumske koncentracije ciprofloksacina.
Metoklopramid
Metoklopramid ubrzava resorpciju ciprofloksacina (primenjenog oralnim putem) što dovodi do kraćeg vremena za dostizanje maksimalnih koncentracija u plazmi. Nisu zapaženi efekti na bioraspoloživost ciprofloksacina.
Omeprazol
Istovremena primena ciprofloksacina i proizvoda koji sadrže omeprazol, dovodi do blagog smanjenja vrednosti Cmax i PIK ciprofloksacina.
Uticaj ciprofloksacina na druge lekove
Tizanidin
Tizanidin se ne sme uzimati istovremeno sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.3). U kliničkoj studiji rađenoj na zdravim dobrovoljcima, zapaženo je povećanje koncentracija tizanidina u serumu (sedmostruko povećanje Cmax,opseg: 4-21 put; desetostruko povećanje parametra PIK, raspon: 6-24 puta) kada je primenjivan istovremeno sa ciprofloksacinom. Povećane vrednosti serumskih koncentracija tizanidina mogu potencirati hipotenzivne i sedativne efekte.
Metotreksat
Renalni tubularni transport metotreksata može biti inhibiran istovremenom primenom ciprofloksacina, potencijalno dovodeći do porasta koncentracije metotreksata u plazmi i povećanog rizika od toksičnih reakcija izazvanih metotreksatom. Istovremena upotreba metotreksata i ciprofloksacina se ne preporučuje (videti odeljak 4.4).
Teofilin
Istovremena primena ciprofloksacina i teofilina može dovesti do neželjenog porasta koncentracije teofilina u serumu. To može voditi pojavi neželjenih dejstava uzrokovanih teofilinom koja u retkim slučajevima mogu
ugroziti život ili biti fatalna. U toku istovremene primene neophodno je praćenje serumskih koncentracija teofilina i po potrebi redukcija doze teofilina (videti odeljak 4.4).
Drugi derivati ksantina
Kod istovremene primene ciprofloksacina i kofeina ili pentoksifilina (oksipentifilina), prijavljene su povećane serumske koncentracije ovih derivata ksantina.
Fenitoin
Istovremena primena ciprofloksacina i fenitoina može dovesti do povećanja ili redukcije vrednosti serumskih koncentracija fenitoina. Potrebno je praćenje serumskih koncentracija.
Ciklosporin
Primećeno je prolazno povećanje koncentracije serumskog kreatinina prilikom istovremene primene lekova koji sadrže ciprofloksacin i ciklosporin. Zbog toga je potrebno dva puta nedeljno kontrolisati koncentraciju kreatinina u serumu kod ovih pacijenata.
Antagonisti vitamina K
Istovremena primena ciprofloksacina sa antagonistom vitamina K može pojačati njegovo antikoagulantno dejstvo. Rizik može da varira u zavisnosti od vrste infekcije, godina i opšteg statusa pacijenta, tako da je uticaj fluorohinolona na povećanje parametra INR („international normalised ratio“) teško proceniti.
Preporučuje se često praćenje INR-a tokom i kratko nakon koadministracije ciprofloksacina i oralnih antikoagulantnih proizvoda (antagonista vitamina K, kao što su varfarin, acenokumarol, fenprokumon ili fluindion).
Duloksetin
U kliničkim studijama je pokazano da istovremena upotreba duloksetina i snažnih inhibitora CYP450 1A2 izoenzima kao što je fluvoksamin, može dovesti do povećanja parametara PIK i Cmax duloksetina. Iako nema dostupnih kliničkih podataka o mogućim interakcijama sa ciprofloksacinom, mogu se očekivati slični efekti nakon istovremene primene (videti odeljak 4.4).
Ropinirol
Kliničko ispitivanje je pokazalo da istovremena upotreba ropinirola sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom izoenzima CYP450 1A2, dovodi do povećanja Cmax i PIK ropinirola za 60%, odnosno 84% tim redom. S toga se preporučuje praćenje dozno-zavisnih neželjenih dejstava i adekvatno prilagođavanje doze ropinirola, tokom i neposredno nakon perioda istovremene primene sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.4).
Lidokain
Pokazano je da kod zdravih ispitanika istovremena primena lekova koji sadrže lidokain sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom CYP450 1A2 izoenzima, redukuje klirens intravenskog lidokaina za 22%. Iako se terapija lidokainom dobro podnosi, nakon istovremene primene sa ciprofloksacinom može doći do interakcije i potencijalne pojave neželjenih dejstava.
Klozapin
Nakon istovremene primene 250 mg ciprofloksacina i klozapina tokom 7 dana, serumske koncentracije klozapina i N-desmetilklozapina su bile povećane za 29%, odnosno 31%. Savetuje se kliničko praćenje i adekvatno podešavanje doze klozapina u toku i kratko nakon istovremene primene sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.4).
Sildenafil
Cmax i PIK sildenafila su bili povećani približno dva puta kod zdravih ispitanika nakon oralne primene doze
50 mg istovremeno sa 500 mg ciprofloksacina. Iz tog razloga, prilikom istovremenog propisivanja ciprofloksacina sa sildenafilom, uzimajući u obzir korist i rizike terapije.
Agomelatin
U kliničkim studijama je dokazano da fluvoksamin, kao snažan inhibitor CYP450 1A2 izoenzima, značajno inhibira metabolizam agomelatina dovodeći do 60 puta veće izloženosti agomelatinu. Iako nisu dostupni
klinički podaci koji ukazuju na moguću interakciju sa ciprofloksacinom, koji je umereni inhibitor CYP450 1A2, mogu se očekivati slični efekti nakon istovremene primene videti ‘’Citohrom P450’’ u odeljku 4.4).
Zolpidem
Istovremena primena ciprofloksacina može povećati vrednosti zolpidema u krvi, tako da se istovremena primena ne preporučuje.
Trudnoća
Dostupni podaci o upotrebi ciprofloksacina kod trudnica ne ukazuju na pojavu malformacija ili znakova na feto/neonatalnu toksičnost. Studije na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne efekte u pogledu reproduktivne toksičnosti. Kod mladunaca i još nerođenih životinja primećeno je da izloženost hinolonima ima efekte na nezrelu hrskavicu, pa se stoga ne može isključiti oštećenje zglobne hrskavice kod jedinki kod kojih nije završen razvoj kao i štetan efekat na zglobnu hrskavicu kod nezrelog ljudskog organizma/fetusa (videti odeljak 5.3).
Kao mera predostrožnosti, potrebno je izbegavati upotrebu ciprofloksacina u trudnoći. Dojenje
Ciprofloksacin se izlučuje u majčino mleko. Zbog potencijalnog rizika od oštećenja zglobova, ciprofloksacin ne treba koristiti tokom dojenja.
Zbog neuroloških efekata, ciprofloksacin može uticati na vreme reakcije, pa sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama može biti smanjena.
Neželjene reakcije su prema učestalosti definisane na sledeći način: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 i
<1/10); povremeno (≥1/1000 i <1/100); retko (≥1/10 000 i <1/1000); veoma retko (<1/10 000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Najčešće prijavljena neželjena dejstva su nauzeja i dijareja.
Neželjena dejstva prijavljena u kliničkim studijama i postmarketinškom praćenju leka ciprofloksacina (oralna, intravenska i sekvencijalna terapija) su klasifikovana po kategorijama učestalosti javljanja data u niže navedenoj tabeli. Prilikom procenjivanja učestalosti uzeti su podaci prijavljeni i kod oralne i intravenske primene leka.
Klasa sistema | Česta | Povremena | Retka | Veoma retka | Nepoznata |
organa | (≥1/100, | (≥1/1000, | (≥1/10000, <1/1000) | (<1/10000) | učestalost |
<1/10) | <1/100) | (ne može se | |||
proceniti na | |||||
osnovu dostupnih | |||||
podataka) | |||||
Infekcije i | Superinfekcija | ||||
Poremećaji krvi i | Eozinofilija | Leukopenija | Hemolitička | ||
limfnog sistema | Anemija | anemija | |||
Neutropenija | Agranulocitoza | ||||
Leukocitoza | Pancitopenija | ||||
Trombocitopenija | (životno | ||||
Trombocitemija | ugrožavajuća) | ||||
Depresija koštane | |||||
srži (životno |
ugrožavajuća) | |||||
Poremećaji imunskog sistema | Alergijske reakcije Alergijski edem/angioedem | Anafilaktička reakcija Anafilaktički šok (životno ugrožavajući)(videt i odeljak 4.4) | |||
Poremećaji metabolizma i | Smanjen apetit | Hiperglikemija | |||
Endokrini poremećaji | Sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog | ||||
Psihijatrijski poremećaji | Psihomotorna hiperaktivnost/ agitacija | Konfuzija ili dezorijentacija Anksiozne reakcije Neuobičajeni snovi Depresija (potencijalno kulminira sa suicidalnim ideacijama/mislima ili pokušajem suicida i suicidom) (videti odeljak 4.4) | Psihotičke reakcije (potencijalno kulminiraju sa suicidalnim ideacijama/mislima ili pokušajem suicida i suicidom) (videti odeljak 4.4) | Manija (uključujući hipomaniju) | |
Poremećaji nervnog sistema | Glavobolja Vrtoglavica Poremećaj sna Poremećaj čula ukusa | Parestezije i disestezije Hipoestezija Tremor Konvulzije (uključujući status epileptikus, videti odeljak 4.4) Vertigo | Migrena Poremećaj koordinacije Poremećaj hoda Poremećai olfaktornog nerva Intrakranijalna hipertenzija i | Periferna neuropatija i polineuropatija (videti odeljak 4.4) | |
Poremećaji oka | Poremećaj vida | Poremećaj | |||
Poremećaj uha i labirinta | Tinitus Gubitak | ||||
Kardiološki poremećaji | Tahikardija | Ventrikularna aritmija, ''torsades de pointes'' (prijavljeni uglavnom kod pacijenata sa faktorima rizika za produženje QT |
intervala na EKG- u (videti odeljke | |||||
Vaskularni poremećaji | Vazodilatacija | Vaskulitis | |||
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | Dispneja (uključujući astmatična stanja) | ||||
Gastrointestinalni poremećaji | Nauzeja Dijareja | Povraćanje Gastrointestin alni i bol u abdomenu | Kolitis kao posledica upotrebe antibiotika (veoma retko sa mogućim fatalnim | Pankreatitis | |
Hepatobilijarni poremećaji | Povećane vrednosti transaminaza Povećane vrednosti bilirubina | Oštećenje jetre Holestatski ikterus Hepatitis | Nekroza jetre (veoma retko progredira do insuficijencije jetre koja ugrožava | ||
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Raš Pruritus Urtikarija | Fotosenzitivne reakcije (videti odeljak 4.4) | Petehije Erythema multiforme | Akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP) | |
Poremećaj mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva | Mišićno- skeletni bol (npr. bolovi ekstremiteta, bol u leđima, bol u grudima) Artralgija | Mijalgija Artritis | Mišićna slabost Tendinitis Ruptura tetive (predominantno Ahilove)(videti odeljak 4.4) Egzarcerbacija simptoma miastenije gravis | ||
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Oštećenje bubrega | Bubrežna insuficijencija Hematurija Kristalurija |
nefritis | |||||
Opšti poremećaji i reakcije na mestu | Astenija Groznica | Edem Znojenje | |||
Ispitivanja | Porast vrednosti alkalne fosfataze u krvi | Povećane vrednosti amilaze | Povećane vrednosti INR (kod pacijenata koji se leče antagonistima |
Pedijatrijski pacijenti
Incidenca artropatije (artralgija, artritis), gorepomenuta, se odnosi na podatke dobijene iz studija koje su sprovedene kod odraslih pacijenata. Kod dece je češće prijavljivana artropatija (videti odeljak 4.4).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Predoziranost, sa blagim simptomima toksičnosti, javila se prilikom upotrebe 12 g. Prijavljeno je da akutna predoziranost sa 16 g uzrokuje akutnu bubrežnu insuficijenciju.
Simptomi predoziranosti su vrtoglavica, tremor, glavobolja, zamor, konvuzije, halucinacije, konfuzija, nelagodnost u abdomenu, oštećenje funkcije bubrega i jetre, kao i kristalurija i hematurija. Bilo je i slučajeva reverzibilne bubrežne toksičnosti.
Pored rutinskih urgentnih mera, kao što je pražnjenje želuca praćeno primenom medicinskog uglja, potrebno je praćenje bubrežne funkcije, praćenje urinarnog pH i po potrebi povećanje aciditeta radi prevencije kristalurije. Potrebno je održavati dobru hidrataciju pacijenta. Antacidi koji sadrže kalcijum i magnezijum teorijski mogu redukovati resorpciju ciprofloksacina kod predoziranja.
Samo mali deo ciprofloksacina (<10%) se može eliminisati hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom.
U slučaju predoziranja, treba primeniti simptomatsku terapiju. Potrebno je sprovesti EKG monitoring, zbog moguće prolongacije QT intervala.
ATC šifra: J01MA02 Mehanizam dejstva
Ciprofloksacin je fluorohinolonski antibiotik, koji baktericidnu aktivnost ostvaruje inhibicijom tip II topoizomeraze (DNA-giraze) i topoizomeraze IV,, koje su neophodne za replikaciju, transkripciju, reparaciju i rekombinaciju bakterijske DNK.
Odnos farmakokinetike i farmakodinamike (FK/FD)
Efikasnost uglavnom zavisi od odnosa između maksimalne koncentracije leka u serumu (Cmax) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIC) ciprofloksacina za određenu bakteriju, kao i odnosa između površine ispod krive (PIK) i MIC.
Mehanizam rezistencije
In vitro rezistencija na ciprofloksacin može biti stečena kroz postepen proces određivanja mesta mutacije na DNK girazi i topoizomerazi IV. Stepen ukrštene rezistencije između ciprofloksacina i drugih fluorohinolona je različit. Pojedinačne mutacije ne moraju dovesti do kliničke rezistencije, ali višestruke mutacije generalno dovode do kliničke rezistencije na veliki broj ili sve aktivne supstance iz te grupe.
Rezistencija nastala usled nepropustljivosti i/ili aktivnog mehanizma izbacivanja aktivne supstance iz ćelije (efluks pumpama), može imati različiti efekat na osetljivost na fluorohinolone, koji zavisi od fizičko- hemijskih svojstava samih fluorohinolona, ali i od afiniteta bakterijskog transportnog sistema za svaku aktivnu supstancu. Svi in vitro mehanizmi rezistencije su često primećeni i kod kliničkih izolata. Mehanizmi rezistencije koji inaktivišu druge antibiotike, kao promena propustljivosti membrane (česta kod Pseudomonas aeruginosa) i efluksni mehanizmi mogu uticati na osetljivost na ciprofloksacin.
Prijavljena je plazmidima posredovana rezistencija kodirana qnr-genima. Spektar bakterijske aktivnost
Date su granične vrednosti koncentracija („breakpoints”) na osnovu kojih se definišu osetljive, srednje osetljive i rezistente vrste bakterija:
EUCAST preporuke
Mikroorganizmi | Osetljivost | Rezistencija |
Enterobacteriaceae | S ≤ 0,5 mg/L | R > 1 mg/L |
Pseudomonas spp. | S ≤ 0,5 mg/L | R > 1 mg/L |
Acinetobacter spp. | S ≤ 1 mg/L | R > 1 mg/L |
Staphylococcus spp.1 | S ≤ 1 mg/L | R > 1 mg/L |
Haemophilus influenzae i | S ≤ 0,5 mg/L | R > 0,5 mg/L |
Neisseria gonorrhoeae | S ≤ 0,03 mg/L | R > 0,06 mg/L |
Neisseria meningitidis | S ≤ 0,03 mg/L | R > 0,06 mg/L |
Granične vrednosti koncentracija | S ≤ 0,5 mg/L | R > 1 mg/L |
1 Staphylococcus spp.- granične vrednosti koncentracija za ciprofloksacin se odnose na terapiju velikim dozama |
Prevalenca stečene rezistencije može varirati geografski i u vremenu za pojedine vrste, pa su poželjni lokalni podaci o rezistenciji, posebno u slučaju lečenja teških oblika infekcija. Po potrebi, treba potražiti stručni savet u slučaju kad je učestalost lokalne rezistencije takva da je efikasnost leka kod nekih tipova infekcija dovedena u pitanje.
Vrste grupisane po osetljivosti na ciprofloksacin (za Streptococcus species videti odeljak 4.4):
Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi |
Bakterije kod kojih se može javiti stečena rezistencija na ciprofloksacin |
Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi Enterococcus faecalis ($) Staphylococcus spp. *(2) |
Prirodno rezistentne bakterije |
Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi |
Drugi mikroorganizmi |
*Klinička efikasnost u odobrenim indikacijama za osetljive vrste dokazana u kliničkim studijama |
Resorpcija
Nakon oralne primene tableta, u pojedinačnoj dozi od 250 mg, 500 mg i 750 mg, ciprofloksacin se resorbuje brzo i obimno, uglavnom u tankom crevu, dostužući maksimalnu koncentraciju u serumu 1-2 sata kasnije.
Pojedinačna doza od 100-750 mg izaziva dozno-zavisnu maksimalnu koncentraciju u serumu (Cmax) između 0,56 i 3,7 mg/L. Koncentracije leka u serumu se povećavaju proporcionalno sa povećanjem doza do 1000 mg.
Apsolutna bioraspoloživost je približno 70-80%.
Pokazano je da oralna doza od 500 mg primenjivana na svakih 12 sati daje vrednost parametra Površina ispod krive koja pokazuje odnos koncentracije i vremena (PIK) u serumu ekvivalentan Površini ispod krive koja se dobija nakon intravenske infuzije 400 mg ciprofloksacina, date duže od 60 minuta, na svakih 12 sati.
Distribucija
Vezivanje ciprofloksacina za proteine plazme je malo (20-30%). Ciproflokscin je prisutan u plazmi, uglavnom u nejonizovanom obliku i ima veliki volumen distribucije u ravnotežnom stanju, od 2-3 L/kg telesne mase. Ciprofloksacin dostiže velike koncentracije u različitim tkivima kao što su pluća (epitelijalna tečnost, alveolarni makrofagi, tkivo uzeto za biopsiju), sinusi, inflamirane lezije (tečnost plika nakon ujeda španske mušice) i urogenitalni trakt (urin, prostata, endometrijum) gde ukupna koncentracija prevazilazi one koje se dostižu u plazmi.
Metabolizam
Detektovana su četiri metabolita koja su prisutna u niskim koncentracijama: desetileneciprofloksacin (M1), sulfociprofloksacin (M2), oksociprofloksacin (M3) i formilciprofloksacin (M4). Metaboliti in vitro pokazuju aktivnost u manjem stepenu u poređenju sa aktivnom supstancom.
Poznato je da je ciprofloksacin umereni inhibitor CYP450 1A2 izo-enzima. Eliminacija
Ciprofloksacin se najvećim delom izlučuje u nepromenjenom obliku preko urina, a u manjem delu i preko fecesa. Poluvreme eliminacije iz seruma kod osoba sa normalnom bubrežnom funkcijom je približno 4-7 sati.
Ekskrecija ciprofloksacina (% od doze) | ||
Oralna primena | ||
Urin | Feces | |
Ciprofloksacin | 44,7 | 25,0 |
Metaboliti (M1-M4) | 11,3 | 7,5 |
Renalni klirens je od 180-300 mL/kg/h, a ukupni klirens je 480-600 mL/kg/h. Ciprofloksacin podleže glomerularnoj filtraciji i tubularnoj sekreciji. Kod teškog oštećenja funkcije bubrega dolazi do povećanja poluvremena eliminacije ciprofloksacina do 12 sati.
Nerenalni klirens ciprofloksacina uglavnom čini aktivna transintestinalne sekrecija i metabolizam. Preko žuči se izluči 1% doze. Ciprofloksacin je prisutan u velikoj koncentraciji u žuči.
Pedijatrijski pacijenti
Farmakokinetički podaci kod pedijatrijskih pacijenata su ograničeni.
U studiji rađenoj na deci, Cmax i PIK nisu bili zavisni od uzrasta (iznad 1 godine života). Nije zapaženo značajno povećanje Cmax i PIK nakon višestrukog doziranja (10 mg/kg tri puta dnevno).
Kod desetoro dece sa teškom sepsom, Cmax je iznosila 6,1 mg/L (u opsegu 4,6-8,3 mg/L) nakon jednočasovne intravenske infuzije 10 mg/kg kod dece uzrasta mlađeg od 1 godine u poređenju sa 7,2 mg/L (u opseg 4,7- 11,8 mg/L) za decu uzrasta 1-5 godina. Vrednosti PIK bile su 17,4 mg*h/L (u opsegu 11,8-32,0 mg*h/L) i 16,5 mg*h/L (u opsegu 11,0-23,8 mg*h/L).
Ove vrednosti su unutar raspona prijavljenog kod odraslih osoba u terapijskim dozama. Bazirano na populacionim farmakokinetičkim analizama pedijatrijskih pacijenata sa različitim infekcijama, predviđeno srednje poluvreme eliminacije kod dece je približno 4-5 sati, a biološka raspoloživost oralne suspenzije varira u opsegu od 50 do 80%.
Pretklinički podaci ne ukazuju na posebne rizike kod ljudi, na osnovu konvencionalnih studija toksičnosti pojedinačnih doza, toksičnosti ponavljanih doza, karcinogenog potencijala, ili reproduktivnom toksičnošću.
Kao i brojni drugi hinoloni, ciprofloksacin je fototoksičan kod životinja pri klinički relevantnim nivoima ekspozicije. Podaci o fotomutagenosti/fotokancerogenosti pokazuju slab fotomutageni i fotokancerogeni efekat ciprofloksacina in vitro i u eksperimentima na životinjama. Ovi efekti su bili uporedivi sa drugim inhibitorima giraze.
Artikularna tolerabilnost
Kao što je prijavljeno kod drugih inhibitora giraze, ciprofloksacin uzrokuje oštećenje velikih zglobova kod nepotpuno razvijenih životinja. Stepen oštećenja hrskavice varira i zavisi od uzrasta, vrste i doze primenjenog leka. Oštećenje se može redukovati smanjenjem opterećenja zglobova. Studije na zrelim životinjama (pacovi, psi) nisu pokazale oštećenje hrskavice. U studiji na mladim beagle psima, ciprofloksacin je nakon dve nedelje terapije, primenjen u terapijskim dozama, prouzrokovao ozbiljno oštećenje zglobova, koje je bilo prisutno i nakon 5 meseci.
Marocen, 250 mg, film tablete
Jezgro film tablkete:
Omotač film tablete:
Marocen, 500 mg, film tablete
Jezgro:
Omotač:
Nisu poznate.
Marocen, 250 mg, film tablete
5 godina.
Marocen, 500 mg, film tablete
3 godine.
Marocen, 250 mg, film tablete
Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.
Marocen, 500 mg, film tablete
Proizvod ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Marocen, 250 mg, film tablete
Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/PVdC-Alu-blister) sa 10 film tableta..
Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi blister sa 10 film tableta i Uputstvo za lek.
Marocen, 500 mg, film tablete
Jedan blister (PVC/PVdC-Alu-blister) sa 10 film tableta u kartonskoj kutiji.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Lek Marocen sadrži aktivnu supstancu ciprofloksacin (u obliku ciprofloksacin-hidrohlorida) i pripada grupi lekova koji se nazivaju fluorohinoloni. Ciprofloksacin deluje tako što uništava bakterije koje su uzročnici infekcija. Deluje samo na određene vrste bakterija.
Odrasli
Lek Marocen se koristi u sledećim stanjima:
Lek Marocen se može koristiti za lečenje pacijenata sa smanjenim brojem belih krvnih zrnaca (sa neutropenijom) koji imaju groznicu, za koju se sumnja da je posledica infekcije.
Ukoliko imate težak oblik infekcije ili infekciju koja je izazvana sa više od jedne vrste bakterija, lekar Vam može pored leka Marocen dati još neki antibiotik.
Deca i adolescenti
Kod dece i adolescenata lek Marocen se, pod nadzorom lekara specijaliste, koristi za lečenje sledećih bakterijskih infekcija:
Pored pomenutih, lek Marocen se, ukoliko lekar smatra da je to neophodno, može koristiti i za lečenje drugih teških oblika infekcija.
Upozorenja i mere opreza
Za lečenje pojedinih infekcija genitalnog trakta, lekar Vam može pored ciprofloksacina propisati još neki antibiotik. Ukoliko ne dođe do poboljšanja simptoma nakon 3 dana lečenja, obratite se lekaru.
Dok ste na terapiji lekom Marocen
Ukoliko Vam se dok uzimate lek Marocen desi bilo šta od dole navedenog odmah se javite Vašem lekaru. Lekar će odlučiti da li treba da prekinete sa uzimanjem leka Marocen.
prekinuti terapiju, jer u suprotnom ovo stanje može dovesti do teškog poremećaja koji može ugroziti život. Nemojte uzimati lekove koji usporavaju rad creva
Drugi lekovi i Marocen
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta, ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.
Lek Marocen ne smete uzimati istovremeno sa tizanidinom, zbog moguće pojave neželjenih dejstava kao što su pad krvnog pritiska i pospanost (videti odeljak: „Lek Marocen ne smete koristiti“).
Za dole navedene lekove je poznato da stupaju u interakciju sa lekom Marocen. Istovremeno uzimanje ovih lekova i leka Marocen može poremetiti njihov terapijski efekat. Može se, takođe, i povećati rizik za pojavu neželjenih dejstava.
Recite Vašem lekaru ukoliko uzimate neki od sledećih lekova:
Lek Marocen može povećati vrednosti sledećih lekova u krvi:
Neki lekovi mogu smanjiti efekat leka Marocen. Recite Vašem lekaru ukoliko pijete ili bi trebalo da pijete neki od sledećih lekova:
Ukoliko je upotreba ovih lekova neophodna, lek Marocen uzmite dva sata pre ili najmanje četiri sata nakon uzimanja nekih od pomenutih lekova.
Uzimanje leka Marocen sa hranom i pićima
Ukoliko uzimate lek u toku obroka, nemojte jesti ili piti bilo kakve mlečne proizvode (kao što su mleko ili jogurt) ili napitke obogaćene kalcijumom, jer oni mogu uticati na resorpciju aktivne supstance.
Trudnoća, dojenje i plodnost
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre uzimanja ovog leka.
Poželjno je izbegavati upotrebu leka Marocen u periodu trudnoće.
Nemojte uzimati lek Marocen ukoliko dojite jer se ciprofloksacin izlučuje u majčino mleko i može biti štetan za Vaše dete.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Lek Marocen može smanjiti opreznost. Mogu se javiti i neki neurološki poremećaji. Iz tog razloga, morate biti sigurni da lek Marocen nema takvo dejstvo na Vas, pre nego što započnete upravljanje vozilom i rukovanje mašinama. Ukoliko imate bilo kakvu sumnju, obratite se Vašem lekaru.
Način primene:
Oralna primena.
Lekar će Vam objasniti kako tačno da uzimate lek Marocen i koliko dugo). To će zavisiti od vrste i težine infekcije koju imate.
Recite Vašem lekaru ukoliko imate problema sa bubrezima, jer će Vam u tom slučaju možda biti smanjena doza leka.
Lečenje uobičajeno traje od 5 do 21 dana, ali u težim oblicima infekcija može trajati i duže. Postoje situacije kada lečenje može da traje i kraće. Uzimajte tablete tačno onako kako Vam je rekao Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni koliko tableta, trebate uzeti i kako ih uzimati, konsultujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
Nemojte zaboraviti da pijete dosta tečnosti dok ste na terapiji ovim lekom.
Ako ste uzeli više leka Marocen nego što treba
Ukoliko uzmete više tableta od propisane doze, odmah se javite Vašem lekarui potražite medicinsku pomoć. Ukoliko je moguće, ponesite kutiju leka sa sobom, kako biste mogli pokazati lekaru o kom se leku radi.
Ako ste zaboravili da uzmete lek Marocen
Ukoliko ste zaboravili da uzmete dozu leka, uzmite je što je pre moguće, a onda nastavite sa uzimanjem prema uobičajenom redosledu doziranja. Međutim, ukoliko se već bliži vreme naredne doze, nemojte uzimati zaboravljenu dozu i lek nastavite uzimati prema uobičajenom rasporedu. Nemojte uzeti dvostruku dozu kako biste nadoknadili zaboravljenu dozu.
Nikada ne uzimajte duplu dozu leka da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek.
Ako naglo prestanete da uzimate lek Marocen
Važno je da ne prekidate lečenje pre nego što Vam je to rekao lekar, čak i ukoliko počnete da se osećate bolje nakon par dana. Ukoliko pre vremena prekinete sa uzimanjem leka, Vaša infekcija neće biti izlečena i može doći do ponovne pojave ili pogoršanja simptoma infekcije. Takođe, se može razviti razviti rezistencija na antibiotik.
Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Odmah prekinite sa upotrebom leka i odmah se javite lekaru, da bi razmotrio lečenje drugim antibiotikom, ukoliko primetite neko od sledećih neželjenih dejstava:
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):
Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka.
U toku lečenja ciprofloksacinom su primećena i sledeća neželjena dejstva sa sledećom učestalošću:
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Veoma retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):
Nepoznata učestalost javljanja (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Marocen posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju (''Važi do''). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Marocen, 250 mg, film tablete
Čuvati na temperaturi do 25ºC, u originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.
Marocen, 500 mg, film tablete
Proizvod ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Aktivne supstance su:
Marocen, 250 mg, film tablete:
Jedna film tableta sadrži:
ciprofloksacin 250 mg
(u obliku ciprofloksacin-hidrohlorida)
Marocen, 500 mg, film tablete:
Jedna film tableta sadrži:
ciprofloksacin 500 mg
(u obliku ciprofloksacin-hidrohlorida)
Pomoćne supstance su:
Jezgro tablete: Celuloza, mikrokristalna; Natrijum-skrobglikolat (tip A); Povidon K25; Kroskarmeloza- natrijum; Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; Magnezijum-stearat.
Omotač tablete: Hipromeloza; Talk; Titan-dioksid E 171, C.I. 77891; Propilenglikol.
Kako izgleda lek Marocen i sadržaj pakovanja
Marocen, 250 mg, film tablete
Okrugle, blago konvenksne film tablete bele do slabožućkaste boje, sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani.
Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/PVdC-Alu-blister sa 10 film tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi blister sa 10 film tableta i Uputstvo za lek.
Podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze.
Marocen, 500 mg, film tablete
Ovalne film tablete bele boje, sa podeonom crtom sa obe strane, na prelomu bele boje. Kutija sa jednim blisterom (PVC/PVdC-Alu-blister) sa 10 film tableta.
Nosilac dozvole i proizvođač
HEMOFARM AD VRŠAC
Beogradski put bb, Vršac
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Februar, 2019.
Režim izdavanja leka:
Lek se izdaje uz lekarski recept.
Broj i datum dozvole:
Marocen, 250 mg, film tablete: 515-01-00286-18-002 od 26.02.2019.
Marocen, 500 mg, film tablete: 515-01-01398-14-001 od 15.10.2014.