Ciprofloksacin je indikovan za lečenje sledećih infekcija (videti odeljke 4.4 i 5.1). Pre započinjanja terapije treba obratiti posebnu pažnju na dostupne informacije o rezistenciji bakterija na ciprofloksacin. Treba uzeti u obzir i zvanične vodiče za adekvatnu upotrebu antibiotika.
Odrasli
Infekcije donjih delova respiratornog trakta uzrokovane Gram-negativnim bakterijama:
- Egzarcerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća. U terapiji egzacerbacije hronične opstruktivne bolesti pluća, ciprofloksacin treba primenjivati isključivo kada se primena drugih antibakterijskih lekova, koji se uobičajeno preporučuju za terapiju ovih infekcija, smatra neadekvatnom,
- Bronhopulmonalna infekcija (kod obolelih od cistične fibroze ili kod bronhijektazija), - Pneumonija.
Hronični supurativni otitis media,
Akutna egzacerbacija hroničnog sinuzitisa posebno ako je uzrokovana Gram-negativnim bakterijama,
Infekcijeurinarnog trakta
- Nekomplikovani akutni cistitis. Kod nekomplikovanog akutnog cistitisa ciprofloksacin treba primenjivati samo kada se primena drugih antibakterijskih lekova, koji se uobičajeno preporučuju za terapiju ovih infekcija, smatra neadekvatnom,
- Akutni pijelonefritis,
- Komplikovane infekcije urinarnog trakta, - Bakterijski prostatitis.
Infekcije genitalnog trakta
- gonokokni uretritis i cervicitis, izazvan osetljivim sojem Neisseria gonorrhoeae,
- epididimo-orhitis, uključujući i infekciju osetljivim sojem Neisseria gonorrhoeae,
1 od 22
- pelvična inflamatorna bolest, uključujući i infekciju osetljivim sojem bakterije Neisseria gonorrhoeae.
Infekcije gastrointestinalnog trakta (npr.putnička dijareja), Intraabdominalne infekcije,
Infekcije kože i mekih tkiva uzrokovane Gram-negativnim bakterijama, Maligni otitis externa,
Infekcije kostiju i zglobova,
Profilaksa invazivnih infekcija izazvanihbakterijomNeisseria meningitidis, Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i terapija).
Ciprofloksacin može da se primenjuje u terapiji pacijenata sa neutropenijomkoji imaju groznicu-povišenu telesnu temperaturu, za koju se sumnja da je posledica bakterijske infekcije.
Deca i adolescenti
Bronhopulmonalne infekcije uzrokovanebakterijom Pseudomonas aeruginosa kod pacijenata sa cističnomfibrozom,
Komplikovane infekcijeurinarnog trakta i akutni pijelonefritis,
Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i terapija).
Ciprofloksacin se takođe može primenjivatiu terapiji teških oblika infekcija kod dece i adolescenata, kada se proceni da je neophodno.
Terapiju treba da započne lekar koji ima iskustvo u lečenju pacijenata sa cističnom fibrozom i/ili u lečenju teških oblika infekcija kod dece i adolescenata (videti odeljke4.4 i 5.1).
Doziranje
Doziranje zavisi odindikacije, težine i mesta infekcije, osetljivostiuzročnika na ciprofloksacin, bubrežne funkcijepacijenta, a kod dece i adolescenata i odtelesne mase.
Trajanje terapije zavisi od težine infekcije, kao i kliničkog i bakteriološkog toka bolesti.
Terapija nekih infekcija uzrokovanih određenim bakterijama (npr. Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter ili Staphylococci) može zahtevati primenu većih doza ciprofloksacina i istovremenu primenu drugih odgovarajućihantibiotika.
Terapija nekih infekcija (npr. pelvična inflamatorna bolest, intraabdominalne infekcije, infekcije kod pacijenata sa neutropenijom, infekcije kostiju i zglobova) može zahtevatiistovremenu primenu drugih odgovarajućih antibakterijskih lekova, u zavisnosti od uzročnika.
Odrasli
Ukupno trajanje terapije (potencijalno uključujući inicijalnu parenteralnu terapiju ciprofloksacinom) | |||
Infekcije donjih delova respiratornog trakta | 500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno | ||
Infekcije gornjih delova respiratornog trakta | Akutna egzacerbacija hroničnog sinuzitisa | 500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno | |
Hronični supurativni otitis | 500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno |
2 od 22
media | 7 do 14 dana | ||
Maligni otitis externa | 750 mg dva puta dnevno | 28 dana do 3 meseca | |
Infekcije urinarnog trakta (videti odeljak 4.4) | Nekomplikovani akutni cistitis | 250 mg dva puta dnevno do 500 mg dva puta dnevno | 3 dana |
Žene u premenopauzi, mogu uzimatipojedinačnu dozu od 500 mg | |||
Komplikovani cistitis, akutni pijelonefritis | 500 mg dva puta dnevno | 7 dana | |
Komplikovani pijelonefritis | 500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno | Najmanje 10 dana; može biti produženo ina period duži od 21 dan u nekim specifičnim stanjima (kao što je apsces) | |
Bakterijski prostatitis | 500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno | 2 do 4 nedelje (akutni) do 4 do 6 nedelja (hronični) | |
Infekcije genitalnog trakta | Gonokokni uretritis i cervicitis uzrokovani osetljivom bakterijom Neisseria gonorrhoeae | 500 mg kao pojedinačna doza | 1 dan (pojedinačna doza) |
Epididimo-orhitis i pelvična inflamatorna bolest uključujući slučajeve uzrokovane osetljivom bakterijom Neisseria gonorrhoeae | 500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno | Najmanje 14 dana | |
Infekcije gastro-intestinalnog trakta i intraabdominalne infekcije | Dijareja uzrokovana patogenim bakterijama, uključujući Shigellaspp. (osim bakterije Shigella dysenteriae tip 1) i empirijska terapija teških oblika putničke dijareje | 500 mg dva puta dnevno | 1 dan |
Dijareja uzrokovana bakterijom Shigella dysenteriae tip 1 | 500 mg dva puta dnevno | 5 dana | |
Dijareja uzrokovana | 500 mg dva puta dnevno | 3 dana |
3 od 22
bakterijom Vibrio cholerae | |||
Tifoidna groznica | 500 mg dva puta dnevno | 7 dana | |
Intraabdominalne infekcije uzrokovane Gram-negativnim bakterijama | 500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno | 5 do 14 dana | |
Infekcije kože i mekih tkiva uzrokovane Gram-negativnim bakterijama | 500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno | 7 do 14 dana | |
Infekcije kostiju i zglobova | 500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno | maksimalno 3 meseca | |
Pacijentisa neutropenijom koji imaju groznicu-povišenu telesnu temperaturu za koju se sumnja da je uzrokovana bakterijskominfekcijom. Ciprofloksacin istovremeno treba primenitisa još nekim antibiotikom u skladu sa zvaničnim vodičem. | 500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno | Terapiju treba produžiti tokom celog perioda dok postoji neutropenija | |
Profilaksa invazivnih infekcija uzrokovanihbakterijomNeisseria meningitidis | 500 mg kao pojedinačna doza | 1 dan (pojedinačna doza) | |
Inhalacioni antraks - profilaksa nakon izlaganja patogenu i lečenje, kod osoba koje mogu da prime terapiju oralnimputem, kada je kliničkiopravdano. | 500 mg dva puta dnevno | 60 dana od potvrde izlaganja bakterijiBacillus anthracis |
Pedijatrijska populacija
Indikacije | Dnevna doza (u mg) | Ukupno trajanje terapije (potencijalno uključujući inicijalnuparenteralnu terapiju ciprofloksacinom) |
Cistična fibroza | 20 mg/kg telesne masedva puta dnevno, maksimalno 750 mg po dozi | 10 do 14 dana |
Komplikovane infekcijeurinarnog trakta i akutni pijelonefritis | 10 mg/kg telesne masedva puta dnevno do 20 mg/kg telesne mase dva puta dnevno, maksimalno 750 mg po dozi | 10 do 21 dan |
Inhalacioni antraks - profilaksa nakon izlaganja patogenu i lečenje, kod osoba koje mogu da prime terapiju oralnim putem, | 10 mg/kg telesne masedva puta dnevno do 15 mg/kg telesne mase dva puta dnevno, maksimalno 500 mg po dozi | 60 dana od potvrde izlaganja bakterijiBacillus anthracis |
4 od 22
kada je klinički opravdano. Terapiju treba započeti što je pre moguće nakon suspektnog ili potvrđenogizlaganja patogenu. | ||
20 mg/kg telesne masedva puta dnevno, maksimalno 750 mg po dozi | U zavisnosti od tipa infekcije |
Stariji pacijenti
Prilikom određivanja doze kod starijih pacijenta treba uzeti u obzir težinu infekcije i klirens kreatinina pacijenta.
Pacijenti sa oštećenjem funkcijejetre i bubrega
Preporučene početne doze i doze održavanja kod pacijenata sa oštećenjem funkcijebubrega su date u tabeli:
Klirens kreatinina (mL/min/1,73 m2) | Koncentracija kreatinina u serumu (mikromol/L) | Oralna doza (mg) |
>60 | <124 | Videti uobičajeno doziranje |
30-60 | 124 do 168 | 250-500 mg na svakih 12 sati |
<30 | >169 | 250-500 mg na svaka 24 sata |
Pacijenti na hemodijalizi | >169 | 250-500 mg na svaka 24 sata (nakon dijalize) |
Pacijenti na peritonealnoj dijalizi | >169 | 250-500 mg na svaka 24 sata |
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcijejetre nije potrebno prilagođavanje doze.
Doziranje kod dece sa oštećenjem funkcijebubrega i/ili oštećenjem funkcijejetre nijeutvrđeno.
Način primene
Film tablete treba progutati cele, sa malo tečnosti, bez žvakanja. Mogu se uzimati nezavisno od obroka. Ukoliko se uzmaju na prazan stomak, dolazi do brže resorpcije aktivnesupstance. Ciprofloksacin tablete se ne smeju uzimatisa mlečnim proizvodima (npr. mleko, jogurt) ili voćnim sokovima obogaćenim mineralima (npr. sok od narandže obogaćen kalcijumom) (videti odeljak4.5).
U teškim slučajevima, ili ukoliko pacijent nije u stanju da uzima tablete oralnim putem (npr. pacijenti na enteralnoj ishrani), preporučuje se da se terapija započne intravenskomprimenom ciprofloksacina, dok se ne omogući prelazak na oralnu upotrebu terapije.
Ukoliko se propusti doza, treba je uzeti u bilo koje vreme, ali ne kasnije od 6 sati presledeće planirane doze. Ako je do sledeće doze ostalo manje od 6 sati, propuštenu dozu ne treba uzimati i terapiju treba nastaviti kako je propisano sa sledećom planiranom dozom. Dvostruke doze ne treba uzimati da bi se nadoknadila propuštena doza.
Preosetljivost na ciprofloksacin, druge hinolonske antibiotike ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenihu odeljku 6.1.
Istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina (videti odeljak 4.5)
5 od 22
Upotrebu ciprofloksacina treba izbegavati kod pacijenata koji su u prošlosti imali ozbiljne neželjene reakcije kada su bili na terapiji hinolonskim ili fluorohinolonskim antibioticima (videti odeljak 4.8). Lečenje ovih pacijenata ciprofloksacinom treba započeti samo u odsustvu alternativnih mogućnosti lečenja i nakon pažljive procene koristi i rizika (takođe videti odeljak4.3).
Teške infekcije i mešovite infekcije izazvane Gram-pozitivnim i anaerobnim patogenima
Monoterapija ciprofloksacinom nije pogodna za lečenje teških infekcija i infekcija uzrokovanih Gram-pozitivnim ili anaerobnim patogenima. Kod ovakvih infekcija uz ciprofloksacin se moraju primeniti i drugi odgovarajući antibakterijski lekovi.
Streptokokne infekcije (uključujući Streptococcus pneumoniae)
Ciprofloksacin se ne preporučuje u terapiji streptokoknih infekcija zbog neadekvatne efikasnosti.
Infekcije genitalnog trakta
Gonokokni uretritis, cervicitis, epididimo-orhitis i pelvična inflamatorna bolest mogu biti prouzrokovani fluorohinolon-rezistentnim sojevima Neisseria gonorrhoeae.
U skladu s tim, ciprofloksacin treba primeniti za terapiju gonokoknog uretritisa ili cervicitisa jedino u slučaju kada se može isključiti infekcija rezistentnom bakterijom Neisseria gonnorrhoeae.
Za epididimo-orhitis i pelvičnu inflamatornu bolest, ciprofloksacin treba primeniti empirijski jedino u kombinaciji sa drugim odgovarajućim antibakterijskim lekovima (npr. cefalosporini), izuzev ukolikose može isključiti infekcija ciprofloksacin-rezistentnom bakterijom Neisseria gonorrhoeae. Ukoliko sekliničko poboljšanje ne postigne nakon 3 dana terapije, potrebno je razmotriti druge terapijske mogućnosti.
Infekcije urinarnog trakta
Rezistencija na fluorohinolone koju ispoljava Escherichia coli– najčešći patogen uključen u infekcije urinarnog trakta – varira u okviru Evropske unije. Lekarima koji propisuju ciprofloksacin se savetujeda uzmu u obzir lokalnu prevalencu rezistencijebakterije Escherichia coli na fluorohinolone.
Očekuje se da primena ciprofloksacina u pojedinačnoj dozikoja može da se primeni kod nekomplikovanog cistitisa kod žena u premenopauzi bude manje efikasna nego pri dužem trajanju terapije. Ovo dodatno treba imatiu vidu zbog rastuće rezistencijebakterijeEscherichiae coli na hinolone.
Intra-abdominalne infekcije
Podaci o efikasnosti ciprofloksacina u terapiji post-hirurških intra-abdominalnih infekcija su ograničeni.
Putnička dijareja
Prilikom izbora ciprofloksacina u terapiji putničke dijareje, treba uzetiu obzir rezistenciju patogenih sojeva u zemljama koje je pacijent posetio.
Infekcije kostiju i zglobova
Ciprofloksacin treba koristiti u kombinaciji sa drugim antibakterijskim lekovima, u zavisnosti od rezultata mikrobioloških nalaza.
Inhalacioni antraks
Primena kod ljudi je zasnovana na in vitropodacima o osetljivosti i eksperimentalnim podacima na životinjama, uz ograničene podatke kod ljudi. Lekari treba da se rukovode nacionalnim i/ili internacionalno prihvaćenim dokumentima u pogledu terapije antraksa.
Pedijatrijska populacija
Primena ciprofloksacina kod dece i adolescenata treba da budezasnovana na dostupnim, zvaničnim vodičima. Terapiju ciprofloksacinom treba započeti pod kontrolom lekara koji ima iskustvo u lečenju cistične fibroze i/ili teških infekcija kod dece i adolescenata.
Ispitivanja su pokazala da primena ciprofloksacina može da izazove artropatiju zglobova opterećenih težinom kod životinja u razvoju. Izvedena je randomizovana, dvostruko slepa studija koja je pratila primenu ciprofloksacina kod dece (ciprofloksacin: n = 335, prosečniuzrast = 6,3godine; kontrolna grupa: n = 349,
6 od 22
prosečni uzrast = 6,2godine; raspon godina = od 1 do 17 godina). Podaci o bezbednosti su pokazali incidencu suspektne artropatije povezane sa upotrebom leka (zaključeno na osnovu kliničkih simptoma i znakova vezanih za poremećaj zglobova) do 42.dana od7,2% i 4,6%. Nakon jednogodišnjeg praćenja incidenca suspektne artropatije povezane sa primenom leka bila je 9,0% i 5,7%, tim redom. Povećanje broja slučajeva suspektne lekom uzrokovane artropatije tokom vremena nije bilostatistički značajnoizmeđu grupa. Lečenje ciprofloksacinom treba započeti samo nakon pažljive procene odnosa koristi/rizika, zbog mogućih neželjenih reakcija povezanih sa zglobovima i/ili okolnimtkivima (videti odeljak 4.8).
Bronho-pulmonalne infekcije kod pacijenata sa cističnom fibrozom
Klinička ispitivanja su rađena kod dece i adolescenata uzrasta od 5 do 17 godina. Iskustva primene ciprofloksacina kod dece uzrasta između 1 i 5 godina su ograničena.
Komplikovane infekcije urinarnog trakta i pijelonefritis
Ciprofloksacin se može uzimati u terapiji infekcija urinarnog trakta ukoliko se druga terapija ne može koristiti, i potrebno je da se bazira na rezultatima mikrobioloških nalaza.
Klinička ispitivanja su sprovođena kod dece i adolescenata uzrasta od 1 do 17 godina.
Drugi specifičniteški oblici infekcija
Druge ozbiljne infekcije u skladu sa zvaničnim smernicama i vodičima, ili nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika kada se druga terapija ne može koristiti, ili nakon neuspeha konvencionalne terapije i kada mikrobiološke analize potvrde osetljivost na ovaj antibiotik.
Upotreba ciprofloksacina za lečenje drugihspecifičnih teških infekcija koje nisu pomenute u prethodnom tekstu nije proučavana u kliničkim studijama, a kliničko iskustvo je ograničeno. Zbog toga je potrebanoprez prilikom terapije pacijenata sa ovim infekcijama.
Preosetljivost
Preosetljivost i alergijske reakcije, uključujući anafilaktičke i anafilaktoidne reakcije, mogu nastati nakon primene jedne doze (videti odeljak 4.8) i mogu biti životno-ugrožavajuće. Ukoliko se javi ovakva reakcija, treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom i primeniti adekvatanu medicinsku terapiju.
Dugotrajne, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije
Veoma retki slučajevi dugotrajnih (traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija na lek, koje utiču na različite, ponekad višestruke, sisteme organa (muskuloskeletni, nervni, psihijatrijski ili na čula) registrovani su kod pacijenata koji su primali hinolonske i fluorohinolonske antibiotike, bez obzira na njihovu starost i prisustvofaktora rizika. Primenu ciprofloksacina treba odmah prekinuti nakon prvih znakova ili simptoma bilo koje ozbiljne neželjene reakcije i pacijente treba upozoriti da se za dalja uputstva obrate lekaru koji im je propisao lek..
Tendinitis i ruptura tetive
U principu, ciprofloksacin ne treba koristiti kod pacijenata sa bolestima tetiva/poremećaja povezanih sa primenom hinolona u anamnezi. Međutim, u veoma retkim situacijama, nakon mikrobiološke potvrde izazivača i evaluacije odnosa korist/rizik, ciprofloksacin se može propisati ovim pacijentima za terapiju određenih teških infekcija, naročito posle neuspeha standardne terapije ili bakterijske rezistencije, kada mikrobiološki podaci opravdavaju upotrebu ciprofloksacina.
Tendinitis i ruptura tetive (naročito Ahilove tetive, ali i drugih), ponekad bilateralne, mogu nastati već u prvih 48 sati od započinjanja terapije hinolonima i fluorohinolonima. Do zapaljenja i ruptura tetiva može doći čak i nekoliko meseci nakonzavršetka terapijeciprofloksacinom(videti odeljak 4.8). Rizik od nastanka tendinitisa i rupture tetiva je povećan kod starijih pacijenata, pacijenata sa insuficijencijom bubrega, pacijenata sa transplantiranim solidnim organima i kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima. Zbog toga treba izbegavati istovremenu upotrebu sa kortikosteroidima.
Na prvi znak tendinitisa (npr. bolno oticanje, inflamacija), terapiju ciprofloksacinom treba prekinutii razmotriti alternativni tretman. Potrebno je adekvatno zbrinuti zahvaćeni(e) ekstremitet(e) (npr. imobilizacija). Kortikosteroide ne treba upotrebljavati u slučaju pojave znakova tendinopatije.
Pacijenti sa miastenijom gravis
7 od 22
Ciprofloksacin bi trebalo koristiti s oprezomkod pacijenata sa miastenijom gravis, jer može doći do pogoršanja simptoma (videti odeljak 4.8).
Aneurizma i disekcija aorte i regurgitacija/oboljenjesrčanih zalistaka
Epidemiološke studije pokazuju povećanje rizika od aneurizme i disekcije aorte, posebno kod starijih pacijenata i regurgitaciju aortnog i mitralnog zalistka nakon uzimanja fluorohinolona. Prijavljeni su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad komplikovane rupturom (uključujući i one sa smrtnim ishodom), i regurgitacije/insuficijencije bilo kog srčanog zalistka kod pacijenata koji su uzimali fluorohinolone (videti odeljak4.8).
Zbog toga, fluorohinolone treba uzimati samo nakon pažljive procene koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa pozitivnom porodičnom anamnezom aneurizme ili urođene bolesti srčanih zalistaka, ili kod pacijenata sa dijagnozom već postojeće aneurizme aorte i/ili disekcije aorte ili bolesti srčanih zalistaka, ili u prisustvu drugih faktora rizika ili predisponirajućih faktora:
• za aneurizmu i disekciju aorte i regurgitaciju/nekompetentnost srčanih zalistaka (npr. oboljenje vezivnog tkiva kao što je Marfan-ov sindrom ili Ehlers-Danlos-ov sindrom, Turner-ov sindrom, Behcet-ova bolest, hipertenzija, reumatoidni artritis) ili dodatno
• za aneurizmu i disekciju aorte (npr. vaskularni poremećaji kao što je Takayasu arteritis ili arteritis gigantskih ćelija, ili poznata ateroskleroza, ili Sjogren-ov sindrom) ili dodatno
• za regurgitaciju/nekompetentnost srčanih zalistaka (npr. infektivni endokarditis).
Rizik od aneurizme i disekcije aorte i njihove rupture takođe može biti povećan kod pacijenata koji se istovremeno leče sistemskim kortikosteroidima.
U slučaju iznenadnog bola u stomaku, grudima ili leđima, pacijentima treba savetovati da se odmah jave lekaru i zatraže hitnu medicinsku pomoć.
Pacijente treba savetovati da hitno potraže medicinsku pomoć u slučaju akutne dispneje, novonastale palpitacije ili razvoj edema abdomena ili donjih ekstremiteta.
Poremećaji vida
Ukoliko tokom terapije dođe do slabljenja vida ili se ispolji bilo kakav efekat na oči, potrebno je odmah konsultovati oftalmologa.
Fotosenzitivnost
Ciprofloksacin može izazvati fotosenzitivne reakcije. Pacijentima koji uzimaju ciprofloksacin treba savetovati da tokom terapije izbegavaju izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti ili UV zračenju (videti odeljak 4.8).
Konvulzije
Poznato je da ciprofloksacin, kao i drugi hinoloni, može izazvati nastanak konvulzija ili možesmanjiti prag za nastanak konvulzija. Bilo jepojedinačnih izveštaja pojave status epilepticus-a. Ciprofloksacin treba koristi sa oprezom kod pacijenata sa poremećajima CNS-a koji mogu biti predispozicija za pojavu konvulzija. U slučaju pojave konvulzija, terapiju ciprofloksacinom treba prekinuti (videti odeljak 4.8).
Periferna neuropatija
Prijavljeni su slučajevi senzorne ili senzomotorne polineuropatije praćeni parestezijom, hipoestezijom, disestezijom ili slabošću kod pacijenata koji su bili na terapiji hinolonskim i fluorohinolonskim antibioticima. Terapiju ciprofloksacinom treba prekinuti kod pacijenata kod kojih se jave simptomi neuropatije kao što su bol, osećaj žarenja, bockanja, utrnulost i/ili slabost, kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnih stanja. (videti odeljak 4.8)
Psihijatrijske reakcije
Mogu se javiti psihijatrijske reakcije čak i nakon prve primene ciprofloksacina. U retkim slučajevima, depresija ili psihoza mogu progredirati do suicidalnih ideacija/mislii dovesti do pokušaja samoubistva ili čak
8 od 22
izvršenjemsamoubistva. Usituacijama kada dođe do psihijatrijskih poremećaja, ukoliko se jave depresija, psihotične reakcije, misli ili ponašanje povezani sa suicidom, treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom.
Kardiološki poremećaji
Potreban je oprez kada se fluorohinoloni, uključujući i ciprofloksacin, primenjuju kod pacijenata sa poznatim faktorima rizika za prolongaciju QT intervala kao što su, na primer:
kongenitalno produžen QT intervala,
istovremena upotreba lekova za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiaritmici klaseIA i III anti-aritmika, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici),
nekontrolisan disbalans elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezemija),
srčana oboljenja (npr. srčana insuficijencija, infarkt miokarda, bradikardija),
stariji pacijentii osobe ženskog pola mogu biti više osetljivina QT-prolongaciju izazvanu lekovima. Zbog toga je potreban oprez kod upotrebe fluorohinolona, uključujući i ciprofloksacin, kod ovih grupa pacijenata.
(Videti odeljak 4.2 Stariji pacijenti, odeljke4.5, 4.8 i 4.9).
Disglikemija
Kao i kod svih hinolona, prijavljeni su slučajevi poremećaja metabolizma i koncentracije glukoze u krvi, uključujući i hipoglikemiju i hiperglikemiju (videti odeljak 4.8), obično kod starijihpacijenata sa dijabetesom koji istovremeno primaju oralne hipoglikemike (npr. glibenklamid) ili insulin. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Kod pacijenata sa dijabetesom, preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi.
Gastrointestinalnisistem
Pojava teške iuporne dijarejetokomili nakonzavršetka terapije(čak inekolikonedelja poslezavršene terapije) možeukazatina kolitis prouzrokovanantibioticima (životno-ugrožavajućisa mogućimsmrtnim ishodom), kojizahteva hitnu terapiju (videtiodeljak4.8). U ovim slučajevima potrebno je odmah prekinuti terapiju ciprofloksacinom i primeniti odgovarajuću terapiju.
Antiperistaltici su kontraindikovaniu ovom slučaju.
Renalni i urinarni sistem
Zabeležena je kristalurija povezana sa upotrebomciprofloksacina (videti odeljak 4.8). Pacijenti koji primaju ciprofloksacin treba da budu dobro hidrirani, uz izbegavanje ekscesivne alkalinizacijeurina.
Oštećena funkcija bubrega
S obziromna toda se ciprofloksacin u velikoj meri izlučuje nepromenjen putem bubrega, potrebno je prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, kao što je opisano u odeljku 4.2, da bi se izbegla pojava povećanja neželjenih reakcija zbog akumulacije ciprofloksacina.
Hepatobilijarni sistem
Zabeleženi su slučajevi nekroze jetre i životno ugrožavajuće insuficijencije jetre pri primeni ciprofloksacina (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave znakova isimptoma oboljenja jetre (kao što su anoreksija, žutica, tamna prebojenost urina, svrab, bolu abdomenu) terapiju treba prekinuti.
Deficijencija glukozo-6-fosfat dehidrogenaze
Zabeležene su hemolitičke reakcije kod pacijenata sa deficijencijom glukozo-6-fosfat dehidrogenaze koji su koristili ciprofloksacin. Kod ovih pacijenata treba izbegavati primenu ciprofloksacina izuzev ukoliko korist prevazilazi potencijalni rizik za njegovu primenu. U tom slučaju potrebno je pratiti potencijalnu pojavu hemolize.
Rezistencija
Tokom ili nakon terapije ciprofloksacinom mogu se izolovati bakterijerezistentnena ciprofloksacin, sa ili bez klinički vidljivih znakova superinfekcije. Postoji poseban rizik za selekcionisanje ciprofloksacin
9 od 22
rezistentnih bakterija tokom produžene terapije i prilikom terapije nozokomijalnih infekcija i/ili infekcija prouzrokovanih vrstama Staphylococcus i Pseudomonas spp.
Citohrom P450
Ciprofloksacin inhibira CYP1A2 i tako može povećatikoncentracije u serumu istovremeno primenjenih supstanci koje se metabolišu pomoću tog enzima (npr. teofilin, klozapin, olanzapin, ropinirol, tizanidin, duloksetin, agomelatin). U skladu s tim, pacijente koji uzimaju ove lekove istovremeno sa ciprofloksacinom trebalobipažljivo pratiti radi uočavanja kliničkih znakova predoziranja i određivanja koncentracija u serumu (npr. teofilina), može da bude neophodno (videti odeljak 4.5). Istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina je kontraindikovana.
Metotreksat
Istovremena primena ciprofloksacina i metotreksata se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).
Interakcije sa laboratorijskim testovima
In vitro aktivnost ciprofloksacina protiv Mycobacterium tuberculosis može dati lažno negativan rezultat bakteriološkogtesta u uzorcima prikupljenim od pacijenata koji trenutno uzimaju ciprofloksacin.
Uticaj drugih lekova na ciprofloksacin:
Lekovi za koje se zna da produžavaju QT interval
Kao i drugefluorohinolone, ciprofloksacintreba sa oprezom primenjivati kod pacijenta koji uzimaju lekove za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiaritmici klaseIA i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici) (videti odeljak 4.4).
Formiranje helatnih kompleksa
Istovremena primena ciprofloksacina (oralnim putem) i lekova koji sadrže multivalentne katjone i mineralne suplemente (npr. kalcijum, magnezijum, aluminijum, gvožđe), polimere koji vezuju fosfate(npr. sevelamer ili lantan-karbonat), sukralfateili antacide i visoko puferovanihlekova (npr. tablete didanozina) koji sadrže magnezijum, aluminijum ili kalcijum, smanjuju resorpciju ciprofloksacina. U skladu s tim, ciprofloksacin treba primenjivati 1-2 sata pre ili najmanje 4 sata nakon primene ovih lekova. Ovo ograničenje se ne odnosi na primenu antacida koji pripadaju klasiblokatora H2 receptora.
Hrana i mlečni proizvodi
Ishrana koja sadrži kalcijum ne utiče značajno na resorpciju ciprofloksacina. Međutim, treba izbegavati uporednu primenu mlečnih proizvoda ili napitaka obogaćenih mineralima (npr. mleko, jogurt, sok od narandže obogaćen kalcijumom) i ciprofloksacina, zbog mogućeg smanjenja resorpcije ciprofloksacina.
Probenecid
Probenecid interferira sa renalnom ekskrecijom ciprofloksacina. Istovremena primena probenecida i ciprofloksacina povećava koncentraciju ciprofloksacina u serumu.
Metoklopramid
Metoklopramid ubrzava resorpciju ciprofloksacina primenjenog oralnim putemšto dovodi do skraćenja vremena za dostizanje maksimalnih koncentracija u plazmi. Nisu zapaženi efekti na bioraspoloživost ciprofloksacina.
Omeprazol
Istovremena upotreba ciprofloksacina i lekova koji sadrže omeprazol dovodi do blagog smanjenja vrednosti Cmax i PIK-a ciprofloksacina.
Dejstvo ciprofloksacina na druge lekove:
10 od 22
Tizanidin
Tizanidin se ne sme uzimatiistovremeno sa ciprofloksacinom (videti odeljak4.3). U kliničkoj studiji sa zdravimispitanicima, zapaženo je povećanje koncentracije tizanidina u serumu (sedmostruko povećanje vrednosti Cmax, opseg: 4-21 puta; desetostruko povećanje parametra vrednosti PIK, opseg: 6-24 puta) kada je primenjivan istovremeno sa ciprofloksacinom. Povećana koncentracija tizanidina u serumu možepotencirati hipotenzivne i sedativne efekte.
Metotreksat
Istovremena primena ciprofloksacina može da inhibira bubrežni tubularni transport metotreksata i potencijalno da dovede do povećanja koncentracija metotreksata u plazmi. Ovo može da poveća rizik od toksičnih reakcija izazvanih metotreksatom. Istovremena primena metotreksata i ciprofloksacina se ne preporučuje (videti odeljak4.4).
Teofilin
Istovremena primena ciprofloksacina i teofilina može dovesti do neželjenih povećanja koncentracije teofilina u serumu. Ovo može dovesti do neželjenih efekata uzrokovanih uzimanjem teofilina koji u retkim slučajevima mogu biti životno ugrožavajućiili sa smrtnim ishodom. Tokom perioda istovremene primene, potrebno je praćenje koncentracije teofilina u serumu i po potrebi, smanjivanje doze teofilina (videti odeljak 4.4).
Drugi derivati ksantina
Istovremena primena ciprofloksacina i kofeina ili pentoksifilina (okspentifilina), dovodi do povećanja koncentracija u serumu ovih ksantinskih derivata.
Fenitoin
Istovremena primena ciprofloksacina i fenitoina može dovesti do povećanja ili redukcije vrednosti koncentracije fenitoina u serumu izbog toga se preporučuje praćenje koncentracija u serumu.
Ciklosporin
Prolazno povećanje koncentracije kreatinina u serumu je registrovano kada se istovremeno primenjuju ciprofloksacin i lekovi koji sadrže ciklosporin. Zbog toga je potrebno često (dva puta nedeljno) kontrolisati koncentraciju kreatinina u serumu kod ovih pacijenata.
Antagonisti vitamina K
Pri istovremenoj primeni, ciprofloksacin može potencirati antikoagulantne efekte antagonista vitamina K. Rizik može da varira u zavisnosti od vrste infekcije, godina i opšteg statusa pacijenta, tako da je uticaj ciprofloksacina na povećanje parametra INR (engl. international normalised ratio) teško proceniti. Preporučuje se čestopraćenje INR-a tokom i kratko nakon istovremene administracije ciprofloksacina i oralnih antikoagulantnih lekova (antagonista vitamina K (npr. varfarin, acenokumarol, fenprokumon ili fluindion).
Duloksetin
U kliničkim ispitivanjima pokazano je da istovremena upotreba duloksetina i snažnih inhibitora CYP450 1 A2 izoenzima kao što je fluvoksamin, može dovesti do povećanja parametara PIK i Cmax duloksetina. Iako nema dostupnih podataka o mogućim interakcijama sa ciprofloksacinom, slični efekti se mogu očekivati nakonistovremene primene (videti odeljak 4.4).
Ropinirol
Klinička studija je pokazala da istovremena primena ropinirola i ciprofloksacina, umerenog inhibitora CYP450 1A2 izoenzima, dovodi do povećanja vrednosti Cmax i PIK ropinirola za 60% i 84%, tim redom. Zbog toga se preporučuje praćenje neželjenih dejstava povezanih sa ropinirolom i adekvatno prilagođavanje doze ropinirola ukoliko je potrebno tokom i neposredno nakon istovremene primene sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.4).
Lidokain
11 od 22
Kod zdravih ispitanika je pokazano da istovremena primena lekova koji sadrže lidokain i ciprofloksacina, umerenog inhibitora CYP450 1A2 izoenzima, smanjuje klirens intravenski primenjenog lidokaina za 22%. Iako seterapija lidokainom dobro podnosiod strane pacijenata, prilikom istovremene primene može doći do interakcije i pojave potencijalnihneželjenihdejstvava.
Klozapin
Nakon istovremene primene 250 mg ciprofloksacina i klozapina tokom 7 dana, koncentracije klozapina i N-desmetilklozapina u serumu su bile povećane za 29% i 31%, tim redom. Savetuje se kliničko praćenje nadzor i adekvatno prilagođavanje doze klozapina tokomi neposredno nakon koadministracije ciprofloksacina (videti odeljak 4.4).
Sildenafil
Vrednosti Cmax i PIK sildenafila su bilepovećanepribližno dva puta kod zdravih ispitanika nakon oralne primene doze od 50 mg sildenafila istovremeno sa 500 mg ciprofloksacina. Zbog toga je potreban oprez kada se ciprofloksacin propisuje istovremeno sa sildenafilom, uzimajući u obzir korist i rizike terapije.
Agomelatin
U kliničkim studijama je pokazano da fluvoksamin, kao snažan inhibitor CYP450 1A2 izenzima, značajno inhibira metabolizam agomelatina što dovodi do šezdesetostrukog povećanja izloženosti agomelatinu. Iako nisu dostupni klinički podaci u vezi mogućih interakcija sa ciprofloksacinom, koji je umereni inhibitor CYP450 1A2, mogu se očekivati slični efekti priistovremenojprimeni (videti „Citohrom P450“ u odeljku 4.4).
Zolpidem
Istovremena primena zolpidema sa ciprofloksacinom može povećati koncentraciju zolpidema u krvi, tako da
se istovremena upotreba ne preporučuje.
Trudnoća
Dostupni podaci priprimeni ciprofloksacina kod trudnica nisu pokazali malformacije ili feto/neonatalnu toksičnost ciprofloksacina. Studije na životinjama nisu pokazale direktne ili indirektne štetne efekte povezane sa reproduktivnom toksičnošću.
Kod mladunaca i prenatalnih životinja izloženih hinolonima, zapaženisu efekti na nezrelu hrskavicu, tako da se ne može isključiti štetni efekat ovog leka na zglobnu hrskavicu kod jedinki kod kojih nije završen razvoj kao i štetan efekat na zglobnu hrskavicu kod nezrelog ljudskog organizma/fetusa (videti odeljak 5.3).
Kao mera predostrožnosti, poželjno je da se izbegava upotreba ciprofloksacina tokomtrudnoće.
Dojenje
Ciprofloksacin se izlučuje u majčino mleko. Zbog potencijalnog rizika od oštećenja zglobova, ciprofloksacin ne treba koristiti tokom dojenja.
Usled svojih neuroloških efekata, ciprofloksacin može uticati na brzinu reagovanja. Prema tome, sposobnost upravljana vozilima ili rukovanja mašinama može biti smanjena.
Najčešće prijavljene neželjenereakcije na lek su nauzeja i dijareja.
Neželjena dejstva registrovana iz kliničkih studija i post-marketinškog praćenja ciprofloksacina (oralna, intravenska i sekvencijalna terapija) prikazana su prema učestalosti javljanja niže u tabeli. Analiza učestalosti odnosi se na oralnu i intravensku primenu ciprofloksacina.
12 od 22
Klasa sistema organa | Često ≥ 1/100 do | Povremeno ≥ 1/1 000 do < 1/100 | Retko | Veoma retko < 1/10000 | Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka) |
Infekcije i infestacije | Superinfekcija gljivicama | ||||
Poremećaji krvii limfnog sistema | Eozinofilija | Leukopenija Anemija Neutropenija Leukocitoza Trombocitopenija Trombocitemija | Hemolitička anemija Agranulocitoza Pancitopenija (životno-ugrožavajuća) Depresija koštane srži (životno-ugrožavajuća) | ||
Poremećaji imunskog sistema | Alergijska reakcija | Anafilaktička reakcija Anafilaktički šok (životno-ugrožavajući) (videti odeljak 4.4). | |||
Endokrini poremećaji | Sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona (SIADH) | ||||
Poremećaji metabolizma i ishrane | Smanjen apetit | Hiperglikemija Hipoglikemija (videti odeljak 4.4) | Hipoglikemijska koma (videti odeljak4.4) | ||
Psihijatrijski poremećaji* | Psihomotorna hiperaktivnost/ agitacija | Konfuzija i dezorijentacija Anksiozna reakcija Neuobičajenisnovi Depresija (potencijalno može kulminirati suicidalnim mislima ili pokušajemsuicida i suicidom) (videti odeljak 4.4) Halucinacije | Psihotične reakcije (potencijalno mogu kulminirati suicidalnim ideacijama/misli ma ili pokušajem suicida i suicidom) (videti odeljak 4.4). | Manija, uključujući hipomaniju | |
Poremećaji nervnog sistema* | Glavobolja Vrtoglavica Poremećaj spavanja Poremećajčula | Parestezija i dizestezija Hipoestezija Tremor Konvulzije | Migrena Poremećaj koordinacije Poremećaj hoda Poremećaji | Periferna neuropatija i polineuropatija (videti odeljak 4.4) |
13 od 22
ukusa | (ukljkučujući status epilepticus, videti odeljak 4.4) Vertigo | olfaktornog nerva Intrakranijalna hipertenzija i pseudotumor cerebri | |||
Poremećaji oka* | Poremećaji vida (npr. diplopija) | Poremećaj percepcije boja | |||
Poremećaji uha i labirinta* | Tinitus Gubitak sluha/ Ošećenje sluha | ||||
Kardiološki poremećaji** | Tahikardija | Ventrikularna aritmija, | |||
Vaskularni poremećaji** | Vazodilatacija Hipotenzija Sinkopa | Vaskulitis | |||
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | Dispneja (uključujući astmatično stanje) | ||||
Gastrointestinaln i poremećaji | Nauzeja Dijareja | Povraćanje Gastrointestinal ni i abdominalni bolovi Dispepsija Flatulencija | Kolitis kao posledica upotrbe antibiotika (veoma retko sa mogućim smrtnim ishodom) (videti odeljak 4.4) | Pankreatitis | |
Hepatobilijarni poremećaji | Povećane vrednosti transaminaza Povećana koncentracija bilirubina | Oštećenjefunkcije jetre | Nekroza jetre (veoma retko progresija do životno ugrožavajućeg oštećenja jetre (videti odeljak 4.4) | ||
Poremećaj kože i potkožnog tkiva | Osip Pruritus Urtikarija | Fotosenzitivne reakcije (videti odeljak 4.4) | Petehije Erythema multiforme Erythema nodosum Stevens-Johnson-ov sindrom (potencijalno | Akutna generalizovana egzantematozna pustuloza ((engl. Acute generalised exanthematous pustulosis AGEP) |
14 od 22
životno-ugrožavajući) Toksična epidermalna nekroliza (potencijalno životno-ugrožavajuća) | |||||
Poremećaj mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva* | Muskulo-skeletnibol (npr. bol u ekstremitetima, leđima i grudima) Artralgija | Mijalgija Artritis | Mišićna slabost Tendinitis Reptura tetive (prvenstveno Ahilove tetive) (videti odeljak 4.4) Egzacerbacija simptoma myasthenia gravis (videti odeljak 4.4) | ||
Poremećaji bubrega i urinarnog trakta | Oštećenje funkcije bubrega | Insuficijencija bubrega Hematurija Kristalurija (videti odeljak 4.4) Tubulointersticijaln i nefritis | |||
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene* | Astenija Povišena telesna temperatura | Edem Znojenje (hiperhidroza) | |||
Ispitivanja | Povećane vrednosti alkalne fosfataze u krvi | Povećane vrednosti amilaze | Povećane vrednostiINR (engl. „international normalised ratio“), kod pacijenata koji su na terapiji antagonistima vitamina K |
*Prilikom primene hinolonskih i fluorohinolonskih antibiotika zabeleženi su veoma retki slučajevi dugotrajnih (u trajanju više kontinuiranih meseci ili godina), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija koje utiču na različite, ponekad višestruke, sisteme organa i čula (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetive, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj hoda, neuropatije povezane sa parestezijom, depresija, umor, oštećenje pamćenja, poremećajima spavanja i oštećenjem sluha, vida, ukusa i mirisa) u nekim slučajevima nezavisno od prethodno prisutnih faktora rizika (videti odeljak 4.4).
**Slučajevi aneurizme i disekcije aorte (ponekad sa komplikacijama kao što je fatalna ruptura ili regurgitacije/insuficijencije nekog od srčanih zalistaka, registovani su kod pacijenata koji su na terapiji fluorohinolonima (videtiodeljak 4.4).
15 od 22
Pedijatrijska populacija
Incidenca gore pomenute artropatije(artralgija, artritis), se odnosi na podatke prikupljene u studijama kod odraslih. Kod dece, artropatija je prijavljivana često (videti odeljak 4.4).
Prijavljivanje neželjenihreakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Predoziranje sa 12 g ciprofloksacina bilo je praćeno blagim simptomima toksičnosti. Akutno predoziranje sa 16 g izazvalo je akutnu renalnu insuficijenciju.
Simptomi predoziranja su vrtoglavica, tremor, glavobolja, umor, konvulzije, halucinacije, konfuzija, abdominalna nelagodnost, oštećenjefunkcije bubrega i jetre, kristalurija i hematurija. Zabeležena je reverzibilna renalna toksičnost.
Pored rutinskih urgentnih mera, kao što je ispiranje želuca praćeno primenom medicinskog uglja, preporučuje se praćenje funkcijebubrega, praćenje urinarnog pH i po potrebi povećanjeaciditeta radi prevencije kristalurije. Potrebno je voditi računa o tome da pacijenti budu dobro hidrirani. Antacidi koji sadrže kalcijum i magnezijum teorijski mogu redukovati resorpciju ciprofloksacina kod predoziranja.
Samo mali deo ciprofloksacina (<10%) se može eliminisati hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom.
U slučaju predoziranja, treba primeniti simptomatsku terapiju. Potrebno je sprovesti EKG monitoring, zbog moguće prolongacije QT intervala.
Farmakoterapijska grupa: Hinolonski antibakterijski lekovi, fluorohinoloni
ATC šifra: J01MA02
Mehanizam dejstva
Ciprofloksacin je fluorohinolonski antibiotik, koji antibakterijsku aktivnost ostvaruje inhibicijom tip II topoizomeraze (DNA-giraze) i topoizomeraze IV, koje su neophodne za replikaciju, transkripciju, reparaciju i rekombinaciju bakterijske DNK.
Farmakokinetički/farmakodinamski (PK/PD) odnos
Efikasnost uglavnom zavisi od odnosa između maksimalne koncentracije u serumu (Cmax) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIC) ciprofloksacina za određenu bakteriju, kaoi odnosa između površine ispod krive (PIK) i MIC.
Mehanizam rezistencije
In vitrorezistencija na ciprofloksacin može biti stečena kroz postepen proces mutacija na ciljnom mestu na DNK girazi i topoizomerazi IV. Stepen ukrštene rezistencije između ciprofloksacina i drugih fluorohinolona je varijabilan. Pojedinačne mutacije ne moraju da dovedu do kliničke rezistencije, ali višestruke mutacije generalno dovode do kliničke rezistencije na veliki broj ili sve aktivne supstance iz te grupe lekova.
16 od 22
Nepermeabilnost i/ili rezistencija mehanizmom efluksa aktivne supstance može imati varijabilne efekte osetljivosti na fluorohinolone, što zavisi od fizičko-hemijskih osobina različitih aktivnih supstanci u okviru klase i afiniteta transportnihsistema za svaku aktivnu supstancu. Svi in vitro mehanizmi rezistencije se obično zapažaju u kliničkim izolatima. Mehanizmi rezistencije koji inaktiviraju druge antibiotike kao što su permeabilne barijere(uobičajeno kod Pseudomonas aeruginosa) i efluksni mehanizmi mogu imati uticaj na osetljivost prema ciprofloksacinu.
Prijavljena je rezistencija posredovana plazmidima koja je kodirana qnr-genima.
Spektar antibakterijske aktivnosti
Date su granične vrednosti koje razdvajaju osetljive sojeve od intermedijarno osetljivih sojeva, a zatim od rezistentnih sojeva:EUCAST Preporuke(engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing Recommendations) (Verzija 12.0, Januar 2022)
1 Na raspolaganju su klinički podaci o ciprofloksacinu koji ukazuju na slab odgovor kod sistemskih infekcija izazvanih Salmonella spp. sa malim vrednostima rezistencije na ciprofloksacin (MIC ˃0,06 mg/L). Raspoloživi podaci se odnose uglavnom na Salmonella typhiali postoje podaci o slučajevima nedovoljnog odgovora kod drugih vrsta Salmonella.
2 Granične vrednosti su definisane za vrste Corynebacteria ali neiza Corynebacteria diphteriae.
17 od 22
* Granične vrednosti nevezane za vrstu su uglavnom određene na osnovu PK/PD podataka i nezavisne su od MIC distribucije za specifične vrste. One se koriste samo za vrste za koje nije data specifična granična vrednost za vrstu i ne za one vrste gde se testovi osetljivosti ne preporučuju.
Detaljne i ažurirane informacije o EUCAST graničnim vrednostima su na raspolaganju na web stranici: https://www.eucast.org/clinical_breakpoints/
Prevalencija stečene rezistencije za određenu vrstu može da varira geografski i sa vremenom, poželjna je lokalna informacija o rezistenciji, posebno kada se tretiraju teške infekcije. Po potrebi, treba potražiti stručni savet u slučaju kad je učestalost lokalne rezistencije takva da je efikasnost leka kod nekih tipova infekcija dovedena u pitanje.
Grupisanje relevantnih vrsta prema osetljivosti na ciprofloksacin. (za Streptococcus vrste videti odeljak 4.4)
UOBIČAJENO OSETLJIVIORGANIZMI |
Aerobni Gram-pozitivni mikro-organizmi Bacillus anthracis (1) |
Aerobni Gram-negativni mikro-organizmi Aeromonas spp. |
Anaerobni mikro-organizmi Mobiluncus |
Drugi mikro-organizmi Chlamydia trachomatis($) Chlamydia pneumoniae ($) Mycoplasma hominis ($) Mycoplasma pneumoniae ($) |
VRSTE KOD KOJIH STEČENA REZISTENCIJA MOŽE BITI PROBLEM |
Aerobni Gram-pozitivni mikro-organizmi Enterococcus faecalis ($) Staphylococcus spp. *(2) |
Aerobni Gram-negativni mikro-organizmi Acinetobacter baumannii+ |
18 od 22
Proteus mirabilis* Proteus vulgaris* Providencia spp. Pseudomonas aeruginosa* Pseudomonas fluorescens Serratia marcescens* |
Anaerobni mikro-organizmi Peptostreptococcus spp. Propionibacterium acnes |
INTERHERENTNO REZISTENTNI ORGANIZMI |
Aerobni Gram-pozitivni mikro-organizmi Actinomyces |
Aerobni Gram-negativni mikro-organizmi Stenotrophomonas maltophilia |
Anaerobni mikro-organizmi Izuzev onih navedenih gore |
Drugi mikro-organizmi Mycoplasma genitalium Ureaplasma urealitycum |
* Klinička efikasnost je potvrđena za osetljive sojeve u odobrenim kliničkim indikacijama + Nivo rezistencije ≥ 50% u jednoj ili više zemalja EU
($): Prirodna intermedijalna osetljivost u odsustvu stečenog mehanizma rezistencije
(1): Sprovedene su studije na eksperimentalnim životinjama inficiranim inhalacijom Bacillus anthracis spora;
Ove studije su pokazale da antibiotici primenjeni rano nakon ekspozicije onemogućavaju ispoljavanje bolesti ukoliko je terapija kreirana tako da smanjuje broj spora kod organizama, ispod infektivne doze. Preporučena doza kod ljudi se bazira prvenstveno na in vitro osetljivosti i na eksperimentalnim podacima dobijenim na životinjama uz ograničene podatke na ljudima. Dvomesečna terapija odraslih pacijenata ciprofloksacinom primenjenim oralnim putem u dozi od 500 mg dva puta dnevno, smatra se efikasnom u prevenciji infekcije antraksomkod ljudi. Ordinirajući lekar treba da se pridržava nacionalnih i/ili internacionalnih smernica koje se odnose na terapiju antraksa.
(2): Meticilin-rezistentni S. aureus veoma često pokazuje ko-rezistenciju na fluorohinolone. Stepen rezistencije na meticilin je oko 20 do 50% među svim vrstama stafilokoka i obično je veći u bolničkim izolatima.
Resorpcija
Nakon oralne primene jedne doze od 250 mg, 500 mg i 750 mg ciprofloksacin tableta, ciprofloksacin se resorbuje brzo i ekstenzivno, uglavnom u tankomcrevu, dostižući maksimalne koncentracijeu serumu nakon 1-2 sata.
Pojedinačna doza od 100-750 mg davala je dozno-zavisne maksimalne koncentracijeu serumu - vrednost (Cmax) od0,56 do3,7 mg/L. Koncentracije leka u serumu se povećavaju proporcionalno sa povećanjem doza do 1000 mg.
Apsolutna bioraspoloživost iznosipribližno 70-80%.
Pokazano je da oralna doza od 500 mg primenjivana na svakih 12 sati daje vrednost parametra površina ispod krive koja pokazuje odnos koncentracije i vremena (PIK) u serumu ekvivalentnu površini ispod krive koja se dobija nakon intravenske infuzije 400 mg ciprofloksacina, dateu trajanju duže od 60 minuta, na svakih 12 sati.
Distribucija
19 od 22
Vezivanje ciprofloksacina za proteine plazme je malo (20-30%). Ciprofloksacin je u plazmi prisutan velikim delom u nejonizovanom obliku i ima veliki volumen distribucije (2-3 L/kg telesne mase) u stanju ravnoteže. Ciprofloksacin dostiže velikekoncentracije u različitim tkivima kao što su pluća (epitelijalna tečnost, alveolarne makrofage, uzorak tkiva uzet za biopsiju), sinusi, inflamiranelezije (tečnost iz plikova posle ujeda španske mušice) iurogenitalnitrakt (urin, prostata, endometrijum) gde ukupna koncentracija prevazilazi one koncentracije koje se dostižu u plazmi.
Biotransformacija
Detektovana su četiri metabolita prisutna u malim koncentracijama, identifikovana kao: dezetilenciprofloksacin (M 1), sulfociprofloksacin (M 2), oksociprofloksacin (M 3) i formilciprofloksacin (M 4). Ovi metaboliti pokazuju antimikrobnu aktivnost in vitroali u manjemstepenu u poređenju sa aktivnom supstancom.
Ciprofloksacin je umereni inhibitor CYP 450 1A2 izoenzima.
Eliminacija
Ciprofloksacin se uglavnom izlučuje u nepromenjenom obliku putem bubrega i u manjoj meripreko fecesa. Poluvreme eliminacije iz seruma kod osoba sa normalnom renalnom funkcijom je približno 4-7 sati.
Ekskrecija ciprofloksacina (% doze) | ||
Oralna primena | ||
Urin | Feces | |
Ciprofloksacin | 44,7 | 25,0 |
Metaboliti (M1-M4) | 11,3 | 7,5 |
Klirens bubrega je između 180-300 mL/kg/sata ukupan klirens je između 480-600 mL/kg/sat. Ciprofloksacin podleže glomerularnoj filtraciji i tubularnoj sekreciji. Teško oštećenje funkcije bubrega dovodi do povećanja poluvremena eliminacije ciprofloksacina do 12 sati.
Nerenalni klirens ciprofloksacina uglavnom čini aktivna transintestinalna sekrecija i metabolizam. Preko žuči se izluči 1% doze. Ciprofloksacin je prisutan u velikojkoncentraciji u žuči.
Pedijatrijski pacijenti
Farmakokinetički podaci u pedijatrijskoj populaciji su ograničeni.
U studiji kod dece Cmax i PIK nisu bili zavisni od uzrasta (uzrast iznad 1 godine). Nije zapaženo značajno povećanje Cmax i PIK nakon višestrukogdoziranja (10 mg/kg tri puta dnevno).
Kod desetoro dece sa teškom sepsom Cmax je iznosila 6,1 mg/L (raspon od 4,6-8,3 mg/L) nakon jednočasovne intravenske infuzije 10 mg/kg kod dece uzrasta mlađeg od 1 godine, u poređenju sa 7,2 mg/L (raspon od 4,7-11,8 mg/L) za decu između 1 i 5 godina. Vrednosti PIK bile su 17,4 mg*h/L (raspon od 11,8-32,0 mg*h/L) i 16,5 mg*h/L (raspon11,0-23,8 mg*h/L) u odgovarajućim uzrasnim grupama.
Ove vrednosti su u opsegu onih zabeleženih kod odraslih, u terapeutskim dozama. Bazirano na populacionim farmakokinetičkim analizama pedijatrijskih pacijenata sa različitim infekcijama, predviđeno srednje poluvreme eliminacije kod dece je približno 4-5 sati, a biološka raspoloživost oralne suspenzije varira u rasponu od 50 do 80%.
Ne-kliničkipodaci neukazuju na posebnerizike kodljudi, na osnovu konvencionalnihstudija toksičnosti pojedinačnihdoza, toksičnostiponavljanihdoza, karcinogenogpotencijala, ilireproduktivnetoksičnosti.
Kaoibrojni drugihinoloni, ciprofloksacinjefototoksičankodživotinja prikliničkirelevantnimnivoima ekspozicije. Podaci o fotomutagenosti/fotokancerogenostipokazuju slab fotomutageni i fototumorogeni efekat ciprofloksacina in vitroi u eksperimentima na životinjama. Ovi efekti su bili uporedivisa drugim inhibitorima giraze.
20 od 22
Artikularna podnošljivost
Kao što je registrovano kod drugih inhibitora giraze, ciprofloksacin izaziva oštećenje velikih zglobova koji trpe opterećenje kod nepotpuno zrelih životinja. Stepen oštećenja hrskavice varira u zavisnosti od uzrasta, vrste i doze; oštećenje se može redukovati smanjivanjem opterećenja zglobova. Studije na odraslim životinjama (pacov, pas) nisu pokazale oštećenja hrskavice. U studiji na mladim psima rase bigl, ciprofloksacin je izazvao teške promene na zglobovima u terapijskim dozama nakon dve nedelje terapije; promene su bile prisutne i nakon 5 meseci.
Jezgro filmtablete:
Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; Magnezijum-stearat;
Krospovidon;
Celuloza, mikrokristalna PH101; Povidon K 30.
Omotač film tablete:
Hipromeloza; Makrogol 6000; Titan-dioksid E171.
Nije primenljivo.
3 godine
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe. Rok upotrebe ističe poslednjeg dana navedenog meseca.
Čuvati van vidokruga i domašaja dece.
Čuvati na temperaturi do 25ºC u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.
Unutrašnje pakovanjejePVC/Alu blister sa 5 film tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva PVC/Alu blistera sa po 5 film tableta (ukupno 10 film tableta) i Uputstvo za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Lek Ciprocinal sadrži aktivnu supstancu ciprofloksacin (u obliku ciprofloksacin-hidrohlorida) i pripada grupi lekova koji se nazivaju fluorohinoloni. Lek Ciprocinal deluje tako što uništava bakterije koje izazivaju infekciju. Deluje samo na određene sojeve bakterija.
Odrasli
Lek Ciprocinal se propisuje kod odraslih pacijenata za lečenje sledećih bakterijskih infekcija:
infekcije disajnih puteva
infekcije uha ili sinusa koje traju dugo ili seponavljaju infekcije mokraćnih puteva
infekcije genitalnih (polnih) organa kod muškaraca i žena
infekcije gastrointestinalnog trakta i intra-abdominalne infekcije infekcije kože i mekih tkiva
infekcije kostiju i zglobova
za prevenciju infekcija izazvanih bakterijom Neisseria meningitidis kao terapija nakon inhalacije (udisanja) uzročnika antraksa.
Lek Ciprocinal se može primenjivati kod pacijenata sa malim brojem belih krvnih ćelija(neutropenija) koji imaju povišenu telesnu temperaturu za koju se sumnja da je izazvana bakterijskom infekcijom.
Ukoliko imate težak oblik infekcije ili je Vaša infekcija izazvana različitim vrstama bakterija, može se propisati dodatna antibiotska terapija pored leka Ciprocinal.
Deca i adolescenti
Lek Ciprocinal se koristi kod dece i adolescenata, pod specijalnim medicinskim nadzorom lekara specijaliste, u terapiji sledećih bakterijskih infekcija:
infekcije pluća i bronhija kod dece i adolescenata obolelih od cistične fibroze
komplikovane infekcije mokraćnih puteva, uključujući i infekcije bubrega (pijelonefritis) terapija nakon izlaganja uzročniku antraksa inhalacijom (udisanjem).
Lek Ciprocinal se može koristiti u terapiji drugih specifičnih teških infekcija kod dece i adolescenata, kada Vaš lekar proceni da je to neophodno.
Lek Ciprocinal ne smete uzimati ukoliko:
ste alergični (preosetljivi) na aktivnu supstancu leka, kao i na druge antibiotike iz grupe hinolona ili bilo koju pomoćnu supstancu koja ulazi u sastav ovog leka (navedene u odeljku 6).
uzimate tizanidine (lek koji se koristi za opuštanje mišića) (vidite odeljak 2: Drugi lekovi i lek Ciprocinal).
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Ciprocinal
Pre nego što uzmete ovaj lek
Ne smete uzimati fluorohinolonske/hinolonske antibiotike, uključujući ciprofloksacin, ukoliko ste u prošlosti imali bilo kakvu ozbiljnu neželjenu reakciju prilikom uzimanja hinolona ili fluorohinolona. O tome morate što pre obavestiti svog lekara što je pre moguće.
Pre nego što počnete terapiju lekom Ciprocinal recite svom lekaru ili farmaceutu ukoliko:
ste ikada imali probleme sa bubrezima. U tom slučaju lekar Vam može smanjiti dozu u cilju
2 od 10
prilagođavanja doze ciprofloksacina,
bolujete od epilepsije ili drugih neuroloških poremećaja,
ste ranije tokom uzimanja antibiotika kao što je ciprofloksacin imali probleme sa tetivama,
ste dijabetičar jer možete imati povećan rizik od nastanka hipoglikemije za vreme terapije lekom Ciprocinal,
imate miasteniju gravis (bolest koju karakteriše slabost mišića), jer se simptomi bolesti mogu intenzivirati,
Vam je postavljena dijagnoza proširenja ili „ispučenja“ velikog krvnog suda (aneurizma aorte ili aneurizma velikog perifernog krvnog suda),
ste prethodno doživeli epizodu disekcije aorte (raslojavanje zida aorte),
Vam je dijagnostikovano nepravilno zatvaranje mitralnog (srčanog) zalistka usled čega se krv vraća (regurgitacija srčanih zalistaka),
u porodičnoj anamnezi imate aneurizmu aorte ili disekciju aorte ili urođeno oboljenje srčanog zalistka, ili druge faktore rizika ili predisponirajućih stanja (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što je Marfan-ov sindrom ili Ehlers-Danlos-ov sindrom, Turner-ov sindrom, Sjogren-ov sindrom (zapaljensko autoimunsko oboljenje), ili vaskularni poremećaji kao što je Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija, Behçet-ova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza, reumatoidni artritis (oboljenje zglobova) ili endokarditis (infekcija srca)),
imate srčane tegobe. Potreban je oprez prilikom primene leka Ciprocinal, ako ste rođeni sa produženim QT intervalom ili imate u porodičnoj anamnezi produženje QT intervala (što se može videte na EKG-u), imate disbalans elektrolita u krvi (naročito male vrednosti kalijuma ili magnezijuma u krvi), imate veoma usporen srčani rad (tzv. 'bradikardija'), imate slabost srca (srčana insuficijencija), ako ste doživeli srčani udar (infarkt miokarda), ako ste osoba ženskog pola ili starija osoba ili uzimate druge lekove koji mogu dovesti do poremećaja rada srca što se manifestuje i poremećajem EKG-a (vidite odeljak 2: Drugi lekovi i lek Ciprocinal),
Vi ili član Vaše porodice ima utvrđen nedostatak glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD), s obzirom na to da možete imati povećani rizik od nastanka anemije saciprofloksacinom.
Vaš lekar može propisati i drugi antibiotik kao dodatak terapiji lekom Ciprocinal u terapiji nekih infekcija genitalnog trakta. Ukoliko ne dođe do poboljšanja simptoma nakon 3 dana terapije, obratite se svom lekaru.
Dok ste na terapiji lekom Ciprocinal, odmah recite svom lekaru ukoliko se pojavi bilo koja od sledećih situacija tokom uzimanja leka Ciprocinal. Vaš lekar će odlučiti da li je potrebno prekinuti dalju terapiju ovim lekom.
Teška, iznenadna alergijska reakcija (anafilaktička reakcija/šok, angioedem). Čak i nakon prve doze, postoji mala verovatnoća za nastanak teške alergijske reakcije sa sledećim simptomima: stezanje u grudima, osećaj vrtoglavice, mučnina, gubitak svesti, ili nesvestica nakon naglog ustajanja. Ukoliko se ovo dogodi, prekinite sa uzimanjem leka Ciprocinal i odmah se obratite svom lekaru.
Dugotrajne, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije Fluorohinolonski/hinolonski antibiotici, uključujući lek Ciprocinal, povezani su sa veoma retkim ali ozbiljnim neželjenim reakcijama, od kojih su neke dugotrajne (u trajanju više kontinuiranih meseci ili godina), onesposobljavajuće ili potencijalno nepovratne, uključujući bol tetiva, mišića i zglobova gornjih i donjih ekstremiteta, poteškoće u hodanju, neobičan osećaj bockanja i peckanja, mravinjanja i trnjenja, utrnulosti ili pečenja (parestezija), poremećaje čula uključujući oštećenje vida, čula ukusa i mirisa, oštećenje čula sluha, depresiju, oštećenje pamćenja, tešku malaksalost i ozbiljne poremećaje spavanja.
Ukoliko primetite bilo koju od ovih neželjenih reakcija nakon što uzmete lek Ciprocinal, obratite se odmah svom lekaru pre nastavka terapije, kako bi se procenio dalji nastavak lečenja, uzimajući u razmatrannje i uzimanje antibiotika iz druge grupe antibiotika.
Bol ili otok zglobova i zapaljenje ili pucanje (ruptura) tetiva se mogu retko javiti. Povećani rizik za pojavu ovih simptoma povećava starosna granica (stariji od 60 godina), ukoliko ste imali transplantaciju organa, imate probleme sa bubrezima ili se lečite kortikosteroidima. Zapaljenje i rupture (pucanja) tetiva se mogu javiti unutar prvih 48 sati od započinjanja terapije, pa do nekoliko meseci nakon prekida terapije lekom Ciprocinal. Na prvi znak bola ili zapaljenja tetive (na primer u skočnom zglobu, zglobu šake, laktu, ramenu ili kolenu) prekinite sa uzimanjem leka Ciprocinal, obratite se svom lekaru a zahvačenu regiju
3 od 10
odmarajte. Izbegavajte bilo kakav nepotreban napor, jer to može povećati rizik od rupture (pucanja) tetive.
Ukoliko osetite iznenadan, jak bol u stomaku, grudnom košu ili leđima, koji mogu biti simptomi aneurizme i disekcije aorte, odmah se javite službi hitne medicinske pomoći. Rizik može biti veći ukoliko se lečite i sistemskim kortikosteroidima.
Ukoliko osetite nagli početak otežanog disanja, posebno kada ležite ravno u krevetu, primetite oticanje skočnih zglobova, stopala ili stomaka, ili počnete ponovo da osećate lupanje srca (osećaj brzog, nepravilnog pusla), odmah obavestite lekara.
Ukoliko bolujete od epilepsije ili imate drugi neurološki problem, kao što je cerebralna ishemija ili šlog, kod Vas se mogu javiti neželjena dejstva koja su povezana sa centralnim nervnim sistemom. Ukoliko dođe do razvoja grčeva (napada), prekinite primenu leka Ciprocinal i odmah se obratite svom lekaru.
Retko može doći do razvoja simptoma neuropatije (oštećenje nerava), koja se manifestuje bolom, žarenjem, peckanjem, utrnulošću i/ili slabošću posebno u stopalima i nogama i šakama ili rukama. Ukoliko se ovo javi kod Vas, prestanite sa primenom leka Ciprocinal i odmah se obratite Vašem lekaru kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnog stanja.
Može doći do pojave psihijatrijskih reakcija čak i prvi put kada počnete da uzimate lek Ciprocinal. Ukoliko bolujete od depresije ili psihoze, Vaši simptomi se mogu pogoršati pod uticajem leka Ciprocinal. U retkim slučajevima, depresija ili psihoza mogu napredovati do razvoja misli o samoubistvu, samopovređivanja, pokušaja ili izvršenja samoubistva (vidite odeljak 4.). Ukoliko se jave depresija, psihoza, misli i ponašanje povezani sa suicidom, obustavite uzimanje leka Ciprocinal i odmah kontaktirajte Vašeg lekara.
Hinolonski antibiotici mogu izazvati povećanje vrednosti šećera u krvi iznad normalnih vrednosti (hiperglikemija) ili smanjenje vrednosti šećera u krvi ispod normalnih, što potencijalno dovodi do gubitka svesti (hipoglikemijska koma) u ozbiljnim slučajevima (vidite odeljak 4.). Ovo je važno za pacijente koji imaju dijabetes. Ako patite od dijabetesa, nivo šećera u krvi treba pažljivo pratiti.
Može se razviti dijareja (proliv) dok ste na terapiji antibioticima, uključujući i lek Ciprocinal, čak i nekoliko nedelja nakon prekida antibiotske terapije. Ukoliko dijareja postane teška ili uporna ili primetite krv ili sluz u stolici, prekinite primenu leka Ciprocinal i odmah se obratite svom lekaru, jer ovo stanje može biti životno ugrožavajuće. Nemojte koristiti lekove koji blokiraju ili usporavaju rad creva.
Ukoliko kod Vas dođe do pogoršanja vida, ili primetite neke druge probleme sa očima, odmah se obratite Vašem oftalmologu.
Vaša koža može postati osetljivija na sunčevu ili ultraljubičastu (UV) svetlost dok ste na terapiji lekom Ciprocinal. Izbegavajte izlaganje jakoj sunčevoj svetlosti ili veštačkom UV začenju kao što su solarijumi.
Ukoliko je potrebno da uradite analizu krvi ili urina, recite svom lekaru ili laboratorijskom osoblju da ste na terapiji lekom Ciprocinal.
Ukoliko imate neko oboljenje bubrega, recite to Vašem lekaru jer će možda biti potrebno prilagođavanje doze ovog leka.
Lek Ciprocinal može izazvati oštećenje funkcije jetre. Ukoliko primetite neki od simptoma kao što su gubitak apetita, žutica (žuta prebojenost kože, sluzokoža i beonjače očiju), tamna prebojenost urina, svrab, bol u predelu želuca, odmah se obratite Vašem lekaru.
Lek Ciprocinal može izazvati smanjenje broja belih krvnih ćelija, što može dovesti do pada otpornosti na infekcije. Ukoliko dobijete infekciju sa simptomima kao što su povišena telesna
4 od 10
temperatura i ozbiljno pogoršanje Vašeg opšteg stanja ili povišena telesna temperatura sa simptomima lokalne infekcije kao što su zapaljenje grla/ždrela/usta ili infekcije mokraćnih puteva, odmah se javite svom lekaru. Lekar će tražiti da uradite laboratorijske analize krvi kako bi se utvrdilo da li možda imate smanjen broj belih krvnih ćelija (agranulocitozu). Važno je da obavestite lekara koji lek uzimate.
Drugi lekovi i lek Ciprocinal
Obavestite svog lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali, ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.
Nemojte uzimati lek Ciprocinal zajedno sa lekom tizanidin, jer može doći do pojave neželjenih reakcija poput niskog krvnog pritiska i pospanosti (vidite odeljak 2., Lek Ciprocinal ne smete koristiti).
Sledeći lekovi mogu stupiti u interakciju sa lekom Ciprocinal u Vašem organizmu. Primena leka Ciprocinal zajedno sa ovim lekovima može uticati na njihovu terapijsku efikasnost. Takođe, učestalost neželjenih dejstava može biti veća.
Recite Vašem lekaru ukoliko uzimate:
antagoniste vitamina K (npr. varfarin, acenokumarol, fenprokumon ili fluindion), ili druge oralne antikoagulanse (lekove koji se koriste za razređivanje krvi),
probenecid (lek koji se koristi u terapiji gihta),
metotreksat (lek za terapiju pojedinih vrsta raka (kancera), psorijaze, reumatoidnogartritisa), teofilin (bronhodilatator, lek koji se propisuje u terapiji otežanog disanja),
tizanidin (lek za opuštanje mišića (ukočenost) kod multipleskleroze), olanzapin (antipsihotik, lek za lečenje psihičkih stanja),
klozapin (antipsihotik, lek za lečenje psihičkih stanja), ropinirol (lek za Parkinson-ovu bolest),
fenitoin (lek koji se koristi u terapiji epilepsije),
metoklopramid (lek u terapiji mučnine i povraćanja),
ciklosporin (lek koji se koristi za terapiju kožnih oboljenja, reumatoidnog artritisa i nakon transplantacijeorgana),
druge lekove koji mogu da utiču na srčani ritam: lekovi koji pripadaju grupi antiaritmika (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid), triciklični antidepresivi, neki antibiotici (koji pripadaju grupi makrolida), nekiantipsihotici,
zolpidem (lekovi koji se koristi kod poremećaja sna).
Lek Ciprocinal može povećati koncentraciju sledećih lekova u krvi: pentoksifilina (lek za poremećaj cirkulacije),
kofeina,
duloksetina (lek za terapiju depresije, oštećenja nerava kod dijabetičara ili nevoljno mokrenje (inkontinencija)),
lidokaina (lek za terapiju srčanih oboljenja ili za anesteziju), sildenafila (lek za erektilnu disfunkciju tj. impotenciju),
agomelatina (lek za lečenje depresije).
Neki lekovi mogu smanjiti dejstvo leka Ciprocinal. Recite Vašem lekaru ukoliko uzimate, ili bi ttrebalo da uzimate neki od sledećih lekova:
antacide (lekove za smanjenje želudačne kiseline),
omeprazol (lek koji se koristi u lečenju gorušice-pojačane želudačne kiseline), mineralne dodatke ishrani,
sukralfat (lek koji se koristi u terapiji čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, polimere koji vezuju fosfate (npr. sevelamer ili lantan-karbonat),
lekove ili dodatke ishrani koji sadrže kalcijum, magnezijum, aluminijum iligvožđe.
Ukoliko je neophodno da uzimate navedene lekove, uzmite lek Ciprocinal dva sata pre ili ne manje od četiri sata nakon uzimanja nekog od pomenutih lekova.
5 od 10
Uzimanje leka Ciprocinal sa hranom i pićima
Ukoliko lek Ciprocinal uzimate tokom obroka, ne smete konzumirati mlečne proizvode (kao što su mleko ili jogurt) ili napitke obogaćene kalcijumom, jer oni mogu uticati na resorpciju aktivne supstance.
Trudnoća i dojenje
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Primenu leka Ciprocinal tokom trudnoće treba izbegavati.
Nemojte uzimati ovaj lek tokom perioda dojenja, s obzirom na to da se ciprofloksacin izlučuje u majčino mleko, što može da naškodi Vašoj bebi.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Lek Ciprocinal može smanjiti opreznost. Mogu se javiti i neka neurološka neželjena dejstva. Zbog toga morate biti sigurni da lek Ciprocinal nema takvo dejstvo na Vas, pre nego što započnete upravljanje vozilima i/ili rukovanje mašinama. U skladu s tim, pre početka vožnje ili rada sa mašinama proverite kako reagujete na lek. Ukoliko imate bilo kakvu sumnju, obratite se Vašem lekaru.
Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
Vaš lekar će Vam objasniti kako tačno da uzimate lek Ciprocinal (koliko tableta, kada i koliko dugo). To zavisi od vrste i težine infekcije koju imate.
Recite Vašem lekaru ukoliko imate problema sa bubrezima, jer će Vam u tom slučaju možda biti smanjena doza leka.
Terapija obično traje od 1 do 21 dan, ali ponekad može da traje i duže kod teških infekcija. Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je lekar propisao. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom koliko tableta ovog leka je potrebno da uzimate i na koji način.
a) Progutajte tabletu sa dovoljnom količinom tečnosti. Tablete nemojtežvakati jer im ukus nije prijatan. b) Potrudite se da uzimate tablete otprilike u isto vreme svakog dana.
c) Možete uzimati tablete tokom obroka, ili između obroka. Ukoliko uzimate obrok koji sadrži kalcijum, to neće imati značajan uticaj na resorpciju ciprofloksacina. Međutim, nemojte uzimati lek Ciprocinal istovremeno sa mlečnim proizvodima kao što su mleko ili jogurt, ili sa obogaćenim voćnim sokovima (npr. sok od pomorandže obogaćen kalcijumom).
Ne zaboravite da pijete dosta tečnosti dok ste na terapiji lekom Ciprocinal.
Ako ste uzeli više leka Ciprocinal nego što treba
Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Ciprocinal od one koja je propisana, odmah potražite medicinsku pomoć. Ukoliko je moguće, ponesite sa sobom kutiju leka kako biste pokazali lekaru o kom leku se radi.
Ako ste zaboravili da uzmete lek Ciprocinal
Ako ste zaboravili da uzmete lek Ciprocinal i ako je
Ostalo 6 ili više sati do uzimanja Vaše sledeće propisane doze, odmah uzmite propuštenu dozu. Zatim uzmite sledeću dozu u propisano vreme.
Manje od 6 sati do uzimanja Vaše sledeće propisane doze, nemojte uzimati propuštenu dozu. Uzmite sledeću dozu u propisano vreme.
Nikada nemojte uzimati duplu dozu leka da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek. Uvek završite do kraja propisani terapijski ciklus.
Ako naglo prestanete da uzimate lek Ciprocinal
6 od 10
Veoma je važno da do kraja sprovedete terapiju čak i ukoliko počnete da se osećate bolje posle nekoliko dana. Ukoliko prekinete sa uzimanjem leka pre vremena, moguće je da infekcija koju imate ne bude potpuno izlečena a simptomi infekcije mogu da se vrate ili da se pogoršaju. Takođe, može doći do razvoja rezistencije na antibiotik.
Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi uzimanja ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Prestanite sa primenom leka Ciprocinal i odmah se obratite Vašem lekaru kako bi se razmotrile druge terapijske mogućnosti ukoliko primetite neko od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava:
Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): konvulzije (napadi) (vidite odeljak 2: Upozorenja i mereopreza)
Veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):
teške, iznenadne alergijske reakcije sa simptomima kao što su stezanje u grudima, osećaj vrtoglavice, mučnina ili gubitak svesti, osećaj nesvestice prilikom naglog ustajanja (anafilaktička reakcija/šok) (vidite odeljak 2: Upozorenja i mere opreza),
mišićna slabost, zapaljenje tetiva koje može dovesti do rupture (pucanja) tetiva, a posebno može biti zahvaćena velika tetiva skočnog zgloba (Ahilova tetiva) (vidite odeljak 2: Upozorenja i mere opreza)
težak, životno ugrožavajući kožni osip, obično u formi plikova ili ulceracija u ustima, grlu, nosu, očima i na ostalim sluzokožama kao što su genitalije, što može napredovati do široko rasprostranjenog stvaranja plikova ili ljušćenja kože (Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza).
Nepoznato (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka):
neobičan osećaj bola, peckanja i trnjenja, utrnulosti ili mišićne slabosti u ekstremitetima (neuropatija) (vidite odeljak 2: Upozorenja i mere opreza),
reakcija na lek koja uključuje osip, povišenu telesnu temperaturu, zapaljenje unutrašnjih organa, hematološke poremećaje i sistemsko oboljenje (DRESS – reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima; AGEP – akutna generalizovana egzantematozna pustuloza).
Druga neželjena dejstva koja su bila registrovana tokom terapije ciprofloksacinom su navedena u sledećem odeljku prema njihovoj učestalosti:
Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): mučnina, proliv,
bol u zglobovima i zapaljenje zglobova koddece.
Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): bol u zglobovima kod odraslih osoba,
superinfekcija gljivicama,
povećan broj eozinofila (vrsta belih krvnihćelija), smanjen apetit,
hiperaktivnost ili agitacija,
glavobolja, vrtoglavica, poremećaj spavanja, poremećaj čula ukusa,
povraćanje, bol u stomaku, problemi sa varenjem kao što je nelagodnost u stomaku, (otežano varenje/gorušica) ili nadimanje-gasovi,
povećane vrednosti enzima jetre u krvi (transaminaza i/ilibilirubina), osip, svrab, koprivnjača,
smanjena funkcija bubrega,
bol u mišićima i kostima, opšte loše stanje (astenija), povišena telesna temperatura,
7 od 10
poremećaj vrednosti parametara dobijenih laboratorijskim analizama krvi - povećane vrednosti alkalne fosfataze u krvi.
Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): bol u mišićima, zapaljenje zglobova, povećan mišićni tonus igrčevi,
zapaljenska bolest creva (kolitis) povezana sa primenom antibiotika (u veoma retkim slučajevima sa smrtnim ishodom) (vidite odeljak 2: Upozorenja i mere opreza),
poremećaj broja krvnih ćelija (leukopenija, leukocitoza, neutropenija, anemija), povećan ili smanjen broj krvnih pločica (trombocita),
alergijska reakcija, otok (edem), ili naglo oticanje kože i sluzokože (angioedem) (vidite odeljak 2: Upozorenja i mere opreza),
povećane vrednosti šećera u krvi (hiperglikemija),
smanjene vrednosti šećera u krvi (hipoglikemija) (vidite odeljak 2: Upozorenja i mereopreza),
konfuzija, dezorijentacija, anksiozna reakcija, neobični snovi, depresija (potencijalno može dovesti do razmišljanja o samoubistvu, pokušaja ili izvršenja samoubistva) (vidite odeljak 2: Upozorenja i mere opreza), ili vidne, slušne obmane ili opažanja stvari koje realno ne postoje (halucinacije),
bockanje, trnjenje, neuobičajena osetljivost na stimulaciju čula, smanjena osetljivost kože, tremor, vrtoglavica,
problemi sa vidom, uključujući i pojavu duplih slika (vidite odeljak 2: Upozorenja i mereopreza), zujanje u ušima, gubitak sluha, oštećenjesluha,
ubrzani otkucaji srca (tahikardija),
širenje krvnih sudova (vazodilatacija), nizak krvni pritisak ilinesvestica, otežano disanje, uključujući i simptome astme,
poremećaj funkcije jetre, žutica (holestatski ikterus), ili zapaljenje jetre (hepatitis), preosetljivost na svetlost (vidite odeljak 2: Upozorenja i mere opreza),
oštećenje funkcije bubrega, pojava krvi ili kristala u urinu, infekcije urinarnogtrakta, zadržavanje tečnosti u organizmu ili prekomerno znojenje,
povećane vrednosti enzima amilaze.
Veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek):
poseban oblik smanjenja broja crvenih krvnih ćelija (hemolitička anemija); drastično smanjenje broja određene vrste belih krvnih ćelija (agranulocitoza) (vidite odeljak 2: Upozorenja i mere opreza); značajno smanjenje broj crvenih i belih krvnih ćelija i krvnih pločica (trombocita)-(pancitopenija), koje može biti i sa smrtnim ishodom; depresija koštane srži što, takođe, može biti sa smrtnim ishodom,
alergijska reakcija slična serumskoj bolesti (vidite odeljak 2: Upozorenja i mereopreza) mentalni poremećaji (psihotične reakcije koje potencijalno mogu dovesti do misli o
samoubistvu, pokušaja ili izvršenja samoubistva) (vidite odeljak 2: Upozorenja i mereopreza) migrena, poremećaj koordinacije pokreta, nesiguran hod (poremećaj hoda), poremećaj osećaja
čula mirisa (olfaktorni poremećaji), povećan intrakranijalni pritisak u glavi (povećan intrakranijalni pritisak i pseudotumor cerebri),
poremećaj prepoznavanja boja,
zapaljenje zida krvnih sudova (vaskulitis), zapaljenje gušterače (pankreatitis),
izumiranje ćelija jetre (nekroza jetre) što može, veoma retko, da izazove životno ugrožavajuću insuficijenciju jetre (vidite odeljak 2: Upozorenja i mereopreza),
mala, tačkasta krvarenja ispod kože (petehije); različite erupcije po koži iliosipi,
pogoršanje simptoma miastenije gravis (vidite odeljak 2: Upozorenja i mere opreza)
Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)
sindrom povezan sa poremećajem izlučivanja vode, odnosno sa smanjenim koncentracijama natrijuma u serumu (sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona - SIADH),
osećaj ushićenosti (manija) ili izrazitog optimizma i preterane aktivnosti(hipomanija),
poremećen ubrzan srčani ritam koji može biti životno ugrožavajući, poremećaj srčanog ritma, neregularan srčani ritam (poznat kao „prolongacija QT intervala“, koja se može videti na EKG-u koji registruje električnu aktivnost srca),
uticaj na zgrušavanje krvi (kod pacijenata lečenih antagonistima vitamina K)
8 od 10
gubitak svesti usled ozbiljnog smanjenja vrednosti šećera u krvi (hipoglikemijska koma). (Vidite odeljak 2).
Zabeleženi su veoma retki slučajevi dugotrajnih (u trajanju više meseci ili godina) ili trajnih neželjenih reakcija, kao što su zapaljenje tetive, ruptura tetive, bol u zglobovima, bol u ekstremitetima, poteškoće pri hodanju, neobični osećaj bockanja, peckanja, mravinjanja, trnjenja, žarenja, utrnulosti ili bol (neuropatija), depresija, umor, poremećaji spavanja, oštećenje pamćenja, kao i oštećenje sluha, vida, ukusa i mirisa povezani sa primenom hinolonskih i fluorokinolonskih antibiotika, u nekim slučajevima bez obzira na prethodno stanje postojećih faktora rizika.
Kod pacijenata koji su uzimali fluorohinolone, registrovani su slučajevi proširenja ili slabljenja zida aorte ili cepanje zida aorte (aneurizma ili disekcija) koji mogu da prsnu i mogu biti sa smrtnim ishodom, kao i slučajevi vraćanja krvi usled popuštanja srčanih zalistaka. Vidite odeljak 2.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221
Beograd Republika Srbija website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Čuvati lek van domašaja i vidokruga dece.
Čuvati na temperaturi do 25ºC, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Šta sadrži lekCiprocinal
Aktivna supstanca:
Jedna film tableta sadrži 500 mg ciprofloksacina (u obliku 583 mg ciprofloksacin-hidrohlorida).
Pomoćne supstance:
Jezgro film tablete: silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat; krospovidon; celuloza, mikrokristalna PH101; povidon K 30.
Omotač film tablete: hipromeloza; makrogol 6000; titan-dioksid E171.
Kako izgleda lek Ciprocinal i sadržaj pakovanja
Duguljaste, bele bikonveksne film tablete, sa podeonom linijom na jednoj strani.
9 od 10
Tableta se može podeliti na jednake doze.
Unutrašnje pakovanje je PVC/Alu blister sa 5 film tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva PVC/Alu blistera sa po 5 film tableta (ukupno 10 film tableta) i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole
ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD Đorđa Stanojevića 12, Beograd
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
April, 2024.
Režim izdavanja leka:
Lek se izdaje uz lekarski recept.
Broj i datum dozvole:
000457557 2023 od 19.04.2024.
10 od 10