MEDAXONE® 1g prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Lek MEDAXONE je indikovan u terapiji sledećih infekcija kod odraslih i dece uključujući i novorođenčad rođenu u terminu:

• bakterijski meningitis
• vanbolnički stečena pneumonija
• bolnička pneumonija
• akutni otitis media
• intraabdominalne infekcije
• komplikovane infekcije urinarnog trakta (uključujući pijelonefritis)
• infekcije kostiju i zglobova
• komplikovane infekcije kože i mekih tkiva
• gonoreja
• sifilis
• bakterijski endokarditis.

Lek MEDAXONE se može koristiti:

• u terapiji akutne egzacerbacije hronične opstuktivne bolesti pluća kod odraslih
• u terapiji diseminovane Lyme borreliosis (rana faza (stadijum II) i kasna faza (stadijum III)) kod odraslih i dece uključujući novorođenčad od 15. dana života
• za pre-operativnu profilaksu infekcija operativnog mesta
• kod pacijenata sa neutropenijom i povišenom telesnom temperaturom za koju se sumnja da je posledica bakterijske infekcije
• kod pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana, ili se sumnja da je povezana sa nekom od gore navedenih infekcija.

Lek MEDAXONE treba primeniti u kombinaciji sa drugim antibakterijskim lekovima uvek kada postoji mogućnost da bakterija koja izaziva infekciju nije osetljiva na ceftriakson (videti odeljak 4.4).

Potrebno je uzeti u obzir lokalne zvanične smernice za pravilnu upotrebu antibakterijskih lekova.

Doza zavisi od težine infekcije, osetljivosti mikroorganizama, mesta i vrste infekcije, kao i od starosti i funkcije jetre i bubrega pacijenta.

Preporučene doze u tabelama koje slede predstavljaju uobičajene preporučene doze u ovim indikacijama. U posebno teškim slučajevima, potrebno je razmotriti primenu veće doze u preporučenom rasponu.

Odrasli i deca starija od 12 godina (≥ 50 kg)

*Kod dokazane bakterijemije, treba razmotriti primenu doza na gornjoj granici preporučenog opsega.

**Može se razmotriti primena dva puta dnevno (svakih 12 sati) ako se primenjuju doze veće od 2 g dnevno.

Indikacije za odrasle i decu stariju od 12 godina (≥ 50 kg) koje zahtevaju poseban režim doziranja:

Akutni otitis media

Može se primeniti pojedinačna intramuskularna doza leka MEDAXONE 1-2 g.

Ograničeni podaci ukazuju na to da kod pacijenata sa teškim oblikom bolesti ili onih kod kojih je prethodna terapija bila neuspešna, lek MEDAXONE može biti efikasan kada se primenjuje intramuskularno u dozi od 1-2 g dnevno tokom 3 dana.

Preoperativna profilaksa infekcija operativnog mesta 2 g kao pojedinačna preoperativna doza.

Gonoreja

500 mg kao pojedinačna intramuskularna doza.

Sifilis

Uobičajene preporučene doze su 500 mg – 1 g jednom dnevno, koje se u slučaju neurosifilisa povećavaju do 2 g jednom dnevno tokom 10-14 dana. Preporuke doziranja kod sifilisa, uključujući i neurosifilis, zasnovane su na ograničenim podacima. Treba uzeti u obzir nacionalne zvanične smernice.

Diseminovana Lyme borreliosis – (rana faza (stadijum II) i kasna faza (stadijum III)

2 g jednom dnevno tokom 14-21 dana. Preporučeno trajanje lečenja varira i treba uzeti u obzir nacionalne zvanične smernice.

Pedijatrijska populacija

Novorođenčad, odojčad i deca uzrasta od 15 dana do 12 godina (< 50 kg)

Deci telesne mase od 50 kg ili više treba dati uobičajenu dozu za odrasle.

*Kod dokazane bakterijemije, treba razmotriti primenu doza na gornjoj granici preporučenog raspona.

**U slučaju primene doza većih od 2g dnevno treba razmotriti primenu od dva puta dnevno (svakih 12 sati).

Indikacije za novorođenčad, odojčad i decu uzrasta od 15 dana do 12 godina (< 50 kg) koje zahtevaju poseban režim doziranja

Akutni otitis media

Za početno lečenje akutnog otitis media može se primeniti pojedinačna intramuskularna doza leka MEDAXONE od 50 mg/kg. Ograničeni podaci ukazuju na to da u slučajevima teških oblika bolesti ili kada je početna terapija bila neuspešna, ceftriakson može biti efikasan kada se daje intramuskularno u dozi od 50 mg/kg dnevno tokom 3 dana.

Preoperativna profilaksa infekcija operativnog mesta 50-80 mg/kg kao pojedinačna preoperativna doza.

Sifilis

Uobičajene preporučene doze su 75-100 mg/kg (maksimalno 4 g) jednom dnevno u tokom 10-14 dana. Preporuke za doze kod sifilisa, uključujući neurosifilis, temelje se na vrlo ograničenim podacima. Treba uzeti u obzir nacionalne vežeće smernice.

Diseminovana Lyme borreliosis - rana faza (stadijum II) i kasna faza (stadijumIII))

50-80 mg/kg jednom dnevno, tokom 14-21 dan. Razlikuje se preporučeno trajanje lečenja i treba uzeti u obzir nacionalne važeće smernice.

Novorođenčad starosti 0-14 dana

Lek MEDAXONE je kontraindikovan kod prevremeno rođene dece do postmenstrualnog perioda od 41 nedelje (gestacijski period + hronološki period).

*Kod dokazane bakterijemije, treba razmotriti primenu doza na gornjoj granici preporučenog raspona. Ne sme se prekoračiti maksimalna doza od 50 mg/kg dnevno.

Indikacije za novorođenčad starosti 0-14 dana koje zahtevaju poseban režim doziranja:

Akutni otitis media

Za početno lečenje akutnog otitis media može se primeniti jedna intramuskularna doza leka MEDAXONE od 50 mg/kg.

Preoperativna profilaksa infekcija operativnog mesta 20-50 mg/kg kao pojedinačna preoperativna doza.

Sifilis

Uobičajena preporučena doza je 50 mg/kg jednom dnevno tokom 10-14 dana. Preporuke za doze kod sifilisa, uključujući neurosifilis, temelje se na vrlo ograničenim podacima. Treba uzeti u obzir nacionalne važeće smernice.

Trajanje lečenja

Trajanje terapije varira u zavisnosti od toka bolesti. Kao što važi za terapiju antibioticima uopšte, primenu ceftriaksona treba nastaviti tokom 48-72 sata nakon što pacijent postane afebrilan ili se postigne eradikacija bakterija.

Starije osobe

Ukoliko je funkcija bubrega i jetre zadovoljavajuća, nije potrebno prilagođavanje doze za starije osobe.

Oštećenje funkcije jetre

Raspoloživi podaci ne ukazuju na potrebu za prilagođavanjem doze kod blagog do umerenog oštećenja funkcije jetre ukoliko funkcija bubrega nije oštećena. Nema podataka iz ispitivanja na pacijentima sa ozbiljnim oštećenjem jetre (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega nema potrebe za smanjivanjem doze ceftriaksona ukoliko funkcija jetre nije oštećena. Jedino u slučajevima preterminalne insuficijencije bubrega (klirens kreatinina < 10 mL/min) ne sme se prekoračiti doza ceftriaksona od 2 g dnevno. Kod pacijenata na dijalizi nije potrebna primena dodatnih doza nakon procesa dijalize. Ceftriakson se ne može ukloniti hemodijalizom ni peritonealnom dijalizom.

Savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti.

Teško oštećenje funkcije jetre i bubrega

Kod pacijenata sa teškim poremećajem funkcije jetre i bubrega savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti.

Način primene

Intramuskularna primena

Lek MEDAXONE se može primeniti kao duboka intramuskularna injekcija. Intramuskularnu injekciju treba primeniti u mišićnu masu relativno velikog mišića i to ne više od 1 g leka u jedno mesto. Kako se kao rastvarač koristi lidokain, injekcioni rastvor se ne sme nikada primeniti intravenski (videti odeljak 4.3). Treba pročitati i Sažetak karakteristika leka za lek lidokain.

Intravenska primena

Lek MEDAXONE se može primeniti i kao intravenska infuzija u trajanju od preko 30 minuta (preporučen način primene) ili kao spora intravenska injekcija u trajanju od preko 5 minuta. Intravenska intermitentna injekcija treba da se da u trajanju od 5 minuta, poželjno u veliku venu. Intravenske doze od 50 mg/kg kod odojčadi i dece uzrasta do 12 godina treba dati kao infuziju. Kod novorođenčadi, intravenske doze treba primenjivati u trajanju od preko 60 minuta kako bi se smanjio potencijalni rizik od bilirubinske encefalopatije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Intramuskularnu primenu treba razmotriti kada intravenska primena nije moguća ili ne odgovara određenom pacijentu. Za doze veće od 2 g, lek treba primeniti intravenski.

Ceftriakson je kontraindikovan kod novorođenčadi (≤ 28 dana) ukoliko im je neophodna (ili se očekuje da će biti neophodna) terapija sa intravenskim rastvorom koji sadrži kalcijum, uključujući kontinuirane infuzije koje sadrže kalcijum, kao što je parenteralna ishrana, zbog rizika od precipitacije ceftriakson-kalcijuma (videti odeljak 4.3).

Rastvori koji sadrže kalcijum (npr. Ringerov ili Hartmanov rastvor) ne treba da se koriste za rekonstituciju ceftriaksona ili za dalje razblaživanje rekonstituisanog rastvora za intravensku primenu, zbog mogućeg stvaranja taloga. Talog ceftriakson-kalcijuma se takođe može javiti kada se ceftriakson pomeša sa rastvorima koji sadrže kalcijum, u istoj liniji za infuziju. Stoga se ceftriakson i rastvori koji sadrže kalcijum ne smeju mešati niti primenjivati istovremeno (videti odeljke 4.3, 4.4 i 6.2).

Za preoperativnu profilaksu infekcija operativnog mesta, ceftriakson treba dati 30-90 minuta pre hirurške intervencije.

Za uputstvo vezano za rastvaranje leka pre upotrebe videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na ceftriakson ili na bilo koji drugi cefalosporinski antibiotik.

Teška preosetljivost (npr. anafilaktička reakcija) na bilo koji drugi antibiotik beta-laktamske strukture (penicilini, monobaktami i karbapenemi) u anamnezi.

Ceftriakson je kontraindikovan kod:

• preterminske novorođenčadi do postmenstrualnog perioda od 41 nedelje (gestacijski period + hronološki period)*;
• terminske novorođenčadi (uzrasta do 28 dana):
• sa hiperbilirubinemijom, žuticom, ili kod kojih postoji hipoalbuminemija ili acidoza jer su ovo stanja kod kojih je verovatna izmena u vezivanju bilirubina*;
• ukoliko je kod njih potrebna (ili se očekuje da bude potrebna) primena kalcijuma intravenski ili infuzija na bazi kalcijuma, zbog rizika od precipitacije soli ceftriakson-kalcijuma (videti odeljke 4.4, 4.8 i 6.2).

*In vitro studije su pokazale da ceftriakson može da istisne bilirubin sa njegovih mesta vezivanja za serumske albumine, vodeći ka mogućem riziku od bilirubinske encefalopatije kod ovih pacijenata.

Pre intramuskularne primene ceftriaksona rekonstituisanog rastvorom lidokaina moraju se isključiti kontraindikacije na lidokain (videti odeljak 4.4). Videti informacije o lidokainu u odgovarajućem Sažetku karakteristika leka, a posebno odeljak Kontraindikacije.

Rastvor ceftriaksona koji sadrži lidokain nikada ne sme biti primenjen intravenskim putem.

Reakcije preosetljivosti

Kao i kod svih beta–laktamskih antibiotika zabeležene su teške i povremeno fatalne reakcije preosetljivosti (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave teških reakcija preosetljivosti primena ceftriaksona se mora odmah

obustaviti i primeniti odgovarajuće hitne mere. Pre započinjanja terapije, potrebno je utvrditi da li pacijent u anamnezi ima teške reakcije preosetljivosti na ceftriakson, druge cefalosporine ili na bilo koju drugu vrstu beta-laktamskih antibiotika. Savetuje se oprez ukoliko se ceftriakson primenjuje kod pacijenata sa blažim reakcijama preosetljivosti na druge beta-laktamske antibiotike u anamnezi.

Prijavljene su teške kutane neželjene reakcije (Stevens Johnson sindrom ili Lyell sindrom/toksična epidermalna nekroliza) i reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS)) međutim njihova učestalost je nepoznata (videti odeljak 4.8).

Interakcija sa proizvodima koji sadrže kalcijum

Opisani su slučajevi pojave precipitata ceftriakson-kalcijuma u plućima i bubrezima sa fatalnim ishodom, kod prevremeno rođene i terminske novorođenčadi starosti od jednog meseca. U najmanje jednom slučaju, pacijent je primao ceftriakson i kalcijum u različito vreme, kroz odvojene infuzione linije. U dostupnoj naučnoj literaturi ne postoje izveštaji o potvrđenoj intravaskularnoj precipitaciji kod pacijenata, osim novorođenčadi, na terapiji ceftriaksonom i rastvorima koji sadrže kalcijum ili bilo kojim drugim proizvodom na bazi kalcijuma. In vitro studije su pokazale da kod novorođenčadi postoji povećan rizik od precipitacije ceftriakson-kalcijuma u poređenju sa drugim starosnim grupama.

Kod svih pacijenata, bez obzira na starosnu grupu, ceftriakson se ne sme mešati ili istovremeno primenjivati sa bilo kojim rastvorom za intravensku primenu na bazi kalcijuma, čak i u slučaju primene putem različitih infuzionih linija ili na različitim mestima primene infuzije. Međutim, kod pacijenata uzrasta iznad 28 dana, ceftriakson i rastvori kalcijuma mogu se primenjivati uzastopno, jedan za drugim, ukoliko se koriste infuzione linije na različitim mestima ili ukoliko se infuzione linije menjaju ili detaljno ispiraju između infuzija korišćenjem fiziološkog rastvora, kako bi se izbegla precipitacija. Kod pacijenata kod kojih je potrebna kontinuirana infuzija rastvora za totalnu parenteralnu ishranu (TPI) koji sadrže kalcijum, lekar treba da razmotri upotrebu alternativnog antibiotika čija primena ne nosi sličan rizik od precipitacije. Ukoliko se primena ceftriaksona smatra neophodnom kod pacijenata kod kojih je potrebna kontinuirana parenteralna ishrana, TPI rastvori i ceftriakson se mogu primeniti istovremeno, ali putem različitih infuzionih linija na različitim mestima primene. Alternativno, infuzija TPI rastvora se može obustaviti u vreme primene infuzije ceftriaksona, uz ispiranje infuzionih linija između rastvora (videti odeljke 4.3, 4.8, 5.2 i 6.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene ceftriaksona kod novorođenčadi, odojčadi i dece su utvrđene pri doziranju koje je opisano u delu Doziranje i način primene (videti odeljak 4.2). Ispitivanja su pokazala da ceftriakson, kao i neki drugi cefalosporini, može istisnuti bilirubin iz veze sa serumskim albuminima.

Lek MEDAXONE je kontraindikovan kod preterminske i terminske novorođenčadi kod kojih postoji rizik od razvoja bilirubinske encefalopatije (videti odeljak 4.3).

Imunski posredovana hemolitička anemija

Kod pacijenata na terapiji cefalosporinima, uključujući ceftriakson, uočena je imunski posredovana hemolitička anemija (videti odeljak 4.8). Tokom terapije ceftriaksonom, kako kod dece tako i kod odraslih, prijavljeni su teški slučajevi hemolitičke anemije, uključujući i one sa fatalnim ishodom.

Ukoliko u toku terapije ceftriaksonom dođe do razvoja anemije, treba razmotriti dijagnozu anemije povezane sa primenom ceftriaksona, a primenu ovog leka obustaviti do utvrđivanja etiologije.

Dugoročna terapija

U slučaju produžene terapije potrebno je u redovnim vremenskim razmacima kontrolisati kompletnu krvnu sliku.

Kolitis/prekomerni rast neosetljivih mikroorganizama

Kolitis povezan sa primenom antibiotika i pseudomembranozni kolitis su zabeleženi pri primeni skoro svih antibiotika, uključujući ceftriakson, i mogu varirati u težini od blagog do životno ugrožavajućeg. Stoga, značajno je razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih dođe do pojave dijareje tokom ili nakon primene ceftriaksona (videti odeljak 4.8). Treba razmotriti obustavljanje primene ceftriaksona i primenu specifične terapije za Clostridium difficile. Ne treba primenjivati lekove koji inhibiraju peristaltiku. Kao i pri primeni drugih antibiotika, može doći do razvoja superinfekcija uzrokovanih neosetljivim mikroorganizmima.

Teška insuficijencija bubrega i jetre

U slučajevima teške insuficijencije bubrega i jetre savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti (videti odeljak 4.2).

Uticaj na serološke testove

Može doći do uticaja na Coombs test, jer ceftriakson može dovesti do lažno pozitivnih rezultata ispitivanja. Ceftriakson takođe može dovesti do lažno pozitivnih rezultata za galaktozemiju (videti odeljak 4.8).

Neenzimske metode za određivanje glukoze u urinu mogu dati lažno pozitivne rezultate. Tokom terapije ceftriaksonom određivanje glukoze u urinu treba sprovesti korišćenjem enzimskih metoda (videti odeljak 4.8).

Prisustvo ceftriaksona može lažno smanjiti procenjen nivo glukoze u krvi utvrđen korišćenjem nekih sistema za praćenje glukoze. Potrebno je pratiti uputstvo za upotrebu svakog sistema. Ukoliko je potrebno, mogu se koristiti alternativne metode testiranja.

Natrijum

Jedan gram leka MEDAXONE sadrži 3,6 mmol (83 mg) natrijuma, što treba uzeti u obzir kod pacijenata na dijeti sa kontrolisanim unosom natrijuma.

Antibakterijski spektar

Ceftriakson ima ograničeni spektar antibakterijske aktivnosti pa monoterapija možda neće biti odgovarajuća za određene vrste infekcija osim u slučaju kada je uzročnik već potvrđen (videti odeljak 4.2). U slučaju polimikrobnih infekcija, gde patogeni na koje se sumnja uključuju mikroorganizme rezistetne na ceftriakson, potrebno je razmotriti primenu dodatnog antibiotika.

Upotreba lidokaina

U slučaju da se rekonstitucija vrši rastvorom lidokaina, dobijeni rastvor se može primeniti isključivo intramuskularno. Pre primene neophodno je razmotriti kontraindikacije, upozorenja i druge relevantne informacije u odgovarajućem Sažetku karakteristika leka za lidokain (videti odeljak 4.3). Rastvor sa lidokainom se nikada ne sme primeniti intravenskim putem.

Bilijarna litijaza

Kada se na sonogramu uoče senke, potrebno je razmotriti mogućnost postojanja precipitata ceftriakson- kalcijuma. Senke, za koje se pogrešno smatralo da su posledica kamena u žuči, su uočene pri sonogramu žučne kese pri čemu je njihova pojava bila češća pri primeni doza ceftriaksona od 1 g na dan ili više. Poseban oprez je potreban kod pedijatrijske populacije. Ovi precipitati se povlače po obustavi terapije ceftriaksonom. Retko su precipitati ceftriakson-kalcijuma povezivani sa pojavom simptoma. U slučajevima kada dođe do pojave simptoma, preporučuje se konzervativno nehirurško lečenje, dok lekar treba da razmotri obustavu terapije ceftriaksonom na osnovu procene odnosa koristi i rizika u svakom pojedinačnom slučaju (videti odeljak 4.8).

Bilijarna staza

Kod pacijenata na terapiji ceftriaksonom prijavljeni su slučajevi pankreatitisa, moguće kao posledica bilijarne opstrukcije (videti odeljak 4.8). Kod većine pacijenata postojali su faktori rizika za bilijarnu stazu i mulj u žučnoj kesi npr. prethodno ozbiljnije lečenje, teška bolest i totalna parenteralna ishrana. Okidač ili dodatni faktor bilijarne precipitacije povezane sa primenom ceftriaksona se ne može isključiti.

Renalna litijaza

Prijavljeni su slučajevi renalne litijaze, koja je reverzibilna po obustavi primene ceftriaksona (videti odeljak 4.8). U slučajevima sa pojavom simptoma potrebno je uraditi ultrazvučni pregled. Primena kod pacijenata sa renalnom litijazom ili hiperkalciurijom u anamnezi treba da bude bazirana na proceni lekara o odnosu koristi i rizika u konkretnom slučaju.

Jarisch-Herxheimer reakcija (JHR)

Kod pojedinih pacijenata sa spiroheta infekcijom može doći do ispoljavanja Jarisch-Herxheimer reakcije (JHR) ubrzo nakon početka terapije. JHR je obično samolimitirajuće stanje ili se može kontrolisati simptomatskom terapijom. Antibiotsku terapiju treba prekinuti ukoliko dođe do ovakve reakcije.

Rastvarače koji sadrže kalcijum (npr. Ringerov ili Hartmanov rastvor) ne treba koristiti za rekonstituciju ceftriaksona ili za dalje razblaženje rekonstituisanog rastvora za intravensku primenu, zbog mogućnosti nastajanja precipitata. Do precipitacije ceftriakson-kalcijuma takođe može doći pri mešanju ceftriaksona sa rastvorima koji sadrže kalcijum u istoj infuzionoj liniji. Ceftriakson se ne sme istovremeno primenjivati sa intravenskim rastvorima koji sadrže kalcijum, uključujući kontinuirane infuzije na bazi kalcijuma, kao što je parenteralna ishrana primenjena putem seta za infuziju sa Y injekcionim portom. Međutim, kod pacijenata isključujući novorođenčad, ceftriakson i rastvori koji sadrže kalcijum se mogu primeniti jedan za drugim ukoliko se infuzione linije detaljno isperu između infuzija korišćenjem kompatibilnog rastvora. In vitro studije sprovedene na plazmi odraslih i novorođenčadi koja je dobijena iz krvi pupčane vrpce su pokazale povećan rizik od precipitacije ceftriakson-kalcijuma kod novorođenčadi (videti odeljke 4.2, 4.3, 4.4, 4.8 i 6.2).

Istovremena primena oralnih antikoagulanasa može pojačati antagonizam vitamina K i rizik od pojave krvarenja. Preporučuje se učestalo praćenje INR vrednosti (engl. - International Normalised Ratio) i prilagođavanje doziranja antagoniste vitamina K u skladu sa tim, kako tokom tako i nakon terapije ceftriaksonom (videti odeljak 4.8).

Postoje kontradiktorni podaci o mogućem povećanju renalne toksičnosti aminoglikozida kada se koriste istovremeno sa cefalosporinima. U ovakvim slučajevima potrebno je brižljivo pridržavanje kliničke prakse odnosno preporučenog praćenja vrednosti aminoglikozida i funkcije bubrega.

U jednoj in vitro studiji primećen je antagonizam hloramfenikola i ceftriaksona. Klinički značaj ovog podatka nije poznat.

Nisu prijavljene interakcije između ceftriaksona i oralnih preparata koji sadrže kalcijum, kao ni interakcije između intramuskularno primenjenog ceftriaksona i lekova na bazi kalcijuma za intravensku ili oralnu primenu.

Kod pacijenata na terapiji ceftriaksonom može doći do pojave lažno pozitivnih rezultata Coombs testa. Ceftriakson, kao i drugi antibiotici, može voditi lažno pozitivnim rezultatima za galaktozemiju. Takođe, neenzimske metode za određivanje glukoze u urinu mogu dati lažno pozitivne rezultate. Zbog ovoga je za vreme terapije ceftriaksonom potrebno određivati koncentraciju glukoze u urinu primenom enzimskih metoda.

Nije primećeno oštećenje funkcije bubrega nakon istovremene primene visokih doza ceftriaksona i jakih diuretika (npr. furosemid).

Istovremena primena probenecida ne umanjuje eliminaciju ceftriaksona.

Trudnoća

Ceftriakson prolazi kroz placentalnu barijeru. Postoje ograničeni podaci o upotrebi ceftriaksona kod trudnica. Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva u pogledu embrio-fetalnog, perinatalnog i postnatalnog razvoja (videti odeljak 5.3). Ceftriakson treba primeniti tokom trudnoće, posebno u prvom trimestru, samo ukoliko korist premašuje rizik.

Dojenje

Ceftriakson se u niskim koncentracijama izlučuje u majčino mleko, ali pri primeni terapijskih doza kod majke ne očekuju se efekti na dojenče. Međutim, ne može se isključiti rizik od dijareje i gljivične infekcije mukoznih membrana. Treba uzeti u obzir mogućnost senzibilizacije. Odluka o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine/odloži terapija ceftriaksonom mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije ceftriaksonom za majku.

Plodnost

Studije reproduktivne toksičnosti nisu dale dokaze o štetnim uticajima na plodnost muškaraca ili žena.

Tokom terapije ceftriaksonom može doći do pojave neželjenih dejstava (npr. vrtoglavica) koja mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da sa oprezom voze ili rukuju mašinama.

Najčešće prijavljena neželjena dejstva ceftriaksona su eozinofilija, leukopenija, trombocitopenija, dijareja, osip i povećanje nivoa enzima jetre. Učestalost neželjenih dejstava na ceftriakson utvrđena je iz podataka kliničkih studija. Za klasifikaciju učestalosti korišćena je sledeća konvencija:

veoma česta (≥1/10); česta (≥1/100 do <1/10);

povremena (≥1/1000 do <1/100); retka (≥1/10000 do <1/1000); veoma retka (<1/10000);

nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

a Zasnovano na postmarketinškim izveštajima. Imajući u vidu da su ove reakcije spontano prijavljene u populaciji nepoznatog obima, nije moguće s pouzdanošću proceniti njihovu učestalost koja je stoga kategorizovana kao nepoznata.

b Videti odeljak 4.4.

Opis odabranih neželjenih dejstava

Infekcije i infestacije

Pojava dijareje nakon primene ceftriaksona može biti povezana sa Clostridium difficile. Potrebno je sprovesti odgovarajuću nadoknadu tečnosti i elektrolita (videti odeljak 4.4).

Precipitacija ceftriakson-kalcijuma

Retko su prijavljivane teške i u nekim slučajevima fatalne neželjene reakcije kod preterminske i terminske novorođenčadi (uzrasta ispod 28 dana) koja su bila podvrgnuta intravenskoj terapiji ceftriaksonom i kalcijumom. Precipitati soli ceftriakson-kalcijuma primećeni su nakon smrti u plućima i bubrezima. Visok rizik od precipitacije kod novorođenčadi je posledica njihovog malog volumena krvi i dužeg poluvremena eliminacije ceftriaksona u poređenju sa odraslim osobama (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.2).

Slučajevi precipitacije ceftriaksona u urinarnom traktu prijavljeni su uglavnom kod dece na terapiji visokim dozama (npr. ≥ 80 mg/kg/dan ili kada ukupna doza prevazilazi 10 g) i kod koje su postojali drugi faktori rizika (npr. dehidratacija, nepokretnost pacijenta). Ovaj događaj može biti asimptomatski ili praćen

simptomima, i može voditi obstrukciji uretre i postrenalnoj akutnoj renalnoj insuficijenciji, ali je obično reverzibilan po obustavljanju terapije ceftriaksonom (videti odeljak 4.4).

Precipitacija ceftriakson-kalcijuma u žučnoj kesi primećena je primarno kod pacijenata na terapiji dozama višim od uobičajenih preporučenih doza. Prospektivne studije kod dece pokazale su različitu incidencu precipitacije pri intravenskoj aplikaciji, u nekim studijama i preko 30%. Čini se da je incidenca niža pri primeni spore infuzije (20-30 minuta). Ova pojava je obično asimptomatska, ali je u retkim slučajevima precipitacija praćena pojavom kliničkih simptoma kao što su bol, mučnina i povraćanje. Kod ovakvih slučajeva preporučuje se simptomatska terapija. Precipitacija je obično reverzibilna po obustavljanju primene ceftriaksona (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Pri predoziranju može doći do pojave simptoma kao što su mučnina, povraćanje i dijareja. Koncentraciju ceftriaksona nije moguće smanjiti primenom hemodijalize ili peritonealne dijalize. Ne postoji specifičan antidot. Terapija predoziranja treba da bude simptomatska.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; cefalosporini, III generacija

ATC šifra: J01DD04

Mehanizam dejstva

Ceftriakson inhibira sintezu ćelijskog zida bakterije nakon vezivanja za penicilin vezujuće proteine (penicillin binding proteins, PBPs) što dovodi do prekida biosinteze zida ćelije (peptidoglikana), što dovodi do lize bakterijske ćelije i njenoj smrti.

Rezistencija

Rezistencija bakterija na ceftriakson može biti posledica jednog ili više sledećih mehanizama:

• hidroliza posredovana beta-laktamazama, uključujući beta-laktamaze proširenog spektra (extended spectrum beta-lactamases, ESBLs), karbapenemaze i Amp C enzime koji mogu biti indukovani ili stabilno derepresovani kod određenih aerobnih Gram-negativnih vrsta bakterija;
• smanjeni afinitet penicilin vezujućih proteina za ceftriakson;
• nepropustljivost spoljašnje membrane Gram-negativnih bakterija;
• bakterijske efluks pumpe.

Testiranje graničnih vrednosti osetljivosti

Granične vrednosti minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) utvrđene od strane Evropskog komiteta za ispitivanje osetljivosti na antibiotike (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing – EUCAST) su navedene u nastavku:

a. Osetljivost utvrđena iz podataka o osetljivosti na cefoksitin.

b. Osetljivost utvrđena iz podataka o osetljivosti na penicilin.

c. Izolati sa MIK ceftriaksona iznad granične vrednosti osetljivosti su retki, i ukolko se pronađu potrebno ih je ponovo testirati, a u slučaju potvrde poslati u referentnu laboratoriju.

d. Granične vrednosti se odnose na dnevnu intravensku dozu od 1 x 1 g i visoku dozu od najmanje 1 x 2 g.

Klinička efikasnost kod specifičnih patogena

Prevalenca stečene rezistencije za određene vrste mikroorganizama može varirati i geografski i vremenski, pa je poželjno imati lokalne informacije o rezistenciji, posebno u lečenju teških infekcija. Po potrebi, treba tražiti mišljenje eksperta kada je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od primene ceftriaksona barem u nekim vrstama infekcija upitna.

£ Sve stafilokoke rezistentne na meticilin su rezistentne na ceftriakson.

+ Stopa rezistencije veća od 50% u najmanje jednom od regiona.

% Sojevi koji proizvode ESBL (extended spectrum beta-lactamases) su uvek rezistentni.

Intramuskularna primena

Srednja vrednost maksimalnih koncentracija ceftriaksona nakon intramuskularne injekcije je približno polovina koncentracije uočene nakon primene ekvivalentnih doza intravenskim putem. Maksimalna koncentracija u plazmi nakon primene pojedinačne intramuskularne doze od 1 g je oko 81 mg/L i postiže se 2-3 h nakon primene. Površina ispod krive (PIK) nakon intramuskularne primene je ekvivalentna onoj koja nastaje po intravenskoj primeni ekvivalentne doze.

Intravenska primena

Nakon primene 500 mg i 1 g ceftriaksona putem intravenske bolus injekcije, srednje vrednosti maksimalnih koncentracija su oko 120 i 200 mg/L redom. Nakon primene 500 mg, 1 g i 2 g ceftriaksona putem intravenske infuzije, koncentracije u plazmi su oko 80, 150 i 250 mg/L redom.

Distribucija

Volumen distribucije ceftriaksona je 7-12 L. Koncentracije koje su značajno iznad MIK za najznačajnije patogene su utvrđene u tkivima uključujući pluća, srce, bilijarni trakt/jetru, tonzile, srednje uho i nazalnu mukozu, kosti, kao i cerebrospinalnu, pleuralnu, prostatnu i sinovijalnu tečnost. Pri ponovljenoj primeni uočeno je uvećanje od 8-15% srednje vrednosti maksimalne koncentracije (Cmax), dok se stanje ravnoteže u većini slučajeva postiže u okviru 48-72 h, u zavisnosti od načina primene.

Prodiranje u pojedina tkiva

Ceftriakson prodire kroz moždane ovojnice, pri čemu je stepen penetracije najveći pri njihovom zapaljenju. Srednja vrednost koncentracija ceftriaksona u cerebrospinalnoj tečnosti iznosi do 25% od koncentracije u plazmi kod pacijenata sa bakterijskim meningitisom, u poređenju sa 2% od koncentracije u plazmi kod pacijenata kod kojih ne postoji zapaljenje moždanih ovojnica. Maksimalne koncentracije ceftriaksona u cerebrospinalnoj tečnosti se postižu za oko 4-6 h nakon primene putem intravenske injekcije.

Ceftriakson prolazi placentalnu barijeru i izlučuje se u majčino mleko u niskim koncentracijama (videti odeljak 4.6).

Vezivanje za proteine

Ceftriakson se reverzibilno vezuje za albumine. Vezivanje za proteine plazme iznosi oko 95% pri koncentracijama u plazmi nižim od 100 mg/L. Vezivanje je podložno zasićenju pa se udeo vezanog ceftriaksona smanjuje pri povećanju koncentracija (do 85% pri koncentraciji u plazmi od 300 mg/L).

Biotransformacija

Ceftriakson se ne metaboliše sistemski, ali biva konvertovan u neaktivne metabolite pod uticajem crevne flore.

Eliminacija

Klirens iz plazme ukupnog ceftriaksona (vezanog i nevezanog) je 10-22 mL/min. Renalni klirens je 5-12 mL/min. Udeo od 50-60% ceftriaksona se izluči nepromenjeno urinom, primarno glomerularnom filtracijom, dok 40-50% biva izlučeno nepromenjeno putem žuči. Poluvreme eliminacije ukupnog ceftriaksona kod odraslih je oko 8 sati.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre

Kod pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega ili jetre farmakokinetika ceftriaksona je samo minimalno izmenjena sa blagim produženjem poluvremena eliminacije (manje od dva puta), čak i kod pacijenata sa teškim oštećenjem renalne funkcije.

Relativno blago produženje poluvremena eliminacije kod oštećenja funkcije bubrega se objašnjava kompenzatornim povećanjem nerenalnog klirensa, što je posledica smanjenog vezivanja za proteine plazme i posledičnog povećanja nerenalnog klirensa ukupnog ceftriaksona.

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre poluvreme eliminacije ceftriaksona nije produženo usled kompenzatornog povećanja renalnog klirensa. Ovo je takođe posledica povećanja udela nevezanog ceftriaksona u plazmi što doprinosi uočenom paradoksalnom povećanju ukupnog klirensa leka, sa povećanjem u volumenu distribucije paralelno povećanju ukupnog klirensa.

Stariji pacijenti

Kod pacijenata starijih od 75 godina prosečno poluvreme eliminacije je obično 2 do 3 puta duže od onog kod mladih odraslih osoba.

Pedijatrijska populacija

Poluvreme eliminacije ceftriaksona je produženo kod novorođenčadi. Od rođenja do 14 dana, koncentracije slobodnog ceftriaksona mogu biti dodatno uvećani posredstvom faktora kao što su smanjena glomerularna

filtracija i izmenjeno vezivanje za proteine. Tokom detinjstva, poluvreme eliminacije je kraće od onog kod novorođenčadi ili odraslih.

Plazma klirens i volumen distribucije ukupnog ceftriaksona su veći kod novorođenčadi, odojčadi i dece u poređenju sa odraslim osobama.

Linearnost/nelinearnost

Farmakokinetika ceftriaksona je nelinearna; svi osnovni farmakokinetički parametri izuzev poluvremena eliminacije su dozno zavisni ukoliko su bazirani na ukupnim koncentracijama leka, pa je njihovo povećanje manje od proporcionalnog sa povećanjem doze. Nelinearnost je posledica zasićenja u vezivanju za proteine plazme pa se stoga uočava kod ukupnog ceftriaksona u plazmi, ali ne i kod slobodnog (nevezanog) ceftriaksona.

Odnos farmakokinetike i farmakodinamike leka

Kao i sa drugim beta-laktamskim antibioticima, farmakokinetički-farmakodinamički indeks koji pokazuje najbolju korelaciju sa efikasnošću in vivo je procenat intervala doziranja u kome koncentracija nevezanog ceftriaksona ostaje iznad MIK za određenu ciljnu vrstu (tj. %T > MIK).

Podaci iz studija na životinjama pokazuju da visoke doze soli ceftriaksona-kalcijuma dovode do stvaranja konkremenata i precipitata u žučnoj kesi pasa i majmuna, što je dokazano da je reverzibilan proces. Studije na životinjama nisu pokazale reproduktivnu toksičnost, kao ni genotoksičnost. Nisu sprovedene studije karcinogenog potencijala ceftriaksona.

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Na osnovu literaturnih podataka, ceftriakson nije kompatibilan sa amsakrinom, vankomicinom, flukonazolom i aminoglikozidima.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Naročito, rastvarače koji sadrže kalcijum (npr. Ringerov ili Hartmanov rastvor) ne treba koristiti za rekonstituciju ceftriaksona ili za dalje razblaženje rekonstituisanog rastvora za intravensku primenu, zbog mogućnosti nastajanja precipitata. Ceftriakson se ne sme mešati ili istovremeno primenjivati sa rastvorima koji sadrže kalcijum, uključujući totalnu parenteralnu ishranu (videti odeljke 4.2, 4.3, 4.4 i 4.8).

Ukoliko je potrebno istovremeno davanje još jednog antibiotika sa lekom MEDAXONE, za primenu ne treba koristiti isti špric ili isti infuzioni rastvor.

Rok upotrebe: 3 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije: preporučuje se da se rastvor dobijen rekonstitucijom upotrebi odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre korišćenja su odgovornost korisnika i ne bi trebalo da budu duži od 24 h na temperaturi od 2-8°C, osim ukoliko je rekonstitucija sprovedena u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima. Hemijska i fizička stabilnost u toku upotrebe su dokazane u periodu od 6 h na temperaturi do 25°C i u periodu od 24 h na temperaturi od 2-8°C.

Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Čuvati bočice u spoljašnjem pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je bezbojna staklena (tip I) bočica kapaciteta 10 ml, sa gumenim čepom prečnika 20 mm i aluminijumskom kapicom. Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica i Uputstvo za lek.

Koncentracija rastvora za intravensku injekciju: 100 mg/mL. Koncentracija rastvora za intravensku infuziju: 50 mg/mL.

Rekonstitucija praška za injekciju/infuziju

Rekonstituciju treba sprovesti pod odgovarajućim uslovima, korišćenjem adekvatnih mera predostrožnosti u cilju prevencije kontaminacije mikroorganizmima. Preporučuje se da se rastvor upotrebi neposredno nakon njegove pripreme. Hemijska i fizička stabilnost u toku upotrebe su dokazane u periodu od 6 h na temperaturi do 25°C i u periodu od 24 h na temperaturi od 2-8°C. Rastvor dobijen rekonstitucijom je bistar, bledo žut do boje ćilibara.

Intramuskularna injekcija

Za rekonstituciju 1 g ceftriaksona upotrebljava se 3,5 mL 1% rastvora lidokain-hidrohlorida. Pripremljeni rastvor se primenjuje dubokom intramuskularnom injekcijom. Ukoliko doza prevazilazi 1 g, treba je podeliti na jednake delove i primeniti na različitim mestima. Rastvori sa lidokainom se ne smeju primenjivati intravenskim putem.

Intravenska injekcija

Za rekonstituciju 1 g ceftriaksona upotrebljava se 10 mL vode za injekcije. Injekciju treba primeniti sporo, u periodu od 5 minuta.

Intravenska infuzija

Za rekonstituciju 1 g ceftriaksona upotrebljava se 20 mL jednog od sledećih rastvora koji ne sadrže kalcijum:

• 5% ili 10% rastvor glukoze;
• 0,9% rastvor natrijum-hlorida;
• rastvor 0,45% natrijum-hlorida i 2,5% glukoze;
• 6% rastvor dekstrana u 5% glukozi;
• 6% rastvor hidroksietil skroba.

Infuziju treba primeniti u periodu od najmanje 30 minuta.

Rastvarače koji sadrže kalcijum (npr. Ringerov ili Hartmanov rastvor) ne treba koristiti za rekonstituciju ceftriaksona ili za dalje razblaženje rekonstituisanog rastvora za intravensku primenu, zbog mogućnosti nastajanja precipitata. Do precipitacije ceftriakson-kalcijuma takođe može doći pri mešanju ceftriaksona sa rastvorima koji sadrže kalcijum u istoj infuzionoj liniji. Stoga se ceftriakson i rastvori na bazi kalcijuma ne smeju mešati ili istovremeno primenjivati (videti odeljke 4.3, 4.4 i 6.2).

Rekonstituciju treba sprovesti uz odgovarajuće aseptične mere opreza. Po rekonstituciji potrebno je vizuelno proveriti eventualno prisustvo stranih čestica u dobijenom rastvoru. Ukoliko se one primete, rastvor treba odbaciti. Preporučuje se da se rastvor dobijen rekonstitucijom upotrebi odmah. Hemijska i fizička stabilnost u toku upotrebe su dokazane u periodu od 6 h na temperaturi do 25°C i u periodu od 24 h na temperaturi od 2-8°C.

Bočice leka MEDAXONE su za jednokratnu upotrebu.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek MEDAXONE sadrži aktivnu supstancu ceftriakson. Ona pripada grupi lekova koji se zovu cefalosporini (antibiotici koji se upotrebljavaju za lečenje bakterijskih infekcija), a deluje tako što uzrokuje smrt bakterije koja je uzročnik infekcije sprečavanjem izgradnje njenog ćelijskog zida.

Lek MEDAXONE se kod odraslih i dece, uključujući novorođenčad rođenu na vreme (u terminu), koristi za lečenje:

• bakterijskog meningitisa (infekcija moždanih ovojnica);
• pneumonije (zapaljenja pluća do koje je došlo u bolnici ili van nje);
• akutnog zapaljenja srednjeg uha (otitis media);
• intraabdominalnih infekcija (infekcija trbuha);
• teških infekcija urinarnog trakta;
• infekcija kostiju i zglobova;
• teških infekcija kože i mekih tkiva;
• gonoreje (bolest koju izaziva bakterija Neisseria gonorrhoeae, najčešće se prenosi seksualnim putem, ali je moguć prenos i sa majke na dete u toku porođaja);
• sifilisa (bolest koju izaziva bakterija Treponema pallidum, najčešće se prenosi seksualnim putem, ali je moguć prenos i sa majke na dete u toku porođaja);
• bakterijskog endokarditisa (infekcija unutrašnjeg sloja srca).

Lek MEDAXONE se može koristiti:

• za lečenje akutnih pogoršanja hronične opstuktivne bolesti pluća (bolest koju odlikuje produktivni kašalj, zviždanje u grudima, osećaj nedostatka vazduha, a nastaje kao posledica smanjenja protoka vazduha u disajnim putevima; česta komplikacija je pojava bakterijskih infekcija) kod odraslih;
• za lečenje Lajmske bolesti (bolest koju izaziva bakterija Borrelia burgdorferi, a prenosi se ujedom krpelja) rana faza – stadijum II i kasna faza (stadijum III) kod odraslih i dece uključujući novorođenčad od 15. dana života;
• za sprečavanje infekcija operativnog mesta;
• kod pacijenata sa neutropenijom (niskim brojem belih krvnih zrnaca (neutrofila) u krvi) koji imaju povišenu telesnu temperaturu za koju se sumnja da je posledica bakterijske infekcije;
• kod pacijenata sa bakterijemijom (prisustvom bakterija u krvi) koja je povezana ili se sumnja da je povezana sa nekom od gore navedenih infekcija.

• ste alergični (preosetljivi) na ceftriakson ili na bilo koji drugi antibiotik iz grupe cefalosporina (npr. cefaleksin, cefiksim, cefuroksim, cefotaksim);
• ste ikada imali tešku alergijsku reakciju na bilo koji drugi antibiotik slične (beta-laktamske) strukture (penicilini, monobaktami i karbapenemi) čiji znaci uključuju iznenadno oticanje grla ili lica što dalje može voditi poteškoćama sa disanjem ili gutanjem, iznenadno oticanje ruku, stopala ili skočnih zglobova, težak osip koji se jako brzo razvija;
• ste alergični na lidokain, a potrebno je da primite lek MEDAXONE putem injekcije u mišić.

Lek MEDAXONE se ne sme davati bebama ukoliko:

• je beba prevremeno rođena;
• je beba rođena na vreme, a uzrasta je do 28 dana i:
• ima određene probleme sa krvlju (smanjenu količinu proteina u krvi - hipoalbuminemiju ili povećanu kiselost krvi - acidozu) ili žuticu (koju odlikuje žuta prebojenost kože i beonjača);
• postoji potreba za primenom leka koji sadrži kalcijum intravenskim putem (davanjem u venu).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek MEDAXONE ukoliko:

• ste ikada imali blažu alergijsku reakciju na bilo koji drugi antibiotik slične strukture (iz grupe penicilina, monobaktama i karbapenema);
• ste nedavno primili ili je potrebno da uskoro primite lek koji sadrži kalcijum intravenskim putem;
• bolujete od hemolitičke anemije (sniženje broja crvenih krvnih zrnaca usled njihove pojačane razgradnje, koje odlikuje bledilo kože, osećaj slabosti ili gubitak daha);
• ste nedavno tokom ili nakon terapije antibiotikom dobili dijareju (proliv);
• imate problem sa radom jetre ili bubrega;
• imate kamen u žuči ili bubregu;
• ste na režimu ishrane sa ograničenim unosom natrijuma.
• Imate ili ste ranije imali kombinaciju bilo kojih od sledećih simptoma: osip, crvenilo kože, pojava plikova na usnama, očima i ustima, ljuštenje kože, visoka temperatura, simptomi nalik gripu, povišeni nivoi enzima jetre pri analizi krvi i povišen vrednosti belih krvnih ćelija (eozinofilija), kao i uvećanje limfnih čvorova (znaci teških rekcija kože, pogledajte takođe odeljak 4 ’’Moguća neželjena dejstva’’)

Dodatna ispitivanja

U slučaju produžene terapije lekom MEDAXONE, Vaš lekar će u redovnim vremenskim razmacima kontrolisati krvnu sliku.

Lek MEDAXONE može uticati na rezultate:

• analize krvi poznate pod nazivom Kumbov test (antiglobulinski test);
• testa na galaktozemiju (nasledni poremećaj nedostatka enzima koji pretvaraju galaktozu u glukozu);
• analize urina u cilju određivanja glukoze;

pa ukoliko postoji potreba za sprovođenjem neke laboratorijske analize, obavestite osobu koja uzima uzorak krvi ili urina da ste na terapiji lekom MEDAXONE.

Ukoliko bolujete od dijabetesa (šećerne bolesti) ili je kod Vas potrebno praćenje nivoa glukoze u krvi, zbog mogućnosti da ceftriakson utiče na rezultate ne bi trebalo da koristite određene sisteme za merenje glukoze dok ste na terapiji ovim lekom. Ukoliko koristite ovakve sisteme, pročitajte uputstvo za upotrebu i obavestite Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Po potrebi, mogu se koristiti druge metode za utvrđivanje nivoa glukoze u krvi.

Deca

Obavestite Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru pre primene leka MEDAXONE ukoliko je Vašem detetu nedavno primenjen ili je potrebno da uskoro primi lek koji sadrži kalcijum intravenskim putem.

Drugi lekovi i MEDAXONE

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Posebno, recite Vašem lekaru ili farmaceutu ukoliko uzimate/primate neke od sledećih lekova:

• oralni antikoagulans, kao što je varfarin, acenokumarol (sprečavaju zgrušavanje krvi);
• aminoglikozid, kao što je gentamicin, amikacin, tobramicin (antibiotici za lečenje bakerijskih infekcija);
• hloramfenikol, antibiotik koji se koristi za lečenje bakterijskih infekcija, posebno očiju.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što primite ovaj lek.

Trudnoća

Ceftriakson prolazi kroz placentu, pa će lekar na osnovu procene odnosa koristi od terapije za Vas i rizika po Vašu bebu doneti odluku o primeni leka MEDAXONE.

Dojenje

Ceftriakson se u malim količinama izlučuje u majčino mleko. Lekar će doneti odluku da li da se prekine dojenje ili da se prekine/odloži terapija ceftriaksonom na osnovu procene odnosa koristi za Vas i rizika po Vašu bebu.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Primena leka MEDAXONE može izazvati vrtoglavicu. Ukoliko se ona javi, nemojte upravljati vozilima ni rukovati mašinama. Posavetujte se sa Vašim lekarom u slučaju pojave ovog simptoma.

Lek MEDAXONE sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži 3,6 mmol (83 mg) natrijuma po 1 g. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Vaš lekar će doneti odluku o adekvatnom doziranju leka MEDAXONE za Vas. Doza će zavisiti od težine i vrste infekcije, osetljivosti bakterije koja je uzročnik bolesti, činjenice da li ste već na terapiji nekim drugim antibiotikom, Vaše telesne mase i starosti, rada jetre i bubrega. Dužina terapije zavisiće od vrste infekcije koju imate.

Odrasli, starije osobe i deca starija od 12 godina i telesne mase 50 kg ili više

• Lek MEDAXONE primenjuje se 1-2 g jednom dnevno u zavisnosti od težine i vrste infekcije. Ukoliko imate tešku infekciju, Vaš lekar će Vam propisati višu dozu (do 4 g jednom dnevno). Kada je potrebna primena dnevne doze preko 2 g, onda se ona može dati kao pojedinačna doza jednom dnevno ili kao dve podeljene doze.

Novorođenčad, odojčad i deca uzrasta od 15 dana do 12 godina i telesne mase manje od 50 kg

• Lek MEDAXONE primenjuje se 50-80 mg/kg jednom dnevno u zavisnosti od težine i vrste infekcije. Ukoliko Vaše dete ima tešku infekciju, lekar će propisati višu dozu do 100 mg/kg telesne mase deteta, a do najviše 4 g jednom dnevno. Kada je potrebna primena dnevne doze preko 2 g, onda se ona može dati kao pojedinačna doza jednom dnevno ili kao dve podeljene doze.
• Deca telesne mase 50 kg ili više treba da dobiju uobičajenu dozu za odrasle.

Novorođenčad uzrasta 0-14 dana

• Primenjuje se 20-50 mg/kg jednom dnevno u zavisnosti od težine i vrste infekcije.
• Najviša dnevna doza ne sme biti veća od 50 mg/kg telesne mase deteta.

Primena kod osoba sa oboljenjem jetre i bubrega

Možda će biti potrebna primena drugačije doze od uobičajene. Vaš lekar će doneti odluku o doziranju leka MEDAXONE i pomno pratiti Vaše stanje u zavisnosti od težine oboljenja jetre i bubrega.

Način primene

Nikada nećete biti u prilici da sami primenjujete ovaj lek. Lek MEDAXONE će Vam primeniti Vaš lekar ili medicinska sestra u vidu:

• spore injekcije date u venu, u periodu od 5 minuta;
• infuzije date u venu, u periodu od najmanje 30 minuta;
• injekcije date duboko u mišić.

Lek MEDAXONE će pre primene pripremiti lekar ili medicinska sestra rastvaranjem praška upotrebom pogodnog rastvarača. Ovaj lek se ne sme mešati ili istovremeno davati sa lekovima za intravensku primenu koji sadrže kalcijum.

Ako ste primili više leka MEDAXONE nego što treba

Ukoliko slučajno primite višu dozu od propisane, odmah o tome obavestite lekara.

Ako ste zaboravili da primite lek MEDAXONE

Ako ste propustili jednu dozu, potrebno je da je primite što je pre moguće. Ipak, ukoliko je uskoro vreme za primenu naredne doze, preskočite propuštenu dozu. Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da primate lek MEDAXONE

Nemojte prekidati terapiju lekom MEDAXONE, osim ukoliko Vam to preporuči Vaš lekar. Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek. Neželjena dejstava do kojih može doći pri primeni ovog leka navedena su u tekstu koji sledi.

Teške alergijske reakcije (nepoznata učestalost - ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka) Ukoliko dođe do pojave teške alergijske reakcije, odmah se obratite lekaru. Znaci mogu uključivati iznenadno:

• oticanje lica, grla, usana ili usta, što dalje može voditi poteškoćama sa disanjem ili gutanjem;
• oticanje ruku, stopala i skočnih zglobova.

Težak kožni osip (nepoznata učestalost - ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Ukoliko dođe do pojave teškog kožnog osipa, odmah se obratite lekaru. Znaci mogu uključivati težak osip koji se brzo razvija, praćen pojavom plikova ili ljuštenjem kože i moguće pojavom plikova u ustima.

Druga moguća neželjena dejstva

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• poremećaj u broju belih krvnih zrnaca (porast broja eozinofila - eozinofilija, smanjenje broja leukocita - leukopenija) i krvnih pločica (smanjenje broja trombocita - trombocitopenija);
• pojava meke stolice ili dijareje (proliva);
• povišena vrednost enzima jetre (uočeno analizom krvi);
• osip.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• gljivične infekcije polnih organa (npr. mlečica – infekcija gljivicama roda Candida);
• poremećaj u broju belih krvnih zrnaca (smanjenje broja granulocita – granulocitopenija) i crvenih krvnih zrnaca (smanjenje broja eritrocita – anemija), poremećaj u zgrušavanju krvi (koagulopatija) čiji znaci mogu uključivati pojavu modrica češće nego obično, bol i oticanje zglobova;
• glavobolja, vrtoglavica;
• mučnina, povraćanje;
• svrab;
• zapaljenje vena (flebitis), bol na mestu primene injekcije, povišena telesna temperatura;
• povišena vrednost kreatinina u krvi (uočeno analizom krvi) koji ukazuje na odstupanje u radu bubrega.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• pseudomembranozni kolitis (zapaljenje debelog creva najčešće izazvano bakterijom Clostidium difficile) koje odlikuje pojava proliva, obično sa krvlju i sluzi, bola u stomaku i povišene telesne temperature;
• suženje disajnih puteva koje dovodi do poteškoća sa disanjem (bronhospazam);
• koprivnjača;
• pojava krvi (hematurija) i glukoze (glukozurija) u urinu;
• edem (nakupljanje tečnosti u tkivu);
• jeza (drhtavica).

Nepoznata učestalost - ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka:

• naknadna infekcija koja možda neće odgovoriti na prethodno primenjenu terapiju (superinfekcija);
• hemolitička anemija, izrazito sniženje broja belih krvnih zrnaca koja se zovu granulociti (agranulocitoza);
• konvulzije (grčevi mišića neretko praćeni gubitkom svesti);
• izraziti osećaj nestabilnosti i okretanja (vertigo);
• zapaljenje gušterače koje odlikuje jak bol u stomaku koji se širi na leđa (pankreatitis), zapaljenje sluzokože usta (stomatitis), zapaljenje jezika (glositis) koje odlikuje oticanje, crvenilo i osetljivost jezika;
• problemi sa žučnom kesom izazvani taloženjem soli ceftriakson-kalcijuma koji mogu izazvati bol, mučninu, povraćanje; nagomilavanje bilirubina u mozgu (kernikterus);
• smanjeno izlučivanje mokraće (oligurija), problemi sa bubrezima izazvani taloženjem soli ceftriakson-kalcijuma;
• lažno pozitivan rezultat Kumbovog testa, lažno pozitivan rezultat testa galaktozemije, lažno pozitivni rezultati tzv. neenzimskih metoda za određivanje glukoze u mokraći.
• reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS )
• Jarisch-Herxheimer reakcija (kod nekih pacijenata obolelih od lajmske bolesti, dok su na terapiji lekom MEDAXONE, može doći do pojave groznice, jeze, glavobolje, bola u mišićima i osipa na koži. Ova klinička slika je poznata kao Jarisch-Herxheimer reakcija. Simptomi obično traju od nekoliko sati do jedan dan.)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Čuvati bočice u spoljašnjem pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije:

Preporučuje se da se rastvor dobijen rekonstitucijom upotrebi odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre korišćenja su odgovornost korisnika i ne bi trebalo da budu duži od 24 h na temperaturi od 2-8°C, osim ukoliko je rekonstitucija sprovedena u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima. Hemijska i fizička stabilnost u toku upotrebe su dokazane u periodu od 6 h na temperaturi do 25°C i u periodu od 24 h na temperaturi od 2-8°C.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je ceftriakson-natrijum.

Jedna bočica sadrži 1 g ceftriaksona u obliku ceftriakson-natrijuma.

Kako izgleda lek i sadržaj pakovanja:

Izgled: Skoro beo ili žućkast, blago higroskopan, kristalni prašak.

Unutrašnje pakovanje je bezbojna staklena (tip I) bočica kapaciteta 10 mL, sa gumenim čepom prečnika 20 mm i aluminijumskom kapicom. Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole: FARMALOGIST D.O.O. BEOGRAD, Mirijevski bulevar 3, Beograd

Proizvođač: MEDOCHEMIE LTD (FACTORY C), 2, Michael Erakleous Street, Agios Athanassios Industrial Area, Agios Athanassios, Limassol, Kipar

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Decembar, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-04962-18-001 od 23.12.2020.

SLEDEĆE INFORMACIJE SU NAMENJENE ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM RADNICIMA

Doziranje i način primene Doziranje

Doza zavisi od težine infekcije, osetljivosti mikroorganizama, mesta i vrste infekcije, kao i od starosti i funkcije jetre i bubrega pacijenta.

Preporučene doze u tabelama koje slede predstavljaju uobičajene preporučene doze u ovim indikacijama. U posebno teškim slučajevima, potrebno je razmotriti primenu veće doze u preporučenom rasponu.

Odrasli i deca starija od 12 godina (≥ 50 kg)

*Kod dokazane bakterijemije, treba razmotriti primenu doza na gornjoj granici preporučenog opsega.

**Može se razmotriti primena dva puta dnevno (svakih 12 sati) ako se primenjuju doze veće od 2 g dnevno.

Indikacije za odrasle i decu stariju od 12 godina (≥ 50 kg) koje zahtevaju poseban režim doziranja:

Akutni otitis media

Može se primeniti pojedinačna intramuskularna doza leka MEDAXONE 1-2 g.

Ograničeni podaci ukazuju na to da kod pacijenata sa teškim oblikom bolesti ili onih kod kojih je prethodna terapija bila neuspešna, lek MEDAXONE može biti efikasan kada se primenjuje intramuskularno u dozi od 1-2 g dnevno tokom 3 dana.

Preoperativna profilaksa infekcija operativnog mesta 2 g kao pojedinačna preoperativna doza.

Gonoreja

500 mg kao pojedinačna intramuskularna doza.

Sifilis

Uobičajene preporučene doze su 500 mg – 1 g jednom dnevno, koje se u slučaju neurosifilisa povećavaju do 2 g jednom dnevno tokom 10-14 dana. Preporuke doziranja kod sifilisa, uključujući i neurosifilis, zasnovane su na ograničenim podacima. Treba uzeti u obzir nacionalne zvanične smernice.

Diseminovana Lyme borreliosis – (rana faza (stadijum II) i kasna faza (stadijum III)

2 g jednom dnevno tokom 14-21 dana. Preporučeno trajanje lečenja varira i treba uzeti u obzir nacionalne zvanične smernice.

Pedijatrijska populacija

Novorođenčad, odojčad i deca uzrasta od 15 dana do 12 godina (< 50 kg)

Deci telesne mase od 50 kg ili više treba dati uobičajenu dozu za odrasle.

*Kod dokazane bakterijemije, treba razmotriti primenu doza na gornjoj granici preporučenog raspona.

**U slučaju primene doza većih od 2g dnevno treba razmotriti primenu od dva puta dnevno (svakih 12 sati).

Indikacije za novorođenčad, odojčad i decu uzrasta od 15 dana do 12 godina (< 50 kg) koje zahtevaju poseban režim doziranja

Akutni otitis media

Za početno lečenje akutnog otitis media može se primeniti pojedinačna intramuskularna doza leka MEDAXONE od 50 mg/kg. Ograničeni podaci ukazuju na to da u slučajevima teških oblika bolesti ili kada je početna terapija bila neuspešna, ceftriakson može biti efikasan kada se daje intramuskularno u dozi od 50 mg/kg dnevno tokom 3 dana.

Preoperativna profilaksa infekcija operativnog mesta 50-80 mg/kg kao pojedinačna preoperativna doza.

Sifilis

Uobičajene preporučene doze su 75-100 mg/kg (maksimalno 4 g) jednom dnevno u tokom 10-14 dana. Preporuke za doze kod sifilisa, uključujući neurosifilis, temelje se na vrlo ograničenim podacima. Treba uzeti u obzir nacionalne vežeće smernice.

Diseminovana Lyme borreliosis - rana faza (stadijum II) i kasna faza (stadijumIII))

50-80 mg/kg jednom dnevno, tokom 14-21 dan. Razlikuje se preporučeno trajanje lečenja i treba uzeti u obzir nacionalne važeće smernice.

Novorođenčad starosti 0-14 dana

Lek MEDAXONE je kontraindikovan kod prevremeno rođene dece do postmenstrualnog perioda od 41 nedelje (gestacijski period + hronološki period).

*Kod dokazane bakterijemije, treba razmotriti primenu doza na gornjoj granici preporučenog raspona. Ne sme se prekoračiti maksimalna doza od 50 mg/kg dnevno.

Indikacije za novorođenčad starosti 0-14 dana koje zahtevaju poseban režim doziranja:

Akutni otitis media

Za početno lečenje akutnog otitis media može se primeniti jedna intramuskularna doza leka MEDAXONE od 50 mg/kg.

Preoperativna profilaksa infekcija operativnog mesta 20-50 mg/kg kao pojedinačna preoperativna doza.

Sifilis

Uobičajena preporučena doza je 50 mg/kg jednom dnevno tokom 10-14 dana. Preporuke za doze kod sifilisa, uključujući neurosifilis, temelje se na vrlo ograničenim podacima. Treba uzeti u obzir nacionalne važeće smernice.

Trajanje lečenja

Trajanje terapije varira u zavisnosti od toka bolesti. Kao što važi za terapiju antibioticima uopšte, primenu ceftriaksona treba nastaviti tokom 48-72 sata nakon što pacijent postane afebrilan ili se postigne eradikacija bakterija.

Starije osobe

Ukoliko je funkcija bubrega i jetre zadovoljavajuća, nije potrebno prilagođavanje doze za starije osobe.

Oštećenje funkcije jetre

Raspoloživi podaci ne ukazuju na potrebu za prilagođavanjem doze kod blagog do umerenog oštećenja funkcije jetre ukoliko funkcija bubrega nije oštećena. Nema podataka iz ispitivanja na pacijentima sa ozbiljnim oštećenjem jetre (videti odeljak 5.2 Sažetka karakteristika leka).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega nema potrebe za smanjivanjem doze ceftriaksona ukoliko funkcija jetre nije oštećena. Jedino u slučajevima preterminalne insuficijencije bubrega (klirens kreatinina < 10 mL/min) ne sme se prekoračiti doza ceftriaksona od 2 g dnevno. Kod pacijenata na dijalizi nije potrebna primena dodatnih doza nakon procesa dijalize. Ceftriakson se ne može ukloniti hemodijalizom ni peritonealnom dijalizom.

Savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti.

Teško oštećenje funkcije jetre i bubrega

Kod pacijenata sa teškim poremećajem funkcije jetre i bubrega savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti.

Način primene

Intramuskularna primena

Lek MEDAXONE se može primeniti kao duboka intramuskularna injekcija. Intramuskularnu injekciju treba primeniti u mišićnu masu relativno velikog mišića i to ne više od 1 g leka u jedno mesto. Kako se kao rastvarač koristi lidokain, injekcioni rastvor se ne sme nikada primeniti intravenski (videti odeljak 4.3 Sažetka karakteristika leka). Treba pročitati i Sažetak karakteristika leka za lek lidokain.

Intravenska primena

Lek MEDAXONE se može primeniti i kao intravenska infuzija u trajanju od preko 30 minuta (preporučen način primene) ili kao spora intravenska injekcija u trajanju od preko 5 minuta. Intravenska intermitentna injekcija treba da se da u trajanju od 5 minuta, poželjno u veliku venu. Intravenske doze od 50 mg/kg kod odojčadi i dece uzrasta do 12 godina treba dati kao infuziju. Kod novorođenčadi, intravenske doze treba primenjivati u trajanju od preko 60 minuta kako bi se smanjio potencijalni rizik od bilirubinske encefalopatije (videti odeljke 4.3 i 4.4 Sažetka karakteristika leka).

Intramuskularnu primenu treba razmotriti kada intravenska primena nije moguća ili ne odgovara određenom pacijentu. Za doze veće od 2 g, lek treba primeniti intravenski.

Ceftriakson je kontraindikovan kod novorođenčadi (≤ 28 dana) ukoliko im je neophodna (ili se očekuje da će biti neophodna) terapija sa intravenskim rastvorom koji sadrži kalcijum, uključujući kontinuirane infuzije koje sadrže kalcijum, kao što je parenteralna ishrana, zbog rizika od precipitacije ceftriakson-kalcijuma (videti odeljak 4.3 Sažetka karakteristika leka).

Rastvori koji sadrže kalcijum (npr. Ringerov ili Hartmanov rastvor) ne treba da se koriste za rekonstituciju ceftriaksona ili za dalje razblaživanje rekonstituisanog rastvora za intravensku primenu, zbog mogućeg stvaranja taloga. Talog ceftriakson-kalcijuma se takođe može javiti kada se ceftriakson pomeša sa rastvorima koji sadrže kalcijum, u istoj liniji za infuziju. Stoga se ceftriakson i rastvori koji sadrže kalcijum ne smeju mešati niti primenjivati istovremeno (videti odeljke 4.3, 4.4 Sažetka karakteristika leka i i odeljak Inkompatibilnost).

Za preoperativnu profilaksu infekcija operativnog mesta, ceftriakson treba dati 30-90 minuta pre hirurške intervencije.

Za uputstvo vezano za rastvaranje leka pre upotrebe videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Lista pomoćnih supstanci

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Inkompatibilnost

Na osnovu literaturnih podataka, ceftriakson nije kompatibilan sa amsakrinom, vankomicinom, flukonazolom i aminoglikozidima.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Naročito, rastvarače koji sadrže kalcijum (npr. Ringerov ili Hartmanov rastvor) ne treba koristiti za rekonstituciju ceftriaksona ili za dalje razblaženje rekonstituisanog rastvora za intravensku primenu, zbog mogućnosti nastajanja precipitata. Ceftriakson se ne sme mešati ili istovremeno primenjivati sa rastvorima koji sadrže kalcijum, uključujući totalnu parenteralnu ishranu (videti odeljke Doziranje I način primene kao i odeljke 4.3, 4.4 i 4.8 Sažetka karakteristika leka).

Ukoliko je potrebno istovremeno davanje još jednog antibiotika sa lekom MEDAXONE, za primenu ne treba koristiti isti špric ili isti infuzioni rastvor.

Rok upotrebe

Rok upotrebe: 3 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije: preporučuje se da se rastvor dobijen rekonstitucijom upotrebi odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre korišćenja su odgovornost korisnika i ne bi trebalo da budu duži od 24 h na temperaturi od 2-8°C, osim ukoliko je rekonstitucija sprovedena u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima. Hemijska i fizička stabilnost u toku upotrebe su dokazane u periodu od 6 h na temperaturi do 25°C i u periodu od 24 h na temperaturi od 2-8°C.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Čuvati bočice u spoljašnjem pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije, videti odeljak Rok upotrebe.

Priroda i sadržaj pakovanja ˂ i posebne opreme za upotrebu, primenu ili implantaciju leka˃

Unutrašnje pakovanje je bezbojna staklena (tip I) bočica kapaciteta 10 ml, sa gumenim čepom prečnika 20 mm i aluminijumskom kapicom. Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Koncentracija rastvora za intravensku injekciju: 100 mg/mL. Koncentracija rastvora za intravensku infuziju: 50 mg/mL.

Rekonstitucija praška za injekciju/infuziju

Rekonstituciju treba sprovesti pod odgovarajućim uslovima, korišćenjem adekvatnih mera predostrožnosti u cilju prevencije kontaminacije mikroorganizmima. Preporučuje se da se rastvor upotrebi neposredno nakon njegove pripreme. Hemijska i fizička stabilnost u toku upotrebe su dokazane u periodu od 6 h na temperaturi do 25°C i u periodu od 24 h na temperaturi od 2-8°C. Rastvor dobijen rekonstitucijom je bistar, bledo žut do boje ćilibara.

Intramuskularna injekcija

Za rekonstituciju 1 g ceftriaksona upotrebljava se 3,5 mL 1% rastvora lidokain-hidrohlorida. Pripremljeni rastvor se primenjuje dubokom intramuskularnom injekcijom. Ukoliko doza prevazilazi 1 g, treba je podeliti na jednake delove i primeniti na različitim mestima. Rastvori sa lidokainom se ne smeju primenjivati intravenskim putem.

Intravenska injekcija

Za rekonstituciju 1 g ceftriaksona upotrebljava se 10 mL vode za injekcije. Injekciju treba primeniti sporo, u periodu od 5 minuta.

Intravenska infuzija

Za rekonstituciju 1 g ceftriaksona upotrebljava se 20 mL jednog od sledećih rastvora koji ne sadrže kalcijum:

• 5% ili 10% rastvor glukoze;
• 0,9% rastvor natrijum-hlorida;
• rastvor 0,45% natrijum-hlorida i 2,5% glukoze;
• 6% rastvor dekstrana u 5% glukozi;
• 6% rastvor hidroksietil skroba.

Infuziju treba primeniti u periodu od najmanje 30 minuta.

Rastvarače koji sadrže kalcijum (npr. Ringerov ili Hartmanov rastvor) ne treba koristiti za rekonstituciju ceftriaksona ili za dalje razblaženje rekonstituisanog rastvora za intravensku primenu, zbog mogućnosti nastajanja precipitata. Do precipitacije ceftriakson-kalcijuma takođe može doći pri mešanju ceftriaksona sa rastvorima koji sadrže kalcijum u istoj infuzionoj liniji. Stoga se ceftriakson i rastvori na bazi kalcijuma ne smeju mešati ili istovremeno primenjivati (videti odeljke 4.3, 4.4 Sažetka karakteristika leka i odeljak Inkompatibilnost).

Rekonstituciju treba sprovesti uz odgovarajuće aseptične mere opreza. Po rekonstituciji potrebno je vizuelno proveriti eventualno prisustvo stranih čestica u dobijenom rastvoru. Ukoliko se one primete, rastvor treba odbaciti. Preporučuje se da se rastvor dobijen rekonstitucijom upotrebi odmah. Hemijska i fizička stabilnost u toku upotrebe su dokazane u periodu od 6 h na temperaturi do 25°C i u periodu od 24 h na temperaturi od 2-8°C.

Bočice leka MEDAXONE su za jednokratnu upotrebu.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.