Metafex 325mg+200mg tableta

Lek Metafex je namenjen za privremeno ublažavanje blagog do umerenog bola kod:

• glavobolje
• zubobolje
• post-traumatskog bola
• post-operativnog bola
• menstrualnog bola
• bolova u leđima
• terapije simptoma prehlade, gripa i povišene telesne temperature

Lek Metafex je namenjen za oralnu i kratkotrajnu upotrebu (ne duže od 3 dana).

Za ublažavanje simptoma potrebno je koristiti najmanju efektivnu dozu najkraći mogući period (videti odeljak 4.4). Pacijent treba da se posavetuje sa svojim lekarom ako se simptomi ne povuku ili se pogoršaju ili ako je potrebno lečenje duže od 3 dana.

Ovaj lek je namenjen za kratkotrajnu upotrebu i ne preporučuje se upotrebu u trajanju dužem od 3 dana.

Odrasli: Jedna tableta do tri puta na dan, sa dovoljno vode. Između dva uzimanja treba da prođe najmanje šest sati.

Ako jedna tableta ne dovede do ublažavanja simptoma, maksimalno se mogu uzeti dve tablete, do tri puta na dan. Između dva uzimanja treba da prođe najmanje šest sati.

Ne treba uzeti više od 6 tableta (3000 mg paracetamola, 1200 mg ibuprofena) tokom 24 sata. Da bi se minimizirala neželjena dejstva, preporučuje se upotreba leka Metafex sa hranom.

Stariji pacijenti: Nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 4.4).

Stariji pacijenti imaju veći rizik od ozbiljnih posledica neželjenih dejstava. Ako je neophodna upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), potrebno je koristiti najmanju efikasnu dozu, najkraći mogući period. Pacijente je potrebno redovno pratiti zbog moguće pojave gastrointestinalnog krvarenja tokom NSAIL terapije.

Pedijatrijska populacija

Lek Metafex nije namenjen za upotrebu kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Način primene

Oralna primena.

• Preosetljivost na paracetamol, ibuprofen ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka navedenih u odeljku 6.1.
• Reakcije preosetljivosti u istoriji bolesti (npr. bronhospazam, angioedem, astma, rinitis ili urtikarija) povezane sa upotrebom acetilsalicilne kiseline ili drugih lekova iz grupe NSAIL.
• Kod pacijenata sa ranijim ili postojećim gastrointestinalnim ulkusom/perforacijom ili krvarenjem uključujući i ono koje je povezano sa primenom bilo kog leka iz grupe NSAIL (videti odeljak 4.4)
• Poremećaji koagulacije.
• Teška insuficijencija jetre, teška insuficijencija bubrega ili teška srčana insuficijencija (NYHA klasa IV) (videti odeljak 4.4)
• Istovremena primena drugih lekova iz grupe NSAIL, uključujući i selektivne inhibitore COX-2 i acetilsalicilnu kiselinu u dozi većoj od 75 mg dnevno - povećan rizik za nastajanje neželjenih dejstava (videti odeljak 4.5)
• Istovremena primena sa drugim lekovima koji sadrže paracetamol – povećan rizik za nastajanje ozbiljnih neželjenih dejstava (videti odeljak 4.5)
• Tokom poslednjeg trimestra trudnoće zbog rizika od prevremenog zatvaranja fetalnog ductus arteriosus

sa mogućom plućnom hipertenzijom (videti odeljak 4.6).

Ovaj lek je namenjen za kratkotrajnu upotrebu i ne preporučuje se upotreba u trajanju dužem od 3 dana.

Paracetamol:

Potreban je oprez pri upotrebi paracetamola kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ili teškim oštećenjem funkcije jetre. Rizik od predoziranja paracetamolom je veći kod pacijenata sa oboljenjem jetre koje je posledica zloupotrebe alkohola, a nije praćeno cirozom jetre. Ne savetuje se istovremena upotreba drugih lekova koji sadrže paracetamol. U slučaju predoziranja potrebno je potražiti hitan medicnski savet, čak i kada se pacijent oseća dobro, zbog rizika od odloženog ozbiljnog oštećenja funkcije jetre (videti odeljak 4.9).

Ibuprofen:

Neželjena dejstva se mogu minimizirati upotrebom najmanje efektivne doze tokom najkraćeg mogućeg perioda koji je potreban za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.2., i gastrointestinalne i kardiovaskularne rizike u nastavku) i uzimanjem leka sa hranom (videti odeljak 4.2).

Stariji pacijenti:

Kod starijih pacijenata postoji povećana učestalost neželjenih dejstava na lekove iz grupe NSAIL, naročito gastrointestinalno krvarenje i perforacija, koja može biti sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.2).

Potreban je oprez kod pacijenata sa sledećim stanjima:

• Respiratorni poremećaji:

Kod pacijenata koji boluju ili su ranije bolovali od bronhijalne astme ili alergijske bolesti, lekovi iz grupe NSAIL mogu da dovedu do pojave bronhospazma.

• Oštećenje funkcije bubrega, jetre i kardiovaskularne funkcije:

Primena lekova iz grupe NSAIL može izazavati dozno zavisno smanjenje formiranja prostaglanidina i dovesti do renalne insuficijencije. Povećani rizik od ove reakcije postoji kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, oštećenom funkcijom srca, oštećenom funkcijom jetre, pacijenata koji uzimaju diuretike i starijih pacijenata. Kod ovih pacijenata treba da se prati bubrežna funkcija. Terapiju je potrebno prekinuti kod pacijenata koji razviju ozbiljnu insuficijenciju bubrega. (videti odeljak 4.3.).

Preporučuje se smanjenje doze kod pacijenata koji pokazuju znake pogoršanja funkcije jetre. Terapiju treba prekinuti kod onih pacijenata koji razviju tešku insuficijenciju jetre (videti odeljak 4.3).

• Uticaj na kardiovskualrni i cerebrovaskularni sistem:

Kod pacijenata sa hipertenzijom i/ili blagom do umerenom kongestivnom srčanom insuficijencijom u istoriji bolesti, potrebno je odgovarajuće praćenje i redovno savetovanje, jer su prijavljeni slučajevi zadržavanja tečnosti i edemi, povezani sa terapijom lekovima iz grupe NSAIL.

Kliničke studije ukazuju da upotreba ibuprofena, naročito u velikim dozama (2400 mg dnevno) može biti povezana sa blago povećanim rizikom od arterijskih trombotičkih događaja (npr. infarkt miokarda ili moždani udar). Sveobuhvatno, epidemiološke studije ne ukazuju na to da su male doze ibuprofena (npr.

≤1200 mg dnevno) povezane sa povećanim rizikom od arterijskih trombotičkih događaja.

Pacijenti sa nekontrolisanom hipertenzijom, kongestivnom srčanom insufucijencijom (NYHA II-III), utvrđenim ishemijskim oboljenjem srca, perifernom arterijskom bolešću i/ili cerebrovaskualrnim oboljenjem treba da uzimaju ibuprofen samo nakon pažljive procene, dok velike doze (2400 mg/dan) treba izbegavati.

Neophodno je pažljivo razmatranje pre započinjanja dugoročne terapije kod pacijenata sa faktorima rizika za razvoj kardiovaskularnih događaja (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes melitus, pušenje) naročito ako su potrebne velike doze ibuprofena (2400 mg/dan).

• Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije i perforacije:

Gastrointestinalno (GI) krvarenje, ulceracije i perforacije, koji mogu dovesti do smrtnog ishoda, prijavljeni su za sve lekove iz grupe NSAIL u bilo kom periodu terapije, sa ili bez upozoravajućih simptoma ili prethodnog postojanja ozbiljnih GI događaja u istoriji bolesti.

Rizik od GI krvarenja, ulceracija ili perforacija je veći sa povećanjem doze leka iz grupe NSAIL, kod pacijenata sa ulkusom u istoriji bolesti, naročito ako je praćeno komplikacijama kao što je krvarenje ili perforacija (videti odeljak 4.3) i kod starijih pacijenata. Kod ovih pacijenata potrebno je započeti terapiju najmanjom dostupnom dozom. Takođe, kod ovih pacijenata neophodno je razmotriti kombinovanu upotrebu protektivne terapije (npr. mizoprostola ili inhibitora protonske pumpe), kao i kod pacijenata koji uzimaju male doze acetilslicilne kiseline ili druge lekove koji mogu povećati GI rizik (videti odeljak 4.5)

Pacijenti sa GI toksičnošću u istoriji bolesti, posebno stariji, treba da prijave bilo koji neuobičajen simptom u abdomenu (naročito GI krvarenje) i to naročito na početku terapije.

Potreban je oprez kod pacijenata koji istovremeno primaju lekove koji mogu povećati rizik za nastanak ulceracija ili krvarenja, kao što su oralni kortikosteroidi, antikoagulansi kao što je varfarin, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina ili antitrombotici kao što je acetilsalicilna kiselina (videti odeljak 4.5).

Kada dođe do GI krvarenja ili ulceracije kod pacijenata koji primaju lekove koji sadrže ibuprofen, terapiju treba odmah prekinuti.

Lekove iz grupe NSAIL treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa GI oboljenjem u istoriji bolesti (ulcerozni kolitis, Kronova bolest) jer može doći do pogoršanja ovih stanja (videti odeljak 4.8).

• Sistemski eritemski lupus (SLE) i mešovito oboljenje vezivnog tkiva:

Kod pacijenata sa SLE i mešovitim oboljenjem vezivnog tkiva, može postojati povećan rizik za nastanak aseptičnog meningitisa (videti odeljak 4.8)

• Ozbiljne kožne reakcije:

Ozbiljne kožne reakcije, od kojih su neke bile sa smrtnim ishodom, uključujući i eksfolijativni dermatitis,

Stevens-Johnson-ov sindrom, i toksičnu epidermalnu nekrolizu, povezane sa primenom lekova iz grupe NSAIL prijavljene su veoma retko (videti odeljak 4.8). Čini se da je najveći rizik od pojave ovih reakcija na početku terapije, kod većine slučajeva reakcija se javila tokom prvog meseca terapije. Prijavljena je akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP) povezana sa primenom lekova koji sadrže ibuprofen. Primenu ovog leka treba prekinuti pri pojavi prvih znakova i simptoma teških kožnih reakcija, kao što su osip na koži, lezije sluzokože ili bilo koji drugi znak preosetljivosti.

• Oštećenje plodnosti kod žena:

Upotreba ovog leka može uticati na plodnost kod žena i ne preporučuje se kod žena koje pokušavaju da zatrudne. Kod žena koje imaju poteškoće sa začećem ili koje su na ispitivanju uzroka neplodnosti, potrebno je razmotriti prekid terapije lekom Metafex.

Prikrivanje simptoma infekcija

Ovaj lek može prikriti simptome infekcije, što može dovesti do odlaganja započinjanja odgovarajućeg lečenja i time pogoršanja ishoda infekcija. Ovo je primećeno kod vanbolnički stečene bakterijske pneumonije i bakterijske komplikacije povezane sa varičelom. Kada se ovaj lek primenjuje za povišenu telesnu temperaturu ili ublažavanje bola koji je povezan sa infekcijom, savetuje se praćenje infekcije. U vanbolničkim uslovima, pacijent treba da se obrati lekaru ako simptomi potraju ili se pogoršaju.

Lek Metafex (kao i bilo koji drugi lek koji sadrži parcetamol) je kontraindikovan u kombinaciji sa drugim lekovima koji sadrže paracetmaol usled povećanog rizika za nastanak ozbiljnih neželjenih dejstava (videti odeljak 4.3).

Lek Metafex (kao i bilo koji drugi lek koji sadrži ibuprofen i NSAIL) je kontraindikovan u kombinaciji sa:

• Acetilsalicilnom kiselinom: istovremena upotreba ibuprofena i acetilsalicilne kiseline se generalno ne preporučuje zbog mogućeg povećanog rizika od nastanka neželjenih dejstava, osim u slučaju kada je lekar savetovao malu dozu acetilsalicilne kiseline (ne veću od 75 mg dnevno) (videti odeljak 4.4). Eksperimentalni podaci pokazuju da ibuprofen može kompetitivno da inhibira dejstvo malih doza acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita kada se primenjuju istovremeno. Iako se ovi podaci ne mogu sa sigurnošću ekstrapolirati na kliničku praksu, mogućnost da dugotrajna i redovna upotreba

ibuprofena može smanjiti kardioprotektivni efekat malih doza acetilsalicilne kiseline ne može da se isključi. Smatra se da povremena upotreba ibuprofena nema klinički značajan efekat (videti odeljak 5.1).

• Ostalim lekovima iz grupe NSAIL uključujući selektivne inhibitore COX-2 zbog povećanog rizika od nastanka neželjenih dejstava (videti odeljak 4.3).

Lek Metafex (kao i bilo koji drugi lek koji sadrži paracetamol) treba uzimati sa oprezom u kombinaciji sa:

• Hlofarmfenikolom: Povećava koncentracije hloramfenikola u plazmi.
• Holestiraminom: Brzina resorpcije paracetamola se smanjuje pri upotrebi holestiramina. Zbog toga, holestiramin ne treba uzimati u roku od jednog sata nakon uzimanja leka Metafex ukoliko je potrebna maksimalna analgezija.
• Metoklopramidom i domperidonom: Resorpcija paracetamola je povećana pod uticajem metoklopramida i domperidona. Međutim, istovremena primena se ne mora izbegavati. Potreban je oprez pri istovremenoj primeni.
• Varfarinom: Antikoagulantno dejstvo varfarina i drugih kumarinskih derivata može biti pojačano produženom redovnom upotrebom paracetamola sa povećanim rizikom od krvarenja; povremena upotreba nema značajano dejstvo.

Lek Metafex (kao i bilo koji drugi lek koji sadrži ibuprofen i NSAIL) treba uzuimati sa oprezom u kombinaciji sa:

• Antikoagulansima: lekovi iz grupe NSAIL mogu pojačati dejstva antikoagulanasa, npr. varfarin..
• Antihipertenzivima (ACE inhibitori i angiotenzin II antagonisti) i diuretici: lekovi iz grupe NSAIL mogu smanjiti dejstvo ovih lekova. Kod nekih pacijenata sa kompromitovanom funkcijom bubrega (npr. dehidrirani pacijenti ili stariji pacijenti sa kompromitovanom funkcijom bubrega) istovremena upotreba ACE inhibitora ili angiotenzin II antagonista i lekova koji inhibiraju ciklooksigenazu može dovesti do daljeg oštećenja funkcije bubrega, uključujući moguću akutnu bubrežnu insuficijenciju, koja je obično reverzibilna. Ove interakcije treba razmotriti kod pacijenata koji istovremeno uzimaju koksib sa ACE inhibitorima ili angiotezin II antagonistima. Zbog toga, kombinaciju treba primenjivati sa oprezom, naročito kod starijih pacijenata. Pacijenti treba da budu adekvatno hidrirani i treba uzeti u obzir praćenje bubrežne funkcije nakon započinjanja istovremene terapije i periodično nakon toga. Diuretici mogu da povećaju rizik od nefrotoksičnosti lekova iz grupe NSAIL.
• Antiagregacionim lekovima i selektivnim inhibitorima ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI):

povećan rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).

• Acetilsalicilnom kiselinom: Eksperimentalni podaci pokazuju da ibuprofen može kompetitivno da inhibira dejstvo male doze acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita pri istovremenoj upotrebi. Iako se ovi podaci ne mogu sa sigurnošću ekstrapolirati na kliničku praksu, ne može se isključiti mogućnost da dugotrajna i redovna upotreba ibuprofena može smanjiti kardioprotektivni efekat male doze acetilsalicilne kiseline. Smatra se da povremena upotreba ibuprofena nema klinički značajan efekat (videti odeljak 5.1).
• Kardiotoničnim glikozidima: lekovi iz grupe NSAIL mogu pogoršati insuficijenciju srca, smanjiti brzinu glomerularne filtracije i povećati koncentraciju kardiotoničnih glikozida u plazmi.
• Ciklosporinom: Povećan rizik od nefrotoksičnosti.
• Kortikosteroidima: Povećan rizik od gastrointestinalnih ulceracija ili krvarenja (videti odeljak 4.4).
• Diureticima: Smanjeno dejstvo diuretika. Diuretici mogu povećati rizik od nefrotoksičnosti NSAIL-ova.
• Litijumom: Smanjena eliminacija litijuma.
• Metotreksatom: Smanjena eliminacija metotreksata.
• Mifepristonom: Lekove iz grupe NSAIL ne treba uzimati 8-12 dana nakon uzimanja mifepristona zato što mogu smanjiti dejstvo mifepristona.
• Hinolonskim antibioticima: Istraživanja na životinjama ukazuju da lekovi iz grupe NSAIL mogu povećati rizik od konvulzija koje su povezane sa primenom hinolonskih antibiotika. Kod pacijenata koji uzimaju lekove iz grupe NSAIL i hinolone mogu imati povećan rizik od pojave konvulzija.
• Takrolimusom: Moguć povećan rizik od nefrotoksičnosti kada se lekovi iz grupe NSAIL uzimaju sa takrolimusom.
• Zidovudinom: povećan rizik od hematološke toksičnosti kada se lekovi iz grupe NSAIL primenjuju istovremeno sa zidovudinom. Postoji dokaz o povećanom riziku od hemartroza i hematoma kod HIV (+) hemofiličara koji istovremeno primaju zidovudin i ibuprofen.

Trudnoća:

Ne postoji iskustvo o upotrebi ovog leka kod ljudi tokom trudnoće.

Paracetamol

Epidemiološke studije u trudnoći kod ljudi nisu pokazale neželjene efekte ukoliko se paracetamol upotrebljava u preporučenim dozama.

Veliki broj podataka o trudnicama ne ukazuje na pojavu malformacija niti feto/neonatalnu toksičnost. Epidemiološka ispitivanja neurološkog razvoja kod dece izložene paracetamolu in utero pokazuju nejasne rezultate. Ukoliko je klinički neophodan, paracetamol se može primeniti tokom trudnoće, ali ga treba primenjivati u najmanjoj efektivnoj dozi u najkraćem mogućem vremenu i sa najmanjom mogućom učestalošću.

Ibuprofen

Inhibicija sinteze prostaglandina može nepovoljno uticati na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na povećan rizik od pobačaja, srčanih malformacija i nastanka gastroschisis- a nakon primene inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Apsolutni rizik za kardiovaskularne malformacije je povećan sa manje od 1% na približno 1,5%. Smatra se da se rizik povećava sa dozom i trajanjem terapije. Kod životinja se pokazalo da primena inhibitora sinteze prostaglandina dovodi do povećane mogućnosti gubitka ploda pre i posle implantacije, kao i do povećane embrio-fetalne smrtnosti. Pored toga, povećanje učestalosti različitih malformacija, uključujući kardiovaskularne, prijavljene su kod životinja kojima je primenjivan inhibitor sinteze prostaglandina tokom perioda organogeneze.

Tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, ibuprofen ne treba uzimati osim ukoliko je to neophodno. Ako ibuprofen uzima žena koja pokušava da zatrudni ili tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, doza treba da bude što manja, a trajanje lečenja što je moguće kraće.

Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izazvati:

kod ploda:

• kardiopulmonalnu toksičnost (sa prevremenim zatvaranjem duktus arteriosus-a i plućnom hipertenzijom);
• poremećaj funkcije bubrega, koji može napredovati do insuficijencije bubrega sa oligohidroamnionom;

kod majke i ploda, pri kraju trudnoće:

• moguće produženje vremena krvarenja, antiagregacioni efekat koji se može javiti čak i pri veoma malim dozama;
• inhibiciju kontrakcija materice što dovodi do odloženog ili produženog porođaja.

Kao posledica ovoga, ibuprofen je kontraindikovan tokom trećeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.3.)

Zbog toga, ukoliko je moguće, treba izbegavati upotrebu ovog leka u prvih šest meseci trudnoće, a njegova upotreba je kontraindikovana u poslednja tri meseca trudnoće (videti odeljak 4.3).

Dojenje

Ibuprofen i njegovi metaboliti mogu da se izluče u veoma maloj količini u majčino mleko (0,0008% od početne doze koju je majka uzela). Nema poznatih štetnih efekata na odojče.

Paracetamol se izlučuje u majčino mleko, ali ne u količini koja ima klinički značaj. Prema dostupnim objavljenim podacima vezanim za paracetamol, dojenje nije kontraindikovano.

Zbog toga nije neophodno prekidati dojenje za vreme kratkotrajnog lečenja preporučenom dozom ovog leka. Plodnost:

Videti odeljak 4.4, deo koji se odnosi na plodnost kod žena.

Neželjena dejstva kao što su vrtoglavica, pospanost, zamor ili poremećaj vida mogu da se jave pri upotrebi lekova iz grupe NSAIL. Pacijenti kod kojih se jave ova neželjena dejstva ne treba da upravljaju vozilima ili da rukuju mašinama.

Klinička ispitivanja fiksne kombinacije paracetamol/ibuprofen nisu ukazala na druga neželjena dejstva osim onih koja su utvrđena za paracetamol i ibuprofen kada se primenjuju pojedinačno.

U tabeli u nastavku su navedena neželjena dejstva na osnovu podataka o farmakovigilanci, koja su se javljala kod pacijenata koji su uzimali samo ibuprofen ili samo paracetamol, kratkoročno ili dugoročno.

Učestalost neželjenih dejstava je definisana na sledeći način: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000)), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Opis odabranih neželjenih dejstava

1Primeri uključuju agranulocitozu, anemiju, aplastičnu anemiju, hemolitičku anemiju, leukopeniju, neutropeniju, pancitopeniju i trombocitopeniju.

Početni simptomi uključuju povišenu telesnu temperaturu, zapaljenje grla, ulceracije oralne sluzokože, simptome slične gripu, teška iscrpljenost, neobjašnjiva krvarenja i modrice i epistaksu.

2Prijavljene su reakcije preosetljivosti. Mogu uključivati (a) nescpecifične alergijske reakcije i anafilaksu,

(b) reakcije respiratornog trakta npr. astma, pogoršanje astme, bronhospazam ili dispnea, ili (c) različite reakcije na koži, uključujući pruritus, urtikariju, angioedem i ređe eksfolijativne i bulozne dermatoze (uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu i multiformni eritem).

3Patogeni mehanizam aseptičnog meningitisa izazvanog lekovima nije u potpunosti razjašnjen. Međutim, dostupni podaci u vezi sa aseptičnim meningitisom povezanim sa upotrebom lekova iz grupe NSAIL ukazuju na reakciju preosetljivosti (zbog vremenske veze sa uzimanjem leka i nestanka simptoma nakon prekida uzimanja leka). Treba napomenuti da su primećeni pojedinačni slučajevi aseptičnog meningitisa kod pacijenata sa postojećim autoimunim poremećajima (kao što su sistemski eritemski lupus i mešovito oboljenje vezivnog tkiva) za vreme terapije ibuprofenom, sa simptomima kao što su: ukočenost vrata, glavobolja, mučnina, povraćanje, povišena telesna temperatura ili dezorijentisanost (videti odeljak 4.4)

4Klinička ispitivanja ukazuju da upotreba ibuprofena, naročito u velikim dozama (2400 mg/dan), može biti povezana sa blago povećanim rizikom od arterijskih trombotičkih događaja (npr. infarkt miokarda ili moždani udar) (videti odeljak 4.4)

5Najčešće uočena neželjena dejstva su gastrointestinalne prirode. 6Ponekad sa smrtnim ishodom, naročito kod starijih pacijenata. 7Videti odeljak 4.4.

8Predoziranje paracetamolom može da prouzrokuje akutnu insuficijenciju jetre, insuficijenciju jetre, nekrozu jetre i oštećenje jetre (videti odeljak 4.9).

9Posebno pri dugotrajnoj upotrebi, povezano sa povećanim vrednostima uree u serumu i edemom. Takođe uključuje i papilarnu nekrozu.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Oštećenje jetre je moguće kod odraslih osoba koje uzmu 10 g (približno 30 tableta ovog leka) ili više paracetamola. Uzimanje 5 g (približno 15 tableta ovog leka) ili više paracetamola može dovesti do oštećenja jetre ukoliko pacijent ima jedan ili više faktora rizika navedenih u nastavku:

• Ako je pacijent na dugotrajnoj terapiji karbamazepinom, fenobarbitonom, fenitoinom, primidonom, rifampicinom, kantarionom ili nekim drugim lekovima koji indukuju enzime jetre.
• Ako pacijent redovno konzumira alkohol u količinama većim od dozvoljenih.
• Ako postoji verovatnoća da pacijent ima manjak glutationa, na primer zbog poremećaja ishrane, cistične fibroze, HIV infekcije, izgladnjivanja, kaheksije.

Simptomi

Simptomi predoziranja paracetamolom u prva 24 sata su bledilo, mučnina, povraćanje, anoreksija i bol u abdomenu. Oštećenje jetre može postati primetno 12 do 48 sati nakon uzimanja prekomerne doze, i kada se

može uočiti poremećaja vrednosti dobijenih testovima funkcije jetre. Može doći do poremećaja metabolizma glukoze i metaboličke acidoze. Prilikom ozbiljnih trovanja, insuficijencija jetre može se razviti do encefalopatije, krvarenja, hipoglikemije, cerebralnog edema i smrtnog ishoda. Akutna bubrežna insuficijencija sa akutnom tubularnom nekrozom, na koju ukazuje snažan bol u krstima, hematurija i proteinurija, može se razviti čak i kada ne dođe do ozbiljnih oštećenja jetre. Prijavljivani su i slučajevi srčanih aritmija i pankreatitisa.

Terapija

Trenutna primena terapije je neophodna u terapiji predoziranja paracetamolom. Uprkos tome što nema značajnih ranih simptoma, pacijente treba hitno uputiti u bolnicu radi hitnog medicinskog zbrinjavanja. Simptomi mogu biti ograničeni na mučninu ili povraćanje i na taj način da ne ukažu na ozbiljnost predoziranja ili na rizik od oštećenja organa. Terapija treba da je u skladu sa utvrđenim smernicama za lečenje predoziranja.

Treba razmotriti i terapiju aktivnim ugljem ukoliko je od predoziranja prošlo najviše jedan sat. Koncetracije paracetamola u plazmi treba izmeriti 4 ili više sati nakon uzimanja prekomerne doze (koncentracije izmerene ranije su nepouzdane).

Terapija N-acetilcisteinom može se primeniti do 24 sata nakon uzimanja paracetamola, ali se maksimalni zaštitni efekat postiže do 8 sati nakon uzimanja. Efektivnost protivotrova naglo opada nakon ovog perioda.

Ukoliko je potrebno, pacijentu treba primeniti N-acetilcistein intravenski, u skladu sa utvrđenim rasporedom doziranja. Ukoliko povraćanje nije problem, za mesta udaljena od bolnica, odgovarajuća zamena može biti oralna primena metionina.

Lečenje pacijenata sa ozbiljnom disfunkcijom jetre, kod kojih je prošlo više od 24 sata nakon upotrebe paracetamola, treba sprovesti u skladu sa odgovarajućim ustanovljenim smernicama.

Ibuprofen

Kod dece uzimanje više od 400 mg/kg ibuprofena može izazvati simptome predoziranja. Kod odraslih je dozno zavisni efekat manje precizan.

Poluvreme eliminacije leka kod predoziranja je 1,5 do 3 sata.

Simptomi

Kod najvećeg broja pacijenata koji su uzeli klinički značajne količine leka iz grupe NSAIL doći će samo do pojave mučnine, povraćanja, bola u epigastrijumu ili ređe dijareje. Takođe mogu se javiti tinitus, glavobolja i gastrointestinalno krvarenje. Kod ozbiljnijeg predoziranja, toksičnost je uočena u centralnom nervnom sistemu, manifestujući se kao pospanost, povremeno ekscitacija i dezorijentacija ili koma. Ponekad se kod pacijenata mogu razviti konvulzije. U slučaju ozbiljnog predoziranja može se javiti metabolička acidoza, protrombinsko vreme/INR može biti produženo, verovatno zbog interferencije sa dejstvom cirkulišućih faktora koagulacije. Mogući su akutna insuficijencija bubrega i oštećenje jetre, posebno u slučaju dehidracije. Kod pacijenata koji boluju od astme je moguće pogoršanje astme.

Terapija

Terapija treba da bude simptomatska i suportivna i uključuje održavanje prohodnosti disajnih puteva i praćenje srčanog rada i vitalnih znakova dok pacijent ne bude u stabilnom zdravstvenom stanju. Potrebno je razmisliti o oralnoj primeni aktivnog uglja, ukoliko se pacijent obrati lekaru u roku od sat vremena od uzimanja potencijalno toksične količine. Ako su konvulzije česte ili produžene trebalo bi ih lečiti intravenskim diazepamom ili lorazepamom. U slučaju astme dati bronhodilatatore.

Farmakološko dejstvo ibuprofena i paracetamola se razlikuje prema mestu i načinu delovanja. Ovi komplementarni načini delovanja su sinergistički što dovodi do većeg antinociceptivnog i antipiretičkog dejstva, nego što je dejstvo pojedinačnih lekova.

Ibuprofen je lek iz grupe NSAIL koji je pokazao svoju efikasnost na modelima sa životinjama koje imaju inflamaciju, tako što inhibira sintezu prostaglandina. Prostaglandini čine nociceptivne aferentne nervne završetke osetljivim na medijatore kao što je bradikinin. Ibuprofen zato dovodi do analgetskog efekta putem periferne inhibicije cikloksigenaza-2 (COX-2) izoenzima sa posledičnim smanjenjem senzibilizacije nociceptivnih nervnih završetaka. Takođe je pokazano da ibuprofen inhibira migraciju indukovanih leukocita u oblast inflamacije. Ibuprofen ima izraženo dejstvo unutar kičmene moždine, delimično zbog inhibicije COX. Antipiretičko dejstvo ibuprofena je posledica centralne inhibicije prostaglandina u hipotalamusu. Ibuprofen reverzibilno inhibira agregaciju trombocita. Kod ljudi, ibuprofen smanjuje zapaljenjski bol, otoke i povišenu telesnu temperaturu.

Eksperimentalni podaci ukazuju na to da ibuprofen može inhibirati efekat malih doza acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita kada se istovremeno uzimaju. Jedna farmakodinamska studija pokazala je da kada su pojedinačne doze od 400 mg ibuprofena bile uzete u roku od 8 sati pre ili u roku od 30 minuta nakon uzimanja tableta acetilsalicilne kiseline (81 mg) sa trenutnim oslobađanjem, došlo je do smanjenja efekta acetilsalicilne kiseline na stvaranje tromboksana ili agregaciju trombocita. Međutim, zbog ograničene količine podataka i kako se ovi ex vivo podaci ne mogu sa sigurnošću ekstrapolirati na kliničku praksu, mogućnost da redovna upotreba ibuprofena može smanjiti kardioprotektivni efekat malih doza acetilsalicilne kiseline ne može da se isključi. Smatra se da povremena upotreba ibuprofena verovatno nema klinički značajne efekte (videti odeljak 4.5).

Tačan mehanizam dejstva paracetamola još uvek nije u potpunosti definisan, ali postoje značajni dokazi koji podržavaju hipotezu centralnog antinociceptivnog efekta. Različite biohemijske studije ukazuju na inhibiciju centralne COX-2 aktivnosti. Paracetamol može da stimuliše aktivnost silaznih 5- hidroksitriptamin (serotoninskih) puteva koji inhibiraju prenos nociceptivnih signala u kičmenoj moždini. Dokazi pokazuju da je paracetamol veoma slab inhibitor perifernih COX-1 i 2 izoenzima.

Klinička efikasnost ibuprofena i paracetamola je dokazana kod bola koji je povezan sa glavoboljom, zuboboljom i dismenorejom, kao i povišenom telesnom temperaturom; štaviše efikasnost je pokazana kod pacijenata sa bolom i povišenom telesnom temperaturom koji su povezani sa prehladom i gripom, i bolom u grlu, bolom u mišićima i povredama mekih tkiva i bolom u leđima.

Rezime kliničkih podataka (podaci se odnose na fiksnu kombinaciju paracetamol 500 mg i ibuprofen 200 mg)

Randomizovane, dvostruko slepe, placebo kontrolisane studije su sprovedene na modelu postoperativnog dentalnog bola, sa kombinovanom primenom. Studije su pokazale sledeće:

• pomenuta fiksna kombinacija paracetamol/ibuprofen obezbeđuje mnogo više efikasno oslobađanje od bola od paracetamola 1000 mg (p<0,0001) i ibuprofena 400 mg (p<0,05) što je klinički i statistički značajno.
• pomenuta fiksna kombinacija paracetamol/ibuprofen ima brz početak dejstva sa “potvđenim primetnim oslobađanjem od bola” koji se postiže u periodu od 18,3 minuta (medijana vremena za dozu od 400 mg ibuprofena i 1000 mg paracetamola). Početak dejstva je značajno brži od ibuprofena 200 mg (30,1 minuta, p<0,001), ibuprofena 400 mg (23,8 minuta, p=0,0015) i paracetamola 500 mg (23,7 minuta, p=0,0001). “Značajno oslobađanje od bola” se kod ovog proizvoda postiže u periodu od 44,6 minuta (medijana vremena za dozu od 400 mg ibuprofena i 1000 mg paracetamola), što je značajno brže od ibuprofena 200 mg (80,0 minuta, p<0,0001), ibuprofena 400 mg (70,5 minuta, p<0,0001), paracetamola 500 mg (50,4 minuta, p=0,001) i paracetamola 1000 mg (45,6 minuta, p<0,05).

Druga randomizovana, dvostruko slepa, placebo kontrolisana ispitivanja sprovedena su sa ovom kombinacijom, koristeći model akutnog bola za postoperativnu zubobolju. Studije su pokazale sledeće:

• Trajanje analgetičkog efekta je značajno duže kod pomenute fiksne kombinacije paracetamol/ibuprofen (9,1 sat) u poređenju sa paracetamolom 500 mg (4 sata) i 1000 mg (5 sati).
• Globalna ocena studija lekova od strane ispitanika je pokazala visok nivo zadovoljstva sa 93,2% ocena kao „dobro“, „vrlo dobro“ ili „odlično“ u postizanju ublažavanja bolova. Lek koji sadrži fiksnu kombinaciju ima znatno bolje dejstvo od paracetamola 1000 mg (p <0,0001).

Druga randomizovana, dvostruko slepa, placebom kontrolisana studija je izvedena sa pomenutom fiksnom kombinacijom paracetamol/ibuprofen koja je korišćena za lečenje hroničnog bola u kolenu. Studija je pokazala sledeće:

• Pomenuta fiksna kombinacija paracetamol/ibuprofen omogućava efikasnije oslobađanje od bolova nego 1000 mg paracetamola u kratkoročnom lečenju (p <0,01) i dugoročnom lečenju (p <0,01).
• Globalna ocena pomenute fiksne kombinacije od strane ispitanika je pokazala visok nivo zadovoljstva sa 60,2% ocena kao "dobar" ili "odličan" kod dugoročnog lečenja bola u kolenu. Lek koji sadrži fiksnu kombinaciju ima znatno bolje dejstvo od paracetamola 1000 mg (p <0,001).

Ibuprofen se dobro resorbuje iz gastrointestinalnog trakta i u velikoj meri se vezuje za proteine plazme. Ibuprofen prelazi u sinovijalnu tečnost. Ibuprofen je detektovan u plazmi nakon 5 minuta od uzimanja leka pri čemu je maksimalna koncentracija u plazmi postignuta u roku od 1 - 2 sata posle uzimanja na prazan stomak. Nakon uzimanja sa hranom maksimalna koncentracija ibuprofena u plazmi je bila manja i postignuta je kasnije pri čemu je medijana vremena iznosila 25 minuta, ali je ukupan obim resorpcije ekvivalentan.

Ibuprofen se metaboliše u jetri do dva glavna metabolita sa primarnom ekskrecijom preko bubrega, bilo kao takav ili kao glavni konjugat, zajedno sa zanemarljivom količinom nepromenjenog ibuprofena. Ekskrecija putem bubrega je i brza i potpuna. Poluvreme eliminacije iznosi oko 2 sata.

U ograničenom broju studija, ibuprofen se pojavljuje u majčinom mleku u veoma malim koncentracijama. Nema značajne razlike u farmakokinetičkom profilu ibuprofena kod starijih osoba.

Paracetamol se lako resorbuje iz gastrointestinalnog trakta. Vezivanje za proteine plazme je zanemarljivo u uobičajenim terapijskim koncentracijama, iako je dozno zavisno. Nakon uzimanja fiksne kombinacije paracetamol/ibuprofen, paracetamol je u plazmi detektovan nakon 5 minuta dok je maksimalna koncentracija u plazmi postignuta u roku od 0,5-0,67 sati posle uzimanja na prazan stomak. Nakon uzimanja sa hranom maksimalna koncentracija paracetamola u plazmi je bila niža i postignuta je kasnije pri čemu je medijana vremena iznosila 55 minuta, ali je ukupan obim resorpcije ekvivalentan.

Paracetamol se metaboliše u jetri i izlučuje se urinom, uglavnom kao glukuronid i sulfatni konjugati, pri čemu je oko 10% u obliku glutation konjugata. Manje od 5% se izlučuje kao nepromenjeni paracetamol. Poluvreme eliminacije iznosi oko 3 sata.

Sporedni hidroksilovani metabolit, koji se obično proizvodi u vrlo malim količinama kombinovanim procesom u jetri i detoksikuje procesom konjugacije sa glutationom iz jetre, može da se akumulira nakon predoziranja paracetamolom i da izazove oštećenje jetre.

Nema značajne razlike u farmakokinetičkom profilu paracetamola kod starijih osoba.

Bioraspoloživost i farmakokinetički profili ibuprofena i paracetamola nakon uzimanja fiksne kombinacije paracetamol/ibuprofen nisu promenjeni u odnosu na to kada se uzmu u kombinaciji, kao jedna ili ponovljena doza.

Toksikološki bezbednosni profil ibuprofena i paracetamola je utvrđen u eksperimentima na životinjama, a kod ljudi na osnovu obimnog kliničkog iskustva. Nema novih pretkliničkih podataka od značaja za lekare koji propisuju lek, osim onih koji su već navedeni u ovom Sažetku karakteristika leka.

Konvencionalne studije koje bi koristile trenutno prihvaćene standarde za procenu toksičnog dejstva na reprodukciju i razvoj nisu dostupne.

Skrob, preželatinizovani;

Celuloza, mikrokristalna;

Povidon K29/32;

Povidon K90;

Magnezijum-stearat.

Nije primenjivo.

3 godine

Čuvati na temperaturi do 25 °C u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage i svetlosti.

Metafex, 325 mg/200 mg, 10 tableta:

Unutrašnje pakovanje je PVC/Alu blister koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jedan blister sa 10 tableta (ukupno 10 tableta) i Uputstvo za lek.

Metafex, 325 mg/200 mg, 20 tableta:

Unutrašnje pakovanje je PVC/Alu blister koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži dva blistera sa po 10 tableta (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Metafex sadrži dve aktivne supstance: paracetamol i ibuprofen.

Ibuprofen pripada grupi nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) koji deluju tako što ublažavaju bol, smanjuju otok i snižavaju povišenu telesnu temperaturu. Paracetamol drugačijim mehanizmom dejstva od ibuprofena, dovodi do ublažavanja bola i snižavanja povišene telesne temperature.

Lek Metafex je namenjen za lečenje odraslih.

Lek Metafex se koristi za privremeno ublažavanje blagog do umerenog bola kod:

• glavobolje
• zubobolje
• post-traumatskog bola
• post-operativnog bola
• menstrualnog bola
• bolova u leđima
• terapije simptoma prehlade, gripa i povišene telesne temperature.

• ste alergični (preosetljivi) na ibuprofen, paracetamol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• već uzimate bilo koji drugi lek koji sadrži paracetamol;
• uzimate bilo koji drugi lek za ublažavanje bolova, uključujući ibuprofen, velike doze acetilsalicilne kiseline (veće od 75 mg na dan) ili neki drugi lek iz grupe NSAIL, uključujući i selektivne inhibitore COX-2;
• ste alergični na acetilsalicilnu kiselinu ili na bilo koji drugi lek iz grupe NSAIL;
• bolujete od čira na želucu i/ili dvanaestopalačnom crevu, imate krvarenje u želucu ili dvanaestopalačnom crevu ili ukoliko ste ikada ranije imali ova oboljenja (naročito ukoliko su uzrokovana primenom lekova iz grupe NSAIL);
• imate poremećaj zgrušavanja (koagulacije) krvi;
• bolujete od teškog oboljenja (slabosti) srca, bubrega ili jetre (teška insuficijencija srca, bubrega ili jetre);
• ste u poslednjem trimestru trudnoće.

Prijavljene su ozbiljne reakcije na koži koje su povezane sa terapijom lekovima iz grupe NSAIL. Potrebno je da prestanete da uzimate lek Metafex i odmah potražite medicinsku pomoć, ukoliko se kod vas pojavi bilo kakav osip na koži, oštećenje sluzokože, plikovi ili drugi znaci alergije jer ovo mogu biti prvi znaci veoma ozbiljnih reakcija na koži. Pogledajte odeljak 4.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Metafex, ukoliko:

• ste u starijoj životnoj dobi;
• imate bronhijalnu astmu ili ste ranije imali astmu;
• imate oštećenje funkcije srca, jetre, bubrega ili probleme sa crevima;
• imate sistemski eritemski lupus (SLE, vrsta autoimunske bolesti koju karakteriše bol u zglobovima, promene na koži i drugim organima), kao i kod pacijenata sa mešovitim oboljenjem vezivnog tkiva;
• ste ikada ranije imali oboljenja gastrointestinalnog trakta ili hronično zapaljenje creva (ulcerozni kolitis, Kronova bolest);
• ste u prvih 6 meseci trudnoće ili dojite;
• planirate trudnoću.

Lekovi protiv zapaljenja/bola, kao što je ibuprofen, mogu biti povezani sa blago povećanim rizikom od infarkta miokarda (srčanog udara) ili šloga (moždanog udara), naročito kada se uzimaju u velikim dozama. Nemojte prekoračivati preporučenu dozu ili trajanje lečenja.

Takođe je neophodno da obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta pre uzimanja leka Metafex ukoliko:

• imate problema sa srcem uključujući srčanu slabost (insuficijenciju srca), bol u grudima (anginu pektoris) ili ako ste imali srčani udar, operaciju ugradnje bajpasa, bolest perifernih arterija (slabu cirkulaciju u nogama i stopalima zbog suženja ili začepljenja arterija) ili bilo kakav oblik moždanog udara (uključujući “mini moždani udar” ili tranzitorni ishemijski atak (TIA))
• imate visok krvni pritisak, šećernu bolest (dijabetes melitus), povećan nivo holesterola, imate porodičnu istoriju bolesti srca ili moždanog udara, ili ukoliko ste pušač.

Infekcije

Lek Metafex može prikriti simptome infekcija kao što su povišena telesna temperatura i bol. Zbog toga je moguće da lek Metafex može odložiti odgovarajuće lečenje infekcije, što može dovesti do povećanog rizika od komplikacija. To je primećeno kod zapaljenja pluća uzrokovanog bakterijama i bakterijskih infekcija kože povezanih sa varičelom (ovčijim boginjama). Ukoliko uzimate ovaj lek dok imate infekciju, a simptomi infekcije potraju ili se pogoršavaju, odmah se obratite lekaru.

Drugi lekovi i lek Metafex

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Ne smete uzimati lek Metafex ako upotrebljavate:

• druge lekove koji sadrže paracetamol;
• druge lekove iz grupe NSAIL kao što su acetilsalicilna kiselina, ibuprofen.

Potreban je poseban oprez zato što lek Metafex može stupati u interakcije s drugim lekovima, kao što su na primer:

• kortikosteroidi;
• antibiotici (npr. hloramfenikol ili antibiotici iz grupe hinolona);
• lekove protiv mučnine (npr. metoklopiramid, dromperidon);
• srčani stimulansi (npr.glikozidi)
• lekovi koji se koriste u terapiji povećanog nivoa holesterola (npr. holestiramin)
• diuretici (lekovi za izbacivanje viška tečnosti iz organizma);
• lekovi za lečenje autoimunskih oboljenja (npr. metotreksat, ciklosporin, takrolimus);
• lekovi koji se koriste za lečenje manija ili depresije (npr. litijum ili selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina – SSRI);
• mifepriston (lek koji se koristi za prekid trudnoće);
• zidovudin (lek za lečenje HIV infekcija).

Lek Metafex može uticati na neke druge lekove, i neki drugi lekovi mogu uticati na njega. Na primer:

• lekovi koji su antikoagulansi (tj. koji razređuju krv/sprečavaju zgrušavanja krvi, npr. acetilsalicilna kiselina, varfarin, tiklopidin);
• Lekovi koji se koriste za lečenje povišenog krvnog pritiska (ACE inhibitori kao što je kaptopril, beta-blokatori kao što je atenolol; angiotenzin II antagonisti kao što je losartan);

Neki drugi lekovi takođe mogu uticati na lek Metafex ili lek Metafex može uticati na njih. Zbog toga se uvek konsultujte sa Vašim lekarem ili farmaceutom pre uzimanja leka Metafex u kombinaciji sa drugim lekovima.

Uzimanje leka Metafex sa hranom i pićima

Da bi se smanjila mogućnost pojave neželjenih dejstava, uzimajte lek Metafex sa hranom.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Ne smete uzimati ovaj lek tokom poslednjeg trimestra trudnoće (poslednja tri meseca trudnoće).

Potreban je poseban oprez za vreme prvih šest meseci trudnoće prilikom uzimanja ovog leka. Zato je neophodno da se obratite Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek u prvih šest meseci trudnoće.

Lek Metafex može otežati začeće. Ibuprofen pripada grupi lekova koji mogu uticati na plodnost kod žena. Uticaj na plodnost je reverzibilan nakon prestanka upotrebe leka.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko planirate da zatrudnite ili ukoliko imate problema da zatrudnite. Ukoliko dojite, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Neželjena dejstva kao što su vrtoglavica, pospanost, zamor ili poremećaj vida mogu da se jave pri upotrebi lekova iz grupe NSAIL. Ukoliko Vam se jave ova neželjena dejsva ne treba da upravljate vozilom ili da rukujete mašinama.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako je navedeno u ovom uputstvu ili kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Za oralnu upotrebu. Lek je namenjen samo za kratkotrajnu upotrebu.

Koristite lek Metafex u najmanjoj efektivnoj dozi najkraći mogući period neophodan da ublaži Vaše simptome.

Lek Metafex ne treba da uzimate duže od 3 dana. Ako se Vaši simptomi pogoršaju ili potraju, obratite se svom lekaru.

Uzmite jednu tabletu tri puta na dan, sa dovoljnom količinom vode. Preporučuje se da lek Metafex uzmete sa hranom.

Između dva uzimanja treba da prođe najmanje 6 sati.

Ako jedna tableta ne dovede do ublažavanja simptoma, možete uzeti maksimalno do dve tablete, tri puta na dan. Nemojte uzeti više od 6 tableta u toku 24 sata (3000 mg paracetamola, 1200 mg ibuprofena).

Lek Metafex nije namenjen za upotrebu kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina.

Ako ste uzeli više leka Metafex nego što treba

Ukoliko ste uzeli više leka Metafex nego što je trebalo, ili ukoliko je dete slučajno uzelo ovaj lek, odmah se obratite Vašem lekaru, ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi, kako biste dobili mišljenje o riziku i savet o postupku koji treba preduzeti.

Simptomi mogu uključivati mučninu, bol u gornjem delu stomaka, povraćanje (uz mogućnost pojave krvi), glavobolju, zujanje u ušima, zbunjenost i nekontrolisane pokrete očiju. Pri velikim dozama, prijavljeni su: pospanost, bol u grudima, lupanje srca, gubitak svesti, konvulzije (uglavnom kod dece), slabost i vrtoglavica, krv u urinu, osećaj hladnoće u telu i problemi sa disanjem. Odmah se obratite svom lekaru ukoliko uzmete previše ovog leka čak i ako se osećate dobro. To je zbog toga što velike doze paracetamola mogu izazvati odloženo, ozbiljno oštećenje jetre.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Metafex

Nemojte uzimati duplu dozu da biste nadoknadili zaboravljenu dozu leka.

Ukoliko ste zaboravili da uzmete dozu leka, uzmite je što je pre moguće, a zatim uzmite sledeću dozu najmanje 6 sati kasnije.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Prestanite da uzimate lek Metafex i obratite se svom lekaru ako osetite sledeće:

• Gorušica, problemi sa varenjem
• Znaci krvarenja iz creva (jak bol u stomaku, povraćanje krvi ili tečnosti boje kafe, prisustvo krvi u stolici, crna, katranasta boja stolice)
• Znaci zapaljenja moždanih ovojnica kao što su ukočen vrat, glavobolja, osećaj mučnine, povišena telesna temperatura ili osećaj dezorijentacije
• Znaci teških alergijskih reakcija (otok lica, jezika ili grla, otežano disanje, pogoršanje astme)
• Teška kožna reakcija poznata kao DRESS sindrom (učestalost nije poznata) čiji simptomi uključuju: osip na koži, povišenu telesnu temperaturu, otok limfnih čvorova i povećanje broja eozinofila (vrste belih krvnih ćelija).

Ostala moguća neželjena dejstva:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Bol ili nelagodnost u stomaku, otežano varenje, mučnina, povraćanje, proliv
• Poremećaj vrednosti enzima jetre (dobijenih u testovima funkcije jetre)
• Povećanje vrednosti kreatinina i uree u krvi
• Zadržavanje tečnosti
• Prekomerno znojenje

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Glavobolja, vrtoglavica, nadimanje u stomaku, otežano pražnjenje creva, osip na koži, otok lica,
• Smanjene broja crvenih krvnih ćelija, povećanje broja trombocita (krvnih pločica)
• Koprivnjača i pruritus (svrabom)
• Pogoršanje ulceroznog kolitisa (oboljenje u kojem dolazi do zapaljenja sluzokože debelog creva) i Kronove bolesti (oboljenje u kojem dolazi do zapaljenja sluzokože tankog creva)
• Zapaljenje sluzokože želuca (gastritis)
• Zapaljenje pankreasa (pankreatitis)
• Poremećaj vrednosti enzima jetre (dobijenih u testovima funkcije jetre)

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Peckanje u šakama i stopalima

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Smanjenje broja krvnih ćelija (što dovodi do zapljenja grla, rane u ustima, simptoma sličnih gripu, teške iscrpljenosti, neočekivane pojave modrica, krvarenja i krvarenja iz nosa)
• Poremećaj vida, zujanje u ušima, vrtoglavica
• Konfuzija (zbunjenost), depresija, halucinacije
• Osećaj zamora, malaksalosti i opšte slabosti
• Ozbiljne reakcije na koži poput pojave plikova na koži
• Visok krvni pritisak
• Zapaljenje vidnog živca i pospanost
• Oštećenje funkcije jetre (koje izaziva žutu prebojenost kože i beonjača)
• Oštećenje funkcije bubrega (koja mogu izazvati povećano ili smanjeno izlučivanje mokraće, oticanje nogu)
• Srčanu slabost (gubitak daha, oticanje)

Upotreba lekova koji sadrže ibuprofen, kao što je lek Metafex, može biti povezana sa blagim povećanjem rizika od nastanka srčanog udara ili šloga (moždanog udara) (videti odeljak 2).

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

Crveni, ljuskavi, prošireni osip sa izbočinama ispod kože i plikovima uglavnom lokalizovanim na naborima kože, trupu i gornjim ekstremitetima, praćeni povišenom telesnom temperaturom na početku lečenja (akutna generalizovana egzantematozna pustuloza). Prestanite da koristite lek Metafex ukoliko Vam se pojave ovi simptomi i odmah potražite medicinsku pomoć. Takođe, videti odeljak 2.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van domašaja i vidokruga dece.

Ne smete koristiti lek Metafex posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvanje

Čuvati na temperaturi do 25 °C u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage i svetlosti.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivne supstance su: paracetamol i ibuprofen.

Jedna tableta leka Metafex sadrži 325 mg paracetamola i 200 mg ibuprofena.

• Pomoćne supstance: skrob, preželatinizovani; celuloza, mikrokristalna; povidon K29/32; povidon K90; magnezijum-stearat.

Kako izgleda lek Metafex i sadržaj pakovanja

Tableta.

Ovalne, bikonveksne tablete bele do skoro bele boje.

Metafex, 325 mg/200 mg, 10 tableta:

Unutrašnje pakovanje je PVC/Alu blister koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jedan blister sa 10 tableta (ukupno 10 tableta) i Uputstvo za lek.

Metafex, 325 mg/200 mg, 20 tableta:

Unutrašnje pakovanje je PVC/Alu blister koji sadrži 10 tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži dva blistera sa po 10 tableta (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

GOODWILL PHARMA D.O.O. SUBOTICA, Matije Gubca 14, Subotica

Proizvođači:

ZAKLADY FARMACEUTYCZNE POLPHARMA S.A.

ul. Pelplinska 19, Starogard Gdanski, Poljska

GOODWILL PHARMA DOO SUBOTICA

OGRANAK POSLOVNI CENTAR VELEPRODAJA POGON I LABORATORIJA SUBOTICA

Segedinski put 80, Subotica, Srbija

Napomena:

Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Novembar, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje bez lekarskog recepta.

Broj i datum dozvole:

Metafex, 325 mg/200 mg, 10 tableta: 515-01-00252-21-003 od 09.11.2021.

Metafex, 325 mg/200 mg, 20 tableta: 515-01-00253-21-003 od 09.11.2021.

Napomena: Ovo Uputstvo za lek je korigovano u skladu sa Rešenjem o ispravci br: 515-14-00125-2023-8- 003 od 07.09.2023.