Natrijum jodid - Na 131 I kapsule za terapiju 111-3700MBq kapsula, tvrda

Lek Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju, indikovan je za primenu kod odraslih i dece za:

• Hipertireoidizam: terapija Graves-ove bolesti, toksične multinodularne strume ili autonomnih nodusa.
• Terapija papilarnih i folikularnih karcinoma štitaste žlezde uključujući i metastatske bolesti.

Terapija lekom Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju, se često kombinuje sa hirurškim intervencijama i sa tireostaticima.

Ovaj lek treba da primenjuju samo ovlašćeni zdravstveni stručnjaci u nuklearno-medicinskim centrima (videti odeljak 6.6).

Doziranje

Doziranje leka je individualno, prema kliničkoj proceni lekara. Terapijski efekat se postiže tek nakon nekoliko nedelja. Aktivnost kapsule se mora odrediti pre upotrebe.

Odrasli

Terapija hipertireoidizma

U slučaju neuspeha ili nemogućnosti drugih načina lečenja, radioaktivni jodid se može primeniti za lečenje hipertireoidizma.

Kad god je moguće, pacijenta treba uvesti u eutireoidno stanje lekovima pre primene leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju za lečenje hipertireoidizma.

Aktivnost koja se primenjuje zavisi od dijagnoze, veličine štitaste žlezde, fiksacije radiojoda u štitastoj žlezdi i klirensa jodida. Doze su obično u opsegu aktivnosti od 200 do 800 MBq za pacijenta prosečne telesne mase (70 kg), ali može postojati potreba i za ponovljenim terapijama do kumulativne doze od 5000 MBq. Ponovljena terapija nakon 6-12 meseci se preporučuje kod pacijenata sa perzistentnim hipertireoidizmom.

Aktivnost koja se primenjuje može se definisati protokolom fiksne doze ili se može izračunati prema sledećoj jednačini:

𝑐𝑖𝑙j𝑘𝑎 𝑑𝑜𝑧𝑎 (𝐺𝑦) 𝑥 𝑐𝑖𝑙j𝑘𝑖 𝑣𝑜𝑙𝑢𝑚𝑒𝑘 (𝑚𝐿)

𝐴 (𝑀𝐵𝑞) = 𝑚𝑎𝑘𝑠𝑖𝑚𝑎𝑙𝑘𝑎 𝑓𝑖𝑘𝑠𝑎𝑐𝑖j𝑎 𝐼 − 131 (%) 𝑥 𝑒𝑓𝑒𝑘𝑡𝑖𝑣𝑘𝑜 𝑇

𝑥

(𝑑𝑎𝑘𝑖)

pod sledećim uslovima:

ciljna doza je ciljna resorbovana doza u celoj štitastoj žlezdi ili u adenomu

ciljni volumen je volumen cele štitaste žlezde (Graves-ova bolest, multifokalne ili diseminovane autonomije)

maksimalna fiksacija I-131

je maksimalna fiksacija I-131 u štitastoj žlezdi ili nodusima izražena u % u odnosu na primenjenu aktivnost kao što je ustanovljeno u probnoj dozi

efektivno T½ je efektivno poluvreme I-131 u štitastoj žlezdi izraženo u danima K je 24,67

Mogu se koristiti sledeće doze za ciljne organe:

U slučaju Graves-ove bolesti, multifokalne ili diseminovane autonomije, gorepomenute doze za ciljne organe odnose se na ukupan volumen štitaste žlezde, međutim u slučaju unifokalne autonomije, doza ciljnog organa odnosi se samo na volumen adenoma. Za preporučene doze za ciljne organe, videti odeljak 11.

Mogu se koristiti i druge dozimetrijske procedure, kao što su testovi određivanja doze (Gy) odgovarajućih ciljnih organa ispitivanjem fiksacije natrijum-pertehnetata (99mTc).

Tireoidna ablacija i terapija metastaza

Aktivnosti koje treba primenjivati nakon totalne ili subtotalne tireoidektomije da bi se eliminisao ostatak tireoidnog tkiva su u opsegu od 1850-3700 MBq. Aktivnost zavisi od veličine zaostalog tkiva i fiksacije jodida. Kod ponovljenih terapija metastaza, primenjuje se aktivnost u opsegu od 3700 do 11100 MBq.

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega

Mora se pažljivo razmotriti aktivnost koja će se primeniti kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega, jer je kod ovih pacijenata moguća povećana izloženost radijaciji. Terapijska primena leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju kod pacijenata sa značajnim oštećenjem funkcije bubrega, zahteva posebnu pažnju (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Mora se pažljivo razmotriti upotreba leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju kod dece i adolescenata, na osnovu kliničkih potreba i procene odnosa koristi i rizika kod ove grupe pacijenata.

U pojedinim slučajevima, nakon određivanja pojedinačne doze, određuje se aktivnost koju treba primeniti kod dece i adolescenata (videti odeljak 4.4).

Kod dece i adolescenata, terapija benignih poremećaja štitaste žlezde radioaktivnim jodom može se primeniti u opravdanim slučajevima, posebno kod relapsa bolesti nakon upotrebe antitireoidnih lekova ili u slučaju teških neželjenih reakcija na antitireoidne lekove (videti odeljak 4.4).

Način primene

Lek Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju, 111 MBq – 3700 MBq, su za oralnu upotrebu. Kapsule treba uzimati na prazan želudac. Treba ih progutati cele uz dovoljnu količinu tečnosti, da bi se olakšao prolaz do želuca i gornjeg dela tankog creva.

U slučaju primene leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju kod dece, posebno kod mlađe dece, mora se utvrditi da li dete može da proguta celu kapsulu bez žvakanja. Preporučuje se davanje kapsule sa kašastom hranom.

Za pripremu pacijenta, videti odeljak 4.4.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Trudnoća i dojenje (videti odeljak 4.6).
• Kod pacijenata sa disfagijom, ezofagusnom strikturom, ezofagusnom stenozom i divertukulumom jednjaka, aktivnim gastritisom, gastričnom erozijom ili peptičkim ulkusom.
• Kod pacijenata sa sumnjom na smanjeni gastrointestinalni motilitet.

Potencijalne preosetljivosti na lek ili anafilaktičke reakcije

U slučaju reakcija preosetljivosti ili anafilaktičkih reakcija, primena radiofarmaceutskog leka se odmah prekida i ukoliko je neophodno, primene se intravenski odgovarajući lekovi. U tu svrhu neophodni lekovi i oprema za reanimaciju poput endotrahealnog tubusa i balona za veštačku ventilaciju, moraju biti odmah dostupni.

Potvrda odnosa koristi i rizika za pojedinca

Za svakog pojedinačnog pacijenta, izloženost radijaciji mora biti opravdano očekivanim postignutim terapijskim rezultatima. Treba primeniti što nižu aktivnost, dovoljnu za postizanje željenog terapijskog efekta.

I pored rasprostranjene upotrebe, nema mnogo podataka o povećanoj incidenci kancera, leukemije ili mutacija kada su u pitanju pacijenti lečeni od poremećaja funkcije štitaste žlezde radioaktivnim jodom. U jednoj studiji su prijavljeni podaci o većoj učestalosti karcinoma bešike kod pacijenata koji su pri lečenju malignih bolesti štitaste žlezde primili više od 3700 MBq natrijum-jodida [131I]. Postoje objavljeni i podaci o neznatno povećanoj incidenci nastanka leukemije kod pacijenata koji su primili velike doze. Ukupna kumulativna aktivnost preko 26000 MBq se zato ne preporučuje.

Funkcija gonada kod muškaraca

Kako bi se izbeglo potencijalno prolazno oštećenje funkcije gonada kod muškaraca usled velikih terapijskih doza radioaktivnog joda, treba razmotriti skladištenje sperme u banku sperme kod pacijenata koji imaju uznapredovalu bolest.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Potrebno je pažljivo razmotriti odnos koristi i rizika kod ovih pacijenata, budući da je kod njih moguće povećano izlaganje zračenju. Kod ovih pacijenata, može biti potrebno da se prilagodi doziranje.

Pedijatrijska populacija

Primena leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju kod dece i adolescenata mora biti strogo medicinski indikovana i treba je pažljivo razmotriti, jer je kod njih efektivna doza po MBq veća nego kod odraslih (videti odeljak 11). Kod dece i adolescenata, međutim, treba imati u vidu veću osetljivost tkiva dece, kao i očekivani duži životni vek. Rizik od primene radioaktivnog joda mora se proceniti u odnosu na rizik pri primeni drugih načina lečenja (videti odeljke 4.2 i 11).

Terapija benignih poremećaja funkcije štitaste žlezde radioaktivnim jodom, kod dece i adolescenata, može se primeniti u opravdanim slučajevima, posebno kod relapsa bolesti nakon upotrebe antitireoidnih lekova ili u slučaju ozbiljnih neželjenih reakcija na antitireoidne lekove. Nema dokaza o povećanoj incidenci kancera, leukemije ili mutacija, kada su u pitanju pacijenti lečeni od poremećaja funkcije štitaste žlezde, uprkos rasprostranjenoj upotrebi.

Osobe, koje su primile radioterapiju za poremećaje funkcije štitaste žlezde kao deca i adolescenti, treba da se pregledaju jednom godišnje.

Priprema pacijenta

Pacijentu treba savetovati povećano unošenje tečnosti i što je moguće češće pražnjenje bešike, da bi se smanjilo ozračivanje mokraćne bešike, naročito nakon primene visokih aktivnosti natrijum-jodida [131I], kao u slučaju terapije karcinoma štitaste žlezde. Pacijentima kod kojih je otežano pražnjenje mokraćne bešike treba uvesti kateter nakon primene visokih aktivnosti radioaktivnog joda.

Da bi se smanjilo ozračivanje debelog creva, blagi laksativi koji stimulišu peristaltiku creva, a ne omekšavaju stolicu, mogu se davati pacijentima koji imaju manje od jedne stolice dnevno.

U cilju izbegavanja zapaljenja pljuvačnih žlezda koje se može desiti nakon primene visokih aktivnosti natrijum-jodida [131I], pacijentima se savetuje da uzimaju slatkiše ili pića, koja sadrže limunsku kiselinu (limunov sok, vitamin C) da bi se stimulisalo lučenje pljuvačke. Mogu se dodatno koristiti i druge (farmakoterapijske) mere zaštite.

Pre primene radioaktivnog joda treba proveriti količinu joda koja se unosi putem hrane ili lekova (videti odeljak 4.5). Preporučuje se da pre terapije pacijenti uzimaju hranu koja ima nizak sadržaj joda kako bi se povećalo vezivanje natrijum-jodida [131I] u štitastoj žlezdi.

Kod karcinoma štitaste žlezde treba prekinuti supstitucionu terapiju pre primene radioaktivnog joda, kako bi se obezbedila njegova adekvatna akumulacija u tkivu žlezde. Preporučuje se dvonedeljni prekid (14 dana) za trijodtironin i četvoronedeljni za tiroksin. Sa njihovom primenom treba nastaviti dva dana nakon terapije.

Kod terapije hipertireoidizma lekom Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju, treba prekinuti primenu karbimazola i propiltiouracila nedelju dana pre terapije, a nastaviti sa lečenjem nekoliko dana posle terapije. Radiojodnu terapiju Graves-ove bolesti, sa simptomima endokrine oftalmopatije, treba da prati istovremena primena kortikosteroida.

Kod pacijenata sa sumnjom na gastrointestinalne bolesti, potrebno je posvetiti posebnu pažnju prilikom primene leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju. Preporučuje se istovremena primena H2 antagonista ili inhibitora protonske pumpe.

Nakon procedure

Preporučuje se izbegavanje svakog bliskog kontakta sa malom decom i trudnicama u određenom vremenskom periodu.

U slučaju povraćanja, treba razmotriti rizik od kontaminacije.

Nakon primljene terapije za štitastu žlezdu, pacijentu treba zakazati kontrolne preglede i/ili ponovna ispitivanja u odgovarajućim vremenskim intervalima.

Posebna upozorenja

Ovaj lek sadrži do 85 mg natrijuma. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Mere opreza u pogledu opasnosti po životnu sredinu su navedene u odeljku 6.6.

Poznato je da mnoge farmakološki aktivne supstance reaguju sa radioaktivnim jodom. Različiti mehanizmi interakcija mogu uticati na vezivanje proteina, farmakokinetiku ili dinamičke efekte obeleženog joda, što za posledicu može imati smanjeno vezivanje jodida u tireoidnoj žlezdi. Zbog toga je neophodno uzeti u obzir sve lekove i dijetetske suplemente koje pacijent koristi i proceniti da li je potrebno obustaviti njihovu primenu pre terapije lekom Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju.

Na primer, terapija sledećim lekovima treba da bude prekinuta:

*Zbog dugog poluvremena eliminacije amjodarona, nakupljanje jodida u tireoidnu žlezdu može biti smanjeno za nekoliko meseci.

Žene u reproduktivnom periodu

Ukoliko je potrebno primeniti radiofarmaceutik kod žena u reproduktivnom periodu, neophodno je utvrditi da li trudnoća postoji ili ne. Sve žene kojima je izostala menstruacija treba smatrati trudnim dok se ne dokaže suprotno. Ukoliko se sumnja na moguću trudnoću (ako je izostala menstruacija, ako je neredovna menstruacija, itd.), pacijentkinji treba preporučiti alternativnu terapiju bez primene jonizujućeg zračenja, ukoliko postoji. Ženama se savetuje da ne ostanu u drugom stanju 6 do 12 meseci nakon primene natrijum- jodida [131I].

Kontracepcija kod muškaraca i žena

Preporučuje se primena efektivnih metoda kontracepcije u periodu od 6 meseci (kod poremećaja funkcije štitaste žlezde), odnosno 12 meseci (kod maligniteta) za pacijente oba pola u reproduktivnom periodu nakon terapijske primene natrijum-jodida [131I]. Kod muškaraca, ovaj vremenski period može biti 6 meseci nakon terapije sa radioaktivnim jodom, kako bi se omogućila zamena ozračenih sa neozračenim spermatozoidima. Banka sperme dolazi u obzir kod muškaraca sa uznapredovalom bolešću zbog koje su možda potrebne velike terapijske doze natrijum-jodida [131I].

Trudnoća

Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju su kontraindikovane u trudnoći, kod sumnje na trudnoću ili kada trudnoća ne može biti isključena, zato što transplacentalni prolaz natrijum-jodida [131I] može izazvati težak i moguć ireverzibilni hipotireoidizam kod novorođenčadi (resorbovana doza za uterus za ovaj lek je u opsegu 11 – 511 mGy, a štitasta žlezda fetusa čvrsto vezuje jod u toku drugog i trećeg trimestra) (videti odeljak 4.3). Ukoliko je diferencirani karcinom štitaste žlezde dijagnostikovan u toku trudnoće, terapiju lekom Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju treba odložiti do kraja trudnoće.

Dojenje

Pre primene radiofarmaceutika dojiljama treba razmotriti mogućnost odlaganja terapije dok majka ne prekine dojenje ili posvetiti posebnu pažnju izboru najpogodnijeg radiofarmaceutika, imajući u vidu izlučivanje radioaktivnosti u majčino mleko. Ako je primena neophodna, dojenje se mora prekinuti najmanje 8 nedelja pre primene Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju, a nakon primene terapije, dojenje ne treba nastaviti (videti odeljak 4.3).

Zbog zaštite od zračenja nakon primene terapijskih doza, preporučuje se izbegavanje svakog bliskog kontakta majke i deteta najmanje nedelju dana.

Plodnost

Nakon terapije karcinoma štitaste žlezde može doći do dozno zavisnog smanjenja plodnosti kod pacijenata oba pola. U zavisnosti od aktivnosti doze, reverzibilni poremećaji spermatogeneze se javljaju pri aktivnostima iznad 1850 MBq. Klinički značajna dejstva uključujući oligospermiju, azospermiju i povećane vrednosti FSH u serumu su opisani nakon primene aktivnosti većih od 3700 MBq.

Lek Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Učestalost prijavljenih neželjenih reakcija je dobijena iz literature. Bezbednosni profil leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju veoma varira u zavisnosti od primenjene doze, a doza koju treba primeniti zavisi od vrste terapije (tj. da li je u pitanju terapija benignih ili malignih bolesti). Bezbednosni profil zavisi i od primenjenih kumulativnih doza i primenjenog intervala doziranja. Zbog toga su prijavljene neželjene reakcije grupisane prema njihovoj učestalosti pojavljivanja u terapiji benignih ili malignih bolesti odvojeno.

Česte neželjene reakcije su: hipotireoidizam, prolazni hipertireoidizam, poremećaji pljuvačnih i suznih žlezda i lokalni radijacioni efekti. U terapiji malignih neoplazmi, često se mogu javiti gastrointestinalne neželjene reakcije i supresija koštane srži.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sledeća tabela prikazuje učestalost neželjenih reakcija na lek grupisanih prema klasi sistema organa. Simptomi koji su obuhvaćeni sindromom (na primer sicca sindrom) su navedeni u zagradi iza odgovarajućeg sindroma.

Sledeća tabela prikazuje učestalost neželjenih reakcija na lek u ovom odeljku:

veoma česta (1/10); česta (1/100 do <1/10); povremena (1/1000 do <1/100); retka (1/10000 do

<1/1000); veoma retka (<1/10000) i nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

U okviru svake kategorije učestalosti, neželjene reakcije su prikazane prema opadajućem stepenu ozbiljnosti.

Neželjene reakcije nakon terapije benignog oboljenja

Neželjene reakcije nakon terapije malignih bolesti

*izraženije kod već postojeće stenoze traheje

Opis odabranih neželjenih reakcija

Generalni savet

Izlaganje jonizujućem zračenju je povezano sa indukcijom karcinoma i mogućnošću razvoja naslednih bolesti. Doza jonizujućeg zračenja koja potiče od izlaganja terapijskim aktivnostima natrijum-jodida [131I] može dovesti do veće učestalosti pojave karcinoma i mutacija. U svim slučajevima neophodno je proceniti da li su rizici od jonizujućeg zračenja manji od rizika same bolesti. Efektivna doza zračenja koju primi štitasta žlezda nakon primene terapijske aktivnosti natrijum-jodida [131I] je 3,108 mSv kada se primenjuje maksimalna preporučena aktivnost od 11100 MBq (kada je 0% nakupljanje u tkivu štitaste žlezde).

Poremećaji štitaste i paraštitastih žlezda

Dozno zavisni hipotireoidizam se javlja kao kasna posledica radiojodne terapije hipertireoidizma.

Kod terapije malignih bolesti, hipotireoidizam se često javlja kao neželjena reakcija; međutim, terapija malignih bolesti radioaktivnim jodom generalno prati tireoidektomiju.

Destrukcija tireoidnih folikula izazvana jonizujućim zračenjem natrijum-jodida [131I], može dovesti do egzacerbacije već postojećeg hipertireoidizma u roku od 2 – 10 dana ili može uzrokovati tireotoksičnu krizu. Povremeno, imunski hipertireoidizam se može pojaviti nakon inicijalne normalizacije (latentni period je 2 - 10 meseci). 1 – 3 dana nakon primene velike doze natrijum-jodida [131I], kod pacijenta se može javiti prolazni inflamatorni tireoiditis ili traheitis, sa mogućnošću teškog trahealnog suženja, naročito kod već postojeće stenoze traheje.

U retkim slučajevima, može doći do privremenog hipertireoidizma čak i nakon terapije funkcionalnog tireoidnog karcinoma.

Primećeni su i slučajevi pojave prolaznog hipoparatireoidizma nakon terapije radiojodom. Oni se moraju pratiti i tretirati na odgovarajući način uz primenu supstitucione terapije.

Kasne posledice

Dozno zavisni hipotireoidizam se može pojaviti kao odloženi rezultat terapije hipertireoidizma. Ovaj hipotireoidizam se može manifestovati nedeljama ili godinama nakon terapije, pa je potrebna povremena provera tireoidne funkcije i odgovarajuća hormonska supstituciona terapija. Hipotireoidizam se generalno javlja 6 – 12 nedelja nakon radiojodne terapije.

Poremećaji oka

Može doći do pogoršanja endokrine oftalmopatije ili do pojave nove oftalmopatije nakon radiojodne terapije hipertireoidizma ili Graves-ove bolesti. Radiojodnu terapiju Graves-ove bolesti treba da prati istovremena primena kortikosteroida.

Lokalni radijacioni efekti

Prijavljeni su slučajevi poremećaja funkcije i paralize glasnih žica nakon primene natrijum-jodida [131I], međutim u nekim slučajevima ne može se sa sigurnošću tvrditi da li su poremećaji posledica zračenja ili hirurške intervencije.

Visok nivo vezivanja radiojodida može biti povezan sa lokalnim bolom, nelagodnošću i edemom tkiva, na primer, u slučajevima radiojodne terapije rezidua štitaste žlezde, može se javiti difuzan i jak bol mekog tkiva u predelu glave i vrata.

Radijacijom indukovana pneumonija i fibroza pluća zbog destrukcije metastatskog tkiva su primećene kod pacijenata sa difuznim plućnim metastazama poreklom od diferenciranih tireoidnih karcinoma. Ovo se javlja uglavnom nakon primene visokih aktivnosti radiojoda.

Pri terapiji metastaza karcinoma štitaste žlezde koje zahvataju i CNS, mora se imati u vidu i mogućnost pojave lokalnih cerebralnih edema i/ili porast već postojećih cerebralnih edema.

Gastrointestinalni poremećaji

Primena visokih aktivnosti može dovesti takođe do gastrointestinalnih smetnji, obično u okviru prvih sati ili dana nakon primene. Za prevenciju gastrointestinalnih poremećaja, videti odeljak 4.4.

Poremećaji pljuvačnih i suznih žlezda

Može doći do pojave sijaloadenitisa sa oticanjem i bolom u pljuvačnim žlezdama, sa delimičnim gubitkom ukusa i suvoćom usta. Sijaloadenitis obično prestaje spontano ili antiinflamatornom terapijom, ali su povremeno opisani i slučajevi dozno zavisnog trajnog gubitka ukusa i suvoće usta. Nedostatak pljuvačke može dovesti do infekcija, npr. karijesa što može izazvati gubitak zuba. Za prevenciju poremećaja lučenja pljuvačke, videti odeljak 4.4.

Poremećaji funkcije pljuvačnih i/ili suznih žlezda sa rezultujućim sicca sindromom mogu se javiti odloženo, nekoliko meseci do dve godine nakon radiojodne terapije. Iako je sicca sindrom u najvećem broju slučajeva prolazan, kod nekih pacijenata simptomi mogu trajati i duži niz godina.

Depresija koštane srži

Kao kasna posledica, može se razviti reverzibilna depresija koštane srži sa izolovanom trombocitopenijom ili eritrocitopenijom koja može biti smrtonosna. Depresija koštane srži je verovatnije da će se razviti nakon pojedinačne doze iznad 5000 MBq, ili nakon ponovnog primenjivanja u intervalima kraćim od 6 meseci.

Sekundarne maligne bolesti

Primećena je i povećana učestalost leukemije nakon primanja većih aktivnosti, poput onih koje se koriste za

lečenje maligniteta štitaste žlezde. Postoje dokazi o povećanoj učestalosti solidnih tumora izazvanih primenom visokih aktivnosti (iznad 7,4 GBq).

Pedijatrijska populacija

Očekuje se da su ispoljena neželjena dejstva kod dece ista kao kod odraslih. Povećana učestalost ispoljavanja i težina neželjenih reakcija kod dece može biti različita zbog veće osetljivosti tkiva dece na jonizujuće zračenje (videti odeljak 11) i očekivani duži životni vek.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Ovaj lek se primenjuju pod nadzorom stručnog lica u posebno opremljenim zdravstvenim ustanovama. Rizik od predoziranja je zato samo teorijski.

Izloženost velikim dozama zračenja usled predoziranja može da se smanji, gde je to moguće, povećanjem eliminacije radionuklida iz organizma forsiranom diurezom uz često pražnjenje mokraćne bešike. Pored toga, da bi se smanjila izloženost zračenju štitaste žlezde preporučuje se primena agenasa za njeno blokiranje (na primer kalijum-perhlorata). Da bi se smanjilo unošenje natrijum-jodida [131I], mogu se dati emetici.

Farmakoterapijska grupa: Terapijski radiofarmaceutici; jedinjenja joda (131I)

ATC šifra: V10XA01 Na131I kapsule za terapiju

Farmakološki aktivna supstanca u leku Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju je jod-131 u obliku natrijum-jodida koji se najvećim delom nakuplja u ćelijama štitaste žlezde. Radijacioni efekti 131I na ćelije štitaste žlezde potiču od zračenja koje emituje jod-131 tokom radioaktivnog raspada koji se dešava u samoj žlezdi, kao i od dugog poluživota jodida (131I) akumuliranog u štitastoj žlezdi.

U količini koja se koristi za terapiju, natrijum-jodid [131I] ne očekuju se farmakodinamski efekti.

Više od 90% radijacionog efekta potiče od beta-zračenja čiji je srednji domet čestica 0,5 mm. Beta-zračenje će dozno zavisno smanjiti funkciju ćelija štitaste žlezde i ćelijsku deobu, pri čemu dolazi do ćelijske smrti. Mali domet beta čestica i skoro potpuno preuzimanje natrijum-jodida [131I] u štitastoj žlezdi dovodi do zanemarljivog efekta radijacionog zračenja na ostala tkiva.

Resorpcija

Nakon oralne primene, natrijum-jodid [131I] se brzo resorbuje iz gornjeg dela gastrointestinalnog trakta (90% u toku 60 minuta). Na resorpciju natrijum-jodida [131I] utiče brzina pražnjenja želuca. Ona je povećana pri hipertireoidizmu, dok je pri hipotireoidizmu smanjena.

Ispitivanja su pokazala da se nakon početnog brzog povećanja nivoa natrijum-jodida [131I] u serumu u toku 10-20 minuta, postiže stabilan nivo natrijum-jodida [131I] nakon približno 40 minuta. Posle oralne primene rastvora natrijum-jodida [131I] stabilan nivo natrijum-jodida [131I] se postiže istovremeno.

Distribucija i nakupljanje u organu

Farmakokinetika natrijum-jodida [131I] ista je kao kod neradioaktivnog natrijum-jodida-NaI. Posle ulaska u krvotok, jodid se distribuira uglavnom u ekstratireoidnom odeljku. Odatle ga pretežno preuzima i metaboliše štitasta žlezda približno 20% pri prvom prolazu, a deo se izluči renalnom ekskrecijom. Preuzimanje jodida u štitastoj žlezdi je maksimalno nakon 24-48 h, dok se 50% maksimalne količine postiže već nakon 5 h. Akumulacija u štitastoj žlezdi zavisi od više faktora: godišta pacijenta, volumena štitaste žlezde, bubrežnog klirensa, koncentracije jodida u plazmi i prisustva drugih lekova (videti odeljak 4.5). Klirens jodida u štitastoj žlezdi je obično 5-50 mL/min. U slučaju nedostatka jodida, klirens se povećava do 100 mL/min, a u hipertireoidizmu čak do 1000 mL/min. U slučaju preopterećenja jodidom (povećane količine jodida u serumu) klirens se može smanjiti do 2-5 mL/min. Jodid se takođe nakuplja i u bubrezima.

Male količine natrijum-jodida [131I] preuzimaju i pljuvačne žlezde, mukoza želuca, a deo je prisutan i u majčinom mleku, placenti i horoidnom pleksusu.

Jodid koji je preuzet u štitastoj žlezdi sledi poznati metabolizam tireoidnih hormona, organifikuje se i ugrađuje u tireoidne hormone u toku njihove sinteze.

Biotransformacija

Jodid koji je preuzet u štitastoj žlezdi sledi poznati metabolizam tireoidnih hormona i ugrađuje u tireoidne hormone u toku njihove sinteze.

Eliminacija

Ekskrecijom putem bubrega izluči se 37-75% primenjene aktivnosti, dok se samo manji deo oko 10% izluči putem fecesa i zanemarljivi deo putem znoja.

Urinarnu ekskreciju karakteriše renalni klirens, koji čini oko 3% bubrežnog protoka i za koji ne postoje velike individualne razlike. Klirens je manji u hipotireoidizmu i pri smanjenoj bubrežnoj funkciji i veći u hipertireoidizmu. U eutireozi sa normalnom bubrežnom funkcijom 50-75% primenjene aktivnosti se izluči urinom u toku 48 sati.

Poluživot

Efektivno poluživot jodida [131I] u plazmi je oko 12 h, dok je poluživot jodida [131I] akumuliranog u štitastoj žlezdi čak 6 dana. Usled toga nakon primene natrijum-jodida [131I] približno 40% aktivnosti ima efektivni poluživot 6 sati, a preostalih 60% 8 dana.

Oštećenje funkcije bubrega

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega mogu imati smanjen klirens radiojodida [131I], što dovodi do povećanja izloženosti zračenju primenjenog natrijum-jodid [131I]. Ispitivanja su pokazala da, na primer, pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega koji koriste kontinuiranu ambulantnu peritonealnu dijalizu (CAPD) imaju 5-puta manji klirens radiojodida [131I] od pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega.

Imajući u vidu malu količinu supstance koja se primenjuje, u poređenju sa normalnim unosom joda kroz hranu (40-500 mikrograma/dan), nije praćena niti se očekuje akutna toksičnost. Ne postoje podaci o studijama toksičnosti ponovljenih doza natrijum-jodida [131I], kao ni o uticaju natrijum-jodida [131I] na reproduktivnu sposobnost životinja, ili o njegovom mutagenom ili karcinogenom potencijalu.

Sadržaj kapsule

Dinatrijum-fosfat, bezvodni Natrijum-tiosulfat, pentahidrat

Tvrda želatinska kapsula No.1:

• kapa: želatin

titan–dioksid (E171)

• telo: želatin

titan-dioksid (E171)

Tvrda želatinska kapsula No.2:

• kapa: želatin

titan-dioksid (E171)

• telo: želatin

titan-dioksid (E171)

Nije primenjivo.

21 dan od datuma proizvodnje.

Lek čuvati u dobro zatvorenom olovnom kontejneru, na temperaturi do 25 °C, u skladu sa nacionalnim propisima za radioaktivni materijal.

Jedna kapsula je pakovana u polipropilensku tubu sa pripadajućim zatvaračem, koja se stavlja u olovni kontejner. Olovni kontejner je postavljen u stiroporski uložak koji se nalazi u kartonskoj kutiji. Debljina zida olovnog kontejnera regulisana je Pravilnikom o primeni izvora jonizujućih zračenja u medicini (“Sl. Glasnik RS” br. 1/12).

Opšta upozorenja

Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju sadrže radioaktivni izotop 131I. Ovaj radiofarmaceutski lek mogu primati, koristiti i primenjivati samo ovlašćena lica, obučena za rad sa radioaktivnim materijalom, u posebno opremljenim centrima u okviru zdravstvenih ustanova koje su adekvatno opremljene za rad sa radioaktivnim materijalom. Njegov prijem, skladištenje, upotreba, prenos i odlaganje podležu nacionalnim propisima i zakonskoj regulativi za rad sa radioaktivnim materijalom.* Radiofarmaceutski lek treba da bude pripremljen na način koji zadovoljava radijacionu sigurnost, a kvalitet mora da odgovara zahtevima datim u Ph.Eur.

Mere opreza koje treba preduzeti pre rukovanja ili primene leka

Primena leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju verovatno će dovesti do relativno velikih doza zračenja kod većine pacijenata, može takođe dovesti do značajne opasnosti po životnu sredinu, ali predstavlja rizik i za ostale osobe, imajući u vidu eksterno zračenje ili kontaminaciju usled prolivanja urina,

povraćanja itd. Ove činjenice bi mogle biti od interesa i za najbližu porodicu osoba podvrgnutih terapiji ili za opštu javnost, u zavisnosti od primenjene aktivnosti. Zbog toga se moraju preduzeti mere zaštite od jonizujućeg zračenja u skladu sa nacionalnim propisima kako bi se izbegla kontaminacija radioaktivnim jodom koji potiče od pacijenata. Procedura primene leka treba da se sprovodi na način da se minimizira rizik od kontaminacije samog leka, kao i od ozračivanja medicinskog osoblja. Adekvatna zaštita osoblja je obavezna.

Osoblje treba da bude svesno da će monitori zračenja odmah da registruju radioaktivnost prilikom otvaranja kontejnera u kome se nalaze Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju. Ova radioaktivnost je posledica radioaktivnog raspada 1,17% Xe-131m koji nastaje raspadom I-131. Iako se ova radioaktivnost može registrovati monitorima zračenja, ona ne predstavlja značajan rizik za osoblje.

Jačina efektivne doze nakon udisanja nastalog Xe-131m iznosi 0,1% od jačine doze na 1 m od kapsule zaštićene olovom.

Mere opreza i podaci o aktivnostima

Kako se 1,3% joda-131 (131I) raspada do ksenona (131mXe) (vreme poluraspada 12 dana), mala količina radioaktivnog ksenona (131mXe) može biti prisutna i u ambalaži kao rezultat difuzije. Stoga se preporučuje da se kontejner za transport Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju otvori u ventiliranom prostoru i da se nakon uklanjanja kapsule, a pre odlaganja, ostavi i preko noći u ventiliranom prostoru kako bi se omogućilo otpuštanje resorbovanog ksenona (131mXe).

Osim toga, mora se sprečiti curenje joda-131 iz kapsule usled njegove isparljivosti. Aktivnost kapsule u 12h GMT od datuma kalibracije može se izračunati iz tabele 1. Tabela 1

Svu neiskorišćenu količinu radiofarmaceutskog leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju se koriste kod odraslih, dece i adolescenata u terapiji:

• Tumora štitaste žlezde
• Prekomerne aktivnosti štitaste žlezde.

Ovaj lek sadrži natrijum-jodid [131I], radioaktivnu supstancu koja se nakon oralne upotrebe u organizmu nakuplja prvenstveno u štitastoj žlezdi.

Ovaj lek je radioaktivan, ali Vaš lekar smatra da korist od primene ovog leka za Vaše stanje, prevazilazi mogući rizik od zračenja.

Radiofarmaceutski lek Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju ne smete uzimati:

• ako ste alergični (preosetljivi) na natrijum-jodid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ako ste trudni;
• ako dojite dete;
• ako imate problema sa gutanjem;
• ako patite od bolesti jednjaka;
• ako imate problema sa želucem;
• ako patite od smanjene pokretljivosti želuca ili creva.

Ukoliko mislite da se nešto od navedenog odnosi na Vas, obavestite lekara specijalistu nuklearne medicine.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom specijalistom nuklearne medicine pre nego što uzmete lek Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju:

• ako imate smanjenu funkciju bubrega,
• ako imate problema sa mokrenjem,
• ako imate probavne ili stomačne smetnje,
• ako su izbočene očne jabučice deo simptoma bolesti od koje bolujete (oftalmopatija izazvana Graves-ovom bolesti).

Ukoliko mislite da se nešto od navedenog odnosi na Vas, obratite se lekaru specijalisti nuklearne medicine. Radiofarmaceutski lek Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju možda nije pogodan za Vas.

Vaš lekar će Vas obavestiti ako morate preduzeti posebne mere opreza nakon upotrebe ovog leka.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru specijalisti nuklearne medicine.

Pre nego što uzmete radiofarmaceutski lek Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju, treba da

• se pridržavate dijete sa niskim unosom joda,
• pijete puno vode pre početka procedure i praznite mokraćnu bešiku što je moguće češće u prvim satima nakon uzimanja leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju,
• postite na dan primene.

Deca i adolescenti

Recite lekaru specijalisti nuklearne medicine ako ste mlađi od 18 godina ili ako ne možete progutati kapsulu.

Drugi lekovi i Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju

Obavestite Vašeg lekara specijalistu nuklearne medicine ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Obavestite lekara specijalistu nuklearne medicine ukoliko uzimate ili Vam je dat bilo koji od sledećih lekova ili supstanci, jer oni mogu uticati na postizanje željenog terapijskog efekta.

Vaš lekar može preporučiti da prekinete sa primenom sledećih lekova pre terapije:

• lekovi za smanjenje funkcije štitaste žlezde kao što su karbimazol, metimazol, propiltiouracil, perhlorat, u trajanju od 1 nedelje;
• salicilati: lekovi za smanjenje bola, lečenje groznice ili zapaljenja, kao što je acetilsalicilna kiselina, u trajanju od 1 nedelje;
• kortizon: lekovi za smanjenje zapaljenja ili sprečavanje odbacivanja transplantiranog organa u trajanju od 1 nedelje;
• natrijum-nitroprusid: lek za smanjenje visokog krvnog pritiska, a takođe se koristi i tokom operacije, u trajanju od 1 nedelje;
• natrijum-sulfobromoftalein: lek za ispitivanje funkcije jetre u trajanju od 1 nedelje;
• drugi lekovi, u trajanju od 1 nedelje:
• za smanjenje koagulacije krvi
• za lečenje parazitskih infekcija
• antihistaminici: lekovi za lečenje alergija
• penicilini i sulfonamidi: antibiotici
• tolbutamid: lek za smanjenje koncentracije šećera u krvi
• tiopental: anestetik koji se koristi u operacijama za smanjenje pritiska u mozgu, ali i u lečenju ozbiljnih epileptičnih napada
• za 1 nedelju;
• fenilbutazon: lek za smanjenje bola i zapaljenja, u toku 1-2 nedelje;
• lekovi koji sadrže jod i pomažu u iskašljavanju, u toku 2 nedelje;
• lekovi koji sadrže jodide i koriste se samo na ograničenom delu tela (za spoljašnju primenu), od 1 do 9 meseci;
• kontrastna sredstva koji sadrže jod, do 1 godine
• vitamini koji sadrže soli joda, u toku 2 nedelje;
• lekovi koji sadrže tireoidne hormone kao što je levotiroksin (6 nedelja) ili trijodotironin (2 nedelje);
• benzodiazepini: lekovi za smirenje, uspavljivanje i opuštanje mišića, u toku 4 nedelje;
• litijum: lek koji se koristi u lečenju bipolarnog poremećaja, u toku 4 nedelje;
• amjodaron: lek koji se koristi u terapiji nepravilnog srčanog ritma, u toku 3-6 meseci.

Uzimanje radiofarmaceutskog leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju sa hranom

Vaš lekar može da preporuči ishranu sa niskim sadržajem joda pre terapije i može Vam zatražiti da izbegavate hranu kao što su školjke i rakovi.

Trudnoća i dojenje

Ovaj lek se ne sme koristiti tokom trudnoće. Zbog toga obavezno obavestite lekara specijalistu nuklearne medicine pre nego što uzmete ovaj lek ako postoji bilo koja mogućnost trudnoće, ako Vam je izostala poslednja menstruacija ili mislite da ste trudni ili ako planirate trudnoću.

Ako ste trudni

Nemojte uzimati lek Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju, ako ste trudni. Pre upotrebe ovog leka, mora se isključiti svaka mogućnost trudnoće.

Kontracepcija kod muškaraca i žena

Žene ne treba da ostanu u drugom stanju najmanje 6 meseci nakon upotrebe leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju. Ženama se savetuje primena efektivnih metoda kontracepcije u periodu od 6 meseci. Kao mera opreza, muškarcima se preporučuje da izbegavaju planiranje potomstva 6 meseci nakon lečenja lekom Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju kako bi se omogućila zamena ozračenih spermatozoida sa neozračenim.

Plodnost

Primena leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju može privremeno smanjiti plodnost kod muškaraca i žena.

Kod muškaraca, velike doze natrijum-jodida [131I] mogu privremeno uticati na spermatogenezu. Ako planirate potomstvo, razgovarajte sa svojim lekarom o skladištenju sperme u banku sperme.

Ako dojite

Obavestite svog lekara ako dojite jer treba prekinuti dojenje pre terapije. Dojenje se ne sme nastaviti posle terapije sa lekom Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Malo je verovatno da će lek Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju uticati na vašu sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Radiofarmaceutski lek Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži do 85 mg natrijuma. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Postoje strogi zakoni i pravila o upotrebi, rukovanju i odlaganju radiofarmaceutskih lekova. Lek Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju ćete uvek koristiti samo u specijalno opremljenim, kontrolisanim zonama u okviru zdravstvene ustanove.

Ovaj lek će Vam dati isključivo lice koje je obučeno i kvalifikovano za njegovu bezbednu primenu. Oni će preduzeti sve potrebne mere opreza kako bi osigurali bezbednu primenu ovog lekai daće Vam važne informacije o toku procedure.

Vaš lekar specijalista nuklearne medicine će odlučiti koju dozu leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju je neophodno primeniti u Vašem slučaju. To će biti najmanja doza neophodna za postizanje željenog terapijskog efekta.

Lek Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju primenjuje specijalista kao jednu kapsulu pojedinačno i preuzima odgovornost za sve neophodne mere opreza.

Uobičajene preporučene doze za odrasle su:

• 200 - 800 MBq za terapiju prekomerne aktivnosti štitaste žlezde;
• 1850 - 3700 MBq za delimičnu ili potpunu ablaciju tkiva štitaste žlezde i terapiju udaljenih metastaza;
• 3700 - 11100 MBq za ponovljenu terapiju metastaza.

MBq (Mega Bekerel) je jedinica koja se koristi za merenje aktivnosti radioaktivnih lekova. Upotreba kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina

Za decu i adolescente primenjuju se manje doze.

Kako se primenjuju lek Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju i koje su procedure

Lek Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju Vam je dat kao jedna kapsula. Kada uzimate kapsulu želudac mora biti prazan.

Uzmite kapsulu sa puno vode kako bi se osigurao što brži prolaz do želuca. Mala deca treba da uzimaju kapsulu zajedno sa kašastom hranom.

Pijte što više vode u toku celog dana nakon terapije. To će sprečiti zadržavanje leka i ozračivanje mokraćne bešike.

Trajanje procedure

Vaš lekar specijalista nuklearne medicine će Vas obavestiti o uobičajenom trajanju terapijske procedure.

Nakon primene leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju

Lekar specijalista nuklearne medicine će Vam reći da li morate preduzeti bilo kakve posebne mere opreza nakon primene ovog leka. Posebno, Vi:

• morate da izbegavate bliski kontakt sa decom i trudnicama nekoliko dana. Vaš lekar specijalista nuklearne medicine će Vam reći koliko je to dana,
• treba da pijete dosta tečnosti i što češće praznite mokraćnu bešiku kako biste uklonili lek iz svog tela,
• treba pažljivo da ispirate toalet i pažljivo da perete ruke jer se sve Vaše telesne tečnosti smatraju radioaktivnim nekoliko dana,
• treba da uzimate pića ili slatkiše koji sadrže limunsku kiselinu, npr. pomorandžu, limun ili limunadu koji stimulišu lučenje pljuvačke i sprečavaju zadržavanje pljuvačke u pljuvačnim žlezdama,
• treba da koristite laksative za stimulisanje creva, ako imate manje od jedne stolice dnevno.

Vaša krv, stolica, urin, ili mogući povraćeni sadržaj mogu biti radioaktivni nekoliko dana i ne treba da budu u kontaktu sa drugim ljudima.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru specijalisti nuklearne medicine koji nadzire terapijsku proceduru.

Ako ste uzeli više radiofarmaceutskog leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju nego što treba Rizik od predoziranja se skoro u potpunosti može isključiti jer ćete ovaj lek dobiti u obliku jedne doze, uz neposredan nadzor lekara specijaliste nuklearne medicine koji nadzire terapijsku proceduru. Međutim, u slučaju predoziranja, dobićete odgovarajuću terapiju od strane zdravstvenog radnika.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru specijalisti nuklearne medicine koji nadzire terapijsku proceduru.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Česte neželjene reakcije su: hipotireoidizam (smanjena aktivnost štitaste žlezde), privremeni hipertireoidizam (prekomerna aktivnost štitaste žlezde), poremećaji pljuvačnih i suznih žlezda i lokalni radijacioni efekti. U terapiji karcinoma, dodatno se javljaju i gastrointestinalna neželjena dejstva i smanjenje proizvodnje krvnih ćelija u koštanoj srži se može često pojaviti.

Ako imate ozbiljnu alergijsku reakciju, koja uzrokuje otežano disanje ili vrtoglavicu, ili ako imate tešku tireotoksičnu krizu, odmah se obratite svom lekaru.

Sva neželjena dejstva radiofarmaceutskog leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju su navedena u daljem tekstu, a grupisana su u zavisnosti od vrste terapije za koju se lek Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju koriste, jer primenjena doza je različita za različite terapije.

Prekomerna aktivnost štitaste žlezde

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjena aktivnost štitaste žlezde

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapaljenje oka, takozvana endokrina oftalmopatija (nakon terapije Graves-ove bolesti)
• privremena prekomerna aktivnost štitaste žlezde
• zapaljenje pljuvačnih žlezda

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• paraliza glasnih žica

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• ozbiljna alergijska reakcija koja uzrokuje otežano disanje ili vrtoglavicu
• teška tireotoksična kriza (stanje povećane koncentracije hormona štitaste žlezde)
• zapaljenje štitaste žlezde
• smanjena aktivnost suznih žlezda sa karakterističnom suvoćom očiju
• smanjenje ili prestanak lučenja paratireoidnih hormona sa peckanjem u rukama, prstima i oko usana do težih oblika grčenja mišića
• nedostatak hormona štitaste žlezde kod potomstva
• poremećaj funkcije jetre

Terapija malignih bolesti (tumora)

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• teško smanjenje broja ćelija krvi, što može prouzrokovati slabost, pojavu modrica ili povećati podložnost infekcijama
• smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca
• depresija koštane srži sa smanjenjem crvenih krvnih zrnaca, belih krvnih zrnaca ili i jednih i drugih
• poremećaj ili gubitak čula mirisa ili čula ukusa
• mučnina
• smanjenje apetita
• prestanak funkcije jajnika
• bolest slična gripu
• glavobolja, bol u vratu
• izražena malaksalost ili pospanost
• zapaljenje koje izaziva crvenilo, svrab i vodenast izgled očiju
• zapaljenje pljuvačnih žlezda sa simptomima poput suvoće usta, nosa i očiju; propadanje i gubitak zuba

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• abnormalno, kancerogeno povećanje broja belih krvnih zrnaca
• smanjen broj belih krvih zrnaca ili krvnih pločica
• pojačano suzenje
• otežano disanje
• povraćanje
• lokalni otok tkiva

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• teška ili privremena prekomerna aktivnost štitaste žlezde

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• ozbiljna alergijska reakcija koja uzrokuje otežano disanje ili vrtoglavicu
• karcinom, uključujući mokraćnu bešiku, debelo crevo i želudac
• trajno ili teško smanjenje proizvodnje krvnih ćelija u koštanoj srži
• zapaljenje štitaste žlezde
• smanjenje ili prestanak sinteze hormona paratireoidnee žlezde
• povećanje sinteze hormona paratireoidne žlezde
• smanjenje aktivnosti štitaste žlezde
• zapaljenje i/ili suženje dušnika ili grla
• bujanje vezivnog tkiva u plućima
• teško disanje ili zviždanje u grudima
• zapaljenje pluća
• paraliza glasnih žica, promuklost, smanjena sposobnost proizvodnje glasovnih zvukova
• bol u grlu ili usnoj duplji
• akumulacija tečnosti u moždanom tkivu
• zapaljenje želudačne sluzokože
• otežano gutanje
• zapaljenje mokraćne bešike
• poremaćaj menstrualnog ciklusa
• smanjena plodnost muškaraca, smanjena količina ili gubitak sperme
• nedostatak hormona štitaste žlezde kod potomstva
• poremećaj funkcije jetre

Ukoliko Vam se ispolji bilo koje neželjeno dejstvo, potrebno je da o tome obavestite svog lekara specijalistu nuklearne medicine. Ovo uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite svog lekara specijalistu nuklearne medicine koji nadgleda terapijsku proceduru ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti radioaktivni lek Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek čuvati u dobro zatvorenom olovnom kontejneru, na temperaturi do 25 °C, u skladu sa nacionalnim propisima za radioaktivni materijal.

Vi nećete biti u prilici da čuvate ovaj lek. Ovaj lek se čuva pod nadzorom odgovornih lica u posebnim uslovima, a u skladu sa nacionalnim propisima koji regulišu rad sa radioaktivnim materijalom.

Šta sadrži radiofarmaceutski lek Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju

• Aktivna supstanca je natrijum-jodid [131I], rastvor. Jedna tvrda kapsula sadrži natrijum-jodid [131I], rastvor 0,01 – 0,1 mL aktivnosti: 111 MBq -3700 MBq na deklarisani datum.

Jod-131 nastaje fisijom urana (235U) ili ozračivanjem stabilnog telura neutronima u nuklearnom reaktoru. Jod-131 ima vreme poluraspada 8,02 dana. Raspada se emisijom gama zračenja energije 365 keV (81,7%), 637 keV (7,2%) i 284 keV (6,1 %) i beta zračenja maksimalne energije 606 keV do stabilnog ksenona-131 (131Xe).

• Pomoćne supstance su:
• sadržaj kapsule: dinatrijum-fosfat, bezvodni; natrijum-tiosulfat, pentahidrat;
• Tvrda želatinska kapsula No.1:
• - kapa: želatin, titan-dioksid (E171);
• - telo: želatin, titan-dioksid (E171);
• Tvrda želatinska kapsula No.2:
• - kapa: želatin, titan-dioksid (E171);
• - telo: želatin, titan-dioksid (E171).

Kako izgleda radiofarmaceutski lek Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju i sadržaj pakovanja

Kapsula, tvrda.

Kompaktna, tvrda želatinska kapsula, bez oštećenja, tela i kape bele boje, ispunjena homogenim, belim praškom.

Jedna kapsula je pakovana u polipropilensku tubu sa pripadajućim zatvaračem, koja se stavlja u olovni kontejner. Olovni kontejner je postavljen u stiroporski uložak koji se nalazi u kartonskoj kutiji. Debljina zida olovnog kontejnera regulisana je Pravilnikom o primeni izvora jonizujućih zračenja u medicini.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka

Opšta upozorenja

Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju sadrže radioaktivni izotop 131I. Za rukovanje, transport i čuvanje ovog leka moraju se primeniti svi nacionalni propisi i zakonska regulativa za rad sa radioaktivnim materijalom.

Ovaj radiofarmaceutski lek se može primenjivati samo pod nadzorom stručnog osoblja, obučenog za rad sa radioaktivnim materijalom, u prostorijama adekvatno opremljenim za rad sa radioaktivnim materijalom.

Kapsule se ne smeju otvarati i njihov sadržaj prosipati. U slučaju oštećenja, kapsula se ne sme primeniti!

Nosilac dozvole i proizvođač

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE „VINČA” LABORATORIJA ZA RADIOIZOTOPE

Mike Petrovića Alasa 12–14 Vinča, Beograd, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Septembar, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-04753-18-001 od 04.09.2019.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

IME LEKA

Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju; 111 MBq – 3700 MBq na deklarisani datum; kapsule, tvrde INN: natrijum-jodid [131I]

KVALITATIVNI I KVANTITATIVNI SASTAV

Jedna tvrda kapsula sadrži natrijum-jodid [131I], rastvor 0,01 – 0,1 mL aktivnosti: 111 - 3700 MBq na deklarisani datum.

Jod-131 nastaje fisijom urana (235U) ili ozračivanjem stabilnog telura neutronima u nuklearnom reaktoru. Jod-131 ima vreme poluraspada 8,02 dana. Raspada se emisijom gama zračenja energije 365 keV (81,7%), 637 keV (7,2%) i 284 keV (6,1%) i beta zračenja maksimalne energije 606 keV do stabilnog ksenona-131 (131Xe).

Pomoćna supstanca sa potvrđenim dejstvom:

Jedna tvrda kapsula sadrži do 85 mg natrijuma.

Za listu svih pomoćnih supstanci, videti odeljak Lista pomoćnih supstanci.

FARMACEUTSKI OBLIK

Kapsula, tvrda.

Kompaktna, tvrda želatinska kapsula, bez oštećenja, tela i kape bele boje, ispunjena homogenim, belim praškom.

KLINIČKI PODACI

Terapijske indikacije

Lek Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju, indikovan je za primenu kod odraslih i dece za:

• Hipertireoidizam: terapija Graves-ove bolesti, toksične multinodularne strume ili autonomnih nodusa.
• Terapija papilarnih i folikularnih karcinoma štitaste žlezde uključujući i metastatske bolesti.

Terapija lekom Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju, se često kombinuje sa hirurškim intervencijama i sa tireostaticima.

Doziranje i način primene

Ovaj lek treba da primenjuju samo ovlašćeni zdravstveni stručnjaci u nuklearno-medicinskim centrima (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)).

Doziranje

Doziranje leka je individualno, prema kliničkoj proceni lekara. Terapijski efekat se postiže tek nakon nekoliko nedelja. Aktivnost kapsule se mora odrediti pre upotrebe.

Odrasli

Terapija hipertireoidizma

U slučaju neuspeha ili nemogućnosti drugih načina lečenja, radioaktivni jodid se može primeniti za lečenje hipertireoidizma.

Kad god je moguće, pacijenta treba uvesti u eutireoidno stanje lekovima pre primene leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju za lečenje hipertireoidizma.

Aktivnost koja se primenjuje zavisi od dijagnoze, veličine štitaste žlezde, fiksacije radiojoda u štitastoj žlezdi i klirensa jodida. Doze su obično u opsegu aktivnosti od 200 do 800 MBq za pacijenta prosečne telesne mase (70 kg), ali može postojati potreba i za ponovljenim terapijama do kumulativne doze od 5000 MBq.

Ponovljena terapija nakon 6-12 meseci se preporučuje kod pacijenata sa perzistentnim hipertireoidizmom. Aktivnost koja se primenjuje može se definisati protokolom fiksne doze ili se može izračunati prema sledećoj jednačini:

pod sledećim uslovima:

ciljna doza je ciljna resorbovana doza u celoj štitastoj žlezdi ili u adenomu

ciljni volumen je volumen cele štitaste žlezde (Graves-ova bolest, multifokalne ili diseminovane autonomije)

maksimalna fiksacija I-131

je maksimalna fiksacija I-131 u štitastoj žlezdi ili nodusima izražena u % u odnosu na primenjenu aktivnost kao što je ustanovljeno u probnoj dozi

efektivno T½ je efektivno poluvreme I-131 u štitastoj žlezdi izraženo u danima K je 24,67

Mogu se koristiti sledeće doze za ciljne organe:

U slučaju Graves-ove bolesti, multifokalne ili diseminovane autonomije, gorepomenute doze za ciljne organe odnose se na ukupan volumen štitaste žlezde, međutim u slučaju unifokalne autonomije, doza ciljnog organa odnosi se samo na volumen adenoma. Za preporučene doze za ciljne organe, videti odeljak Dozimetrija.

Mogu se koristiti i druge dozimetrijske procedure, kao što su testovi određivanja doze (Gy) odgovarajućih ciljnih organa ispitivanjem fiksacije natrijum-pertehnetata (99mTc).

Tireoidna ablacija i terapija metastaza

Aktivnosti koje treba primenjivati nakon totalne ili subtotalne tireoidektomije da bi se eliminisao ostatak tireoidnog tkiva su u opsegu od 1850-3700 MBq. Aktivnost zavisi od veličine zaostalog tkiva i fiksacije jodida. Kod ponovljenih terapija metastaza, primenjuje se aktivnost u opsegu od 3700 do 11100 MBq.

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega

Mora se pažljivo razmotriti aktivnost koja će se primeniti kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega, jer je kod ovih pacijenata moguća povećana izloženost radijaciji. Terapijska primena leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju kod pacijenata sa značajnim oštećenjem funkcije bubrega, zahteva posebnu pažnju (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Pedijatrijska populacija

Mora se pažljivo razmotriti upotreba leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju kod dece i adolescenata, na osnovu kliničkih potreba i procene odnosa koristi i rizika kod ove grupe pacijenata.

U pojedinim slučajevima, nakon određivanja pojedinačne doze, određuje se aktivnost koju treba primeniti kod dece i adolescenata (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Kod dece i adolescenata, terapija benignih poremećaja štitaste žlezde radioaktivnim jodom može se primeniti u opravdanim slučajevima, posebno kod relapsa bolesti nakon upotrebe antitireoidnih lekova ili u slučaju teških neželjenih reakcija na antitireoidne lekove (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Način primene

Lek Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju, 111 MBq – 3700 MBq, su za oralnu upotrebu. Kapsule treba uzimati na prazan želudac. Treba ih progutati cele uz dovoljnu količinu tečnosti, da bi se olakšao prolaz do želuca i gornjeg dela tankog creva.

U slučaju primene leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju kod dece, posebno kod mlađe dece, mora se utvrditi da li dete može da proguta celu kapsulu bez žvakanja. Preporučuje se davanje kapsule sa kašastom hranom.

Za pripremu pacijenta, videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka.

Kontraindikacije

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku Lista pomoćnih supstanci.
• Trudnoća i dojenje (videti odeljak Plodnost, trudnoća i dojenje).
• Kod pacijenata sa disfagijom, ezofagusnom strikturom, ezofagusnom stenozom i divertukulumom jednjaka, aktivnim gastritisom, gastričnom erozijom ili peptičkim ulkusom.
• Kod pacijenata sa sumnjom na smanjeni gastrointestinalni motilitet.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Potencijalne preosetljivosti na lek ili anafilaktičke reakcije

U slučaju reakcija preosetljivosti ili anafilaktičkih reakcija, primena radiofarmaceutskog leka se odmah prekida i ukoliko je neophodno, primene se intravenski odgovarajući lekovi. U tu svrhu neophodni lekovi i oprema za reanimaciju poput endotrahealnog tubusa i balona za veštačku ventilaciju, moraju biti odmah dostupni.

Potvrda odnosa koristi i rizika za pojedinca

Za svakog pojedinačnog pacijenta, izloženost radijaciji mora biti opravdano očekivanim postignutim terapijskim rezultatima. Treba primeniti što nižu aktivnost, dovoljnu za postizanje željenog terapijskog efekta.

I pored rasprostranjene upotrebe, nema mnogo podataka o povećanoj incidenci kancera, leukemije ili mutacija kada su u pitanju pacijenti lečeni od poremećaja funkcije štitaste žlezde radioaktivnim jodom. U jednoj studiji su prijavljeni podaci o većoj učestalosti karcinoma bešike kod pacijenata koji su pri lečenju malignih bolesti štitaste žlezde primili više od 3700 MBq natrijum-jodida [131I]. Postoje objavljeni i podaci o neznatno povećanoj incidenci nastanka leukemije kod pacijenata koji su primili velike doze. Ukupna kumulativna aktivnost preko 26000 MBq se zato ne preporučuje.

Funkcija gonada kod muškaraca

Kako bi se izbeglo potencijalno prolazno oštećenje funkcije gonada kod muškaraca usled velikih terapijskih doza radioaktivnog joda, treba razmotriti skladištenje sperme u banku sperme kod pacijenata koji imaju uznapredovalu bolest.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Potrebno je pažljivo razmotriti odnos koristi i rizika kod ovih pacijenata, budući da je kod njih moguće povećano izlaganje zračenju. Kod ovih pacijenata, može biti potrebno da se prilagodi doziranje.

Pedijatrijska populacija

Primena leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju kod dece i adolescenata mora biti strogo medicinski indikovana i treba je pažljivo razmotriti, jer je kod njih efektivna doza po MBq veća nego kod odraslih (videti odeljak Dozimetrija). Kod dece i adolescenata, međutim, treba imati u vidu veću osetljivost tkiva dece, kao i očekivani duži životni vek. Rizik od primene radioaktivnog joda mora se proceniti u odnosu na rizik pri primeni drugih načina lečenja (videti odeljke Doziranje i način primene i Dozimetrija).

Terapija benignih poremećaja funkcije štitaste žlezde radioaktivnim jodom, kod dece i adolescenata, može se primeniti u opravdanim slučajevima, posebno kod relapsa bolesti nakon upotrebe antitireoidnih lekova ili u slučaju ozbiljnih neželjenih reakcija na antitireoidne lekove. Nema dokaza o povećanoj incidenci kancera, leukemije ili mutacija, kada su u pitanju pacijenti lečeni od poremećaja funkcije štitaste žlezde, uprkos rasprostranjenoj upotrebi.

Osobe, koje su primile radioterapiju za poremećaje funkcije štitaste žlezde kao deca i adolescenti, treba da se pregledaju jednom godišnje.

Priprema pacijenta

Pacijentu treba savetovati povećano unošenje tečnosti i što je moguće češće pražnjenje bešike, da bi se smanjilo ozračivanje mokraćne bešike, naročito nakon primene visokih aktivnosti natrijum-jodida [131I], kao u slučaju terapije karcinoma štitaste žlezde. Pacijentima kod kojih je otežano pražnjenje mokraćne bešike treba uvesti kateter nakon primene visokih aktivnosti radioaktivnog joda.

Da bi se smanjilo ozračivanje debelog creva, blagi laksativi koji stimulišu peristaltiku creva, a ne omekšavaju stolicu, mogu se davati pacijentima koji imaju manje od jedne stolice dnevno.

U cilju izbegavanja zapaljenja pljuvačnih žlezda koje se može desiti nakon primene visokih aktivnosti natrijum-jodida [131I], pacijentima se savetuje da uzimaju slatkiše ili pića, koja sadrže limunsku kiselinu (limunov sok, vitamin C) da bi se stimulisalo lučenje pljuvačke. Mogu se dodatno koristiti i druge (farmakoterapijske) mere zaštite.

Pre primene radioaktivnog joda treba proveriti količinu joda koja se unosi putem hrane ili lekova (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Preporučuje se da pre terapije pacijenti

uzimaju hranu koja ima nizak sadržaj joda kako bi se povećalo vezivanje natrijum-jodida [131I] u štitastoj žlezdi.

Kod karcinoma štitaste žlezde treba prekinuti supstitucionu terapiju pre primene radioaktivnog joda, kako bi se obezbedila njegova adekvatna akumulacija u tkivu žlezde. Preporučuje se dvonedeljni prekid (14 dana) za trijodtironin i četvoronedeljni za tiroksin. Sa njihovom primenom treba nastaviti dva dana nakon terapije.

Kod terapije hipertireoidizma lekom Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju, treba prekinuti primenu karbimazola i propiltiouracila nedelju dana pre terapije, a nastaviti sa lečenjem nekoliko dana posle terapije. Radiojodnu terapiju Graves-ove bolesti, sa simptomima endokrine oftalmopatije, treba da prati istovremena primena kortikosteroida.

Kod pacijenata sa sumnjom na gastrointestinalne bolesti, potrebno je posvetiti posebnu pažnju prilikom primene leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju. Preporučuje se istovremena primena H2 antagonista ili inhibitora protonske pumpe.

Nakon procedure

Preporučuje se izbegavanje svakog bliskog kontakta sa malom decom i trudnicama u određenom vremenskom periodu.

U slučaju povraćanja, treba razmotriti rizik od kontaminacije.

Nakon primljene terapije za štitastu žlezdu, pacijentu treba zakazati kontrolne preglede i/ili ponovna ispitivanja u odgovarajućim vremenskim intervalima.

Posebna upozorenja

Ovaj lek sadrži do 85 mg natrijuma. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Mere opreza u pogledu opasnosti po životnu sredinu su navedene u odeljku Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Poznato je da mnoge farmakološki aktivne supstance reaguju sa radioaktivnim jodom. Različiti mehanizmi interakcija mogu uticati na vezivanje proteina, farmakokinetiku ili dinamičke efekte obeleženog joda, što za posledicu može imati smanjeno vezivanje jodida u tireoidnoj žlezdi. Zbog toga je neophodno uzeti u obzir sve lekove i dijetetske suplemente koje pacijent koristi i proceniti da li je potrebno obustaviti njihovu primenu pre terapije lekom Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju.

Na primer, terapija sledećim lekovima treba da bude prekinuta:

*Zbog dugog poluvremena eliminacije amjodarona, nakupljanje jodida u tireoidnu žlezdu može biti smanjeno za nekoliko meseci.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Žene u reproduktivnom periodu

Ukoliko je potrebno primeniti radiofarmaceutik kod žena u reproduktivnom periodu, neophodno je utvrditi da li trudnoća postoji ili ne. Sve žene kojima je izostala menstruacija treba smatrati trudnim dok se ne dokaže suprotno. Ukoliko se sumnja na moguću trudnoću (ako je izostala menstruacija, ako je neredovna menstruacija, itd.), pacijentkinji treba preporučiti alternativnu terapiju bez primene jonizujućeg zračenja, ukoliko postoji. Ženama se savetuje da ne ostanu u drugom stanju 6 do 12 meseci nakon primene natrijum- jodida [131I].

Kontracepcija kod muškaraca i žena

Preporučuje se primena efektivnih metoda kontracepcije u periodu od 6 meseci (kod poremećaja funkcije štitaste žlezde), odnosno 12 meseci (kod maligniteta) za pacijente oba pola u reproduktivnom periodu nakon terapijske primene natrijum-jodida [131I]. Kod muškaraca, ovaj vremenski period može biti 6 meseci nakon terapije sa radioaktivnim jodom, kako bi se omogućila zamena ozračenih sa neozračenim spermatozoidima. Banka sperme dolazi u obzir kod muškaraca sa uznapredovalom bolešću zbog koje su možda potrebne velike terapijske doze natrijum-jodida [131I].

Trudnoća

Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju su kontraindikovane u trudnoći, kod sumnje na trudnoću ili kada trudnoća ne može biti isključena, zato što transplacentalni prolaz natrijum-jodida [131I] može izazvati težak i moguć ireverzibilni hipotireoidizam kod novorođenčadi (resorbovana doza za uterus za ovaj lek je u opsegu 11 – 511 mGy, a štitasta žlezda fetusa čvrsto vezuje jod u toku drugog i trećeg trimestra) (videti odeljak Kontraindikacije).

Ukoliko je diferencirani karcinom štitaste žlezde dijagnostikovan u toku trudnoće, terapiju lekom Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju treba odložiti do kraja trudnoće.

Dojenje

Pre primene radiofarmaceutika dojiljama treba razmotriti mogućnost odlaganja terapije dok majka ne prekine dojenje ili posvetiti posebnu pažnju izboru najpogodnijeg radiofarmaceutika, imajući u vidu izlučivanje radioaktivnosti u majčino mleko. Ako je primena neophodna, dojenje se mora prekinuti najmanje 8 nedelja pre primene Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju, a nakon primene terapije, dojenje ne treba nastaviti (videti odeljak Kontraindikacije).

Zbog zaštite od zračenja nakon primene terapijskih doza, preporučuje se izbegavanje svakog bliskog kontakta majke i deteta najmanje nedelju dana.

Plodnost

Nakon terapije karcinoma štitaste žlezde može doći do dozno zavisnog smanjenja plodnosti kod pacijenata oba pola. U zavisnosti od aktivnosti doze, reverzibilni poremećaji spermatogeneze se javljaju pri aktivnostima iznad 1850 MBq. Klinički značajna dejstva uključujući oligospermiju, azospermiju i povećane vrednosti FSH u serumu su opisani nakon primene aktivnosti većih od 3700 MBq.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Lek Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva

Sažetak bezbednosnog profila

Učestalost prijavljenih neželjenih reakcija je dobijena iz literature. Bezbednosni profil leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju veoma varira u zavisnosti od primenjene doze, a doza koju treba primeniti zavisi od vrste terapije (tj. da li je u pitanju terapija benignih ili malignih bolesti). Bezbednosni profil zavisi i od primenjenih kumulativnih doza i primenjenog intervala doziranja. Zbog toga su prijavljene neželjene reakcije grupisane prema njihovoj učestalosti pojavljivanja u terapiji benignih ili malignih bolesti odvojeno.

Česte neželjene reakcije su: hipotireoidizam, prolazni hipertireoidizam, poremećaji pljuvačnih i suznih žlezda i lokalni radijacioni efekti. U terapiji malignih neoplazmi, često se mogu javiti gastrointestinalne neželjene reakcije i supresija koštane srži.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sledeća tabela prikazuje učestalost neželjenih reakcija na lek grupisanih prema klasi sistema organa. Simptomi koji su obuhvaćeni sindromom (na primer sicca sindrom) su navedeni u zagradi iza odgovarajućeg sindroma.

Sledeća tabela prikazuje učestalost neželjenih reakcija na lek u ovom odeljku:

veoma česta (1/10); česta (1/100 do <1/10); povremena (1/1000 do <1/100); retka (1/10000 do

<1/1000); veoma retka (<1/10000) i nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

U okviru svake kategorije učestalosti, neželjene reakcije su prikazane prema opadajućem stepenu ozbiljnosti.

Neželjene reakcije nakon terapije benignog oboljenja

Neželjene reakcije nakon terapije malignih bolesti

*izraženije kod već postojeće stenoze traheje Opis odabranih neželjenih reakcija

Generalni savet

Izlaganje jonizujućem zračenju je povezano sa indukcijom karcinoma i mogućnošću razvoja naslednih bolesti. Doza jonizujućeg zračenja koja potiče od izlaganja terapijskim aktivnostima natrijum-jodida [131I] može dovesti do veće učestalosti pojave karcinoma i mutacija. U svim slučajevima neophodno je proceniti da li su rizici od jonizujućeg zračenja manji od rizika same bolesti. Efektivna doza zračenja koju primi štitasta žlezda nakon primene terapijske aktivnosti natrijum-jodida [131I] je 3,108 mSv kada se primenjuje maksimalna preporučena aktivnost od 11100 MBq (kada je 0% nakupljanje u tkivu štitaste žlezde).

Poremećaji štitaste i paraštitastih žlezda

Dozno zavisni hipotireoidizam se javlja kao kasna posledica radiojodne terapije hipertireoidizma.

Kod terapije malignih bolesti, hipotireoidizam se često javlja kao neželjena reakcija; međutim, terapija malignih bolesti radioaktivnim jodom generalno prati tireoidektomiju.

Destrukcija tireoidnih folikula izazvana jonizujućim zračenjem natrijum-jodida [131I], može dovesti do egzacerbacije već postojećeg hipertireoidizma u roku od 2 – 10 dana ili može uzrokovati tireotoksičnu krizu. Povremeno, imunski hipertireoidizam se može pojaviti nakon inicijalne normalizacije (latentni period je 2 - 10 meseci). 1 – 3 dana nakon primene velike doze natrijum-jodida [131I], kod pacijenta se može javiti prolazni inflamatorni tireoiditis ili traheitis, sa mogućnošću teškog trahealnog suženja, naročito kod već postojeće stenoze traheje.

U retkim slučajevima, može doći do privremenog hipertireoidizma čak i nakon terapije funkcionalnog tireoidnog karcinoma.

Primećeni su i slučajevi pojave prolaznog hipoparatireoidizma nakon terapije radiojodom. Oni se moraju pratiti i tretirati na odgovarajući način uz primenu supstitucione terapije.

Kasne posledice

Dozno zavisni hipotireoidizam se može pojaviti kao odloženi rezultat terapije hipertireoidizma. Ovaj hipotireoidizam se može manifestovati nedeljama ili godinama nakon terapije, pa je potrebna povremena provera tireoidne funkcije i odgovarajuća hormonska supstituciona terapija. Hipotireoidizam se generalno javlja 6 – 12 nedelja nakon radiojodne terapije.

Poremećaji oka

Može doći do pogoršanja endokrine oftalmopatije ili do pojave nove oftalmopatije nakon radiojodne terapije hipertireoidizma ili Graves-ove bolesti. Radiojodnu terapiju Graves-ove bolesti treba da prati istovremena primena kortikosteroida.

Lokalni radijacioni efekti

Prijavljeni su slučajevi poremećaja funkcije i paralize glasnih žica nakon primene natrijum-jodida [131I], međutim u nekim slučajevima ne može se sa sigurnošću tvrditi da li su poremećaji posledica zračenja ili hirurške intervencije.

Visok nivo vezivanja radiojodida može biti povezan sa lokalnim bolom, nelagodnošću i edemom tkiva, na primer, u slučajevima radiojodne terapije rezidua štitaste žlezde, može se javiti difuzan i jak bol mekog tkiva u predelu glave i vrata.

Radijacijom indukovana pneumonija i fibroza pluća zbog destrukcije metastatskog tkiva su primećene kod pacijenata sa difuznim plućnim metastazama poreklom od diferenciranih tireoidnih karcinoma. Ovo se javlja uglavnom nakon primene visokih aktivnosti radiojoda.

Pri terapiji metastaza karcinoma štitaste žlezde koje zahvataju i CNS, mora se imati u vidu i mogućnost pojave lokalnih cerebralnih edema i/ili porast već postojećih cerebralnih edema.

Gastrointestinalni poremećaji

Primena visokih aktivnosti može dovesti takođe do gastrointestinalnih smetnji, obično u okviru prvih sati ili dana nakon primene. Za prevenciju gastrointestinalnih poremećaja, videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka.

Poremećaji pljuvačnih i suznih žlezda

Može doći do pojave sijaloadenitisa sa oticanjem i bolom u pljuvačnim žlezdama, sa delimičnim gubitkom ukusa i suvoćom usta. Sijaloadenitis obično prestaje spontano ili antiinflamatornom terapijom, ali su povremeno opisani i slučajevi dozno zavisnog trajnog gubitka ukusa i suvoće usta. Nedostatak pljuvačke može dovesti do infekcija, npr. karijesa što može izazvati gubitak zuba. Za prevenciju poremećaja lučenja pljuvačke, videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka.

Poremećaji funkcije pljuvačnih i/ili suznih žlezda sa rezultujućim sicca sindromom mogu se javiti odloženo, nekoliko meseci do dve godine nakon radiojodne terapije. Iako je sicca sindrom u najvećem broju slučajeva prolazan, kod nekih pacijenata simptomi mogu trajati i duži niz godina.

Depresija koštane srži

Kao kasna posledica, može se razviti reverzibilna depresija koštane srži sa izolovanom trombocitopenijom ili eritrocitopenijom koja može biti smrtonosna. Depresija koštane srži je verovatnije da će se razviti nakon pojedinačne doze iznad 5000 MBq, ili nakon ponovnog primenjivanja u intervalima kraćim od 6 meseci.

Sekundarne maligne bolesti

Primećena je i povećana učestalost leukemije nakon primanja većih aktivnosti, poput onih koje se koriste za lečenje maligniteta štitaste žlezde. Postoje dokazi o povećanoj učestalosti solidnih tumora izazvanih primenom visokih aktivnosti (iznad 7,4 GBq).

Pedijatrijska populacija

Očekuje se da su ispoljena neželjena dejstva kod dece ista kao kod odraslih. Povećana učestalost ispoljavanja i težina neželjenih reakcija kod dece može biti različita zbog veće osetljivosti tkiva dece na jonizujuće zračenje (videti odeljak Dozimetrija) i očekivani duži životni vek.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Ovaj lek se primenjuju pod nadzorom stručnog lica u posebno opremljenim zdravstvenim ustanovama. Rizik od predoziranja je zato samo teorijski.

Izloženost velikim dozama zračenja usled predoziranja može da se smanji, gde je to moguće, povećanjem eliminacije radionuklida iz organizma forsiranom diurezom uz često pražnjenje mokraćne bešike. Pored toga, da bi se smanjila izloženost zračenju štitaste žlezde preporučuje se primena agenasa za njeno blokiranje (na primer kalijum-perhlorata). Da bi se smanjilo unošenje natrijum-jodida [131I], mogu se dati emetici.

FARMAKOLOŠKI PODACI

Farmakodinamski podaci

Farmakoterapijska grupa: Terapijski radiofarmaceutici; jedinjenja joda (131I)

ATC šifra: V10XA01 Na131I kapsule za terapiju

Farmakološki aktivna supstanca u leku Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju je jod-131 u obliku natrijum-jodida koji se najvećim delom nakuplja u ćelijama štitaste žlezde. Radijacioni efekti 131I na ćelije štitaste žlezde potiču od zračenja koje emituje jod-131 tokom radioaktivnog raspada koji se dešava u samoj žlezdi, kao i od dugog poluživota jodida (131I) akumuliranog u štitastoj žlezdi.

U količini koja se koristi za terapiju, natrijum-jodid [131I] ne očekuju se farmakodinamski efekti.

Više od 90% radijacionog efekta potiče od beta-zračenja čiji je srednji domet čestica 0,5 mm. Beta-zračenje će dozno zavisno smanjiti funkciju ćelija štitaste žlezde i ćelijsku deobu, pri čemu dolazi do ćelijske smrti. Mali domet beta čestica i skoro potpuno preuzimanje natrijum-jodida [131I] u štitastoj žlezdi dovodi do zanemarljivog efekta radijacionog zračenja na ostala tkiva.

Farmakokinetički podaci

Resorpcija

Nakon oralne primene, natrijum-jodid [131I] se brzo resorbuje iz gornjeg dela gastrointestinalnog trakta (90% u toku 60 minuta). Na resorpciju natrijum-jodida [131I] utiče brzina pražnjenja želuca. Ona je povećana pri hipertireoidizmu, dok je pri hipotireoidizmu smanjena.

Ispitivanja su pokazala da se nakon početnog brzog povećanja nivoa natrijum-jodida [131I] u serumu u toku 10-20 minuta, postiže stabilan nivo natrijum-jodida [131I] nakon približno 40 minuta. Posle oralne primene rastvora natrijum-jodida [131I] stabilan nivo natrijum-jodida [131I] se postiže istovremeno.

Distribucija i nakupljanje u organu

Farmakokinetika natrijum-jodida [131I] ista je kao kod neradioaktivnog natrijum-jodida-NaI. Posle ulaska u krvotok, jodid se distribuira uglavnom u ekstratireoidnom odeljku. Odatle ga pretežno preuzima i metaboliše štitasta žlezda približno 20% pri prvom prolazu, a deo se izluči renalnom ekskrecijom. Preuzimanje jodida u štitastoj žlezdi je maksimalno nakon 24-48 h, dok se 50% maksimalne količine postiže već nakon 5 h.

Akumulacija u štitastoj žlezdi zavisi od više faktora: godišta pacijenta, volumena štitaste žlezde, bubrežnog klirensa, koncentracije jodida u plazmi i prisustva drugih lekova (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Klirens jodida u štitastoj žlezdi je obično 5-50 mL/min. U slučaju nedostatka jodida, klirens se povećava do 100 mL/min, a u hipertireoidizmu čak do 1000 mL/min. U slučaju preopterećenja jodidom (povećane količine jodida u serumu) klirens se može smanjiti do 2-5 mL/min. Jodid se takođe nakuplja i u bubrezima.

Male količine natrijum-jodida [131I] preuzimaju i pljuvačne žlezde, mukoza želuca, a deo je prisutan i u majčinom mleku, placenti i horoidnom pleksusu.

Jodid koji je preuzet u štitastoj žlezdi sledi poznati metabolizam tireoidnih hormona, organifikuje se i ugrađuje u tireoidne hormone u toku njihove sinteze.

Biotransformacija

Jodid koji je preuzet u štitastoj žlezdi sledi poznati metabolizam tireoidnih hormona i ugrađuje u tireoidne hormone u toku njihove sinteze.

Eliminacija

Ekskrecijom putem bubrega izluči se 37-75% primenjene aktivnosti, dok se samo manji deo oko 10% izluči

putem fecesa i zanemarljivi deo putem znoja.

Urinarnu ekskreciju karakteriše renalni klirens, koji čini oko 3% bubrežnog protoka i za koji ne postoje velike individualne razlike. Klirens je manji u hipotireoidizmu i pri smanjenoj bubrežnoj funkciji i veći u hipertireoidizmu. U eutireozi sa normalnom bubrežnom funkcijom 50-75% primenjene aktivnosti se izluči urinom u toku 48 sati.

Poluživot

Efektivno poluživot jodida [131I] u plazmi je oko 12 h, dok je poluživot jodida [131I] akumuliranog u štitastoj žlezdi čak 6 dana. Usled toga nakon primene natrijum-jodida [131I] približno 40% aktivnosti ima efektivni poluživot 6 sati, a preostalih 60% 8 dana.

Oštećenje funkcije bubrega

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega mogu imati smanjen klirens radiojodida [131I], što dovodi do povećanja izloženosti zračenju primenjenog natrijum-jodid [131I]. Ispitivanja su pokazala da, na primer, pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega koji koriste kontinuiranu ambulantnu peritonealnu dijalizu (CAPD) imaju 5-puta manji klirens radiojodida [131I] od pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega.

Pretklinički podaci o bezbednosti leka

Imajući u vidu malu količinu supstance koja se primenjuje, u poređenju sa normalnim unosom joda kroz hranu (40-500 mikrograma/dan), nije praćena niti se očekuje akutna toksičnost. Ne postoje podaci o studijama toksičnosti ponovljenih doza natrijum-jodida [131I], kao ni o uticaju natrijum-jodida [131I] na reproduktivnu sposobnost životinja, ili o njegovom mutagenom ili karcinogenom potencijalu.

FARMACEUTSKI PODACI

Lista pomoćnih supstanci

Sadržaj kapsule

Dinatrijum-fosfat, bezvodni Natrijum-tiosulfat, pentahidrat

Tvrda želatinska kapsula No.1:

• kapa: želatin

titan–dioksid (E171)

• telo: želatin

titan-dioksid (E171)

Tvrda želatinska kapsula No.2:

• kapa: želatin

titan-dioksid (E171)

• telo: želatin

titan-dioksid (E171) Inkompatibilnost Nije primenjivo.

Rok upotrebe

21 dan od datuma proizvodnje.

Posebne mere upozorenja pri čuvanju

Lek čuvati u dobro zatvorenom olovnom kontejneru, na temperaturi do 25 °C, u skladu sa nacionalnim propisima za radioaktivni materijal.

Priroda i sadržaj pakovanja

Jedna kapsula je pakovana u polipropilensku tubu sa pripadajućim zatvaračem, koja se stavlja u olovni kontejner. Olovni kontejner je postavljen u stiroporski uložak koji se nalazi u kartonskoj kutiji. Debljina zida olovnog kontejnera regulisana je Pravilnikom o primeni izvora jonizujućih zračenja u medicini (“Sl. Glasnik RS” br. 1/12).

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Opšta upozorenja

Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju sadrže radioaktivni izotop 131I. Ovaj radiofarmaceutski lek mogu primati, koristiti i primenjivati samo ovlašćena lica, obučena za rad sa radioaktivnim materijalom, u posebno opremljenim centrima u okviru zdravstvenih ustanova koje su adekvatno opremljene za rad sa radioaktivnim materijalom. Njegov prijem, skladištenje, upotreba, prenos i odlaganje podležu nacionalnim propisima i zakonskoj regulativi za rad sa radioaktivnim materijalom.* Radiofarmaceutski lek treba da bude pripremljen na način koji zadovoljava radijacionu sigurnost, a kvalitet mora da odgovara zahtevima datim u Ph.Eur.

Mere opreza koje treba preduzeti pre rukovanja ili primene leka

Primena leka Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju verovatno će dovesti do relativno velikih doza zračenja kod većine pacijenata, može takođe dovesti do značajne opasnosti po životnu sredinu, ali predstavlja rizik i za ostale osobe, imajući u vidu eksterno zračenje ili kontaminaciju usled prolivanja urina, povraćanja itd. Ove činjenice bi mogle biti od interesa i za najbližu porodicu osoba podvrgnutih terapiji ili za opštu javnost, u zavisnosti od primenjene aktivnosti. Zbog toga se moraju preduzeti mere zaštite od jonizujućeg zračenja u skladu sa nacionalnim propisima kako bi se izbegla kontaminacija radioaktivnim jodom koji potiče od pacijenata. Procedura primene leka treba da se sprovodi na način da se minimizira rizik od kontaminacije samog leka, kao i od ozračivanja medicinskog osoblja. Adekvatna zaštita osoblja je obavezna.

Osoblje treba da bude svesno da će monitori zračenja odmah da registruju radioaktivnost prilikom otvaranja kontejnera u kome se nalaze Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju. Ova radioaktivnost je posledica radioaktivnog raspada 1,17% Xe-131m koji nastaje raspadom I-131. Iako se ova radioaktivnost može registrovati monitorima zračenja, ona ne predstavlja značajan rizik za osoblje.

Jačina efektivne doze nakon udisanja nastalog Xe-131m iznosi 0,1% od jačine doze na 1 m od kapsule zaštićene olovom.

Mere opreza i podaci o aktivnostima

Kako se 1,3% joda-131 (131I) raspada do ksenona (131mXe) (vreme poluraspada 12 dana), mala količina radioaktivnog ksenona (131mXe) može biti prisutna i u ambalaži kao rezultat difuzije. Stoga se preporučuje da se kontejner za transport Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju otvori u ventiliranom prostoru i da se nakon uklanjanja kapsule, a pre odlaganja, ostavi i preko noći u ventiliranom prostoru kako bi se omogućilo otpuštanje resorbovanog ksenona (131mXe).

Osim toga, mora se sprečiti curenje joda-131 iz kapsule usled njegove isparljivosti. Aktivnost kapsule u 12h GMT od datuma kalibracije može se izračunati iz tabele 1. Tabela 1

Svu neiskorišćenu količinu radiofarmaceutskog leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

NOSILAC DOZVOLE

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE „VINČA” LABORATORIJA ZA RADIOIZOTOPE

Mike Petrovića Alasa 12–14 Vinča, Beograd

BROJ(EVI) DOZVOLE(A) ZA STAVLJANJE LEKA U PROMET

Broj poslednje obnove dozvole: 515-01-04753-18-001

DATUM PRVE DOZVOLE I DATUM OBNOVE DOZVOLE ZA STAVLJANJE LEKA U PROMET

Datum prve dozvole: 14.04.2014.

Datum poslednje obnove dozvole: 04.09.2019.

DATUM REVIZIJE TEKSTA

Septembar, 2019.

DOZIMETRIJA

Podaci navedeni u daljem tekstu su iz ICRP (engl. International Commission on Radiological Protection, Radiation Dose to Patients from Radiopharmaceuticals) izdanje 128.

Biokinetički model je opisan kao prostorni model koji uključuje neorganski jodid, kao i organski vezani jod koji se izlučuju iz organizma nakon oslobađanja iz štitaste žlezde. ICRP model se odnosi na oralnu primenu natrijum-jodida [131I].

Preporučuje se da se, kao deo procene odnosa rizik/korist, pre primene Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju, izračuna efektivna doza koju primi ceo organizam pacijenta, kao i doze jonizujućeg zračenja koje primi svaki ciljni organ. Zatim se aktivnost natrijum-jodida [131I] koju je neophodno primeniti za terapiju prilagođava prema volumenu štitaste žlezde, biološkom vremenu poluživota i takozvanom reciklirajućem faktoru koji uzima u obzir fiziološki status pacijenta (uključujući i deficit joda) kao i osnovnu patologiju.

Doze koje mogu da prime sledeći ciljni organi:

Nakon primene Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju, štitasta žlezda je organ koji je najviše izložen zračenju. Izlaganje zračenju drugih organa u organizmu je u opsegu do hiljadu puta nižem od izlaganja zračenju štitaste žlezde. Izlaganje zračenju zavisi i od količine joda koji se unese hranom (vezivanje u funkcionalnom tkivu štitaste žlezde radioaktivnog joda se povećava do 90% u područjima sa niskim sadržajem joda a smanjuje se na 5% u područjima sa visokim sadržajem joda). Takođe zavisi i od funkcije štitastee žlezde (eu-, hiper- ili hipotireoidizam), kao i od prisustva tkiva u kojima se nakuplja jod u organizmu (npr. situacija nakon odstranjivanja štitaste žlezde, prisustva metastaza u štitastoj žlezdi u kojima

se nakuplja jod kao i od blokade štitaste žlezde). Izlaganje zračenju svih ostalih organa je, prema tome, veće ili manje, u zavisnost od stepena njegovog nakupljanja u štitastoj žlezdi.

Štitasta žlezda je blokirana, vezivanje 0 %, oralna primena

Nizak nivo vezivanja u štitastoj žlezdi, oralna primena

Srednji nivo vezivanja u štitastoj žlezdi, oralna primena

Visok nivo vezivanja u štitastoj žlezdi, oralna primena

INSTRUKCIJE ZA PRIPREMU RADIOFARMACEUTSKOG LEKA

Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju su spremne za upotrebu. Aktivnost Natrijum jodid - Na131I kapsule za terapiju se mora izmeriti doze kalibratorom aktivnosti neposredno pre primene.

* Važeće verzije sledećih zakona i pravilnika:

Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti Pravilnik o primeni izvora jonizujućih zračenja u medicini, Pravilnik o upravljanju radioaktivnim otpadom,

Pravilnik o granicama radioaktivne kontaminacije lica, radne, i životne sredine i načinu sprovođenja dekontaminacije,

Zakon o transportu opasnog tereta.