Sodium Iodide (I131) Capsules T 37-7400MBq kapsula, tvrda

Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T indikovan je za primenu u:

• terapiji Graves-ove bolesti, toksične multinodularne strume ili autonomnih nodusa,
• terapiji papilarnih i folikularnih karcinoma štitaste žlezde uključujući i metastatske bolesti.

Terapija lekom Sodium Iodide (I131) Capsules T se često kombinuje sa hirurškim intervencijama i sa tireostaticima.

Ovaj lek treba da primenjuju samo ovlašćeni zdravstveni radnici u nuklearno-medicinskim centrima (videti odeljak 6.6).

Doziranje

Doziranje leka je individualno, prema kliničkoj proceni lekara. Terapijski efekat se postiže nakon nekoliko nedelja. Aktivnost kapsule se mora odrediti pre upotrebe.

Odrasli

Terapija hipertireoidizma

U slučaju neuspeha ili nemogućnosti drugih načina lečenja, radioaktivni jodid se može primeniti za lečenje hipertireoidizma.

Kad god je moguće, pacijenta treba uvesti u eutireoidno stanje lekovima pre primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T za lečenje hipertireoidizma.

Aktivnost koja se primenjuje zavisi od dijagnoze, veličine štitaste žlezde, fiksacije radiojoda u štitastoj žlezdi i klirensa jodida. Doze su obično u opsegu aktivnosti od 200 do 800 MBq za pacijenta prosečne telesne mase (70 kg), ali može postojati potreba i za ponovljenim terapijama do kumulativne doze od 5000 MBq. Ponovljena terapija nakon 6-12 meseci se preporučuje kod pacijenata sa perzistentnim hipertireoidizmom.

Aktivnost koja se primenjuje može se definisati protokolom fiksne doze ili se može izračunati prema sledećoj jednačini:

ciljna doza (Gy) x ciljni volumen (mL)

A (MBq) = x K

makimalna fiksacija I-131 (%) x efektivno T1/2 (dani) pod sledećim uslovima:

ciljna doza je ciljna resorbovana doza u celoj štitastoj žlezdi ili u adenomu

ciljni volumen je volumen cele štitaste žlezde (Graves-ova bolest, multifokalne ili

diseminovane autonomije)

maksimalna fiksacija I-131 je maksimalna fiksacija I-131 u štitastoj žlezdi ili nodusima izražena u

% u odnosu na primenjenu aktivnost kao što je ustanovljeno u probnoj dozi

efektivno T1/2 je efektivno poluvreme I-131 u štitastoj žlezdi izraženo u danima K je 24,67

Mogu se koristiti sledeće doze za ciljne organe:

Unifokalna tireoidna autonomija 300 - 400 Gy doza za ciljni organ Multifokalna i diseminovana tireoidna autonomija 150 - 200 Gy doza za ciljni organ Graves-ova bolest 200 Gy doza za ciljni organ

U slučaju Graves-ove bolesti, multifokalne ili diseminovane autonomije, gorepomenute doze za ciljne organe odnose se na ukupan volumen štitaste žlezde, međutim u slučaju unifokalne autonomije, doza ciljnog organa odnosi se samo na volumen adenoma. Za preporučene doze za ciljne organe, videti odeljak 11.

Mogu se koristiti i druge dozimetrijske procedure, kao što su testovi određivanja doze (Gy) odgovarajućih ciljnih organa ispitivanjem fiksacije natrijum-pertehnetata (99mTc).

Tireoidna ablacija i terapija metastaza

Aktivnosti koje treba primenjivati nakon totalne i subtotalne tireoidektomije da bi se eliminisao ostatak tireoidnog tkiva su u opsegu od 1850 do 3700 MBq. Aktivnost zavisi od veličine zaostalog tkiva i fiksacije jodida. Kod ponovljenih tretmana metastaza, primenjuju se aktivnosti u opsegu od 3700 do 11100 MBq.

Posebne grupe

Pedijatrijska populacija

Mora se pažljivo razmotriti upotreba leka Sodium Iodide (I131) Capsules T kod dece i adolescenata, na osnovu kliničkih potreba i procene odnosa koristi i rizika kod ove grupe pacijenata.

U pojedinim slučajevima, nakon određivanja pojedinačne doze, određuje se aktivnost koju treba primeniti kod dece i adolescenata (videti odeljak 4.4).

Kod dece i adolescenata, terapija benignih poremećaja štitaste žlezde radioaktivnim jodom može se primeniti u opravdanim slučajevima, posebno kod relapsa bolest nakon upotrebe antitireoidnih lekova ili u slučaju ozbiljnih neželjenih reakcija na antitireoidne lekove (videti odeljak 4.4).

Način primene

Kapsule su za oralnu upotrebu. Kapsule treba uzimati na prazan želudac. Treba ih progutati cele uz dovoljnu količinu tečnosti, da bi se olakšao prolaz do želuca i gornjeg dela tankog creva.

U slučaju primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T kod dece, posebno kod mlađe dece, mora se utvrditi da li dete može da proguta celu kapsulu bez žvakanja. Preporučuje se davanje kapsule sa kašastom hranom.

Za pripremu pacijenta, videti odeljak 4.4.

Za uputstva pre primene leka, videti odeljak 12.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Trudnoća i dojenje.
• Pacijenti sa disfagijom, ezofagusnom strikturom, ezofagusnom stenozom, divertikulumima ezofagusa, aktivnim gastritisom, erozijom želuca i peptičkim ulkusom.
• Pacijenti kod kojih postoji sumnja na smanjeni gastrointestinalni motilitet.
• Skener tireoidne žlezde, osim kod praćenja maligne bolesti ili kada 123I ili 99mTc nisu dostupni.

Potencijal za preosetljivost ili anafilaktičke reakcije

Ukoliko dođe do pojave preoseotljivosti ili anafilaktičke reakcije, primena leka mora biti odmah prekinuta i ukoliko je potrebno, započeta intravenska terapija. Da bi se obezbedilo trenutno dejstvo u hitnim stanjima, neophodni lekovi i oprema, kao na primer endotrahealna sonda i respirator, moraju uvek biti dostupni.

Oštećenje funkcije bubrega

Terapijska primena kapsula I131 kod pacijenata sa značajnim oštećenjem funkcije bubrega, kod kojih je neophodno prilagođavanje aktivnosti, zahteva posebnu pažnju.

Hiponatremija

Ozbiljne manifestacije hiponatremije su prijavljene nakon terapije natrijum-jodidom [131I] kod starijih pacijenata koji su bili podvgnuti totalnoj tireoidektomiji. Faktori rizika uključuju stariju životnu dob, ženski pol, upotreba diazidnih diuretika i hiponatremija na početku terapije natrijum-jodidom [131I]. Kod ovih pacijenata, treba razmotriti redovno merenje elektrolita u serumu.

Pedijatrijska populacija

Terapija benignih bolesti tireoidne žlezde radioaktivnim jodom kod dece i adolescenata dozvoljena je samo u opravdanim slučajevima, posebno nakon recidiva bolesti koja je lečena antitireoidnim lekovima ili kada se javi ozbiljna neželjena reakcija na antitireoidni lek. Ne postoje dokazi o porastu incidence kancera, leukemije ni mutacija kod ljudi, u pogledu pacijenata lečenih radioaktivnim jodom zbog benigne bolesti tireoidee, uprkos obimnoj upotrebi. Prilikom terapije dece i mladih ljudi, međutim, mora se uzeti u obzir veća osetljivost dečjeg tkiva i duže očekivano trajanje života tih pacijenata. Pri proceni rizika potrebno je uzeti u obzir i druge moguće terapije. Videti odeljke 4.2 i 11.

Priprema pacijenta

Pacijente treba podsticati da povećaju unos tečnosti i da što češće prazne mokraćnu bešiku kako bi smanjili ozračivanje, naročito kada se koristi visoka aktivnost npr. kod terapije karcinoma štitaste žlezde. Kod pacijenata koji imaju problem sa pražnjenjem mokraćne bešike, treba plasirati kateter posle primene visokih aktivnosti radioaktivnog joda.

Kapsule treba gutati cele sa dovoljnom količinom tečnosti da bi se obezbedio brz prolazak kroz želudac i gornji deo tankog creva. Savetuje se istovremena upotreba H2 antagonista ili inhibitora protonske pumpe da bi se sprečila eventualna gastrointestinalna reakcija.

U slučaju povraćanja, treba razmotriti rizik od kontaminacije.

Posebna upozorenja

Izloženost pljuvačnih žlezda zračenju treba smanjiti tako što će se stimulisati lučenje pljuvačke pomoću kiselih supstanci. Takođe se mogu koristiti i druge farmakološke zaštitne mere.

Ishrana siromašna jodom pojačaće preuzimanje joda u funkcionalno tkivo tireoidne žlezde.

Suspstitucionu terapiju treba prekinuti pre primene radioaktivnog joda kod karcinoma tireoidee da bi se obezbedilo adekvatno preuzimanje. Preporučuje se period od 14 dana za trijodtironin i 4-5 nedelja za tiroksin. Uzimanje ovih lekova treba nastaviti dva dana nakon terapije. Slično tome, karbimazol i propiltiouracil treba obustaviti pet dana pre terapije hipertireoidizma i nastaviti nekoliko dana kasnije.

Ukoliko postoji endokrina oftalmopatija, terapija Gravesove bolesti radioaktivnim jodom treba da bude sprovedena uz istovremenu primenu kortikosteroida.

Pacijenti koji dobijaju terapiju za tireoidnu žlezdu treba budu ponovo pregledani u odgovarajućim vremenskim razmacima.

Kod pacijenata za koje se zna da su preosetljivi na želatin i/ili njegove metabolite, preporučuje se upotreba rastvora natrijum-jodida I-131 za terapiju radioaktivnim jodom.

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ili nedostatkom saharaza-izomaltaze, ne smeju koristiti ovaj lek.

Ovaj lek sadrži 63,5 mg natrijuma po jednoj dozi. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Što se tiče mera opreza u odnosu na opasnost po životnu sredinu, videti odeljak 6.6.

Poznato je da mnoge farmakološki aktivne supstance stupaju u interakciju sa radioaktivnim jodom. U tome mogu učestvovati različiti mehanizmi koji oštećuju vezivanje za proteine, farmakokinetiku ili utiči na dinamiku delovanja radioaktivno obeleženog joda. Kao posledica toga, može doći do smanjenja resorpcije u tireoidnoj žlezdi. Zbog toga je neophodno prikupiti podatke o svim lekovima koje pacijent uzima i utvrditi da li neki od njih treba ukinuti pre davanja leka Sodium Iodide (I131) Capsules T.

Na primer, terapija sledećim lekovima treba da bude prekinuta:

*U slučaju amjodarona, smanjenje preuzimanja u tireoidnoj žlezdi tokom nekoliko meseci usled dugotrajnog poluvremena raspada ovog leka.

Žene u reproduktivnom periodu

Kada se namerava primena radiofarmaceutika kod žena u reproduktivnom periodu, važno je utvrditi da nisu trudne. Svaku ženu kojoj izostane menstrualno krvarenje treba smatrati trudnom, dok se ne dokaže suprotno. Ukoliko postoji nedoumica oko njene eventualne trudnoće (ukoliko je izostalo menstrualno krvarenje, ukoliko je neredovna menstruacija, itd.) pacijentkinji treba ponuditi alternativnu terapiju bez primene jonizujućeg zračenja (ukoliko takva postoji). Ženama koje primaju lek Sodium Iodide (I131) Capsules T treba savetovati da ne ostaju trudne još 6 do 12 meseci posle terapije.

Kontracepcija kod muškaraca i žena

Ženama se savetuje da koriste kontracepciju u periodu od 6 do 12 meseci. Kao meru opreza, muškarci ne treba da začnu dete tokom 6 meseci posle terapije radioaktivnim jodom da bi se ozračeni spermatozoidi zamenili neozračenim.

Trudnoća

Upotreba leka Sodium Iodide (I131) Capsules T kontraindikovana je kod dokazane trudnoće ili sumnje na trudnoću ili kada trudnoća ne može biti isključena, zbog toga što natrijum-jodid I-131 prolazi kroz placentu, što može da izazove težak i moguć ireverzibilan hipotireoidizam kod novorođenčadi (resorbovana doza koja se resorbuje kroz uterus za ovaj lek je u opsegu od 11 do 511 mGy, a tireoidna žlezda fetusa intenzivno nagomilava jod u drugom i trećem trimestru) (videti odeljak 4.3).

Ukoliko je diferencirani karcinom štitaste žlezde dijagnostikovan u toku trudnoće, terapiju radioaktivnim jodom treba odložiti do posle trudnoće.

Dojenje

Pre primene radiofarmaceutika kod majki koje doje treba razmotriti mogućnost da se primena radionuklida odloži dok majka ne prestane da doji i da se izabere najpogodniji radiofarmaceutik, imajući u vidu izlučivanje aktivnosti u majčino mleko. Ukoliko je primena neophodna, dojenje se mora prekinuti posle primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T.

Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Učestalost prijavljivanja neželjenih reakcija je dobijena iz medicinske literature. Bezbednosni profil leka Sodium Iodide (I131) Capsules T razlikuje se značajno zavisno od primenjenih doza, dok doze koje treba primeniti zavise od vrste terapije (odnosno terapije benigne ili maligne bolesti). Osim toga, bezbednosni profil zavisi od primenjenih kumulativnih doza i razmaka između davanja leka. Zbog toga su prijavljene neželjene reakcije grupisane prema svojoj učestalosti pojavljivanja prilikom primene kod benignih i malignih bolesti.

Česte neželjene reakcije su: hipotireoidizam, prolazni hipertireoidizam, poremećaji pljuvačnih i suznih žlezda i lokalni efekti zračenja. Kod terapije malignih neoplazmi, često se mogu javiti i dodatne gastrointestinalne neželjene reakcije i supresija koštane srži.

U sledećim tabelama prikazane su prijavljene neželjene reakcije raspoređene prema klasama sistema organa. Simptomi koji se javljaju u okviru sindroma (npr. sicca sindrom) raspoređeni su u zagradi iza odgovarajućeg sindroma.

Sledeća tabela prikazuje učestalost neželjenih reakcija na lek u ovom odeljku: Veoma često: ≥1/10

Često: ≥1/100 do <1/10

Povremeno: ≥1/1000 do <1/100

Retko: ≥1/10000 do <1/1000

Veoma retko: <1/10000

Nepoznato: nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Neželjene reakcije posle terapije benignog oboljenja:

Neželjene reakcije posle terapije malignih oboljenja:

*: posebno kod već postojeće stenoze traheje Opis odabranih neželjenih dejstava

Poremećaji tireoidne i paratireoidne žlezde

Kao kasna posledica terapije hipertireoidizma radiaktivnim jodom može se javiti dozno zavisni hipotireoidizam.

Ovo se može manifestovati nedeljama ili godinama nakon terapije i zahteva odgovarajuće merenje funkcije tireoidne žlezde i odgovarajuću supstitucionu terapiju. Hipotireoidizam se uglavnom viđa 6 - 12 nedelja posle primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T.

Prilikom terapije malignih bolesti, hipotireoidizam se često prijavljuje kao neželjena reakcija, na koji se inače računa posle tireoidektomije.

Razaranje tireoidnih folikula izazvano zračenjem od izlaganja leku Sodium Iodide (I131) Capsules T može dovesti do pogoršanja postojećeg hipertireoidizma nakon 2 - 10 dana ili čak do tireotoksične krize.

Ponekad, može da se razvije imunski hipertireoidizam nakon početne normalizacije (latentni period 2 - 10 meseci). Kod terapije velikim dozama radioaktivnog joda, pacijenti mogu da dožive prolazni zapaljenjski tireoiditis i traheitis 1 - 3 dana posle primene, sa mogućom teškom konstrikcijom traheje, posebno tamo gde postoji stenoza traheje.

U retkim slučajevima, može se pojaviti privremeni hipertireoidizam čak i nakon terapije funkcionalnog karcinoma tireoidee.

Posle terapije radioaktivnim jodom zapaženi su slučajevi prolaznog hipoparatireoidizma. Oni se moraju pratiti i lečiti supstitucionom terapijom.

Poremećaji oka

Endokrina oftalmopatija može da napreduje ili se može pojaviti nova oftalmopatija nakon terapije radioaktivnim jodom hipertireoidizma ili Gravesove bolesti.

Lokalni efekti zračenja

Poremećaj funkcije i paraliza glasnih žica prijavljeni su posle primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T, međutim, u nekim slučajevima nije moguće odlučiti da li je poremećaj glasnih žica posledica zračne terapije ili hirurške intervencije.

Veliki nivo vezivanja radioaktivnog joda može biti povezan sa lokalnim bolom, nelagodnošću i edemom, na primer u slučaju terapije preostale tireoidne žlezde radioaktivnim jodom, u oblasti glave i vrata može da se javi oštar i jak bol poreklom iz mekog tkiva.

Pneumonija izazvana zračenjem i plućna fibroza zapažene su kod pacijenata sa difuznim plućnim metastazama poreklom od diferenciranog karcinoma štitaste žlezde, zbog uništenja metastatskog tkiva. Ovo se dešava uglavnom posle terapije velikim dozama radioaktivnog joda.

U terapiji metastatskog karcinoma šitaste žlezde u koji je uključen i CNS, mora se imati u vidu mogućnost pojave lokalnog edema mozga i/ili povećanja postojećeg edema mozga.

Gastrointestinalni poremećaji

Primena velike radioaktivnosti takođe može da dovede do gastrointestinalnih poremećaja, obično tokom prvih sati ili dana nakon primene. Za prevenciju gastrointestinalnih poremećaja videti odeljak 4.4.

Poremećaji pljuvačnih i suznih žlezda

Sijaloadenitis može da se javi, praćen oticanjem i bolom pljuvačnih žlezda, delimičnim gubitkom osećaja ukusa i suvoćom usta. Sijaloadenitis je obično spontano reverzibilan ili uz antiinflamatornu terapiju, ali su povremeno opisani slučajevi dozno zavisnog, upornog gubitka čula ukusa i suvoće usta. Manjak pljuvačke može da dovede do infekcije, npr. do karijesa koji se može završiti gubitkom zuba. Za prevenciju poremećaja lučenja pljuvačke, videti odeljak 4.4.

Poremećaj funkcije pljuvačnih i/ili suznih žlezda sa posledičnim sicca sindromom može da se pojavi i nekoliko meseci pa čak i do dve godine posle terapije radioaktivnim jodom. Iako je sicca sindrom u većini slučajeva prolazan, kod nekih pacijenata simptomi mogu trajati i godinama.

Depresija koštane srži

Reverzibilna depresija koštane srži može se javiti kao kasna posledica, koja se manifestuje izolovanom trombocitopenijom ili eritrocitopenijom koja može biti smrtonosna. Depresija koštane srži će se verovatnije javiti posle pojedinačne primene doze veće od 5000 MBq ili posle ponovljene primene u razmaku kraćem od 6 meseci.

Sekundarne maligne bolesti

Posle primene većih aktivnosti, a posebno onih koje se koriste za lečenje malignih tumora tiroidee, zapažena je pojava povećane incidence leukemije. Postoji takođe dokaz o povećanoj incidenci sekundarnih solidnih tumora pri primeni velikih aktivnostima (veće od 7,4 GBq).

Oštećenje plodnosti

Nakon terapije karcinoma tireoidne žlezde radioaktivnim jodom, može da dođe do dozno zavisnog oštećenja plodnosti i kod muškaraca i kod žena. Zavisno od doze aktivnosti, reverzibilno oštećenje spermatogeneze može da se potvrdi sa dozama preko 1850 MBq, klinički značajni efekti, uključujući oligospermiju i azospermiju i povećane vrednosti FSH u serumu opisani su posle primene doza većih od 3700 MBq.

Opšti savet

Izloženost jonizujućem zračenju povezana je sa pojavom kancera i mogućim razvojem naslednih bolesti. Doza zračenja koja potiče od terapijske izloženosti može da dovede do veće incidence pojave kancera i mutacija. U svakom slučaju, neophodno je obezbediti da rizik od zračenja bude manji od rizika same bolesti. Isporučena doza zračenja posle terapijske doze leka Sodium Iodide (I131) Capsules T je veća od 20 mSv.

Pedijatrijska populacija

Očekuje se da vrsta neželjenih reakcija kod dece bude ista kao i kod odraslih. Na osnovu veće osetljivosti dečjeg tkiva na zračenje (videti odeljak 11) i veće očekivane dužine života, učestalost i težina se mogu razlikovati.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

U slučaju izloženosti velikim dozama zračenja usled predoziranja, resorbovana doza koju je pacijent primio treba da bude smanjena, kad god je to moguće, tako što će se povećati eliminacija radionuklida iz organizma učestalim mokrenjem i forsiranom diurezom. Osim toga, treba preporučiti blokadu tireoidne žlezde (na primer pomoću kalijum-jodida ili perhlorata) neposredno posle sumnje na hiperekspoziciju, da bi se smanjila izloženost tireoidee zračenju. Da bi se smanjilo preuzimanje I-131, daju se emetici.

Farmakoterapijska grupa: terapijski radiofarmaceutici, jedinjenja joda (131I)

ATC šifra: V10XA01

Farmakološki aktivna supstanca u leku Sodium Iodide (I131) Capsules T je jod-131 u obliku natrijum-jodida koga preuzima štitasta žlezda. Tamo se uglavnom raspada tokom svog dugog vremena trajanja i na taj način izaziva selektivno ozračivanje ovog organa.

U maloj količini koja se koristi za dijagnostiku i terapiju, ne očekuju se farmakodinamska dejstva natrijum- jodida (I-131). Više od 90% radijacionog efekta potiče od emisije β zračenja čiji je srednji domet čestica 0,5

mm. β zračenje će dozno zavisno smanjiti funkciju ćelija štitaste žlezde i ćelijsku deobu, pri čemu dolazi do ćelijske smrti. Mali domet β čestica i skoro potpuno preuzimanje natrijum-jodida (I-131) u štitastoj žlezdi dovodi do zanemarljivog efekta radijacionog zračenja na ostala tkiva.

Resorpcija

Nakon oralne primene, natrijum-jodid I-131 se brzo resorbuje iz gornjeg dela gastrointestinalnog trakta (90% u toku 60 minuta). Na resorpciju utiče brzina pražnjenja želuca. Ono je povećana pri hipertireoidizmu, dok je pri hipotireodizmu smanjena.

U studijama oslobađanja natrijum jodida I-131 iz kapsula pokazano je da se oslobađanje odvija za 5 - 12 minuta i da je radioaktivnost ravnomerno raspoređena po gastričnoj sluzokoži.

Ispitivanja su pokazala da se nakon početnog brzog povećanja natrijum-jodida I-131 u serumu u toku 10 - 20 minuta, postiže stabilan nivo nakon približno 40 minuta. Posle oralne primene rastvora natrijum-jodida I- 131, stabilan nivo se postiže istovremeno.

Distribucija i nakupljanje u organu

Farmakokinetika je ista kao i kod neradioaktivnog natrijum-jodida. Posle ulaska u krvotok, jodid se distribuira uglavnom u ekstratireoidnom odeljku. Odatle ga pretežno preuzima i metaboliše štitasta žlezda

približno 20% pri prvom prolazu, a deo se izluči renalnom ekskrecijom. Preuzimanje jodida u štitastoj žlezdi je maksimalno nakon 24 - 48 sati, dok se 50% maksimalne količine postiže već nakon 5 sati. Akumulacija u štitastoj žlezdi zavisi od više faktora: starosti pacijenta, volumena štitaste žlezde, bubrežnog klirensa, koncentracije cirkulišućeg jodida i prisustva drugih lekova (videti odeljak 4.5). Klirens jodida u štitastoj žlezdi je obično 5 - 50 mL/min. U slučaju nedostatka jodida, klirens se povećava do 100 mL/min, a u hipertireoidizmu čak do 1000 mL/min. U slučaju preopterećenja jodidom, klirens se može smanjiti do 2 - 5 mL/min. Jodid se takođe nakuplja i u bubrezima.

Male količina natrijum-jodida I-131 preuzimaju i pljuvačne žlezde, sluzokoža želuca, a deo je prisutan i u majčinom mleku, placenti i horioidnom pleksusu.

Jodid koji je preuzet u štitastoj žlezdi sledi poznati metabolizam tireoidnih hormona i ugrađuje u tireoidne hormone u toku njihove sinteze.

Eliminacija

Ekskrecijom putem bubrega izluči se 37 - 75% primenjene aktivnosti, dok se samo manji deo oko 10% izluči putem fecesa i zanemarljivi deo putem znoja.

Urinarnu ekskreciju karakteriše renalni klirens, koji čini oko 3% bubrežnog protoka i za koji ne postoje velike individualne razlike. Klirens je manji u hipotireoidizmu i pri smanjenoj bubrežnoj funkciji i veći u hipertireoidizmu. Prosečno urinarno izlučivanje kod zdravih ispitanika (ispitivan je 24-časovni urin) iznosilo je 2,8 mg/kg kod muškaraca i 2,7 mg/kg kod žena. U eutireozi sa normalnom bubrežnom funkcijom 50 - 75% primenjene aktivnosti se izluči urinom u toku 48 sati.

Poluživot

Efektivno poluživot radioaktivnog jodida u plazmi je oko12 sati, dok je poluživot jodida akumuliranog u štitastoj žlezdi čak 6 dana. Usled toga nakon primene natrijum-jodida I-131 približno 40% aktivnosti ima efektivni poluživot 0,4 dana, a preostalih 60% 8 dana.

Imajući u vidu malu količinu supstance koja se primenjuje, u poređenju sa normalnim unosom joda kroz hranu (40 - 500 mikrograma/dan), nije praćena niti se očekuje akutna toksičnost. Ne postoje podaci o studijama toksičnosti ponovljenih doza natrijum-jodida, kao ni o uticaju natrijum-jodida na reproduktivnu sposobnost životinja ili o njegovom mutagenom ili karcinogenom potencijalu.

Sadržaj kapsule

Dinatrijum-fosfat, dihidrat Natrijum-tiosulfat, pentahidrat Natrijum-hidrogenkarbonat Natrijum-hidroksid

Saharoza Natrijum-hlorid Voda za injekcije

Omotač kapsule

Želatin

Nije primenljivo.

6 nedelja od datuma proizvodnje.

Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju. Čuvanje treba da bude u skladu sa nacionalnim propisima za radioaktivni materijal.

Jedna kapsula, tvrda je pakovana u PETP bočicu, koja je smeštena u olovni štit.

Spoljašnje pakovanje leka je kartonska kutija u kojoj se nalazi olovni štit sa bočicom i Uputstvo za lek.

Opšta upozorenja

Radiofarmaceutici treba de se primaju, koriste i primenjuju samo od strane ovlašćene osobe koju je imenovala sama klinika. Njihov prijem, čuvanje, upotreba, transport i uklanjanje definisani su propisima i/ili odgovarajućim dozvolama nacionalnih nadležnih zvaničnih organizacija.

Radiofarmaceutici treba da se pripremaju na način koji zadovoljava i zaštitu od zračenja i farmaceutski kvalitet.

Primena radiofarmaceutika predstavlja rizik za druge osobe zbog spoljašnjeg zračenja ili mogućnosti kontaminacije od prosutog urina, povraćenog sadržaja itd. Zbog toga je neophodno preduzimati mere zaštite od zračenja u skladu sa nacionalnim propisima.

Ovaj lek može da dovede do izloženosti većine pacijenata relativno velikim dozama zračenja (videti odeljke 4.8 i 11). Primena velikih doza radioaktivnosti može da dovede do značajne opasnosti po životnu sredinu. Ova informacija je važna za članove porodice sa kojima živi osoba koja prima terapiju, kao i za javnost uopšte, zavisno od nivoa primenjene aktivnosti. Odgovarajuće mere opreza treba preduzeti u odnosu na eliminaciju aktivnosti kod pacijenta da bi se izbegla kontaminacija.

Kad se otvara pakovanje, osoblje treba da bude svesno da se slobodna radioaktivnost može registrovati na monitorima. Ova aktivnost potiče od Xe-131m koji nastaje od 1,17% raspadnutog I-131. Iako se prikazuje na monitorima, ova radioaktivnost ne predstavlja opasnost za osoblje.

Efektivna stopa doze koja se dobija inhalacijom tako nastalog Xe-131m, iznosi 0,1% stope doze na udaljenosti od 1 metra od kapsule u olovnom štitu.

Svu neiskorišćenu količinu radiofarmaceutskog leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T je radiofarmaceutski lek koji se primenjuje u terapiji.

Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T se koristi u terapiji:

• tumora štitaste žlezde
• prekomerne aktivnosti štitaste žlezde.
• ​

Ovaj lek sadrži natrijum-jodid [131I], radioaktivnu supstancu koja se nakon oralne upotrebe u organizmu nakuplja prvenstveno u štitastoj žlezdi.

Ovaj lek je radioaktivan, ali Vaš lekar smatra da korist od primene ovog leka za Vaše stanje, prevazilazi mogući rizik od zračenja.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na natrijum-jodid ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6)
• ukoliko ste trudni ili dojite
• ukoliko imate problema sa gutanjem
• ukoliko patite od bolesti jednjaka
• ukoliko imate probleme sa želucemkao što su zapaljenje želuca (gastritis) ili peptički ulkus
• ukoliko patite od smanjene pokretljivosti želuca ili creva
• ukoliko idete na skener štitaste žlezde, osim kod praćenja maligne bolesti ili kada odgovarajući lekovi nisu dostupni.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom specijalistom nuklearne medicine pre nego što uzmete lek Sodium Iodide (I131) Capsules T:

• ukoliko primate terapiju za štitastu žlezde, potrebno je da Vas redovno pregledaju kako bi proverili vrednosti hormona štitaste žlezde i kako bi se identifikovale moguće naknadne komplikacije,
• nakon terapije potrebno je da povećate unos tečnosti i da mokrite što češće kako bi se smanjilo nakupljanje leka u mokraćnoj bešici. Ukoliko imate problema sa pražnjenjem mokraćne bešike, biće Vam postavljen kateter posle primene velikih doza,
• odmah nakon što progutate kapsulu, u organizmu će se nalaziti radioaktivni materijal. Bićete izolovani od okoline na neko vreme. Takođe Vaša stolica, urin ili mogući povraćeni sadržaj se smatraju radioaktivnim i treba ih odbaciti sa posebnom pažnjom kako ne bi bili u kontaktu sa drugima.
• ukoliko imate problema sa želucem. Kapsule treba progutati cele sa dovoljnom količinom tečnosti kako bi se obezbedio brz prolazak kroz želudac. Savetuje se istovremena upotreba lekova za lečenje čira i gastritisa (H2 antagonisti ili inhibitori protonske pumpe),
• ukoliko imate značajno oštećenje funkcije bubrega koje zahteva prilagođavanje doze. Kako bi se izbeglo zapaljenje pljuvačnih žlezda, savetuje se da uzmete slatkiše ili pića koja sadrže limunsku kiselinu koji će stimulisati lučenje pljuvačke. Pre terapije savetuje se da se pridržavate dijete sa malim unosom joda kako bi se povećalo preuzimanje od strane štitaste žlezde,
• ukoliko uzimate hormone štitaste žlezde. Supstitucionu terapiju treba prekinuti pre primene kako bi se obezbedilo adekvatno preuzimanje. Preporučuje se period od 14 dana za trijodtironin i 4-5 nedelja za tiroksin. Uzimanje ovih lekova treba nastaviti dva dana nakon terapije. Slično ovome, karbimazol i propiltiouracil treba obustaviti pet dana pre terapije prekomerne aktivnosti štitaste žlezde (hipertireoidizam) i nastaviti nekoliko dana kasnije,
• ukoliko su izbočene očne jabučice deo simptoma bolesti od koje bolujete (oftalmopatija izazvana Gravesovom bolešću). U ovom slučaju treba da primite istovremeno lekove koji smanjuju zapaljenje (kortikosteroide),
• nakon terapije žene treba da koriste kontracepciju u periodu od 6 do 12 meseci. Muškarci treba da koriste kontracepciju tokom perioda od 6 meseci nakon terapije.
• Vaš lekar će Vas obavestiti o posebnim merama koje treba da preduzmete.

Male koncentracije natrijuma u krvi su uočene kod starijih pacijenata kojima je uklonjena štitasta žlezda. Ovo se najčešće dešava kod žena i kod pacijenata koji uzimaju lekove koji povećavaju izbacivanje vode i natrijuma putem urina (diuretici, kao što je hidrohlortiazid). Ukoliko ste u nekoj od ovih grupa pacijenata, Vaš lekar specijalista nuklearne medicine može da obavi pregled Vaše krvne slike da bi utvrdrio količinu elektrolita (npr. natrijuma).

Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T se daje u jednoj pojedinačnoj dozi, od strane specijaliste koji će preuzeti odgovornost za neophodne mere opreza.

Vaš lekar će Vas obavestiti da li treba da preduzmete bilo kakve posebne mere opreza nakon primene ovog leka.

Obratite se svom lekaru ukoliko imate bilo kakvih dodatnih pitanja.

Pre primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T treba da:

• pijete puno vode pre početka procedure i praznite mokraćnu bešiku što je moguće češće u prvim satima nakon uzimanja leka,
• ne treba da jedete barem 2 sata.

Deca i adolescenti

Razgovarajte sa svojim lekarom ukoliko ste mlađi od 18 godina.

Drugi lekovi i Sodium Iodide (I131) Capsules T

Obavestite Vašeg lekara specijalistu nuklearne medicine ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta. Obavestite Vašeg lekara specijalistu nuklearne medicine ukoliko uzimate ili Vam je dat bilo koji od sledećih lekova ili supstanci, jer oni mogu uticati na postizanje željenog terapijskog efekta.

Vaš lekar može preporučiti da prekinete sa primenom sledećih lekove pre terapije:

• lekove za smanjenje funkcije štitaste žlezde, kao što su:
• karbimazol, metimazol, propiltiouracil,
• perhlorat
• salicilate: lekovi koji ublažavaju bol, snižavaju telesnu temperaturu ili zapaljenje, kao što je acetilsalicilna kiselina
• kortizon: lek koji ublažava zapaljenje ili sprečava odbacivanje transplantiranog organa
• natrijum-nitroprusid: lek koji snižava povišeni krvni pritisak i takođe se koristi u toku operacije
• natrijum-sulfobromoftalein: lek za ispitivanje funkcije jetre
• druge lekove koji:
• smanjuju koagulaciju krvi
• leče parazitarne infekcije
• antihistaminike: koji se koriste za lečenje alergija
• peniciline i sulfonamide: antibiotike
• tolbutamid: lek koji smanjuje koncentracije šećera u krvi
• tiopenton: koristi se dok traje dejstvo anestetika da smanji pritisak u mozgu, i takođe za lečenje izuzetno jakih epileptičnih napada
• fenilbutazon: lek koji smanjuje bol i zapaljenje
• lekove koji sadrže jod, a pomažu da se disajni putevi oslobode sekreta
• vitamine koji sadrže soli joda
• lekove koji sadrže hormone štitaste žlezde, kao što su tiroksin, trijodtironin
• amjodaron: lek za lečenje poremećaja srčanog ritma
• benzodiazepine: lekove za smirenje, uspavljivanje i opuštanje mišića
• litijum: lek za lečenje depresije
• lekove koji sadrže jod i koji se koriste samo na ograničenim delovima tela
• kontrastna sredstva koja sadrže jod.

Gorenavedene lekove treba da prestanete da koristite pre primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T i to: a-f): 1 nedelja

g): 1 - 2 nedelje

h-i): približno 2 nedelje

• : 2 - 5 nedelja
• : nekoliko meseci

l-m): približno 4 nedelje

• : 1 - 9 meseci
• : do godinu dana.

Trudnoća i dojenje

Pre primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T morate obavestiti lekara specijalistu nuklearne medicine ukoliko postoji mogućnost

• da ste trudni
• da Vam je izostao menstruacija ili
• ukoliko dojite.

Ukoliko imate nedoumice, važno je da konsultujete lekara specijalistu nuklearne medicine koji nadzire postupak.

Kao meru opreza, muškarcima se preporučuje da izbegavaju planiranje potomstva 6 meseci nakon terapije radioaktivnim jodom.

• Ako ste trudni

Ako ste trudni nemojte uzimati lek Sodium Iodide (I131) Capsules T. Neophodno je isključiti svaku mogućnost trudnoće pre upotrebe ovog leka. Žene ne treba da ostanu u drugom stanju najmanje 6 - 12 meseci nakon upotrebe leka Sodium Iodide (I131) Capsules T.

• Ako dojite

Obavestite svog lekara ako dojite jer on može u tom slučaju da odloži terapiju dok ne završite dojenje. On takođe može da zatraži da trajno prekinete dojenje.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Malo je verovatno da će lek Sodium Iodide (I131) Capsules T uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T sadrži saharozu i natrijum

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Ovaj lek sadrži 63,5 mg natrijuma po jednoj dozi. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Postoje strogi zakoni i pravila o upotrebi, rukovanju i odlaganju radiofarmaceutskih lekova. Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T ćete uvek koristiti samo u specijalno opremljenim, kontrolisanim zonama u okviru zdravstvene ustanove.

Ovaj lek će Vam dati isključivo lice koje je obučeno i kvalifikovano za njegovu bezbednu primenu. Oni će preduzeti sve potrebne mere opreza kako bi osigurali bezbednu primenu ovog leka i daće Vam važne informacije o toku procedure.

Vaš lekar specijalista nuklearne medicine koji nadzire postupak, odlučiće o količini leka Sodium Iodide

(I131) Capsules T koju ćete dobiti u Vašem slučaju. To će biti najmanja doza neophodna za postizanje željenog terapijskog efekata.

Uobičajena doza je:

jedna kapsula koja je napravljena samo za Vas.

Uobičajene preporučene doze za odrasle su:

• 200 - 800 MBq za terapiju prekomerne aktivnosti štitaste žlezde
• 1850 - 3700 MBq za delimičnu ili potpunu ablaciju tkiva štitaste žlezde i za terapiju širenja ćelija raka, koje se nazivaju metastaze
• 3700 - 11100 MBq za ponovljenu terapiju metastaza.

MBq (Mega Bekerel) je jedinica koja se koristi za merenje radioaktivnosti i definiše aktivnost radioaktivnog materijala u momentu uzimanja kapsule.

Upotreba kod dece mlađe od 18 godina

Kod dece se koriste manje doze.

Primena leka Sodium Iodide (I131) Capsules T i obavljanje postupka

Kako da uzmete kapsulu:

• Kada uzimate kapsulu, želudac mora biti prazan.
• Dobićete težak olovni kontejner (štit) u kome se nalazi kapsula u plastičnoj bočici.
• Odvrnite poklopac sa olovnog štita i poklopac bočice istovremeno, tako što ćete ga okrenuti tri puta u smeru suprotnom od kazaljke na satu.
• Uklonite poklopac, podignite olovni štit i progutajte kapsulu.
• Pijte što više tečnosti kako biste osigurali da kapsula što brže dođe do želuca. Mala deca treba da uzimaju kapsulu zajedno sa kašastom hranom.

Pijte što više tečnosti u toku celog dana nakon terapije. To će sprečiti zadržavanje leka i ozračivanje mokraćne bešike.

Trajanje postupka

Vaš lekar specijalista nuklearne medicine će Vas obavestiti o uobičajenoj dužini trajanja postupka.

Nakon primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T, treba da

• češće praznite mokraćnu bešiku kako biste uklonili lek iz svog tela.

Ako ste uzeli više leka Sodium Iodide (I131) Capsules T nego što treba

Predoziranje je praktično nemoguće jer ćete dobiti samo jednu dozu leka Sodium Iodide (I131) Capsules T koju će precizno kontrolisati lekar specijalista nuklearne medicine koji nadzire terapijski postupak. Međutim, u slučaju da dođe do predoziranja, dobićete odgovarajuću terapiju.

Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se svom lekaru specijalisti nuklearne medicine koji nadzire terapijski postupak.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Vaš lekar je procenio da klinička korist primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T za Vas premašuje rizik od zračenja.

Neželjena dejstva mogu se javiti sa sledećim učestalostima i grupisana su prema vrsti terapije:

Terapija benignih oboljenja

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjenje aktivnosti štitaste žlezde.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapaljenja oka, koja se zovu endokrina oftalmopatija (nakon terapije Gravesove bolesti)
• privremena povećana aktivnost štitaste žlezde
• zapaljenje pljuvačnih žlezda.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• paraliza glasnih žica.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• ozbiljna alergijska reakcija koja dovodi do otežanog disanja ili vrtoglavice
• osip nalik na akne
• teška tireotoksična kriza
• zapaljenje štitaste žlezde
• smanjena aktivnost suznih žlezda sa karakterističnom suvoćom očiju
• poremećaj funkcije jetre
• smanjenje ili prestanak stvaranja paratiroidnog hormona
• lokalno oticanje tkiva.

Terapija malignih oboljenja

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• izraženo smanjenje broja krvnih ćelija koje može da dovede do slabosti, pojave modrica i sklonosti ka infekcijama
• manjak crvenih krvnih zrnaca
• gubitak funkcije koštane srži
• poremećaj ili gubitak čula mirisa ili ukusa
• mučnina
• smanjen apetit
• gubitak funkcije jajnika
• bolest slična gripu
• glavobolja, bol u vratu
• jak osećaj zamora ili pospanosti
• zapaljenje koje izaziva crvenilo, svrab i vodenast izgled očiju
• zapaljenje pljuvačnih žlezda sa simptomima kao što su suvoća usta, nosa i očiju, propadanje i gubitak zuba.

Pljuvačne žlezde stimulišite tako što ćete jesti ili piti kiselu hranu da biste smanjili učestalost pojave ovog neželjenog dejstva.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• abnormalno, kancerogeni porast broja belih krvnih ćelija
• smanjen broj belih krvnih ćelija ili trombocita
• pojačano suzenje
• otežano disanje
• povraćanje
• lokalno oticanje tkiva.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• teška ili privremena prekomerna aktivnost štitaste žlezde.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• ozbiljna alergijska reakcija koja dovodi do otežanog disanja ili vrtoglavice
• solidni tumori, na primer mokraćne bešike, debelog creva, želuca
• trajna ili teška supresija koštane srži
• zapaljenje štitaste žlezde
• smanjenje ili prestanak lučenja paratiroidnog hormona
• smanjena aktivnost štitaste žlezde
• zapaljenje traheje i/ili suženje grla
• probijanje vezivnog tkiva u plućima
• otežano disanje ili zviždanje prilikom disanja
• zapaljenje pluća
• paraliza glasnih žica, promuklost, smanjena sposobnost proizvodnje zvuka pomoću vokalnih organa
• bol u usnoj duplji/grlu
• nakupljanje tečnosti u mozgu
• zapaljenje sluzokože želuca
• poremećaj funkcije jetre
• otežano gutanje
• zapaljenje mokraćne bešike
• poremećaji menstrualnog ciklusa
• smanjena plodnost kod muškaraca, smanjena količina ili gubitak sperme
• nedostatak hormona štitaste žlezde kod potomstva.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara specijalistu nuklearne medicine koji nadgleda postupak ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti radioaktivni lek Sodium Iodide (I131) Capsules T posle isteka roka upotrebe naznačenog na pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju, u skladu sa nacionalnim propisima za radioaktivni materijal.

Vi nećete biti u prilici da čuvate ovaj lek. Ovaj lek se čuva pod nadzorom odgovornih lica u posebnim uslovima, a u skladu sa nacionalnim propisima koji regulišu rad sa radioaktivnim materijalom.

Šta sadrži radiofarmaceutski lek Sodium Iodide (I131) Capsules T

• Aktivna supstanca je natrijum-jodid [131I], rastvor. Jedna kapsula, tvrda sadrži natrijum-jodid [131I], rastvor aktivnosti: 37 MBq - 7400 MBq na datum kalibracije.
• Pomoćne supstance su:

sadržaj kapsule: dinatrijum-fosfat, dihidrat; natrijum-tiosulfat, pentahidrat; natrijum- hidrogenkarbonat; natrijum-hidroksid; saharoza; natrijum-hlorid; voda za injekcije; omotač kapsule: želatin.

Kako izgleda radiofarmaceutski lek Sodium Iodide (I131) Capsules T i sadržaj pakovanja

Kapsula, tvrda.

Transparentna tvrda kapsula sa praškom bele do braon boje.

Jedna kapsula, tvrda je pakovana u PETP bočicu, koja je smeštena u olovni štit.

Spoljašnje pakovanje leka je kartonska kutija u kojoj se nalazi olovni štit sa bočicom i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE VINČA

Mike Petrovića Alasa 12-14, Vinča, Beograd

Proizvođač

MALLINCKRODT MEDICAL BV

Westerduinweg 3 Petten

Holandija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-02998-18-001 od 20.02.2020.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

IME LEKA

Sodium Iodide (I131) Capsules T, 37 MBq - 7400 MBq na datum kalibracije, kapsula, tvrda INN: natrijum-jodid [131I]

KVALITATIVNI I KVANTITATIVNI SASTAV

Jedna kapsula, tvrda sadrži natrijum-jodid [131I], rastvor aktivnosti: 37 MBq - 7400 MBq na datum kalibracije.

Jod-131 ima vreme poluraspada od 8,02 dana. Raspada se emitujući gama zračenje od 365 keV (81%), 637 keV (7,3%) i 284 keV (6,0%) i beta zračenje maksimalne energije od 606 keV do stabilnog Ksenona-131.

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom: saharoza 23 mg, natrijum 63,5 mg.

Za listu svih pomoćnih supstanci, videti odeljak Lista pomoćnih supstanci.

FARMACEUTSKI OBLIK

Kapsula, tvrda.

Transparentna tvrda kapsula sa praškom bele do braon boje.

KLINIČKI PODACI

Terapijske indikacije

Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T indikovan je za primenu u:

• terapiji Graves-ove bolesti, toksične multinodularne strume ili autonomnih nodusa,
• terapiji papilarnih i folikularnih karcinoma štitaste žlezde uključujući i metastatske bolesti.

Terapija lekom Sodium Iodide (I131) Capsules T se često kombinuje sa hirurškim intervencijama i sa tireostaticima.

Doziranje i način primene

Ovaj lek treba da primenjuju samo ovlašćeni zdravstveni radnici u nuklearno-medicinskim centrima (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)).

Doziranje

Doziranje leka je individualno, prema kliničkoj proceni lekara. Terapijski efekat se postiže nakon nekoliko nedelja. Aktivnost kapsule se mora odrediti pre upotrebe.

Odrasli

Terapija hipertireoidizma

U slučaju neuspeha ili nemogućnosti drugih načina lečenja, radioaktivni jodid se može primeniti za lečenje hipertireoidizma.

Kad god je moguće, pacijenta treba uvesti u eutireoidno stanje lekovima pre primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T za lečenje hipertireoidizma.

Aktivnost koja se primenjuje zavisi od dijagnoze, veličine štitaste žlezde, fiksacije radiojoda u štitastoj žlezdi i klirensa jodida. Doze su obično u opsegu aktivnosti od 200 do 800 MBq za pacijenta prosečne telesne mase (70 kg), ali može postojati potreba i za ponovljenim terapijama do kumulativne doze od 5000 MBq. Ponovljena terapija nakon 6-12 meseci se preporučuje kod pacijenata sa perzistentnim hipertireoidizmom.

Aktivnost koja se primenjuje može se definisati protokolom fiksne doze ili se može izračunati prema sledećoj jednačini:

ciljna doza (Gy) x ciljni volumen (mL)

A (MBq) = x K

makimalna fiksacija I-131 (%) x efektivno T1/2 (dani) pod sledećim uslovima:

ciljna doza je ciljna resorbovana doza u celoj štitastoj žlezdi ili u adenomu

ciljni volumen je volumen cele štitaste žlezde (Graves-ova bolest, multifokalne ili

diseminovane autonomije)

maksimalna fiksacija I-131 je maksimalna fiksacija I-131 u štitastoj žlezdi ili nodusima izražena u

% u odnosu na primenjenu aktivnost kao što je ustanovljeno u probnoj dozi

efektivno T1/2 je efektivno poluvreme I-131 u štitastoj žlezdi izraženo u danima K je 24,67

Mogu se koristiti sledeće doze za ciljne organe:

Unifokalna tireoidna autonomija 300 - 400 Gy doza za ciljni organ Multifokalna i diseminovana tireoidna autonomija 150 - 200 Gy doza za ciljni organ Graves-ova bolest 200 Gy doza za ciljni organ

U slučaju Graves-ove bolesti, multifokalne ili diseminovane autonomije, gorepomenute doze za ciljne organe odnose se na ukupan volumen štitaste žlezde, međutim u slučaju unifokalne autonomije, doza ciljnog organa odnosi se samo na volumen adenoma. Za preporučene doze za ciljne organe, videti odeljak Dozimetrija.

Mogu se koristiti i druge dozimetrijske procedure, kao što su testovi određivanja doze (Gy) odgovarajućih ciljnih organa ispitivanjem fiksacije natrijum-pertehnetata (99mTc).

Tireoidna ablacija i terapija metastaza

Aktivnosti koje treba primenjivati nakon totalne i subtotalne tireoidektomije da bi se eliminisao ostatak tireoidnog tkiva su u opsegu od 1850 do 3700 MBq. Aktivnost zavisi od veličine zaostalog tkiva i fiksacije jodida. Kod ponovljenih tretmana metastaza, primenjuju se aktivnosti u opsegu od 3700 do 11100 MBq.

Posebne grupe

Pedijatrijska populacija

Mora se pažljivo razmotriti upotreba leka Sodium Iodide (I131) Capsules T kod dece i adolescenata, na osnovu kliničkih potreba i procene odnosa koristi i rizika kod ove grupe pacijenata.

U pojedinim slučajevima, nakon određivanja pojedinačne doze, određuje se aktivnost koju treba primeniti kod dece i adolescenata (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Kod dece i adolescenata, terapija benignih poremećaja štitaste žlezde radioaktivnim jodom može se primeniti u opravdanim slučajevima, posebno kod relapsa bolest nakon upotrebe antitireoidnih lekova ili u slučaju ozbiljnih neželjenih reakcija na antitireoidne lekove (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Način primene

Kapsule su za oralnu upotrebu. Kapsule treba uzimati na prazan želudac. Treba ih progutati cele uz dovoljnu količinu tečnosti, da bi se olakšao prolaz do želuca i gornjeg dela tankog creva.

U slučaju primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T kod dece, posebno kod mlađe dece, mora se utvrditi da li dete može da proguta celu kapsulu bez žvakanja. Preporučuje se davanje kapsule sa kašastom hranom.

Za pripremu pacijenta, videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka.

Za uputstva pre primene leka, videti odeljak Instrukcije za pripremu radiofarmaceutskog leka.

Kontraindikacije

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku Lista pomoćnih supstanci.
• Trudnoća i dojenje.
• Pacijenti sa disfagijom, ezofagusnom strikturom, ezofagusnom stenozom, divertikulumima ezofagusa, aktivnim gastritisom, erozijom želuca i peptičkim ulkusom.
• Pacijenti kod kojih postoji sumnja na smanjeni gastrointestinalni motilitet.
• Skener tireoidne žlezde, osim kod praćenja maligne bolesti ili kada 123I ili 99mTc nisu dostupni.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Potencijal za preosetljivost ili anafilaktičke reakcije

Ukoliko dođe do pojave preoseotljivosti ili anafilaktičke reakcije, primena leka mora biti odmah prekinuta i ukoliko je potrebno, započeta intravenska terapija. Da bi se obezbedilo trenutno dejstvo u hitnim stanjima, neophodni lekovi i oprema, kao na primer endotrahealna sonda i respirator, moraju uvek biti dostupni.

Oštećenje funkcije bubrega

Terapijska primena kapsula I131 kod pacijenata sa značajnim oštećenjem funkcije bubrega, kod kojih je neophodno prilagođavanje aktivnosti, zahteva posebnu pažnju.

Hiponatremija

Ozbiljne manifestacije hiponatremije su prijavljene nakon terapije natrijum-jodidom [131I] kod starijih pacijenata koji su bili podvgnuti totalnoj tireoidektomiji. Faktori rizika uključuju stariju životnu dob, ženski pol, upotreba diazidnih diuretika i hiponatremija na početku terapije natrijum-jodidom [131I]. Kod ovih pacijenata, treba razmotriti redovno merenje elektrolita u serumu.

Pedijatrijska populacija

Terapija benignih bolesti tireoidne žlezde radioaktivnim jodom kod dece i adolescenata dozvoljena je samo u opravdanim slučajevima, posebno nakon recidiva bolesti koja je lečena antitireoidnim lekovima ili kada se javi ozbiljna neželjena reakcija na antitireoidni lek. Ne postoje dokazi o porastu incidence kancera, leukemije ni mutacija kod ljudi, u pogledu pacijenata lečenih radioaktivnim jodom zbog benigne bolesti tireoidee, uprkos obimnoj upotrebi. Prilikom terapije dece i mladih ljudi, međutim, mora se uzeti u obzir veća osetljivost dečjeg tkiva i duže očekivano trajanje života tih pacijenata. Pri proceni rizika potrebno je uzeti u obzir i druge moguće terapije. Videti odeljke Doziranje i način primene i Dozimetrija.

Priprema pacijenta

Pacijente treba podsticati da povećaju unos tečnosti i da što češće prazne mokraćnu bešiku kako bi smanjili ozračivanje, naročito kada se koristi visoka aktivnost npr. kod terapije karcinoma štitaste žlezde. Kod pacijenata koji imaju problem sa pražnjenjem mokraćne bešike, treba plasirati kateter posle primene visokih aktivnosti radioaktivnog joda.

Kapsule treba gutati cele sa dovoljnom količinom tečnosti da bi se obezbedio brz prolazak kroz želudac i gornji deo tankog creva. Savetuje se istovremena upotreba H2 antagonista ili inhibitora protonske pumpe da bi se sprečila eventualna gastrointestinalna reakcija.

U slučaju povraćanja, treba razmotriti rizik od kontaminacije.

Posebna upozorenja

Izloženost pljuvačnih žlezda zračenju treba smanjiti tako što će se stimulisati lučenje pljuvačke pomoću kiselih supstanci. Takođe se mogu koristiti i druge farmakološke zaštitne mere.

Ishrana siromašna jodom pojačaće preuzimanje joda u funkcionalno tkivo tireoidne žlezde.

Suspstitucionu terapiju treba prekinuti pre primene radioaktivnog joda kod karcinoma tireoidee da bi se obezbedilo adekvatno preuzimanje. Preporučuje se period od 14 dana za trijodtironin i 4-5 nedelja za tiroksin. Uzimanje ovih lekova treba nastaviti dva dana nakon terapije. Slično tome, karbimazol i propiltiouracil treba obustaviti pet dana pre terapije hipertireoidizma i nastaviti nekoliko dana kasnije.

Ukoliko postoji endokrina oftalmopatija, terapija Gravesove bolesti radioaktivnim jodom treba da bude

sprovedena uz istovremenu primenu kortikosteroida.

Pacijenti koji dobijaju terapiju za tireoidnu žlezdu treba budu ponovo pregledani u odgovarajućim vremenskim razmacima.

Kod pacijenata za koje se zna da su preosetljivi na želatin i/ili njegove metabolite, preporučuje se upotreba rastvora natrijum-jodida I-131 za terapiju radioaktivnim jodom.

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ili nedostatkom saharaza-izomaltaze, ne smeju koristiti ovaj lek.

Ovaj lek sadrži 63,5 mg natrijuma po jednoj dozi. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Što se tiče mera opreza u odnosu na opasnost po životnu sredinu, videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Poznato je da mnoge farmakološki aktivne supstance stupaju u interakciju sa radioaktivnim jodom. U tome mogu učestvovati različiti mehanizmi koji oštećuju vezivanje za proteine, farmakokinetiku ili utiči na dinamiku delovanja radioaktivno obeleženog joda. Kao posledica toga, može doći do smanjenja resorpcije u tireoidnoj žlezdi. Zbog toga je neophodno prikupiti podatke o svim lekovima koje pacijent uzima i utvrditi da li neki od njih treba ukinuti pre davanja leka Sodium Iodide (I131) Capsules T.

Na primer, terapija sledećim lekovima treba da bude prekinuta:

*U slučaju amjodarona, smanjenje preuzimanja u tireoidnoj žlezdi tokom nekoliko meseci usled dugotrajnog poluvremena raspada ovog leka.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Žene u reproduktivnom periodu

Kada se namerava primena radiofarmaceutika kod žena u reproduktivnom periodu, važno je utvrditi da nisu trudne. Svaku ženu kojoj izostane menstrualno krvarenje treba smatrati trudnom, dok se ne dokaže suprotno. Ukoliko postoji nedoumica oko njene eventualne trudnoće (ukoliko je izostalo menstrualno krvarenje, ukoliko je neredovna menstruacija, itd.) pacijentkinji treba ponuditi alternativnu terapiju bez primene jonizujućeg zračenja (ukoliko takva postoji). Ženama koje primaju lek Sodium Iodide (I131) Capsules T treba savetovati da ne ostaju trudne još 6 do 12 meseci posle terapije.

Kontracepcija kod muškaraca i žena

Ženama se savetuje da koriste kontracepciju u periodu od 6 do 12 meseci. Kao meru opreza, muškarci ne treba da začnu dete tokom 6 meseci posle terapije radioaktivnim jodom da bi se ozračeni spermatozoidi zamenili neozračenim.

Trudnoća

Upotreba leka Sodium Iodide (I131) Capsules T kontraindikovana je kod dokazane trudnoće ili sumnje na trudnoću ili kada trudnoća ne može biti isključena, zbog toga što natrijum-jodid I-131 prolazi kroz placentu, što može da izazove težak i moguć ireverzibilan hipotireoidizam kod novorođenčadi (resorbovana doza koja se resorbuje kroz uterus za ovaj lek je u opsegu od 11 do 511 mGy, a tireoidna žlezda fetusa intenzivno nagomilava jod u drugom i trećem trimestru) (videti odeljak Kontraindikacije).

Ukoliko je diferencirani karcinom štitaste žlezde dijagnostikovan u toku trudnoće, terapiju radioaktivnim jodom treba odložiti do posle trudnoće.

Dojenje

Pre primene radiofarmaceutika kod majki koje doje treba razmotriti mogućnost da se primena radionuklida odloži dok majka ne prestane da doji i da se izabere najpogodniji radiofarmaceutik, imajući u vidu izlučivanje aktivnosti u majčino mleko. Ukoliko je primena neophodna, dojenje se mora prekinuti posle primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Lek Sodium Iodide (I131) Capsules T nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva

Učestalost prijavljivanja neželjenih reakcija je dobijena iz medicinske literature. Bezbednosni profil leka Sodium Iodide (I131) Capsules T razlikuje se značajno zavisno od primenjenih doza, dok doze koje treba primeniti zavise od vrste terapije (odnosno terapije benigne ili maligne bolesti). Osim toga, bezbednosni profil zavisi od primenjenih kumulativnih doza i razmaka između davanja leka. Zbog toga su prijavljene neželjene reakcije grupisane prema svojoj učestalosti pojavljivanja prilikom primene kod benignih i malignih bolesti.

Česte neželjene reakcije su: hipotireoidizam, prolazni hipertireoidizam, poremećaji pljuvačnih i suznih žlezda i lokalni efekti zračenja. Kod terapije malignih neoplazmi, često se mogu javiti i dodatne gastrointestinalne neželjene reakcije i supresija koštane srži.

U sledećim tabelama prikazane su prijavljene neželjene reakcije raspoređene prema klasama sistema organa. Simptomi koji se javljaju u okviru sindroma (npr. sicca sindrom) raspoređeni su u zagradi iza odgovarajućeg sindroma.

Sledeća tabela prikazuje učestalost neželjenih reakcija na lek u ovom odeljku: Veoma često: ≥1/10

Često: ≥1/100 do <1/10

Povremeno: ≥1/1000 do <1/100

Retko: ≥1/10000 do <1/1000

Veoma retko: <1/10000

Nepoznato: nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Neželjene reakcije posle terapije benignog oboljenja:

Neželjene reakcije posle terapije malignih oboljenja:

*: posebno kod već postojeće stenoze traheje Opis odabranih neželjenih dejstava

Poremećaji tireoidne i paratireoidne žlezde

Kao kasna posledica terapije hipertireoidizma radiaktivnim jodom može se javiti dozno zavisni hipotireoidizam.

Ovo se može manifestovati nedeljama ili godinama nakon terapije i zahteva odgovarajuće merenje funkcije tireoidne žlezde i odgovarajuću supstitucionu terapiju. Hipotireoidizam se uglavnom viđa 6 - 12 nedelja posle primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T.

Prilikom terapije malignih bolesti, hipotireoidizam se često prijavljuje kao neželjena reakcija, na koji se inače računa posle tireoidektomije.

Razaranje tireoidnih folikula izazvano zračenjem od izlaganja leku Sodium Iodide (I131) Capsules T može dovesti do pogoršanja postojećeg hipertireoidizma nakon 2 - 10 dana ili čak do tireotoksične krize.

Ponekad, može da se razvije imunski hipertireoidizam nakon početne normalizacije (latentni period 2 - 10 meseci). Kod terapije velikim dozama radioaktivnog joda, pacijenti mogu da dožive prolazni zapaljenjski tireoiditis i traheitis 1 - 3 dana posle primene, sa mogućom teškom konstrikcijom traheje, posebno tamo gde postoji stenoza traheje.

U retkim slučajevima, može se pojaviti privremeni hipertireoidizam čak i nakon terapije funkcionalnog karcinoma tireoidee.

Posle terapije radioaktivnim jodom zapaženi su slučajevi prolaznog hipoparatireoidizma. Oni se moraju pratiti i lečiti supstitucionom terapijom.

Poremećaji oka

Endokrina oftalmopatija može da napreduje ili se može pojaviti nova oftalmopatija nakon terapije radioaktivnim jodom hipertireoidizma ili Gravesove bolesti.

Lokalni efekti zračenja

Poremećaj funkcije i paraliza glasnih žica prijavljeni su posle primene leka Sodium Iodide (I131) Capsules T, međutim, u nekim slučajevima nije moguće odlučiti da li je poremećaj glasnih žica posledica zračne terapije ili hirurške intervencije.

Veliki nivo vezivanja radioaktivnog joda može biti povezan sa lokalnim bolom, nelagodnošću i edemom, na primer u slučaju terapije preostale tireoidne žlezde radioaktivnim jodom, u oblasti glave i vrata može da se javi oštar i jak bol poreklom iz mekog tkiva.

Pneumonija izazvana zračenjem i plućna fibroza zapažene su kod pacijenata sa difuznim plućnim metastazama poreklom od diferenciranog karcinoma štitaste žlezde, zbog uništenja metastatskog tkiva. Ovo se dešava uglavnom posle terapije velikim dozama radioaktivnog joda.

U terapiji metastatskog karcinoma šitaste žlezde u koji je uključen i CNS, mora se imati u vidu mogućnost pojave lokalnog edema mozga i/ili povećanja postojećeg edema mozga.

Gastrointestinalni poremećaji

Primena velike radioaktivnosti takođe može da dovede do gastrointestinalnih poremećaja, obično tokom prvih sati ili dana nakon primene. Za prevenciju gastrointestinalnih poremećaja videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka.

Poremećaji pljuvačnih i suznih žlezda

Sijaloadenitis može da se javi, praćen oticanjem i bolom pljuvačnih žlezda, delimičnim gubitkom osećaja ukusa i suvoćom usta. Sijaloadenitis je obično spontano reverzibilan ili uz antiinflamatornu terapiju, ali su povremeno opisani slučajevi dozno zavisnog, upornog gubitka čula ukusa i suvoće usta. Manjak pljuvačke

može da dovede do infekcije, npr. do karijesa koji se može završiti gubitkom zuba. Za prevenciju poremećaja lučenja pljuvačke, videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka.

Poremećaj funkcije pljuvačnih i/ili suznih žlezda sa posledičnim sicca sindromom može da se pojavi i nekoliko meseci pa čak i do dve godine posle terapije radioaktivnim jodom. Iako je sicca sindrom u većini slučajeva prolazan, kod nekih pacijenata simptomi mogu trajati i godinama.

Depresija koštane srži

Reverzibilna depresija koštane srži može se javiti kao kasna posledica, koja se manifestuje izolovanom trombocitopenijom ili eritrocitopenijom koja može biti smrtonosna. Depresija koštane srži će se verovatnije javiti posle pojedinačne primene doze veće od 5000 MBq ili posle ponovljene primene u razmaku kraćem od 6 meseci.

Sekundarne maligne bolesti

Posle primene većih aktivnosti, a posebno onih koje se koriste za lečenje malignih tumora tiroidee, zapažena je pojava povećane incidence leukemije. Postoji takođe dokaz o povećanoj incidenci sekundarnih solidnih tumora pri primeni velikih aktivnostima (veće od 7,4 GBq).

Oštećenje plodnosti

Nakon terapije karcinoma tireoidne žlezde radioaktivnim jodom, može da dođe do dozno zavisnog oštećenja plodnosti i kod muškaraca i kod žena. Zavisno od doze aktivnosti, reverzibilno oštećenje spermatogeneze može da se potvrdi sa dozama preko 1850 MBq, klinički značajni efekti, uključujući oligospermiju i azospermiju i povećane vrednosti FSH u serumu opisani su posle primene doza većih od 3700 MBq.

Opšti savet

Izloženost jonizujućem zračenju povezana je sa pojavom kancera i mogućim razvojem naslednih bolesti. Doza zračenja koja potiče od terapijske izloženosti može da dovede do veće incidence pojave kancera i mutacija. U svakom slučaju, neophodno je obezbediti da rizik od zračenja bude manji od rizika same bolesti. Isporučena doza zračenja posle terapijske doze leka Sodium Iodide (I131) Capsules T je veća od 20 mSv.

Pedijatrijska populacija

Očekuje se da vrsta neželjenih reakcija kod dece bude ista kao i kod odraslih. Na osnovu veće osetljivosti dečjeg tkiva na zračenje (videti odeljak Dozimetrija) i veće očekivane dužine života, učestalost i težina se mogu razlikovati.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

U slučaju izloženosti velikim dozama zračenja usled predoziranja, resorbovana doza koju je pacijent primio treba da bude smanjena, kad god je to moguće, tako što će se povećati eliminacija radionuklida iz organizma učestalim mokrenjem i forsiranom diurezom. Osim toga, treba preporučiti blokadu tireoidne žlezde (na primer pomoću kalijum-jodida ili perhlorata) neposredno posle sumnje na hiperekspoziciju, da bi se smanjila izloženost tireoidee zračenju. Da bi se smanjilo preuzimanje I-131, daju se emetici.

FARMAKOLOŠKI PODACI

Farmakodinamski podaci

Farmakoterapijska grupa: terapijski radiofarmaceutici, jedinjenja joda (131I)

ATC šifra: V10XA01

Farmakološki aktivna supstanca u leku Sodium Iodide (I131) Capsules T je jod-131 u obliku natrijum-jodida koga preuzima štitasta žlezda. Tamo se uglavnom raspada tokom svog dugog vremena trajanja i na taj način izaziva selektivno ozračivanje ovog organa.

U maloj količini koja se koristi za dijagnostiku i terapiju, ne očekuju se farmakodinamska dejstva natrijum- jodida (I-131). Više od 90% radijacionog efekta potiče od emisije β zračenja čiji je srednji domet čestica 0,5

mm. β zračenje će dozno zavisno smanjiti funkciju ćelija štitaste žlezde i ćelijsku deobu, pri čemu dolazi do ćelijske smrti. Mali domet β čestica i skoro potpuno preuzimanje natrijum-jodida (I-131) u štitastoj žlezdi dovodi do zanemarljivog efekta radijacionog zračenja na ostala tkiva.

Farmakokinetički podaci

Resorpcija

Nakon oralne primene, natrijum-jodid I-131 se brzo resorbuje iz gornjeg dela gastrointestinalnog trakta (90% u toku 60 minuta). Na resorpciju utiče brzina pražnjenja želuca. Ono je povećana pri hipertireoidizmu, dok je pri hipotireodizmu smanjena.

U studijama oslobađanja natrijum jodida I-131 iz kapsula pokazano je da se oslobađanje odvija za 5 - 12 minuta i da je radioaktivnost ravnomerno raspoređena po gastričnoj sluzokoži.

Ispitivanja su pokazala da se nakon početnog brzog povećanja natrijum-jodida I-131 u serumu u toku 10 - 20 minuta, postiže stabilan nivo nakon približno 40 minuta. Posle oralne primene rastvora natrijum-jodida I- 131, stabilan nivo se postiže istovremeno.

Distribucija i nakupljanje u organu

Farmakokinetika je ista kao i kod neradioaktivnog natrijum-jodida. Posle ulaska u krvotok, jodid se distribuira uglavnom u ekstratireoidnom odeljku. Odatle ga pretežno preuzima i metaboliše štitasta žlezda približno 20% pri prvom prolazu, a deo se izluči renalnom ekskrecijom. Preuzimanje jodida u štitastoj žlezdi je maksimalno nakon 24 - 48 sati, dok se 50% maksimalne količine postiže već nakon 5 sati. Akumulacija u štitastoj žlezdi zavisi od više faktora: starosti pacijenta, volumena štitaste žlezde, bubrežnog klirensa, koncentracije cirkulišućeg jodida i prisustva drugih lekova (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Klirens jodida u štitastoj žlezdi je obično 5 - 50 mL/min. U slučaju nedostatka jodida, klirens se povećava do 100 mL/min, a u hipertireoidizmu čak do 1000 mL/min. U slučaju preopterećenja jodidom, klirens se može smanjiti do 2 - 5 mL/min. Jodid se takođe nakuplja i u bubrezima.

Male količina natrijum-jodida I-131 preuzimaju i pljuvačne žlezde, sluzokoža želuca, a deo je prisutan i u majčinom mleku, placenti i horioidnom pleksusu.

Jodid koji je preuzet u štitastoj žlezdi sledi poznati metabolizam tireoidnih hormona i ugrađuje u tireoidne hormone u toku njihove sinteze.

Eliminacija

Ekskrecijom putem bubrega izluči se 37 - 75% primenjene aktivnosti, dok se samo manji deo oko 10% izluči putem fecesa i zanemarljivi deo putem znoja.

Urinarnu ekskreciju karakteriše renalni klirens, koji čini oko 3% bubrežnog protoka i za koji ne postoje velike individualne razlike. Klirens je manji u hipotireoidizmu i pri smanjenoj bubrežnoj funkciji i veći u hipertireoidizmu. Prosečno urinarno izlučivanje kod zdravih ispitanika (ispitivan je 24-časovni urin) iznosilo je 2,8 mg/kg kod muškaraca i 2,7 mg/kg kod žena. U eutireozi sa normalnom bubrežnom funkcijom 50 - 75% primenjene aktivnosti se izluči urinom u toku 48 sati.

Poluživot

Efektivno poluživot radioaktivnog jodida u plazmi je oko12 sati, dok je poluživot jodida akumuliranog u štitastoj žlezdi čak 6 dana. Usled toga nakon primene natrijum-jodida I-131 približno 40% aktivnosti ima efektivni poluživot 0,4 dana, a preostalih 60% 8 dana.

Pretklinički podaci o bezbednosti leka

Imajući u vidu malu količinu supstance koja se primenjuje, u poređenju sa normalnim unosom joda kroz hranu (40 - 500 mikrograma/dan), nije praćena niti se očekuje akutna toksičnost. Ne postoje podaci o studijama toksičnosti ponovljenih doza natrijum-jodida, kao ni o uticaju natrijum-jodida na reproduktivnu sposobnost životinja ili o njegovom mutagenom ili karcinogenom potencijalu.