Nixar® 2.5mg/mL oralni rastvor

Simptomatska terapija alergijskog rinokonjunktivitisa (sezonskog i perenijalnog) i urtikarije.

Lek Nixar je indikovan za decu uzrasta od 6 do 11 godina sa telesnom masom od najmanje 20 kg.

Doziranje

Pedijatrijska populacija

• Kod dece uzrasta od 6 do 11 godina, telesne mase od najmanje 20 kg, primenjuje se 10 mg bilastina (4 mL oralnog rastvora) jednom dnevno za olakšanje simptoma alergijskog rinokonjunktivitisa (sezonskog i perenijalnog alergijskog rinitisa) i urtikarije.

Oralni rastvor treba uzeti jedan sat pre ili dva sata nakon unosa hrane ili voćnog soka (videti odeljak 4.5).

• Kod dece uzrasta ispod 6 godina i telesne mase manje od 20 kg, ne mogu se dati preporuke o doziranju leka, a dostupni podaci o primeni leka u ovoj populaciji su predstavljeni u odeljcima 4.4, 4.8, 5.1 i 5.2. Iz tih razloga, bilastin ne treba primenjivati u ovoj uzrasnoj kategoriji.

Kod odraslih i adolescenata (uzrasta 12 godina i starijih) prikladnija je primena tableta bilastina jačine 20 mg.

Trajanje terapije

Kod alergijskog rinokonjunktivitisa terapiju treba ograničiti na period izloženosti alergenima. Kod sezonskog alergijskog rinitisa, terapija se može prekinuti nakon povlačenja simptoma i ponovo uvesti nakon njihovog pojavljivanja. Pacijentima sa perenijalnim alergijskim rinitisom se može preporučiti kontinuirana terapija tokom perioda izloženosti alergenima. Kod urtikarije, dužina terapije zavisi od tipa, trajanja i toka simptoma.

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega

Bezbednost i efikasnost bilastina kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega nije utvrđena. Studije sprovedene kod odraslih u posebnim rizičnim grupama (pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega) ukazuju da nije neophodno prilagođavati dozu bilastina kod odraslih (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

Bezbednost i efikasnost bilastina kod dece sa oštećenjem funkcije jetre nije utvrđena. Ne postoji kliničko iskustvo ni kod odraslih niti kod pedijatrijskih pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Ipak, s obzirom na to da se bilastin ne metaboliše i izlučuje se u nepromenjenom obliku u urinu i fecesu, ne očekuje se da oštećenje funkcije jetre poveća sistemsku izloženost iznad bezbednosnih granica kod odraslih pacijenata. Zato, nije potrebno prilagođavanje doze kod odraslih pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2).

Način primene Oralna upotreba.

Boca sa oralnim rastvorom sadrži i sigurnosni zatvarač za decu i otvara se na sledeći način: pritisnuti plastični navoj poklopca nadole i istovremeno okrenuti u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu.

Oralni rastvor se pakuje uz sredstvo za doziranje, polipropilensku mericu graduisanu na 4 mL (što odgovara 10 mg bilastina po dozi).

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Pedijatrijska populacija

Efikasnost i bezbednost bilastina kod dece uzrasta mlađeg od 2 godine nije utvrđena, a kliničko iskustvo kod dece uzrasta od 2 do 5 godina je malo, pa zato ne treba da se primenjuje u ovim uzrasnim grupama.

Kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega istovremena primena bilastina sa inhibitorima P-glikoproteina, kao što su: ketokonazol, eritromicin, ciklosporin, ritonavir ili diltiazem, može povećati koncentraciju bilastina u plazmi i tako povećati rizik od neželjenih dejstava bilastina. Zato treba izbegavati istovremenu primenu bilastina i inhibitora P-glikoproteina kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega.

Lek Nixar sadrži metilparahidroksibenzoat (E218) i propilparahidroksibenzoat (E216) koji mogu izazvati alergijske reakcije, čak i odložene.

Studije interakcija su sprovedene samo kod odraslih i sažeto su navedene u nastavku. Interakcije sa hranom

Hrana značajno smanjuje, i do 30%, bioraspoloživost bilastina nakon oralne primene tableta od 20 mg, i do

20% nakon primene oralnog rastvora bilastina 2,5 mg/mL.

Interakcija sa sokom od grejpfruta

Istovremena primena 20 mg bilastina i soka od grejpfruta smanjuje bioraspoloživost bilastina za 30%. Ovaj efekat se može očekivati i od drugih voćnih sokova. Stepen smanjenja bioraspoloživosti može varirati u zavisnosti od proizvođača i voća. Mehanizam ove interakcije je inhibicija OATP1A2, transportnog sistema čiji je supstrat bilastin (videti odeljak 5.2). Lekovi koji su supstrati ili inhibitori OATP1A2, kao što je ritonavir ili rifampicin, mogu takođe imati potencijal da smanje koncentracije bilastina u plazmi.

Interakcija sa ketokonazolom ili eritromicinom

Istovremena primena bilastina 20 mg jednom dnevno i ketokonazola 400 mg jednom dnevno ili eritromicina 500 mg tri puta dnevno, povećava površinu ispod krive (PIK) bilastina 2 puta i maksimalnu koncentraciju (Cmax) 2-3 puta. Ove promene se objašnjavaju interakcijom sa efluks pumpama u intestinalnom ćelijskom zidu, jer bilastin je supstrat za P-glikoprotein (P-gp) i ne metaboliše se (videti odeljak 5.2). Ove promene ne utiču na bezbednosni profil bilastina i ketokonazola ili eritromicina. Ostali lekovi koji su supstrati ili inhibitori P-gp, kao što je ciklosporin, mogu imati potencijal da povećaju koncentracije bilastina u plazmi.

Interakcija sa diltiazemom

Istovremena primena 20 mg bilastina jednom dnevno i jednom dnevno 60 mg diltiazema povećava Cmax bilastina u plazmi za 50%. Ovaj efekat se može objasniti interakcijom sa efluks pumpama u intestinalnom ćelijskom zidu (videti odeljak 5.2) i ne utiče na bezbednosni profil bilastina.

Interakcija sa alkoholom

Nakon istovremenog konzumiranja alkohola i 20 mg bilastina jednom dnevno, psihomotorne sposobnosti su slične onima koje se zapažaju nakon istovremenog komzumiranja alkohola i placeba.

Interakcija sa lorazepamom

Istovremena primena 20 mg bilastina jednom dnevno i 3 mg lorazepama jednom dnevno tokom 8 dana nije potencirala depresivna dejstva lorazepama na CNS.

Pedijatrijska populacija

Nisu sprovedene studije interakcija sa oralnim rastvorom bilastina kod dece na terapiji. Kako nema kliničkog iskustva o obimu interakcija sa drugim lekovima, hranom ili voćnim sokovima kod dece, rezultati o ispitivanju interakcija na odraslim osobama treba da se uzmu u obzir kada se propisuje bilastin kod dece. Nema kliničkih podataka kod dece koji bi ukazali da promene PIK ili Cmax, usled interakcija, mogu uticati na bezbednosni profil bilastina.

Trudnoća

Nema podataka ili su podaci o primeni bilastina kod trudnica ograničeni.

Studije na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva u pogledu reproduktivne toksičnosti, porođaja ili postnatalnog razvoja (videti odeljak 5.3). Kao mera opreza, preporučuje se da se izbegava primena leka Nixar tokom trudnoće.

Dojenje

Izlučivanje bilastina u majčino mleko nije ispitivano kod ljudi. Dostupni farmakokinetički podaci kod životinja pokazali su da se bilastin izlučuje u mleko (videti odeljak 5.3). Odluka o tome da li da se nastavi/prekine dojenje ili da se prekine/odloži terapija lekom Nixar mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije lekom Nixar za ženu.

Plodnost

Nema kliničkih podataka ili su podaci ograničeni. Studija na pacovima nije ukazala na negativan uticaj na plodnost (videti odeljak 5.3).

Studija koja je sprovedena kod odraslih u cilju procene uticaja bilastina na sposobnost vožnje pokazala je da terapija bilastinom od 20 mg nije uticala na sposobnost upravljanja vozilima. Ipak, kako individualni odgovor na lek može da varira, pacijente treba posavetovati da ne upravljaju vozilima ili rukuju mašinama dok ne utvrde svoj individualni odgovor na bilastin.

Sažetak bezbednosnog profila u pedijatrijskoj populaciji

Tokom kliničkog razvoja, učestalost, tip i težina neželjenih dejstava kod adolescenata (uzrast od 12 do 17 godina) su bili isti kao kod odraslih. Podaci iz postmarketinškog praćenja leka u ovoj populaciji (adolescenti) su potvrđeni kliničkim ispitivanjima.

Procenat dece (uzrasta od 2 do 11 godina) koji su prijavili neželjene događaje nakon terapije alergijskog rinokonjunktivitisa ili hronične idiopatske urtikarije bilastinom od 10 mg u kontrolisanoj kliničkoj studiji u trajanju od 12 nedelja je bio komparabilan sa procentom u grupi koja je primala placebo (68,5% naspram 67,5%).

Najčešće prijavljeni neželjeni događaji na lek kod 291 dece (uzrasta od 2 do 11 godina) koja su primala manje od 10 mg bilastina (u obliku orodisperzibilne tablete) tokom kliničkih studija (260 dece u studiji kliničke bezbednosti i 31 dete u farmakokinetičkoj studiji) su bili: glavobolja, alergijski konjunktivitis, rinitis i abdominalni bol. Ovi neželjeni događaji na lek su se javili kod 249 pacijenata koja su primala placebo sa uporedivom učestalošću.

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava u pedijatrijskoj populaciji

Neželjeni događaji koji su najmanjom verovatnoćom povezani sa bilastinom i prijavljeni kod više od 0,1% dece (uzrasta od 2 do 11 godina) tokom kliničkog razvoja su prikazani u tabeli u nastavku.

Učestalost ispoljavanja je navedena na sledeći način: Veoma često (≥1/10)

Često (≥1/100 do <1/10) Povremeno (≥1/1000 do <1/100)

Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Retke, veoma retke i neželjena dejstva nepoznate učestalosti pojavljivanja nisu uključena u ovu tabelu.

#260 dece je ispitivano u kliničkoj studiji bezbednosti, a 31 u farmakokinetičkoj studiji Opis odabranih neželjenih reakcija u pedijatrijskoj populaciji

Glavobolja, abdominalni bol, alergijski konjunktivitis i rinitis su primećeni bilo kod dece na terapiji sa 10 mg bilastina, bilo na placebu. Učestalost prijave glavobolje je bila 2,1% sa bilastinom naspram 1,2% sa placebom; abdominalnog bola 1,0% naspram 1,2%; alergijskog konjunktivitisa 1,4% naspram 2,0% i rinitisa

1,0% naspram 1,2%.

Sažetak bezbednosnog profila kod odraslih i adolescenata

Incidenca neželjenih dejstava kod odraslih pacijenata i adolescenata sa alergijskim rinokonjunktivitisom ili hroničnom idiopatskom urtikarijom, a koji su lečeni sa 20 mg bilastina u kliničkim studijama, bila je uporediva sa incidencom kod pacijenata koji su primali placebo (12,7% u odnosu na 12,8%).

Faze II i III kliničkih ispitivanja sprovedenih tokom kliničkog razvoja uključivale su 2525 odraslih pacijenata i adolescenata lečenih različitim dozama bilastina. Od ovih, 1697 pacijenata je primalo bilastin u dozi od 20 mg, a 1362 pacijenta je primalo placebo tokom ovih studija. Neželjene reakcije na lek koje su najčešće prijavljivane od strane pacijenata koji su primali 20 mg bilastina za indikaciju alergijski rinokonjunktivitis ili hronična idiopatska urtikarija su bile: glavobolja, pospanost, vrtoglavica i zamor. Ova neželjena dejstva su se ispoljavala sa učestalošću koja je uporediva sa onom koja se javljala kod pacijenata koji su primali placebo.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija kod odraslih pacijenata i adolescenata

Neželjene reakcije koje su sa najmanjom verovatnoćom povezane sa bilastinom i prijavljene u više od 0,1% pacijenata koji su primali 20 mg bilastina tokom kliničkog razvoja (n = 1697) su prikazane u tabeli u nastavku.

Učestalost ispoljavanja je navedena na sledeći način: Veoma često (≥1/10)

Često (≥1/100 do <1/10) Povremeno (≥1/1000 do <1/100) Retko (≥1/10000 do <1/1000) Veoma retko (<1/10000)

Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Retke, veoma retke i neželjena dejstva nepoznate učestalosti pojavljivanja nisu uključena u ovu tabelu.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): palpitacije, tahikardija i reakcije preosetljivosti (kao što su anafilaksa, angioedem, dispnea, osip, lokalizovani edem/lokalno oticanje i eritem), i povraćanje su primećeni tokom postmarketinškog perioda.

Opis odabranih neželjenih reakcija kod odraslih pacijenata i adolescenata

Pospanost, glavobolja, vrtoglavica i zamor su primećeni bilo kod pacijenata na terapiji sa 20 mg bilastina, bilo na placebu. Učestalost prijave pospanosti je bila 3,06% sa bilastinom naspram 2,86% sa placebom; glavobolje 4,01% naspram 3,38%; vrtoglavice 0,83% naspram 0,59% i zamora 0,83% naspram 1,32%.

Informacije koje su prikupljene tokom postmarketinškog praćenja su potvrdile bezbednosni profil uočen tokom kliničkog razvoja.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Ne postoje podaci o predoziranju kod dece.

Informacije o akutnom predoziranju bilastinom su dobijene iz iskustva iz kliničkih studija koje su sprovedene u fazi razvoja kod odraslih i postmarketinškog praćenja. Tokom kliničkih studija, nakon primene bilastina u dozama 10 do 11 puta većim od terapijske doze (220 mg kao pojedinačna doza ili 200 mg/dan tokom 7 dana) kod 26 zdravih odraslih dobrovoljaca, učestalost primene korektivne terapije nakon ispoljavanja neželjenih događaja je bila dva puta veća nego na placebu. Najčešće prijavljena neželjena dejstva su bila: vrtoglavica, glavobolja i mučnina. Nisu prijavljena ozbiljna neželjena dejstva, kao ni značajno produženje QT intervala. Informacije dobijene tokom postmarketinškog praćenja u saglasnosti su sa onima iz kliničkih studija.

Kritička procena davanja većeg broja doza bilastina (100 mg tokom 4 dana) na repolarizaciju komora preko

„temeljne QT/QTc cross-over studije” koja je uključivala 30 zdravih dobrovoljaca, nije pokazala značajno produženje QTc intervala.

U slučaju predoziranja, savetuje se simptomatska i suportivna terapija. Ne postoji specifičan antidot za bilastin.

Farmakoterapijska grupa: Antihistaminici za sistemsku primenu; ostali antihistaminici za sistemsku primenu

ATC šifra: R06AX29 Mehanizam dejstva

Bilastin je nesedativni, dugodelujući antagonist histamina sa selektivnim afinitetom za periferne H1 receptore i bez afiniteta za muskarinske receptore.

Bilastin inhibira histaminom izazvan otok i crvenilo na koži tokom 24 sata nakon primene pojedinačne doze.

Klinička efikasnost

Efikasnost bilastina je ispitivana kod odraslih i adolescenata. Prema vodičima, pokazana efikasnost kod odraslih i adolescenata se može ekstrapolisati na decu, ukazujući da je sistemska izloženost 10 mg bilastina kod dece uzrasta od 6 do 11 godina sa telesnom masom od najmanje 20 kg uporediva sa izloženosti 20 mg bilastina kod odraslih (videti odeljak 5.2). Ekstrapolacija podataka iz grupe odraslih pacijenata i adolescenata se smatra prikladnom za ovaj lek s obzirom na to da je patofiziologija alergijskog rinokonjunktivitisa i urtikarije ista u svim uzrasnim grupama.

U kliničkim studijama koje su sprovedene na odraslima i adolescentima sa alergijskim rinokonjunktivitisom (sezonskim i perenijalnim), 20 mg bilastina koji je primenjivan jednom dnevno (trajanje terapije: 14-28 dana) bilo je efektivno u pogledu olakšanja simptoma kao što su: kijanje, nazalna sekrecija, svrab u nosu, zapušenost nosa, svrab očiju, suzenje i crvenilo očiju. Primena bilastina je dovela do efikasne kontrole simptoma tokom 24 sata.

U dve kliničke studije koje su sprovedene na pacijentima sa hroničnom idiopatskom urtikarijom, primena bilastina u dozi od 20 mg, jednom dnevno (trajanje terapije: 28 dana) dovela je do efektivnog ublažavanja intenziteta svraba, smanjenja broja i veličine lokalizovanih otoka, kao i nelagodnosti pacijenata zbog urtikarije. Došlo je do poboljšanja kvaliteta sna i kvaliteta života.

Nisu primećena klinički značajna produženja QTc intervala niti bilo koji drugi uticaj na kardiovaskularni sistem tokom kliničkih studija sa bilastinom, čak ni pri dozama od 200 mg dnevno (10 puta veća doza od kliničke) tokom 7 dana kod 9 dobrovoljaca, ili čak pri istovremenoj primeni sa inhibitorima P-glikoproteina, kao što su ketokonazol (24 ispitanika) i eritromicin (24 ispitanika). Dodatno se sprovodi temeljna QT studija na 30 dobrovoljaca.

U kontrolisanim kliničkim studijama, pri preporučenoj dozi od 20 mg jednom dnevno, bezbednosni profil bilastina na CNS je bio uporediv sa onim kod placeba, a incidenca pospanosti nije bila statistički različita od placeba. Bilastin u dozama do 40 mg na dan, u kliničkim studijama, nije uticao na psihomotorne sposobnosti i nije uticao na sposobnost vožnje pri standardnom testu vožnje.

Kod starijih pacijenata (≥ 65 godina), koji su bili uključeni u studije faze II i III, nije bilo razlika u pogledu efikasnosti i bezbednosti u odnosu na mlađe pacijente.

Klinička bezbednost

U 12-nedeljnoj kontrolisanoj kliničkoj studiji kod dece uzrasta od 2 do 11 godina (ukupno 509 dece, 260 lečenih bilastinom od 10 mg: 58 dece uzrasta od 2 do <6 godina, 105 dece uzrasta od 6 do <9 godina i 97

dece uzrasta od 9 do <12 godina i 249 dece na placebu: 58 dece uzrasta od 2 do<6 godina, 95 dece uzrasta od 6 do<9 godina i 96 dece uzrasta od 9 do<12 godina) prilikom primene preporučene doze od 10 mg bilastina jednom dnevno, bezbednosni profil bilastina (n=260) je bio uporediv sa placebom (n=249). Neželjena dejstva su prijavljena kod 5,8% pacijenata koji su primali bilastin u dozi manjoj od 10 mg ili 8,0% pacijenata koji su primali placebo. Tokom ove studije, i bilastin 10 mg i placebo su pokazali neznatno smanjenje u pospanosti i sedaciji prema upitniku Paediatric Sleep, bez statistički značajne razlike između terapijskih grupa. Kod ove dece uzrasta od 2 do 11 godina, nije bilo značajnih razlika u QTc intervalu nakon primene 10 mg bilastina dnevno u poređenju sa placebom. Quality of Life upitnici specifični za decu sa alergijskim rinokonjunktivitisom ili hroničnom urtikarijom ukazali su na opšte povećanje u ocenama u trajanju dužem od 12 nedelja bez statistički značajne razlike između bilastina i placebo grupe. Ukupno je obuhvaćeno 509 dece: 479 ispitanika sa alergijskim rinokonjunktivitisom i 30 ispitanika sa dijagnozom hronične urtikarije. 260 dece je primilo bilastin, od kojih 252 (96,9%) za alergijski rinokonjunktivitis i 8 dece (3,1%) za hroničnu urtkariju. Analogno, 249 dece je primilo placebo, uključujući 227 (91,2%) za alergijski konjunktivitis i 22 (8,8%) za hroničnu urtikariju.

Pedijatrijska populacija

Evropska agencija za lekove izuzela je od obaveze podnošenje rezultata ispitivanja sa bilastinom u svim podgrupama pedijatrijske populacije uzrasta ispod 2 godine (videti odeljak 4.2 za informacije o upotrebi u pedijatrijskoj populaciji).

Resorpcija

Bilastin se brzo resorbuje nakon oralne primene, a maksimalnu koncentraciju u plazmi postiže nakon oko 1,3 sata. Nije primećena akumulacija. Srednja vrednost bioraspoloživosti bilastina nakon oralne primene je 61%.

Distribucija

Studije sprovedene in vitro i in vivo pokazale su da je bilastin supstrat Pgp (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa ketokonazolom ili eritromicinom” i „Interakcije sa diltiazemom”) i OATP (videti odeljak 4.5 „Interakcije sa sokom od grejpfruta”).

U terapijskim dozama se 84-90% bilastina vezuje za proteine plazme. Biotransformacija

Bilastin ne indukuje niti inhibira aktivnost izoenzima CYP450 u in vitro studijama.

Eliminacija

U studiji mass balance koja je sprovedena na zdravim dobrovoljcima, nakon primene pojedinačne doze od

20 mg 14C-bilastina, skoro 95% primenjene doze se pojavljuje u urinu (28,3%) i fecesu (66,5%) kao nepromenjen bilastin, potvrđujući da se bilastin ne metaboliše u značajnoj meri kod ljudi. Srednje poluvreme eliminacije kod zdravih dobrovoljaca je bilo 14,5 sati.

Linearnost

Bilastin ispoljava linearnu farmakokinetiku u studiji sa rasponom doza (5 do 220 mg), sa slabom interindividualnom varijabilnošću.

Oštećenje funkcije bubrega

Efekti bilastina kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega su ispitivani kod odraslih pacijenata.

U studiji kod ispitanika sa oštećenjem funkcije bubrega, srednja vrednost PIK0- (±SD) je povećana sa 737,4 (±260,8) ngxh/mL kod ispitanika bez oštećenja (brzina glomerularne filtracije, GFR: > 80 mL/min/1,73 m2) do: 967,4 (±140,2) ngxh/mL kod ispitanika sa blagim oštećenjem (GFR: 50-80 mL/min/1,73 m2), 1384,2 (±263,23) ngxh/mL kod ispitanika sa umerenim oštećenjem (GFR: 30 - <50 mL/min/1,73 m2) odnosno 1708,5 (±699,0) ngxh/mL kod ispitanika sa teškim oštećenjem (GFR: < 30 mL/min/1,73 m2). Srednje poluvreme eliminacije bilastina (±SD) iznosilo je 9,3 h (± 2,8) kod ispitanika bez oštećenja, 15,1 h (± 7,7)

kod ispitanika sa blagim oštećenjem, 10,5 h (± 2,3) kod ispitanika sa umerenim oštećenjem i 18,4 h (± 11,4) kod ispitanika sa teškim oštećenjem. Izlučivanje bilastina putem urina je bilo kompletno nakon 48-72 h kod svih ispitanika. Ne očekuje se da ove promene u farmakokinetici imaju klinički značajan uticaj na bezbednost bilastina, jer su koncentracije bilastina u plazmi kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega u granicama bezbednih.

Oštećenje funkcije jetre

Nema podataka o farmakokinetici kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Bilastin se kod ljudi ne metaboliše značajnije. Budući da rezultati studija kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ukazuju na eliminaciju leka putem bubrega kao glavni put eliminacije, očekuje se da je ekskrecija putem žuči neznatno uključena u eliminaciju bilastina. Ne očekuje se da promene u funkciji jetre imaju klinički značajan uticaj na farmakokinetiku bilastina.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetički podaci kod dece su prikupljeni u farmakokinetičkoj studiji faze II koja je uključivala 31 dete uzrasta od 4 do 11 godina sa alergijskim rinokonjunktivitisom ili hroničnom urtikarijom, a pri primeni 10 mg bilastina jednom dnevno u obliku orodisperzibilne tablete. Ova formulacija je bioekvivalentna oralnom rastvoru bilastina od 2,5 mg/mL. Farmakokinetička analiza koncentracije leka u plazmi ukazuje da je sistemska izloženost pedijatrijske doze bilastina od 10 mg jednom dnevno uporediva onoj nakon primene 20 mg bilastina kod odraslih i adolescenata (srednja vrednost PIK 1014 ngxh/mL kod dece uzrasta od 6 do 11 godina). Ovi rezultati su bili znatno ispod bezbednosne granice na osnovu podataka o primeni 80 mg leka jednom dnevno kod odraslih pacijenata i u skladu su sa utvrđenim bezbednosnim profilom leka. Ovi rezultati potvrđuju odabir doze od 10 mg bilastina oralno jednom dnevno kao odgovarajuću terapijsku dozu u pedijatrijskoj populaciji uzrasta od 6 do 11 godina sa telesnom masom od najmanje 20 kg.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti i karcinogenog potencijala, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.

U studijama reproduktivne toksičnosti efekti bilastina na fetus (pre i postimplantacioni gubitak ploda kod pacova i nekompletna osifikacija kostiju lobanje, grudne kosti i udova kod kunića) bili su primećeni samo pri primeni toksičnih doza za majku. Nivo izloženosti leku pri kome nije bilo povećanja učestalosti ispoljavanja ili težine neželjenih dejstava (NOAEL) preko 30 puta je veći od terapijske doze za primenu kod ljudi.

U ispitivanju o dojenju, bilastin je identifikovan u mleku pacova u laktaciji kojima je primenjena pojedinačna oralna doza (20 mg/kg). Koncentracije bilastina u mleku bile su otprilike jednake polovini koncentracija u majčinoj plazmi. Nije poznata važnost tih rezultata za ljude.

U studijama plodnosti na pacovima, oralna doza bilastina do 1000 mg/kg/dan nije imala uticaja na ženske i muške reproduktivne organe. Parenje, plodnost i trudnoća nisu bili ugroženi.

Na osnovu podataka studije distribucije kod pacova kod kojih je koncentracija leka utvrđivana autoradiografijom, bilastin se ne akumulira u CNS-u.

Betadeks Hidroksietilceluloza

Metilparahidroksibenzoat (E218) Propilparahidroksibenzoat (E216) Sukraloza (E955)

Aroma maline (sastav: etanol, triacetin, voda, etilbutirat, linalilacetat) Hlorovodonična kiselina, razblažena (za podešavanje pH)

Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH) Voda, prečišćena

Nije primenljivo.

3 godine

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: 6 meseci.

Čuvati na temperaturi do 30 °C.

Unutrašnje pakovanje leka je boca od tamnog stakla (tipa III), zatvorena sa polipropilenskim sigurnosnim zatvaračem za decu i LDPE uloškom.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 boca sa 120 mL oralnog rastvora, sredstvo za doziranje, polipropilensku mericu od 15 mL ili 25 mL, graduisanu na 4 mL i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Nixar sadrži aktivnu supstancu bilastin, koja pripada grupi antihistaminika.

Lek Nixar se koristi za olakšanje simptoma alergije na polen (kijanje, svrab, sekrecija iz nosa i začepljen nos, crvenilo očiju i suzenje očiju) i ostalih formi alergijskog rinitisa. Takođe se može koristiti za lečenje osipa na koži koji svrbi (koprivnjača ili urtikarija).

Lek Nixar, 2,5 mg/mL, oralni rastvor je namenjen za primenu kod dece uzrasta od 6 do 11 godina sa telesnom masom od najmanje 20 kg.

• ukoliko je Vaše dete alergično (preosetljivo) na bilastin ili na bilo koji od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Nixar ukoliko Vaše dete ima umereno ili teško oštećenje funkcije bubrega ili ako Vaše dete uzima neke druge lekove (vidite Drugi lekovi i Nixar).

Deca

Nemojte davati ovaj lek deci mlađoj od 6 godina ili sa telesnom masom manjom od 20 kg s obzirom na to da nema dovoljno podataka o primeni leka u ovoj populaciji.

Drugi lekovi i Nixar

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ukoliko Vaše dete uzima, donedavno je uzimalo ili će možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta. Neki lekovi se ne smeju uzimati u isto vreme i drugim lekovima se moraju promeniti doze ukoliko se uzimaju istovremeno.

Posebno obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko Vaše dete uzima ili prima neki od sledećih lekova zajedno sa lekom Nixar:

• ketokonazol (lek koji se koristi za lečenje gljivičnih infekcija)
• eritromicin (antibiotik)
• diltiazem (koristi se za lečenje povišenog krvnog pritiska, angine pektoris (bol u grudima))
• ciklosporin (smanjuje aktivnost imunskog sistema, kako bi se izbeglo odbacivanje presađenog organa ili ublažava pogoršanja kod autoimunih i alergijskih bolesti, kao što su: psorijaza, atopijski dermatitis ili reumatoidni artritis)
• ritonavir (koristi se za lečenje HIV infekcije)
• rifampicin (antibiotik).

Uzimanje leka Nixar sa hranom, pićima i alkoholom

Oralni rastvor ne smete uzimati sa hranom ili sa sokom od grejpfruta ili sa drugim voćnim sokovima, jer to može umanjiti dejstvo bilastina. Da biste ovo izbegli, postupite na sledeći način:

• dajte svom detetu oralni rastvor i sačekajte 1 sat pre nego što Vaše dete uzme hranu ili voćni sok ili
• ako je Vaše dete uzelo hranu ili voćni sok, sačekajte da prođe 2 sata pre nego što mu date oralni rastvor. U preporučenoj dozi za odrasle (20 mg) bilastin ne pojačava pospanost izazvanu alkoholom.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ovaj lek je namenjen deci uzrasta od 6 do 11 godina i sa telesnom masom od najmanje 20 kg. Ipak, sledeće informacije se moraju imati u vidu u cilju bezbedne primene ovog leka. Nema podataka ili su podaci ograničeni kada se radi o upotrebi bilastina kod trudnica, tokom dojenja, kao i njegovom uticaju na plodnost.

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Potražite savet lekara ili farmaceuta pre nego što uzmete bilo koji lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Studija koja je sprovedena kod odraslih u cilju procene uticaja bilastina na sposobnost vožnje pokazala je da terapija bilastinom od 20 mg ne utiče na sposobnost upravljanja vozilima. Ipak, individualni odgovor kod svakog pacijenta može biti različit. Zato, pre nego što Vaše dete krene u vožnju biciklom ili drugim vozilima ili rukuje mašinama, proverite kakav uticaj ima ovaj lek na njega.

Lek Nixar sadrži metilparahidroksibenzoat (E218) i propilparahidroksibenzoat (E216)

koji mogu izazvati alergijske reakcije, čak i odložene.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako je navedeno u ovom uputstvu ili kako Vam je objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Upotreba kod dece

Preporučena doza kod dece uzrasta od 6 do 11 godina sa telesnom masom od najmanje 20 kg je 10 mg bilastina (4 mL oralnog rastvora) jednom dnevno za olakšanje simptoma alergijskog rinokonjunktivitisa i urtikarije.

Nemojte davati ovaj lek deci mlađoj od 6 godina i sa telesnom masom manjom od 20 kg pošto nema dovoljno podataka o primeni leka u ovoj populaciji.

Za odrasle, uključujući starije i adolescente od 12 godina i starije, preporučena doza je 20 mg bilastina jednom dnevno. Za ovu populaciju pacijenata, prikladniji farmaceutski oblik je tableta. Posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

• Oralni rastvor je za oralnu upotrebu.
• Boca sa oralnim rastvorom sadrži i sigurnosni zatvarač za decu i otvara se na sledeći način: pritisnete plastični navoj poklopca nadole i okrenite u isto vreme u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu.
• Oralni rastvor se pakuje uz sredstvo za doziranje, polipropilensku mericu graduisanu na 4 mL (=10 mg bilastina po dozi), koja će vam pomoći da se oralni rastvor uzme u adekvatnoj dozi.
• Napunite mericu sa 4 mL oralnog rastvora.
• Primenite lek direktno iz merice.
• Operite mericu nakon upotrebe.
• Oralni rastvor treba da date detetu jedan sat pre ili dva sata nakon što Vaše dete uzme bilo kakvu hranu ili voćni sok.

S obzirom na to da dužina terapije zavisi od postojeće bolesti deteta, lekar će proceniti koliko dugo Vaše dete treba da uzima lek Nixar.

Ako ste uzeli više leka Nixar nego što treba

Ukoliko je Vaše dete ili bilo ko drugi, uzeo više ovog leka nego što treba, recite odmah Vašem lekaru ili otiđite u najbližu službu hitne pomoći. Uvek ponesite sa sobom pakovanje leka ili Uputstvo za lek.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Nixar

Ukoliko ste zaboravili da date svom detetu dnevnu dozu na vreme, dajte mu istog dana čim se setite. Zatim mu dajte sledeću dozu narednog dana u uobičajeno vreme kako je propisao lekar. U svakom slučaju, ne primenjujte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Nixar

Generalno se ne očekuju odložena dejstva leka Nixar nakon prestanka primene.

Ukoliko imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neželjena dejstva koja se mogu javiti kod dece:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• rinitis (zapaljenje sluzokože nosa)
• alergijski konjunktivitis (alergijsko zapaljenje konjunktive oka)
• glavobolja
• bol u želucu (bol u gornjem delu stomaka/abdominalni bol).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• iritacija oka
• vrtoglavica
• gubitak svesti
• proliv
• mučnina
• oticanje usana
• ekcem
• koprivnjača (urtikarija)
• zamor.

Neželjena dejstva koja se mogu javiti kod odraslih i kod adolescenata:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• glavobolja
• pospanost.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• abnormalnosti u EKG zapisu
• analize krvi koje pokazuju promenu funkcije jetre
• vrtoglavica
• nelagodnost u želucu
• zamor
• povećan apetit
• nepravilni otkucaji srca
• povećanje telesne mase
• mučnina
• anksioznost
• suva sluzokoža nosa ili osećaj nelagodnosti u nosu
• bol u stomaku
• proliv
• gastritis (zapaljenje sluzokože želuca)
• vertigo (osećaj okretanja ili nestabilnosti)
• opšta slabost
• žeđ
• dispnea (otežano disanje)
• suva usta
• loše varenje
• svrab
• rane na ustima (pojava groznice oko usana)
• povišena telesna temperatura
• tinitus (zujanje u ušima)
• nesanica
• analize krvi koje pokazuju promenu funkcije bubrega
• povećane vrednosti masnoća u krvi.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• palpitacije (osećaj lupanja srca)
• tahikardija (ubrzani otkucaji srca)
• alergijske reakcije sa simptomima koji mogu uključivati: otežano disanje, vrtoglavicu, kolaps ili gubitak svesti, oticanje lica, usana, jezika ili grla i/ili oticanje i crvenilo kože. Ukoliko primetite bilo koji od ovih ozbiljnih neželjenih dejstava, prestanite sa upotrebom leka i odmah potražite medicinsku pomoć.
• povraćanje.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Nixar posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji i boci nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30 °C.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: 6 meseci.

Nemojte koristiti ovaj lek ako primetite bilo kakve vidljive čestice.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Nixar

• Aktivna supstanca je bilastin. Jedan mililitar oralnog rastvora sadrži 2,5 mg bilastina.
• Pomoćne supstance su: betadeks, hidroksietilceluloza, metilparahidroksibenzoat (E218), propilparahidroksibenzoat (E216), sukraloza (E955), aroma maline (sastav: etanol, triacetin, voda, etilbutirat, linalilacetat), hlorovodonična kiselina, razblažena (za podešavanje pH), natrijum- hidroksid (za podešavanje pH), voda, prečišćena.

Kako izgleda lek Nixar i sadržaj pakovanja

Oralni rastvor.

Bistar, bezbojan, blago viskozan vodeni rastvor, pH 3,0-4,0, bez precipitata.

Unutrašnje pakovanje leka je boca od tamnog stakla (tipa III), zatvorena sa polipropilenskim sigurnosnim zatvaračem za decu i LDPE uloškom.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 boca sa 120 mL oralnog rastvora, sredstvo za doziranje, polipropilensku mericu od 15 mL ili 25 mL, graduisanu na 4 mL i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

BERLIN-CHEMIE A. MENARINI DISTRIBUTION D.O.O., Đorđa Stanojevića 14, Beograd - Novi Beograd

Proizvođač

BERLIN-CHEMIE AG, Glienicker Weg 125, Berlin, Nemačka u saradnji sa FAES FARMA, S.A., Španija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jun, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-04077-18-003 od 23.06.2020.