Pantoprazol NORMON 40mg prašak za rastvor za injekciju

• Refluksni ezofagitis
• Gastrični i duodenalni ulkus
• Zollinger-Ellison-ov sindrom i druga patološka hipersekretorna stanja

Ovaj lek treba da primenjuje zdravstveni stručnjak pod odgovarajućim medicinskim nadzorom. Intravenska primena leka Pantoprazol NORMON se preporučuje samo kada oralna primena nije moguća. Dostupni su podaci o intravenskoj primeni za period do 7 dana. Zbog toga, odmah čim je to moguće, parenteralnu terapiju lekom Pantoprazol NORMON treba obustaviti i umesto nje uvesti oralnu primenu 40 mg pantoprazola.

Doziranje

Refluksni ezofagitis, gastrični i duodenalni ulkus

Preporučena intravenska doza je jedna bočica leka Pantoprazol NORMON (40 mg pantoprazola) na dan.

Zollinger-Ellison-ov sindrom i druga patološka hipersekretorna stanja

U hroničnoj terapiji Zollinger-Ellison-ovog sindroma i drugih patoloških hipersekretornih stanja lečenje treba započeti dnevnom dozom od 80 mg leka Pantoprazol NORMON. Nakon toga, doza se može titrirati po potrebi, u vidu povećanja ili smanjenja, zavisno od dobijenih rezultata merenja sekrecije želudačne kiseline. U slučaju doza većih od 80 mg na dan, treba ih podeliti i dati dva puta na dan. Moguće je kratkotrajno povećavanje doze pantoprazola iznad 160 mg na dan, ali se ne sme sprovoditi duže nego što je potrebno da se postigne adekvatna kontrola lučenja želudačne kiseline.

U slučaju kada je potrebna brza kontrola lučenja želudačne kiseline, početna doza od 2 x 80 mg leka Pantoprazol NORMON je dovoljna za postizanje smanjenja sekrecije kiseline u željenom rasponu (<10 mEq/h) u roku od 1 h kod većine pacijenata.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ne treba prekoračiti dnevnu dozu od 20 mg pantoprazola (polovinu bočice od 40 mg) (videti odeljak 4.4).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene leka Pantoprazol NORMON, 40 mg, prašak za rastvor za injekciju, kod dece mlađe od 18 godina starosti, nisu ustanovljene. Zbog toga se primena leka Pantoprazol NORMON 40 mg, prašak za rastvor za injekciju ne preporučuje za primenu kod pacijenata mlađih od 18 godina.

Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljku 5.2, međutim, ne može se dati preporuka o doziranju na osnovu zaključaka iz navedenih informacija.

Način primene

Rastvor spreman za primenu se priprema sa 10 mL 0,9% natrijum-hlorida (9 mg/mL). Za uputstvo o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene videti odeljak 6.6.

Pripremljen rastvor se može primeniti direktno ili se može dati nakon daljeg razblaživanja sa 100 mL 0,9%- tnog rastvora natrijum-hlorida (9 mg/mL) ili 5%-tnog rastvora glukoze (55 mg/mL).

Nakon pripreme rastvor mora biti upotrebljen u roku od 12 sati.

Lek treba primeniti intravenskim putem u periodu od 2 do 15 minuta.

Preosetljivost na aktivnu supstancu, supstituisane benzimidazole ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Malignitet želuca

Simptomatski odgovor na terapiju pantoprazolom može maskirati simptome maligniteta želuca i može odložiti postavljanje dijagnoze. U prisustvu bilo kog upozoravajućeg simptoma (npr. značajan nenameran gubitak telesne mase, rekurentno povraćanje, disfagija, hematemeza, anemija ili melena) i kada je gastrični ulkus suspektan ili prisutan, potrebno je isključiti malignitet.

Ukoliko, uprkos adekvatnoj terapiji simptomi perzistiraju, treba razmotriti sprovođenje dodatnih ispitivanja.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, tokom terapije treba pratiti vrednosti enzima jetre u toku terapije pantoprazolom. U slučaju porasta vrednosti enzima jetre, ovu terapiju treba obustaviti (videti odeljak 4.2).

Istovremena primena sa inhibitorima HIV proteaze

Istovremena primena pantoprazola sa inhibitorima HIV proteaze čija resorpcija zavisi od pH vrednosti želudačnog sadržaja (kao što je atazanavir) se ne preporučuje zbog značajnog smanjenja njihove bioraspoloživosti (videti odeljak 4.5).

Bakterijske gastrointestinalne infekcije

Terapija lekom Pantoprazol NORMON može voditi blagom povećanju rizika od pojave gastrointestinalnih infekcija uzrokovanih bakterijama kao što su Salmonella i Campylobacter ili C.difficile.

Hipomagnezemija

Kod pacijenata koji su bili na terapiji inhibitorima protonske pumpe (kao što je pantoprazol) najmanje tri meseca, a u većini slučajeva godinu dana, prijavljena je teška hipomagnezemija. Ozbiljne manifestacije hipomagnezemije kao što su umor, grčenje mišića, delirijum, konvulzije, vrtoglavica i ventrikularne aritmije

se mogu javiti, ali u početku mogu biti prikrivene i stoga se mogu prevideti. Kod većine ovih pacijenata, nakon nadoknade magnezijuma i obustave primene inhibitora protonske pumpe došlo je do korigovanja hipomagnezemije.

Kod pacijenata kod kojih se očekuje da će biti na dugoročnoj terapiji ili koji primaju inhibitore protonske pumpe istovremeno sa digoksinom ili lekovima koji mogu dovesti do pojave hipomagnezemije (npr. diuretici), lekar mora razmotriti određivanje koncentracije magnezijuma u krvi pre započinjanja terapije i periodično tokom same terapije inhibitorima protonske pumpe.

Frakture kostiju

Inhibitori protonske pumpe, posebno kada se primenjuju u velikim dozama i tokom dužeg vremenskog perioda (više od godinu dana), mogu umereno povećati rizik od frakture kuka, ručnog zgloba i kičme, naročito kod starijih pacijenata ili u prisustvu drugih utvrđenih faktora rizika. Opservacione studije ukazuju da inhibitori protonske pumpe mogu povećati ukupan rizik od frakture za 10-40%. Ovo povećanje delimično može biti posledica drugih faktora rizika. Pacijenti sa povećanim rizikom od osteoporoze zahtevaju posebnu negu, u skladu sa važećim kliničkim smernicama i uz obezbeđenje adekvatnog unosa vitamina D i kalcijuma.

Subakutni kutani eritemski lupus (engl. Subacute Cutaneous Lupus Erythematosus – SCLE)

Primena inhibitora protonske pumpe je veoma retko povezana sa slučajevima SCLE. U slučaju pojave lezija, posebno na delovima kože izloženim sunčevom zračenju, i ukoliko su praćene artralgijom pacijent treba što pre da se obrati lekaru, koji treba da razmotri obustavu terapije lekom Pantoprazol NORMON.

Pojava SCLE nakon terapije jednim inhibitorom protonske pumpe može povećati rizik od pojave SCLE pri terapiji drugim lekom iz ove grupe.

Uticaj na laboratorijska ispitivanja

Povećane vrednosti hromogranina A (CgA) mogu uticati na ispitivanja u cilju postavljanja dijagnoze neuroendokrinih tumora. Kako bi se izbegla ova interferencija, terapiju lekom Pantoprazol NORMON treba obustaviti najmanje 5 dana pre utvrđivanja vrednosti CgA (videti odeljak 5.1). Ukoliko se nakon inicijalnog određivanja vrednosti CgA i gastrina nisu vratili u referentne opsege, merenja treba ponoviti 14 dana nakon obustave terapije inhibitorom protonske pumpe.

Natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmoL (23 mg) natrijuma po dozi, odnosno suštinski je bez natrijuma.

Lekovi čija farmakokinetika (resorpcija) zavisi od pH vrednosti želudačnog sadržaja

Usled izražene i dugotrajne inhibicije sekrecije želudačne kiseline, primena pantoprazola može uticati na resorpciju drugih lekova čija bioraspoloživost nakon oralne primene bitno zavisi od pH želudačnog sadržaja (npr. antifungalni azoli kao što su ketokonazol, itrakonazol, posakonazol i drugi lekovi kao što je erlotinib).

Inhibitori HIV proteaze

Istovremena primena pantoprazola sa inhibitorima HIV proteaze čija resorpcija zavisi od pH vrednosti želudačnog sadržaja (kao što je atazanavir) se ne preporučuje zbog značajnog smanjenja njihove bioraspoloživosti (videti odeljak 4.4).

Ukoliko je istovremena primena inhibitora HIV proteaze sa inhibitorom protonske pumpe neophodna, preporučuje se pažljivo kliničko praćenje (npr. putem virus load testa). Doza pantoprazola od 20 mg na dan ne treba da se prekorači. Možda će biti potrebno prilagođavanje doze inhibitora HIV proteaze.

Kumarinski antikoagulansi (fenprokumon ili varfarin)

Istovremena primena pantoprazola sa varfarinom ili fenprokumonom nije imala uticaja na farmakokinetiku varfarina, fenprokumona ili vrednost INR (engl. International Normalised Ratio). Međutim, bilo je izveštaja o povećanju INR-a i protrombinskog vremena (PT) kod pacijenata na istovremenoj terapiji pantoprazolom i varfarinom ili fenprokumonom. Povećanja vrednosti INR i PT mogu dovesti do abnormalnog krvarenja, čak i sa smrtnim ishodom. Pacijenti na terapiji pantoprazolom i varfarinom ili fenprokumonom će možda zahtevati medicinski nadzor u cilju praćenja eventualnog povećanja vrednosti INR i PT.

Metotreksat

Kod nekih pacijenata prijavljeno je povećanja vrednosti metotreksata pri istovremenoj upotrebi velikih doza ovog leka (npr. 300 mg) i inhibitora protonske pumpe. Zbog toga će se u slučajevima, kada se metotreksat primenjuje u velikoj dozi (npr. terapija karcinoma i psorijaze), možda će biti neophodno razmatranje privremenog obustavljanja terapije pantoprazolom.

Ostala ispitivanja interakcija

Pantoprazol se intenzivno metaboliše u jetri putem sistema enzima citohroma P450. Dominantan metabolički put je demetilacija putem CYP2C19, dok drugi metabolički putevi uključuju oksidaciju preko CYP3A4. Ispitivanja interakcija sa lekovima koji se metabolišu istim putevima, kao što su karbamazepin, diazepam, glibenklamid, nifedipin i oralni kontraceptiv na bazi kombinacije levonorgestrela i etinilestradiola nisu ukazala na klinički značajne interakcije.

Interakcija pantoprazola sa drugim lekovima ili jedinjenjima koji se metabolišu istim enzimskim sistemom se ne može isključiti.

Rezultati niza ispitivanja interakcija pokazuju da pantoprazol nema uticaja na metabolizam aktivnih supstanci koje se metabolišu sistemom CYP1A2 (kao što su kofein i teofilin), CYP2C9 (kao što su piroksikam, diklofenak, naproksen), CYP2D6 (kao što je metoprolol), CYP2E1 (kao što je etanol) i ne utiče na resorpciju digoksina povezanu sa p-glikoproteinom.

Nije bilo interakcija sa istovremeno primenjenim antacidima.

Takođe su sprovedena ispitivanja interakcija pri istovremenoj primeni pantoprazola sa antibioticima (klaritromicin, metronidazol, amoksicilin). Nisu zabeležene klinički značajne interakcije.

Lekovi koji inhibiraju ili indukuju CYP2C19

Inhibitori CYP2C19, kao što je fluvoksamin, mogu povećati sistemsku izloženost pantoprazolu. Može se razmotriti smanjenje doze kod pacijenata na dugoročnoj terapiji velikim dozama pantoprazola, ili kod onih sa oštećenom funkcijom jetre.

Induktori CYP2C19 i CYP3A4, kao što su rifampicin i preparati na bazi kantariona (Hypericum perforatum), mogu smanjiti plazma koncentracije inhibitora protonske pumpe koji se metabolišu ovim enzimskim sistemima.

Trudnoća

Ograničeni podaci kod trudnica (između 300-1000 ishoda trudnoće) ukazuju da pantoprazol nema malformativno dejstvo kao ni feto/neonatalnu toksičnost.

Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).

Kao mera opreza, preporučuje se izbegavanje primene leka Pantoprazol NORMON tokom trudnoće.

Dojenje

Podaci dobijeni ispitivanjima na životinjama pokazuju da se pantoprazol izlučuje u mleko. Nema dovoljno podataka o ekskreciji pantoprazola u majčino mleko, ali je ona zabeležena kod dojilja. Upravo zbog ovoga ne može se isključiti rizik za novorođenče/odojče. Zbog toga, odluka o tome da li treba nastaviti/prekinuti dojenje ili nastaviti/prekinuti terapiju lekom Pantoprazol NORMON, mora se doneti uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist terapije lekom Pantoprazol NORMON za majku.

Plodnost

Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na štetna dejstva na plodnost nakon primene pantoprazola (videti odeljak 5.3).

Lek Pantoprazol NORMON nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljama vozilima i rukovanja mašinama.

Mogu se javiti neželjene reakcije, kao što su vrtoglavica i poremećaj vida (videti odeljak 4.8). Pacijente kod kojih se ove neželjene reakcije jave treba savetovati da ne upravljaju vozilima i ne rukuju mašinama.

Pojava neželjenih reakcija se može očekivati kod oko 5% pacijenata. Najčešće prijavljena neželjena reakcija je tromboflebitis na mestu primene injekcije. Kod oko 1% pacijenata javile su se dijareja i glavobolja.

U tabeli ispod navedene su neželjene reakcije prijavljene pri primeni pantoprazola, a koje su prikazane prema sledećoj klasifikaciji učestalosti:

veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10);

povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000);

nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Za sve neželjene reakcije koje su prijavljene tokom postmarketinškog iskustva nije moguće utvrditi njihovu učestalost, pa su stoga one navedene u kategoriji nepoznata učestalost.

Unutar svake kategorije učestalosti, neželjene reakcije su prikazane po opadajućoj ozbiljnosti.

Tabela 1. – Tabelarni prikaz neželjenih reakcija na pantoprazol u kliničkim studijama i postmarketinškom praćenju

1 hipokalcemija udružena sa hipomagnezemijom

2 mišićni spazam kao posledica disbalansa elektrolita Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Nema poznatih simptoma predoziranja kod ljudi.

Sistemska izloženost pantoprazolu u dozi do 240 mg koja je primenjena intravenski u periodu od 2 minuta je dobro tolerisana.

S obzirom na to da se pantoprazol u velikom obimu vezuje za proteine plazme, ne može se lako ukloniti dijalizom.

U slučaju predoziranja praćenog kliničkim znacima intoksikacije, osim simptomatske i suportivne terapije, ne mogu se dati druge specifične preporuke kod predoziranja pantoprazolom.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi za poremećaj želudačne kiseline, inhibitori protonske pumpe

ATC šifra: A02BC02 Mehanizam dejstva

Pantoprazol je substituisani benzimidazol koji inhibira sekreciju hlorovodonične kiseline u želucu putem

specifične blokade protonske pumpe parijetalnih ćelija.

Pantoprazol se konvertuje u svoj aktivni oblik u kiseloj sredini parijetalnih ćelija gde inhibira enzim H+/K+- ATP-azu, tj završnu fazu produkcije hlorovodonične kiseline u želucu. Stepen inhibicije je dozno zavisan i utiče kako na bazalnu tako i na stimulisanu sekreciju kiseline. Kod većine pacijenata, povlačenje simptoma se očekuje kroz dve nedelje. Kao i kod drugih inhibitora protonske pumpe i antagonista H2 receptora, terapija pantoprazolom uzrokuje smanjenu kiselost želudačnog sadržaja i time proporcionalno povećava lučenje gastina, srazmerno smanjenoj kiselosti. Povećanje sekrecije gastrina je reverzibilne prirode. Kako se pantoprazol vezuje za enzim distalno u odnosu na nivo ćelijskog receptora, on može inhibirati sekreciju hlorovodonične kiseline nezavisno od stimulacije drugim neurotransmiterima/hormonima (acetilholin, histamin, gastrin). Dejstvo nije zavisno od načina primene, tj isto je pri oralnoj ili inravenskoj primeni leka.

Farmakodinamsko dejstvo

Pod uticajem pantoprazola rastu vrednosti gastrina u stanju gladovanja. Pri kratkotrajnoj primeni, u većini slučajeva oni ne prelaze gornju granicu normalnog opsega vrednosti. Kod dugoročne primene, u većini slučajeva vrednosti gastrina se udvostručuju. Ipak, do izrazitog povećanja vrednosti gastrina dolazi samo u izolovanim slučajevima. Posledično, uočeno je blago do umereno povećanje broja specifičnih endokrinih (ECL) ćelija želuca kod manjeg broja pacijenata pri dugoročnoj terapiji (jednostavna do adenomatoidna hiperplazija). Međutim, prema do sada sprovedenim ispitivanjima formiranje karcionoidnih prekursora (atipična hiperplazija) ili karcinoidi želuca otkriveni u eksperimentima na životinjama, (videti odeljak 5.3), nisu uočeni kod ljudi.

Na osnovu rezultata ispitivanja na životinjama ne može se potpuno isključiti uticaj dugotrajne terapije pantoprazolom (preko godinu dana) na endokrine parametre tireoidne žlezde.

Tokom terapije antisekretornim lekovima, kao odgovor na smanjeno lučenje hlorovodonične kiseline, dolazi do povećanja vrednosti gastrina u serumu. Takođe, dolazi do povećanja vrednosti CgA usled smanjenja kiselosti želudačnog sadržaja. Povećane vrednosti CgA može uticati na ispitivanja u cilju postavljanja dijagnoze neuroendokrinih tumora.

Dostupni publikovani podaci ukazuju da primenu inhibitora protonske pumpe treba obustaviti između 5 dana i 2 nedelje pre planiranog merenja vrednosti CgA, a kako bi se eventualno lažno povećane vrednosti CgA, uzrokovane primenom inhibitora protonske pumpe, vratile u referentni opseg.

Opšti farmakokinetički podaci

Farmakokinetika nakon pojedinačne ili ponovljene primene se ne razlikuje. U doznom opsegu od 10 do 80 mg, kinetika pantoprazola u plazmi je linearna kako nakon oralne tako i nakon intaravenske primene.

Distribucija

Vezivanje pantoprazola za proteine seruma je oko 98%. Volumen distribucije je oko 0,15 L/kg.

Biotransformacija

Pantoprazol se gotovo potpuno metaboliše u jetri. Glavni metabolički put je demetilacija putem izoenzima CYP2C19 praćena konjugacijom sulfata, dok drugi metabolički put uključuje oksidaciju izoenzimom CYP3A4.

Eliminacija

Terminalno poluvreme eliminacije je oko 1 sat, dok klirens iznosi oko 0,1 L/h/kg. Bilo je nekoliko slučajeva ispitanika sa odloženom eliminacijom. Zbog specifičnog vezivanja pantoprazola za enzime protonske pumpe parijetalnih ćelija, poluvreme eliminacije ne korelira sa mnogo dužim vremenom trajanja dejstva (inhibicija sekrecije želudačne kiseline).

Metaboliti pantoprazola se uglavnom eliminišu putem bubrega što predstavlja glavni put ekskrecije (oko 80%), ostatak se izlučuje fecesom. Glavni metabolit u serumu i urinu je desmetilpantoprazol konjugovan sulfatnom grupom. Poluvreme eliminacije dominantnog metabolita (oko 1,5 sat) nije mnogo duže od onog za pantoprazol.

Posebne populacije

Slabi metabolizeri

Kod otprilike 3% evropske populacije, javlja se nedostatak funkcionalnog enzima CYP2C19, pa se ova populacija naziva “slabi metabolizeri” (engl. poor metabolisers). Kod ovih pacijenata se metabolizam pantoprazola verovatno odvija u najvećoj meri katalizovan preko izoenzima CYP3A4. Nakon primene pojedinačne doze od 40 mg pantoprazola, srednja vrednost površine ispod krive koncentracije u plazmi (PIK) bila je oko 6 puta veća kod “slabih metabolizera” u odnosu na pacijente koji imaju funkcionalan izoenzim CYP2C19 (“snažni metabolizeri”). Srednje vrednosti maksimalnih koncentracija u plazmi bile su povećane za oko 60%. Ovo nema uticaja na doziranje pantoprazola.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Ne preporučuje se smanjenje doze pri primeni pantoprazola pacijentima sa oštećenom funkcijom bubrega (uključujući pacijente na dijalizi). Kao i kod zdravih ispitanika, poluvreme eliminacije pantoprazola je kratko. Samo veoma male količine pantoprazola podležu dijalizi. Iako je poluvreme eliminacije glavnog metabolita umereno produženo (2-3 sata), ekskrecija je ipak dovoljno brza da ne dolazi do akumulacije.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Iako je kod pacijenata sa cirozom jetre (klase A i B po Child-u) došlo do produženja poluvremena eliminacije na 7 do 9 sati, a vrednosti površine ispod krive (PIK) povećane za faktor 5-7, maksimalna serumska koncentracija je samo blago povećana za faktor 1,5 u poređenju sa zdravim ispitanicima.

Stariji pacijenti

Blago povećanje vrednosti PIK i Cmax kod starijih u poređenju sa mlađim ispitanicima takođe nije od kliničkog značaja.

Pedijatrijska populacija

Nakon primene pojedinačnih intravenskih doza od 0,8 ili 1,6 mg/kg pantoprazola deci uzrasta 2-16 godina nije bilo značajnije povezanosti klirensa pantoprazola i uzrasta ili telesne mase. Vrednosti PIK i volumen distribucije bili su u skladu sa podacima dobijenim kod odraslih pacijenata.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza i genotoksičnosti ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.

U dvogodišnjoj studiji karcinogenog potencijala kod pacova ustanovljena je pojava pronađene su neuroendokrinih neoplazmi. Dodatno, u prednjem delu želuca pacova pronađeni su papilomi skvamoznih ćelija. Mehanizam koji vodi pojavi karcinoida želuca pri primeni substituisanih benzimidazola pažljivo je istraživan, a dobijeni podaci vode zaključku da je u pitanju sekundarna reakcija na izrazito povećanje vrednosti gastrina u serumu kod pacova koji su hronično izloženi velikim dozama leka. U dvogodišnjoj studiji sprovedenoj na glodarima uočen je povećan broj tumora jetre kako kod pacova tako i kod ženki miševa, što se pripisuje intenzivnom metabolizmu pantoprazola u jetri.

Uočeno je blago povećanje učestalosti neoplazmatskih promena tireoidne žlezde u grupi pacova koji su primali najveće doze (200 mg/kg). Pojava ovih neoplazmi povezana je sa promenama u metabolizmu tiroksina u jetri pacova, a koje su izazvane pantoprazolom. Kako je terapijska doza kod ljudi mala, ne očekuje se pojava štetnih efekata na nivou tireoidne žlezde.

U peri-postnatalnoj studiji reproduktivne toksičnosti kod pacova namenjenoj proceni razvoja kostiju, primećeni su znaci toksičnosti na potomstvo (smrtnost, manja srednja telesna masa, manji srednji porast telesne mase i smanjen rast kostiju) kod približno dvostruke kliničke izloženosti čoveka (Cmax). Na kraju faze oporavka, parametri na kostima su bili slični po grupama, a telesna masa je takođe težila reverzibilnosti nakon perioda oporavka bez leka. Povećanje mortaliteta prijavljeno je samo kod mladunaca pacova pre odvajanja (do 21 dan starosti) za koje se procenjuje da odgovaraju odojčadi do 2 godine starosti. Značaj ovog nalaza za pedijatrijsku populaciju nije jasan. Prethodno peri-postnatalno istraživanje na pacovima sa nešto manjim dozama nije pokazalo štetne efekte pri 3 mg/kg u poređenju sa niskom dozom od 5 mg/kg u ovoj studiji.

Ispitivanjima nisu dobijeni dokazi o mogućim štetnim efektima na plodnost ili pojavu teratogenih efekata. Kod pacova je ispitivan prolaz leka kroz placentu, pri čemu je utvrđeno da se isti povećava u kasnijim fazama gestacije. Posledično, koncentracija pantoprazola kod fetusa je povećana kratko pre rođenja.

dinatrijum-edetat

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Rok upotrebe neotvorenog leka:

2 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije i razblaživanja:

Nakon rekonstitucije ili rekonstitucije i razblaživanja fizička i hemijska stabilnost su dokazane u periodu od 12 sati na temperaturi do 25°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, uslovi i vreme čuvanja su odgovornost korisnika.

Uslovi čuvanja pre otvaranja

Čuvati na temperaturi do 30°C u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti. Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije i razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla hidrolitičke otpornosti tip I sa hlorobutil gumenim čepom i aluminijumskom „flip-off“ kapicom.

Intermedijerno pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 25 staklenih bočica sa praškom za rastvor za injekciju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva intermedijerna pakovanja sa po 25 staklenih bočica (ukupno 50 staklenih bočica) i jedno Uputstvo za lek.

Rastvor spreman za upotrebu priprema se ubrizgavanjem 10 mL fiziološkog rastvora (rastvora za injekciju/infuziju natrijum-hlorida 9 mg/mL odnosno 0,9%) u bočicu sa praškom. Rastvor dobijen rekonstitucijom je bistar, bezbojan do blago žućkast. Ovaj rastvor se može koristiti direktno ili se može primeniti nakon razblaživanja upotrebom 100 mL fiziološkog rastvora ili 5% rastvora glukoze (55 mg/mL). Za razblaživanje treba upotrebiti stakleni ili plastični kontejner.

Nakon rekonstitucije ili rekonstitucije i razblaživanja fizička i hemijska stabilnost su dokazane u periodu od 12 sati na temperaturi do 25°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor treba upotrebiti odmah.

Lek Pantoprazol NORMON ne treba rekonstituisati niti mešati sa drugim rastvaračima, osim gore navedenih. Lek treba primeniti intravenskim putem u periodu od 2 do 15 minuta.

Sadržaj bočice je za jednokratnu upotrebu.

Svu neiskorišćenu količinu leka kao i proizvod koji je promenio izgled (npr. ukoliko se uoči zamućenost ili pojava taloga) treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Pantoprazol NORMON sadrži aktivnu supstancu pantoprazol. Ona pripada grupi lekova koji se nazivaju inhibitori protonske pumpe (IPP), koji deluju tako što smanjuju stvaranje kiseline koja se luči u želucu. Koristi se za lečenje bolesti želuca i creva izazvanih povećanim lučenjem želudačne kiseline.

Ovaj lek se ubrizgava u venu i primenjuje se samo ukoliko lekar smatra da su trenutno za vas injekcije pantoprazola pogodnije od tableta pantoprazola.

Injekcije će biti zamenjene tabletama čim vaš lekar proceni da je to pogodno za Vas. Lek Pantoprazol NORMON se kod odraslih koristi za lečenje:

• refluksnog ezofagitisa-(oboljenje koje odlikuje zapaljenje tkiva jednjaka praćeno vraćanjem kiselog sadržaja iz želuca u jednjak);
• čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu;
• Zollinger-Ellison-ovog sindroma i drugih stanja, koja se odlikuju prevelikim lučenjem želudačne kiseline.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na pantoprazol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na druge lekove iz grupe inhibitora protonske pumpe.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Pantoprazol NORMON ukoliko:

• imate teške probleme sa jetrom, ili ste ranije imali oboljenja jetre, jer će Vas u tom slučaju lekar češće upućivati na laboratorijske analize krvi kojima će se utvrđivati vrednosti enzima jetre (što ukazuje na stanje ovog organa); ukoliko dođe do povećanja vrednosti enzima jetre u krvi, Vaš lekar će najverovatnije obustaviti terapiju ovim lekom;
• uzimate lekove koji se koriste u terapiji HIV infekcije (lekovi iz grupe inhibitora HIV proteaze – npr. atazanavir) u isto vreme kada primate pantoprazol, jer će lekar možda morati da prilagodi doze ovih lekova;
• ste na dugoročnoj terapiji lekom iz grupe inhibitora protonske pumpe (IPP-uključujući pantoprazol), posebno ako ona traje duže od godinu dana, jer tada može doći do blagog povećanja rizika od preloma kuka, ručnog zgloba ili kičme;
• bolujete od osteoporoze ili uzimate kortikosteroide (koji utiču na gustinu kostiju i mogu povećati rizik od pojave osteoporoze);
• primate ovaj lek duže od 3 meseca, jer tada može doći do smanjenja koncentracije magnezijuma u krvi. Ovo se može manifestovati kao umor, nevoljni grčevi mišića, dezorijentacija, grčevi (konvulzije), vrtoglavica, ubrzan srčani rad. Ukoliko dođe do pojave bilo kog od ovih simptoma, recite to svom lekaru što pre. Smanjena koncentracija magnezijuma takođe može dovesti do smanjenja koncentracije kalijuma i kalcijuma u krvi. Lekar će Vas možda uputiti na redovne analize krvi u cilju praćenja koncentracije magnezijuma;
• ste ikada imali reakcije na koži nakon primene lekova sličnih pantoprazolu;
• pri lečenju pantoprazolom dobijete osip po koži (posebno na delovima tela koji su izloženi suncu), a naročito ako je ovo stanje praćeno pojavom bola u zglobovima; obratite se Vašem lekaru što pre jer će možda biti neophodno da se obustavi primena ovog leka;
• je potrebno da uskoro radite specifičnu analizu krvi u cilju utvrđivanja vrednosti hromogranina A.

Razgovarajte odmah sa svojim lekarom, pre ili nakon uzimanja ovog leka, ukoliko primetite bilo koji od sledećih simptoma, jer oni mogu ukazivati na drugo mnogo ozbiljnije oboljenje:

• neplaniran gubitak telesne mase;
• povraćanje, posebno ako se ponavlja;
• povraćanje krvi (može izgledati kao talog kafe u povraćenom sadržaju);
• krv u stolici (stolica može biti crne ili boje katrana);
• otežano gutanje ili bol pri gutanju;
• bledilo kože i osećate se slabo i malaksalo (anemija);
• bol u grudima;
• bol u želucu;
• težak i/ili uporan proliv (dijareja), jer je ovaj lek povezan sa blagim porastom broja bakterijskih infekcija gastrointestinalnog trakta.

Vaš lekar će odlučiti da li je potrebno da uradite dodatne analize kako bi se isključilo prisustvo malignog oboljenja jer primena pantoprazola može maskirati simptome karcinoma i odložiti postavljanje dijagnoze. Ukoliko uprkos terapiji Vaši simptomi i dalje postoje, lekar će razmotriti sprovođenje dodatnih ispitivanja.

Deca i adolescenti

Ovaj lek se ne sme primenjivati kod dece uzrasta do 18 godina, zbog toga što nije dokazano da deluje u ovoj populacionoj grupi.

Drugi lekovi i Pantoprazol NORMON

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko primenjujete, donedavno ste primenjivali ili ćete možda primenjivati bilo koje druge lekove, uključujući lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta. Ovo je iz razloga što lek Pantoprazol NORMON može uticati na dejstvo nekih drugih lekova, zbog čega je potrebno da Vašeg lekara obavestite ukoliko uzimate:

• lekove kao što su ketokonazol, itrakonazol i posakonazol (koji se koriste u lečenju gljivičnih infekcija) ili erlotinib (koristi se u lečenju određenih vrsta karcinoma) jer lek Pantoprazol NORMON može umanjiti dejstvo ovih lekova;
• lekove koji se koriste u terapiji HIV infekcije, kao što je atazanavir;
• varfarin i fenprokumon (lekovi koji sprečavaju pojavu krvnih ugrušaka) jer će Vas lekar možda uputiti na dodatne analize krvi;
• metotreksat (lek koji se koristi za lečenje reumatoidnog artritisa, psorijaze i nekih vrsta karcinoma) – ukoliko ste na terapiji ovim lekom, Vaš lekar će možda privremeno obustaviti lečenje lekom Pantoprazol NORMON, jer pantoprazol može dovesti do povećanja vrednosti metotreksata u krvi;
• fluvoksamin (koji se koristi u terapiji depresije i drugih psihijatrijskih poremećaja) – ukoliko uzimate ovaj lek Vaš lekar će možda prilagoditi dozu pantoprazola;
• rifampicin (koji se koristi u terapiji bakterijskih infekcija);
• preparate na bazi kantariona (Hypericum perforatum) (koji se koriste za lečenje blažih oblika depresije).

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primite ovaj lek.

Odgovarajući podaci o upotrebi pantoprazola u trudnoći nisu dostupni. Postoje podaci o izlučivanju pantoprazola u majčino mleko.

Ovaj lek treba da Vam bude primenjen samo ukoliko Vaš lekar smatra da je korist od lečenja za Vas veća od potencijalnog rizika po Vaše nerođeno dete ili novorođenče.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Pantoprazol NORMON nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljama vozilima i rukovanja mašinama.

Ukoliko Vam se jave neželjene reakcije, kao što su vrtoglavica ili poremećaj vida, nemojte upravljati vozilima ni rukovati mašinama.

Lek Pantoprazol NORMON sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmoL (23 mg) natrijuma po dozi, odnosno suštinski je bez natrijuma.

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Nikada nećete biti u prilici da sami primenjujete ovaj lek. Vaš lekar ili medicinska sestra će Vam primeniti dnevnu dozu putem injekcije u venu, tokom perioda od 2 do 15 minuta.

Preporučena doza za odrasle je:

• refluksni ezofagitis, čir želuca i dvanaestopalačnog creva: jedna bočica (40 mg pantoprazola) na dan;
• dugotrajno lečenje Zollinger-Ellison-ovog sindroma i drugih stanja koja se odlikuju prevelikim lučenjem želudačne kiseline: dve bočice (80 mg pantoprazola) na dan. Vaš lekar će u daljem toku lečenja možda prilagoditi Vašu dozu, zavisno od vrednosti lučenja kiseline u želucu. Ukoliko Vam je propisano više od 2 bočice (80 mg) na dan, lek će Vam biti primenjen u dve jednake doze. Vaš lekar može propisati kratkotrajnu terapiju dozom većom od 4 bočice (160 mg) na dan. Ukoliko je potrebna brza kontrola lučenja želudačne kiseline, početna doza od 160 mg (4 bočice) treba da bude dovoljna za uspešno smanjenje količine želudačne kiseline.

Rastvor za injekciju se priprema rastvaranjem sadržaja jedne bočice u 10 mL fiziološkog rastvora. Ovaj rastvor može da bude primenjen direktno ili posle razblaživanja sa 100 mL fiziološkog rastvora ili 5% glukozom.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Ukoliko imate teško oštećenje funkcije jetre, Vaš lekar će propisati manju dozu leka (20 mg tj. pola bočice).

Primena kod dece i adolescenata

Primena leka Pantoprazol NORMON se ne preporučuje kod dece i adolescenata uzrasta ispod 18 godina.

Ako ste primili više leka Pantoprazol NORMON nego što treba

Verovatnoća da će Vam biti primenjeno više leka Pantoprazol NORMON nego što treba je jako mala, jer će doziranje kontrolisati Vaš lekar ili medicinska sestra. Međutim, recite Vašem lekaru ili medicinskoj sestri, ako mislite da su zaboravili da Vam daju propisanu dozu leka.

Nisu poznati simptomi predoziranja.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko Vam se javi bilo koje od narednih neželjenih dejstava, odmah se obratite Vašem lekaru ili pozovite službu hitne medicinske pomoći:

• Ozbiljne alergijske reakcije (učestalost-retka, neželjena dejstva mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): oticanje jezika i/ili grla, poteškoće sa gutanjem, koprivnjača, otežano disanje, alergijski otok lica (Quincke edem/angioedem), jaka vrtoglavica praćena ubrzanim srčanim radom i obilnim znojenjem;
• Ozbiljni kožni poremećaji (nepoznata učestalost ispoljavanja, ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): pojava plikova na koži uz naglo pogoršanje opšteg zdravstvenog stanja, erozija (ranica), uključujući blago krvarenje, očiju, nosa, usta/usana ili genitalija (Stevens-Johnson Syndrome, Lyell –ov sindrom, multiformni eritem) i osetljivost na svetlost (fotosenzitivnost);
• drugi ozbiljni poremećaji (nepoznata učestalost javljanja, ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): žuta prebojenost kože ili beonjača očiju (teško oštećenje ćelija jetre, žutica) ili povećanje telesne temperature, osip po koži i uvećanje bubrega ponekad praćeno bolnim mokrenjem i bolom u donjem delu leđa (ozbiljno zapaljenje bubrega), koje može voditi otkazivanju rada bubrega (bubrežna insuficijencija).

Ostala neželjena dejstva

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): zapaljenje zida vene i zgrušavanje krvi (tromboflebitis) na mestu primene injekcije, benigni polipi u želucu.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): glavobolja, vrtoglavica, proliv, mučnina, povraćanje, nadimanje (gasovi), otežano pražnjenje creva, suva usta, bol i nelagodnost u trbuhu, osip po koži, generalizovani osip (egzantem, erupcije), svrab, osećaj slabosti, iscrpljenosti ili opšte malaksalosti, poremećaji spavanja, prelom kuka, ručnog zgloba ili kičme.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): oštećenje ili potpuni nedostatak funkcije čula ukusa, smetnje sa vidom kao što je zamagljen vid, koprivnjača, bol u zglobovima, bolovi u mišićima, promena telesne mase, porast telesne temperature, groznica (visoka telesna temperatura), oticanje nogu (periferni edem), alergijske reakcije, depresija, uvećanje dojki kod muškaraca.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): dezorjentacija.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): halucinacije, konfuzija (posebno kod pacijenata koji su ove simptome imali i ranije), smanjenje vrednosti natrijuma u krvi, smanjenje vrednosti magnezijuma u krvi (videti odeljak 2), abnormalne reakcije na koži (trnjenje ili bockanje, toplote, pečenja ili utrnulosti kože (parestezija), osip uz moguću pojavu bola u zglobovima, zapaljenje debelog creva koje dovodi do učestalih vodenastih proliva.

Neželjena dejstva koja se mogu uočiti na osnovu laboratorijskih analiza krvi

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): porast vrednosti enzima jetre.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): povećane vrednosti bilirubina, porast nivoa masti u krvi, drastičan pad broja jedne vrste belih krvnih zrnaca praćen jakom groznicom (visokom telesnom temperaturom).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): smanjenje broja krvnih pločica (trombocita) što može dovesti do pojave modrica i krvarenja češće nego obično, smanjenje broja belih krvnih zrnaca (leukocita) što može voditi češćoj pojavi infekcija, istovremeno abnormalno smanjenje broja crvenih i belih krvnih zrnaca kao i krvnih pločica.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije

Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati van domašaja i vidokruga dece.

Ne smete koristiti lek Pantoprazol NORMON posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon “Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30°C u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Nakon rekonstitucije ili rekonstitucije i razblaživanja fizička i hemijska stabilnost su dokazane u periodu od 12 sati na temperaturi do 25°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, uslovi i vreme čuvanja su odgovornost korisnika.

Aktivna supstanca je pantoprazol-natrijum seskvihidrat.

Jedna bočica sadrži 40 mg pantoprazola (u obliku pantoprazol-natrijum seskvihidrata). Pomoćna supstanca je dinatrijum-edetat.

Kako izgleda lek Pantoprazol NORMON i sadržaj pakovanja

Beo do skoro beo prašak poroznog izgleda.

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla hidrolitičke otpornosti tip I sa hlorobutil gumenim čepom i aluminijumskom „flip-off“ kapicom.

Intermedijerno pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 25 staklenih bočica sa praškom za rastvor za injekciju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva intermedijerna pakovanja sa po 25 staklenih bočica (ukupno 50 staklenih bočica) i jedno Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole: FARMALOGIST D.O.O. BEOGRAD, Mirijevski bulevar 3, Beograd

Proizvođač: LABORATORIOS NORMON S.A., Ronda de Valdecarrizo 6, Tres Cantos, Madrid, Španija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

21.08.2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-01856-18-001 od 21.08.2020.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

• Refluksni ezofagitis
• Gastrični i duodenalni ulkus
• Zollinger-Ellison-ov sindrom i druga patološka hipersekretorna stanja

Doziranje i način primene

Ovaj lek treba da primenjuje zdravstveni stručnjak pod odgovarajućim medicinskim nadzorom. Intravenska primena leka Pantoprazol NORMON se preporučuje samo kada oralna primena nije moguća. Dostupni su podaci o intravenskoj primeni za period do 7 dana. Zbog toga, odmah čim je to moguće, parenteralnu terapiju lekom Pantoprazol NORMON treba obustaviti i umesto nje uvesti oralnu primenu 40 mg pantoprazola.

Doziranje

Refluksni ezofagitis, gastrični i duodenalni ulkus

Preporučena intravenska doza je jedna bočica leka Pantoprazol NORMON (40 mg pantoprazola) na dan.

Zollinger-Ellison-ov sindrom i druga patološka hipersekretorna stanja

U hroničnoj terapiji Zollinger-Ellison-ovog sindroma i drugih patoloških hipersekretornih stanja lečenje treba započeti dnevnom dozom od 80 mg leka Pantoprazol NORMON. Nakon toga, doza se može titrirati po potrebi, u vidu povećanja ili smanjenja, zavisno od dobijenih rezultata merenja sekrecije želudačne kiseline. U slučaju doza većih od 80 mg na dan, treba ih podeliti i dati dva puta na dan. Moguće je kratkotrajno povećavanje doze pantoprazola iznad 160 mg na dan, ali se ne sme sprovoditi duže nego što je potrebno da se postigne adekvatna kontrola lučenja želudačne kiseline.

U slučaju kada je potrebna brza kontrola lučenja želudačne kiseline, početna doza od 2 x 80 mg leka Pantoprazol NORMON je dovoljna za postizanje smanjenja sekrecije kiseline u željenom rasponu (<10 mEq/h) u roku od 1 h kod većine pacijenata.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ne treba prekoračiti dnevnu dozu od 20 mg pantoprazola (polovinu bočice od 40 mg) (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak

„Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak „Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene leka Pantoprazol NORMON, 40 mg, prašak za rastvor za injekciju, kod dece mlađe od 18 godina starosti, nisu ustanovljene. Zbog toga se primena leka Pantoprazol NORMON 40 mg, prašak za rastvor za injekciju ne preporučuje za primenu kod pacijenata mlađih od 18 godina.

Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljku „Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka), međutim, ne može se dati preporuka o doziranju na osnovu zaključaka iz navedenih informacija.

Način primene

Rastvor spreman za primenu se priprema sa 10 mL 0,9% natrijum-hlorida (9 mg/mL).

Za uputstvo o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva rukovanja lekom”.

Pripremljen rastvor se može primeniti direktno ili se može dati nakon daljeg razblaživanja sa 100 mL 0,9%- tnog rastvora natrijum-hlorida (9 mg/mL) ili 5%-tnog rastvora glukoze (55 mg/mL).

Nakon pripreme rastvor mora biti upotrebljen u roku od 12 sati.

Lek treba primeniti intravenskim putem u periodu od 2 do 15 minuta.

Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivnu supstancu, supstituisane benzimidazole ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku „Lista pomoćnih supstanci”

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Malignitet želuca

Simptomatski odgovor na terapiju pantoprazolom može maskirati simptome maligniteta želuca i može odložiti postavljanje dijagnoze. U prisustvu bilo kog upozoravajućeg simptoma (npr. značajan nenameran gubitak telesne mase, rekurentno povraćanje, disfagija, hematemeza, anemija ili melena) i kada je gastrični ulkus suspektan ili prisutan, potrebno je isključiti malignitet.

Ukoliko, uprkos adekvatnoj terapiji simptomi perzistiraju, treba razmotriti sprovođenje dodatnih ispitivanja.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, tokom terapije treba pratiti vrednosti enzima jetre u toku terapije pantoprazolom. U slučaju porasta vrednosti enzima jetre, ovu terapiju treba obustaviti (videti odeljak

„Doziranje i način primene”).

Istovremena primena sa inhibitorima HIV proteaze

Istovremena primena pantoprazola sa inhibitorima HIV proteaze čija resorpcija zavisi od pH vrednosti želudačnog sadržaja (kao što je atazanavir) se ne preporučuje zbog značajnog smanjenja njihove bioraspoloživosti (videti odeljak „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija” u Sažetku karakteristika leka).

Bakterijske gastrointestinalne infekcije

Terapija lekom Pantoprazol NORMON može voditi blagom povećanju rizika od pojave gastrointestinalnih infekcija uzrokovanih bakterijama kao što su Salmonella i Campylobacter ili C.difficile.

Hipomagnezemija

Kod pacijenata koji su bili na terapiji inhibitorima protonske pumpe (kao što je pantoprazol) najmanje tri meseca, a u većini slučajeva godinu dana, prijavljena je teška hipomagnezemija. Ozbiljne manifestacije hipomagnezemije kao što su umor, grčenje mišića, delirijum, konvulzije, vrtoglavica i ventrikularne aritmije se mogu javiti, ali u početku mogu biti prikrivene i stoga se mogu prevideti. Kod većine ovih pacijenata, nakon nadoknade magnezijuma i obustave primene inhibitora protonske pumpe došlo je do korigovanja hipomagnezemije.

Kod pacijenata kod kojih se očekuje da će biti ma dugoročnoj terapiji ili koji primaju inhibitore protonske pumpe istovremeno sa digoksinom ili lekovima koji mogu dovesti do pojave hipomagnezemije (npr. diuretici), lekar mora razmotriti određivanje koncentracije magnezijuma u krvi pre započinjanja terapije i periodično tokom same terapije inhibitorima protonske pumpe.

Frakture kostiju

Inhibitori protonske pumpe, posebno kada se primenjuju u velikim dozama i tokom dužeg vremenskog perioda (više od godinu dana), mogu umereno povećati rizik od frakture kuka, ručnog zgloba i kičme, naročito kod starijih pacijenata ili u prisustvu drugih utvrđenih faktora rizika. Opservacione studije ukazuju da inhibitori protonske pumpe mogu povećati ukupan rizik od frakture za 10-40%. Ovo povećanje delimično

može biti posledica drugih faktora rizika. Pacijenti sa povećanim rizikom od osteoporoze zahtevaju posebnu negu, u skladu sa važećim kliničkim smernicama i uz obezbeđenje adekvatnog unosa vitamina D i kalcijuma.

Subakutni kutani eritemski lupus (engl. Subacute Cutaneous Lupus Erythematosus – SCLE)

Primena inhibitora protonske pumpe je veoma retko povezana sa slučajevima SCLE. U slučaju pojave lezija, posebno na delovima kože izloženim sunčevom zračenju, i ukoliko su praćene artralgijom pacijent treba što pre da se obrati lekaru, koji treba da razmotri obustavu terapije lekom Pantoprazol NORMON.

Pojava SCLE nakon terapije jednim inhibitorom protonske pumpe može povećati rizik od pojave SCLE pri terapiji drugim lekom iz ove grupe.

Uticaj na laboratorijska ispitivanja

Povećane vrednosti hromogranina A (CgA) mogu uticati na ispitivanja u cilju postavljanja dijagnoze neuroendokrinih tumora. Kako bi se izbegla ova interferencija, terapiju lekom Pantoprazol NORMON treba obustaviti najmanje 5 dana pre utvrđivanja vrednosti CgA (videti odeljak „Farmakodinamski podaci” u Sažetku karakteristika leka). Ukoliko se nakon inicijalnog određivanja vrednosti CgA i gastrina nisu vratili u referentne opsege, merenja treba ponoviti 14 dana nakon obustave terapije inhibitorom protonske pumpe.

Natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po bočici, tako da se može smatrati da je u suštini bez natrijuma (engl. sodium-free).

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Lekovi čija farmakokinetika (resorpcija) zavisi od pH vrednosti želudačnog sadržaja

Usled izražene i dugotrajne inhibicije sekrecije želudačne kiseline, primena pantoprazola može uticati na resorpciju drugih lekova čija bioraspoloživost nakon oralne primene bitno zavisi od pH želudačnog sadržaja (npr. antifungalni azoli kao što su ketokonazol, itrakonazol, posakonazol i drugi lekovi kao što je erlotinib).

Inhibitori HIV proteaze

Istovremena primena pantoprazola sa inhibitorima HIV proteaze čija resorpcija zavisi od pH vrednosti želudačnog sadržaja (kao što je atazanavir) se ne preporučuje zbog značajnog smanjenja njihove bioraspoloživosti (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka).

Ukoliko je istovremena primena inhibitora HIV proteaze sa inhibitorom protonske pumpe neophodna, preporučuje se pažljivo kliničko praćenje (npr. putem virus load testa). Doza pantoprazola od 20 mg na dan ne treba da se prekorači. Možda će biti potrebno prilagođavanje doze inhibitora HIV proteaze.

Kumarinski antikoagulansi (fenprokumon ili varfarin)

Istovremena primena pantoprazola sa varfarinom ili fenprokumonom nije imala uticaja na farmakokinetiku varfarina, fenprokumona ili vrednost INR (engl. International Normalised Ratio). Međutim, bilo je izveštaja o povećanju INR-a i protrombinskog vremena (PT) kod pacijenata na istovremenoj terapiji pantoprazolom i varfarinom ili fenprokumonom. Povećanja vrednosti INR i PT mogu dovesti do abnormalnog krvarenja, čak i sa smrtnim ishodom. Pacijenti na terapiji pantoprazolom i varfarinom ili fenprokumonom će možda zahtevati medicinski nadzor u cilju praćenja eventualnog povećanja vrednosti INR i PT.

Metotreksat

Kod nekih pacijenata prijavljeno je povećanja vrednosti metotreksata pri istovremenoj upotrebi velikih doza ovog leka (npr. 300 mg) i inhibitora protonske pumpe. Zbog toga će se u slučajevima, kada se metotreksat primenjuje u velikoj dozi (npr. terapija karcinoma i psorijaze), možda će biti neophodno razmatranje privremenog obustavljanja terapije pantoprazolom.

Ostala ispitivanja interakcija

Pantoprazol se intenzivno metaboliše u jetri putem sistema enzima citohroma P450. Dominantan metabolički put je demetilacija putem CYP2C19, dok drugi metabolički putevi uključuju oksidaciju preko CYP3A4. Ispitivanja interakcija sa lekovima koji se metabolišu istim putevima, kao što su karbamazepin, diazepam,

glibenklamid, nifedipin i oralni kontraceptiv na bazi kombinacije levonorgestrela i etinilestradiola nisu ukazala na klinički značajne interakcije.

Interakcija pantoprazola sa drugim lekovima ili jedinjenjima koji se metabolišu istim enzimskim sistemom se ne može isključiti.

Rezultati niza ispitivanja interakcija pokazuju da pantoprazol nema uticaja na metabolizam aktivnih supstanci koje se metabolišu sistemom CYP1A2 (kao što su kofein i teofilin), CYP2C9 (kao što su piroksikam, diklofenak, naproksen), CYP2D6 (kao što je metoprolol), CYP2E1 (kao što je etanol) i ne utiče na resorpciju digoksina povezanu sa p-glikoproteinom.

Nije bilo interakcija sa istovremeno primenjenim antacidima.

Takođe su sprovedena ispitivanja interakcija pri istovremenoj primeni pantoprazola sa antibioticima (klaritromicin, metronidazol, amoksicilin). Nisu zabeležene klinički značajne interakcije.

Lekovi koji inhibiraju ili indukuju CYP2C19

Inhibitori CYP2C19, kao što je fluvoksamin, mogu povećati sistemsku izloženost pantoprazolu. Može se razmotriti smanjenje doze kod pacijenata na dugoročnoj terapiji velikim dozama pantoprazola, ili kod onih sa oštećenom funkcijom jetre.

Induktori CYP2C19 i CYP3A4, kao što su rifampicin i preparati na bazi kantariona (Hypericum perforatum), mogu smanjiti plazma koncentracije inhibitora protonske pumpe koji se metabolišu ovim enzimskim sistemima.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća

Ograničeni podaci kod trudnica (između 300-1000 ishoda trudnoće) ukazuju da pantoprazol nema malformativno dejstvo kao ni feto/neonatalnu toksičnost.

Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak „Pretklinički podaci o bezbednosti leka” u sažetku karakteristika leka.

Kao mera opreza, preporučuje se izbegavanje primene leka Pantoprazol NORMON tokom trudnoće.

Dojenje

Podaci dobijeni ispitivanjima na životinjama pokazuju da se pantoprazol izlučuje u mleko. Nema dovoljno podataka o ekskreciji pantoprazola u majčino mleko, ali je ona zabeležena kod dojilja. Upravo zbog ovoga ne može se isključiti rizik za novorođenče/odojče. Zbog toga, odluka o tome da li treba nastaviti/prekinuti dojenje ili nastaviti/prekinuti terapiju lekom Pantoprazol NORMON, mora se doneti uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist terapije lekom Pantoprazol NORMON za majku.

Plodnost

Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na štetna dejstva na plodnost nakon primene pantoprazola (videti odeljak „Pretklinički podaci o bezbednosti leka” u sažetku karakteristika leka.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Lek Pantoprazol NORMON nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljama vozilima i rukovanja mašinama.

Mogu se javiti neželjene reakcije, kao što su vrtoglavica i poremećaj vida (videti odeljak„Neželjena dejstva ”

u Sažetku karakteristika leka.

Pacijente kod kojih se ove neželjene reakcije jave treba savetovati da ne upravljaju vozilima i ne rukuju mašinama.

Neželjena dejstva

Pojava neželjenih reakcija se može očekivati kod oko 5% pacijenata. Najčešće prijavljena neželjena reakcija je tromboflebitis na mestu primene injekcije. Kod oko 1% pacijenata javile su se dijareja i glavobolja.

U tabeli ispod navedene su neželjene reakcije prijavljene pri primeni pantoprazola, a koje su prikazane prema sledećoj klasifikaciji učestalosti:

veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10);

povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000);

nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Za sve neželjene reakcije koje su prijavljene tokom postmarketinškog iskustva nije moguće utvrditi njihovu učestalost, pa su stoga one navedene u kategoriji nepoznata učestalost.

Unutar svake kategorije učestalosti, neželjene reakcije su prikazane po opadajućoj ozbiljnosti.

Tabela 1. – Tabelarni prikaz neželjenih reakcija na pantoprazol u kliničkim studijama i postmarketinškom praćenju

1 hipokalcemija udružena sa hipomagnezemijom

2 mišićni spazam kao posledica disbalansa elektrolita Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Nema poznatih simptoma predoziranja kod ljudi.

Sistemska izloženost pantoprazolu u dozi do 240 mg koja je primenjena intravenski u periodu od 2 minuta je dobro tolerisana.

S obzirom na to da se pantoprazol u velikom obimu vezuje za proteine plazme, ne može se lako ukloniti dijalizom.

U slučaju predoziranja praćenog kliničkim znacima intoksikacije, osim simptomatske i suportivne terapije, ne mogu se dati druge specifične preporuke kod predoziranja pantoprazolom.

Lista pomoćnih supstanci dinatrijum-edetat Inkompatibilnost

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom”.

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorenog leka:

2 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije i razblaživanja:

Nakon rekonstitucije ili rekonstitucije i razblaživanja fizička i hemijska stabilnost su dokazane u periodu od 12 sati na temperaturi do 25°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, uslovi i vreme čuvanja su odgovornost korisnika.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Uslovi čuvanja pre otvaranja

Čuvati na temperaturi do 30°C u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije i razblaživanja leka, videti odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla hidrolitičke otpornosti tip I sa hlorobutil gumenim čepom i aluminijumskom „flip-off“ kapicom.

Intermedijerno pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 25 staklenih bočica sa praškom za rastvor za injekciju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva intermedijerna pakovanja sa po 25 staklenih bočica (ukupno 50 staklenih bočica) i jedno Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Rastvor spreman za upotrebu priprema se ubrizgavanjem 10 mL fiziološkog rastvora (rastvora za injekciju/infuziju natrijum-hlorida 9 mg/mL odnosno 0,9%) u bočicu sa praškom. Rastvor dobijen rekonstitucijom je bistar, bezbojan do blago žućkast. Ovaj rastvor se može koristiti direktno ili se može primeniti nakon razblaživanja upotrebom 100 mL fiziološkog rastvora ili 5% rastvora glukoze (55 mg/mL). Za razblaživanje treba upotrebiti stakleni ili plastični kontejner.

Nakon rekonstitucije ili rekonstitucije i razblaživanja fizička i hemijska stabilnost su dokazane u periodu od 12 sati na temperaturi do 25°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor treba upotrebiti odmah.

Lek Pantoprazol NORMON ne treba rekonstituisati niti mešati sa drugim rastvaračima, osim gore navedenih. Lek treba primeniti intravenskim putem u periodu od 2 do 15 minuta.

Sadržaj bočice je za jednokratnu upotrebu.

Svu neiskorišćenu količinu leka kao i proizvod koji je promenio izgled (npr. ukoliko se uoči zamućenost ili pojava taloga) treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Napomena: Ovo Uputstvo za lek je ispravljeno u skladu sa Rešenjem o ispravci br: 515-14-00231-2020-8- 002 od 18.11.2020.