Ulsepan™ 40mg prašak za rastvor za injekciju

• Refluksni ezofagitis
• Ulkus želuca i duodenuma
• Zollinger–Ellison-ov sindrom i druga stanja patološke hipersekrecije

Ovaj lek treba da primenjuje zdravstveni radnik pod odgovarajućim medicinskim nadzorom. Intravenska primena leka Ulsepan preporučuje se samo ukoliko oralna primena nije moguća. Dostupni podaci o intravenskoj primeni dostupni su za period do 7 dana. Zbog toga, čim se steknu klinički uslovi, intravensku primenu pantoprazola treba obustaviti i zameniti je oralnom primenom 40 mg pantoprazola.

Doziranje

Ulkus želuca i duodenuma, refluksni ezofagitis

Preporučena intravenska doza je jedna bočica (40 mg pantoprazola) dnevno.

Zollinger-Ellison-ov sindrom i druga stanja patološke hipersekrecije

Za dugotrajno lečenje Zollinger-Ellison sindroma i drugih stanja patološke hipersekrecije pacijenti treba da započnu lečenje sa 80 mg pantoprazola dnevno. Doza se zatim po potrebi može povećati ili smanjiti zavisno od količine izmerene želudačne kiseline. Doze veće od 80 mg dnevno treba podeliti i davati dva puta dnevno. Moguće je privremeno povećanje doze na preko 160 mg pantoprazola, ali ovo ne treba praktikovati duže nego što je potrebno za adekvatnu kontrolu lučenja želudačne kiseline.

U slučaju da je potrebna brza kontrola lučenja želudačne kiseline, kod većine pacijenata dovoljna je početna doza od 2 x 80 mg pantoprazola za kontrolu smanjenja proizvodnje kiseline u željenom opsegu (<10 mEq/h) u toku jednog sata.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ne sme se prekoračiti dnevna doza od 20 mg (polovina bočice sa 40 mg) pantoprazola (videti odeljak 4.4).

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega prilagođavanje doze nije potrebno (videti odeljak 5.2).

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata prilagođavanje doze nije potrebno (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Ulsepan, prašak za rastvor za injekciju, 40 mg, nije ustanovljena kod dece mlađe od 18 godina. Zbog toga se lek Ulsepan, prašak za rastvor za injekciju, 40 mg, ne preporučuje za primenu kod pacijenata mlađih od 18 godina.

Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljku 5.2, ali se ne mogu dati preporuke o doziranju leka. Način primene

Rastvor se priprema dodavanjem 10 mL fiziološkog rastvora 0,9% natrijum hlorid (9 mg/mL) u bočicu koja

sadrži prašak za injekciju.

Za uputstvo o rekonstituciji i razblaženju leka pre primene videti odeljak 6.6.

Pripremljen rastvor se može primeniti direktno ili se može dati nakon daljeg razblaživanja sa 100 mL 0,9%- tnog rastvora natrijum-hlorida (9 mg/mL) ili 5%-tnog rastvora glukoze (55 mg/mL).

Pripremljeni rastvor mora se upotrebiti u roku od 12 sati.

Lek treba primeniti intravenskim putem tokom 2 - 15 minuta.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu, supstituisane benzimidazole ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Gastrični malignitet

Simptomatski odgovor na pantoprazol može prikriti simptome gastričnog maligniteta i može odložiti postavljanje dijagnoze. Kod pojave bilo kog upozoravajućeg simptoma (npr. značajnog nenamernog gubitka telesne mase, učestalog povraćanja, disfagije, hematemeze, anemije ili melene) i kada je gastrični ulkus suspektan ili prisutan, potrebno je isključiti malignitet.

Ako se i pored adekvatne terapije simptomi ne povlače, potrebno je izvršiti dodatna ispitivanja.

Oštećena funkcija jetre

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, tokom terapije pantoprazolom potrebno je redovno pratiti vrednosti enzima jetre. U slučaju porasta njihovih nivoa, terapiju treba prekinuti (videti odeljak 4.2).

Istovremena primena sa inhibitorima HIV proteaze

Istovremena primena pantoprazola i inhibitora HIV proteinaze kod kojih apsorpcija zavisi od kiselog intragastričnog pH kao što je atazanavir se ne preporučuje, zbog značajnog smanjenja njihove bioraspoloživosti (videti odeljak 4.5).

Gastrointestinalne bakterijske infekcije

Terapija pantoprazolom može dovesti do blagog povećanja rizika od nastanka gastrointestinalnih infekcija prouzrokovanih bakterijama kao što su Salmonella i Campylobacter ili C. Difficile.

Hipomagnezemija

Zabeleženi su slučajevi teške hipomagnezemije kod pacijenata koji su bili na terapiji inhibitorima protonske pumpe (IPP) kao što je pantoprazol tokom najmanje tri meseca, a u većini slučajeva tokom godinu dana. Mogu se javiti ozbiljne manifestacije hipomagnezemije kao što su zamor, grčenje mišića, delirijum, konvulzije, vrtoglavica i ventrikularna aritmija, u početku mogu biti prikriveni i zbog toga se mogu prevideti. Kod većine ovih pacijenata, nakon nadoknade magnezijuma i obustave primene inhibitora protonske pumpe došlo je do korigovanja hipomagnezemije.

Kod pacijenta za koje se očekuje da će biti na dugoročnoj terapiji ili koji primaju inhibitore protonske pumpe IPP istovremeno sa digoksinom ili lekovima koji mogu izazvati hipomagnezemiju (npr. diuretici), potrebno je razmotriti određivanje koncentracije magnezijuma u krvi pre započinjanja terapije IPP i periodično, tokom lečenja.

Frakture kostiju

Inhibitori protonske pumpe, naročito ako se primenjuju u velikim dozama i tokom dužeg vremenskog perioda (duže od godinu dana), mogu umereno povećati rizik od frakture kuka, ručnog zgloba i kičme, uglavnom kod starijih pacijenata ili u prisustvu drugih prepoznatih faktora rizika. Observacione studije sugerišu da inhibitori protonske pumpe mogu povećati ukupan rizik od preloma za 10–40%. Neka od ovih povećanja mogu biti posledica drugih faktora rizika. Pacijente sa povećanim zahtevaju posebnu negu, u skladu sa važećim kliničkim smernicama i uz obezbeđenje adekvatnog unosa vitamina D i kalcijuma.

Subakutni kožni eritemski lupus (engl. Subacute Cutaneous Lupus Erythematosus-(SCLE)

Primena inhibitora protonske pumpe je povezana veoma retko sa slučajevima SCLE. Ukoliko se pojave lezije, posebno na mestima koja su direktno izložena suncu, i ukoliko su povezane pojavom artralgije, pacijentu je potrebno odmah ukazati medicinsku pomoć, a lekar bi trebalo da razmotri prekid primene pantoprazola. Pojava SCLE nakon terapije jednim inhibitorom protonske pumpe može povećati rizik od pojave SCLE pri terapiji drugim lekom iz ove grupe.

Lek Ulsepan sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmoL (23 mg) natrijuma po dozi tj. "suštinski je bez natrijuma"

Lekovi čija farmakokinetika (resorpcija) zavisi od pH vrednosti želudačnog sadržaja

Usled izražene i dugotrajne inhibicije lučenja želudačne kiseline, primena pantoprazola može uticati na resorpciju drugih lekova čija bioraspoloživost nakon oralne primene bitno zavisi od pH želudačnog sadržaja, npr. antifungalni azoli kao što su ketokonazol, itrakonazol, posakonazol i drugi lekovi kao što je erlotinib.

Inhibitori HIV proteaze

Istovremena primena pantoprazola sa inhibitorima HIV proteaze čija resorpcija zavisi od pH vrednosti želudačnog sadržaja (kao što je atazanavir) se ne preporučuje zbog značajnog smanjenja njihove bioraspoloživosti (videti odeljak 4.4).

Ako se smatra da je kombinacija inhibitora HIV proteaze sa inhibitorom protonske pumpe neizbežna, preporučuje se pažljivo kliničko praćenje (npr. putem virus load). Ne sme se prekoračiti doza pantoprazola od 20 mg dnevno. Možda će biti potrebno prilagoditi dozu inhibitora HIV proteaze.

Kumarinski antikoagulansi (fenprokumon ili varfarin)

Istovremena primena pantoprazola sa varfarinom ili fenprokumonom nije imala uticaja na farmakokinetiku varfarina, fenoprokumona ili vrednosti INR (engl. International Normalised Ratio). Međutim, postoje izveštaji o povećanom INR-a i protrombinskom vremenu (PT) kod pacijenata koji su istovremeno primali IPP i varfarin ili fenoprokumon. Povećanje INR i protrombinskog vremena može dovesti do abnormalnih krvarenja, čak i sa smrtnim ishodom. Za pacijente koji primaju pantoprazol i varfarin ili fenprokumon će možda biti potreban medicinski nadzor u cilju praćenja vrednosti INR i protrombinskog vremena.

Metotreksat

Istovremena primena visokih doza metotreksata (npr. 300 mg) i inhibitora protonske pumpe, kod nekih pacijenata može dovesti do povećanja vrednosti metotreksata. Zbog toga, kod pacijenata kod kojih se primenjuju visoke doze metotreksata, npr. kod terapije karcinoma i psorijaze, možda će biti neophodno razmatranje privremenog obustavljanja terapije pantoprazolom.

Ostale studije interakcija

Pantoprazol se intezivno metaboliše u jetri putem sistema enzima citohroma P450. Glavni metabolički put je demetilacija putem CYP2C19, dok drugi metabolički putevi uključuju oksidaciju uz pomoć CYP3A4.

Studije interakcija sa lekovima koji se takođe metabolišu ovim putevima, kao što su karbamazepin, diazepam, glibenklamid, nifedipin i oralni kontraceptivi na bazi kombinacije levonorgestrela i etinil estradiola, nisu pokazale postojanje klinički značajnih interakcija.

Ne može se isključiti interakcija pantoprazola sa drugim lekovima ili jedinjenjima koja se metabolišu pomoću istog enzimskog sistema.

Rezultati opsežnih studija interakcija pokazali su da pantoprazol ne utiče na metabolizam aktivnih supstanci koje metaboliše CYP1A2 (kao sto su kofein, teofilin), CYP2C9 (kao što su piroksikam, diklofenak, naproksen), CYP2D6 (kao što je metoprolol), CYP2E1 (kao što je etanol) i da ne utiče na resorpciju digoksina povezanu sa p- glikoproteinom.

Nema interakcija tokom istovremene upotrebe sa antacidima.

Studije interakcija su takođe sprovedene prilikom istovremene primene pantoprazola sa pojedinim antibioticima (klaritromicin, metronidazol, amoksicilin). Nisu zabeležene klinički značajne interakcije.

Lekovi koji inhibiraju ili indukuju CYP2C19:

Inhibitori CYP2C19, poput fluvoksamina, mogu povećati sistemsku izloženost pantoprazolu. Smanjenje doze se može razmotriti kod pacijenata koji se dugo leče velikim dozama pantoprazola ili kod onih sa oštećenom funkcijom jetre.

Enzimski induktori koji utiču na CYP2C19 i CYP3A4 poput rifampicina i kantariona (Hipericum perforatum) mogu smanjiti koncentracije inhibitora protonske pumpe koji se metabolišu ovim enzimskim sistemima.

Trudnoća

Ograničeni podaci kod trudnica (između 300-1000 ishoda trudnoće) ne ukazuje na malformativnu ili feto/neonatalnu toksičnost pantoprazola.

Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Kao mera opreza, preporučuje se izbegavanje primene leka Ulsepan tokom trudnoće.

Dojenje

Ispitivanja na životinjama su pokazala da se pantoprazol izlučuje u mleko. Nema dovoljno podataka o ekskreciji pantoprazola u majčino mleko, ali je ona zabeležena kod dojilja. Upravo zbog ovoga ne može se isključiti rizik za novorođenče/odojče. Zbog toga, odluka o tome da li treba nastaviti/prekinuti dojenje ili nastaviti/prekinuti terapiju lekom Ulsepan, mora se doneti uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist terapije lekom Ulsepan za majku.

Plodnost

U studijama na životinjama nije bilo dokaza o oštećenju plodnosti nakon primene pantoprazola (videti odeljak 5.3).

Pantoprazol nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Pri primeni pantoprazola mogu se javiti neželjena dejstva kao što su vrtoglavica i poremećaji vida (videti odeljak 4.8). U slučaju njihove pojave, pacijenti ne smeju da upravljaju motornim vozilima i rukuju mašinama.

Kod oko 5% pacijenata može se očekivati pojava neželjenih dejstava na lek Ulsepan. Najčešće prijavljivano neželjeno dejstvo je tromboflebitis na mestu primene. Kod približno 1% pacijenata zabeleženi su dijareja i glavobolja.

Neželjena dejstva vezana za primenu leka Ulsepan navedena su u daljem tekstu prema klasi sistema organa i učestalosti.

Učestalosti su definisane kao: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1.000 do

<1/100), retko (≥1/10.000 do <1/1.000), veoma retko (<1/10.000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Za sve neželjene reakcije prijavljene u postmarketinškom periodu, nije moguće primeniti definisanu učestalost ispoljavanja zbog čega su one svrstane u kategoriji nepoznate učestalosti.

Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su prikazana prema opadajućem stepenu ozbiljnosti. Tabela: neželjene reakcije na pantoprazol u kliničkim studijama i postmarketinškom praćenju

1 hipokalcemija je udružena sa hipomagnezemijom

2 mišićni spazam kao posledica disbalansa elektrolita Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Nema poznatih simptoma predoziranja kod ljudi.

Sistemska izloženost pantoprazolu u dozi do 240 mg koja je primenjena intravenskim putem tokom 2 minuta dobro je tolerisana. S obzirom na to da se pantoprazol u velikom procentu vezuje za proteine plazme, ne može se lako ukloniti dijalizom.

U slučaju predoziranja praćenog kliničkim znacima intoksikacije, osim simptomatske i suportivne terapije, ne mogu se dati druge specifične preporuke kod predoziranja pantoprazolom.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi za poremećaj želudačne kiseline, inhibitori protonske pumpe

ATC šifra: A02BC02

Mehanizam dejstva

Pantoprazol je supstituisani benzimidazol koji inhibira sekreciju hlorovodonične kiseline u želucu putem specifične blokade protonske pumpe u parijetalnih ćelija.

Pantoprazol se konvertuje u svoj aktivni oblik u kiseloj sredini u parijetalnim ćelijama gde vrši inhibiciju enzima H+/K+- ATP-aze, odnosno završnu fazu produkcije hlorovodonične kiseline u želucu. Stepen inhibicije je dozno zavisan i utiče kako na osnovnu, tako i na stimulisanu sekreciju kiseline. Kod većine pacijenata povlačenje simptoma se očekuje u roku od dve nedelje. Kao i kod drugih inhibitora protonske pumpe i antagonista H2 receptora, terapija pantoprazolom uzrokuje smanjenu kiselost u želucu i tako povećava sekreciju gastrina srazmerno smanjenoj kiselosti. Povećanje sekrecije gastrina je reverzibilno. Pošto se pantoprazol vezuje za enzim distalno u odnosu na nivo ćelijskog receptora, on može inhibirati sekreciju hlorovodonične kiseline nezavisno od stimulacije drugim neurotransmiterima/hormonima (acetilholin, histamin, gastrin). Dejstvo nije zavisno od načina primene, tj isto je pri oralnoj ili inravenskoj primeni leka.

Farmakodinamsko dejstvo

Vrednosti gastrina natašte se pod dejstvom pantoprazola povećavaju. Kod kratkotrajne primene, u većini slučajeva, ove vrednosti ne prelaze gornju graničnu vrednost. Kod dugotrajne primene, vrednosti gastrina se u većini slučajeva udvostručuju. Ipak, do izrazitog povećanja vrednosti gastrina dolazi samo u izolovanim slučajevima. Posledično, uočeno je blago do umereno povećanje broja specifičnih endokrinih (ECL) ćelija želuca kod manjeg broja pacijenata pri dugoročnoj terapiji (jednostavna do adenomatoidna hiperplazija). Međutim, prema do sada sprovedenim ispitivanjima formiranje karcionoidnih prekursora (atipična hiperplazija) ili karcinoidi želuca otkriveni u eksperimentima na životinjama, (videti odeljak 5.3), nisu uočeni kod ljudi.

Prema rezultatima studija na životinjama, dugotrajna terapija pantoprazolom duže od godinu dana ne isključuje sasvim uticaj na endokrine parametre tireoidne žlezde.

Tokom terapije antisekretornim lekovima, kao odgovor na smanjeno lučenje hlorovodonične kiseline, dolazi do povećanja vrednosti gastrina u serumu. Takođe, dolazi do povećanja vrednosti CgA usled smanjenja kiselosti želudačnog sadržaja. Povećane vrednosti CgA može uticati na ispitivanja u cilju postavljanja dijagnoze neuroendokrinih tumora.

Dostupni publikovani podaci ukazuju da primenu inhibitora protonske pumpe treba obustaviti između 5 dana i 2 nedelje pre planiranog merenja vrednosti CgA, a kako bi se eventualno lažno povećane vrednosti CgA, uzrokovane primenom inhibitora protonske pumpe, vratile u referentni opseg.

Opšti farmakokinetički podaci

Farmakokinetička svojstva pantoprazola se ne razlikuju nakon jednokratne ili ponovljene primene.U rasponu doza od 10 do 80 mg, kinetika pantoprazola u plazmi je linearna i nakon oralne i nakon intravenske primene.

Distribucija

Vezivanje pantoprazola za proteine plazme je oko 98%. Volumen distribucije je oko 0,15 L/kg.

Biotransformacija

Pantoprazol se gotovo u potpunosti metaboliše u jetri. Glavni metabolički put je demetilacija izoenzimom

CYP2C19 praćena konjugacijom sulfata, dok drugi metabolički put uključuje oksidaciju izoenzimom CYP3A4.

Eliminacija

Terminalno poluvreme eliminacije je oko 1 sat, a klirens je oko 0,1 L/h/kg. Bilo je nekoliko slučajeva ispitanika sa odloženom eliminacijom. Zbog specifičnog vezivanja pantoprazola za enzime protonske pumpe parijetalnih ćelija, poluvreme eliminacije nije u korelaciji sa mnogo dužim trajanjem dejstva (inhibicija sekrecije želudačne kiseline).

Metaboliti pantoprazola se uglavnom eliminišu putem bubrega, što predstavlja glavni put ekskrecije (oko 80%) dok se ostatak izlučuje fecesom. Glavni metabolit kako u serumu tako i u urinu je desmetilpantoprazol koji je konjugovan sa sulfatom. Poluvreme eliminacije glavnog metabolita (oko 1,5 sat) nije mnogo duže od poluvremena eliminacije samog pantoprazola.

Farmakokinetika u posebnim populacijama Slabi metabolizeri

Približno 3% evropske populacije ima nedostatak funkcionalnog enzima CYP2C19 i nazivaju se

„slabim metabolizerima“. Kod tih pacijenata se metabolizam pantoprazola verovatno odvija preko izoenzima CYP3A4. Nakon primenjene pojedinačne doze od 40 mg pantoprazola, srednja vrednosti površine ispod krive koncentracije u plazmi je bila oko 6 puta veća kod „slabih metabolizera“ nego kod pacijenata koji imaju funkcionalan izoenzim CYP2C19 („snažni metabolizeri“). Srednje vrednosti maksimalnih koncentracija u plazmi je bile su povećane za oko 60%. Ovi nalazi nemaju uticaj na doziranje pantoprazola.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Ne preporučuje se smanjenje doze pantoprazola kada se primenjuje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (uključujući pacijente na dijalizi). Kao i kod zdravih ispitanika, poluvreme eliminacije pantoprazola je kratko. Samo veoma male količine pantoprazola podležu dijalizi. Iako je poluvreme eliminacije glavnog metabolita umereno produženo (2–3 sata), izlučivanje je ipak dovoljno brzo i ne dolazi do akumulacije.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Iako su kod pacijenata sa cirozom jetre (klase A i B prema Child-u) vrednosti poluvremena eliminacije povećane na 7-9 sati, a vrednosti površine ispod krive (PIK) povećane za faktor 5-7, maksimalna koncentracija u serumu je samo neznatno povećana za faktor 1,5 u poređenju sa zdravim ispitanicima.

Stariji pacijenti

Neznatno povećanje vrednosti površine ispod krive (PIK) i Cmax kod starijih u poređenju sa mlađim ispitanicima takođe nije od kliničkog značaja.

Pedijatrijska populacija

Nakon primene pojedinačnih intravenskih doza od 0,8 ili 1,6 mg/kg pantoprazola kod dece uzrasta od 2 do 16 godina nije bilo značajnije povezanosti između klirensa pantoprazola i uzrasta ili telesne mase. Vrednosti PIK i volumena distribucije bili su u skladu sa podacima dobijenim kod odraslih pacijenata.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija o farmakološkoj bezbednosti, toksičnosti ponovljenih doza i genotoksičnosti ne ukazuju na posebnu opasnost kod ljudi.

Tokom dvogodišnjeg ispitivanja kancerogenosti na pacovima, pronađene su neuroendokrine neoplazme. Pored toga, u predželudačnom delu kod pacova pronađene su skvamozne papilomatozne ćelije. Pažljivo je ispitan mehanizam koji putem supstituisanih benzimidazola dovodi do formiranja gastričnih karcinoida i može se zaključiti da je to sekundarna reakcija na izrazito povećanje koncentracije gastrina u serumu koje se javlja na pacovima tokom hronične terapije velikim dozama. Tokom dvogodišnjeg ispitivanja zapažen je povećan broj tumora jetre na pacovima i ženki miševa, što se pripisuje intenzivnom metabolizmu pantoprazola u jetri.

U grupi pacova koji su primali najveće doze (200 mg/kg) zapažen je neznatan porast neoplazmatskih promena tireoidne žlezde. Pojava ovih neoplazmi se povezuje sa promenama u razgradnji tiroksina u jetri

pacova pod dejstvom pantoprazola. Kako je terapijska doza kod ljudi mala, ne očekuje se pojava štetnih efekata na nivou tireoidne žlezde.

U peri-postnatalnoj reproduktivnoj studiji na pacovima dizajniranoj za procenu razvoja kostiju, zabeleženi su znaci toksičnosti kod potomaka (mortalitet, manja srednja telesna masa, manji srednji prirast telesne mase i smanjen rast kostiju) pri izloženosti (Cmax) približno dva puta većoj od kliničke izloženosti kod ljudi. Na kraju faze oporavka, koštani parametri su bili slični među grupama, a telesna masa je takođe bila u trendu ka reverzibilnosti nakon perioda oporavka bez leka. Povećani mortalitet zabeležen je samo na mladuncima pacova pre odvajanja (do 21 dana starosti), za koje se procenjuje da odgovaraju odojčadi do 2 godine starosti. Relevantnost ovog nalaza za pedijatrijsku populaciju nije jasna. Prethodna peri-postnatalna studija na pacovima sa nešto manjim dozama nije ustanovila štetne efekte pri 3 mg/kg u poređenju sa malom dozom od 5 mg/kg u ovoj studiji.

Ispitivanjima nisu dobijeni dokazi o mogućim štetnim efektima na plodnost ili pojavu teratogenih efekata. Kod pacova je ispitivan prolaz leka kroz placentu, pri čemu je utvrđeno da se isti povećava u kasnijim fazama gestacije. Posledično, koncentracija pantoprazola kod fetusa je povećana kratko pre rođenja.

• Natrijum-hidroksid

Ovaj lek se ne sme se mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaživanja: 12 sati.

Dokazano je da je rekonstituisan i razblažen lek fizički i hemijski stabilan u roku od 12 sati nakon pripreme ukoliko se čuva na temperaturi do 25°C i u tom periodu se mora upotrebiti.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor se mora odmah upotrebiti. Ukoliko se ne upotrebi odmah, uslovi i vreme čuvanja su odgovornost korisnika.

Čuvati na temperaturi do 25ºC u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica (tip I) od 15 mL, zatvorena sivim gumenim brombutil čepom, belim PP flip-off poklopcem i aluminijumskim zatvaračem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna staklena bočica i Uputstvo za lek.

Rastvor spreman za upotrebu priprema se ubrizgavanjem 10 mL fiziološkog rastvora (rastvora za injekciju/infuziju natrijum-hlorida 9 mg/mL odnosno 0,9%) u bočicu sa praškom. Rastvor dobijen rekonstitucijom je bistar, bezbojan do blago žućkast. Ovaj rastvor se može koristiti direktno ili se može

primeniti nakon razblaživanja upotrebom 100 mL fiziološkog rastvora ili 5% rastvora glukoze (55 mg/mL). Za razblaživanje treba upotrebiti stakleni ili plastični kontejner.

Pokazano je da se po rastvaranju ili rastvaranju i razblaživanju, hemijska i fizička stabilnost održava tokom 12 sati ukoliko je dobijeni rastvor čuvan na temperaturi do 25°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor treba odmah upotrebiti.

Lek Ulsepan ne treba rekonstituisati niti mešati sa drugim rastvaračima, osim gore navedenih. Lek Ulsepan treba primeniti intravenskim putem u periodu od 2 do 15 minuta.

Sadržaj bočice služi isključivo za jednu upotrebu. Preostali sadržaj iz bočice kao i proizvod promenjenog izgleda (na primer ako se uoči zamućenost ili taloženje) treba odbaciti.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Ulsepan kao aktivnu supstancu sadrži pantoprazol. Ona pripada grupi lekova koji se nazivaju inhibitori protonske pumpe (PP), koji deluje tako što smanjuje stvaranje kiseline koja se luči u želucu.

Koristi se za lečenje bolesti želuca i creva izazvanih povećanim lučenjem želudačne kiseline.

Ovaj lek se ubrizgava u venu i biće primenjen samo ako Vaš lekar smatra da je primena injekcija pantoprazola trenutno za Vas pogodnija od tableta pantoprazola.

Injekcije će biti zamenjene tabletama čim Vaš lekar proceni da je to pogodno za Vas.

Lek Ulsepan se primenjuje za lečenje:

• refluksnog ezofagitisa – oboljenje koje odlikuje zapaljenje tkiva jednjaka praćeno vraćanjem kiselog sadržaja iz želuca u usta,
• čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu,
• Zollinger–Ellison-ovog sindroma i drugih stanja koja se odlikuju prevelikim lučenjem želudačne kiseline.

• ste alergični (preosetljivi) na pantoprazol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).
• ste alergični (preosetljivi) na druge lekove iz grupe inhibitora protonske pumpe.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceurom ili medicinskom sestrom pre nego što uzmete lek Ulsepan ukoliko:

• imate teške probleme sa jetrom, ili ste ikada u prošlosti imali probleme sa jetrom, jer će Vas u tom slučaju lekar upućivati na laboratorijske analize krvi kojima će se utvrđivati vrednost enzima jetre (što ukazuje na stanje ovog organa); ukoliko dođe do povećanja vrednosti enzima jetre u krvi, Vaš lekar će verovatno obustaviti terapiju ovim lekom;
• istovremeno sa pantoprazolom uzimate lekove koji se koriste u terapiji HIV proteaze, npr.kao što je atazanavir (za lečenje HIV infekcije), u isto vreme kada primate pantoprazol, jer će lekar možda morati da prilagodi doze ovih lekova;
• ste na dugoročnoj terapiji lekom iz grupe inhibitora protonske pumpe (PP-uključujući pantoprazol), naročito tokom više od godinu dana, jer tada može doći do blagog povećanja rizik od preloma kuka, ručnog zgloba ili kičme;
• bolujete od osteoporoze ili ukoliko uzimate kortikosteroide (koji mogu povećati rizik za nastanak osteoporoze);
• primate lek Ulsepam duže od tri meseca, jer tada može doći do smanjenja koncentracije magnezijuma u krvi. Ovo se može manifestovati kao zamor, nevoljne kontrakcije mišića, dezorjentisanost, grčevi (konvulzije), vrtoglavica ili ubrzan srčani rad. Ukoliko se kod Vas pojavi bilo koji od ovih simptoma, odmah to kažite svom lekaru što pre. Lekar će Vas možda uputiti na redovne analize krvi u cilju praćenja koncentracije magnezijuma;
• ste ikada imali reakcije na koži nakon primene lekova sličnih pantoprazolu;
• pri terapiji pantoprazolom dobijete osip na koži, posebno na delovima tela koji su izloženi suncu, a naročito ako je ovo stanje praćeno pojavom bola u zglobovima; što pre se obratite lekara jer će možda biti neophodno da se obustavi terapija lekom Ulsepan;
• je potrebno da uskoro radite specifičanu analizu krvi u cilju utvrđivanja vrednosti hromogranina A.

Razgovarajte odmah sa svojim lekarom pre ili nakon uzimanja ovog leka, ukoliko primetite bilo koji od sledećih simptoma, jer oni mogu ukazivati na drugo mnogo ozbiljnije oboljenje:

• neplaniran gubitak telesne mase,
• povraćanje, posebno ako se ponavlja,
• povraćanje krvi, (može izgledati kao talog kafe u povraćanom sadržaju),
• pojava krvi u stolici, (stolica može biti crne ili boje katrana),
• otežano gutanje ili bol prilikom gutanja,
• bledilo kože i osećate se slabo i malaksalo (anemija),
• bol u grudima,
• bol u želucu,
• težak i/ili uporan proliv (dijareja), pošto je ovaj lek povezan sa blagim porastom broja infektivnih infekcija gastrointestinalnog trakta.

Vaš lekar će odlučiti da li je potrebno da uradite dodatne analize kako bi se isključilo prisustvo malignog oboljenja, jer primena pantoprazola može da maskira simptome karcinoma i odložiti postavljanje dijagnoze. Ukoliko se simptomi nastavljaju uprkos terapiji, lekar će razmotriti sprovođenje dodatnih ispitivanja.

Deca i adolescenti

Ovaj lek se ne sme primenjivati kod dece uzrasta do 18 godina, zbog toga što nije dokazano da deluje u ovoj populacionoj grupi.

Drugi lekovi i lek Ulsepan

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Lek Ulsepan može da utiče na efikasnost drugih lekova, te je potrebno da obavestite lekara ukoliko uzimate:

• lekove kao što su ketokonazol, itrakonazol i posakonazol (lekovi za lečenje gljivičnih infekcija) ili erlotinib (lek koji se koristi za lečenje nekih vrsta karcinoma); pantoprazol može da umanji dejstvo ovih lekova;
• varfarin i fenprokumon, (lekovi koji sprečavaju pojavu krvnih ugrušaka ili razređivanje krvi. Možda će te morati da uradite dodatne analize krvi;
• lekove koji se koriste za lečenje HIV infekcije kao što je atazanavir;
• metotreksat (lek koji se koristi za lečenje reumatoidnog artritisa, psorijaze i nekih vrsta karcinoma). Ukoliko ste na terapiji ovim lekom, Vaš lekar će možda privremeno obustaviti primenu leka Ulsepan zato što pantoprazol može dovesti do povećanja vrednosti metotreksata u krvi;
• fluvoksamin (lek koji se koristi u lečenju depresije i drugih psihijatrijskih poremećaja). Ukoliko uzimate fluvoksamin, lekar će možda prilagoditi dozu pantoprazola;
• rifampicin (lek koji se koristi u terapiji bakterijskih infekcija);
• preparati na bazi kantariona (Hypericum perforatum) koji se koristi u terapiji blagih oblika depresije.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vađem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primite ovaj lek.

Odgovarajući podataci o upotrebi pantoprazola tokom trudnoće nisu dostupni. Postoje podaci o izlučivanju pantoprazola u majčino mleko.

Ovaj lek treba da Vam bude primenjen samo ukoliko Vaš lekar smatra da je korist od lečenja za Vas veća od potencijalnog rizika po Vaše nerođeno dete ili novorođenče.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Ulsepan nema ili ima zanemarljiv uticaj na upravljanje vozilima i rukovanje mašinama. Ukoliko Vam se jave neželjena dejstva kao što su vrtoglavica ili poremećaji vida, ne smete da upravljate vozilima ili rukujete mašinama.

Lek Ulsepan sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmoL (23 mg) natrijuma po dozi, tj."suštinski je bez natrijuma".

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Nikada nećete biti u prilici da sami primenjujete ovaj lek. Vaš lekar ili medicinska sestra će Vam primeniti dnevnu dozu putem injekcije u venu, tokom perioda od 2 do 15 minuta.

Preporučena doza leka za odrasle je:

• refluksni ezofagitis, čir želuca i dvanaestopalačnog creva: jedna bočica (40 mg pantoprazola) na dan;
• dugotrajno lečenje Zollinger-Ellison-ovog sindroma i drugih stanja koja se odlikuju prevelikim lučenjem želudačne kiseline: dve bočice (80 mg pantoprazola) na dan. Vaš lekar će u daljem toku lečenja možda prilagoditi Vašu dozu, zavisno od vrednosti lučenja kiseline u želucu. Ukoliko Vam je propisano više od 2 bočice (80 mg) na dan, lek će Vam biti primenjen u dve jednake doze. Vaš lekar može propisati kratkotrajnu terapiju dozom većom od 4 bočice (160 mg) na dan. Ukoliko je potrebna brza kontrola lučenja želudačne kiseline, početna doza od 160 mg (4 bočice) treba da bude dovoljna za uspešno smanjenje količine želudačne kiseline.

Rastvor za injekciju se priprema rastvaranjem sadržaja jedne bočice u 10 mL fiziološkog rastvora. Ovaj rastvor može da bude primenjen direktno ili posle razblaživanja sa 100 mL fiziološkog rastvora ili 5% glukozom.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Ukoliko imate teško oštećenje funkcije jetre, Vaš lekar će propisati manju dozu leka (20 mg tj. pola bočice).

Primena kod dece i adolescenata

Ne preporučuje se primena leka Ulsepan kod dece i adolescenata uzrasta ispod 18 godina.

Ako ste primili više leka Ulsepan nego što treba

Verovatnoća da će Vam biti primenjeno više leka Ulsepan nego što treba je jako mala, jer će doziranje kontrolisati Vaš lekar ili medicinska sestra. Međutim, recite Vašem lekaru ili medicinskoj sestri, ako mislite da su zaboravili da Vam daju propisanu dozu leka.

Nisu poznati simptomi predoziranja.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko primetite bilo koje od sledećih neželjenih dejstava, odmah o tome obavestite Vašeg lekara ili pozovite službu hitne medicinske pomoći:

• Ozbiljne alergijske reakcije (retka učestalost: mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): oticanje jezika i/ili grla, teškoće pri gutanju, koprivnjača, otežano disanje, alergijski otok lica (Quincke-ov edem/angioedem), jaka vrtoglavica praćena ubrzanim srčanim radom i obilnim znojenjem.
• Ozbiljni kožni poremećaji (nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): pojava plikova na koži i brzo pogoršanje opšteg stanja organizma, erozija (uključujući i blago krvarenje) očiju, nosa, usta/usana ili genitalija (Stevens-Johnson-ov sindrom, Lyell-ov sindrom, Erithema multiforme) i osetljivost na svetlost (fotosenzitivnost).
• Drugi ozbiljni poremećaji (nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): žuta prebojenost kože ili beonjača očiju (teško oštećenje ćelija jetre, žutica) ili povišena telesna temperatura, osip na koži, uvećanje bubrega ponekad praćeno bolnim mokrenjem i bolom u donjem delu leđa (ozbiljno zapaljenje bubrega), koje može voditi otkazivanju rada bubrega (bubrežna issuficijencija).

Ostala neželjena dejstva:

• Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): zapaljenje (inflamacija) zida vene i pojava zgrušavanja krvi (tromboflebitis) na mestu davanja injekcije, benigni polipi u želucu.
• Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): glavobolja; vrtoglavica; proliv; mučnina; povraćanje; nadimanje (gasovi); otežano pražnjenje creva; suva usta; bol i nelagodnost u trbuhu; osip po koži, generalizovani osip (egzantem, erupcije); svrab; osećaj slabosti, iscrpljenosti ili opšte malaksalosti; poremećaj spavanja; prelomi kuka, ručnog zgloba ili kičme.
• Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

oštećenje ili potpuni nedostatak funkcije čula ukusa; smetnje sa vidom kao što je zamućen vid; koprivnjača; bol u zglobovima; bolovi u mišićima; promena telesne mase; porast telesne temperature; groznica; otok ekstremiteta (periferni edem); alergijske reakcije; depresija; povećanje dojki kod muškaraca.

• Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): dezorijentisanost.
• Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

halucinacije, konfuzija (posebno kod pacijenata koji su ove simptome imali i ranije); smanjenje vrednosti natrijuma u krvi, smanjenje vrednosti magnezijuma u krvi (videti odeljak 2) osećaj trnjenja, bockanja i peckanja ili otupelost, osip uz mogućnost pojave bola u zglobovima, zapaljenje debelog creva koje dovodi do upornih učestalih vodenastih dijareja.

Neželjena dejstva utvrđena na osnovu laboratorijskih analiza krvi:

• Povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): porast vrednosti enzima jetre.
• Retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

povećane vrednosti bilirubina, porast nivoa masti u krvi, drastičan pad broja jedne vrste belih krvnih zrnaca (granulocita) u cirkulaciji praćen povišenom telesnom temperaturom.

• Veoma retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

smanjenje broja krvnih pločica (trombocita) što može prouzrokovati pojavu krvarenja ili modrica češće nego obično, smanjenje broja belih krvnih ćelija (leukocita) što može prouzrokovati češću pojavu infekcija, istovremeno smanjenje broja crvenih i belih krvnih ćelija, kao i trombocita.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati van domašaja i vidokruga dece.

Ne smete koristiti lek Ulsepan posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon “Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25ºC u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Nakon rekonstitucije ili rekonstitucije i razblaživanja fizička i hemijska stabilnost su dokazane u periodu od 12 sati na temperaturi do 25°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, uslovi i vreme čuvanja su odgovornost korisnika.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca: pantoprazol.

Jedna bočica sadrži 40 mg pantoprazola u obliku pantoprazol-natrijum, seskvihidrata. Pomoćna supstanca: natrijum-hidroksid.

Kako izgleda lek Ulsepan i sadržaj pakovanja

Prašak: beo do skoro beo liofilizovani prašak.

Rastvor: bistar do bezbojan ili svetlo-žućkast rastvor, praktično bez vidljivih čestica.

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica (tip I) od 15 mL zatvorena sivim gumenim brombutil čepom, belim PP flip-off poklopcem i aluminijumskim zatvaračem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna staklena bočica i Uputstvo za lek..

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole WORLD ILAC DOO,

Kneza Miloša 90 a, sprat 5, stan 43, Beograd- -Savski Venac

Proizvođač

WORLD MEDICINE İLAC SAN. VETIC. A.S.,

15 Temmuz Mah. Cami Yolu Cad. No:50 Güneşli, Bağcılar – İstanbul, Turska

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Septembar, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-05211-17-001 od 06.09.2021.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

• Refluksni ezofagitis
• Ulkus želuca i duodenuma
• Zollinger–Ellison-ov sindrom i druga stanja patološke hipersekrecije

Doziranje i način primene

Ovaj lek treba da primenjuje zdravstveni radnik pod odgovarajućim medicinskim nadzorom.

Intravenska primena leka Ulsepan preporučuje se samo ukoliko oralna primena nije moguća. Dostupni podaci o intravenskoj primeni dostupni su za period do 7 dana. Zbog toga, čim se steknu klinički uslovi, intravensku primenu pantoprazola treba obustaviti i zameniti je oralnom primenom 40 mg pantoprazola.

Doziranje

Ulkus želuca i duodenuma, refluksni ezofagitis

Preporučena intravenska doza je jedna bočica (40 mg pantoprazola) dnevno.

Zollinger-Ellison-ov sindrom i druga stanja patološke hipersekrecije

Za dugotrajno lečenje Zollinger-Ellison sindroma i drugih stanja patološke hipersekrecije pacijenti treba da započnu lečenje sa 80 mg pantoprazola dnevno. Doza se zatim po potrebi može povećati ili smanjiti zavisno od količine izmerene želudačne kiseline. Doze veće od 80 mg dnevno treba podeliti i davati dva puta dnevno. Moguće je privremeno povećanje doze na preko 160 mg pantoprazola, ali ovo ne treba praktikovati duže nego što je potrebno za adekvatnu kontrolu lučenja želudačne kiseline.

U slučaju da je potrebna brza kontrola lučenja želudačne kiseline, kod većine pacijenata dovoljna je početna doza od 2 x 80 mg pantoprazola za kontrolu smanjenja proizvodnje kiseline u željenom opsegu (<10 mEq/h) u toku jednog sata.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ne sme se prekoračiti dnevna doza od 20 mg (polovina bočice sa 40 mg) pantoprazola (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka).

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega prilagođavanje doze nije potrebno (videti odeljak

„Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata prilagođavanje doze nije potrebno (videti odeljak „Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Ulsepan, prašak za rastvor za injekciju, 40 mg, nije ustanovljena kod dece mlađe od 18 godina. Zbog toga se lek Ulsepan, prašak za rastvor za injekciju, 40 mg, ne preporučuje za primenu kod pacijenata mlađih od 18 godina.

Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljku „Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka, ali se ne mogu dati preporuke o doziranju leka.

Način primene

Rastvor se priprema dodavanjem 10 mL fiziološkog rastvora 0,9% natrijum hlorid (9 mg/mL) u bočicu koja sadrži prašak za injekciju.

Za uputstvo o rekonstituciji i razblaženju leka pre primene videti odeljak 6.6.

Pripremljen rastvor se može primeniti direktno ili se može dati nakon daljeg razblaživanja sa 100 mL 0,9%- tnog rastvora natrijum-hlorida (9 mg/mL) ili 5%-tnog rastvora glukoze (55 mg/mL).

Pripremljeni rastvor mora se upotrebiti u roku od 12 sati.

Lek treba primeniti intravenskim putem tokom 2 - 15 minuta.

Kontraindikacije

• Preosetljivost na aktivnu supstancu, supstituisane benzimidazole ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku „Lista pomoćnih supstanci”.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Gastrični malignitet

Simptomatski odgovor na pantoprazol može prikriti simptome gastričnog maligniteta i može odložiti postavljanje dijagnoze. Kod pojave bilo kog upozoravajućeg simptoma (npr. značajnog nenamernog gubitka telesne mase, učestalog povraćanja, disfagije, hematemeze, anemije ili melene) i kada je gastrični ulkus suspektan ili prisutan, potrebno je isključiti malignitet.

Ako se i pored adekvatne terapije simptomi ne povlače, potrebno je izvršiti dodatna ispitivanja.

Oštećena funkcija jetre

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, tokom terapije pantoprazolom potrebno je redovno pratiti vrednosti enzima jetre. U slučaju porasta njihovih nivoa, terapiju treba prekinuti (videti odeljak

„Doziranje i način primene”).

Istovremena primena sa inhibitorima HIV proteaze

Istovremena primena pantoprazola i inhibitora HIV proteinaze kod kojih apsorpcija zavisi od kiselog intragastričnog pH kao što je atazanavir se ne preporučuje, zbog značajnog smanjenja njihove bioraspoloživosti (videti odeljak „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija” u Sažetku karakteristika leka).

Gastrointestinalne bakterijske infekcije

Terapija pantoprazolom može dovesti do blagog povećanja rizika od nastanka gastrointestinalnih infekcija prouzrokovanih bakterijama kao što su Salmonella i Campylobacter ili C. Difficile.

Hipomagnezemija

Zabeleženi su slučajevi teške hipomagnezemije kod pacijenata koji su bili na terapiji inhibitorima protonske pumpe (IPP) kao što je pantoprazol tokom najmanje tri meseca, a u većini slučajeva tokom godinu dana. Mogu se javiti ozbiljne manifestacije hipomagnezemije kao što su zamor, grčenje mišića, delirijum, konvulzije, vrtoglavica i ventrikularna aritmija, u početku mogu biti prikriveni i zbog toga se mogu prevideti. Kod većine ovih pacijenata, nakon nadoknade magnezijuma i obustave primene inhibitora protonske pumpe došlo je do korigovanja hipomagnezemije.

Kod pacijenta za koje se očekuje da će biti na dugoročnoj terapiji ili koji primaju inhibitore protonske pumpe IPP istovremeno sa digoksinom ili lekovima koji mogu izazvati hipomagnezemiju (npr. diuretici), potrebno je razmotriti određivanje koncentracije magnezijuma u krvi pre započinjanja terapije IPP i periodično, tokom lečenja.

Frakture kostiju

Inhibitori protonske pumpe, naročito ako se primenjuju u velikim dozama i tokom dužeg vremenskog perioda (duže od godinu dana), mogu umereno povećati rizik od frakture kuka, ručnog zgloba i kičme, uglavnom kod starijih pacijenata ili u prisustvu drugih prepoznatih faktora rizika. Observacione studije sugerišu da inhibitori protonske pumpe mogu povećati ukupan rizik od preloma za 10–40%. Neka od ovih povećanja mogu biti posledica drugih faktora rizika. Pacijente sa povećanim zahtevaju posebnu negu, u skladu sa važećim kliničkim smernicama i uz obezbeđenje adekvatnog unosa vitamina D i kalcijuma.

Subakutni kožni eritemski lupus (engl. Subacute Cutaneous Lupus Erythematosus-(SCLE)

Primena inhibitora protonske pumpe je povezana veoma retko sa slučajevima SCLE. Ukoliko se pojave lezije, posebno na mestima koja su direktno izložena suncu, i ukoliko su povezane pojavom artralgije, pacijentu je potrebno odmah ukazati medicinsku pomoć, a lekar bi trebalo da razmotri prekid primene pantoprazola. Pojava SCLE nakon terapije jednim inhibitorom protonske pumpe može povećati rizik od pojave SCLE pri terapiji drugim lekom iz ove grupe.

Lek Ulsepan sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmoL (23 mg) natrijuma po dozi tj. "suštinski je bez natrijuma"

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Lekovi čija farmakokinetika (resorpcija) zavisi od pH vrednosti želudačnog sadržaja

Usled izražene i dugotrajne inhibicije lučenja želudačne kiseline, primena pantoprazola može uticati na resorpciju drugih lekova čija bioraspoloživost nakon oralne primene bitno zavisi od pH želudačnog sadržaja, npr. antifungalni azoli kao što su ketokonazol, itrakonazol, posakonazol i drugi lekovi kao što je erlotinib.

Inhibitori HIV proteaze

Istovremena primena pantoprazola sa inhibitorima HIV proteaze čija resorpcija zavisi od pH vrednosti želudačnog sadržaja (kao što je atazanavir) se ne preporučuje zbog značajnog smanjenja njihove bioraspoloživosti (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka).

Ako se smatra da je kombinacija inhibitora HIV proteaze sa inhibitorom protonske pumpe neizbežna, preporučuje se pažljivo kliničko praćenje (npr. putem virus load). Ne sme se prekoračiti doza pantoprazola od 20 mg dnevno. Možda će biti potrebno prilagoditi dozu inhibitora HIV proteaze.

Kumarinski antikoagulansi (fenprokumon ili varfarin)

Istovremena primena pantoprazola sa varfarinom ili fenprokumonom nije imala uticaja na farmakokinetiku varfarina, fenoprokumona ili vrednosti INR (engl. International Normalised Ratio). Međutim, postoje izveštaji o povećanom INR-a i protrombinskom vremenu (PT) kod pacijenata koji su istovremeno primali IPP i varfarin ili fenoprokumon. Povećanje INR i protrombinskog vremena može dovesti do abnormalnih krvarenja, čak i sa smrtnim ishodom. Za pacijente koji primaju pantoprazol i varfarin ili fenprokumon će možda biti potreban medicinski nadzor u cilju praćenja vrednosti INR i protrombinskog vremena.

Metotreksat

Istovremena primena visokih doza metotreksata (npr. 300 mg) i inhibitora protonske pumpe, kod nekih pacijenata može dovesti do povećanja vrednosti metotreksata. Zbog toga, kod pacijenata kod kojih se primenjuju visoke doze metotreksata, npr. kod terapije karcinoma i psorijaze, možda će biti neophodno razmatranje privremenog obustavljanja terapije pantoprazolom.

Ostale studije interakcija

Pantoprazol se intezivno metaboliše u jetri putem sistema enzima citohroma P450. Glavni metabolički put je demetilacija putem CYP2C19, dok drugi metabolički putevi uključuju oksidaciju uz pomoć CYP3A4.

Studije interakcija sa lekovima koji se takođe metabolišu ovim putevima, kao što su karbamazepin, diazepam, glibenklamid, nifedipin i oralni kontraceptivi na bazi kombinacije levonorgestrela i etinil estradiola, nisu pokazale postojanje klinički značajnih interakcija.

Ne može se isključiti interakcija pantoprazola sa drugim lekovima ili jedinjenjima koja se metabolišu pomoću istog enzimskog sistema.

Rezultati opsežnih studija interakcija pokazali su da pantoprazol ne utiče na metabolizam aktivnih supstanci koje metaboliše CYP1A2 (kao sto su kofein, teofilin), CYP2C9 (kao što su piroksikam, diklofenak, naproksen), CYP2D6 (kao što je metoprolol), CYP2E1 (kao što je etanol) i da ne utiče na resorpciju digoksina povezanu sa p- glikoproteinom.

Nema interakcija tokom istovremene upotrebe sa antacidima.

Studije interakcija su takođe sprovedene prilikom istovremene primene pantoprazola sa pojedinim antibioticima (klaritromicin, metronidazol, amoksicilin). Nisu zabeležene klinički značajne interakcije.

Lekovi koji inhibiraju ili indukuju CYP2C19:

Inhibitori CYP2C19, poput fluvoksamina, mogu povećati sistemsku izloženost pantoprazolu. Smanjenje doze se može razmotriti kod pacijenata koji se dugo leče velikim dozama pantoprazola ili kod onih sa oštećenom funkcijom jetre.

Enzimski induktori koji utiču na CYP2C19 i CYP3A4 poput rifampicina i kantariona (Hipericum perforatum) mogu smanjiti koncentracije inhibitora protonske pumpe koji se metabolišu ovim enzimskim sistemima.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća

Ograničeni podaci kod trudnica (između 300-1000 ishoda trudnoće) ne ukazuje na malformativnu ili feto/neonatalnu toksičnost pantoprazola.

Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak „Pretklinički podaci o bezbednosti leka” u Sažetku karakteristika leka).

Kao mera opreza, preporučuje se izbegavanje primene leka Ulsepan tokom trudnoće.

Dojenje

Ispitivanja na životinjama su pokazala da se pantoprazol izlučuje u mleko. Nema dovoljno podataka o ekskreciji pantoprazola u majčino mleko, ali je ona zabeležena kod dojilja. Upravo zbog ovoga ne može se isključiti rizik za novorođenče/odojče. Zbog toga, odluka o tome da li treba nastaviti/prekinuti dojenje ili nastaviti/prekinuti terapiju lekom Ulsepan, mora se doneti uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist terapije lekom Ulsepan za majku.

Plodnost

U studijama na životinjama nije bilo dokaza o oštećenju plodnosti nakon primene pantoprazola (videti odeljak „Pretklinički podaci o bezbednosti leka” u Sažetku karakteristika leka).

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Pantoprazol nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Pri primeni pantoprazola mogu se javiti neželjena dejstva kao što su vrtoglavica i poremećaji vida (videti odeljak „Neželjena dejstva” u Sažetku karakteristika leka).

U slučaju njihove pojave, pacijenti ne smeju da upravljaju motornim vozilima i rukuju mašinama.

Neželjena dejstva

Kod oko 5% pacijenata može se očekivati pojava neželjenih dejstava na lek Ulsepan. Najčešće prijavljivano neželjeno dejstvo je tromboflebitis na mestu primene. Kod približno 1% pacijenata zabeleženi su dijareja i glavobolja.

Neželjena dejstva vezana za primenu leka Ulsepan navedena su u daljem tekstu prema klasi sistema organa i učestalosti.

Učestalosti su definisane kao: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1.000 do

<1/100), retko (≥1/10.000 do <1/1.000), veoma retko (<1/10.000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Za sve neželjene reakcije prijavljene u postmarketinškom periodu, nije moguće primeniti definisanu učestalost ispoljavanja zbog čega su one svrstane u kategoriji nepoznate učestalosti.

Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su prikazana prema opadajućem stepenu ozbiljnosti. Tabela: neželjene reakcije na pantoprazol u kliničkim studijama i postmarketinškom praćenju

1 hipokalcemija je udružena sa hipomagnezemijom

2 mišićni spazam kao posledica disbalansa elektrolita Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Nema poznatih simptoma predoziranja kod ljudi.

Sistemska izloženost pantoprazolu u dozi do 240 mg koja je primenjena intravenskim putem tokom 2 minuta dobro je tolerisana. S obzirom na to da se pantoprazol u velikom procentu vezuje za proteine plazme, ne može se lako ukloniti dijalizom.

U slučaju predoziranja praćenog kliničkim znacima intoksikacije, osim simptomatske i suportivne terapije, ne mogu se dati druge specifične preporuke kod predoziranja pantoprazolom.

Lista pomoćnih supstanci

- Natrijum-hidroksid

Inkompatibilnost

Ovaj lek se ne sme se mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materjala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaživanja: 12 sati.

Dokazano je da je rekonstituisan i razblažen lek fizički i hemijski stabilan u roku od 12 sati nakon pripreme ukoliko se čuva na temperaturi do 25°C i u tom periodu se mora upotrebiti.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor se mora odmah upotrebiti. Ukoliko se ne upotrebi odmah, uslovi i vreme čuvanja su odgovornost korisnika.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati van domašaja i vidokruga dece.

Uslovi čuvanja neotvorenog leka:

Čuvati na temperaturi do 25ºC u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja, videti odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica (tip I) od 15 mL, zatvorena sivim gumenim brombutil čepom, belim PP flip-off poklopcem i aluminijumskim zatvaračem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna staklena bočica i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Rastvor spreman za upotrebu priprema se ubrizgavanjem 10 mL fiziološkog rastvora (rastvora za injekciju/infuziju natrijum-hlorida 9 mg/mL odnosno 0,9%) u bočicu sa praškom. Rastvor dobijen rekonstitucijom je bistar, bezbojan do blago žućkast. Ovaj rastvor se može koristiti direktno ili se može primeniti nakon razblaživanja upotrebom 100 mL fiziološkog rastvora ili 5% rastvora glukoze (55 mg/mL). Za razblaživanje treba upotrebiti stakleni ili plastični kontejner.

Pokazano je da se po rastvaranju ili rastvaranju i razblaživanju, hemijska i fizička stabilnost održava tokom 12 sati ukoliko je dobijeni rastvor čuvan na temperaturi do 25°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor treba odmah upotrebiti.

Lek Ulsepan ne treba rekonstituisati niti mešati sa drugim rastvaračima, osim gore navedenih. Lek Ulsepan treba primeniti intravenskim putem u periodu od 2 do 15 minuta.

Sadržaj bočice služi isključivo za jednu upotrebu. Preostali sadržaj iz bočice kao i proizvod promenjenog izgleda (na primer ako se uoči zamućenost ili taloženje) treba odbaciti.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.