Karcinom bubrežnih ćelija (engl. renal cell carcinoma, RCC)
Pazopanib je indikovan kao prva linija terapije kod odraslih pacijenata sa uznapredovalim karcinomom bubrežnih ćelija (RCC) i kod pacijenata koji su prethodno primali terapiju citokinima za uznapredovalu bolest.
Sarkom mekih tkiva (engl. soft tissue sarcoma, STS)
Pazopanib je indikovan u terapiji odraslih pacijenata sa određenim podtipovima uznapredovalog sarkoma mekih tkiva (STS) koji su prethodno primali hemioterapiju za metastatsku bolest ili kod kojih je došlo do progresije bolesti u roku od 12 meseci nakon (neo) adjuvantne terapije.
Efikasnost i bezbednost su utvrđene samo za određene histološke podtipove STS (videti odeljak 5.1).
Terapiju pazopanibom treba da započne samo lekar sa iskustvom u primeni lekova za lečenje karcinoma.
Doziranje
Odrasli
Preporučena doza pazopaniba u terapiji RCC ili STS je 800 mg jednom dnevno.
Prilagođavanje doze
Dozu treba prilagođavati (smanjenje ili povećanje) postepenim smanjivanjem ili povećavanjem za po 200 mg, u zavisnosti od individualne podnošljivosti pacijenta, kako bi se smanjile neželjene reakcije. Doza pazopaniba ne treba da pređe 800 mg.
Pedijatrijska populacija
Pazopanib ne treba primenjivati kod dece mlađe od 2 godine iz bezbednosnih razloga koji se odnose na rast i sazrevanje organa (videti odeljke 4.4 i 5.3).
Bezbednost i efikasnost primene pazopaniba kod dece uzrasta od 2 do 18 godina još uvek nisu ustanovljene. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2, ali se ne mogu dati preporuke za doziranje.
Stariji pacijenti
Podaci o primeni pazopaniba kod pacijenata uzrasta 65 godina i starijih su ograničeni. U ispitivanjima pazopaniba kod pacijenata sa karcinomom bubrežnih ćelija, nisu uočene klinički značajne razlike u bezbednosti pazopaniba između pacijenata starosti najmanje 65 godina i mlađih pacijenata. Kliničko iskustvo ne pokazuje razlike u odgovoru između starijih i mlađih pacijenata, ali se ne može isključiti veća osetljivost kod nekih starijih pacijenata.
Oštećenje funkcije bubrega
Oštećenje funkcije bubrega verovatno neće imati klinički značajan uticaj na farmakokinetiku pazopaniba s obzirom na to da se pazopanib i njegovi metaboliti u maloj količini izlučuju putem bubrega (videti odeljak 5.2). Zbog toga nije potrebno prilagođavati dozu kod pacijenata sa klirensom kreatinina iznad 30 mL/min. Potreban je oprez kod pacijenata sa klirensom kreatinina ispod 30 mL/min, jer ne postoji iskustvo o primeni pazopaniba kod ove populacije pacijenata.
Oštećenje funkcije jetre
Preporuke za doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre zasnivaju se na farmakokinetičkim ispitivanjima pazopaniba kod pacijenata sa različitim stepenom oštećenja funkcije jetre (videti odeljak 5.2). Pre započinjanja i tokom terapije pazopanibom kod svih pacijenata treba sprovesti testove za ispitivanje funkcije jetre kako bi se utvrdilo da li imaju oštećenje funkcije jetre (videti odeljak 4.4). Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre pazopanib treba primenjivati uz oprez i pažljivo praćenje podnošljivosti. Preporučena doza je 800 mg pazopaniba jednom dnevno kod pacijenata sa blagim poremećajem parametara jetre u serumu (definisani bilo kao normalne vrednosti bilirubina i bilo koji stepen povećanja vrednosti alanin aminotransferaze (ALT) ili kao povećane vrednosti bilirubina (> 35% direktnog), najviše do 1,5 puta u odnosu na gornju granicu normalnih vrednosti (ULN), bez obzira na vrednosti ALT). Smanjenje doze pazopaniba na 200 mg jednom dnevno se preporučuje kod pacijenata sa umereno teškim oštećenjem funkcije jetre (definisano kao povećanje vrednosti bilirubina > 1,5 do 3 puta u odnosu na gornju granicu normalnih vrednosti, bez obzira na vrednost ALT) (videti odeljak 5.2).
Primena pazopaniba se ne preporučuje kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (definisano kao ukupan bilirubin > 3 puta u odnosu na gornju granicu referentnih vrednosti, bez obzira na vrednosti ALT).
Videti odeljak 4.4 za praćenje funkcije jetre i prilagođavanje doze kod pacijenata sa hepatotoksičnošću uzrokovanom primenom leka.
Način primene
Pazopanib je namenjen za oralnu upotrebu. Potrebno je uzimati lek bez hrane, najmanje jedan sat pre ili dva sata nakon obroka (videti odeljak 5.2). Film tablete treba uzeti sa vodom, cele, bez lomljenja ili mrvljenja (videti odeljak 5.2).
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Dejstvo na jetru
Tokom primene pazopaniba prijavljeni su slučajevi insuficijencije jetre (uključujući i one sa smrtnim ishodom). Pazopanib treba uz oprez primenjivati i pažljivo pratiti kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije jetre. Kod pacijenata sa blagim poremećajem parametara jetre u serumu (normalne vrednosti bilirubina i bilo koji stepen povećanja vrednosti ALT ili povećanje vrednosti bilirubina do najviše 1,5 puta u odnosu na gornju granicu normalnih vrednosti, bez obzira na vrednost ALT) preporučena doza je 800 mg pazopaniba jednom dnevno. Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre (povećanje vrednosti bilirubina >1,5 do 3 puta u odnosu na gornju granicu normalnih vrednosti, bez obzira na vrednost ALT) preporučuje se primena redukovane doze pazopaniba od 200 mg, jednom dnevno (videti odeljke 4.2 i 5.2). Ne preporučuje se primena pazopaniba kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (ukupna vrednost bilirubina > 3 puta u odnosu na gornju granicu normalnih vrednosti, bez obzira na vrednost ALT) (videti odeljke 4.2 i 5.2). Izloženost pazopanibu kod ovih pacijenata pri primeni doze od 200 mg je značajno smanjena, ali i znatno varira, sa vrednostima koje se smatraju nedovoljnim da bi obezbedile klinički značajan efekat.
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom uočeno je povećanje vrednosti transaminaza u serumu (ALT, aspartat aminotransferaze [AST]) i bilirubina (videti odeljak 4.8). U većini slučajeva se radilo o izolovanom povećanju vrednosti ALT i AST, bez istovremenog povećanja vrednosti alkalne fosfataze ili bilirubina. Kod pacijenata starijih od 60 godina može postojati povećan rizik od pojave blagog (> 3 puta u odnosu na gornju granicu normalnih vrednosti) do teškog (> 8 puta u odnosu na gornju granicu normalnih vrednosti) povećanja vrednosti ALT. Pacijenti koji su nosioci HLA-B*57:01 alela imaju povećan rizik od povećanja vrednosti ALT koja su povezana sa primenom pazopaniba. Potrebno je pratiti funkciju jetre kod svih pacijenata koji primaju pazopanib, bez obzira na genotip ili starost (videti odeljak 5.1).
Testove funkcije jetre treba sprovoditi pre započinjanja terapije pazopanibom, a zatim u 3, 5, 7. i 9. nedelji, nakon toga u 3. i 4. mesecu uz dodatna ispitivanja, kada je klinički indikovano. Periodično testiranje bi zatim trebalo da se nastavi nakon 4. meseca terapije.
Videti Tabelu 1 za smernice prilagođavanja doze kod pacijenata sa početnom ukupnom vrednošću bilirubina
≤ 1,5 puta u odnosu na gornju granicu referentnih vrednosti i početnim vrednostima AST i ALT ≤ 2 puta u odnosu na gornju granicu referentnih vrednosti.
Tabela 1. Prilagođavanje doze u slučaju hepatotoksičnosti uzrokovane primenom leka
Vrednosti testova funkcije | Prilagođavanje doze |
Povećanje vrednosti transaminaza između 3 i 8 puta u odnosu na ULN | Nastaviti terapiju pazopanibom uz nedeljno praćenje funkcije jetre, sve dok se vrednost transaminaza ne vrati na Gradus 1 ili na početne vednosti. |
Povećanje vrednosti transaminaza > 8 puta u odnosu na ULN | Prekinuti primenu pazopaniba sve dok se vrednost transaminaza ne vrati na Gradus 1 ili na početne vrednosti. |
Povećanje vrednosti transaminaza > 3 puta u odnosu na ULN udruženo sa povećanjem vrednosti bilirubina > 2 | Trajno prekinuti terapiju pazopanibom. |
Istovremena primena pazopaniba i simvastatina povećava rizik od porasta vrednosti ALT (videti odeljak 4.5), zbog čega je potreban oprez i pažljivo praćenje pacijenata.
Hipertenzija
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom, zabeležena je pojava hipertenzije, uključujući i novodijagnostikovane simptomatske epizode povišenog krvnog pritiska (hipertenzivne krize). Potrebno je detaljno kontrolisati krvni pritisak pre započinjanja terapije pazopanibom. Kod pacijenata treba pratiti pojavu hipertenzije neposredno nakon započinjanja terapije (ne kasnije od nedelju dana nakon započinjanja terapije pazopanibom) i često nakon toga, kako bi se obezbedila kontrola krvnog pritiska. Povišene vrednosti krvnog pritiska (sistolni krvni pritisak ≥150 mmHg ili dijastolni krvni pritisak ≥ 100 mmHg) se javljaju vrlo rano tokom terapije (približno 40% slučajeva se javilo do 9. dana i približno 90% slučajeva se javilo u prvih 18 nedelja). Potrebno je pratiti krvni pitisak i lečiti ga bez odlaganja primenom antihipertenzivne terapije i prilagođavanjem doze pazopaniba (prekid i ponovno uvođenje smanjenih doza zasnovano na kliničkoj proceni) (videti odeljke 4.2 i 4.8). Primenu pazopaniba treba prekinuti ukoliko su zabeležene hipertenzivne krize ili ukoliko je prisutna teška hipertenzija koja se održava i pored antihipertenzivne terapije i redukcije doze pazopaniba.
Sindrom posteriorne reverzibilne encefalopatije (engl. posterior reversible encephalopathy syndrome, PRES)/Sindrom posteriorne reverzibilne leukoencefalopatije (engl. reversible posterior leukoencephalopathy syndrome, RPLS)
Prijavljeni su slučajevi PRES/RPLS koji su bili povezani sa primenom pazopaniba. PRES/RPLS se mogu manifestovati glavoboljom, hipertenzijom, epileptičnim napadima, letargijom, konfuzijom, gubitkom vida i drugim vizuelnim i neurološkim poremećajima i mogu imati smrtni ishod. Kod pacijenata kod kojih se razvije PRES/RPLS treba trajno prekinuti terapiju pazopanibom.
Intersticijalna bolest pluća (engl. interstitial lung disease, ILD)/pneumonitis
Prijavljena je ILD (koja može imati smrtni ishod) povezana sa primenom pazopaniba (videti odeljak 4.8). Potrebno je pratiti pacijente zbog plućnih simptoma koji ukazuju na ILD/pneumonitis i prekinuti terapiju pazopanibom kod pacijenata kod kojih se razvije ILD ili pneumonitis.
Poremećaj srčane funkcije/srčana insuficijencija
Odnos koristi i rizika primene pazopaniba treba razmotriti pre započinjanja terapije kod pacijenata sa postojećim poremećajem srčane funkcije. Nisu ispitivane bezbednost i farmakokinetika pazopaniba kod pacijenata sa umerenom do teškom srčanom insuficijencijom, niti kod pacijenata kod kojih je ejekciona frakcija leve komore (engl. left ventricular ejection fraction, LVEF) manja od referentnih vrednosti.
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom, zabeleženi su slučajevi poremećaja srčane funkcije, kao što su kongestivna srčana insuficijencija i smanjena LVEF (videti odeljak 4.8). U randomizovanom ispitivanju u kome su poređeni pazopanib i sunitinib u terapiji karcinoma bubrežnih ćelija (VEG108844), pacijentima je određivana LVEF na početku ispitivanja i u periodu praćenja.
Poremećaj funkcije miokarda se javio kod 13% (47/362) ispitanika u grupi koja je primala pazopanib u poređenju sa 11% (42/369) ispitanika u grupi koja je primala sutinib. Kongestivna srčana insuficijencija je primećena kod 0,5% ispitanika u obe grupe. Kongestivna srčana insuficijencija zabeležena je kod 3 od 240 ispitanika (1%) u VEG110727 ispitivanju faze III u terapiji STS. Kod ispitanika kod kojih je sprovedeno ponovno merenje i praćenje LVEF, zabeleženo je smanjenje LVEF kod 11% ispitanika (15/140) u grupi koja je primala pazopanib u poređenju sa 3% (1/39) ispitanika u placebo grupi.
Faktori rizika
Kod 13 od 15 ispitanika u grupi koja je primala pazopanib u ispitivanju faze III u terapiji STS, javila se istovremena hipertenzija, koja je mogla povećanjem naknadnog opterećenja srca (engl. after-load) da pogorša poremećaj srčane funkcije kod pacijenata pod rizikom. 99% pacijenata (243/246) uključenih u ispitivanje faze III u terapiji STS, uključujući 15 ispitanika, primalo je antracikline. Prethodna terapija antraciklinima može biti faktor rizika za razvoj poremećaja srčane funkcije.
Ishod
Kod 4 od 15 ispitanika došlo je do potpunog oporavka (u okviru 5% od početnih vrednosti), dok je kod 5 ispitanika došlo do delimičnog oporavka (u okviru normalnog opsega, ali > 5% ispod početnih vrednosti). Jedan ispitanik se nije oporavio, a podaci o praćenju nisu bili dostupni za 5 ispitanika.
Lečenje
Prekid terapije pazopanibom i/ili smanjenje doze treba kombinovati sa antihipertenzivnom terapijom (ukoliko je prisutna, pogledati upozorenje za hipertenziju u tekstu iznad) kod pacijenata sa značajnim smanjenjem LVEF, kada je klinički indikovano.
Pacijente treba pažljivo pratiti radi uočavanja pojave kliničkih znakova ili simptoma kongestivne srčane insuficijencije. Kod pacijenata kod kojih postoji rizik od pojave poremećaja srčane funkcije, preporučuje se početna i periodična procena LVEF.
Produženje QT intervala i torsade de pointes
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom zabeleženi su slučajevi produženja QT intervala i torsade de pointes (videti odeljak 4.8). Pazopanib treba uz oprez primenjivati kod pacijenata sa produženjem QT intervala u istoriji bolesti, kod pacijenata koji uzimaju antiaritmike ili druge lekove koji mogu produžiti QT interval i kod pacijenata sa već prisutnim srčanim oboljenjem. Prilikom primene pazopaniba preporučuje se početno i periodično praćenje elektrokardiograma i održavanje koncentracije elektrolita (npr. kalcijuma, magnezijuma, kalijuma) unutar opsega normalnih vrednosti.
Arterijska tromboza
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom, uočena je pojava infarkta miokarda, ishemije miokarda, ishemijskog moždanog udara i tranzitornog ishemijskog napada (videti odeljak 4.8). Zabeleženi su slučajevi sa smrtnim ishodom.
Pazopanib treba primenjivati uz oprez kod pacijenata sa povećanim rizikom od nastanka trombotičkih događaja ili kod pacijenata koji su imali trombotičke događaje u istoriji bolesti. Nije ispitivana primena pazopaniba kod pacijenata koji su imali ove događaje u prethodnih 6 meseci. Odluku o terapiji treba doneti na osnovu procene koristi i rizika kod svakog pacijenta pojedinačno.
Venski tromboembolijski događaji
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom, zabeleženi su venski tromboembolijski događaji, uključujući vensku trombozu i plućnu emboliju sa smrtnim ishodom. Iako su zabeleženi i u RCC i u STS ispitivanjima, incidenca je bila veća u STS populaciji (5%) nego u RCC populaciji (2%).
Trombotička mikroangiopatija (TMA)
Pojava TMA je zabeležena u kliničkim ispitivanjima pazopaniba kao monoterapija, u kombinaciji sa bevacizumabom i u kombinaciji sa topotekanom (videti odeljak 4.8). Kod pacijenata kod kojih se razvila TMA treba trajno prekinuti terapiju pazopanibom. Nakon prekida terapije, primećeno je povlačenje efekata TMA. Pazopanib nije indikovan za kombinovanu primenu sa drugim lekovima.
Hemoragijski događaji
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom prijavljena je pojava hemoragijskih događaja (videti odeljak 4.8). Zabeleženi su hemoragijski događaji sa smrtnim ishodom. Pazopanib nije ispitivan kod pacijenata koji su u prethodnih 6 meseci imali hemoptiziju, cerebralnu hemoragiju ili klinički značajnu gastrointestinalnu (GI) hemoragiju. Pazopanib treba primeniti uz oprez kod pacijenata koji su u značajnoj meri izloženi riziku od nastanka hemoragije.
Aneurizme i disekcije arterija
Primena inhibitora VEGF-a kod pacijenata sa ili bez hipertenzije može podstaći nastanak aneurizme i/ili disekcije arterija. Pre započinjanja terapije pazopanibom, potrebno je pažljivo razmotriti ovaj rizik kod pacijenata sa faktorima rizika kao što su hipertenzija ili aneurizma u istoriji bolesti.
Gastrointestinalne (GI) perforacije i fistula
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom zabeleženi su slučajevi GI perforacija ili fistula (videti odeljak 4.8). Zabeležene su perforacije sa smrtnim ishodom. Pazopanib treba primeniti uz oprez kod pacijenata sa povećanim rizikom od nastanka GI perforacija ili fistula.
Zarastanje rana
Nisu sprovedena formalna ispitivanja o uticaju pazopaniba na zarastanje rana. S obzirom na to da inhibitori vaskularnog endotelnog faktora rasta (engl. vascular endothelia growth factor, VEGF) mogu negativno uticati na zarastanje rana, terapiju pazopanibom treba prekinuti najmanje 7 dana pre zakazane hirurške intervencije. Odluku o nastavku terapije pazopanibom nakon hirurške intervencije treba doneti na osnovu kliničke procene adekvatnog zarastanja rane. Terapiju pazopanibom treba prekinuti kod pacijenata sa dehiscencijom rane.
Hipotireoidizam
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom zabeleženi su slučajevi hipotireoidizma (videti odeljak 4.8). Preporučuje se početno laboratorijsko određivanje funkcije tireoidne žlezde, a pacijente sa hipotireoidizmom treba lečiti prema standardnoj medicinskoj praksi, pre započinjanja terapije pazopanibom. Sve pacijente tokom terapije pazopanibom treba pažljivo pratiti zbog pojave znakova i simptoma poremećaja funkcije tireoidne žlezde. Periodično treba obavljati laboratorijsko praćenje funkcije tireoidne žlezde, a poremećaje lečiti prema standardnoj medicinskoj praksi.
Proteinurija
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom prijavljena je pojava proteinurije. Preporučuje se analiza urina na početku i periodično tokom terapije, kao i praćenje pacijenata zbog mogućeg pogoršanja proteinurije. Terapiju pazopanibom treba prekinuti ukoliko se kod pacijenta razvije nefrotski sindrom.
Sindrom lize tumora (engl. tumour lysis syndrome, TLS)
Pojava sindroma lize tumora, uključujući sindrom lize tumora sa smrtnim ishodom, povezana je sa primenom pazopaniba (videti odeljak 4.8). Pacijenti sa povećanim rizikom od pojave sindroma lize tumora su oni sa brzorastućim tumorima, visokim tumorskim opterećenjem, poremećajem funkcije bubrega ili dehidrirani pacijenti. Preventivne mere, kao što su terapija velikih koncentracija mokraćne kiseline i intravenska hidratacija, treba razmotriti pre započinjanja terapije pazopanibom. Pacijente pod rizikom treba pažljivo pratiti i lečiti ukoliko je klinički indikovano.
Pneumotoraks
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom kod uznapredovalog sarkoma mekih tkiva, zabeležena je pojava pneumotoraksa (videti odeljak 4.8). Potrebno je pažljivo pratiti pacijente na terapiji pazopanibom radi uočavanja pojave znakova i simptoma pneumotoraksa.
Pedijatrijska populacija
Zbog svog mehanizma dejstva, pazopanib može imati ozbiljna štetna dejstva na rast i sazrevanje organa tokom ranog postnatalnog razvoja kod glodara (videti odeljak 5.3). Zbog toga ga ne treba primenjivati kod pedijatrijskih pacijenata mlađih od 2 godine.
Infekcije
Prijavljena je pojava ozbiljnih infekcija (sa ili bez neutropenije), u pojedinim slučajevima sa smrtnim ishodom.
Kombinacija sa ostalom sistemskom antineoplastičnom terapijom
Klinička ispitivanja pazopaniba u kombinaciji sa većim brojem drugih antineoplastičnih lekova (uključujući na primer pemetreksed, lapatinib ili pembrolizumab) su bila obustavljena u ranoj fazi zbog moguće povećane toksičnosti i/ili mortaliteta, a bezbedne i efikasne kombinacije doza navedenih kombinovanih terapija nisu ustanovljene.
Trudnoća
U pretkliničkim ispitivanjima na životinjama dokazana je reproduktivna toksičnost (videti odeljak 5.3). Pacijentkinji je potrebno objasniti potencijalnu opasnost po plod ukoliko se pazopanib koristi u toku trudnoće ili ukoliko pacijentkinja zatrudni u toku terapije pazopanibom. Ženama koje su u reproduktivnom periodu treba savetovati da u toku terapije pazopanibom izbegavaju da ostanu u drugom stanju (videti odeljak 4.6).
Interakcije
Zbog rizika od povećane izloženosti pazopanibu, treba izbegavati istovremenu terapiju sa snažnim inhibitorima CYP3A4, P-glikoproteina (P-gp) ili proteina rezistencije na karcinom dojke (engl. breast cancer resistance protein, BCRP) (videti odeljak 4.5). Potrebno je razmotriti istovremenu primenu drugih lekova, koji nemaju ili imaju minimalni potencijal inhibiranja CYP3A4, P-gp ili BCRP.
Istovremenu primenu sa induktorima CYP3A4 treba izbegavati zbog rizika od smanjene izloženosti pazopanibu (videti odeljak 4.5).
Zabeleženi su slučajevi hiperglikemije tokom istovremene primene sa ketokonazolom.
Istovremenu primenu pazopaniba sa supstratima uridin-difosfat-glukuronil-transferaze 1A1 (UGT1A1) (npr. irinotekan) treba sprovoditi uz oprez, jer je pazopanib inhibitor UGT1A1 (videti odeljak 4.5).
Tokom terapije pazopanibom treba izbegavati sok od grejpfruta (videti odeljak 4.5). Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom:
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po film tableti, odnosno suštinski je ,,bez natrijuma”.
Dejstvo drugih lekova na pazopanib
In vitro studije su pokazale da je oksidativni metabolizam pazopaniba u mikrozomima humane jetre primarno posredovan CYP3A4, uz manji doprinos CYP1A2 i CYP2C8. Stoga, inhibitori i induktori CYP3A4 mogu izmeniti metabolizam pazopaniba.
Inhibitori CYP3A4, P-gp, BCRP
Pazopanib je supstrat za CYP3A4, P-gp i BCRP.
Istovremena primena pazopaniba (400 mg jednom dnevno) sa snažnim CYP3A4 i P-gp inhibitorom, ketokonazolom (400 mg jednom dnevno) tokom 5 uzastopnih dana, dovela je do 66% i 45% povećanja srednje vrednosti PIK(0-24) i Cmax pazopaniba, u odnosu na primenu pazopaniba kao monoterapije (400 mg jednom dnevno tokom 7 dana). Poređenje farmakokinetičkih parametara pazopaniba, Cmax (opseg srednjih vrednosti 27,5 do 58,1 mikrograma/mL) i PIK(0-24) (opseg srednjih vrednosti od 48,7 do 1040 mikrograma*h/mL) nakon primene 800 mg pazopaniba i nakon primene 400 mg pazopaniba zajedno sa 400 mg ketokonazola (srednja vrednost Cmax 59,2 mikrograma/mL, srednja vrednost PIK(0-24) 1300 mikrograma*h/mL) ukazuje na činjenicu da će, u prisustvu snažnog CYP3A4 i P-gp inhibitora redukcija doze pazopaniba na 400 mg jednom dnevno kod većine pacijenata rezultovati sistemskoj izloženosti sličnoj onoj zabeleženoj nakon primene 800 mg pazopaniba jednom dnevno kao monoterapije. Pojedini pacijenti ipak mogu imati sistemsku izloženost veću od one zabeležene nakon primene 800 mg pazopaniba kao monoterapije.
Istovremenom primenom pazopaniba sa ostalim snažnim inhibitorima CYP3A4 (npr. itrakonazol, klaritromicin, atazanavir, indinavir, nefazodon, nelfinavir, ritonavir, sakvinavir, telitromicin, vorikonazol) može doći do povećanja koncentracije pazopaniba. Sok od grejpfruta sadrži inhibitor CYP3A4 i takođe može povećati koncentracije pazopaniba u plazmi.
Primena 1500 mg lapatiniba (supstrata i slabog inhibitora CYP3A4 i P-gp, i snažnog inhibitora BCRP) sa 800 mg pazopaniba, dovela je do povećanja srednje vrednosti PIK(0-24) i Cmax pazopaniba za približno 50% do 60%, u odnosu na primenu 800 mg pazopaniba kao monoterapije. Inhibicija P-gp i/ili BCRP lapatinibom verovatno je doprinela povećanoj izloženosti pazopanibu.
Istovremena primena pazopaniba sa inhibitorom CYP3A4, P-gp i BCRP, kao što je lapatinib, dovodi do povećanja koncentracija pazopaniba u plazmi. Istovremenom primenom sa snažnim inhibitorima P-gp ili BCRP može se izmeniti izloženost pazopanibu i njegova distribucija, uključujući i distribuciju u centralni nervni sistem (CNS).
Treba izbegavati istovremenu primenu pazopaniba sa snažnim inhibitorima CYP3A4 (videti odeljak 4.4). Ukoliko nije dostupna medicinski prihvatljiva alternativna terapijska opcija snažnim inhibitorima CYP3A4, dozu pazopaniba treba smanjiti na 400 mg jednom dnevno, tokom istovremene primene sa drugim lekovima. U navedenom slučaju treba pažljivo pratiti pojavu neželjenih reakcija i ukoliko se jave neželjeni događaji povezani sa primenom leka, potrebno je razmotriti dalje smanjenje doze.
Kombinovanu primenu sa snažnim inhibitorima P-gp ili BCRP treba izbegavati, odnosno preporučuje se alternativna istovremena terapija lekovima koji nemaju ili imaju minimalni potencijal inhibiranja P-gp ili BCRP.
Induktori CYP3A4, P-gp, BCRP
Induktori CYP3A4 poput rifampicina mogu sniziti koncentracije pazopaniba u plazmi. Istovremenom primenom pazopaniba sa snažnim induktorima P-gp ili BCRP može se izmeniti izloženost pazopanibu i njegova distribucija, uključujući i distribuciju u CNS. Preporučuje se alternativna istovremena terapija lekovima koji nemaju ili imaju minimalan potencijal indukcije enzima ili transportera.
Dejstvo pazopaniba na druge lekove
U ispitivanjima in vitro sa mikrozomima humane jetre, pokazano je da pazopanib inhibira CYP enzime 1A2, 3A4, 2B6, 2C8, 2C9, 2C19 i 2E1. Potencijalna indukcija humanog CYP3A4 pokazana je u jednom in vitro humanom PXR ispitivanju (engl. human PXR assay). U kliničkim farmakološkim ispitivanjima, u kojima je pazopanib primenjivan u dozi od 800 mg jednom dnevno, pokazano je da, kod pacijenata sa karcinomom, pazopanib nema klinički značajno dejstvo na farmakokinetiku kofeina (CYP1A2 ispitivani supstrat),
varfarina (CYP2C9 ispitivani supstrat) ili omeprazola (CYP2C19 ispitivani supstrat). Pazopanib je doveo do povećanja srednje vrednosti PIK i Cmax midazolama (CYP3A4 ispitivani supstrat) za približno 30%, i povećanja odnosa koncentracije dekstrometorfana u odnosu na dekstrofan u urinu od 33% do 64% nakon oralne primene dekstrometorfana (CYP2D6 ispitivani supstrat). Istovremena primena 800 mg pazopaniba jednom dnevno i 80 mg/m2 paklitaksela (supstrata CYP3A4 i CYP2C8) jednom nedeljno, dovela je do srednjeg povećanja PIK paklitaksela za 26% i Cmax za 31%.
Na osnovu vrednosti IC50 in vitro i Cmax in vivo u plazmi, metaboliti pazopaniba GSK1268992 i GSK1268997 mogu doprineti ukupnom inhibitornom dejstvu pazopaniba na BCRP. Osim toga, ne može se isključiti inhibicija BCRP i P-gp pazopanibom u gastrointestinalnom traktu. Potreban je oprez kada se pazopanib primenjuje istovremeno sa drugim oralnim supstratima BCRP i P-gp.
In vitro, pazopanib je inhibirao humani organski anjonski transportni polipeptid (OATP1B1). Ne može se isključiti mogućnost uticaja pazopaniba na farmakokinetiku supstrata OATP1B1 (npr. statina, videti u nastavku „Uticaj istovremene primene pazopaniba i simvastatina”).
In vitro ispitivanja su pokazala da je pazopanib inhibitor enzima uridin-difosfoglukuronil-transferaze 1A1 (UGT1A1). Aktivni metabolit irinotekana, SN-38, je supstrat za OATP1B1 i UGT1A1. Istovremena primena pazopaniba u dozi od 400 mg jednom dnevno sa cetuksimabom u dozi od 250 mg/m2 i irinotekanom u dozi od 150 mg/m2 dovela je do povećanja sistemske izloženosti SN-38 za približno 20%. Pazopanib može imati veći uticaj na dispoziciju SN-38 kod osoba sa UGT1A1*28 polimorfizmom u odnosu na osobe sa divljim tipom alela. Međutim, UGT1A1 genotip nije uvek adekvatan prognostički faktor za uticaj pazopaniba na dispoziciju SN-38. Potreban je oprez kada se pazopanib primenjuje istovremeno sa supstratima UGT1A1.
Uticaj istovremene primene pazopaniba i simvastatina
Istovremena primena pazopaniba i simvastatina povećava incidencu porasta vrednosti ALT. Rezultati dobijeni meta analizom zbirnih podataka iz različitih kliničkih ispitivanja sa pazopanibom pokazuju da je vrednost ALT > 3 puta u odnosu na ULN zabeležena kod 126/895 (14%) pacijenata koji nisu uzimali statine, u poređenju sa 11/41 (27%) pacijenata koji su istovremeno uzimali simvastatin (p=0,038). Ukoliko se kod pacijenta koji je na istovremenoj terapiji simvastatinom javi porast vrednosti ALT, treba pratiti smernice za primenu pazopaniba i prekinuti terapiju simvastatinom (videti odeljak 4.4). Dodatno, istovremenu primenu pazopaniba i drugih statina treba oprezno razmotriti, jer ne postoji dovoljno podataka na osnovu kojih bi se mogao utvrditi uticaj njihove primene na vrednost ALT. Ne može se isključiti mogućnost uticaja pazopaniba na farmakokinetiku drugih statina (npr. atorvastatin, fluvastatin, pravastatin, rosuvastatin).
Dejstvo hrane na pazopanib
Primena pazopaniba uz obrok sa visokim ili niskim sadržajem masti dovodi do povećanja PIK i Cmax za približno 2 puta. Zbog toga pazopanib treba primenjivati najmanje jedan sat pre ili dva sata nakon obroka.
Lekovi koji povećavaju pH želuca
Istovremena primena pazopaniba sa esomeprazolom smanjuje bioraspoloživost pazopaniba za približno 40% (PIK i Cmax) tako da istovremenu primenu pazopaniba sa lekovima koji povećavaju pH želuca treba izbegavati. Ukoliko je istovremena primena inhibitora protonske pumpe (PPI) neophodna, preporučuje se primena doze pazopaniba van obroka, jednom dnevno, uveče, zajedno sa PPI. Ukoliko je istovremena primena antagonista H2-receptora neophodna, pazopanib treba uzeti van obroka, najmanje 2 sata pre ili najmanje 10 sati posle primene doze antagoniste H2-receptora. Pazopanib treba primeniti najmanje 1 sat pre ili 2 sata posle primene kratkodelujućih antacida. Preporuke o načinu primene pazopaniba istovremeno sa PPI i antagonistima H2-receptora zasnivaju se na fiziološkim razmatranjima.
Trudnoća/kontracepcija kod muškaraca i žena
Nema odgovarajućih podataka o primeni pazopaniba kod trudnica. Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Nije poznat potencijalni rizik za ljude.
Pazopanib ne treba primenjivati u toku trudnoće, osim ukoliko kliničko stanje žene ne zahteva terapiju pazopanibom. Ukoliko se pazopanib koristi tokom trudnoće ili ukoliko pacijentkinja zatrudni u toku terapije pazopanibom, treba joj objasniti potencijalnu opasnost po plod.
Ženama u reproduktivnom periodu treba savetovati da u toku terapije i najmanje 2 nedelje nakon poslednje doze pazopaniba koriste odgovarajuće kontraceptivne metode i da izbegavaju da zatrudne tokom terapije pazopanibom.
Muškarci (uključujući one kojima je urađena vazektomija) treba da koriste kondome tokom polnog odnosa dok su na terapiji pazopanibom i najmanje 2 nedelje nakon poslednje doze pazopaniba kako bi se izbegla moguća izloženost leku partnerki koje su trudne ili su u reproduktivnom periodu.
Dojenje
Bezbednost primene pazopaniba tokom perioda dojenja nije utvrđena. Nije poznato da li se pazopanib ili njegovi metaboliti izlučuju u majčino mleko. Nema podataka o izlučivanju pazopaniba u majčino mleko kod životinja. Ne može se isključiti rizik po odojče. U toku terapije pazopanibom treba prekinuti dojenje.
Plodnost
Ispitivanja na životinjama ukazuju da terapija pazopanibom može da utiče na plodnost mužjaka i ženki (videti odeljak 5.3).
Pazopanib nema ili ima neznatan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Na osnovu farmakologije pazopaniba ne mogu se predvideti štetni uticaji na navedene aktivnosti. Prilikom procene sposobnosti pacijenta da obavlja zadatke koji zahtevaju rasuđivanje, motorne ili kognitivne sposobnosti, treba imati na umu klinički status pacijenta i profil neželjenih dejstava pazopaniba. Ukoliko pacijenti osećaju vrtoglavicu, zamor ili slabost, treba da izbegavaju upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama.
Sažetak bezbednosnog profila
Zbirni podaci iz pivotalne studije RCC (VEG105192, n=290), produžetka kliničkog ispitivanja (VEG107769, n=71), dodatnog ispitivanja faze II (VEG102616, n=225) i randomizovanog ispitivanja neinferiornosti, otvorenog dizajna, sa paralelnim grupama, faze III (VEG108844, n=557) procenjivani su prilikom sveukupne procene bezbednosti i podnošljivosti pazopaniba (ukupan n=1149) kod ispitanika sa karcinomom bubrežnih ćelija (videti odeljak 5.1).
Zbirni podaci iz pivotalne STS studije (VEG110727, n=369) i iz dodatnog ispitivanja faze II (VEG20002, n=142) procenjivani su prilikom sveobuhvatne procene bezbednosti i podnošljivosti pazopaniba (ukupna populacija za pocenjenu bezbednost n=382) kod ispitanika sa STS (videti odeljak 5.1).
Najvažnije ozbiljne neželjene reakcije identifikovane u RCC ili STS ispitivanjima bile su tranzitorni ishemijski atak, ishemijski moždani udar, ishemija miokarda, infarkt miokarda i cerebralni infarkt, poremećaj srčane funkcije, gastrointestinalna perforacija i fistula, produženje QT intervala, torsade de pointes i pulmonalna, gastrointestinalna i cerebralna hemoragija. Sve neželjene reakcije su prijavljene kod
< 1% lečenih pacijenata. Ostale važne ozbiljne neželjene reakcije identifikovane u STS ispitivanjima uključile su venske tromboembolijske događaje, poremećaj funkcije leve komore i pneumotoraks.
Neželjene reakcije sa smrtnim ishodom, za koje se smatralo da mogu biti povezani sa primenom pazopaniba obuhvatali su gastrointestinalnu hemoragiju, pulmonalnu hemoragiju/hemoptiziju, poremećaj funkcije jetre, intestinalnu perforaciju i ishemijski moždani udar.
Najčešće neželjene reakcije (koje su se javile kod najmanje 10% pacijenata) bilo kog stepena u RCC i STS ispitivanjima obuhvatale su: dijareju, promenu boje kose, hipopigmentaciju kože, eksfolijativni osip,
hipertenziju, mučninu, glavobolju, zamor, anoreksiju, povraćanje, disgeuziju, stomatitis, smanjenje telesne mase, bol, povećane vrednosti alanin aminotransferaze i povećane vrednosti aspartat aminotransferaze.
Neželjene reakcije svih stepena, koje su prijavljene kod ispitanika sa RCC i STS ili tokom postmarketinškog praćenja, navedene su u nastavku prema MedDRA klasifikaciji sistema organa, učestalosti i stepenu težine. Klasifikacija učestalosti je izvršena na sledeći način: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Kategorije su definisane prema apsolutnoj učestalosti javljanja na osnovu podataka kliničkih ispitivanja. Procenjivani su postmarketinški podaci o bezbednosti i podnošljivosti iz svih kliničkih ispitivanja sa pazopanibom i iz spontanih prijava. Neželjene reakcije sa istom učestalošću u okviru svake klase sistema organa navedene su po opadajućoj ozbiljnosti.
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Tabela 2. Neželjene reakcije povezane sa terapijom, prijavljene u RCC ispitivanjima (n=1149) ili tokom postmarketinškog praćenja
Klasa sistema organa | Učestalost (svi gradusi) | Neželjene reakcije | Svi gradusi n (%) | Gradus 3 n (%) | Gradus 4 n (%) |
Često | Infekcije (sa ili bez neutropenije)† | nepoznato | nepoznato | nepoznato | |
Povremeno | Gingivalne infekcije | 1 (< 1%) | 0 | 0 | |
Infektivni peritonitis | 1 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Neoplazme – benigne, maligne ineodređene (uključujući ciste | Povremeno | Bol uzrokovan tumorom | 1 (< 1%) | 1 (< 1%) | 0 |
Poremećaji krvi i limfnog sistema | Često | Trombocitopenija | 80 (7%) | 10 (< 1%) | 5 (< 1%) |
Neutropenija | 79 (7%) | 20 (2%) | 4 (< 1%) | ||
Leukopenija | 63 (5%) | 5 (< 1%) | 0 | ||
Povremeno | Policitemija | 6 (0,03%) | 1 | 0 | |
Retko | Trombotična mikroangiopatija (uključujući trombotičnu trombocitopenijsku purpuru i | nepoznato | nepoznato | nepoznato | |
Endokrini | Često | Hipotireoidizam | 83 (7%) | 1 (< 1%) | 0 |
Poremećaji metabolizma i ishrane | Veoma često | Smanjen apetite | 317 (28%) | 14 (1%) | 0 |
Često | Hipofosfatemija | 21 (2%) | 7 (< 1%) | 0 | |
Dehidratacija | 16 (1%) | 5 (< 1%) | 0 | ||
Povremeno | Hipomagnezemija | 10 (< 1%) | 0 | 0 | |
Nepoznato | Sindrom lize | nepoznato | nepoznato | nepoznato | |
Psihijatrijski | Često | Insomnija | 30 (3%) | 0 | 0 |
Poremećaji | Veoma često | Disgeuzijac | 254 (22%) | 1 (< 1%) | 0 |
nervnog sistema | Glavobolja | 122 (11%) | 11 (< 1%) | 0 | |
Često | Vrtoglavica | 55 (5%) | 3 (< 1%) | 1 (< 1%) | |
Letargija | 30 (3%) | 3 (< 1%) | 0 | ||
Parestezija | 20 (2%) | 2 (< 1%) | 0 | ||
Periferna senzorna neuropatija | 17 (1%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Hipoestezija | 8 (< 1%) | 0 | 0 | |
Tranzitorni ishemijski | 7 (< 1%) | 4 (< 1%) | 0 | ||
Somnolencija | 3 (< 1%) | 1 (< 1%) | 0 | ||
Cerebrovaskularni događaj | 2 (< 1%) | 1 (< 1%) | 1 (< 1%) | ||
Ishemijski moždani | 2 (< 1%) | 0 | 1 (< 1%) | ||
Retko | Sindrom posteriorne reverzibilne encefalopatije | nepoznato | nepoznato | nepoznato | |
Poremećaji oka | Često | Zamućen vid | 19 (2%) | 1 (<1%) | 0 |
Povremeno | Ablacija retine † | 1 (< 1%) | 1 (<1%) | 0 | |
Rascep retine † | 1 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Diskoloracija | 4 (<1%) | 0 | 0 | ||
Kardiološki poremećaji | Povremeno | Bradikardija | 6 (<1%) | 0 | 0 |
Infarkt miokarda | 5 (<1%) | 1 (<1%) | 4 (<1%) | ||
Poremećaj srčane funkcijef | 4 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Ishemija miokarda | 3 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Vaskularni poremećaji | Veoma često | Hipertenzija | 473 (41%) | 115 (10%) | 1 (<1%) |
Često | Naleti vrućine | 16 (1%) | 0 | 0 | |
Venski tromboembolijski | 13 (1%) | 6 (<1%) | 7 (<1%) | ||
Naleti crvenila | 12 (1%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Hipertenzivna kriza | 6 (<1%) | 0 | 2 (<1%) | |
Hemoragija | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Retko | Aneurizme i disekcija | nepoznato | nepoznato | nepoznato | |
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | Često | Epistaksa | 50 (4%) | 1 (<1%) | 0 |
Disfonija | 48 (4%) | 0 | 0 | ||
Dispneja | 42 (4%) | 8 (<1%) | 1 (<1%) | ||
Hemoptizija | 15 (1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Povremeno | Rinoreja | 8 (<1%) | 0 | 0 | |
Plućna hemoragija | 2 (<1%) | 0 | 0 | ||
Pneumotoraks | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Retko | Intersticijalna bolest | nepoznato | nepoznato | nepoznato | |
Gastrointestinalni poremećaji | Veoma često | Dijareja | 614 (53%) | 65 (6%) | 2 (<1%) |
Mučnina | 386 (34%) | 14 (1%) | 0 | ||
Povraćanje | 225 (20%) | 18 (2%) | 1 (<1%) | ||
Bol u abdomenua | 139 (12%) | 15 (1%) | 0 |
Često | Stomatitis | 96 (8%) | 4 (<1%) | 0 | |
Dispepsija | 83 (7%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Flatulencija | 43 (4%) | 0 | 0 | ||
Abdominalna distenzija | 36 (3%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Ulceracije u ustima | 28 (2%) | 3 (<1%) | 0 | ||
Suva usta | 27 (2%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Pankreatitis | 8 (<1%) | 4 (<1%) | 0 | |
Rektalna hemoragija | 8 (<1%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Hematohezija | 6 (<1%) | 0 | 0 | ||
Gastrointestinalna | 4 (<1%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Melena | 4 (<1%) | 1(<1%) | 0 | ||
Učestali pokreti | 3 (<1%) | 0 | 0 | ||
Analna hemoragija | 2 (<1%) | 0 | 0 | ||
Perforacija debelog | 2 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Krvarenje u usnoj | 2 (<1%) | 0 | 0 | ||
Krvarenje iz gornjih partija gastrointestinalnog | 2 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Enterokutana fistula | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Hematemeza | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Hemoroidalna hemoragija | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Perforacija ileusa | 1 (<1%) | 0 | 1 (<1%) | ||
Ezofagealna | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Retroperitonealna | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Hepatobilijarni poremećaji | Često | Hiperbilirubinemija | 38 (3%) | 2 (<1%) | 1 (<1%) |
Poremećaj funkcije | 29 (3%) | 13 (1%) | 2 (<1%) | ||
Hepatotoksičnost | 18 (2%) | 11(<1%) | 2 (<1%) | ||
Povremeno | Žutica | 3 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | |
Lezija jetre | 2 (<1%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Insuficijencija jetre† | 1 (<1%) | 0 | 1 (<1%) | ||
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Veoma često | Promena boje kose | 404 (35%) | 1 (<1%) | 0 |
Sindrom palmarno- plantarne | 206 (18%) | 39 (3%) | 0 | ||
Alopecija | 130 (11%) | 0 | 0 | ||
Osip | 129 (11%) | 7 (<1%) | 0 | ||
Često | Hipopigmentacija | 52 (5%) | 0 | 0 | |
Suva koža | 50 (4%) | 0 | 0 | ||
Pruritus | 29 (3%) | 0 | 0 | ||
Eritem | 25 (2%) | 0 | 0 | ||
Depigmentacija kože | 20 (2%) | 0 | 0 | ||
Hiperhidroza | 17 (1%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Poremećaji noktiju | 11 (<1%) | 0 | 0 | |
Eksfolijacija kože | 10 (<1%) | 0 | 0 |
Reakcija fotosenzitivnosti | 7 (<1%) | 0 | 0 | ||
Eritematozni osip | 6 (<1%) | 0 | 0 | ||
Poremećaj kože | 5 (<1%) | 0 | 0 | ||
Makularni osip | 4 (<1%) | 0 | 0 | ||
Osip praćen svrabom | 3 (<1%) | 0 | 0 | ||
Vezikularni osip | 3 (<1%) | 0 | 0 | ||
Generalizovani | 2 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Generalizovani osip | 2 (<1%) | 0 | 0 | ||
Papulozni osip | 2 (<1%) | 0 | 0 | ||
Plantarni eritem | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Ulkus kože | nepoznato | nepoznato | nepoznato | ||
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva | Često | Artralgija | 48 (4%) | 8 (<1%) | 0 |
Mijalgija | 35 (3%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Grčevi mišića | 25 (2%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Mišićno-koštani bol | 9 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | |
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Veoma često | Proteinurija | 135 (12%) | 32 (3%) | 0 |
Povremeno | Krvarenje iz | 1 (<1%) | 0 | 0 | |
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | Povremeno | Menoragija | 3 (<1%) | 0 | 0 |
Vaginalna hemoragija | 3 (<1%) | 0 | 0 | ||
Metroragija | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Veoma često | Zamor | 415 (36%) | 65 (6%) | 1 (<1%) |
Često | Inflamacija mukoze | 86 (7%) | 5 (<1%) | 0 | |
Astenija | 82 (7%) | 20 (2%) | 1 (<1%) | ||
Edemb | 72 (6%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Bol u grudima | 18 (2%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Povremeno | Drhtavica | 4 (<1%) | 0 | 0 | |
Poremećaj mukozne | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Ispitivanja | Veoma često | Povećana vrednost | 246 (21%) | 84 (7%) | 14 (1%) |
Povećana vrednost | 211 (18%) | 51 (4%) | 10 (<1%) | ||
Često | Gubitak telesne mase | 96 (8%) | 7 (<1%) | 0 | |
Povećana | 61 (5%) | 6 (<1%) | 1 (<1%) | ||
Povišen kreatinin u | 55 (5%) | 3 (<1%) | 0 | ||
Povećana | 51 (4%) | 21 (2%) | 7 (<1%) | ||
Smanjen broj belih | 51 (4%) | 3 (<1%) | 0 | ||
Povećana vrednost | 36 (3%) | 0 | 0 | ||
Povećana vrednost amilaze | 35 (3%) | 7 (<1%) | 0 | ||
Povećana vrednost | 31 (3%) | 9 (<1%) | 4 (<1%) |
gama- glutamiltransferaze | |||||
Povišen krvni | 15 (1%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Povišena urea u krvi | 12 (1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Poremećaj rezultata testova funkcije jetre | 12 (1%) | 6 (<1%) | 1 (<1%) | ||
Povremeno | Povećane vrednosti | 11 (<1%) | 4 (<1%) | 3 (<1%) | |
Snižena koncentracija | 7 (<1%) | 0 | 1 (< 1 %) | ||
Produžen QT interval | 7 (<1%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Povećane vrednosti | 7 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Poremećaj rezultata testova funkcije | 3 (<1%) | 0 | 0 | ||
Povišen dijastolni | 2 (<1%) | 0 | 0 | ||
Povišen sistolni krvni | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
†Neželjene reakcije povezane sa terapijom prijavljene tokom postmarketinškog praćenja (spontane prijave i |
Neutropenija, trombocitopenija i sindrom palmarno-plantarne eritrodizestezije su češće primećeni kod pacijenata poreklom iz istočne Azije.
Tabela 3. Neželjene reakcije povezane sa terapijom, prijavljene u STS ispitivanjima (n=382) ili tokom potmarketinškog praćenja
Klasa sistema organa | Učestalost (svi gradusi) | Neželjene reakcije | Svi gradusi n (%) | Gradusn 3 | Gradus 4 |
Infekcije i infestacije | Često | Gingivalna infekcija | 4 (1%) | 0 | 0 |
Neoplazme – benigne, maligne i neodređene | Veoma često | Bol uzrokovan tumorom | 121 (32%) | 32 (8%) | 0 |
Veoma često | Leukopenija | 106 (44%) | 3 (1%) | 0 | |
Trombocitopenija | 86 (36%) | 7 (3%) | 2 (<1%) | ||
Neutropenija | 79 (33%) | 10 (4%) | 0 | ||
Povremeno | Trombotična mikroangiopatija (uključujući trombotičnu trombocitopenijsku purpuru i hemolitičko- | 1 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | |
Endokrini poremećaji | Često | Hipotireoidizam | 18 (5%) | 0 | 0 |
Veoma često | Smanjen apetit | 108 (28%) | 12 (3%) | 0 | |
Hipoalbuminemijaf | 81 (34%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Često | Dehidratacija | 4 (1%) | 2 (1%) | 0 | |
Povremeno | Hipomagnezemija | 1 (<1%) | 0 | 0 | |
Nepoznato | Sindrom lize tumora* | nepoznato | nepoznato | nepoznato | |
Psihijatrijski poremećaji | Često | Insomnija | 5 (1%) | 1 (<1%) | 0 |
Veoma | Disgeuzijac | 79 (21%) | 0 | 0 | |
Glavobolja | 54 (14%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Često | Periferna senzorna neuropatija | 30 (8%) | 1 (<1%) | 0 | |
Vrtoglavica | 15 (4%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Somnolencija | 3 (<1%) | 0 | 0 | |
Parestezija | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Cerebralni infarkt | 1 (<1%) | 0 | 1 (<1%) | ||
Poremećaji oka | Često | Zamućen vid | 15 (4%) | 0 | 0 |
Često | Poremećaj srčane funkcijeg | 21 (5%) | 3 (<1%) | 1 (<1%) | |
Poremećaj funkcije leve komore | 13 (3%) | 3 (<1%) | 0 | ||
Bradikardija | 4 (1%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Infarkt miokarda | 1 (<1%) | 0 | 0 | |
Vaskularni poremećaji | Veoma često | Hipertenzija | 152 (40%) | 26 (7%) | 0 |
Često | Venski tromboembolijski | 13 (3%) | 4 (1%) | 5 (1%) | |
Naleti vrućine | 12 (3%) | 0 | 0 | ||
Naleti crvenila | 4 (1%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Hemoragija | 2 (<1%) | 1 (<1%) | 0 |
Retko | Aneurizme i disekcija arterija | nepoznato | nepoznato | nepoznato | |
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | Često | Epistaksa | 22 (6%) | 0 | 0 |
Disfonija | 20 (5%) | 0 | 0 | ||
Dispneja | 14 (4%) | 3 (<1%) | 0 | ||
Kašalj | 12 (3%) | 0 | 0 | ||
Pneumotoraks | 7 (2%) | 2 (<1%) | 1 (<1%) | ||
Štucanje | 4 (1%) | 0 | 0 | ||
Plućna hemoragija | 4 (1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Povremeno | Orofaringealni bol | 3 (<1%) | 0 | 0 | |
Bronhijalna | 2 (<1%) | 0 | 0 | ||
Rinoreja | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Hemoptizija | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Retko | Intersticijalna bolest | nepoznato | nepoznato | nepoznato | |
Gastrointestinalni poremećaji | Veoma često | Dijareja | 174 (46%) | 17 (4%) | 0 |
Mučnina | 167 (44%) | 8 (2%) | 0 | ||
Povraćanje | 96 (25%) | 7 (2%) | 0 | ||
Abdominalni bola | 55 (14%) | 4 (1%) | 0 | ||
Stomatitis | 41 (11%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Često | Abdominalna | 16 (4%) | 2 (1%) | 0 | |
Suva usta | 14 (4%) | 0 | 0 | ||
Dispepsija | 12 (3%) | 0 | 0 | ||
Krvarenje u usnoj | 5 (1%) | 0 | 0 | ||
Flatulencija | 5 (1%) | 0 | 0 | ||
Analna hemoragija | 4 (1%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Gastrointestinalna | 2 (<1%) | 0 | 0 | |
Rektalna hemoragija | 2 (<1%) | 0 | 0 | ||
Enterokutana fistula | 1 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Gastrična hemoragija | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Melena | 2 (<1%) | 0 | 0 | ||
Ezofagealna | 1 (<1%) | 0 | 1 (<1%) | ||
Peritonitis | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Retroperitonealna | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Krvarenje iz gornjih partija | 1 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Perforacija ileusa | 1 (<1%) | 0 | 1 (<1%) | ||
Hepatobilijarni poremećaji | Povremeno | Poremećaj funkcije | 2 (<1%) | 0 | 1 (<1%) |
Nepoznato | Insuficijencija jetre* | nepoznato | nepoznato | nepoznato | |
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Veoma često | Promena boje kose | 93 (24%) | 0 | 0 |
Hipopigmentacija | 80 (21%) | 0 | 0 | ||
Eksfolijativni osip | 52 (14%) | 2 (<1%) | 0 |
Često | Alopecija | 30 (8%) | 0 | 0 | |
Poremećaj kožec | 26 (7%) | 4 (1%) | 0 | ||
Suva koža | 21 (5%) | 0 | 0 | ||
Hiperhidroza | 18 (5%) | 0 | 0 | ||
Poremećaj noktiju | 13 (3%) | 0 | 0 | ||
Pruritus | 11 (3%) | 0 | 0 | ||
Eritem | 4 (1%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Ulkus na koži | 3 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | |
Osip | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Papulozni osip | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Reakcija | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Sindrom palmarno- | 2 (<1%) | 0 | 0 | ||
Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva | Često | Mišićno-koštani bol | 35 (9%) | 2 (<1%) | 0 |
Mijalgija | 28 (7%) | 2 (<1%) | 0 | ||
Grčevi mišića | 8 (2%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Artralgija | 2 (<1%) | 0 | 0 | |
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Povremeno | Proteinurija | 2 (<1%) | 0 | 0 |
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | Povremeno | Vaginalna hemoragija | 3 (<1%) | 0 | 0 |
Menoragija | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Veoma | Zamor | 178 (47%) | 34 (9%) | 1 (<1%) |
Često | Edemb | 18 (5%) | 1 (<1%) | 0 | |
Bol u grudima | 12 (3%) | 4 (1%) | 0 | ||
Drhtavica | 10 (3%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Inflamacija mukozee | 1 (<1%) | 0 | 0 | |
Astenija | 1 (<1%) | 0 | 0 | ||
Ispitivanjah | Veoma | Gubitak telesne mase | 86 (23%) | 5 (1%) | 0 |
Često | Neuobičajen nalaz | 29 (8%) | 4 (1%) | 0 | |
Povišena vrednost alanin | 8 (2%) | 4 (1%) | 2 (<1%) | ||
Poremećaj | 6 (2%) | 0 | 0 | ||
Povišena vrednost aspartat | 5 (1%) | 2 (<1%) | 2 (<1%) | ||
Povišena vrednost gama- | 4 (1%) | 0 | 3 (<1%) | ||
Povremeno | Povišena vrednost | 2 (<1%) | 0 | 0 | |
Aspartat aminotransferaza | 2 (<1%) | 0 | 2 (<1%) | ||
Alanin | 1 (<1%) | 0 | 1 (<1%) | ||
Smanjen broj | 1 (<1%) | 0 | 1 (<1%) |
Produžen QT interval na | 2 (<1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
† Neželjene reakcije povezane sa terapijom prijavljene tokom postmarketinškog praćenja (spontane prijave i ozbiljne neželjene reakcije iz svih kliničkih ispitivanja sa pazopanibom). |
Neutropenija, trombocitopenija i sindrom palmarno-plantarne eritrodizestezije su češće primećeni kod pacijenata poreklom iz istočne Azije.
Pedijatrijska populacija
Bezbednosni profil kod pedijatrijskih pacijenata je bio sličan onom prijavljenom sa pazopanibom kod odraslih za odobrene indikacije, zasnovano na podacima 44 pedijatrijskih pacijenata iz faze I ispitivanja ADVL0815 i 57 pedijatrijskih pacijenata iz faze II ispitivanja PZP034X2203 (videti odeljak 5.1).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
U kliničkim ispitivanjima su procenjivane doze pazopaniba do 2000 mg. Zamor Gradusa 3 (toksičnost koja ograničava dozu) primećen je kod 1 od 3 pacijenata koji su primali dozu od 2000 mg dnevno, a hipertenzija Gradusa 3 kod 1 od 3 pacijenata koji su primali dozu od 1000 mg dnevno.
Za predoziranje pazopanibom ne postoji specifični antidot, a terapija predoziranja treba da se sastoji od opštih suportivnih mera.
Farmakoterapijska grupa: antineoplastici; inhibitori protein kinaze; ostali inhibitori protein kinaze
ATC šifra: L01EX03
Mehanizam dejstva
Pazopanib, primenjen oralno, je snažan inhibitor tirozin kinaze (engl. tyrosine kinase inhibitor, TKI) koji ciljano deluje na više vrsta receptora: receptore faktora rasta vaskularnog endotela (engl. vascular endothelial growth factor receptors, VEGFR)-1, -2 i -3; receptore faktora rasta poreklom iz trombocita (engl. platelet-derived growth factor, PDGFR)-alfa i -beta i receptore faktora matičnih ćelija (engl. stem cell factor receptor, c-KIT), sa vrednostima IC50 od 10, 30, 47, 71, 84 i 74 nanomolara, redom. Pazopanib je u pretkliničkim eksperimentima vršio dozno-zavisnu inhibiciju ligandom izazvane autofosforilacije VEGFR-2, c-KIT i PDGFR-beta receptora u ćelijama. In vivo, pazopanib je inhibirao VEGF-indukovanu fosforilaciju VEGFR-2 u plućima miševa, angiogenezu kod različitih životinjskih modela i rast više ksenograftova humanih tumora kod miševa.
Farmakogenomika
U farmakogenetičkoj meta analizi podataka iz 31 kliničkog ispitivanja pazopaniba primenjenog kao monoterapija ili u kombinaciji sa drugim lekovima, povećanje vrednosti ALT >5 puta u odnosu na ULN (NCI CTC Gradus 3) primećeno je kod 19% nosilaca alela HLA-B*57:01 i kod 10% ispitanika koji nisu nosioci ovog alela. U ovom skupu podataka, 133/2235 (6%) pacijenata su nosioci HLA-B*57:01 alela (videti odeljak 4.4).
Klinička ispitivanja
Karcinom bubrežnih ćelija (RCC)
Bezbednost i efikasnost pazopaniba kod RCC procenjivane su u randomizovanom, dvostruko slepom, placebo kontrolisanom multicentričnom ispitivanju. Pacijenti (N=435) sa lokalno uznapredovalim i/ili metastatskim karcinomom bubrežnih ćelija su randomizovani da primaju 800 mg pazopaniba jednom dnevno ili placebo. Primarni cilj ispitivanja bila je procena i upoređivanje dve terapijske grupe u smislu preživljavanja bez progresije bolesti (engl. progression-free survival, PFS) i glavni sekundarni cilj bio je ukupno preživljavanje (engl. overall survival, OS). Ostali ciljevi bili su procena ukupne stope odgovora i trajanje odgovora.
Od ukupno 435 pacijenata u ovom ispitivanju, 233 pacijenta nije prethodno dobijalo terapiju, a 202 su bili pacijenti druge linije, koji su prethodno primili terapiju na bazi IL-2 ili INFα. Performans status (ECOG) je bio sličan u grupi koja je primala pazopanib i u placebo grupi (ECOG 0: 42 % prema 41 %, ECOG 1: 58 % prema 59 %). Većina pacijenata imala je ili povoljne (39%) ili srednje (54%) prognostičke faktore prema skali MSKCC (engl. Memorial Sloan Kettering Cancer Centre)/Motzer. Svi pacijenti su imali histološki svetloćelijski karcinom (engl. clear cell) ili predominantno histološki svetloćelijski karcinom. Približno polovina svih pacijenata je imala bolest koja je zahvatila tri ili više organa, a većina pacijenata je na početku ispitivanja imala metastaze lokalizovane u plućima (74%) i/ili limfnim čvorovima (54%).
Sličan procenat pacijenata u svakoj terapijskoj grupi prethodno nije primao terapiju ili je prethodno lečen citokinima (53% i 47% u grupi koja je primala pazopanib, 54% i 46% u placebo grupi). Većina pacijenata (75%) iz podgrupe prethodno lečene citokinima, primala je terapiju na bazi interferona.
Sličan procenat pacijenata u svakoj grupi prethodno je imao nefrektomiju (89% u grupi koja je primala pazopanib i 88% u grupi koja je primala placebo) i/ili prethodnu radioterapiju (22% u grupi koja je primala pazopanib i 15% u grupi koja je primala placebo).
Primarna analiza primarnog cilja PFS zasnovana je na proceni oboljenja na osnovu nezavisne radiološke analize u ukupnoj populaciji ispitanika (pacijenti koji nisu primali terapiju i pacijenti prethodno lečeni citokinima).
Tabela 4. Ukupni rezultati efikasnosti kod RCC na osnovu nezavisne procene (VEG105192)
Ishodi/populacija ispitanika | Pazopanib | Placebo | HR (95% CI) | p vrednost (jednostrano) |
PFS | ||||
Ukupna* ITT | N = 290 | N = 145 | ||
Medijana (meseci) | 9,2 | 4,2 | 0,46 (0,34; 0,62) | <0,0000001 |
Stopa odgovora | N = 290 | N = 145 | ||
% (95% CI) | 30 (25,1; 35,6) | 3 (0,5; 6,4) | – | <0,001 |
HR = Hazard ratio; ITT = populacija predviđena za lečenje (engl. intent to treat); PFS = preživljavanje bez progresije bolesti. |
Slika 1. Kaplan-Meier-ova kriva preživljavanja bez progresije bolesti na osnovu nezavisne procene za ukupnu populaciju (populacija koja prethodno nije primala terapiju i populacija prethodno lečena citokinima) (VEG105192)
x osa: meseci, y osa: procenat bez progresije bolesti, pazopanib —— (N = 290) medijana 9,2 meseca; placebo (N = 145) medijana 4,2 meseca; Hazard ratio = 0,46, 95 % CI (0,34; 0,62), p < 0,0000001
Slika 2. Kaplan-Meier-ova kriva preživljavanja bez progresije bolesti na osnovu nezavisne procene za populaciju koja prethodno nije primala terapiju (VEG105192)
x osa: meseci, y osa: procenat bez progresije bolesti, pazopanib —— (N = 155) medijana 11.1 mesec; placebo (N = 78) medijana 2,8 meseci; Hazard ratio = 0,40, 95 % CI (0,27; 0,60), p < 0,0000001
Slika 3. Kaplan-Meier-ova kriva preživljavanja bez progresije bolesti na osnovu nezavisne procene za populaciju koja je prethodno lečena citokinima (VEG105192)
x osa: meseci, y osa: procenat bez progresije bolesti, pazopanib —— (N = 135) medijana 7,4 meseca; placebo (N = 67) medijana 4,2 meseca; Hazard ratio = 0,54, 95 % CI (0,35; 0,84), p < 0,001
Prema nezavisnoj analizi, kod pacijenata koji su reagovali na terapiju medijana vremena do postizanja odgovora iznosila je 11,9 nedelja, a medijana trajanja odgovora iznosila je 58,7 nedelja (VEG105192).
Medijana ukupnog preživljavanja prema protokolom definisanoj završnoj analizi preživljavanja bila je 22,9 meseci i 20,5 meseci [HR = 0,91 (95% CI: 0,71, 1,16; p = 0,224)] kod pacijenata randomizovanih u pazopanib, odnosno placebo grupu. Postoji mogućnost postojanja pristrasnosti u rezultatima ukupnog
preživljavanja, jer je 54% pacijenata iz placebo grupe primilo pazopanib u nastavku ovog ispitivanja nakon progresije bolesti. 66% pacijenata na placebu je primilo terapiju po završetku ispitivanja, u poređenju sa 30% pacijenata na pazopanibu.
Između terapijskih grupa nisu uočene statistički značajne razlike u smislu opšteg kvaliteta života (engl. Global Quality of Life) prema EORTC QLQ-C30 i EuroQoL EQ-5D.
U ispitivanju faze II u koje je bilo uključeno 225 pacijenata sa lokalno rekurentnim ili metastatskim svetloćelijskim karcinomom bubrežnih ćelija, na osnovu nezavisne analize, objektivna stopa odgovora iznosila je 35%, a medijana trajanja odgovora iznosila je 68 nedelja. Medijana PFS iznosila je 11,9 meseci.
Bezbednost, efikasnost i kvalitet života tokom terapije pazopanibom u poređenju sa sunitinibom su procenjivani u randomizovanom ispitivanju neinferiornosti, otvorenog dizajna, sa paralelnim grupama, faze III (VEG108844).
U ispitivanju VEG108844, pacijenti (N = 1110) sa lokalno uznapredovalim i/ili metastatskim RCC, a koji nisu prethodno dobijali sistemsku terapiju, randomizovani su ili u grupu koja je primala 800 mg pazopaniba jednom dnevno u kontinuitetu, ili u grupu koja je primala sunitinib u dozi od 50 mg jednom dnevno u šestonedeljnim ciklusima doziranja, uz četvoronedeljno davanje terapije nakon čega su usledile dve nedelje bez terapije.
Primarni cilj navedenog ispitivanja bio je procena i poređenje PFS kod pacijenata koji su primali pazopanib u odnosu na one koji su primali sunitinib. Demografske karakteristike su bile slične kod obe terapijske grupe. Karakteristike bolesti pri postavljanju dijagnoze i pri skriningu su bile uravnotežene između obe terapijske grupe, pri čemu je većina pacijenata imala histološki svetloćelijski karcinom i bolest stadijuma IV.
Ispitivanje VEG108844 je postiglo primarni ishod PFS i pokazalo da je pazopanib neinferioran u odnosu na sunitinib, jer je gornja granica intervala pouzdanosti od 95% za stopu rizika bila ispod protokolom definisane granice neinferiornosti od 1,25. Ukupni rezultati efikasnosti su sažeti u Tabeli 5.
Tabela 5. Ukupni rezultati efikasnosti (VEG108844)
PFS | |||
Ukupno | |||
Medijana (meseci) | 8,4 | 9,5 | 1,047 |
(95% CI) | (8,3; 10,9) | (8,3; 11,0) | (0,898; 1,220) |
Ukupno preživljavanje | |||
Medijana (meseci) | 28,3 | 29,1 | 0,915a |
(95% CI) | (26,0; 35,5) | (25,4; 33,1) | (0,786; 1,065) |
HR = Hazard ratio; PFS = preživljavanje bez progresije bolesti; ap vrednost = 0,245 (dvostrano)
Slika 4. Kaplan-Meier-ova kriva preživljavanja bez progresije bolesti na osnovu nezavisne procene za ukupnu populaciju (VEG108844)
Analiza podgrupa PFS je sprovedena za 20 demografskih i prognostičkih faktora. Interval pouzdanosti od 95% za sve podgrupe obuhvata hazard ratio 1. U tri najmanje podgrupe od njih 20 je procena hazard ratio bila veća od 1,25; tj. kod ispitanika bez prethodne nefrektomije (n=186, HR=1,403, 95% CI (0,955; 2,061)), sa početnom vrednošću LDH > 1,5 puta u odnosu na ULN (n=68, HR=1,72, 95% CI (0,943; 3,139)) i sa MSKCC: nepovoljan rizik (n=119, HR=1,472, 95% CI (0,937; 2,313)).
Sarkom mekih tkiva (STS)
Efikasnost i bezbednost pazopaniba kod STS procenjene su u randomizovanoj, dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj, multicentričnoj, pivotal studiji faze III (VEG110727). Ukupno 369 pacijenata sa uznapredovalim STS bilo je randomizovano na 800 mg pazopaniba jednom dnevno ili placebo. Važno je napomenuti da je samo pacijentima sa određenim histološkim podtipovima STS bilo dozvoljeno da učestvuju u ispitivanju, zbog čega se efikasnost i bezbednost pazopaniba mogu smatrati utvrđenim samo za ove podtipove STS i terapija pazopanibom treba da bude ograničena na ove podtipove STS.
Sledeći tipovi tumora su bili pogodni:
Fibroblastni (fibrosarkom kod odraslih, miksofibrosarkom, sklerozirajući epiteloidni fibrosarkom, maligni solitarni fibrozni tumori), takozvani fibrohistiocitni (pleomorfni maligni fibrozni histiocitomi [MFH], MFH džinovskih ćelija, inflamatorni MFH), lejomiosarkomi, maligni glomus tumori, skeletnih mišića (pleomorfni i alveolarni rabdomiosarkomi), vaskularni (epitelioidni hemangioendoteliom, angiosarkom), nedovoljno diferentovani (sinovijalni, epitelioidni, alveolarni mekotkivni, svetloćelijski, dezmoplastični tumor malih okruglih ćelija, ekstrarenalni rabdoidni, maligni mezenhimomi, PECom, sarkomi intime), maligni tumori ovojnica perifernih nerava, nediferentovani sarkomi mekih tkiva koji nisu drugačije klasifikovani (engl. not otherwise specified, NOS) i ostali tipovi sarkoma (koji nisu navedeni kao oni koji nisu pogodni).
Sledeći tipovi tumora nisu bili pogodni:
Adipocitni sarkom (svi podtipovi), svi rabdomiosarkomi koji nisu ni alveolarni ni pleomorfni, hondrosarkom, osteosarkom, Ewing-ovi tumori/primitivni neuroektodermalni tumori (PNET), GIST,
dermatofibromatozni protuberantni sarkom, inflamatorni miofibroblastni sarkom, maligni mezoteliom i mešoviti mezodermalni tumori uterusa.
Treba napomenuti da su pacijenti sa adipocitnim sarkomom bili isključeni iz pivotalne studije faze III, jer u preliminarnom ispitivanju faze II (VEG20002) uočena aktivnost (PFS u 12. nedelji) pazopaniba kod adipocitnog sarkoma nije dostigla prethodno definisan stepen za dalja klinička testiranja.
Ostali ključni kriterijumi za prihvatljivost VEG110727 ispitivanja bili su: histološki dokaz o STS visokog ili srednjeg stepena maligniteta i progresija bolesti unutar 6 meseci od terapije za metastatsku bolest ili rekurencija unutar 12 meseci od neo/adjuvantne terapije.
Pre uključivanja u ispitivanje, 98 % ispitanika prethodno je primilo doksorubicin, 70% ifosfamid a 65% ispitanika primilo je najmanje tri ili više hemioterapijskih lekova.
Pacijenti su bili stratifikovani na osnovu kriterijuma SZO statusa performansi (engl. WHO performance status, WHO PS) (0 ili 1) na početku ispitivanja i prema broju linija prethodne sistemske terapije za uznapredovalu bolest (0 ili 1 naspram 2+). U svakoj terapijskoj grupi, bilo je neznatno više pacijenata sa 2+ linije prethodne sistemske terapije za uznapredovalu bolest (58% u placebo grupi i 55% u grupi koja je primala pazopanib) u poređenju sa onima sa 0 ili 1 linijom prethodne sistemske terapije (42% u placebo grupi i 45% u grupi koja je primala pazopanib). Medijana vremena praćenja ispitanika (definisano od datuma randomizacije do datuma poslednje kontrole ili smrti) bila je slična u obe ispitivane grupe (9,36 meseci za placebo [opseg od 0,69 do 23,0 meseca] i 10,04 meseca za pazopanib [opseg od 0,2 do 24,3 meseca]).
Primarni cilj praćenja u ovom ispitivanju bio je preživljavanje bez progresije bolesti (PFS procenjeno nezavisnom radiološkom analizom). Sekundarni ciljevi uključivali su ukupno preživljavanje (OS), ukupnu stopu odgovora i dužinu trajanja odgovora.
Tabela 6. Ukupni rezultati efikasnosti za STS prema nezavisnoj proceni (VEG110727)
Ishod/populacija ispitanika | Pazopanib | Placebo | HR (95% CI) | p vrednosti (dvostrano) |
PFS | ||||
Ukupna ITT | N = 246 | N = 123 | ||
Medijana (nedelje) | 20,0 | 7,0 | 0,35 (0,26; 0,48) | < 0,001 |
Lejomiosarkom | N = 109 | N = 49 | ||
Medijana (nedelje) | 20,1 | 8,1 | 0,37 (0,23; 0,60) | < 0,001 |
Podgrupe sinovijalnih sarkoma | N = 25 | N = 13 | ||
Medijana (nedelje) | 17,9 | 4,1 | 0,43 (0,19; 0,98) | 0,005 |
''Ostale STS'' podgrupe | N = 112 | N = 61 | ||
Medijana (nedelje) | 20,1 | 4,3 | 0,39 (0,25; 0,60) | < 0,001 |
OS | ||||
Ukupna ITT | N = 246 | N = 123 | ||
Medijana (meseci) | 12,6 | 10,7 | 0,87 (0,67; 1,12) | 0,256 |
Lejomiosarkom* | N = 109 | N = 49 | ||
Medijana (meseci) | 16,7 | 14,1 | 0,84 (0,56; 1,26) | 0,363 |
Podgrupe sinovijalnog sarkoma* | N = 25 | N = 13 | ||
Medijana (meseci) | 8,7 | 21,6 | 1,62 (0,79; 3,33) | 0,115 |
''Ostale STS'' podgrupe* | N = 112 | N = 61 |
Medijana (meseci) | 10,3 | 9,5 | 0,84 (0,59; 1,21) | 0,325 |
Stopa odgovora (CR+PR) | ||||
% (95% CI) | 4 (2,3; 7,9) | 0 (0,0; 3,0) | ||
Trajanje odgovora | ||||
Medijana (nedelje) (95% CI) | 38,9 (16,7; 40,0) | |||
HR = Hazard ratio; ITT = populacija predviđena za lečenje (engl. intent to treat); PFS = preživljavanje bez progresije bolesti. CR = kompletan odgovor; PR = parcijalni odgovor; OS = ukupno preživljavanje |
Slično poboljšanje PFS na osnovu procene ispitivača je uočeno u grupi koja je primala pazopanib u poređenju sa placebo grupom (u ukupnoj ITT HR: 0,39; 95% CI, 0,30 do 0,52, p ˂ 0,001).
Slika 5. Kaplan-Meier-ova kriva za preživljavanja bez progresije bolesti za STS prema nezavisnoj proceni za ukupnu populaciju (VEG110727)
U završnoj analizi ukupnog preživljavanja, izvedenoj nakon što je zabeleženo 76% događaja (280/369), nisu uočene značajne razlike u ukupnom preživljavanju između dve terapijske grupe (HR 0,87, 95% CI 0,67; 1,12 p=0,256).
Pedijatrijska populacija
Ispitivanje faze I (ADVL0815) pazopaniba je sprovedeno kod 44 pedijatrijska pacijenta sa različitim rekurentnim ili refraktornim solidnim tumorima. Primarni cilj je bio ispitivanje maksimalno podnošljive doze (engl. maximum tolerated dose, MTD), bezbednosnog profila i farmakokinetičkih svojstava pazopaniba kod dece. Medijana trajanja izloženosti u ovom ispitivanju je bila 3 meseca (1-23 meseca).
Ispitivanje faze II (PZP034X2203) pazopaniba je sprovedeno kod 57 pedijatrijskih pacijenata sa refraktornim solidnim tumorima uključujući rabdomiosarkom (N=12), sarkome mekih tkiva koji nisu rabdomiosarkom (N=11), Ewing-ov sarkom/pPNET (N=10), osteosarkom (N=10), neuroblastom (N=8) i hepatoblastom (N=6). Ispitivanje je bilo monoterapijsko, nekontrolisano, otvoreno ispitivanje terapijske aktivnosti pazopaniba kod dece i adolescenata uzrasta od 1 do ˂ 18 godina. Pazopanib je primenjen dnevno u obliku
tablete u dozi od 450 mg/m2 ili u obliku oralne suspenzije u dozi od 225 mg/m2. Maksimalna dozvoljena dnevna doza je bila 800 mg za tablete i 400 mg za oralnu suspenziju. Medijana trajanja izloženosti je bila 1,8 meseci (1 dan-29 meseci).
Rezultati ovog ispitivanja nisu pokazali nikakvu značajnu antitumorsku aktivnost u navedenoj pedijatrijskoj populaciji. Zbog toga se terapija ovih tumora pazopanibom ne preporučuje u pedijatrijskoj populaciji (videti odeljak 4.2 za informacije o primeni u pedijatrijskoj populaciji).
Evropska Agencija za lekove je izuzela obavezu dostavljanja rezultata ispitivanja pazopaniba kod svih podgrupa pedijatrijske populacije u terapiji karcinoma bubrega i bubrežne karlice (izuzev nefroblastoma, nefroblastomatoze, svetloćelijskog sarkoma, mezoblastnog nefroma, karcinoma medule bubrega i rabdoidnog tumora bubrega) (videti odeljak 4.2 za informacije o primeni u pedijatrijskoj populaciji).
Resorpcija
Nakon oralne primene pojedinačne doze pazopaniba od 800 mg kod pacijenata sa solidnim tumorima, dobijene su Cmax (maksimalna koncentracija u plazmi) od približno 19 ± 13 mikrograma/mL, za srednje vreme od 3,5 sata (u rasponu od 1,0 do 11,9 sati) i PIK0-∞ od približno 650 ± 500 mikrograma x h/mL. Dnevno doziranje dovodi do povećanja PIK0-T za 1,23 do 4 puta.
Pri dozama pazopaniba iznad 800 mg nije došlo do konzistentnog povećanja PIK ili Cmax.
Sistemska izloženost pazopanibu se povećava kada se pazopanib uzima zajedno sa hranom. Primena pazopaniba uz obrok sa visokim ili niskim sadržajem masti, dovodi do povećanja PIK i Cmax od približno 2 puta. Zbog toga pazopanib treba primenjivati najmanje dva sata nakon jela ili jedan sat pre jela (videti odeljak 4.2).
Primena izmrvljene tablete pazopaniba od 400 mg povećava PIK(0-72) za 46%, a Cmax približno dva puta, dok je tmax kraće za približno dva sata, u poređenju sa primenom cele tablete. Ovi rezultati pokazuju da se bioraspoloživost i stepen resorpcije pazopaniba nakon oralne primene povećavaju nakon primene izmrvljene tablete u odnosu na primenu cele tablete (videti odeljak 4.2).
Distribucija
Vezivanje pazopaniba za protein humane plazme in vivo je veće od 99% i ne zavisi od koncentracije leka u plazmi u rasponu koncentracije od 10 do 100 mikrograma/mL. In vitro ispitivanja ukazuju da je pazopanib supstrat za P-gp i BCRP.
Biotransformacija
Rezultati in vitro ispitivanja pokazuju da je metabolizam pazopaniba posredovan primarno preko CYP3A4, uz manji doprinos CYP1A2 i CYP2C8. Četiri glavna metabolita pazopaniba čine samo 6% izloženosti leku u plazmi. Jedan od ovih metabolita inhibira proliferaciju VEGF-om stimulisanih endotelnih ćelija umbilikalne vene kod ljudi, sa sličnim potencijalom kao pazopanib, dok su ostali 10 do 20 puta manje aktivni. Zbog toga aktivnost pazopaniba najvećim delom zavisi od izloženosti nepromenjenom pazopanibu.
Eliminacija
Pazopanib se sporo eliminiše sa prosečnim poluvremenom eliminacije od 30,9 sati, nakon primene preporučene doze od 800 mg. Eliminacija se primarno vrši putem fecesa, a putem bubrega se eliminiše manje od 4% primenjene doze.
Posebne populacije
Oštećenje funkcije bubrega
Rezultati pokazuju da se manje od 4% oralno primenjenog pazopaniba izlučuje urinom kao pazopanib i njegovi metaboliti. Rezultati populacionih farmakokinetičkih studija (podaci dobijeni kod ispitanika sa početnim vrednostima klirensa kreatinina od 30,8 mL/min do 150 mL/min) pokazuju da je malo verovatno
da oštećenje funkcije bubrega ima klinički značajan uticaj na farmakokinetiku pazopaniba. Nije potrebno prilagođavati dozu kod pacijenata sa klirensom kreatinina većim od 30 mL/min. Oprez je potreban kod pacijenata sa klirensom kreatinina manjim od 30 mL/min, s obzirom na to da nema iskustava o primeni pazopaniba u ovoj populaciji pacijenata (videti odeljak 4.2).
Oštećenje funkcije jetre
Blago
Medijane vrednosti Cmax i PIK(0-24) pazopaniba u stanju dinamičke ravnoteže kod pacijenata sa blagim poremećajem parametara funkcije jetre (definisano ili kao normalne vrednosti bilirubina i bilo koji nivo povećanja vrednosti ALT ili kao povećanje vrednosti bilirubina do 1,5 puta u odnosu na gornju granicu referentnih vrednosti, bez obzira na vrednosti ALT) nakon primene 800 mg jednom dnevno su slične onima kod pacijenata sa očuvanom funkcijom jetre (videti Tabelu 7). 800 mg pazopaniba jednom dnevno je preporučena doza kod pacijenata sa blagim poremećajem parametara funkcije jetre u serumu (videti odeljak 4.2).
Umereno
Maksimalna podnošljiva doza pazopaniba kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre (definisano kao povećanje vrednosti bilirubina > 1,5 puta do 3 puta u odnosu na ULN bez obzira na vrednost ALT) bila je 200 mg jednom dnevno. Medijane vrednosti Cmax i PIK(0-24) u stanju dinamičke ravnoteže nakon primene 200 mg pazopaniba jednom dnevno, kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre iznosile su približno 44%, odnosno 39% od odgovarajuće vrednosti medijane nakon primene 800 mg jednom dnevno kod pacijenata sa normalnom funkcijom jetre (videti Tabelu 7).
Na osnovu podataka o bezbednosti i podnošljivosti, kod osoba sa umerenim oštećenjem funkcije jetre, dozu pazopaniba treba smanjiti na 200 mg jednom dnevno (videti odeljak 4.2).
Teško
Medijane vrednosti Cmax i PIK(0-24) u stanju dinamičke ravnoteže nakon primene 200 mg pazopaniba jednom dnevno kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre bile su približno 18%, odnosno 15% od odgovarajućih vrednosti medijane nakon primene 800 mg jednom dnevno kod pacijenata sa normalnom funkcijom jetre. Zbog smanjene izloženosti i ograničene hepatičke rezerve, ne preporučuje se primena pazopaniba kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (definisano kao ukupni bilirubin > 3 puta u odnosu na ULN, bez obzira na vrednost ALT) (videti odeljak 4.2).
Tabela 7. Medijana farmakokinetičkih parametara pazopaniba u stanju dinamičke ravnoteže kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre
Grupa | Ispitivana doza | Cmax (mikrogram/mL) | PIK (0-24) | Preporučena doza |
Normalna funkcija | 800 mg | 52,0 | 888,2 | 800 mg jednom |
jetre | jednom dnevno | (17,1 – 85,7) | (345,5 – 1482) | dnevno |
Blago oštećenje | 800 mg | 33,5 | 774,2 | 800 mg jednom |
funkcije jetre | jednom dnevno | (11,3 – 104,2) | (214,7 – 2034,4) | dnevno |
Umereno oštećenje | 200 mg | 22,2 | 256,8 | 200 mg jednom |
funkcije jetre | jednom dnevno | (4,2 – 32,9) | (65,7 – 487,7) | dnevno |
Teško oštećenje funkcije jetre | 200 mg jednom dnevno | 9,4 | 130,6 | Ne preporučuje se |
Pedijatrijska populacija
Nakon primene pazopaniba u dozi od 225 mg/m2 (u obliku oralne suspenzije) kod pedijatrijskih pacijenata, farmakokinetički parametri (Cmax, Tmax i PIK) bili su slični onima prethodno prijavljenim kod odraslih pacijenata lečenih pazopanibom u dozi od 800 mg. Rezultati ne ukazuju na značajnu razliku u klirensu pazopaniba, normalizovano prema površini tela, između dece i odraslih.
Pretklinički profil bezbednosti pazopaniba procenjivan je na miševima, pacovima, kunićima i majmunima. U ispitivanjima ponovljenih doza na glodarima, dejstvo na različita tkiva (kosti, zube, nokatne ploče, reproduktivne organe, hematološka tkiva, bubrege i pankreas) izgleda povezano sa farmakologijom inhibicije VEGFR i/ili prekidom VEGF signalnih puteva, sa najizraženijim dejstvima pri nivou izloženosti u plazmi koji je ispod nivoa uočenog u kliničkim podacima. Ostala uočena dejstva obuhvataju gubitak telesne mase, dijareju i/ili morbiditet koji su bili ili posledica lokalnog gastrointestinalnog dejstva izazvanog velikom izloženošću lokalne sluzokože leku (kod majmuna) ili farmakološkog dejstva (glodari). Kod ženki miševa uočene su proliferativne hepatičke lezije (žarišta eozinofila i adenomi) pri izloženosti koja je 2,5 puta veća od izloženosti kod ljudi na osnovu PIK.
U ispitivanjima juvenilne toksičnosti, kada je lek davan pacovima koji nisu odviknuti od dojenja počevši od
9. dana postpartalno pa sve do 14. dana postpartalno, pazopanib je izazvao mortalitet i poremećaj rasta/sazrevanja organa - bubrega, pluća, jetre i srca pri dozi približno 0,1 puta u odnosu na kliničku izloženost, zasnovano na vrednostima PIK-a kod odraslih ljudi. Kada je pacovima koji su odviknuti od dojenja davan lek počevši od 21. dana postpartalno do 62. dana postpartalno, toksikološki nalazi bili su slični kao kod odraslih pacova pri uporedivoj izloženosti. Kod ljudi, pedijatrijski pacijenti su pod povećanim rizikom od uticaja na kosti i zube u poređenju sa odraslima, jer su navedene promene, uključujući i inhibiciju rasta (skraćene udove), lomljive kosti i remodelovanje zuba, bile prisutne kod mladunaca pacova pri ≥ 10 mg/kg/dnevno (što odgovara 0,1 do 0,2 puta u odnosu na kliničku izloženost, zasnovano na vrednostima PIK kod odraslih osoba) (videti odeljak 4.4).
Uticaj na reprodukciju, plodnost i teratogeno dejstvo
Pokazano je da pazopanib ima embriotoksično i teratogeno dejstvo kada se primenjuje kod pacova i kunića, pri izloženosti koja je 300 puta manja od izloženosti kod ljudi (na osnovu PIK). Navedena dejstva su obuhvatala smanjenu plodnost ženki, povećan preimplantacioni i postimplantacioni gubitak ploda, ranu resorpciju, embrioletalitet, smanjenu telesnu masu ploda i kardiovaskularnu malformaciju. Kod glodara je primećeno i smanjenje žutog tela, porast cisti i atrofija jajnika. U studiji plodnosti mužjaka pacova nije bilo uticaja na parenje ili plodnost, ali je primećena smanjena masa testisa i epididimisa, uz smanjenje stope proizvodnje sperme, pokretljivosti spermatozoida i koncentracije sperme u epididimisu i testisima pri izloženosti od 0,3 puta izloženosti kod ljudi na osnovu PIK.
Genotoksičnost
Pazopanib u testovima genotoksičnosti nije izazvao genetsko oštećenje (Ames-ov test, ispitivanje hromozomskih aberacija humanih limfocita periferne krvi i in vivo ispitivanje mikronukleusa kod pacova). Sintetički intermedijer koji se javlja tokom proizvodnje pazopaniba, a koji je takođe u malim količinama prisutan u gotovom proizvodu, nije pokazao mutageno dejstvo u Ames-ovom testu, ali je pokazao genotoksičnost prilikom ispitivanja limfoma kod miševa i in vivo ispitivanja mikronukleusa kod miševa.
Karcinogenost
U dvogodišnjim ispitivanjima karcinogenosti pazopaniba primećen je povećan broj adenoma jetre kod miševa i adenokarcinoma duodenuma kod pacova. Na osnovu patogeneze specifične za glodare i mehanizma ovih nalaza, ne smatra se da predstavljaju povećanje rizika od karcinogenosti kod pacijenata koji uzimaju pazopanib.
Pazopanib HF, 200 mg, film tablete
Jezgro tablete:
Film (obloga) tablete:
Pazopanib HF, 400 mg, film tablete
Jezgro tablete:
Film (obloga) tablete:
Nije primenljivo.
30 meseci.
Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Pazopanib HF, 200 mg, film tablete Pakovanje: ukupno 30 kom, blister, 3 x 10 kom
Unutrašnje pakovanje je Aluminijum-PVC/PE/PVDC blister koji sadrži 10 film tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.
Pakovanje: ukupno 30 kom, boca, 1 x 30 kom
Unutrašnje pakovanje je HDPE boca sa polipropilenskim sigurnosnim zatvaračem za decu, koja sadrži 30 film tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 bocu (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.
Pazopanib HF, 400 mg, film tablete Pakovanje: ukupno 60 kom, boca, 1 x 60 kom
Unutrašnje pakovanje je HDPE boca sa polipropilenskim sigurnosnim zatvaračem za decu koja sadrži 60 film tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 bocu (ukupno 60 film tableta) i Uputstvo za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.
Lek Pazopanib HF pripada grupi lekova koji se zovu inhibitori protein kinaze. Deluje tako što sprečava aktivnost proteina koji su uključeni u rast i širenje ćelija raka.
Lek Pazopanib HF se koristi kod odraslih osoba za lečenje:
Proverite sa Vašim lekarom ukoliko mislite da se navedeno odnosi na Vas.
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Pazopanib HF:
Obavestite Vašeg lekara ukoliko se bilo šta od navedenog odnosi na Vas. Vaš lekar će odlučiti da li je lek Pazopanib HF prikladan za Vas. Možda će biti potrebno uraditi dodatna ispitivanja kako bi se proverilo da li Vaši bubrezi, srce i jetra rade kako treba.
Visok krvni pritisak i lek Pazopanib HF
Lek Pazopanib HF može da povisi krvni pritisak. Lekar će proveravati Vaš krvni pritisak pre nego što uzmete lek Pazopanib HF, kao i tokom lečenja. Ukoliko imate visok krvni pritisak, lekar će Vam propisati lekove za njegovo snižavanje.
Obavestite Vašeg lekara ukoliko imate visok krvni pritisak.
Ukoliko treba da budete operisani
Vaš lekar će prestati da Vam daje lek Pazopanib HF najmanje 7 dana pre hirurške intervencije, s obzirom na to da lek može uticati na zarastanje rana. Lečenje će biti ponovo započeto nakon što rana dovoljno zaraste.
Stanja o kojima treba da vodite računa
Lek Pazopanib HF može da pogorša neka stanja ili da izazove ozbiljna neželjena dejstva. Da biste smanjili rizik od pojave bilo kakvih problema tokom primene leka Pazopanib HF, morate obratiti pažnju na pojavu određenih simptoma. Vidite odeljak 4.
Deca i adolescenti
Primena leka Pazopanib HF se ne preporučuje kod osoba mlađih od 18 godina. Još uvek nije poznato koliko dobro lek deluje u ovoj starosnoj grupi. Pored toga, lek ne treba primenjivati kod dece mlađe od 2 godine iz bezbednosnih razloga.
Drugi lekovi i lek Pazopanib HF
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući biljne lekove i lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.
Neki lekovi mogu uticati na delovanje leka Pazopanib HF ili mogu povećati mogućnost pojave neželjenih dejstava. Lek Pazopanib HF može takođe da utiče na delovanje drugih lekova. Ovo se odnosi na:
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate bilo koji od navedenih lekova.
Uzimanje leka Pazopanib HF sa hranom i pićima
Ne uzimajte lek Pazopanib HF sa hranom, jer hrana utiče na resorpciju leka. Lek Pazopanib HF uzimajte najmanje jedan sat pre jela ili dva sata posle jela (videti odeljak 3).
Nemojte piti sok od grejpfruta za vreme lečenja lekom Pazopanib HF jer može povećati mogućnost pojave neželjenih dejstava.
Trudnoća, dojenje i plodnost
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Lek Pazopanib HF se ne preporučuje trudnicama. Nije poznato dejstvo leka Pazopanib HF u toku trudnoće.
Tokom lečenja lekom Pazopanib HF nemojte da dojite. Nije poznato da li supstance koje ulaze u sastav leka Pazopanib HB prelaze u majčino mleko. Razgovarajte o tome sa Vašim lekarom.
Muškarci (uključujući one kojima je urađena vazektomija) čije partnerke su trudne ili mogu da ostanu trudne (uključujući i one koje koriste druge metode kontracepcije), treba da koriste kondome tokom seksualnog odnosa dok uzimaju lek Pazopanib HF i najmanje 2 nedelje nakon poslednje doze leka.
Lečenje pazopanibom može uticati na plodnost. Porazgovarajte o tome sa Vašim lekarom.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Lek Pazopanib HF može izazvati neželjena dejstva koja utiču na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Izbegavajte da vozite ili rukujete mašinama ako osećate vrtoglavicu, zamor ili slabost ili ako osećate da imate manjak energije.
Lek Pazopanib HF sadrži natrijum.
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po film tableti, odnosno suštinski je ,,bez natrijuma”.
Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
Koliko leka uzeti
Uobičajena doza je 800 mg pazopaniba jednom dnevno (dve film tablete leka Pazopanib HF od 400 mg ili četiri film tablete leka Pazopanib HF od 200 mg). Ovo je maksimalna dnevna doza. Ukoliko se pojave neželjena dejstva, Vaš lekar će možda morati da smanji dozu.
Kada uzeti lek
Ne uzimajte lek Pazopanib HF sa hranom. Uzmite ga najmanje dva sata posle obroka ili jedan sat pre obroka. Na primer, možete ga uzeti dva sata posle doručka ili jedan sat pre ručka. Uzimajte lek Pazopanib HF otprilike u isto vreme svakog dana.
Progutajte cele tablete, jednu po jednu, sa vodom. Tablete nemojte lomiti niti drobiti, jer to utiče na resorpciju leka i može da poveća mogućnost za pojavu neželjenih dejstava.
Ako ste uzeli više leka Pazopanib HF nego što treba
Ukoliko uzmete više tableta nego što treba, obratite se za savet Vašem lekaru ili farmaceutu. Ukoliko je moguće, pokažite im pakovanje leka ili ovo Uputstvo za lek.
Ako ste zaboravili da uzmete lek Pazopanib HF
Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu. Uzmite sledeću dozu leka u uobičajeno vreme.
Ako naglo prestanete da uzimate lek Pazopanib HF
Uzimajte lek Pazopanib HF onoliko dugo koliko Vam je lekar propisao. Nemojte prestajati sa uzimanjem leka osim ukoliko Vam je lekar to preporučio.
Ukoliko imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Moguća ozbiljna neželjena dejstva
Otok mozga (sindrom posteriorne reverzibilne leukoencefalopatije)
Lek Pazopanib HF u retkim slučajevima može izazvati otok mozga, koji može ugroziti život. Simptomi mogu uključiti:
Prekinite sa upotrebom leka Pazopanib HF i odmah potražite pomoć lekara u slučaju pojave bilo kog od navedenih simptoma ili glavobolje praćene nekim od navedenih simptoma.
Hipertenzivna kriza (iznenadni i težak porast krvnog pritiska)
Pazopanib može da dovede do iznenadnog i teškog porasta krvnog pritiska. Ovo je poznato kao hipertenzivna kriza. Vaš lekar će pratiti Vaš krvni pritisak tokom uzimanja leka Pazopanib HF. Znaci i simptomi hipertenzivne krize mogu uključiti:
Prekinite sa primenom leka Pazopanib HF i odmah potražite pomoć lekara u slučaju da doživite hipertenzivnu krizu.
Bolesti srca
Rizik od pojave ovih problema može biti veći kod osoba koje već imaju problem sa srcem ili koje uzimaju druge lekove. Tokom uzimanja leka Pazopanib HF, pratiće se pojava bilo kakvih problema sa srcem.
Poremećaj srčane funkcije/srčana insuficijencija (slabost), srčani udar
Lek Pazopanib HF može da utiče na to koliko dobro Vaše srce pumpa krv ili može da poveća verovatnoću da imate srčani udar. Znaci i simptomi mogu uključiti:
Odmah potražite pomoć lekara u slučaju da Vam se pojavi bilo koji od navedenih simptoma.
Promene u srčanom ritmu (produženje QT intervala)
Lek Pazopanib HF može uticati na srčani ritam, što kod nekih osoba može dovesti do potencijalno ozbiljne srčane tegobe poznate pod nazivom torsade de pointes. Ovo može rezultovati velikim brojem otkucaja srca, što može dovesti do iznenadnog gubitka svesti.
Obavestite Vašeg lekara ukoliko primetite neobične promene otkucaja srca, na primer ubrzano ili previše sporo kucanje srca.
Šlog (moždani udar)
Lek Pazopanib može da poveća verovatnoću moždanog udara (šlog). Znaci i simptomi šloga mogu uključiti:
Odmah potražite pomoć lekara u slučaju da Vam se javi bilo koji od navedenih simptoma.
Krvarenje
Lek Pazopanib HF može da izazove teško krvarenje u sistemu za varenje (na primer u želucu, jednjaku, rektumu ili crevima) ili krvarenje u plućima, bubrezima, ustima, vagini i mozgu, mada je to manje česta pojava. Simptomi mogu uključiti:
Odmah potražite pomoć lekara u slučaju da Vam se pojavi bilo koji od navedenih simptoma.
Perforacije i fistule
Lek Pazopanib HF može da izazove cepanje (perforaciju (proboj)) u želucu ili zidu creva ili razvoj neuobičajenih veza između dva dela sistema za varenje (fistula). Znaci i simptomi mogu uključiti:
Odmah potražite pomoć lekara u slučaju da Vam se pojavi bilo koji od navedenih simptoma.
Problemi sa jetrom
Lek Pazopanib HF može da izazove probleme sa jetrom koji mogu da se razviju u ozbiljna stanja kao što je poremećaj funkcije jetre i insuficijencija (slabost) jetre, koja mogu imati smrtni ishod. Vaš lekar će proveravati vrednosti enzima Vaše jetre tokom uzimanja leka Pazopanib HF. Znaci da Vaša jetra možda ne radi kako treba mogu uključiti:
Odmah potražite pomoć lekara u slučaju da Vam se pojavi bilo koji od navedenih simptoma.
Krvni ugrušci
Duboka venska tromboza (DVT) i plućna embolija
Lek Pazopanib HF može da uzrokuje pojavu krvnih ugrušaka u venama, posebno u nogama (duboka venska tromboza ili DVT), koji takođe mogu dospeti u pluća (plućna embolija). Znaci i simptomi mogu uključiti:
Trombotična mikroangiopatija (TMA)
Lek Pazopanib HF može da uzrokuje pojavu krvnih ugrušaka u malim krvnim sudovima u bubrezima i mozgu koji su praćeni smanjenjem broja crvenih krvnih ćelija i ćelija koje učestvuju u zgrušavanju krvi (trombotična mikroangiopatija, TMA). Znaci i simptomi mogu uključiti:
Odmah potražite pomoć lekara u slučaju da Vam se javi bilo koji od navedenih simptoma.
Sindrom lize tumora
Lek Pazopanib HF može ubrzati razgradnju ćelija raka i dovesti do pojave sindroma lize (razgradnje) tumora, koji kod nekih osoba može imati smrtni ishod. Simptomi sindroma lize (razgradnje) tumora mogu uključiti nepravilne otkucaje srca, epileptične napade, konfuziju (zbunjenost), grčeve mišića, smanjeno izlučivanje urina.
Odmah potražite medicinsku pomoć u slučaju da Vam se javi bilo koji od navedenih simptoma.
Infekcije
Tokom uzimanja leka Pazopanib HF postoji mogućnost pojave infekcija koje potencijalno mogu da postanu ozbiljne. Simptomi infekcija mogu uključiti:
Odmah potražite medicinsku pomoć u slučaju da Vam se pojavi bilo koji od navedenih simptoma.
Zapaljenje pluća
Lek Pazopanib HF u retkim slučajevima može da izazove zapaljenje pluća (intersticijalnu bolest pluća/pneumonitis) koje kod nekih osoba može imati smrtni ishod. Simptomi uključuju nedostatak vazduha ili kašalj koji ne prolazi. Tokom lečenja lekom Pazopanib HF, pratiće se pojava bilo kakvih problema sa plućima.
Odmah potražite medicinsku pomoć u slučaju da Vam se javi bilo koji od navedenih simptoma.
Problemi sa štitastom žlezdom
Lek Pazopanib HF može da smanji količinu hormona štitaste žlezde koji se stvara u Vašem organizmu. To može dovesti do povećanja telesne mase ili zamora. Tokom lečenja lekom Pazopanib HF redovno će Vam se kontrolisati vrednosti hormona štitaste žlezde.
Obavestite Vašeg lekara ukoliko primetite značajno povećanje telesne mase ili zamor.
Zamućen ili oslabljen vid
Lek Pazopanib HF može dovesti do odvajanja ili rascepa ovojnice na zadnjem delu oka (odvajanje ili rascep mrežnjače). Ovo može dovesti do zamućenja ili slabljenja vida.
Obavestite Vašeg lekara ukoliko primetite bilo kakvu promenu u Vašem vidu.
Moguća neželjena dejstva (uključujući moguća ozbiljna neželjena dejstva u odgovarajućoj kategoriji učestalosti).
Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko bilo koje od navedenih neželjenih dejstava postane zabrinjavajuće.
Veoma česta neželjena dejstva koja se mogu pojaviti u analizama krvi ili mokraće:
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko bilo koje od navedenih dejstava postane zabrinjavajuće.
Česta neželjena dejstva koja se mogu pojaviti u analizama krvi ili mokraće:
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Pazopanib HF posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon
„Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Aktivna supstanca je pazopanib (u obliku pazopanib-hidrohlorida).
Pazopanib HF, 200 mg, film tablete
Jedna film tableta sadrži 200 mg pazopaniba (u obliku pazopanib-hidrohlorida).
Pazopanib HF, 400 mg, film tablete
Jedna film tableta sadrži 400 mg pazopaniba (u obliku pazopanib-hidrohlorida). Pomoćne supstance su:
Pazopanib HF, 200 mg, film tablete
Jezgro tablete: celuloza, mikrokristalna (E460); natrijum-skrobglikolat (tip A); povidon K30 (E1201); magnezijum-stearat (E470b).
Film (obloga) tablete: hipromeloza (E464); titan-dioksid (E171); makrogol 400 (E1521); gvožđe-oksid, crveni (E172); polisorbat 80 (E433).
Pazopanib HF, 400 mg, film tablete
Jezgro: celuloza, mikrokristalna (E460); natrijum-skrobglikolat (tip A); povidon K30 (E1201); magnezijum- stearat (E470b).
Film (obloga): hipromeloza (E464); titan-dioksid (E171); makrogol 400 (E1521); polisorbat 80 (E433).
Kako izgleda lek Pazopanib HF i sadržaj pakovanja
Pazopanib HF, 200 mg, film tablete
Ružičasta film tableta oblika kapsule, sa utisnutom oznakom “200” na jednoj strani, dimenzija 14,3 mm x 5,7 mm ± 5%.
Pakovanje: ukupno 30 kom, blister, 3 x 10 kom
Unutrašnje pakovanje je Aluminijum-PVC/PE/PVDC blister koji sadrži 10 film tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.
Pakovanje: ukupno 30 kom, boca, 1 x 30 kom
Unutrašnje pakovanje je HDPE boca sa polipropilenskim sigurnosnim zatvaračem za decu, koja sadrži 30 film tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 bocu (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.
Pazopanib HF, 400 mg, film tablete
Bela film tableta oblika kapsule, sa utisnutom oznakom “400” na jednoj strani, dimenzija 18,0 mm x 7,1 mm
± 5%.
Pakovanje: ukupno 60 kom, boca, 1 x 60 kom
Unutrašnje pakovanje je HDPE boca sa polipropilenskim sigurnosnim zatvaračem za decu koja sadrži 60 film tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 bocu (ukupno 60 film tableta) i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:
HEMOFARM AD VRŠAC
Beogradski put bb, Vršac
Proizvođač:
REMEDICA LTD, Limassol Industrial Estate, Aharnon Street, Limassol, Kipar PHAROS MT LTD., Hal Far Industrial Estate, HF62X, Birzebbugia, Malta
STADA ARZNEIMITTEL AG, Stadastrasse 2-18, Bad Vilbel, Nemačka
Napomena:
štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Jul, 2023.
Režim izdavanja leka:
Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno lek se može izdavati i uz lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini recepta.
Broj i datum dozvole:
Pazopanib HF, 200 mg, film tablete; Pakovanje: boca, 1 x 30 kom: 515-01-03795-21-001 od 06.07.2023.
Pazopanib HF, 200 mg, film tablete; Pakovanje: blister, 3 x 10 kom: 515-01-03793-21-001 od 06.07.2023.
Pazopanib HF, 400 mg, film tablete: Pakovanje: boca, 1 x 60 kom: 515-01-03796-21-001 od 06.07.2023.