Karcinom bubrežnih ćelija (RCC)
Lek Pazopanib Zentiva je indikovan u prvoj liniji terapije kod odraslih pacijenata sa uznapredovalim karcinomom bubrežnih ćelija (engl. renal cell carcinoma, RCC) i kod pacijenata koji su prethodno primali terapiju citokinima zbog uznapredovale bolesti.
Sarkom mekih tkiva (STS)
Lek Pazopanib Zentiva je indikovan u terapiji odraslih pacijenata sa selektivnim podtipovima uznapredovalog sarkoma mekih tkiva (engl. soft tissue sarcoma, STS) koji su prethodno primali hemioterapiju za metastatsku bolest ili kod kojih je došlo do progresije bolesti u roku od 12 meseci nakon (neo)adjuvantne terapije.
Efikasnost i bezbednost su utvrđeni samo u određenim histološkim podtipovima STS (videti odeljak 5.1).
Terapiju lekom Pazopanib Zentiva treba da započne lekar sa iskustvom u primeni lekova za lečenje karcinoma.
Doziranje
Odrasli
Preporučena doza pazopaniba u terapiji RCC ili STS je 800 mg jednom dnevno.
Prilagođavanje doze
Dozu treba prilagođavati (smanjenje ili povećanje doze) postepeno smanjivanjem ili povećavanjem za po 200 mg, u zavisnosti od individualne podnošljivosti pacijenta, kako bi se smanjile neželjene reakcije. Doza pazopaniba ne sme da pređe 800 mg.
Pedijatrijska populacija
Pazopanib ne treba primenjivati kod dece mlađe od 2 godine iz bezbednosnih razloga koji se odnose na rast i sazrevanje organa (videti odeljke 4.4 i 5.3).
Bezbednost i efikasnost primene pazopaniba kod dece uzrasta od 2 do 18 godina još uvek nisu ustanovljene.
Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2, međutim nije moguće dati preporuku o doziranju.
Stariji pacijenti
Podaci o primeni leka pazopanib kod pacijenata starosti 65 godina i starijih su ograničeni. U kliničkim studijama pazopaniba na pacijentima sa karcinomom bubrežnih ćelija, nisu uočene klinički značajne razlike u bezbednosti pazopaniba između pacijenata starosti najmanje 65 godina i mlađih pacijenata. U kliničkom iskustvu nisu uočene razlike u odgovoru između starijih i mlađih pacijenata, ali se ne može isključiti mogućnost veće osetljivosti kod nekih starijih osoba.
Oštećenje funkcije bubrega
Oštećenje funkcije bubrega verovatno neće imati klinički relevantan uticaj na farmakokinetiku pazopaniba s obzirom na to da je mala eliminacija pazopaniba i njegovih metabolita putem bubrega (videti odeljak 5.2). Zato nije potrebno podešavati dozu kod pacijenata sa klirensom kreatinina iznad 30 mL/min. Kod pacijenata sa klirensom kreatinina ispod 30 mL/min potreban je oprez, s obzirom na to da nema iskustva o primeni pazopaniba kod ove populacije pacijenata.
Oštećenje funkcije jetre
Preporuke za doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre zasnivaju se na farmakokinetičkim studijama pazopaniba kod pacijenata sa različitim stepenom oštećenja funkcije jetre (videti odeljak 5.2). Pre započinjanja i tokom terapije pazopanibom kod svih pacijenata treba sprovesti testove za ispitivanje funkcije jetre kako bi se utvrdilo da li imaju oštećenje jetre (videti odeljak 4.4). Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre pazopanib treba primenjivati uz oprez i pažljivo praćenje podnošljivosti. Preporučena doza je 800 mg pazopaniba, jednom dnevno kod pacijenata sa blagim poremećajem serumskih parametara jetre (definisani ili kao normalne vrednosti bilirubina ili kao bilo koji stepen povećanja vrednosti alanin aminotransferaze (ALT) ili sa povećanim vrednostima bilirubina (> 35% direktnog), najviše do 1,5 puta od gornje granice referentne vrednosti (GGN) bez obzira na vrednosti ALT).
Smanjenje doze pazopaniba na 200 mg, jednom dnevno se preporučuje kod pacijenata sa umereno teškim oštećenjem funkcije jetre (definisan kao povećanje vrednosti bilirubina > 1,5 do 3 puta u odnosu na gornju granicu referentnih vrednosti bez obzira na vrednost ALT) (videti odeljak 5.2).
Primena pazopaniba se ne preporučuje kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (definisano kao ukupan bilirubin > 3 puta GGN bez obzira na vrednosti ALT).
Videti odeljak 4.4 za praćenje funkcije jetre i prilagođavanje doze u slučaju hepatotoksičnosti uzrokovane primenom leka.
Način primene
Pazopanib je namenjen za oralnu upotrebu. Potrebno je uzimati bez hrane, najmanje jedan sat pre ili dva sata posle obroka (videti odeljak 5.2). Film tablete treba uzeti sa vodom, cele, bez lomljenja ili mrvljenja (videti odeljak 5.2).
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Dejstvo na jetru
Tokom primene pazopaniba prijavljeni su slučajevi insuficijencije jetre (uključujući i one sa smrtnim ishodom). Kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije jetre pazopanib treba primenjivati oprezno i uz pažljivo praćenje. Preporučena doza je 800 mg pazopaniba, jednom dnevno kod pacijenata sa blagim poremećajem rezultata testova jetre u serumu (definisanim bilo kao normalne vrednosti bilirubina i bilo koji stepen povećanja vrednosti ALT ili kao povećanje vrednosti bilirubina do 1,5 puta iznad gornje granice normale (GGN) bez obzira na vrednost ALT). Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre preporučuje se primena redukovane doze pazopaniba od 200 mg, jednom dnevno (povećanje vrednosti bilirubina > 1,5 do 3 puta GGN, bez obzira na vrednost ALT) (videti odeljke 4.2 i 5.2). Ne preporučuje se primena pazopaniba kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (ukupna vrednost bilirubina > 3 puta GGN bez obzira na vrednost ALT) (videti odeljke 4.2 i 5.2). Izloženost pazopanibu kod ovakvih pacijenata pri primeni doze od 200 mg je primetno redukovana, ali i znatno varira, uz vrednosti kod navedenih pacijenata koje se smatraju nedovoljnim da bi postigle klinički značajano dejstvo.
U kliničkim ispitivanjima pazopaniboma zabeleženo je povećanje vrednosti transaminaza u serumu (ALT, aspartat aminotransferaze [AST]) i bilirubina (videti odeljak 4.8). Većinom su prijavljeni slučajevi izolovanih povećanja vrednosti ALT i AST, bez udruženog povećanja vrednosti alkalne fosfataze ili bilirubina. Pacijenti stariji od 60 godina mogu biti pod povećanim rizikom od pojave blagog (> 3 x GGN) do teškog (> 8 x GGN) povećanja vrednosti ALT. Pacijenti nosioci HLA-B*57:01 alela imaju povećan rizik od povećanja vrednosti ALT, a koja su povezana sa primenom pazopaniba. Potrebno je pratiti funkciju jetre kod svih pacijenata koji uzimaju pazopanib bez obzira na genotip ili starost (videti odeljak 5.1).
Testove funkcije jetre treba sprovoditi pre započinjanja terapije pazopanibom, a zatim u 3, 5, 7. i 9. nedelji terapije, posle toga u 3. i 4. mesecu terapije uz dodatna ispitivanja, kada je klinički indikovano. Redovna ispitivanja treba nastaviti posle 4 meseca terapije.
Videti Tabelu 1 za smernice prilagođavanja doze kod pacijenata sa početnom ukupnom vrednošću bilirubina
1,5 puta GGN i početnim vrednostima AST i ALT 2 puta GGN:
Tabela 1 Prilagođavanje doze u slučaju hepatotoksičnosti uzrokovane primenom leka
Vrednost testova jetre | Modifikovanje doze |
Povećanje vrednosti transaminaza između 3 i 8 puta GGN | Nastaviti sa terapijom pazopanibom uz nedeljno praćenje funkcije jetre, sve dok se vrednost transaminaza ne vrati na Gradus 1 ili na početne vednosti. |
Povećanje vrednosti transaminaza > 8 puta GGN | Prekinuti primenu pazopaniba sve dok se vrednost transaminaza ne vrati na Gradus 1 ili na početne vednosti. |
redukovanu dozu pazopaniba od 400 mg dnevno i jednom nedeljno tokom 8 nedelja određivati serumske testove funkcije jetre. Ukoliko nakon ponovnog uvođenja pazopaniba dođe do povećanja vrednosti transaminaza > 3 puta GGN, treba trajno prekinuti terapiju pazopanibom. | |
Povećanje vrednosti transaminaza > 3 puta GGN udruženo sa povećanjem vrednosti bilirubina > 2 puta GGN | Trajno prekinuti terapiju pazopanibom. |
Istovremena primena pazopaniba i simvastatina povećava rizik za povećanje vrednosti ALT (videti odeljak 4.5) i zato je potreban oprez i pažljivo praćenje pacijenata.
Hipertenzija
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom, zabeležena je pojava hipertenzije, uključujući i novodijagnostikovane simptomatske epizode povišenog krvnog pritiska (hipertenzivne krize). Potrebno je detaljno kontrolisati krvni pritisak pre uvođenja pazopaniba. Kod pacijenata treba pratiti pojavu hipertenzije neposredno nakon započinjanja terapije (ne kasnije od nedelju dana nakon započinjanja terapije pazopanibom) i često nakog toga ponavljati da bi se obezbedila dobra kontrola krvnog pritiska. Povišene vrednosti krvnog pritiska (sistolni krvni pritisak ≥ 150 mmHg ili dijastolni krvni pritisak ≥ 100 mmHg) se javljaju vrlo rano tokom terapije (približno 40% slučajeva se javilo do 9. dana i približno 90% slučajeva se javilo u prvih 18 nedelja). Potrebno je kontrolisati krvni pitisak i lečiti ga bez odlaganja primenom antihipertenzivne terapije i modifikovanjem doze pazopaniba (prekid i ponovno uvođenje redukovanih doza zasnovano na kliničkoj proceni) (videti odeljke 4.2 i 4.8). Primenu pazopaniba treba prekinuti ukoliko su zabeležene hipertenzivne krize ili ukoliko je prisutna teška hipertenzija koja se održava i pored antihipertenzivne terapije i redukcije doze pazopaniba.
Sindrom posteriorne reverzibilne encefalopatije (PRES)/Sindrom posteriorne reverzibilne leukoencefalopatije (RPLS)
Zabeleženi su slučajevi sindroma posteriorne reverzibilne encefalopatije (engl. posterior reversible encephalopathy syndrome, PRES)/sindroma posteriorne reverzibilne leukoencefalopatije (engl. reversible posterior leukoencephalopathy syndrome, RPLS) koji su bili udruženi sa primenom pazopaniba. PRES/RPLS se mogu manifestovati glavoboljom, hipertenzijom, epileptičnim napadima, letargijom, konfuzijom, gubitkom vida i ostalim vizuelnim i neurološkim poremećajima i mogu imati smrtni ishod. Pacijenti kod kojih se razvije PRES/RPLS treba trajno da prekinu terapiju pazopanibom.
Intersticijalna bolest pluća (ILD)/pneumonitis
Zabeležena je intersticijalna bolest pluća (engl. interstitial lung disease, ILD) udružena sa primenom pazopaniba koja može biti sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.8). Potrebno je pratiti pacijente zbog plućnih simptoma koji ukazuju na ILD/pneumonitis i prekinuti terapiju pazopanibom kod pacijenata kod kojih se razviju ILD ili pneumonitis.
Poremećaj srčane funkcije/srčana insuficijencija
Odnos koristi i rizika primene pazopaniba treba razmotriti pre započinjanja terapije kod pacijenata sa postojećim poremećajem srčane funkcije. Nisu ispitivane bezbednost i farmakokinetika pazopaniba kod pacijenata sa umerenom do teškom srčanom insuficijencijom niti kod pacijenata kod kojih je ejekciona frakcija leve komore (engl. left ventricular ejection fraction, LVEF) niža od referentnih vrednosti.
U kliničkim ispitivanjima pazopaniboma, zabeleženi su slučajevi poremećaja srčane funkcije, kao što su kongestivna srčana insuficijencija i smanjena LVEF (videti odeljak 4.8). U randomizovanom kliničkom ispitivanju u kome su poređeni pazopanib i sunitinib u terapiji karcinoma bubrežnih ćelija (VEG108844), pacijentima je određivana LVEF na početku ispitivanja i na ponovnom merenju. Disfunkcija miokarda se javila kod 13% (47/362) ispitanika u grupi sa pazopanibom u poređenju sa 11% (42/369) pacijenata u grupi sa sutinibom. Kongestivna srčana insuficijencija je primećena kod 0,5% pacijenata u obe grupe. Kongestivna srčana insuficijencija zabeležena je kod 3 od 240 ispitanika (1%) u VEG110727 kliničkom ispitivanju faze III u terapiji STS. Kod ispitanika kod kojih je rađeno ponovno merenje i praćenje LVEF, zabeleženo je smanjenje LVEF kod 11% ispitanika (15/140) u grupi sa pazopanibom u poređenju sa 3% (1/39) u placebo grupi.
Faktori rizika
Kod 13 od 15 ispitanika kod kojih je zabeleženo smanjenje LVEF u pazopanib grupi STS kliničkih ispitivanja faze III, bila je udružena i hipertenzija, koja je mogla povećanjem naknadnog opterećenja srca da pogorša poremećaj srčane funkcije kod pacijenata pod rizikom. 99% pacijenata (243/246) uključenih u STS kliničko ispitivanje faze III, uključujući 15 ispitanika, primalo je antracikline. Prethodna terapija antraciklinima može biti faktor rizika za razvoj poremećaja srčane funkcije.
Ishod
Kod 4 od 15 ispitanika došlo je do potpunog oporavka (u okviru 5% od početnih vrednosti), dok je kod 5 ispitanika došlo do delimičnog oporavka (u okviru opsega normalnih vrednosti, ali > 5% ispod početnih vrednosti). Jedan ispitanik se nije oporavio, a podaci o praćenju nisu bili dostupni za 5 ispitanika.
Lečenje
Prekid terapije pazopanibom i/ili smanjenje doze treba kombinovati sa terapijom hipertenzije (ukoliko je i dalje prisutna hipertenzija, pogledati upozorenje u vezi hipertenzije u prethodnom odeljku) kod pacijenata sa značajnim smanjenjem LVEF, kada je klinički indikovano.
Pacijente treba pažljivo pratiti za slučaj pojave kliničkih znakova ili simptoma kongestivne srčane insuficijencije. Kod pacijenata kod kojih postoji rizik od pojave poremećaja srčane funkcije, preporučuje se procena LVEF, pre započinjanja terapije, kao i tokom same terapije.
Produženje QT intervala i torsade de pointes
U kliničkim ispitivanjima pazopaniba javili su se slučajevi produženja QT intervala i torsade de pointes (videti odeljak 4.8). Pazopanib treba uz oprez primenjivati kod pacijenata sa produženjem QT intervala u istoriji bolesti, kod pacijenata koji uzimaju antiaritmike ili druge lekove koji mogu produžiti QT interval i kod pacijenata sa već prisutnim srčanim oboljenjem. Prilikom primene pazopaniba preporučuje se početno i periodično praćenje elektrokardiograma i održavanje koncentracije elektrolita (npr. kalcijuma, magnezijuma, kalijuma) u normalnim granicama.
Slučajevi arterijske tromboze
U kliničkim ispitivanjima pazopaniba, uočena je pojava infarkta miokarda, ishemije miokarda, ishemijskog moždanog udara i tranzitornog ishemijskog ataka (videti odeljak 4.8). Zabeleženi su slučajevi sa smrtnim ishodom. Pazopanib treba primenjivati uz oprez kod pacijenata sa povećanim rizikom od nastanka trombotičkih događaja ili kod pacijenata koji su imali trombotičke događaje u istoriji bolesti. Nije ispitivana primena pazopaniba kod pacijenata koji su imali ove događaje u prethodnih 6 meseci. Odluku o terapiji treba doneti na osnovu procene koristi i rizika kod svakog pacijenta pojedinačno.
Venski tromboembolijski događaji
U kliničkim ispitivanjima pazopaniba, zabeleženi su venski tromboembolijski događaji, uključujući i vensku trombozu i plućnu emboliju sa smrtnim ishodom. Iako su zabeleženi i u RCC i u STS kliničkim ispitivanjima, incidenca je bila veća u populaciji sa STS (5%) nego u populaciji sa RCC (2%).
Trombotička mikroangiopatija (TMA)
Pojava TMA je zabeležena u kliničkim ispitivanjima pazopaniba kao monoterapije, kao i u kombinaciji sa bevacizumabom i kombinaciji sa topotekanom (videti odeljak 4.8). Pacijenti kod kojih se razvila TMA treba trajno da prekinu terapiju pazopanibom. Nakon prekida terapije, primećeno je povlačenje posledica TMA. Pazopanib nije indikovan za kombinovanu primenu sa drugim agensima.
Hemoragijski događaji
U kliničkim ispitivanjima pazopaniboma prijavljena je pojava hemoragijskih događaja (videti odeljak 4.8). Zabeleženi su hemoragijski događaji sa smrtnim ishodom. Pazopanib nije ispitivan kod pacijenata koji su u prethodnih 6 meseci imali hemoptizu, cerebralno krvarenje ili klinički značajno gastrointestinalno (GI) krvarenje. Pazopanib treba primeniti uz oprez kod pacijenata koji su u značajnoj meri izloženi riziku od nastanka krvarenja.
Aneurizme i disekcije arterije
Primena inhibitora VEGF puta kod pacijenata sa hipertenzijom ili bez nje može da podstakne stvaranje aneurizama i/ili disekcija arterije. Pre početka primene pazopaniba potrebno je pažljivo razmotriti ovaj rizik kod pacijenata sa faktorima rizika kao što su hipertenzija ili aneurizma u anamnezi.
Gastrointestinalne (GI) perforacije i fistula
U kliničkim ispitivanjima sa pazopanibom javili su se slučajevi GI perforacija ili fistula (videti odeljak 4.8). Zabeleženi su i slučajevi perforacije sa smrtnim ishodom. Pazopanib treba uz oprez primeniti kod pacijenata sa povećanim rizikom od GI perforacija ili fistula.
Zarastanje rana
Nisu sprovedena formalna ispitivanja o uticaju pazopaniba na zarastanje rana. S obzirom na to da inhibitori faktora rasta vaskularnog endotela (engl. vascular endothelia growth factor, VEGF) mogu negativno uticati na zarastanje rana, terapiju pazopanibom treba prekinuti najmanje 7 dana pre zakazane hirurške intervencije. Odluku o nastavku terapije pazopanibom nakon hirurške intervencije, treba doneti na osnovu kliničke procene da li rana normalno zarasta. Lečenje pazopanibom treba prekinuti kod pacijenata sa dehiscencijom rane.
Hipotireoidizam
U kliničkim ispitivanjima pazopaniba zabeleženi su slučajevi hipotireoze (videti odeljak 4.8). Pre započinjanja terapije pazopanibom preporučuje se merenje početnih vrednosti funkcije štitaste žlezde, a pacijente sa hipotireozom treba lečiti prema standardnoj medicinskoj praksi. Sve pacijente tokom terapije pazopanibom treba pažljivo pratiti na pojavu znakova i simptoma poremećaja funkcije štitaste žlezde. Periodično treba obavljati laboratorijsko praćenje štitaste žlezde i ukoliko je potrebno, lečiti je prema standardnoj medicinskoj praksi.
Proteinurija
U kliničkim ispitivanjima pazopaniba prijavljena je pojava proteinurije. Preporučuje se analiza urina na početku i periodično u toku terapije, kao i praćenje pacijenata na pojavu pogoršanja proteinurije. Terapiju pazopanibom treba prekinuti ukoliko se kod pacijenta razvije nefrotski sindrom.
Sindrom lize tumora
Nastanak sindroma lize tumora (engl. tumour lysis syndrome, TLS), uključujući sindrom lize tumora sa smrtnim ishodom, povezan je sa primenom pazopaniba (videti odeljak 4.8). Pacijenti sa povećanim rizikom od sindroma lize tumora su oni sa brzorastućim tumorima, visokim tumorskim opterećenjem, poremećajem funkcije bubrega ili dehidratacijom. Preventivne mere, kao što su lečenje visokih koncentracija mokraćne kiseline i intravenska hidratacija, potrebno je razmotriti pre uvođenja pazopaniba. Pacijente sa rizikom potrebno je pažljivo pratiti i lečiti ako je klinički indikovano.
Pneumotoraks
U kliničkim ispitivanjima pazopaniboma kod uznapredovalog sarkoma mekih tkiva, zabeleženi su slučajevi pneumotoraksa (videti odeljak 4.8). Potrebno je pažljivo pratiti pacijente na terapiji pazopanibom za slučaj pojave znakova i simptoma pneumotoraksa.
Pedijatrijska populacija
Zbog svog mehanizma dejstva, pazopanib može imati teške štetne uticaje na rast i sazrevanje organa tokom ranog postnatalnog razvoja kod glodara (videti odeljak 5.3), te se ne sme primenjivati kod pedijatrijskih pacijenata mlađih od 2 godine.
Infekcije
Zabeležena je pojava ozbiljnih infekcija (sa ili bez neutropenije), u pojedinim slučajevima sa smrtnim ishodom.
Kombinacija sa drugim sistemskim antitumorskim terapijama
Klinička ispitivanja pazopaniba u kombinaciji sa nizom drugih antitumorskih terapija (uključujući na primer pemetreksed, lapatinib ili pembrolizumab) su prekinuta ranije zbog zabrinutosti zbog povećane toksičnosti i/ili smrtnosti, i bezbedna i efikasna kombinacija doza nije ustanovljena za ove režime lečenja.
Trudnoća
U pretkliničkim studijama na životinjama dokazana je reproduktivna toksičnost (videti odeljak 5.3). Ukoliko se pazopanib primenjuje tokom trudnoće ili ukoliko pacijentkinja ostane u drugom stanju tokom primene pazopaniba, treba joj objasniti potencijalnu štetnost po plod. Ženama koje su u reproduktivnom periodu treba savetovati da u toku terapije pazopanibom ne ostaju u drugom stanju (videti odeljak 4.6).
Interakcije
Zbog rizika od povećane izloženosti pazopanibu, treba izbegavati istovremenu terapiju jakim inhibitorima CYP3A4, P-glikoproteina (P-gp) ili proteina rezistencije na karcinom dojke (engl. Breast cancer resistance protein, BCRP) (videti odeljak 4.5). Treba razmotriti druge lekove koji se daju istovremeno sa pazopanibom, koji nemaju nikakav ili imaju minimalni potencijal inhibiranja CYP3A4, P-gp ili BCRP.
Istovremenu terapiju pazopaniba sa induktorima CYP3A4 treba izbegavati zbog rizika od smanjene izloženosti pazopanibu (videti odeljak 4.5).
Zabeleženi su slučajevi hiperglikemije tokom istovremene primene sa ketokonazolom.
Istovremenu primenu pazopaniba sa supstratima uridin-difosfat-glukuronil-transferaze 1A1 (UGT1A1) (npr. irinotekan) treba sprovoditi uz oprez, s obzirom na to da je pazopanib inhibitor UGT1A1 (videti odeljak 4.5).
Tokom terapije pazopanibom treba izbegavati sok od grejpfruta (videti odeljak 4.5). Pomoćne supstance
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po film tableti, tj. suštinski je „bez natrijuma”.
Uticaj drugih lekova na pazopanib
In vitro studije su pokazale da je oksidativni metabolizam pazopaniba u mikrozomima humane jetre primarno posredovan putem CYP3A4, uz manji uticaj CYP1A2 i CYP2C8. Dakle, inhibitori i induktori CYP3A4 mogu izmeniti metabolizam pazopaniba.
Inhibitori CYP3A4, P-gp, BCRP
Pazopanib je supstrat za CYP3A4, P-gp i BCRP.
Istovremena primena pazopaniba (400 mg jednom dnevno) sa snažnim CYP3A4 i P-gp inhibitorom, ketokonazolom (400 mg jednom dnevno) tokom 5 uzastopnih dana, dovela je do 66% i 45% povećanja srednje vrednosti PIK(0-24) i Cmax pazopaniba, redom, u odnosu na primenu samog pazopaniba (400 mg, jednom dnevno, tokom 7 dana). Poređenje farmakokinetičkih parametara pazopaniba, Cmax (opseg srednjih vrednosti 27,5 do 58,1 mikrograma/mL) i PIK(0-24) (opseg srednjih vrednosti od 48,7 do 1040 mikrograma*h/mL) nakon primene 800 mg pazopaniba i nakon primene 400 mg pazopaniba primenjenog zajedno sa 400 mg ketokonazola (srednja vrednost Cmax 59,2 mikrograma/mL, srednja vrednost PIK(0-24) 1300 mikrograma*h/mL) ukazuje na činjenicu da će, u prisustvu snažnog CYP3A4 i P-gp inhbitora redukcija doze pazopaniba na 400 mg, jednom dnevno kod većine pacijenata rezultovati u sistemskoj izloženosti sličnoj onoj, zabeleženoj nakon primene 800 mg pazopaniba jednom dnevno. Pojedini pacijenti ipak mogu imati sistemsku ekspoziciju veću od one zabeležene nakon primene 800 mg pazopaniba.
Istovremenom primenom pazopaniba sa ostalim snažnim inhibitorima iz porodice CYP3A4 (npr. itrakonazol, klaritromicin, atazanavir, indinavir, nefazodon, nelfinavir, ritonavir, sakvinavir, telitromicin, vorikonazol) može doći do povećanja koncentracije pazopaniba. Sok od grejpfruta sadrži inhibitor CYP3A4 i takođe može povećati koncentracije pazopaniba u plazmi.
Primena 1500 mg lapatiniba (supstrata i slabog inhibitora CYP3A4 i P-gp, i snažnog inhibitora BCRP) sa 800 mg pazopaniba, dovela je do povećanja srednje vrednosti PIK(0-24) i Cmax za približno 50% do 60%, u odnosu na primenu 800 mg pazopaniba kao monoterapije. Inhibicija P-gp i/ili BCRP lapatinibom verovatno je doprinela povećanoj izloženosti pazopanibu.
Istovremena primena pazopaniba sa inhibitorima CYP3A4, P-gp i BCRP, kao što je lapatinib, dovodi do povećanja koncentracija pazopaniba u plazmi. Istovremenom primenom sa snažnim inhibitorima P-gp ili BCRP može se izmeniti izloženost i distribucija pazopaniba, uključujući i distribuciju pazopaniba u centralni nervni sistem (CNS).
Treba izbegavati istovremenu primenu pazopaniba sa snažnim inhibitorima CYP3A4 (videti odeljak 4.4). Ukoliko nije dostupna medicinski prihvatljiva druga terapijska opcija snažnim CYP3A4 inhibitorima, dozu pazopaniba treba redukovati na 400 mg, jednom dnevno, tokom istovremene primene sa drugim lekovima. U navedenom slučaju treba pažljivo pratiti pojavu neželjenih reakcija i ukoliko se jave neželjene reakcije, potrebno je razmotriti dalju redukciju doze.
Kombinovanje pazopaniba sa snažnim inhbitorima P-gp ili BCRP treba izbegavati, odnosno preporučuje se druga kombinovana medikamentna terapija, koja nema nikakav ili ima minimalni potencijal inhibiranja P-gp ili BCRP.
Induktori CYP3A4, P-gp, BCRP
Induktori CYP3A4 poput rifampicina mogu smanjiti koncentracije pazopaniba u plazmi. Istovremenom primenom pazopaniba sa snažnim induktorima P-gp ili BCRP može se izmeniti izloženost i distribucija pazopaniba, uključujući i distribuciju u CNS. Preporučuje se druga kombinovana medikamentna terapija, koja nema nikakav ili ima minimalan potencijal indukcije enzima ili transportera.
Uticaj pazopaniba na druge lekove
U studijama in vitro na mikrozomima humane jetre, pokazano je da pazopanib inhibira CYP enzime 1A2, 3A4, 2B6, 2C8, 2C9, 2C19 i 2E1. Potencijal indukcije humanog CYP3A4 pokazan je u jednom in vitro humanom PXR ispitivanju. U kliničkim farmakološkim ispitivanjima, u kojima je pazopanib primenjivan u dozi od 800 mg jednom dnevno, pokazano je da, kod pacijenata sa karcinomom, pazopanib nema klinički relevantno dejstvo na farmakokinetiku kofeina (CYP1A2 ispitivani supstrat), varfarina (CYP2C9 ispitivani supstrat) ili omeprazola (CYP2C19 ispitivani supstrat). Pazopanib je doveo do povećanja srednje vrednosti PIK i Cmax midazolama (CYP3A4 ispitivani supstrat) za približno 30%, i povećanja odnosa koncentracije dekstrometorfana u odnosu na dekstrorfan u urinu od 33% do 64% nakon oralne primene dekstrometorfana (CYP2D6 ispitivani supstrat). Istovremena primena 800 mg pazopaniba jednom dnevno i 80 mg/m2 paklitaksela (supstrata CYP3A4 i CYP2C8) jednom nedeljno, dovela je do srednjeg povećanja PIK paklitaksela za 26% i njegove Cmax za 31%.
Na osnovu vrednosti IC50 in vitro i plazma Cmax in vivo, metaboliti pazopaniba GSK1268992 i GSK1268997 mogu doprineti čistom inhibitornom dejstvu pazopaniba na BCRP. Osim toga, ne može se isključiti inhibicija BCRP i P-gp pazopanibom u gastrointestinalnom traktu. Treba biti oprezan kada se pazopanib primenjuje istovremeno sa drugim oralnim supstratima BCRP i P-gp.
In vitro, pazopanib je inhibirao humani polipeptidni nosač organskih anjona (OATP1B1). Ne može se isključiti mogućnost uticaja pazopaniba na farmakokinetiku supstrata OATP1B1 (npr. statina, videti u daljem tekstu „Uticaj istovremene primene pazopaniba i simvastatina”).
In vitro ispitivanja su pokazala da je pazopanib inhibitor enzima uridin difosfoglukuronil-transferaze 1A1 (UGT1A1). Aktivni metabolit irinotekana, SN-38, je supstrat za OATP1B1 i UGT1A1. Istovremena primena pazopaniba 400 mg jednom dnevno sa cetuksimabom 250 mg/m2 i irinotekanom 150 mg/m2 dovela je do povećanja sistemske izloženosti SN-38 za približno 20%. Pazopanib može imati veći uticaj na dispoziciju SN-38 kod osoba sa UGT1A1*28 polimorfizmom u odnosu na osobe sa divljim tipom alela. Ipak, UGT1A1 genotip nije uvek adekvatan prognostički faktor za uticaj pazopaniba na distribuciju SN-38. Potreban je oprez kada se pazopanib primenjuje istovremeno sa supstratima UGT1A1.
Uticajistovremene primene pazopaniba i simvastatina
Istovremena primena pazopaniba i simvastatina povećava verovatnoću porasta ALT. Rezultati dobijeni meta analizom zbirnih podataka iz različitih kliničkih ispitivanja sa pazopanibom pokazuju da je ALT > 3 puta GGN zabeležen kod 126/895 (14%) pacijenata koji nisu koristili statine, u poređenju sa 11/41 (27%) pacijenata koji su istovremeno koristili simvastatin (p=0,038). Ukoliko se kod pacijenta koji je na istovremenoj terapiji lekom simvastatin javi porast ALT, treba pratiti smernice za primenu pazopaniba i prekinuti terapiju simvastatinom (videti odeljak 4.4). Takođe, istovremenu primenu pazopaniba i drugih statina treba oprezno razmotriti zbog nepostojanja dovoljno podataka na osnovu kojih bi se mogao utvrditi uticaj njihove primene na nivo ALT. Ne može se isključiti mogućnost uticaja pazopaniba na farmakokinetiku ostalih statina (npr. atorvastatin, fluvastatin, pravastatin, rosuvastatin).
Uticaj hrane na pazopanib
Primena pazopaniba uz obrok sa visokim ili niskim sadržajem masti, dovodi do povećanja PIK i Cmax za približno 2 puta. Dakle, pazopanib treba primenjivati najmanje jedan sat pre ili dva sata posle jela.
Lekovi koji povećavaju pH želuca
Istovremena primena pazopaniba sa esomeprazolom smanjuje bioraspoloživost pazopaniba za približno 40% (PIK i Cmax) tako da istovremenu primenu pazopaniba sa lekovima koji povećavaju pH u želucu treba izbegavati. Ukoliko je neophodno istovremeno sa pazopanibom uzimati inhibitore protonske pumpe (PPI), preporučuje se primena pazopaniba van obroka, jednom dnevno, uveče, zajedno sa PPI. Ukoliko je neophodno istovremeno sa pazopanibom uzimati antagonistu H2-receptora, pazopanib treba uzeti van obroka, najmanje 2 sata pre ili najmanje 10 sati posle primene doze antagoniste H2-receptora. Pazopanib treba primeniti najmanje 1 sat pre ili 2 sata posle primene kratkodelujućih antacida. Preporuke o načinu primene pazopaniba istovremeno sa PPI i antagonistima H2-receptora zasnivaju se na fiziološkim razmatranjima.
Trudnoća/kontracepcija kod muškaraca i žena
Nema odgovarajućih podataka o primeni pazopaniba kod trudnica. U studijama na životinjama pokazana je reproduktivna toksičnost (videti odeljak 5.3). Nije poznat potencijalni rizik za ljude.
Pazopanib ne treba koristiti u toku trudnoće, osim ukoliko kliničko stanje žene ne zahteva terapiju pazopanibom. Ukoliko se pazopanib koristi u toku trudnoće ili ukoliko pacijentkinja zatrudni u toku terapije pazopanibom, treba joj objasniti potencijalnu opasnost po plod.
Ženama u reproduktivnom periodu treba savetovati da u toku terapije i najmanje 2 nedelje nakon poslednje doze pazopaniba koriste odgovarajuće kontraceptivne metode i da izbegavaju da zatrudne dok primaju terapiju.
Muškarci (uključujući one kojima je urađena vazektomija) moraju da koriste kondome tokom polnog odnosa dok su na terapiji pazopanibom i najmanje 2 nedelje nakon poslednje doze pazopaniba kako bi se izbegla moguća izloženost leku partnerki koje su trudne ili su u reproduktivnom periodu.
Dojenje
Nije utvrđeno da li je bezbedno koristiti pazopanib tokom perioda dojenja. Nije poznato da li se pazopanib izlučuje u majčino mleko. Na osnovu ispitivanja na životinjama, nema podataka o izlučivanju pazopaniba u mleko kod životinja. Ne može se isključiti rizik po odojče. U toku terapije pazopanibom treba prekinuti dojenje.
Plodnost
Studije na životinjama ukazuju da terapija pazopanibom može da utiče na plodnost mužjaka i ženki (videti odeljak 5.3).
Lek Pazopanib Zentiva nema ili ima neznatan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Na osnovu farmakologije pazopaniba ne mogu se predvideti štetni uticaji leka na navedene aktivnosti. Prilikom procene sposobnosti pacijenta da obavlja zadatke koji zahtevaju rasuđivanje, motorne ili kognitivne sposobnosti, treba imati na umu klinički status pacijenta i profil neželjenih dejstava pazopaniba. Ukoliko pacijenti osećaju vrtoglavicu, zamor ili malaksalost, treba da izbegavaju upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama.
Sažetak bezbednosnog profila
Zbirni podaci iz pivotalnog kliničkog ispitivanja RCC (VEG105192, n=290), produžetka kliničkog ispitivanja (VEG107769, n=71), potpornog kliničkog ispitivanja faze II (VEG102616, n=225), i randomizovanog ispitivanja neinferiornosti, otvorenog dizajna, sa paralelnim grupama, faze III (VEG108844, n=557) su procenjivani u smislu ukupne bezbednosti i podnošljivosti pazopaniba (ukupan n=1149) kod ispitanika sa karcinomom bubrežnih ćelija (videti odeljak 5.1).
Zbirni podaci iz pivotalnog STS ispitivanja (VEG110727, n=369) i dodatni podaci iz ispitivanja faze II (VEG20002, n=142) procenjeni su prilikom sveobuhvatne procene bezbednosti i podnošljivosti pazopaniba (ukupna populacija n=382) kod ispitanika sa STS (videti odeljak 5.1)
Najvažnije ozbiljne neželjene reakcije zabeležene u RCC i STS kliničkim ispitivanjima bile su: tranzitorni ishemijski atak, ishemijski moždani udar, ishemija miokarda, infarkt mozga i infarkt miokarda, poremećaj srčane funkcije, gastrointestinalna perforacija i fistula, produženje QT intervala, torsade de pointes i plućno, gastrointestinalno i cerebralno krvarenje, s tim da su sve neželjene reakcije prijavljene kod < 1% lečenih pacijenata. Ostala, važna, ozbiljna neželjena dejstva identifikovana u STS kliničkim ispitivanjima uključila su venske tromboebolijske događaje, disfunkciju leve komore i pneumotoraks.
Neželjena dejstva sa smrtnim ishodom za koje se smatralo da mogu biti u vezi s pazopanibom obuhvatala su gastrointestinalno krvarenje, plućno krvarenje/hemoptizu, poremećaj funkcije jetre, perforaciju intestinuma i ishemijski moždani udar.
Najčešće neželjene reakcije (koje su se javile kod najmanje 10% pacijenata) bilo kog stepena u RCC i STS kliničkim ispitivanjima obuhvatale su: dijareju, promenu boje kose, hipopigmentaciju kože, eksfolijativni osip, hipertenziju, mučninu, glavobolju, zamor, anoreksiju, povraćanje, disgeuziju, stomatitis, smanjenje
telesne mase, bol, povećane vrednosti alanin aminotransferaze i povećane vrednosti aspartat aminotransferaze.
Neželjene reakcije svih stepena, koje su prijavljene kod pacijenata sa RCC ili STS ili tokom postmarketinškog perioda, prema sistemu klasifikacije organa MedDRA, učestalosti i gradusu težine. Klasifikacija učestalosti je izvršena na sledeći način: veoma često ( 1/10); često ( 1/100 do < 1/10); povremeno ( 1/1000 do < 1/100); retko ( 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Kategorije su definisane prema apsolutnoj učestalosti javljanja na osnovu podataka kliničkih ispitivanja. Procenjivani su postmarketinški podaci o bezbednosti i podnošljivosti iz svih kliničkih ispitivanja sa pazopanibom i iz spontanih prijava. Neželjene reakcije sa istom učestalošću u okviru svake klase sistema organa navedene su po opadajućojozbiljnosti.
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Tabela 2 Neželjene reakcije u vezi sa terapijom, prijavljene u RCC kliničkim ispitivanjima (n=1149) ili tokom postmarketinškog perioda
Klasa sistema organa | Učestalost (svi gradusi) | Neželjene reakcije | Svi gradusi n (%) | Gradus 3 n (%) | Gradus 4 n (%) |
Često | infekcije (sa ili bez | nepoznato | nepoznato | nepoznato | |
Povremeno | Infekcije gingive | 1 (< 1%) | 0 | 0 | |
Infektivni peritonitis | 1 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Neoplazme – benigne, maligne i neodređene | Povremeno | Bol uzrokovan tumorom | 1 (< 1%) | 1 (< 1%) | 0 |
Često | Trombocitopenija | 80 (7%) | 10 (< 1%) | 5 (< 1%) | |
Neutropenija | 79 (7%) | 20 (2%) | 4 (< 1%) | ||
Leukopenija | 63 (5%) | 5 (< 1%) | 0 | ||
Povremeno | Policitemija | 6 (0,03%) | 1 | 0 | |
Retko | Trombotična mikroangiopatija (uključujući trombotičnu trombocitopenijsku purpuru i hemolitičko | nepoznato | nepoznato | nepoznato | |
Endokrini poremećaji | Često | Hipotireoidizam | 83 (7%) | 1 (< 1%) | 0 |
Veoma često | Smanjen apetite | 317 (28%) | 14 (1%) | 0 | |
Često | Hipofosfatemija | 21 (2%) | 7 (< 1%) | 0 | |
Dehidratacija | 16 (1%) | 5 (< 1%) | 0 | ||
Povremeno | Hipomagnezijemija | 10 (< 1%) | 0 | 0 | |
Nepoznato | Sindrom lize tumora* | nepoznato | nepoznato | nepoznato | |
Psihijatrijski | Često | Insomnija | 30 (3%) | 0 | 0 |
Poremećaji nervnog sistema | Veoma često | Disgeuzijac | 254 (22%) | 1 (< 1%) | 0 |
Glavobolja | 122 (11%) | 11 (< 1%) | 0 |
Često | Vrtoglavica | 55 (5%) | 3 (< 1%) | 1 (< 1%) | |
Letargija | 30 (3%) | 3 (< 1%) | 0 | ||
Parestezija | 20 (2%) | 2 (< 1%) | 0 | ||
Periferna senzorna | 17 (1%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Hipoestezija | 8 (< 1%) | 0 | 0 | |
Tranzitorni ishemijski | 7 (< 1%) | 4 (< 1%) | 0 | ||
Somnolencija | 3 (< 1%) | 1 (< 1%) | 0 | ||
Cerebrovaskularni | 2 (< 1%) | 1 (< 1%) | 1 (< 1%) | ||
Ishemijski moždani | 2 (< 1%) | 0 | 1 (< 1%) | ||
Retko | Posteriorni reverzibilni encefalopatski sindrom | nepoznato | nepoznato | nepoznato | |
Često | Zamućenje vida | 19 (2%) | 1 (< 1%) | 0 | |
Povremeno | Ablacija retine † | 1 (< 1%) | 1 (< 1%) | 0 | |
Rascep retine † | 1 (< 1%) | 1 (< 1%) | 0 | ||
Diskoloracija trepavica | 4 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Bradikardija | 6 (< 1%) | 0 | 0 | |
Infarkt miokarda | 5 (< 1%) | 1 (< 1%) | 4 (< 1%) | ||
Poremećaj funkcije | 4 (< 1%) | 1 (< 1%) | 0 | ||
Ishemija miokarda | 3 (< 1%) | 1 (< 1%) | 0 | ||
Veoma često | Hipertenzija | 473 (41%) | 115 (10%) | 1 (< 1%) | |
Često | Naleti vrućine | 16 (1%) | 0 | 0 | |
Venski tromboembolijski | 13 (1%) | 6 (< 1%) | 7 (< 1%) | ||
Crvenilo praćeno | 12 (1%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Hipertenzivna kriza | 6 (< 1%) | 0 | 2 (< 1%) | |
Krvarenje | 1 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Retko | Aneurizme i disekcije | nepoznato | nepoznato | nepoznato | |
Često | Epistaksa | 50 (4%) | 1 (< 1%) | 0 | |
Disfonija | 48 (4%) | 0 | 0 | ||
Dispneja | 42 (4%) | 8 (< 1%) | 1 (< 1%) | ||
Hemoptiza | 15 (1%) | 1 (< 1%) | 0 | ||
Povremeno | Rinoreja | 8 (< 1%) | 0 | 0 | |
Plućna hemoragija | 2 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Pneumotoraks | 1 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Retko | Intersticijalna bolest | nepoznato | nepoznato | nepoznato | |
Gastrointestinalni poremećaji | Veoma često | Dijareja | 614 (53%) | 65 (6%) | 2 (< 1%) |
Mučnina | 386 (34%) | 14 (1%) | 0 | ||
Povraćanje | 225 (20%) | 18 (2%) | 1 (< 1%) |
Bol u abdomenua | 139 (12%) | 15 (1%) | 0 | ||
Često | Stomatitis | 96 (8%) | 4 (< 1%) | 0 | |
Dispepsija | 83 (7%) | 2 (< 1%) | 0 | ||
Flatulencija | 43 (4%) | 0 | 0 | ||
Abdominalna | 36 (3%) | 2 (< 1%) | 0 | ||
Ulceracije u ustima | 28 (2%) | 3 (< 1%) | 0 | ||
Suva usta | 27 (2%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Pankreatitis | 8 (< 1%) | 4 (< 1%) | 0 | |
Rektalno krvarenje | 8 (< 1%) | 2 (< 1%) | 0 | ||
Hematohezija | 6 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Gastrointestinalno | 4 (< 1%) | 2 (< 1%) | 0 | ||
Melena | 4 (< 1%) | 1(< 1%) | 0 | ||
Pojačana peristaltika | 3 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Analno krvarenje | 2 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Perforacija debelog | 2 (< 1%) | 1 (< 1%) | 0 | ||
Krvarenje u ustima | 2 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Krvarenje iz gornjih partija gastrointestinalnog | 2 (< 1%) | 1 (< 1%) | 0 | ||
Enterokutana fistula | 1 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Hematemeza | 1 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Krevarenje hemoroida | 1 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Perforacija ileuma | 1 (< 1%) | 0 | 1 (< 1%) | ||
Ezofagealna krvarenje | 1 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Retroperitonealno | 1 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Često | Hiperbilirubinemija | 38 (3%) | 2 (< 1%) | 1 (< 1%) | |
Poremećaj funkcije jetre | 29 (3%) | 13 (1%) | 2 (< 1%) | ||
Hepatotoksičnost | 18 (2%) | 11(< 1%) | 2 (< 1%) | ||
Povremeno | Žutica | 3 (< 1%) | 1 (< 1%) | 0 | |
Oštećenje jetre | 2 (< 1%) | 2 (< 1%) | 0 | ||
Insuficijencija jetre† | 1 (< 1%) | 0 | 1 (< 1%) | ||
Veoma često | Promena boje kose | 404 (35%) | 1 (< 1%) | 0 | |
Sindrom palmarno- | 206 (18%) | 39 (3%) | 0 | ||
Alopecija | 130 (11%) | 0 | 0 | ||
Osip | 129 (11%) | 7 (< 1%) | 0 | ||
Često | Hipopigmentacija kože | 52 (5%) | 0 | 0 | |
Suva koža | 50 (4%) | 0 | 0 | ||
Pruritus | 29 (3%) | 0 | 0 | ||
Eritem | 25 (2%) | 0 | 0 | ||
Depigmentacija kože | 20 (2%) | 0 | 0 | ||
Hiperhidroza | 17 (1%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Poremećaji noktiju | 11 (< 1%) | 0 | 0 | |
Ljuštenje kože | 10 (< 1%) | 0 | 0 |
Fotosenzitivna reakcija | 7 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Eritematozni osip | 6 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Poremećaj kože | 5 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Makulozni osip | 4 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Osip praćen svrabom | 3 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Vezikulozni osip | 3 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Generalizovani | 2 (< 1%) | 1 (< 1%) | 0 | ||
Generalizovani osip | 2 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Papulozni osip | 2 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Plantarni eritem | 1 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Ulkus na koži† | nepoznato | nepoznato | nepoznato | ||
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog | Često | Artralgija | 48 (4%) | 8 (< 1%) | 0 |
Mijalgija | 35 (3%) | 2 (< 1%) | 0 | ||
Grčevi mišića | 25 (2%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Mišićno-koštani bol | 9 (< 1%) | 1 (< 1%) | 0 | |
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Veoma često | Proteinurija | 135 (12%) | 32 (3%) | 0 |
Povremeno | Krvarenje iz urinarnog | 1 (< 1%) | 0 | 0 | |
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | Povremeno | Menoragija | 3 (< 1%) | 0 | 0 |
Vaginalno krvarenje | 3 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Metroragija | 1 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Veoma često | Zamor | 415 (36%) | 65 (6%) | 1 (< 1%) | |
Često | Zapaljenje mukoze | 86 (7%) | 5 (< 1%) | 0 | |
Astenija | 82 (7%) | 20 (2%) | 1 (< 1%) | ||
Edemb | 72 (6%) | 1 (< 1%) | 0 | ||
Bol u grudima | 18 (2%) | 2 (< 1%) | 0 | ||
Povremeno | Drhtavica | 4 (< 1%) | 0 | 0 | |
Poremećaj mukozne | 1 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Veoma često | Povećana vrednosti alanin | 246 (21%) | 84 (7%) | 14 (1%) | |
Povećanae vrednosti | 211 (18%) | 51 (4%) | 10 (< 1%) | ||
Često | Smanjenje telesne | 96 (8%) | 7 (< 1%) | 0 | |
Povećana koncentracija | 61 (5%) | 6 (< 1%) | 1 (< 1%) | ||
Povećana | 55 (5%) | 3 (< 1%) | 0 | ||
Povećana | 51 (4%) | 21 (2%) | 7 (< 1%) | ||
Smanjen broj belih | 51 (4%) | 3 (< 1%) | 0 | ||
Povećana | 36 (3%) | 0 | 0 | ||
Povećana vrednost | 35 (3%) | 7 (< 1%) | 0 |
amilaze | |||||
Povećana vrednost gama- | 31 (3%) | 9 (< 1%) | 4 (< 1%) | ||
Povišen krvni pritisak | 15 (1%) | 2 (< 1%) | 0 | ||
Povećana | 12 (1%) | 1 (< 1%) | 0 | ||
Poremećaj testova | 12 (1%) | 6 (< 1%) | 1 (< 1%) | ||
Povremeno | Povećane vrednosti | 11 (< 1%) | 4 (< 1%) | 3 (< 1%) | |
Smanjena koncentracija glukoze | 7 (< 1%) | 0 | 1 (< 1 %) | ||
Produžen QT interval | 7 (< 1%) | 2 (< 1%) | 0 | ||
Povećane vrednosti | 7 (< 1%) | 1 (< 1%) | 0 | ||
Poremećaj rezultata testova funkcije | 3 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Povišen dijastolni | 2 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Povišen sistolni krvni | 1 (< 1%) | 0 | 0 |
† Neželjene reakcije prijavljene tokom postmarketinškog praćenja koje se mogu dovesti u vezu sa terapijom (spontane prijave događaja i ozbiljne neželjene reakcije iz svih kliničkih ispitivanja sa pazopanibom)
*Neželjene reakcije povezane sa lečenjem prijavljene samo tokom postmarketinškog perioda. Učestalost se ne može proceniti iz dostupnih podataka.
Sledeći termini su kombinovani:
a Bol u abdomenu, bol u gornjem delu abdomena i bol u donjem delu abdomena
b Edem, periferni edem, edem oka, lokalizovani edem i edem lica
c Disgeuzija, ageuzija i hipogeuzija
d Smanjen broj belih krvnih ćelija, smanjen broj neutrofila i smanjen broj leukocita
e Smanjen apetit i anoreksija
f Poremećaj srčane funkcije, disfunkcija leve komore, srčana insuficijencija i restriktivna kardiomiopatija
g Tromboembolijski venski događaji, duboka venska tromboza, plućna embolija i tromboza
Neutropenija, trombocitopenija i sindrom palmarno-plantarne eritrodizestezije su češće primećeni kod pacijenata poreklom iz istočne Azije.
Tabela 3 Neželjene reakcije u vezi sa terapijom, opisane u STS kliničkim ispitivanjima (n=382) ili tokom postmarketinškog perioda
Klasa sistema organa | Učestalost | Neželjene reakcije | Svi | Gradus 3 n (%) | Gradus 4 n (%) |
Infekcije i infestacije | Često | Infekcije gingive | 4 (1%) | 0 | 0 |
Neoplazme – benigne, | Veoma često | Bol uzrokovan tumorom | 121 (32%) | 32 (8%) | 0 |
Poremećaji krvi i limfnog sistemaf | Veoma često | Leukopenija | 106 (44%) | 3 (1%) | 0 |
Trombocitopenija | 86 (36%) | 7 (3%) | 2 (< 1%) | ||
Neutropenija | 79 (33%) | 10 (4%) | 0 |
Povremeno | Trombotična mikroangiopatija (uključujući trombotičnu trombocitopenijsku purpuru i hemolitički uremijski sindrom) | 1 (< 1%) | 1 (< 1%) | 0 | |
Endokrini poremećaji | Često | Hipotireoidizam | 18 (5%) | 0 | 0 |
Veoma | Smanjen apetit | 108 (28%) | 12 (3%) | 0 | |
Hipoalbuminemijaf | 81 (34%) | 2 (< 1%) | 0 | ||
Često | Dehidratacija | 4 (1%) | 2 (1%) | 0 | |
Povremeno | Hipomagnezijemija | 1 (<1%) | 0 | 0 | |
Nepoznato | Sindrom lize | nepoznato | nepoznato | nepoznato | |
Psihijatrijski poremećaji | Često | Insomnija | 5 (1%) | 1 (< 1%) | 0 |
Veoma | Disgeuzijac | 79 (21%) | 0 | 0 | |
Glavobolja | 54 (14%) | 2 (< 1%) | 0 | ||
Često | Periferna senzorna | 30 (8%) | 1 (< 1%) | 0 | |
Vrtoglavica | 15 (4%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Somnolencija | 3 (< 1%) | 0 | 0 | |
Parestezija | 1 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Infarkt mozga | 1 (< 1%) | 0 | 1 (< 1%) | ||
Poremećaji oka | Često | Zamućen vid | 15 (4%) | 0 | 0 |
Često | Poremećaj srčane | 21 (5%) | 3 (< 1%) | 1 (< 1%) | |
Poremećaj funkcije | 13 (3%) | 3 (< 1%) | 0 | ||
Bradikardija | 4 (1%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Infarkt miokarda | 1 (<1%) | 0 | 0 | |
Veoma | Hipertenzija | 152 (40%) | 26 (7%) | 0 | |
Često | Venski tromboembolijski | 13 (3%) | 4 (1%) | 5 (1%) | |
Valunzi | 12 (3%) | 0 | 0 | ||
Crvenilo | 4 (1%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Krvarenje | 2 (< 1%) | 1 (< 1%) | 0 | |
Retko | Aneurizme i disekcije arterije | nepoznato | nepoznato | nepoznato | |
Često | Epistaksa | 22 (6%) | 0 | 0 | |
Disfonija | 20 (5%) | 0 | 0 | ||
Dispneja | 14 (4%) | 3 (< 1%) | 0 | ||
Kašalj | 12 (3%) | 0 | 0 | ||
Pneumotoraks | 7 (2%) | 2 (< 1%) | 1 (< 1%) | ||
Štucanje | 4 (1%) | 0 | 0 | ||
Plućna hemoragija | 4 (1%) | 1 (<1%) | 0 | ||
Povremeno | Orofaringealni bol | 3 (< 1%) | 0 | 0 | |
Bronhijalna | 2 (< 1%) | 0 | 0 |
Rinoreja | 1 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Hemoptiza | 1 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Retko | Intersticijalna bolest | nepoznato | nepoznato | nepoznato | |
Veoma često | Dijareja | 174 (46%) | 17 (4%) | 0 | |
Mučnina | 167 (44%) | 8 (2%) | 0 | ||
Povraćanje | 96 (25%) | 7 (2%) | 0 | ||
Bol u abdomenua | 55 (14%) | 4 (1%) | 0 | ||
Stomatitis | 41 (11%) | 1 (< 1%) | 0 | ||
Često | Distenzija abdomena | 16 (4%) | 2 (1%) | 0 | |
Suva usta | 14 (4%) | 0 | 0 | ||
Dispepsija | 12 (3%) | 0 | 0 | ||
Krvarenje u ustima | 5 (1%) | 0 | 0 | ||
Flatulencija | 5 (1%) | 0 | 0 | ||
Analno krvarenje | 4 (1%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Gastrointestinalno | 2 (< 1%) | 0 | 0 | |
Rektalno krvarenje | 2 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Enterokutana fistula | 1 (< 1%) | 1 (< 1%) | 0 | ||
Krvarenje u želucu | 1 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Melena | 2 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Krvarenje u jednjaku | 1 (< 1%) | 0 | 1 (< 1%) | ||
Peritonitis | 1 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Retroperitonealno | 1 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Krvarenje iz gornjih partija gastrointestinalnog | 1 (< 1%) | 1 (< 1%) | 0 | ||
Perforacija ileuma | 1 (< 1%) | 0 | 1 (< 1%) | ||
Povremeno | Poremećaj funkcije jetre | 2 (< 1%) | 0 | 1 (< 1%) | |
Nepoznato | Insuficijencija jetre* | nepoznato | nepoznato | nepoznato | |
Veoma često | Promena boje kose | 93 (24%) | 0 | 0 | |
Hipopigmentacija | 80 (21%) | 0 | 0 | ||
Eksfolijativni osip | 52 (14%) | 2 (< 1%) | 0 | ||
Često | Alopecija | 30 (8%) | 0 | 0 | |
Poremećaj kožec | 26 (7%) | 4 (1%) | 0 | ||
Suva koža | 21 (5%) | 0 | 0 | ||
Hiperhidroza | 18 (5%) | 0 | 0 | ||
Poremećaj noktiju | 13 (3%) | 0 | 0 | ||
Pruritus | 11 (3%) | 0 | 0 | ||
Eritem | 4 (1%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Ulkus na koži | 3 (< 1%) | 1 (< 1%) | 0 | |
Osip | 1 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Papulozni osip | 1 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Reakcija | 1 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Sindrom palmarno- | 2 (< 1%) | 0 | 0 |
eritrodizestezije | |||||
Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva | Često | Mišićno-koštani bol | 35 (9%) | 2 (< 1%) | 0 |
Mijalgija | 28 (7%) | 2 (< 1%) | 0 | ||
Grčevi mišića | 8 (2%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Artralgija | 2 (< 1%) | 0 | 0 | |
Poremećaji bubrega i | Povremeno | Proteinurija | 2 (< 1%) | 0 | 0 |
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | Povremeno | Vaginalno krvarenje | 3 (< 1%) | 0 | 0 |
Menoragija | 1 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Veoma | Zamor | 178 (47%) | 34 (9%) | 1 (< 1%) | |
Često | Edemb | 18 (5%) | 1 (<1%) | 0 | |
Bol u grudima | 12 (3%) | 4 (1%) | 0 | ||
Drhtavica | 10 (3%) | 0 | 0 | ||
Povremeno | Zapaljenje mukozee | 1 (< 1%) | 0 | 0 | |
Astenija | 1 (< 1%) | 0 | 0 | ||
Veoma | Smanjenje telesne | 86 (23%) | 5 (1%) | 0 | |
Često | Neuobičajen nalaz | 29 (8%) | 4 (1%) | 0 | |
Povećana vrednost | 8 (2%) | 4 (1%) | 2 (< 1%) | ||
Poremećaj vrednosti | 6 (2%) | 0 | 0 | ||
Povećana vrednost aspartat | 5 (1%) | 2 (< 1%) | 2 (< 1%) | ||
Povećana vrednost | 4 (1%) | 0 | 3 (< 1%) | ||
Povremeno | Povećana | 2 (< 1%) | 0 | 0 | |
Aspartat | 2 (< 1%) | 0 | 2 (< 1%) | ||
Alanin | 1 (< 1%) | 0 | 1 (< 1%) | ||
Smanjen broj | 1 (< 1%) | 0 | 1 (< 1%) | ||
Produžen QT interval | 2 (< 1%) | 1 (< 1%) | 0 | ||
† Neželjene reakcije prijavljene tokom postmarketinškog praćenja koje se mogu dovesti u vezu sa terapijom (spontane prijave događaja i ozbiljne neželjene reakcije iz svih kliničkih ispitivanja pazopaniboma) |
Neutropenija, trombocitopenija i sindrom palmarno-plantarne eritrodizestezije su češće primećeni kod pacijenata poreklom iz istočne Azije.
Pedijatrijska populacija
Bezbednosni profil kod pedijatrijskih pacijenata bio je sličan onom prijavljenom pri primeni pazopaniba kod odraslih u odobrenim indikacijama na osnovu podataka dobijenih kod 44 pedijatrijska pacijenta iz ispitivanja faze I ADVL0815 i 57 pedijatrijskih pacijenata iz ispitivanja faze II PZP034X2203 (videti odeljak 5.1).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
U kliničkim ispitivanjima su procenjivane doze pazopaniba do 2000 mg. Zamor Gradusa 3 (toksičnost koja ograničava dozu) primećen je kod 1 od 3 pacijenata koji su primali dozu od 2000 mg dnevno, a hipertenzija Gradusa 3 kod 1 od 3 pacijenata koji su primali dozu od 1000 mg dnevno.
Za predoziranje pazopanibom ne postoji specifični antidot, a lečenje predoziranja treba da se sastoji od opštih suportivnih mera.
Farmakoterapijska grupa: Antineoplastici; inhibitori protein kinaze; ostali inhibitori proteinkinaze
ATC šifra: L01EX03 Mehanizam dejstva
Pazopanib je lek namenjen za oralnu primenu, koji je snažan inhibitor tirozin-kinaze (engl. tyrosine kinase inhibitor, TKI) koji ciljano deluje na više vrsta receptora: receptore faktora rasta vaskularnog endotela (engl. vascular endothelial growth factor receptors, VEGFR) -1, -2 i -3; receptore faktora rasta poreklom iz trombocita (engl. platelet-derived growth factor, PDGFR)-alfa i -beta i receptore faktora matičnih ćelija (c- KIT), sa vrednostima IC50 od 10, 30, 47, 71, 84 i 74 nanomolara, redom. U pretkliničkim eksperimentima, pazopanib je zavisno od doze u ćelijama inhibirao autofosforilaciju indukovanu ligandom VEGFR-2, c-KIT i PDGFR-beta receptora u ćelijama . In vivo, pazopanib je inhibirao VEGF-indukovanu fosforilaciju VEGFR-
2 u plućima miševa, angiogenezu kod raznih životinjskih modela i rast više ksenograftova humanog tumora kod miševa.
Farmakogenomika
U farmakogenetičkoj meta-analizi podataka iz 31 kliničke studije pazopaniba primenjenog kao monoterapija ili u kombinaciji sa drugim lekovima, ALT > 5 x GGN – gornje granice referentne vrednosti (NCI CTC Gradus 3) primećeno je kod 19% nosilaca alela HLA-B*57:01 i kod 10% ispitanika koji nisu nosioci ovog alela. U ovom skupu podataka 133/2235 (6%) pacijenta su nosioci HLA-B*57:01 alela (videti odeljak 4.4).
Klinička ispitivanja
Karcinom bubrežnih ćelija (RCC)
Bezbednost i efikasnost pazopaniba kod RCC ocenjivane su u randomizovanom, dvostruko slepom, placebom kontrolisanom multicentričnom kliničkom ispitivanju. Pacijenti (N=435) sa lokalno uznapredovalim i/ili metastatskim karcinomom bubrežnih ćelija su randomizovani da primaju 800 mg pazopaniba jednom dnevno ili placebo. Primarni cilj kliničkog ispitivanja bila je procena i upoređivanje dve terapijske grupe u smislu preživljavanja bez progresije bolesti (engl. progression-free survival, PFS) i glavni sekundarni cilj bio je ukupno preživljavanje (engl. overall survival, OS). Ostali ciljevi bili su procena ukupne stope odgovora i trajanje odgovora.
Od ukupno 435 pacijenata u ovom kliničkom ispitivanju, 233 pacijenta nije prethodno dobijalo terapiju, a 202 su bili pacijenti druge linije, koji su prethodno primili terapiju na bazi IL-2 ili INFalfa. Performans status (ECOG) je bio sličan u grupi koja je dobijala pazopanib i u grupi koja je dobijala placebo (ECOG 0: 42 % prema 41 %, ECOG 1: 58 % prema 59 %). Većina pacijenata imala je ili povoljne (39%) ili srednje (54%) prognostičke faktore prema skali MSKCC (engl. Memorial Sloan Kettering Cancer Centre) / Motzer. Svi pacijenti su imali histološki svetle ćelije (engl. clear cell) ili predominantno histološki svetle ćelije. Približno polovina svih pacijenata je imala bolest koja je zahvatila tri ili više organa, a većina pacijenata je na početku ispitivanja imala metastaze, lokalizovane na plućima (74%) i/ili limfnim čvorovima (54%).
Sličan procenat pacijenata u svakoj terapijskoj grupi, prethodno nije primao terapiju ili je prethodno lečen citokinima (53% i 47% u grupi koja je primala pazopanib, 54% i 46% u grupi koja je primala placebo). Većina pacijenata (75%) iz podgrupe pacijenata prethodno lečenih citokinima, primala je terapiju na bazi interferona.
Sličan procenat pacijenata u svakoj grupi prethodno je imalo nefrektomiju (89% u grupi na pazopanibu i 88% u grupi na placebu) i/ili prethodnu radioterapiju (22% u grupi koja je dobijala pazopanib i 15% u grupi koja je dobijala placebo).
Primarna analiza primarnog parametra praćenja ishoda PFS zasnovana je na proceni oboljenja na osnovu nezavisne radiološke analize u ukupnoj populaciji ispitanika (pacijenti koji nisu primali terapiju i pacijenti prethodno lečeni citokinima).
Tabela 4 Ukupni rezultati efikasnosti kod RCC na osnovu nezavisne ocene (VEG105192)
Parametri praćenja | Pazopanib | Placebo | HR (95% CI) | p vrednost |
PFS | ||||
Ukupno* ITT | N = 290 | N = 145 | ||
Medijana (meseci) | 9,2 | 4,2 | 0,46 (0,34; 0,62) | < 0,0000001 |
Stopa odgovora | N = 290 | N = 145 | ||
% (95% CI) | 30 (25,1; 35,6) | 3 (0,5; 6,4) | – | < 0,001 |
HR = hazard ratio; ITT = ukupna populacija ispitanika; PFS = preživljavanje bez progresije bolesti. |
Slika 1 Kaplan-Meier-ova kriva preživljavanja bez progresije bolesti na osnovu nezavisne ocene za ukupnu populaciju (populacija koja prethodno nije primala terapiju i populacija prethodno lečena citokinima) (VEG105192).
x osa; meseci, y osa; srazmeran deo bez progresije, pazopanib (N = 290) medijana 9,2 meseca; placebo (N = 145) medijana 4,2 meseca; Hazard ratio = 0,46; 95% CI (0,34; 0,62); P < 0,0000001
Slika 2 Kaplan-Meier-ova kriva preživljavanja bez progresije bolesti na osnovu nezavisne ocene za populaciju koja prethodno nije primala terapiju (VEG105192)
x osa; meseci, y osa; procenat bez progresije bolesti, pazopanib (N = 155) medijana 11,1 meseci; placebo (N
= 78) medijana 2,8 meseci; Hazard ratio = 0,40; interval pouzdanosti 95 % (0,27; 0,60), P < 0,0000001
Slika 3 Kaplan-Meier-ova kriva preživljavanja bez progresije bolesti na osnovu nezavisne ocene za populaciju koja je prethodno lečena citokinima (VEG105192)
x osa; meseci, y osa; procenat bez progresije bolesti, pazopanib (N = 135) medijana 7,4 meseca; placebo (N
= 67) medijana 4,2 meseca; Hazard ratio = 0,54, interval pouzdanosti 95 % (0,35; 0,84), P < 0,001
Kod pacijenata koji su reagovali na terapiju, medijana vremena do postizanja odgovora iznosila je 11,9 nedelja, a medijana trajanja odgovora prema nezavisnoj analizi iznosila je 58,7 nedelja (VEG105192).
Medijana ukupnog preživljavanja prema protokolom definisanoj završnoj analizi preživljavanja bila je 22,9 meseci i 20,5 meseci [HR = 0,91 (95% CI: 0,71, 1,16; p = 0,224)] kod pacijenata randomizovanih u grupu koja je dpazopanib odnosno placebo grupu. Postoji mogućnost postojanja pristrasnosti u rezultatima ukupnog preživljavanja, jer je 54% pacijenata iz placebo grupe primilo pazopanib u nastavku ispitivanja nakon progresije bolesti. 66% pacijenata na placebu primilo je narednu liniju terapije po završetku ispitivanja, u poređenju sa 30% pacijenata na pazopanibu.
Između terapijskih grupa nisu uočene statistički značajne razlike u smislu opšteg kvaliteta života prema EORTC QLQ-C30 i EuroQoL EQ-5D.
U ispitivanju faze II u koje je bilo uključeno 225 pacijenata sa lokalno rekurentnim ili metastatskim karcinomom svetlih ćelija bubrega, histološki svetlih ćelija, na osnovu nezavisne analize, objektivna stopa odgovora iznosila je 35%, a medijana trajanja odgovora iznosila je 68 nedelja. Medijana PFS iznosila je 11,9 meseci.
Bezbednost, efikasnost i kvalitet života tokom lečenja pazopanibom naspram sunitiniba su procenjivani u randomizovanom ispitivanju neinferiornosti, otvorenog dizajna, sa paralelnim grupama, faze III (VEG108844).
U ispitivanju VEG108844, pacijenti (N = 1110) sa lokalno uznapredovalim i/ili metastazirajućim RCC, a koji nisu prethodno dobijali sistemsku terapiju, randomizovani su ili u grupu koja je primala 800 mg pazopaniba jednom dnevno u kontinuitetu, ili 50 mg sunitiniba jednom dnevno u šestonedeljnim ciklusima doziranja, uz četvoronedeljno davanje terapije nakon čega slede dve nedelje bez terapije.
Primarni cilj navedenog ispitivanja bio je da proceni i uporedi PFS kod pacijenata koji su primali pazopanib u odnosu na one koji su primali sunitinib. Demografske karakteristike su bile slične kod obe terapijske grupe.
Karakteristike bolesti pri postavljanju dijagnoze i pri skriningu (eng. screening) su bile uravnotežene između obe terapijske grupe pri čemu je većina pacijenata imala histološki svetle ćelije i bolest stadijuma IV.
Ispitivanje VEG108844 je postiglo primarni parameter praćenja ishoda PFS, i pokazalo da je pazopanib neinferioran u odnosu na sunitinib, pošto je gornja granica intervala pouzdanosti (engl. confidence interval, CI) od 95% za hazard ratio bila manja od protokolom definisane granice neinferiornosti od 1,25. Ukupni rezultati efikasnosti su sažeto prikazani u Tabeli 5.
Tabela 5: Ukupni rezulati efikasnosti (VEG108844)
PFS | |||
Ukupno | |||
Medijana (meseci) | 8,4 | 9,5 | 1,047 |
(95% CI) | (8,3; 10,9) | (8,3; 11,0) | (0,898; 1,220) |
Ukupno preživljavanje | |||
Medijana (meseci) | 28,3 | 29,1 | 0,915a |
(95% CI) | (26,0; 35,5) | (25,4; 33,1) | (0,785; 1,065) |
HR = hazar ratio; PFS = preživljavanje bez progresije bolesti; a p vrednost = 0,245 (dvostrana)
Slika 4 Kaplan-Meierova kriva preživljavanja bez progresije bolesti na osnovu nezavisne ocene za ukupnu populaciju (VEG108844)
Analiza podgrupa PFS je sprovedena za 20 demografskih i prognostičkih faktora. Interval pouzdanosti od 95% za sve podgrupe obuhvata hazard ratio 1. U tri najmanje podgrupe od njih 20 je procena hazard ratio bila viša od 1,25; tj. kod ispitanika bez ranije nefrektomije (n=186, HR=1,403, 95% CI (0,955; 2,061)), sa početnom vrednosti LDH > 1,5 x GGN (n=68, HR=1,72, 95% CI (0,943, 3,139)), i sa MSKCC: nepovoljan rizik (n=119, HR=1,472, 95% CI (0,937, 2,313)).
Sarkom mekih tkiva (STS)
Efikasnost i bezbednost pazopaniba kod STS procenjena je u randomizovanom, dvostruko slepom, placebom kontrolisanom, multicentričnom, registracionom ispitivanju faze III (VEG110727). Ukupno 369 pacijenata sa uznapredovalim STS bilo je randomizovano na 800 mg pazopaniba jednom dnevno ili placebo. Važno je napomenuti da je samo pacijentima sa odabranim histološkim podtipovma STS bilo dozvoljeno da učestvuju u kliničkom ispitivanju, zbog toga se efikasnost i bezbednost pazopaniba mogu smatrati utvrđenim samo za ove podtipove STS i terapija pazopanibom treba da bude ograničena na ove podtipove STS.
Sledeći tipovi tumora su bili pogodni:
Fibroblastni (fibrosarkom kod odraslih, miksofibrosarkom, sklerozirajući epiteloidni fibrosarkom, maligni solitarni fibrozni tumori, takozvani fibrohistiocitni (pleomorfni maligni fibrozni histiocitomi [MFH], MFH džinovskih ćelija, zapaljenski MFH), lejomiosarkomi, maligni glomus tumori, skeletnih mišića (pleomorfni i alveolarni rabdomiosarkomi), vaskularni (epitelioidni hemangioendoteliom, angiosarkom), nedovoljno diferencirani (sinovijalni, epitelioidni, alveolarni mekotkivni, svetlih ćelija, dezmoplastični malih okruglih ćelija, ekstrarenalni rabdoidni, maligni mezenhimomi, PEComi, sarkomi intime), maligni tumori omotača perifernih nerava, nediferentovani sarkomi mekih tkiva koji nisu drugačije klasifikovani (engl. not otherwise specified, NOS) i ostali tipovi sarkoma (koji nisu navedeni kao oni koji nisu pogodni).
Sledeći tipovi tumora nisu bili pogodni:
Adipocitni sarkom (svi podtipovi), svi rabdomiosarkomi koji nisu ni alveolarni ni pleomorfni, hondrosarkom, osteosarkom, Ewing-ovi tumori/primitivni neuroektodermalni tumori (PNET), GIST, dermatofibromatozni protuberantni sarkom, inflamatorni miofibroblastni sarkom, maligni mezoteliom i mešoviti mezodermalni tumori uterusa.
Treba napomenuti da su pacijenti sa adipocitnim sarkomom bili isključeni iz registracionog kliničkog ispitivanja faze III, jer u preliminarnom ispitivanju faze II (VEG20002) uočena aktivnost (PFS u 12. nedelji) pazopaniba kod adipocitnog sarkoma nije dostigla prethodno definisani stepen za dalja klinička testiranja.
Ostali ključni kriterijumi za prihvatljivost VEG110727 studije bili su: histološki dokaz o STS visokog ili srednjeg stepena maligniteta i progresija bolesti unutar 6 meseci od terapije za metastatsku bolest ili rekurencija unutar 12 meseci od neo/adjuvantne terapije.
Pre uključivanja u ispitivanje, 98 % ispitanika prethodno je primilo doksorubicin, 70% ifosfamid, a 65% ispitanika primilo je najmanje tri ili više hemioterapijskih lekova.
Pacijenti su bili stratifikovani na osnovu kriterijuma SZO, (engl. WHO performance status, WHO PS) (0 ili 1) na početku ispitivanja, i prema broju linija prethodne sistemske terapije za uznapredovalu bolest (0 ili 1 naspram2+). U svakoj terapijskoj grupi, bilo je neznatno više pacijenata sa 2+ linije prethodne sistemske terapije za uznapredovalu bolest (58% u placebo grupi i 55% u pazopanib grupi) u poređenju sa onima sa 0 ili 1 linijom prethodne sistemske terapije (42% placebo i 45% pazopanib). Medijana vremena praćenja ispitanika (definisano od datuma randomizacije do datuma poslednje kontrole ili smrti) bila je slična u obe ispitivane grupe: 9,36 meseci placebo [opseg od 0,69 do 23,0 meseca] i 10,04 meseci pazopanib [opseg od 0,2 do 24,3 meseca].
Primarni cilj praćenja u ovom kliničkom ispitivanju bio je preživljavanje bez progresije bolesti (PFS procenjeno od strane nezavisne radiološke komisije). Sekundarni parametri praćenja uključivali su: ukupno preživljavanje (OS), ukupnu stopu odgovora i dužinu trajanja odgovora.
Tabela 6: Ukupni rezultati efikasnosti STS prema nazavisnoj proceni (VEG110727)
Parametri praćenja ishoda/populacija ispitanika | Pazopanib | Placebo | HR (95% CI) | p vrednost (dvostrano) |
PFS | ||||
Ukupno ITT | N = 246 | N = 123 | ||
Medijana (nedelje) | 20,0 | 7,0 | 0,35 (0,26; 0,48) | < 0,001 |
Lejomiosarkom | N = 109 | N = 49 | ||
Medijana (nedelje) | 20,1 | 8,1 | 0,37 (0,23; 0,60) | < 0,001 |
Podgrupe sinovijalnih sarkoma | N = 25 | N = 13 | ||
Medijana (nedelje) | 17,9 | 4,1 | 0,43 (0,19; 0,98) | 0,005 |
‘Druge STS’ podgrupe | N = 112 | N = 61 | ||
Medijana (nedelje) | 20,1 | 4,3 | 0,39 (0,25; 0,60) | < 0,001 |
OS | ||||
Ukupan ITT | N = 246 | N = 123 | ||
Medijana (meseci) | 12,6 | 10,7 | 0,87 (0,67;1,12) | 0,256 |
Lejomiosarkom* | N = 109 | N = 49 | ||
Medijana (meseci) | 16,7 | 14,1 | 0,84 (0,56; 1,26) | 0,363 |
Podgrupe sinovijalnog sarkoma* | N = 25 | N = 13 | ||
Medijana (meseci) | 8,7 | 21,6 | 1,62 (0,79; 3,33) | 0,115 |
‘Druge STS’ podgrupe* | N = 112 | N = 61 | ||
Medijana (meseci) | 10,3 | 9,5 | 0,84 (0,59; 1,21) | 0,325 |
Stopa odgovora (CR+PR) | ||||
% (95% CI) | 4 (2,3; 7,9) | 0 (0,0, 3,0) | ||
Trajanje odgovora | ||||
Medijana (nedelje) (95% CI) | 38,9 (16,7; 40,0) | |||
HR = hazard ratio; ITT = ukupna populacija ispitanika; PFS = preživljavanje bez progresije bolesti. CR = kompletan odgovor; PR = parcijalni odgovor. OS = ukupno preživljavanje |
Slično poboljšanje u PFS zasnovano na proceni istraživača u studiji, uočeno je u pazopanib grupi u poređenju sa placebo grupom (HR u ukupnoj ITT populaciji: 0,39; 95% CI, 0,30 do 0,52, p < 0,001).
Silka 5 Kaplan-Meier kriva za PFS kod STS prema nezavisnoj proceni za ukupnu populaciju (VEG110727)
U finalnoj analizi OS, izvedenoj nakon što se javilo 76% događaja (280/369) (HR 0,87, 95% IP 0,67; 1,12 p=0,256), nisu uočene značajne razlike u OS između dve terapijske grupe.
Pedijatrijska populacija
Ispitivanje faze I (ADVL0815) pazopaniba sprovedeno je kod 44 pedijatrijska pacijenta sa raznim recidivirajućim ili refraktornim solidnim tumorima. Primarni cilj bio je ispitati najveću podnošljivu dozu, bezbednosni profil i farmakokinetička svojstva pazopaniba kod dece. Medijana trajanja izloženosti u ovom ispitivanju bila je 3 meseca (1-23 meseca).
Ispitivanje faze II (PZP034X2203) pazopaniba sprovedeno je kod 57 pedijatrijskih pacijenata sa refraktornim solidnim tumorima uključujući rabdomiosarkom (n=12), sarkome mekih tkiva koji nisu rabdomiosarkom (n=11), Ewing-ov sarkom/pPNET (n=10), osteosarkom (n=10), neuroblastom (n=8) i hepatoblastom (n=6). Ispitivanje je bilo monoterapijsko, nekontrolisano, otvoreno ispitivanje utvrđivanja terapijske aktivnosti pazopaniba kod dece i adolescenata uzrasta od 1 do < 18 godina. Pazopanib je primenjen dnevno u obliku tablete pri dozi od 450 mg/m2/doza ili u obliku oralne suspenzije pri 225 mg/m2/doza. Najveća dozvoljena dnevna doza bila je 800 mg za tablete i 400 mg za oralnu suspenziju. Medijana trajanja izloženosti bila je 1,8 meseci (1 dan-29 meseci).
Rezultati ovog ispitivanja nisu pokazali nikakvu značajnu antitumorsku aktivnost u navedenoj pedijatrijskoj populaciji. Pazopanib se stoga ne preporučuje za lečenje ovih tumora u pedijatrijskoj populaciji (videti odeljak 4.2 za informacije o pedijatrijskoj primeni).
Evropska Agencija za lekove je izuzela obavezu podnošenja rezultata ispitivanja referentnog leka koji sadrži pazopanib kod svih podgrupa pedijatrijske populacije u terapiji karcinoma bubrega i bubrežne karlice (izuzev nefroblastoma, nefroblastomatoze, sarkoma svetlih ćelija, mezoblastnog nefroma, karcinoma medule bubrega i rabdoidnog tumora bubrega) (videti odeljak 4.2 za informacije o pedijatrijskoj primeni leka).
Resorpcija
Nakon oralne primene pojedinačne doze pazopaniba od 800 mg kod pacijenata sa solidnim tumorima, dobijene su: Cmax (maksimalna koncentracija u plazmi) od približno 19 ± 13 mikrograma/mL, za medijanu vremena od 3,5 sata (u rasponu od 1,0 do 11,9 sati) i PIK0-∞ od približno 650 ± 500 mikrograma x h/mL. Dnevno doziranje dovodi do povećanja PIK0-T za 1,23 do 4 puta.
Pri dozama pazopaniba iznad 800 mg nije došlo do konzistentnog povećanja PIK ili Cmax. Sistemska izloženost pazopanibu se povećava kada se pazopanib uzima zajedno sa hranom.
Primena pazopaniba uz obrok sa visokim ili niskim sadržajem masti, dovodi do povećanja PIK i Cmax od
približno 2 puta. Zbog toga pazopanib treba primenjivati najmanje dva sata posle jela ili jedan sat pre jela (videti odeljak 4.2).
Primena izmrvljene tablete pazopaniba od 400 mg povećava PIK(0-72) za 46%, a Cmax približno dva puta, dok je tmax kraće za približno dva sata, u poređenju sa primenom cele tablete. Ovi rezultati pokazuju da se bioraspoloživost i stepen resorpcije pazopaniba nakon oralne primene, povećavaju, nakon primene izmrvljene tablete u odnosu na primenu cele tablete (videti odeljak 4.2).
Distribucija
Vezivanje pazopaniba za protein iz humane plazme in vivo je veće od 99% i ne zavisi od koncentracije leka u plazmi u rasponu koncentracije od 10 do 100 mikrograma/mL. In vitro studije ukazuju da je pazopanib supstrat za P-gp i BCRP.
Biotransformacija
Rezultati in vitro ispitivanja pokazuju da je metabolizam pazopaniba posredovan primarno preko CYP3A4, uz manji doprinos CYP1A2 i CYP2C8. Četiri glavna metabolita pazopaniba čine samo 6% izloženosti leka u plazmi. Jedan od ovih metabolita inhibira proliferaciju VEGF-stimulisanih endotelnih ćelija umbilikalne vene kod ljudi, sa sličnim potencijalom kao pazopanib, a drugi su od 10 do 20 puta manje aktivni. Dakle, aktivnost pazopaniba najvećim delom zavisi od izloženosti samom pazopanibu.
Eliminacija
Pazopanib se sporo eliminiše sa prosečnim poluvremenom eliminacije od 30,9 sati, nakon primene preporučene doze od 800 mg. Eliminacija se primarno vrši putem fecesa, a putem bubrega se eliminiše manje od 4% primenjene doze.
Posebne populacije
Oštećenje funkcije bubrega
Rezultati pokazuju da se manje od 4% oralno primenjenog pazopaniba eliminiše urinom kao pazopanib i njegovi metaboliti. Rezultati populacionih farmakokinetičkih studija (podaci dobijeni kod ispitanika sa početnim vrednostima klirensa kreatinina od 30,8 mL/min do 150 mL/min) pokazuju da je malo verovatno da oštećenje funkcije bubrega ima klinički relevantan uticaj na farmakokinetiku pazopaniba. Nije potrebno prilagođavati dozu kod pacijenata sa klirensom kreatinina većim od 30 mL/min. Oprez je potreban kod pacijenata sa klirensom kreatinina ispod 30 mL/min, s obzirom na to da nema podataka o primeni pazopaniba u ovoj populaciji pacijenata (videti odeljak 4.2).
Oštećenje funkcije jetre
Blaga
Medijana Cmax i PIK(0-24) pazopaniba u stanju dinamičke ravnoteže kod pacijenata sa blagim poremećajem parametara funkcije jetre (definisano bilo kao normalne vrednosti bilirubina i bilo koji stepen povećanja vrednosti ALT ili povećanje vrednosti bilirubina do 1,5 puta u odnosu na gornju granicu referentnih vrednosti (GGN) bez obzira na vrednosti ALT) nakon primene 800 mg jednom dnevno su slični medijani kod pacijenata sa normalnom funkcijom jetre (videti Tabelu 7). 800 mg pazopaniba, jednom dnevno, je
preporučena doza kod pacijenata sa blagim poremećajem parametara funkcije jetre u serumu (videti odeljak 4.2).
Umerena
Maksimalna podnošljiva doza (MTD) pazopaniba kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre (definisan kao povećanje vrednosti bilirubina > 1,5 puta do 3 puta GGN bez obzira na vrednost ALT) bila je 200 mg, jednom dnevno. Medijane vrednosti Cmax i PIK(0-24) u stanju dinamičke ravnoteže nakon primene 200 mg pazopaniba jednom dnevno, kod pacijenata sa umerenim poremećajem funkcije jetre iznosile su približno 44%, odnosno 39% od odgovarajuće vrednosti medijane nakon primene 800 mg, jednom dnevno, kod pacijenata sa normalnom funkcjom jetre (videti Tabelu 7).
Na osnovu podataka o bezbednosti i podnošljivosti, kod osoba sa umerenim oštećenjem funkcije jetre, dozu pazopaniba treba smanjiti na 200 mg, jednom dnevno (videti odeljak 4.2).
Teška
Medijana vrednosti Cmax i PIK(0-24) u stanju dinamičke ravnoteže nakon primene 200 mg pazopaniba, jednom dnevno kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre bile su približno 18%, odnosno 15% od odgovarajućih vrednosti medijane nakon primene 800 mg, jednom dnevno, kod pacijenata sa normalnom funkcjom jetre. Zbog smanjene izloženosti i ograničene hepatične rezerve, ne preporučuje se primena pazopaniba kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (definisan kao ukupni bilirubin > 3 puta GGN bez obzira na vrednost ALT (videti odeljak 4.2).
Tabela 7: Medijana farmakokinetičkih parametara pazopaniba u stanju dinamičke ravnoteže kod pacijenata sa poremećajem funkcije jetre
Grupa | Ispitivana doza | Cmax (mikrograma/ | PIK (0-24) | Preporučena doza |
Normalna funkcija | 800 mg jednom | 52,0 | 888,2 | 800 mg jednom |
jetre | dnevno | (17,1 – 85,7) | (345,5 – 1482) | dnevno |
Blago oštećenje | 800 mg jednom | 33,5 | 774,2 | 800 mg jednom |
funkcije jetre | dnevno | (11,3 – 104,2) | (214,7 – 2034,4) | dnevno |
Umereno oštećenje | 200 mg jednom | 22,2 | 256,8 | 200 mg jednom |
funkcije jetre | dnevno | (4,2 – 32,9) | (65,7 – 487,7) | dnevno |
Teško oštećenje | 200 mg jednom | 9,4 | 130,6 | Ne preporučuje se |
funkcije jetre | dnevno | (2,4 – 24,3) | (46,9 – 473,2) |
Pedijatrijska populacija
Nakon primene pazopaniba u dozi od 225 mg/m2 (u obliku oralne suspenzije) kod pedijatrijskih pacijenata, farmakokinetički parametri (Cmax, Tmax i PIK) bili su slični onim prethodno prijavljenim kod odraslih pacijenata lečenih sa 800 mg pazopaniba. Rezultati ne ukazuju na značajnu razliku u klirensu pazopaniba, normalizovano telesnom površinom, između dece i odraslih.
Pretklinički profil bezbednosti pazopaniba procenjivan je na miševima, pacovima, kunićima i majmunima. U studijama ponovljenih doza na glodarima, dejstvo na razna tkiva (kosti, zube, nokatne ploče, reproduktivne organe, hematološka tkiva, bubrege i pankreas) izgleda povezano sa farmakologijom inhibicije VEGFR i/ili prekidom VEGF signalnih puteva, sa najizraženijim dejstvima pri nivou izloženosti u plazmi koji je ispod nivoa uočenog u kliničkim podacima. Ostala uočena dejstva obuhvataju gubitak telesne mase, dijareju i/ili morbiditet koji su bili ili posledica lokalnog gastrointestinalnog dejstva izazvanog velikom izloženošću lokalne sluzokože leku (kod majmuna) ili farmakološkog dejstva (glodari). Kod ženki miševa uočene su proliferativne hepatične lezije (žarišta eozinofila i adenomi) pri izloženosti koja je 2,5 puta veća od izloženosti kod ljudi na osnovu PIK.
U ispitivanjima juvenilne toksičnosti, kada je lek davan pacovima koji nisu odviknuti od dojenja počevši od 9. dana postpartalno pa sve do 14. dana postpartalno, pazopanib je izazvao mortalitet i nenormalan rast/sazrevanje organa - bubrega, pluća, jetre i srca pri dozi 0,1 puta u odnosu na kliničku izloženost, zasnovano na vrednostima PIK-a kod odraslih ljudi. Kada je pacovima koji su odviknuti od dojenja davan lek počevši od 21. dana postpartalno do 62. dana postpartalno, toksikološki nalazi bili su slični kao kod odraslih pacova pri uporedivoj izloženosti. Kod ljudi, pedijatrijski pacijenti su pod povećanim rizikom od uticaja na kostima i zubima u poređenju sa odraslima, pošto su navedene promene, uključujući i inhibiciju rasta (skraćene udove), lomljive kosti i remodelovanje zuba, bile prisutne kod mladunaca pacova pri
≥ 10 mg/kg/dnevno (što odgovara 0,1 do 0,2 puta u odnosu na kliničku izloženost, zasnovano na vrednostima PIK kod odraslih osoba) (videti odeljak 4.4).
Uticaj na reproduktivnost, plodnost i teratogeno dejstvo
Pokazano je da pazopanib ima embriotoksično i teratogeno dejstvo kada se primenjuje kod pacova i kunića, pri izloženosti koja je 300 puta manja od izloženosti kod ljudi (na osnovu PIK). Navedena dejstva su obuhvatala: smanjenu plodnost ženki, povećan preimplantacioni i postimplantacioni gubitak ploda, ranu resorpciju, embrioletalitet, smanjenu telesnu masu ploda i kardiovaskularnu malformaciju. Kod glodara je primećeno i smanjenje žutog tela, porast cisti i atrofija jajnika. U studiji plodnosti mužjaka pacova nije bilo uticaja na parenje ili plodnost, ali je primećena smanjena masa testisa i epididimisa, uz smanjenje stope proizvodnje sperme, pokretljivosti sperme i koncentracije sperme u epididimisu i testisima koje je uočeno kod izloženosti koja je 0,3 puta izloženosti kod ljudi na osnovu PIK.
Genotoskičnost
Pazopanib u testovima genotoksičnosti nije izazvao genetsko oštećenje (Ames-ov test, ispitivanje hromozomskih aberacija humanih limfocita periferne krvi i in vivo ispitivanje mikronukleusa kod pacova). Sintetički intermedijer koji se javlja tokom proizvodnje pazopaniba, a koji je u malim količinama prisutan i u finalnoj supstanci leka, nije pokazao mutageno dejstvo na Ames-ovom testu, ali je pokazao genotoksičnost prilikom ispitivanja limfoma kod miševa i kod in vivo ispitivanja mikronukleusa kod miševa.
Karcinogenost
U dvogodišnjim studijama karcinogenosti pazopaniba primećen je povećan broj adenoma jetre kod miševa i adenokarcinoma duodenuma kod pacova. Na osnovu patogeneze specifične za glodare i mehanizma za ove nalaze, ne smatra se da predstavljaju povećanje rizika karcinogenosti za pacijente koji uzimaju pazopanib.
Pazopanib Zentiva, 200 mg, film tablete
Jezgro tablete:
Celuloza, mikrokristalna (E460); Natrijum-skrobglikolat (tip A); Povidon K30 (E1201); Magnezijum-stearat (E470b).
Film (obloga) tablete: Hipromeloza (E464); Titan-dioksid (E171); Makrogol 400 (E1521);
Gvožđe(III)-oksid, crveni (E172); Polisorbat 80 (E433).
Pazopanib Zentiva, 400 mg, film tablete
Jezgro tablete:
Celuloza, mikrokristalna (E460); Natrijum-skrobglikolat (tip A); Povidon K30 (E1201); Magnezijum-stearat (E470b).
Film (obloga) tablete:
Hipromeloza (E464); Titan-dioksid (E171); Makrogol 400 (E1521);
Polisorbat 80 (E433).
Nije primenljivo.
3 godine.
Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Pazopanib Zentiva, 200 mg, film tablete
Unutrašnje pakovanje je aluminijum-PVC/PE/PVDC blister koji sadrži 10 tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.
Pazopanib Zentiva, 400 mg, film tablete
Unutrašnje pakovanje je neprovidna, bela HDPE boca sa polipropilenskim sigurnosnim zatvaračem za decu sa 60 film tableta.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca i Uputstvo za lek.
Ne postoje posebni zahtevi.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Lek Pazopanib Zentiva pripada grupi lekova koji se zovu inhibitori protein kinaze. Deluje tako što sprečava aktivnost proteina koji su uključeni u rast i širenje ćelija raka.
Lek Pazopanib Zentiva se koristi kod odraslih osoba za lečenje:
Proverite sa Vašim lekarom ukoliko mislite da se navedeno odnosi na Vas.
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što primenite lek Pazopanib Zentiva:
fistule (abnormalni prolazi koje se formiraju između delova creva).
Proverite sa Vašim lekarom ukoliko mislite da se navedeno odnosi na Vas. Vaš lekar će odlučiti da li Vam lek Pazopanib Zentiva odgovara. Možda će biti potrebno uraditi dodatna ispitivanja kako bi se proverilo da li Vaši bubrezi, srce i jetra rade kako treba.
Visok krvni pritisak i lek Pazopanib Zentiva
Lek Pazopanib Zentiva može da povisi krvni pritisak. Lekar će proveravati Vaš krvni pritisak pre nego što uzmete lek Pazopanib Zentiva i tokom terapije. Ukoliko Vam je krvni pritisak povišen, lekar će Vam propisati lekove za njegovo snižavanje.
- Obavestite vašeg lekara ukoliko imate visok krvni pritisak.
Ukoliko treba da budete operisani
Lekar će prestati da Vam daje lek Pazopanib Zentiva najmanje 7 dana pre operacije, s obzirom na to da lek može uticati na zarastanje rana. Terapiju ćete nastaviti nakon što rana zaraste adekvatno.
Stanja o kojima treba da vodite računa
Lek Pazopanib Zentiva može da pogorša neka stanja ili da izazove ozbiljna neželjena dejstva. Da biste smanjili rizik od pojave bilo kakvih problema tokom primene leka Pazopanib Zentiva, morate obratiti pažnju na pojavu određenih simptoma. Videti odeljak 4.
Deca i adolescenti
Lek Pazopanib Zentiva se ne preporučuje osobama mlađim od 18 godina. Još uvek nije poznato koliko dobro lek deluje u ovoj starosnoj grupi. Pored toga, lek ne treba primenjivati kod dece mlađe od 2 godine, zbog bezbednosti primene.
Drugi lekovi i Pazopanib Zentiva
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Ovo se takođe odnosi na biljne lekove i lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.
Neki lekovi mogu uticati na delovanje leka Pazopanib Zentiva ili mogu da potenciraju pojavu neželjenih dejstava. Lek Pazopanib Zentiva može takođe da utiče na delovanje drugih lekova. Tu spadaju:
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate bilo koji od navedenih lekova.
Uzimanje leka Pazopanib Zentiva sa hranom i pićima
Ne uzimajte lek Pazopanib Zentiva sa hranom, jer hrana utiče na resorpciju leka. Lek uzimajte najmanje dva sata posle jela ili jedan sat pre jela (vidite odeljak 3).
Nemojte piti sok od grejpfruta za vreme lečenja lekom Pazopanib Zentiva, jer se tako povećava mogućnost za pojavu neželjenih dejstava.
Trudnoća, dojenje i plodnost
Lek Pazopanib Zentiva se ne preporučuje trudnicama. Nije poznato dejstvo leka Pazopanib Zentiva u toku trudnoće.
Tokom lečenja lekom Pazopanib Zentiva nemojte da dojite bebu. Nije poznato da li sastojci leka Pazopanib Zentiva prelaze u majčino mleko. Razgovarajte o tome sa Vašim lekarom.
Muškarci (uključujući one kojima je urađena vazektomija), a čije partnerke su trudne ili mogu da ostanu trudne (uključujući i one koje koriste druge metode kontracepcije), moraju da koriste kondome tokom polnih odnosa dok uzimaju lek Pazopanib Zentiva i najmanje 2 nedelje nakon poslednje doze leka.
Terapija lekom Pazopanib Zentiva može uticati na plodnost. Porazgovarajte o tome sa Vašim lekarom.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Lek Pazopanib Zentiva može imati neželjena dejstva koja utiču na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama.
- Izbegavajte da vozite ili upravljate mašinama ako osećate vrtoglavicu, zamor ili slabost, ili ako osećate kako imate manjak energije.
Lek Pazopanib Zentiva sadrži natrijum
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po film tableti, tj. suštinski je „bez natrijuma“.
Uvek uzimajte lek Pazopanib Zentiva tačno onako kako Vam je to objasnioVaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa lekarom ili farmaceutom.
Koliko leka uzeti
Uobičajena doza je 800 mg koja se uzima jednom dnevno. Ta doza se može uzeti u obliku 2 tablete od 400 mg ili u obliku 4 tablete od 200 mg:
Pazopanib Zentiva, 200 mg, film tablete
Uobičajena doza su četiri tablete leka Pazopanib Zentiva od 200 mg (800 mg pazopaniba) jednom dnevno. Ovo je maksimalna dnevna doza. Ukoliko se pojave neželjena dejstva, Vaš lekar može smanjiti dozu.
Pazopanib Zentiva, 400 mg, film tablete
Uobičajena doza je dve tablete leka Pazopanib Zentiva od 400 mg (800 mg pazopaniba) jednom dnevno. Ovo je maksimalna dnevna doza. Ukoliko se pojave neželjena dejstva, Vaš lekar može smanjiti dozu.
Kada uzeti lek
Ne uzimajte lek Pazopanib Zentiva sa hranom. Uzmite ga najmanje dva sata posle obroka, ili jedan sat pre obroka. Na primer, možete ga uzeti dva sata posle doručka ili jedan sat pre ručka. Uzmite lek Pazopanib Zentiva otprilike u isto vreme svakog dana.
Progutajte cele tablete jednu po jednu, sa vodom. Tablete nemojte lomiti ni drobiti, s obzirom na to da to utiče na resorpciju leka i može da poveća mogućnost za pojavu neželjenih dejstava.
Ako ste uzeli više leka Pazopanib Zentiva nego što treba
Ako uzmete više tableta nego što bi trebalo, obratite se za savet Vašem lekaru ili farmaceutu. Ukoliko je moguće, pokažite im pakovanje ili ovo Uputstvo za lek.
Ako ste zaboravili da uzmete lek Pazopanib Zentiva
Ne uzimajte duplu dozu da bi ste nadoknadili propuštenu dozu. Jednostavno uzmite sledeću dozu leka u uobičajeno vreme.
Ako naglo prestanete da uzimate lek Pazopanib Zentiva
Nemojte samostalno prestati sa primenom leka Pazopanib Zentiva.
Uzimajte lek Pazopanib Zentiva onoliko dugo koliko Vam lekar preporučuje. Nemojte prestajati sa uzimanjem leka osim ukoliko Vam je lekar to preporučio.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Moguća ozbiljna neželjena dejstva
Otok mozga (sindrom reverzibilne posteriorne leukoencefalopatije)
Lek Pazopanib Zentiva u retkim slučajevima može izazvati otok mozga, koji može ugroziti život. Simptomi uključuju:
Prekinite sa primenom leka Pazopanib Zentiva i odmah potražite pomoć lekara u slučaju pojave bilo kog od navedenih simptoma ili glavobolje praćene nekim od navedenih simptoma.
Hipertenzivna kriza (iznenadni i teški porast krvnog pritiska)
Lek Pazopanib Zentiva može u nekim slučajevima da dovede do iznenadnog i teškog porasta krvnog pritiska. Ovo je poznato kao hipertenzivna kriza. Vaš lekar će pratiti Vaš krvni pritisak tokom uzimanja leka Pazopanib Zentiva. Znaci i simptomi hipertenzivne krize mogu uključivati:
Prekinite sa primenom leka Pazopanib Zentiva i odmah potražite pomoć lekara u slučaju da imate hipertenzivnu krizu.
Problemi sa srcem
Rizik od pojave ovih problema može biti veći kod osoba koje već imaju problem sa srcem ili koje uzimaju druge lekove. Bićete praćeni tokom uzimanja leka Pazopanib Zentiva na pojavu bilo kog problema sa srcem.
Poremećaj srčane funkcije/srčana insuficijencija, srčani udar
Lek Pazopanib Zentiva može da utiče na to koliko dobro Vaše srce pumpa krv ili može da poveća verovatnoću da imate srčani udar. Znaci i simptomi uključuju:
Odmah potražite pomoć lekara u slučaju da Vam se pojavi bilo koji od navedenih simptoma.
Promene u srčanom ritmu (produženje QT intervala)
Lek Pazopanib Zentiva može uticati na srčani ritam što kod nekih osoba može dovesti do potencijalno ozbiljne srčane tegobe poznate pod imenom torsade de pointes. Ovo može rezultovati velikim brojem otkucaja srca, što može dovesti do iznenadnog gubitka svesti.
Obavestite Vašeg lekara ukoliko primetite neobične promene otkucaja srca, na primer ubrzano ili previše sporo kucanje srca.
Šlog (moždani udar)
Lek Pazopanib Zentiva može da poveća verovatnoću da imate šlog (moždani udar). Znaci i simptomi šloga mogu da uključuju:
Odmah potražite pomoć lekara u slučaju da Vam se pojavi bilo koji od navedenih simptoma.
Krvarenje
Lek Pazopanib Zentiva može da izazove teško krvarenje u probavnom sistemu (na primer u želucu, jednjaku, rektumu ili debelom crevu) ili krvarenje u plućima, bubrezima, ustima, vagini i mozgu, mada je to manje česta pojava. Simptomi uključuju:
Odmah potražite pomoć lekara u slučaju da Vam se pojavi bilo koji od navedenih simptoma.
Otvori (proboji) i fistule
Lek Pazopanib Zentiva može da izazove cepanje (proboj) u Vašem želucu ili zidu creva ili razvoj neuobičajenih veza između dva dela Vašeg probavnog sistema (fistula). Znaci i simptomi mogu da uključuju:
Odmah potražite pomoć lekara u slučaju da Vam se pojavi bilo koji od navedenih simptoma.
Problemi sa jetrom
Lek Pazopanib Zentiva može da izazove probleme sa Vašom jetrom koji mogu da se razviju u ozbiljna stanja kao što je poremećaj funkcije jetre i insuficijencija jetre, koja mogu imati smrtni ishod. Vaš lekar će pratiti Vaše vrednosti enzima jetre tokom uzimanja leka Pazopanib Zentiva. Znaci da Vaša jetra možda ne radi kako treba mogu da uključuju:
Odmah potražite pomoć lekara u slučaju da Vam se pojavi bilo koji od navedenih simptoma.
Krvni ugrušci
Duboka venska tromboza (DVT) i plućna embolija
Lek Pazopanib Zentiva može da uzrokuje pojavu krvnih ugrušaka u Vašim venama, naročito u Vašim nogama (duboka venska tromboza ili DVT), koji takođe mogu da odu u Vaša pluća (plućna embolija). Znakovi i simptomi mogu da uključuju:
Trombotična mikroangiopatija (TMA)
Lek Pazopanib Zentiva može da uzrokuje pojavu krvnih ugrušaka u malim krvnim sudovima u bubrezima i mozgu koji su praćeni smanjenjem broja crvenih krvnih ćelija i ćelija koje su uključene u zgrušavanje krvi (trombotična mikroangiopatija, TMA). Znaci i simptomi mogu da uključuju:
Odmah potražite pomoć lekara u slučaju da Vam se pojavi bilo koji od navedenih simptoma.
Sindrom lize tumora
Lek Pazopanib Zentiva može uzrokovati ubrzano raspadanje ćelija raka što rezultira sindromom lize tumora, koji kod nekih ljudi može imati smrtni ishod. Simptomi mogu uključivati nepravilne otkucaje srca, epileptične napade, konfuziju, grčeve u mišićima ili smanjenje izlučivanja mokraće. Odmah potražite lekarsku pomoć u slučaju pojave bilo kog od navedenih simptoma.
Infekcije
Tokom uzimanja leka Pazopanib Zentiva mogu da Vam se pojave infekcije koje potencijalno mogu postati ozbiljne. Simptomi infekcija mogu da uključuju:
Odmah potražite pomoć lekara u slučaju da Vam se pojavi bilo koji od navedenih simptoma.
Zapaljenje pluća
Lek Pazopanib Zentiva u retkim slučajevima može da izazove zapaljenje pluća (intersticijalnu plućnu bolest, pneumonitis) koja kod nekih ljudi može imati smrtni ishod. Simptomi uključuju nedostatak vazduha ili kašalj koji ne prolazi. Tokom terapije lekom Pazopanib Zentiva, vršiće se provere stanja Vaših pluća.
Odmah potražite pomoć lekara u slučaju da Vam se pojavi bilo koji od navedenih simptoma.
Problemi sa štitastom žlezdom
Lek Pazopanib Zentiva može da smanji količinu hormona štitaste žlezde koji se stvara u Vašem telu. To može dovesti do povećanja telesne mase ili zamora. Tokom terapije lekom Pazopanib Zentiva redovno će Vam se kontrolisati vrednosti hormona štitaste žlezde.
Obavestite svog lekara u slučaju da primetite značajno dobijanje na težini ili zamor.
Zamućen ili oslabljen vid
Lek Pazopanib Zentiva može dovesti do odvajanja ili rascepa omotača na zadnjem delu oka (odvajanje ili rascep mrežnjače). Ovo može rezultirati zamućenjem ili slabljenjem vida.
Obavestite Vašeg lekara ukoliko primetite bilo kakvu promenu u Vašem vidu.
Moguća neželjena dejstva (uključujući moguća ozbiljna neželjena dejstva koja su u odgovarajućoj kategoriji učestalosti).
Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko bilo koje od navedenih dejstava postane zabrinjavajuće.
Veoma česta neželjena dejstva koja se mogu pojaviti u analizama krvi ili mokraće:
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko bilo koje od navedenih dejstava postane zabrinjavajuće.
Česta neželjena dejstva koja se mogu pojaviti u analizama krvi ili mokraće:
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podatka):
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Pazopanib Zentiva posle isteka roka upotrebe navedenog na boci ili blisteru i na spoljašnjem pakovanju nakon oznake „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Šta sadrži lek Pazopanib Zentiva
Aktivna supstanca je pazopanib-hidrohlorid.
Pazopanib Zentiva, 200 mg, film tablete
Jedna film tableta sadrži 200 mg pazopaniba (u obliku pazopanib-hidrohlorida).
Pazopanib Zentiva, 400 mg, film tablete
Jedna film tableta sadrži 400 mg pazopaniba (u obliku pazopanib-hidrohlorida).
Pomoćne supstance:
Pazopanib Zentiva, 200 mg, film tablete
Jezgro tablete: celuloza, mikrokristalna (E460); natrijum-skrobglikolat (tip A); povidon K30 (E1201); magnezijum-stearat (E470b).
Film (obloga) tablete: hipromeloza (E464); titan-dioksid (E171); makrogol 400 (E1521); gvožđe(III)-oksid, crveni (E172); polisorbat 80 (E433).
Pazopanib Zentiva, 400 mg, film tablete
Jezgro tablete: celuloza, mikrokristalna (E460); natrijum-skrobglikolat (tip A); povidon K30 (E1201); magnezijum-stearat (E470b).
Film (obloga) tablete: hipromeloza (E464); titan-dioksid (E171); makrogol 400 (E1521); polisorbat 80 (E433).
Kako izgleda lek Pazopanib Zentiva i sadržaj pakovanja
Pazopanib Zentiva, 200 mg, film tableta
Ružičasta film tableta, oblika kapsule, sa utisnutom oznakom „200” na jednoj strani, dimenzija 14,3 mm x 5,7 mm ± 5%.
Unutrašnje pakovanje je aluminijum-PVC/PE/PVDC blister koji sadrži 10 tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.
Pazopanib Zentiva, 400 mg, film tableta
Bela film tableta, oblika kapsule, sa utisnutom oznakom „400” na jednoj strani, dimenzija 18,0 mm x 7,1 mm ± 5%.
Unutrašnje pakovanje je neprovidna, bela HDPE boca sa polipropilenskim sigurnosnim zatvaračem za decu sa 60 film tableta.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:
ZENTIVA PHARMA D.O.O., Milentija Popovića 5v, sprat 2, Beograd – Novi Beograd
Proizvođač:
REMEDICA LTD, Aharnon Street, Limassol Industrial Estate, Limassol, Kipar PHAROS MT LTD., HF62X, Hal Far Industrial Estate, Birzebbugia, Malta
Napomena:
Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Februar, 2024.
Režim izdavanja leka:
Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno lek se može izdavati i uz lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini lekarskog recepta.
Broj i datum dozvole:
Pazopanib Zentiva, film tablete, 30 x (200 mg):
000461326 2023 59010 007 000 515 020 04 001 od 21.02.2024.
Pazopanib Zentiva, film tablete, 60 x (400 mg):
000461327 2023 59010 007 000 515 020 04 001 od 21.02.2024.
SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:
Terapijske indikacije
Karcinom bubrežnih ćelija (RCC)
Lek Pazopanib Zentiva je indikovan u prvoj liniji terapije kod odraslih pacijenata sa uznapredovalim karcinomom bubrežnih ćelija (engl. renal cell carcinoma, RCC) i kod pacijenata koji su prethodno primali terapiju citokinima zbog uznapredovale bolesti.
Sarkom mekih tkiva (STS)
Lek Pazopanib Zentiva je indikovan u terapiji odraslih pacijenata sa selektivnim podtipovima uznapredovalog sarkoma mekih tkiva (engl. soft tissue sarcoma, STS) koji su prethodno primali hemioterapiju za metastatsku bolest ili kod kojih je došlo do progresije bolesti u roku od 12 meseci nakon (neo)adjuvantne terapije.
Efikasnost i bezbednost su utvrđeni samo u određenim histološkim podtipovima STS (videti odeljak
„Farmakodinamski podaci” u Sažetku karakteristika leka).
Doziranje i način primene
Terapiju lekom Pazopanib Zentiva treba da započne lekar sa iskustvom u primeni lekova za lečenje karcinoma.
Doziranje
Odrasli
Preporučena doza pazopaniba u terapiji RCC ili STS je 800 mg jednom dnevno.
Prilagođavanje doze
Dozu treba prilagođavati (smanjenje ili povećanje doze) postepeno smanjivanjem ili povećavanjem za po 200 mg, u zavisnosti od individualne podnošljivosti pacijenta, kako bi se smanjile neželjene reakcije. Doza pazopaniba ne sme da pređe 800 mg.
Pedijatrijska populacija
Pazopanib ne treba primenjivati kod dece mlađe od 2 godine iz bezbednosnih razloga koji se odnose na rast i sazrevanje organa (videti odeljke „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i „Pretklinički podaci o bezbednosti leka” u Sažetku karakteristika leka).
Bezbednost i efikasnost primene pazopaniba kod dece uzrasta od 2 do 18 godina još uvek nisu ustanovljene. Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljcima „Neželjena dejstva”, „Farmakodinamski podaci” i
„Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka, međutim nije moguće dati preporuku o doziranju.
Stariji pacijenti
Podaci o primeni leka pazopanib kod pacijenata starosti 65 godina i starijih su ograničeni. U kliničkim studijama pazopaniba na pacijentima sa karcinomom bubrežnih ćelija, nisu uočene klinički značajne razlike u bezbednosti pazopaniba između pacijenata starosti najmanje 65 godina i mlađih pacijenata. U kliničkom iskustvu nisu uočene razlike u odgovoru između starijih i mlađih pacijenata, ali se ne može isključiti mogućnost veće osetljivosti kod nekih starijih osoba.
Oštećenje funkcije bubrega
Oštećenje funkcije bubrega verovatno neće imati klinički relevantan uticaj na farmakokinetiku pazopaniba s obzirom na to da je mala eliminacija pazopaniba i njegovih metabolita putem bubrega (videti odeljak 5.2). Zato nije potrebno podešavati dozu kod pacijenata sa klirensom kreatinina iznad 30 mL/min. Kod pacijenata sa klirensom kreatinina ispod 30 mL/min potreban je oprez, s obzirom na to da nema iskustva o primeni pazopaniba kod ove populacije pacijenata.
Oštećenje funkcije jetre
Preporuke za doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre zasnivaju se na farmakokinetičkim studijama pazopaniba kod pacijenata sa različitim stepenom oštećenja funkcije jetre (videti odeljak 5.2). Pre započinjanja i tokom terapije pazopanibom kod svih pacijenata treba sprovesti testove za ispitivanje funkcije jetre kako bi se utvrdilo da li imaju oštećenje jetre (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka). Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre pazopanib treba primenjivati uz oprez i pažljivo praćenje podnošljivosti. Preporučena doza je 800 mg pazopaniba, jednom dnevno kod pacijenata sa blagim poremećajem serumskih parametara jetre (definisani ili kao normalne vrednosti bilirubina ili kao bilo koji stepen povećanja vrednosti alanin aminotransferaze (ALT) ili sa povećanim vrednostima bilirubina (> 35% direktnog), najviše do 1,5 puta od gornje granice referentne vrednosti (GGN) bez obzira na vrednosti ALT).
Smanjenje doze pazopaniba na 200 mg, jednom dnevno se preporučuje kod pacijenata sa umereno teškim oštećenjem funkcije jetre (definisan kao povećanje vrednosti bilirubina > 1,5 do 3 puta u odnosu na gornju granicu referentnih vrednosti bez obzira na vrednost ALT) (videti odeljak „Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka).
Primena pazopaniba se ne preporučuje kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (definisano kao ukupan bilirubin > 3 puta GGN bez obzira na vrednosti ALT).
Videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka za praćenje funkcije jetre i prilagođavanje doze u slučaju hepatotoksičnosti uzrokovane primenom leka.
Način primene
Pazopanib je namenjen za oralnu upotrebu. Potrebno je uzimati bez hrane, najmanje jedan sat pre ili dva sata posle obroka (videti odeljak „Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka). Film tablete treba uzeti sa vodom, cele, bez lomljenja ili mrvljenja (videti odeljak „Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka).
Lista pomoćnih supstanci
Pazopanib Zentiva, 200 mg, film tablete
Jezgro tablete:
Celuloza, mikrokristalna (E460); Natrijum-skrobglikolat (tip A); Povidon K30 (E1201); Magnezijum-stearat (E470b).
Film (obloga) tablete:
Hipromeloza (E464);
Titan-dioksid (E171);
Makrogol 400 (E1521);
Gvožđe(III)-oksid, crveni (E172); Polisorbat 80 (E433).
Pazopanib Zentiva, 400 mg, film tablete
Jezgro tablete:
Celuloza, mikrokristalna (E460); Natrijum-skrobglikolat (tip A); Povidon K30 (E1201); Magnezijum-stearat (E470b).
Film (obloga) tablete:
Hipromeloza (E464); Titan-dioksid (E171); Makrogol 400 (E1521);
Polisorbat 80 (E433). Inkompatibilnost Nije primenljivo.
Rok upotrebe
3 godine.
Posebne mere opreza pri čuvanju Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja. Priroda i sadržaj pakovanja
Pazopanib Zentiva, 200 mg, film tablete
Unutrašnje pakovanje je aluminijum-PVC/PE/PVDC blister koji sadrži 10 tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.
Pazopanib Zentiva, 400 mg, film tablete
Unutrašnje pakovanje je neprovidna, bela HDPE boca sa polipropilenskim sigurnosnim zatvaračem za decu sa 60 film tableta.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca i Uputstvo za lek.
Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)
Ne postoje posebni zahtevi.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.