Phenobarbiton 15mg tableta

Fenobarbital je indikovan za lečenje svih oblika epilepsije (osim za apsans napade).

Odrasli: 60 – 180 mg pre spavanja.

Deca: 5 – 8 mg/kg/dan.

Stariji: Klirens fenobarbitala je usporen kod starijih. Zbog toga je doza fenobarbitala obično manja kod starijih pacijenata.

Doziranje fenobarbitala treba prilagoditi u skladu sa individualnim potrebama pacijenta. Potrebne koncentracije u plazmi su obično od 15 do 40 mikrog/mL (65 – 170 mikromol/L).

Način primene

Za peroralnu upotrebu.

• Preosetljivost na fenobarbital i lekove iz iste terapijske grupe (barbiturati) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1
• Akutna intermitentna porfirija
• Teška respiratorna depresija
• Teško oštećenje funkcije jetre
• Teško oštećenje funkcije bubrega
• Akutno trovanje alkoholom, sedativima, hipnoticima, analgeticima, psihotropnim stimulansima i drugim depresorima CNS-a.

Fenobarbital se mora primenjivati oprezno i pod strogim nadzorom lekara kod:

• dece (postoji veća mogućnost da na fenobarbital reaguju paradoksalnim razdraženjem),
• starih, senilnih i iscrpljenih pacijenata (postoji veća mogućnost da na fenobarbital reaguju pojavom uzbuđenja, konfuzije ili depresije, a može da bude potrebno i smanjivanje doze zbog oslabljene funkcije jetre ili bubrega),
• pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega*,
• pacijenata sa postojećom bolešću jetre*,
• pacijenata sa bolestima respiratornog sistema (posebno ukoliko su sa pratećom dispneom, opstrukcijom respiratornih puteva, respiratornom depresijom⃰),
• pacijenata sa teškim oštećenjem miokarda,
• pacijenata koji u istoriji bolesti imaju zloupotrebu lekova, alkoholizam ili druge bolesti zavisnosti,
• pacijenata sa akutnim ili hroničnim bolom, jer fenobarbital može da prikrije simptome ili izazove paradoksalno razdraženje,
• pacijenata sa pozitivnom (porodičnom) anamnezom poremećaja raspoloženja,
• pacijenata sa poremećajem svesti,
• pacijentkinja tokom trudnoće i dojenja, uz pažljivu procenu odnosa koristi i rizika od terapije, jer barbiturati mogu da dovedu do oštećenja ploda (videti odeljak 4.6).

* Primena je kontraindikovana ukoliko su ova stanja teška (videti odeljak 4.3).

Produžena primena može da dovede do razvoja zavisnosti alkoholno-barbituratnog tipa. Poseban oprez je potreban kod lečenja pacijenata koji u istoriji bolesti imaju zloupotrebu lekova ili alkoholizam.

Da bi se izbegla pojava rebound konvulzivnih napada i simptoma obustave primene leka, obustavljanje primene leka se mora vršiti oprezno i postepeno.

Da bi se smanjio rizik od predoziranja ili ispoljavanje neželjenih reakcija, preporučuje se praćenje koncentracije fenobarbitala u serumu.

Fenobarbital može da poveća potrebu za tireoidnim hormonima u hipotireoidizmu. Potrebno je pratiti promene vrednosti tiroidnih hormona kod pacijenata sa hipotireoidizmom, kod kojih se barbiturati uvode u terapiju ili prilikom njihovog obustavljanja (videti odeljak 4.5).

Pri dugotrajnoj primeni fenobarbitala preporučuje se istovremeno uzimanje vitamina D i folne kiseline, zbog prevencije osteomalacije i megaloblastične anemije. Zbog mogućeg uticaja fenobarbitala na metabolizam kostiju, treba redovno obavljati odgovarajuće preglede.

U toku lečenja fenobarbitalom ne treba uzimati biljne preparate koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum), jer može doći do smanjenja koncentracije leka u plazmi i samim tim smanjenja kliničkog efekta fenobarbitala.

Tokom lečenja fenobarbitalom mora se izbegavati jako sunčevo zračenje, kako lek može da pojača fotosenzitivnost kože.

Suicidalne ideje i ponašanje

Suicidalne ideje i ponašanje bili su prijavljeni kod pacijenata na terapiji antiepilepticima za različite indikacije. Meta-analiza randomizovanih, placebo kontrolisanih ispitivanja antiepileptika je takođe pokazala mali porast suicidalnih ideja i ponašanja. Mehanizam nastanka ove pojave nije poznat i postojeći podaci ne isključuju mogućnost njenog javljanja prilikom lečenja fenobarbitalom.

Zbog toga je potrebno kontrolisati pacijente i u slučaju pojave suicidalnih ideja i ponašanja razmotriti odgovarajuće lečenje. Pacijenti (i osobe koje ih neguju) treba odmah da potraže medicinsku pomoć ukoliko primete ove simptome.

Steven-Johnson-ov sindrom i toksična epidermalna nekroliza

Prilikom primene fenobarbitala prijavljena je pojava po život opasnih reakcija na koži, kao što su Steven- Johnson-ov sindrom (SJS) i toksična epidermalna nekroliza (TEN). Pacijente treba savetovati da obrate pažnju na pojavu promena na koži. Najveći rizik za pojavu SJS i TEN je u toku prvih nedelja lečenja.

Ukoliko se jave simptomi i znaci SJS ili TEN (npr. progresivni osip po koži, često sa plikovima ili mukoznim lezijama) lečenje fenobarbitalom treba obustaviti. Najbolji rezultati u lečenju SJS i TEN se postižu ranom dijagnozom i hitnom obustavom suspektnog leka. Rano prekidanje primene leka je povezano sa boljom prognozom.

Ukoliko se kod pacijenta javio SJS ili TEN nakon primene fenobarbitala, fenobarbital se više nikada ne sme koristiti.

Antiepileptični hipersenzitivni sindrom

Antiepileptični hipersenzitivni sindrom (AHS) predstavlja lekom izazvano, idiosinkratsko neželjeno dejstvo koje se može ispoljiti kod nekih pacijenata na antikonvulzivnoj terapiji (fenitoin, karbamazepin, fenobarbital ili lamotrigin). Karakteriše ga groznica, osip na koži, limfadenopatija, otok lica, poremećaj funkcije jetre i poremećaj hematopoeznog sistema i obično nastupa u prva dva meseca terapije. Ovaj sindrom može imati različitu kliničku sliku i u nekim slučajevima može da dovede do razvoja diseminovane intravaskularne koagulacije (DIK) i insuficijencije većeg broja organa. Rani znakovi preosetljivosti (npr. groznica i limfadenopatija) mogu se javiti bez propratnih reakcija na koži. Ako se kod pacijenta jave takvi simptomi, treba ga odmah pregledati i lek isključiti iz terapije, sve dok se eventualno ne ustanovi drugi uzrok navedenih reakcija. Akutni poremećaji jetre, kao što su insuficijencija, žutica, uvećanje jetre i povišene vrednosti nivoa transaminaza u krvi, prijavljeni su retko kod AHS-a. Uticaj na jetru može biti prolazan, ali prijavljeni su i slučajevi sa fatalnim ishodom. U slučaju pojave znakova akutnog oštećenja jetre, treba odmah prekinuti terapiju fenobarbitalom i ne uvoditi je ponovo.

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno- galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Efekti drugih lekova na fenobarbital:

• Alkohol - istovremena primena sa alkoholom može da dovede do pojačanja depresornog dejstva na CNS. Ovaj efekt se javlja i kod istovremene primene drugih depresora CNS-a.
• Antidepresivi- MAOI, SSRI i triciklični anidepresivi mogu da antagonizuju antiepileptično dejstvo fenobarbitala smanjenjem praga za konvulzije.
• Antiepileptici – koncentracije fenobarbitala u plazmi rastu kod istovremene primene sa okskarbazepinom, fenotoinom i natrijum-valproatom. Vigabatrin verovatno smanjuje koncentracije fenobarbitala u plazmi.
• Antipsihotici- istovremena primena hlorpromazina i tioridazina sa fenobarbitalom smanjuje koncentracije oba leka.
• Folna kiselina- ukoliko se suplementi folne kiseline daju za lečenje deficita folata, koji može biti uzrokovan primenom fenobarbitala, koncentracija fenobarbitala u plazmi može da opadne, što dovodi do smanjenja kontrole napada kod nekih pacijenata (videti odeljak 4.6).
• Memantin - efekat fenobarbitala je verovatno smanjen.
• Metilfenidat- koncentracije fenobarbitala su verovatno povišene.
• Kantarion (Hypericum perforatum) – efekat fenobarbitala može biti smanjen kod istovremene primene biljnih preparata koji sadrže kantarion. Ovaj efekat je posledica toga što kantarion ubrzava enzime koji metabolišu lekove. Zbog toga, biljne preparate koji sadrže kantarion ne treba uzimati istovremeno sa fenobarbitalom. Efekat indukcije može perzistirati najmanje 2 nedelje nakon prekida primene kantariona. Ukoliko pacijent već uzima kantarion treba proveriti koncentraciju antiepileptika u plazmi i prekinuti primenu kantariona. Koncentracija antiepileptika može da poraste nakon prekida primene kantariona, i zbog toga može biti potrebno podešavanje doze.

Efekat fenobarbitala na druge lekove:

Fenobarbital ubrzava metabolizam i samim tim smanjuje koncentracije u plazmi sledećih lekova:

• Antiaritmika-dizopiramid i hinidin - moguće je smanjeno dejstvo antiaritmika. Treba pratiti koncentracije antiaritmika u plazmi ukoliko se fenobarbital uvodi ili povlači iz terapije. Može biti potrebna korekcija doze.
• Antibiotika-hloramfenikol, doksiciklin, metronidazol i rifampicin. Treba izbegavati istovremenu primenu telitromicina u toku i 2 nedelje nakon prekida lečenja fenobarbitalom.
• Antikoagulanasa.
• Antidepresiva-paroksetin, mianserin i triciklični antidepresivi.
• Antiepileptika-karbamazepin, lamotrigin, tiagabin, zonisamid, primidon i verovatno etosuksimid.
• Antimikotika- efekat grizeofulvina može biti smanjen ili čak poništen kod istovremene primene sa fenobarbitalom. Fenobarbital verovatno smanjuje koncentracije itrakonazola i posakonazola u plazmi. Treba izbegavati istovremenu primenu sa vorikonazolom.
• Antipsihotika-fenobarbital verovatno smanjuje koncentraciju aripiprazola; haloperidol – koncentracije u plazmi su prepolovljene kod istovremene primene sa fenobarbitalom.
• Antivirotika - fenobarbital verovatno smanjuje koncentraciju abakavira, amprenavira, darunavira, lopinavira, indinavira, nelfinavira, sakvinavira.
• Anksiolitika i hipnotika-klonazepam.
• Aprepitanta-fenobarbital verovatno smanjuje koncentracije aprepitanta u plazmi.
• Beta-blokatora-metoprolol, timolol i verovatno propranolol.
• Blokatora kalcijumskih kanala – fenobarbital smanjuje nivo felodipina, izradipina, diltiazema, verapamila, nimodipina i nifedipina, zato može biti potrebno povećanje doze.
• Glikozida digitalisa –koncentracije digitoksina u krvi mogu biti dvostruko manje kod istovremene primene fenobarbitala.
• Ciklosporina ili takrolimusa.
• Kortikosteroida.
• Citotoksičnih lekova – fenobarbital verovatno smanjuje koncentraciju u plazmi etopozida i irinotekana.
• Diuretika – treba izbegavati istovremenu primenu sa eplerenonom.
• Hormonskih antagonista – gestrinon i verovatno toremifen.
• Metadona – koncentracije u plazmi mogu biti manje kod istovremene primene sa fenobarbitalom; prijavljeni su simptomi obustave kod pacijenata na metadonu nakon uvođenja fenobarbitala. Može biti potrebo povećanje doze metadona.
• Montelukasta.
• Estrogena – smanjenje kontraceptivnog efekta.
• Progesterona – smanjenje kontraceptivnog efekta.
• Natrijum oksibata – pojačanje efekta- izbegavati istovremenu primenu.
• Teofilina – može biti potrebno povećanje doze teofilina.
• Tireoidnih hormona – može da poveća potrebu za tireoidnim homonima u hipotireoidizmu (potrebno je pratiti promene nivoa tireoidnih hormona kod pacijenata sa hipotireoidizmom, kod kojih se barbiturati uvode u terapiju ili prilikom njihovog obustavljanja).
• Tibolona.
• Tropisetrona.
• Vitamina – barbiturati verovatno povećavaju potrebu za vitaminom D.
• Paracetamola – primena barbiturata, kao i drugih antiepileptika koji indukuju enzime, može da pojača metabolizam paracetamola i oslabi njegov efekat. Prijavljeni su izolovani slučajevi hepatotoksičnosti kod pacijenata koji su uzimali fenobarbital, fenitoin ili karbamazepin nakon uzimanja paracetamola.

Fenobarbital može uticati na neke laboratorijske testove, kao što je metiraponski test, fentolaminski testovi ili testove za procenu bilirubina u serumu.

Trudnoća

Primena fenobarbitala tokom tokom trudnoće, naročito u toku prvog i trećeg trimestra, mora se izbegavati, osim u slučajevima kada se smatra neophodnom.

Fenobarbital prolazi kroz placentarnu barijeru i distribuira se u fetalnim tkivima, a najviše koncentracije su u placenti, jetri i mozgu fetusa, pa postoji povećan rizik od teratogenosti. Zabeleženi su štetni efekti na neurobihejvioralni razvoj. Primena fenobarbitala kod trudnica predstavlja rizik za fetus u obliku većih i manjih kongenitalnih defekata, kao što su kongenitalne kraniofacijalne, digitalne malformacije i manje često, rascep usne i nepca. Rizik od teratogenih efekata povećava se ukoliko se koristi više od jednog antiepileptika. Međutim, veći je rizik za majku ukoliko se fenobarbital obustavi i izgubi kontrola napada. U ovom slučaju, procena odnosa korist/rizik ide u prilog nastavka primene leka u toku trudnoće u najmanjoj mogućoj dozi potrebnoj za kontrolu napada.

Neonatalna hemoragija može da se javi usled smanjenja fetalnih rezervi vitamina K1, pa se preporučuje profilaktička primena vitamina K1 kod trudnica pre porođaja, kao i kod novorođenčeta odmah nakon porođaja. Novorođenče se mora pratiti na pojavu znakova hemoragije. Kod novorođenčeta se mogu razviti simptomi obustave primene leka.

Pacijentkinje koje uzimaju fenobarbital treba da dobijaju adekvatnu nadoknadu folne kiseline pre i u toku trudnoće (videti odeljak 4.5). Adekvatnim unosom folne kiseline u trudnoći smanjuje se rizik od defekta nervne cevi ploda.

Dojenje

Fenobarbital se izlučuje u mleko majke, pa postoji mali rizik od neonatalne sedacije. Stoga se ne preporučuje dojenje tokom primene fenobarbitala.

Fenobarbital snažno utiče na psihofizičke sposobnosti. Za vreme terapije ovim lekom zabranjeno je upravljati vozilima i rukovati mašinama.

Sledeća neželjena dejstva klasifikovana su po klasama sistema organa i rangirana po učestalosti, koristeći sledeću konvenciju: veoma česta (≥1/10), česta (≥1/100 do <1/10), povremena (≥1/1000 do <1/100), retka (≥1/10000 do <1/1000), veoma retka (<1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Poremećaji krvi i limfnog sistema:

• povremena: megaloblastna anemija (zbog deficita folata);
• retka: agranulocitoza, aplastična anemija i makrocitna anemija, trombocitopenija.

Poremećaji imunskog sistema :

• povremena: antiepileptični hipersenzitivni sindrom (AHS), koji može da obuhvata, ali nije ograničen na, sledeće simptome: groznica, kožni osip, limfadenopatija, limfocitoza, leukocitoza, eozinofilija, poremećaj hematopoeznog sistema, poremećaj funkcije jetre i drugih organa, kao što su bubrezi i respiratorni sistem, što može da ugrozi život (videti odeljak 4.4).

Psihijatrijski poremećaji:

• veoma česta: kognitivni poremećaji, konfuzija;
• česta: paradoksalne reakcije neuobičajenog uzbuđenja, razdraženja i hipereskcitabilnost naročito kod dece i starijih pacijenata,
• povremena: depresivni poremećaji,
• nepoznata učestalost: psihički poremećaji, halucinacije, poremećaji ponašanja, nervoza, nesanica, pospanost, noćne more, letargija.

Suicidalne ideje i ponašanje bili su prijavljeni kod pacijenata na terpaiji antiepilepticima za različite indikacije

(videti odeljak 4.4).

Poremećaji nervnog sistema:

• veoma česta sedacija, omaglica, vrtoglavica, nesvestica, glavobolja, hiperkinezija, ataksija,
• nepoznata učestalost: omamljenost, somnolencija, agitacija, rezidualna sedacija, nistagmus.

Vaskularni poremećaji:

• povremena: poremećaji cirkulacije sa hipotenzijom koji vode do šoka.

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji:

• nepoznata učestalost: hipoventilacija, respiratorna depresija, laringospazam, bronhospazam.

Gastointestinalni poremećaji:

• povremena: mučnina, povraćanje, konstipacija, epigastrični bol.

Hepatobilijarni poremećaji:

• povremena: oštećenje jetre
• nepoznata učestalost: hepatitis, holestaza.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva:

• veoma retka: teške kožne reakcije: eksfolijativni dermatitis, erythema multiforme, Steven-Johnson-ov sindrom (SJS) i toksična epidermalna nekroliza (TEN) (videti odeljak 4.4),
• nepoznata učestalost: alergijske kožne reakcije (makulopapularni morbiliformni ili skarlatiniformni osip), pemphigus vulgaris.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva:

• veoma retka: Dupuytren-ova kontraktura (uglavnom se javlja obostrano, često praćena zadebljanjem zglobova prstiju i pojačanim stvaranjem vezivnog tkiva na tabanima), humeroskapularni periartritis (''zamrznuto rame'')
• nepoznata učestalost: osteomalacija, rahitis.

Prijavljeni su slučajevi smanjenja mineralne gustine kostiju, osteopenije, osteopoze i preloma kostiju kod pacijenata na dugotrajnoj terapiji fenobarbitalom. Nije poznat tačan mehanizam uticaja fenobarbitala na metabolizam kostiju.

Poremećaj bubrega i urinarnog sistema:

• povremena: oštećenje bubrega.

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki:

• veoma česta: seksualna disfunkcija (smanjenje libida, impotencija).

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:

• veoma česta: umor, pospanost, slabost, produženo vreme reagovanja.

Laboratorijska ispitivanja:

• nepoznata učestalost: smanjenje nivoa tireoidnih hormona u serumu (naročito pri kombinovanoj terapiji sa drugim antiepilepticima), smanjenje nivoa folne kiseline.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi i znaci toksičnosti:

Pospanost, dizartrija, ataksija, nistagmus, dezinhibicija, koma, hiporefleksija, hipotenzija, hipotermija, respiratorna depresija i kardiovaskularni kolaps. Trajanje i dubina cerebralne depresije varira u zavisnosti od doze i tolerancije pacijenta.

Terapija:

Suportivne mere mogu biti dovoljne ukoliko su simptomi predoziranja blagi. Ukoliko je prekomerna doza uzeta unutar 4 sata oralnim putem, kod odrasle osobe može biti od pomoći gastrolavaža . Primarni cilj lečenja je da se održe vitalne funkcije, respiracija, kardiovaskularne i renalne funkcije i balans elektrolita, dok se veći deo leka metaboliše preko enzima jetre. Kod normalne bubrežne funkcije, forsirana alkalna diureza (pH urina treba da se održava oko 8 intravenskom infuzijom) može dovesti do povećanja izlučivanja leka preko bubrega. Hemoperfuzija sa aktivnim ugljem je terapija izbora kod većine pacijenata sa teškim trovanjem barbituratima, kod kojih ne dolazi do poboljšanja ili čije se stanje pogoršava uprkos adekvatnoj suportivnoj terapiji.

Farmakoterapijska grupa:antiepileptici; barbiturati i derivati

ATC šifra: N03AA02

Fenobarbital je barbiturat sa dugotrajnim dejstvom, koji se zbog svog depresivnog efekta na motorni korteks, koristi za lečenje epilepsije.

Fenobarbital ima široko depresivno dejstvo na cerebralnu funkciju. On ima sedativno dejstvo i protektivno deluje kod svih tipova parcijalne i generalizovane epilepsije kod ljudi, osim kod apsans napada. Fenobarbital je takođe efikasan u prevenciji odgovarajućih eksperimetnalnih modela epileptičnih napada kod životinja. U različitim studijama fenobarbital nije pokazao konzistentne efekte u supresiji eksperimentalnih epileptičnih fokusa i naknadnih pražnjenja, ali je inhibisao sinaptičku transmisiju najmanje u kičmenoj moždini.

Pretpostavljeni mehanizam delovanja leka je produžavanje otvorenog stanja Cl-jonskih kanala na postsinaptičkoj membrani neurona. Ovo dovodi do hiperpolarizacije membrane i sprečava propagaciju nervnog impulsa. Osim toga, fenobarbital smanjuje intraneuronalnu koncentraciju Na+ i inhibira influks Ca2+ u depolarizovane sinaptozome.

Fenobarbital povećava nivo serotonina u mozgu i inhibira preuzimanje noradrenalina u sinaptozome. Ovi dodatni biohemijski mehanizmi doprinose antikonvulzivnom dejstvu leka.

Resorpcija

Fenobarbital se brzo resorbuje iz gastrointestinalnog trakta, iako je relativno neliposolubilan; maksimalne koncentracije u plazmi postižu se približno 2 h nakon oralne primene.

Distribucija

Za proteine plazme se vezuje 45 - 60% primenjene doze fenobarbitala. Fenobarbital prolazi placentalnu barijeru i distribuira u mleko.

Metabolizam

Poluvreme eliminacije je između 75 i 120 h kod odraslih, ali je značajno produženo kod novorođenčadi i kraće (oko 21 - 75 h) kod dece. Postoji značajna interindividualna varijacija kinetike fenobarbitala. Fenobarbital se samo delimično metaboliše u jetri.

Izlučivanje

Pri normalnom pH urina oko 25% doze se izlučuje nepromenjeno.

Nema značajnih pretkliničkih podataka o bezbednosti leka koji bi se mogli dodati informacijama koje su date u drugim odeljcima Sažetka karakteristika leka.

Phenobarbiton 15 mg, tablete:

Laktoza, monohidrat;

Skrob, kukuruzni;

Skrob, krompirov;

Talk,

Magnezijum-stearat, Želatin.

Phenobarbiton 100 mg, tablete:

Laktoza, monohidrat;

Skrob, kukuruzni;

Talk,

Magnezijum-stearat, Želatin.

Nema podataka o inkompatibilnosti.

5 (pet) godina.

Čuvati na temperaturi do 25° C u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

Unutrašnje pakovanje je blister od (PVC/AL) folije sa po 10 tableta. U složivoj kartonskoj kutiji nalaze se 3 blistera i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Phenobarbiton sadrži aktivnu supstancu fenobarbital. Fenobarbital pripada grupi lekova pod nazivom barbiturati. Ovi lekovi smanjuju moždanu aktivnost, koja je između ostalog odgovorna za pojavu svih tipova epileptičnih napada, osim napada tipa apsansa.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na fenobarbital , na lekove iz iste terapijske grupe (barbiturate) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci (navedene u odeljku 6).
• ukoliko imate akutnu intermitentnu porfiriju (nasledni poremećaj u sintezi pigmenta crvenih krvnih zrnaca - hemoglobina)
• ukoliko imate teško oboljenje bubrega ili jetre
• ukoliko veoma otežano dišete (respiratorna depresija)
• u slučaju akutnog trovanja alkoholom, sedativima, hipnoticima, analgeticima, psihotropnim stimulansima i drugim depresorima CNS-a.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Phenobarbiton:

• Ukoliko ste bili ili ste zavisni od alkohola ili nekih lekova ili drugih bolesti zavisnosti
• Ukoliko ste trudni, planirate trudnoću ili dojite
• Ukoliko imate oštećenu funkciju jetre ili bubrega (u slučaju teško oštećene funkcije lek se ne sme upotrebljavati, vidite odeljak Lek Phenobarbiton ne smete uzimati:)
• Ukoliko imate oboljenje disajnih puteva (u slučaju veoma otežanog disanja lek se ne sme uzimati, vidite odeljak Lek Phenobarbiton ne smete uzimati:)
• Ukoliko imate teško oštećen srčani mišić
• Ukoliko imate akutne ili hronične bolove
• Ukoliko ste imali ili je neko od Vaših krvnih srodnika imao poremećaj raspoloženja
• Ukoliko je potrebno da uzimate kantarion (vidite odeljak Drugi lekovi i Phenobarbiton, u nastavku teksta)
• Ukoliko istovremeno uzimate hormone u slučaju poremećaja funkcije štitaste žlezde (vidite odeljak Drugi lekovi i Phenobarbiton, u nastavku teksta)
• Ukoliko duži period uzimate fenobarbital, zbog njegovog mogućeg uticaja na kosti, treba redovno da idete na zdravstvene preglede; u tom slučaju je preporučeno uzimati vitamin D i folnu kiselinu.

Lek treba sa posebnim oprezom primenjivati kod dece, starijih, senilnih osoba ili osoba lošijeg zdravstvenog stanja (iscrpljenih osoba).

Da bi se smanjio rizik od predoziranja ili smanjila pojava neželjenih reakcija, preporučuje se praćenje nivoa fenobarbitala u serumu.

Oprez je potreban kod pacijenata sa poremećajem svesti.

Produžena primena može dovesti do razvoja zavisnosti, naročit oprez je potreban kod pacijenata koji u istoriji bolesti imaju zloupotrebu lekova ili alkoholizam.

Obustavljanje leka vršiti oprezno i postepeno, kako bi se izbegla ponovna pojava epileptičkih napada.

U toku lečenja fenbarbitalom izbegavati jako sunčevo zračenje, jer lek može da pojača fotosenzitivnost kože (osetljivost kože na svetlost).

Mali broj ljudi koji se leče antiepilepticima kao što je fenobarbital imaju samoubilačke misli ili pokuša samoubistvo. Pacijenti (i osobe koje ih neguju) treba odmah da potraže medicinsku pomoć ukoliko primete ove simptome.

Prijavljen je osip na koži koji može da ugrozi život pacijenta (Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza) i prvo se manifestuje crvenim promenama koje liče na mete ili kružnim mrljama, često sa centralno postavljenim plikovima. Dodatni znaci na koje treba obratiti pažnju su ulceracije (ranice) u usnoj duplji, grlu, nosu, genitalijama i konjunktivitis (crvene i otečene oči). Ovaj osip je često povezan sa simptomima nalik gripu. Osip može da progredira u smislu širenja plikova ili ljuštenja kože. Najveći rizik za pojavu ove ozbiljne reakcije na koži je u toku prvih nedelja lečenja. Ukoliko ste imali Stevens-Johnson-ov sindrom ili toksičnu epidermalnu nekrolizu nakon primene fenobarbitala, nikada više ne smete da uzimate ovaj lek.

Kod nekih pacijenata koji uzimaju antiepileptike (obično u prva dva meseca terapije) se može javiti alergijska reakcija na lek poznata kao antiepileptični hipersenzitivni sindrom (AHS). Karakteriše ga groznica, osip na koži, limfadenopatija (otok limfnih žlezda), otok lica, poremećaj funkcije jetre i poremećaj hematopoeznog sistema. Ovaj sindrom može imati različitu kliničku sliku i u nekim slučajevima može da dovede do poremećaja koagulacije krvi (diseminovane intravaskularne koagulacije) i slabosti većeg broja organa. Rani znakovi preosetljivosti (npr. groznica i limfadenopatija) mogu se javiti bez propratnih reakcija na koži. Ako se kod pacijenta jave takvi simptomi, trebalo bi odmah da se javi lekaru i lek isključi iz terapije, sve dok se eventualno ne ustanovi drugi uzrok navedenih reakcija. Akutni poremećaji jetre, kao što su slabost jetre (insuficijencija), žutica, uvećanje jetre i povišene vrednosti enzima jetre u krvi, prijavljeni su u retkim slučajevima AHS-a. Uticaj na jetru može biti prolazan, ali su prijavljeni i slučajevi sa fatalnim ishodom. U slučaju pojave znakova akutnog oštećenja jetre, treba odmah prekinuti terapiju fenobarbitalom i ne uvoditi je ponovo.

Ukoliko se nešto od navedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru.

Drugi lekovi i Phenobarbiton

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate neki od sledećih lekova koji može da stupi u interakciju sa fenobarbitalom:

• Blokatori kalcijumskih kanala (lekovi koji sprečavaju ulaz kalcijuma u određene mišićne ćelije i koriste se za lečenje kardiovaskularnih bolesti kao što je povišeni krvni pritisak i angina pektoris): diltiazem, felodipin, izradipin, verapamil, nimodipin, nifedipin
• Antikoagulansi (lekovi koji smanjuju zgrušavanje krvi)
• Antibiotici - hloramfenikol, doksiciklin, metronidazol, rifampicin, telitromicin
• Ciklosporin ili takrolimus (lek koji smanjuje imunološki odgovor organizma)
• Lekovi koji se koriste u lečenju određenih oboljenja srca: digitoksin, hinidin, dizopiramid
• Beta blokatori (lekovi za različite bolesti kardiovaskularnog sistema), kao metoprolol, timolol, propranolol
• Grizeofulvin, vorikonazol, posikonazol i itrakonazol (lekovi koji se koriste za lečenje određenih gljivičnih infekcija)
• Antivirusni lekovi, kao što su abakavir, amprenavir, darunavir, lopinavir, indinavir, nelfinavir, sakvinavir
• Oralni kontraceptivi (lekovi za kontrolu začeća, kao što su estrogen i progesteron), što može dovesti do neuspeha kontracepcije
• Teofilin i montelukast (lekovi za lečenje astme)
• Hormoni za lečenje smanjene funkcije štitaste žlezde
• Memantin (lek koji se koristi za lečenje Alchajmerove bolesti)
• Toremifen (antiestrogen koji se koristi za lečenje određenih tipova raka dojke posle menopauze)
• Gestrinon (lek za lečenje endometrioze)
• Tibolon (hormonski lek za nadoknadu estrogena)
• Natrijum-oksibat (lek za lečenje narkolepsije, poremećaja spavanja)
• Tropisetron (lek protiv mučnine)
• Folna kiselina
• Metadon (narkotički analgetik, lek protiv jakih bolova)
• Vitamin D
• Alkohol
• Lekovi protiv bolova ili zapaljenja (uključujući i paracetamol)
• Antidepresivi – MAOI, SSRI (npr. paroksetin), mianserin, triciklični antidepresivi (npr. amitriptilin)
• Antiepileptici (npr. okskarbazepin, karbamazepin, fenitoin, lamotrigin, tiagabin, zonisamid, primidon, etosuksimid, natrijum-valproat, vigabatrin)
• Metilfenidat (lek za lečenje poremećaja pažnje) – kod stalne upotrebe može povećati koncentraciju fenobarbitala u plazmi
• Lekovi za lečenje anksioznih poremećaja i za smirenje (npr. klonazepam)
• Antipsihotici (npr. haloperidol, hlorpromazin, tioridazin, aripiprazol)
• Aprepitant (lek protiv mučnine i povraćanja)
• Kortikosteroidi (lekovi protiv zapaljenja)
• Lekovi za terapiju malignih bolesti (npr. etopozid i irinotekan)
• Diuretici, lekove za izbacivanje viška tečnosti, kao eplerenon
• Kantarion (Hypericum perforatum) - biljni lek koji se koristi u terapiji depresije. Može doći do smanjenja koncentracije fenobarbitala u plazmi, pa tako i smanjenja dejstva leka.

Laboratorijski testovi

Ukoliko treba da radite laboratorijsko testiranje krvi ili urina, obavestite lekara da uzimate lek Phenobarbiton, jer on može da utiče na rezultate nekih testova (metiraponski, fentolaminski i određivanje koncentracije bilirubina u serumu).

Uzimanje leka Phenobarbiton sa hranom, pićima i alkoholom Tokom uzimanja ovog leka ne smeju se konzumirati alkoholna pića. Trudnoća i dojenje

Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Ovaj lek nemojte uzimati ukoliko ste trudni, planirate trudnoću ili dojite, osim ukoliko Vam je to propisao Vaš lekar.

Ukoliko imate neka pitanja, obratite se Vašem lekaru.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Fenobarbital snažno utiče na psihofizičke sposobnosti. Za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje motornim vozilima ni rad sa mašinama.

Lek Phenobarbiton sadrži laktozu

U slučaju intolerancije na pojedine šećere obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut Lek Phenobarbiton uzimajte uvek tačno onako kako vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

U toku lečenja ovim lekom ne smete uzimati alkoholna pića. Ukoliko imate neka pitanja, obratite se Vašem lekaru.

Uzimajte tablete sa vodom svakoga dana u isto vreme.

Doziranje:

Odrasli: 60 – 180 mg pre spavanja.

Deca: 5 – 8 mg/kg/dan.

Stariji: Lekar može da propiše manju dozu Phenobarbiton tableta.

Ako ste uzeli više leka Phenobarbiton nego što je trebalo

Ukoliko ste progutali više tableta odjednom ili mislite da je dete ili neko drugi progutao Vaš lek, odmah se obratite Vašem lekaru ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Znaci predoziranja su: pospanost, otežan govor, trzaji tela, duple slike, dezinhibicija, sniženi refleksi, snižena telesna temperatura, nizak krvni pritisak i otežano disanje.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Phenobarbiton

Nikada ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ukoliko ste preskočili da uzmete dozu leka, uzmite je što je pre moguće. Međutim, ukoliko se približilo vreme za uzimanje sledeće doze, nastavite sa uzimanjem leka po preporučenom režimu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Phenobarbiton

Ne prekidajte lečenje bez saveta Vašeg lekara. Ukoliko naglo prekinete primenu Phenobarbiton tableta može doći do simptoma obustave: pospanost, anksioznost, drhtavica, ošamućenost, mučnina, grčevi i delirijum.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko se javi neko od sledećih neželjenih dejstava, odmah se obratite Vašem lekaru ili farmaceutu.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): poremećaji pamćenja, zbunjenost, sedacija (umirenje), omaglica, vrtoglavica, nesvestica, glavobolja, hiperkinezija (poremećaj pokretljivosti), ataksija (gubitak koordinacije pokreta), poremećaj seksualne funkcije (smanjenje libida, impotencija), umor, pospanost, slabost, produženo vreme reagovanja.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): paradoksalne reakcije neuobičajenog uzbuđenja, razdraženja i hipereskcitabilnost, naročito kod dece i starijih pacijenata.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): megaloblastna anemija (prisustvo velikih nezrelih crvenih krvnih zrnaca u cirkulaciji), antiepileptički hipersenzitivni sindrom (AHS), koji može da obuhvata, ali nije ograničen na, sledeće simptome: groznica, kožni osip, limfadenopatija (otok limfnih žlezda), povećan broj svih ili jedne vrste belih krvnih zrnaca (limfocitoza, leukocitoza, eozinofilija), poremećaj hematopoeznog sistema (tkiva i organa koji učestvuju u stvaranju krvnih ćelija), poremećaj funkcije jetre i drugih organa, kao što su bubrezi i respiratorni sistem, ovo stanje može da ugrozi život; depresivni poremećaji, poremećaj cirkulacije sa hipotenzijom koji vode do šoka, mučnina, povraćanje, konstipacija, epigastrični bol, oštećenje jetre, oštećenje bubrega.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): agranulocitoza (smanjenje broja jedne vrste belih krvnih zrnaca u krvi), aplastična (nedostatak svih formiranih elemenata krvi) i makrocitna anemija (prisustvo velikih crvenih krvnih zrnaca u cirkulaciji) i trombocitopenija (smanjenje broja krvnih pločica u krvi). Ukoliko primetite čestu pojavu modrica, krvarenje iz nosa, zapaljenje ždrela ili infekciju, obratite se Vašem lekaru koji će Vas uputiti da uradite laboratorijsku analizu krvi.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): teške kožne reakcije - eksfolijativni dermatitis (zadebljala crvena koža sa ljuspicama), erythema multiforme (kružne, nejednake crvene mrlje). Vrlo retko se može javiti ospa koja može da ugrozi život: Stevens-Johnson-ov sindrom (teška kožna ospa sa naletima crvenila i toplote, groznicom, plikovima ili čirevima) i toksična epidermalna nekroliza (teška kožna ospa sa crvenilom, ljuštenjem ili oticanjem kože koja podseća na teške opekotine), Dupuytren-ova kontraktura (uglavnom se javlja obostrano, često praćena zadebljanjem zglobova prstiju i pojačanim stvaranjem vezivnog tkiva na tabanima), humeroskapularni periartritis (''zamrznuto rame'').

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

psihički poremećaji, halucinacije, poremećaji ponašanja, nervoza, nesanica, pospanost, noćne more, letargija, omamljenost, somnolencija, agitacija (uznemirenost), rezidualna sedacija, nistagmus (nevoljni pokreti očnih jabučica), hipoventilacija (poremećaj disanja, kad smanjena količina vazduha ulazi u pluća), plitko disanje (depresija disanja), laringospazam (grč mišića grkljana sa otežanim disanjem), bronhospazam (grč glatkih mišića u zidovima disajnih puteva, što dovodi do suženja disajnih puteva), zapaljenje jetre, zastoj žuči (holestaza), alergijske kožne reakcije (makulopapularni, morbiliformni ili skarlatiniformni osip), pemphigus vulgaris (stvaranje plikova i ranica po koži i sluzokožama), smanjena gustina kostiju (osteomalacija, rahitis), smanjenje nivoa tireoidnih hormona u serumu (naročito pri kombinovanoj terapiji sa drugim antiepilepticima), smanjenje nivoa folne kiseline.

Kod nekih pacijenata na terapiji antiepilepticima su se javljale samoubilačke ideje i pokušaji samoubistva.

Prijavljeni su slučajevi smanjenja mineralne gustine kostiju, osteopenije, osteopoze i preloma kostiju kod pacijenata na dugotrajnoj terapiji fenobarbitalom. Nije poznat tačan mehanizam uticaja fenobarbitala na metabolizam kostiju.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati van domašaja i vidokruga dece.

Ne smete koristiti lek Phenobarbiton posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.

Neupotrebljeni lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljeni lekovi od građana. Neupotrebljeni lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivne supstance su:

Phenobarbiton, 15 mg, tablete:

1 tableta sadrži:

fenobarbital 15 mg

Phenobarbiton, 100 mg, tablete:

1 tableta sadrži:

fenobarbital 100 mg

Pomoćne supstance su:

Phenobarbiton 15 mg, tablete:

Laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni; skrob, krompirov; talk; magnezijum-stearat; želatin.

Phenobarbiton 100 mg, tablete:

Laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni; talk; magnezijum-stearat; želatin.

Kako izgleda lek Phenobarbiton i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je blister od (PVC/AL) folije sa po 10 tableta. U složivoj kartonskoj kutiji nalaze se 3 blistera i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jun 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se može izdavati samo na lekarski recept u dva primerka, shodno propisima o lekovima koji sadrže opojne droge.

Broj i datum dozvole:

Phenobarbiton 15mg, tablete: 515-01-03419-18-001 od 18.06.2019.

Phenobarbiton 100mg, tablete: 515-01-03420-18-001 od 18.06.2019.