Phenobarbiton-natrijum HF 220mg/2mL prašak i rastvarač za rastvor za injekciju

• Generalizovane toničko-kloničke konvulzije (grand mal epilepsija) i parcijalne konvulzije sa generalizacijom ili bez nje;
• Sprečavanje rekurentnog status epileptikusa kada je napad bio prekinut drugim antikonvulzivima (diazepam, fenitoin).

Fenobarbital nije indikovan za lečenje apsans napada.

Dozu leka treba prilagoditi svakom pacijentu ponaosob u zavisnosti od njegovog terapijskog odgovora.

Kada je pacijent podvrgnut terapiji drugim antikonvulzivom, dozu fenobarbitala treba postepeno smanjivati nedelju dana, dok se istovremeno počinje sa malom dozom drugog antikonvulziva.

Terapiju fenobarbitalom treba postepeno obustavljati da ne bi došlo do status epileptikusa.

Za prekid status epileptikusa i drugih akutnih konvulzivnih stanja, fenobarbital-natrijum se primenjuje parenteralno u dozi od 200 do 600 mg za odrasle i od 100 do 400 mg kod dece. S obzirom da svoj maksimalni efekat ispoljava u roku od 30 minuta, treba omogućiti antikonvulzivno dejstvo pre dopunskog doziranja, kako bi se izbeglo predoziranje. Neki kliničari propisuju fenobarbital i.v. sve do potpunog prestanka konvulzije,

ili u ukupnoj dozi od 20 mg/kg. Intravenske injekcije fenobarbitala treba obustaviti odmah po postizanju željenih efekata.

Toničko-kloničke (grand mal) i parcijalne konvulzije:

Odrasli: 100-320 mg i.v. do ukupne doze od 600 mg dnevno.

Odojčad i deca: 4-6 mg/kg/dnevno i.m. ili i.v. u trajanju od 7 do 10 dana, do postizanja koncentracije u krvi od 10-15 mikrograma/mL.

Status epileptikus

Odrasli: 200-320 mg i.m. ili i.v. ponavljajući na 6 sati po potrebi. Deca: 15-20 mg/kg i.v. u trajanju od 10 do 15 minuta.

• Preosetljivost na fenobarbital i lekove iz iste terapijske grupe (barbiturati) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1
• Akutna intermitentna porfirija
• Teška respiratorna depresija
• Teško oštećenje funkcije jetre
• Teško oštećenje funkcije bubrega
• Akutno trovanje alkoholom, sedativima, hipnoticima, analgeticima, psihotropnim stimulansima i drugim depresorima CNS-a.

Fenobarbital se mora primenjivati oprezno i pod strogim nadzorom lekara kod:

• dece (postoji veća mogućnost da na fenobarbital reaguju paradoksalnim razdraženjem),
• starih, senilnih i iscrpljenih pacijenata (postoji veća mogućnost da na fenobarbital reaguju pojavom uzbuđenja, konfuzije ili depresije, a može da bude potrebno i smanjivanje doze zbog oslabljene funkcije jetre ili bubrega),
• pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega*,
• pacijenata sa postojećom bolešću jetre*,
• pacijenata sa bolestima respiratornog sistema (posebno ukoliko su sa pratećom dispneom, opstrukcijom respiratornih puteva, respiratornom depresijom⃰),
• pacijenata sa teškim oštećenjem miokarda,
• pacijenata koji u istoriji bolesti imaju zloupotrebu lekova, alkoholizam ili druge bolesti zavisnosti,
• pacijenata sa akutnim ili hroničnim bolom, jer fenobarbital može da prikrije simptome ili izazove paradoksalno razdraženje,
• pacijenata sa pozitivnom (porodičnom) anamnezom poremećaja raspoloženja,
• pacijenata sa poremećajem svesti.

* Primena je kontraindikovana ukoliko su ova stanja teška (videti odeljak 4.3).

Produžena primena može da dovede do razvoja zavisnosti alkoholno-barbituratnog tipa. Poseban oprez je potreban kod lečenja pacijenata koji u istoriji bolesti imaju zloupotrebu lekova ili alkoholizam.

Da bi se izbegla pojava rebound konvulzivnih napada i simptoma obustave primene leka, obustavljanje primene leka se mora vršiti oprezno i postepeno.

Injekcije fenobarbital-natrijuma treba primenjivati uz lekarski nadzor. Intravenska primena fenobarbital- natrijuma može da dovede do respiratorne depresije, naročito ukoliko se primenjuje velikom brzinom. Fenobarbital se mora primenjivati postepeno, brzinom ne većom od 60 mg/min, pri unapred spremnim aparatima za veštačko disanje.

Da bi se smanjio rizik od predoziranja ili ispoljavanje neželjenih reakcija, preporučuje se praćenje koncentracije fenobarbitala u serumu.

Primena fenobarbitala tokom porođaja se ne preporučuje zbog rizika za fetus. U životno-ugrožavajućim situacijama mora se napraviti procena odnosa rizik/korist. Ako se fenobarbital koristi u ovim okolnostima, preporučuje se da bude dostupna oprema za reanimaciju.

Fenobarbital može da poveća potrebu za tireoidnim hormonima u hipotireoidizmu. Potrebno je pratiti promene koncentracija tiroidnih hormona kod pacijenata sa hipotireoidizmom, kod kojih se barbiturati uvode u terapiju ili prilikom njihovog obustavljanja (videti odeljak 4.5).

Pri dugotrajnoj primeni fenobarbitala preporučuje se istovremeno uzimanje vitamina D i folne kiseline, zbog prevencije osteomalacije i megaloblastične anemije. Zbog mogućeg uticaja fenobarbitala na metabolizam kostiju, treba redovno obavljati odgovarajuće preglede.

U toku lečenja fenobarbitalom ne treba uzimati biljne preparate koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum), jer može doći do smanjenja koncentracije leka u plazmi i samim tim smanjenja kliničkog efekta fenobarbitala.

Tokom lečenja fenobarbitalom mora se izbegavati jako sunčevo zračenje, kako lek može da pojača fotosenzitivnost kože.

Suicidalne ideje i ponašanje

Suicidalne ideje i ponašanje bili su prijavljeni kod pacijenata na terapiji antiepilepticima za različite indikacije. Meta-analiza randomizovanih, placebo kontrolisanih ispitivanja antiepileptika je takođe pokazala malo povećanje suicidalnih ideja i ponašanja. Mehanizam nastanka ove pojave nije poznat i postojeći podaci ne isključuju mogućnost njenog javljanja prilikom lečenja fenobarbital-natrijumom.

Zbog toga je potrebno pratiti pacijente i u slučaju pojave suicidalnih ideja i ponašanja razmotriti odgovarajuće lečenje. Pacijenti (i osobe koje ih neguju) treba odmah da potraže medicinsku pomoć ukoliko primete ove simptome.

Stevens-Johnson-ov sindrom i toksična epidermalna nekroliza

Prilikom primene fenobarbitala prijavljena je pojava po život opasnih reakcija na koži, kao što su Stevens- Johnson-ov sindrom (SJS) i toksična epidermalna nekroliza (TEN). Pacijente treba savetovati da obrate pažnju na pojavu promena na koži. Najveći rizik za pojavu SJS i TEN je u toku prvih nedelja lečenja.

Ukoliko se jave simptomi i znaci SJS ili TEN (npr. progresivni osip po koži, često sa plikovima ili mukoznim lezijama) lečenje fenobarbitalom treba obustaviti. Najbolji rezultati u lečenju SJS i TEN se postižu ranom dijagnozom i hitnom obustavom suspektnog leka. Rano prekidanje primene leka je povezano sa boljom prognozom.

Ukoliko se kod pacijenta javio SJS ili TEN nakon primene fenobarbitala, fenobarbital se više nikada ne sme koristiti.

Antiepileptični hipersenzitivni sindrom

Antiepileptični hipersenzitivni sindrom (AHS) predstavlja lekom izazvano, idiosinkratsko neželjeno dejstvo koje se može ispoljiti kod nekih pacijenata na antikonvulzivnoj terapiji (fenitoin, karbamazepin, fenobarbital ili lamotrigin). Karakteriše ga groznica (povišena telesna temperatura), osip na koži, limfadenopatija, otok lica, poremećaj funkcije jetre i poremećaj hematopoeznog sistema i obično nastupa u prva dva meseca terapije. Ovaj sindrom može imati različitu kliničku sliku i u nekim slučajevima može da dovede do razvoja diseminovane intravaskularne koagulacije (DIK) i insuficijencije većeg broja organa. Rani znakovi preosetljivosti (npr. groznica i limfadenopatija) mogu se javiti bez propratnih reakcija na koži. Ako se kod pacijenta jave takvi

simptomi, treba ga odmah pregledati i lek isključiti iz terapije, sve dok se eventualno ne ustanovi drugi uzrok navedenih reakcija. Akutni poremećaji jetre, kao što su insuficijencija, žutica, uvećanje jetre i povećane vrednosti transaminaza u krvi, prijavljeni su retko kod AHS-a. Uticaj na jetru može biti prolazan, ali prijavljeni su i slučajevi sa smrtnim ishodom. U slučaju pojave znakova akutnog oštećenja funkcije jetre, treba odmah prekinuti terapiju fenobarbitalom i ne uvoditi je ponovo.

Žene u reproduktivnom periodu

Fenobarbital može uzrokovati malformacije fetusa kada se primenjuje u trudnoći. Prenatalna izloženost fenobarbitalu može da poveća rizik za kongenitalnih malformacija oko 2 do 3 puta (videti odeljak 4.6).

Fenobarbital ne sme da se primenjuje kod žena u reproduktivnom periodu, osim ako se, nakon razmatranja drugih mogućnosti lečenja, ne proceni da potencijalna korist nadmašuje rizik. Žene u reproduktivnom periodu treba da budu u potpunosti informisane o potencijalnom riziku za fetus povezanim sa upotrebom fenobarbitala tokom trudnoće.

Pre početka lečenja fenobarbitalom kod žena u reproduktivnom periodu treba razmotriti testiranje na trudnoću kako bi se isključila trudnoća.

Žene u reproduktivnom periodu treba da koriste veoma efektivnu kontracepciju tokom lečenja i 2 meseca nakon primene poslednje doze. S obzirom da je fenobarbital induktor hepatičnih enzima, njegova primena može dovesti do smanjene efikasnosti oralnih kontraceptiva koji sadrže estrogen i/ili progesteron. Žene u reproduktivnom periodu treba savetovati da koriste druge metode kontracepcije (videti odeljke 4.5 i 4.6).

Žene koje planiraju trudnoću trebalo bi da se unapred posavetuju sa svojim lekarom o drugim odgovarajućim mogućnostima lečenja pre eventualnog začeća i pre prestanka primene kontracepcije.

Žene u reproduktivnom periodu koje su na terapiji fenobarbitalom treba odmah da se jave svom lekaru ako zatrudne ili sumnjaju da su trudne.

Uticaji drugih lekova na fenobarbital:

• Alkohol - istovremena primena sa alkoholom može da dovede do pojačanja depresornog dejstva na CNS. Ovaj uticaj se javlja i kod istovremene primene drugih depresora CNS-a.
• Antidepresivi – uključujući MAOI, SSRI i triciklične anidepresive, koji mogu da antagonizuju antiepileptičko dejstvo fenobarbitala smanjenjem praga za konvulzije.
• Antiepileptici – koncentracije fenobarbitala u plazmi rastu kod istovremene primene sa okskarbazepinom, fenotoinom i natrijum-valproatom. Pacijente koji su istovremeno na terapiji valproatom i fenobarbitalom bi trebalo pratiti zbog mogućeg ispoljavanja znakova hiperamonijemije. Kod polovine prijavljenih slučajeva hiperamonijemija je bila asimptomatska i nije dovodila nužno do kliničke encefalopatije.

Vigabatrin verovatno smanjuje koncentracije fenobarbitala u plazmi.

• Antipsihotici - istovremena primena hlorpromazina i tioridazina sa fenobarbitalom smanjuje koncentracije oba leka.
• Folna kiselina- ukoliko se suplementi folne kiseline daju za lečenje deficita folata, koji može biti uzrokovan primenom fenobarbitala, koncentracija fenobarbitala u plazmi može da se smanji, što dovodi do smanjenja kontrole napada kod nekih pacijenata (videti odeljak 4.6).
• Memantin – može da smanji efekat fenobarbitala.
• Metilfenidat – može da poveća koncentraciju fenobarbitala u plazmi.
• Kantarion (Hypericum perforatum) – efekat fenobarbitala može biti smanjen kod istovremene primene biljnih preparata koji sadrže kantarion. Ovaj efekat je posledica toga što kantarion ubrzava enzime koji metabolišu lekove. Zbog toga, biljne preparate koji sadrže kantarion ne treba uzimati istovremeno sa

fenobarbitalom. Efekat indukcije može perzistirati najmanje 2 nedelje nakon prekida primene kantariona. Ukoliko pacijent već uzima kantarion treba proveriti koncentraciju antiepileptika u plazmi i prekinuti primenu kantariona. Koncentracija antiepileptika može da poraste nakon prekida primene kantariona, i zbog toga može biti potrebno podešavanje doze.

Uticaj fenobarbitala na druge lekove:

Fenobarbital može da indukuje hepatične enzime usled čega ubrzava metabolizam i samim tim smanjuje koncentracije u plazmi sledećih lekova:

• Antiaritmika - dizopiramid i hinidin - moguće je smanjeno dejstvo antiaritmika. Treba pratiti koncentracije antiaritmika u plazmi ukoliko se fenobarbital uvodi ili povlači iz terapije. Može biti potrebna korekcija doze.
• Antibiotika - hloramfenikol, doksiciklin, metronidazol i rifampicin. Treba izbegavati istovremenu primenu telitromicina u toku terapije i 2 nedelje nakon prekida lečenja fenobarbitalom.
• Antikoagulanasa.
• Antidepresiva - paroksetin, mianserin i triciklični antidepresivi.
• Antiepileptika - karbamazepin, lamotrigin, tiagabin, zonisamid, primidon i verovatno etosuksimid.
• Antimikotika - efekat grizeofulvina može biti smanjen ili čak poništen kod istovremene primene sa fenobarbitalom. Fenobarbital verovatno smanjuje koncentracije itrakonazola i posakonazola u plazmi. Treba izbegavati istovremenu primenu sa vorikonazolom.
• Antipsihotika - fenobarbital verovatno smanjuje koncentraciju aripiprazola; haloperidol – koncentracije u plazmi su prepolovljene kod istovremene primene sa fenobarbitalom.
• Antivirotika - fenobarbital verovatno smanjuje koncentraciju abakavira, amprenavira, darunavira, lopinavira, indinavira, nelfinavira, sakvinavira.
• Anksiolitika i hipnotika - klonazepam.
• Aprepitanta - fenobarbital verovatno smanjuje koncentracije aprepitanta u plazmi.
• Beta-blokatora – metoprolol, timolol i verovatno propranolol.
• Blokatora kalcijumskih kanala – fenobarbital smanjuje koncentraciju felodipina, izradipina, diltiazema, verapamila, nimodipina i nifedipina, zato može biti potrebno povećanje doze.
• Glikozida digitalisa – koncentracije digitoksina u krvi mogu biti dvostruko manje kod istovremene primene fenobarbitala.
• Ciklosporina ili takrolimusa.
• Kortikosteroida.
• Citotoksičnih lekova – fenobarbital verovatno smanjuje koncentraciju u plazmi etopozida i irinotekana.
• Diuretika – treba izbegavati istovremenu primenu sa eplerenonom.
• Hormonskih antagonista – gestrinon i verovatno toremifen.
• Metadona – koncentracije u plazmi mogu biti manje kod istovremene primene sa fenobarbitalom; prijavljeni su simptomi obustave kod pacijenata na metadonu nakon uvođenja fenobarbitala. Može biti potrebno povećanje doze metadona.
• Montelukasta.
• Oralnih kontraceptiva – estrogen, progesteron; smanjenje kontraceptivnog efekta.
• Natrijum oksibata – pojačanje efekta - izbegavati istovremenu primenu.
• Teofilina – može biti potrebno povećanje doze teofilina.
• Tireoidnih hormona – fenobarbital može da poveća potrebu za tireoidnim homonima u hipotireoidizmu (potrebno je pratiti promene koncentracije tireoidnih hormona kod pacijenata sa hipotireoidizmom, kod kojih se barbiturati uvode u terapiju ili prilikom njihovog obustavljanja).
• Tibolona.
• Tropisetrona.
• Vitamina – barbiturati verovatno povećavaju potrebu za vitaminom D.
• Paracetamola – primena barbiturata, kao i drugih antiepileptika koji indukuju enzime, može da pojača metabolizam paracetamola i oslabi njegov efekat. Prijavljeni su izolovani slučajevi hepatotoksičnosti kod pacijenata koji su uzimali fenobarbital, fenitoin ili karbamazepin nakon uzimanja paracetamola
• Fenobarbital može ubrzati metabolizam toremifena

Fenobarbital može uticati na neke laboratorijske testove, kao što je metiraponski test, fentolaminski testovi ili testove za određivanje koncentracije bilirubina u serumu.

Žene u reproduktivnom periodu/Kontracepcija

Fenobarbital ne sme da se primenjuje kod žena u reproduktivnom periodu osim ako se ne proceni da potencijalna korist nadmašuje rizik, nakon razmatranja drugih mogućnosti lečenja.

Pre početka lečenja fenobarbitalom kod žena u reproduktivnom periodu treba razmotriti testiranje na trudnoću kako bi se isključila trudnoća.

Žene u reproduktivnom periodu treba da koriste veoma efektivnu kontracepciju tokom lečenja i 2 meseca nakon primene poslednje doze. S obzirom da je fenobarbital induktor hepatičnih enzima, njegova primena može dovesti do smanjene efikasnosti oralnih kontraceptiva koji sadrže estrogen i/ili progesteron. Žene u reproduktivnom periodu treba savetovati da koriste druge metode kontracepcije, npr. dva komplementarna oblika kontracepcije uključujući metodu barijere, oralni kontraceptiv koji sadrži velike doze estrogena ili nehormonski intrauterini uređaj (videti odeljak 4.5).

Žene u reproduktivnom periodu treba da budu informisane i da razumeju rizik od moguće štete za fetus koja je povezana sa primenom fenobarbitala tokom trudnoće, kao i važnosti planiranja trudnoće.

Žene koje planiraju trudnoću trebalo bi upozoriti da se prethodno posavetuju sa svojim lekarom kako bi se mogao obezbediti savet lekara specijaliste kako bi se razgovaralo o drugim odgovarajućim mogućnostima lečenja pre eventualnog začeća i pre prestanka primene kontracepcije.

Terapiju antiepilepticima treba redovno preispitivati, posebno kod žena koje planiraju trudnoću.

Žene u reproduktivnom periodu koje su na terapiji fenobarbitalom treba odmah da se jave svom lekaru ako zatrudne ili sumnjaju da su trudne.

Trudnoća

Rizici koji se odnose na antiepileptičke lekove generalno

Savet lekara specijaliste o mogućim rizicima za fetus koje prouzrokuju epileptični napadi i lečenje epilepsije potrebno je dati svim ženama u reproduktivnom periodu koje uzimaju antiepileptične lekove, a posebno ženama koje planiraju trudnoću i trudnicama.

Treba izbegavati nagli prekid terapije antiepileptičkim lekovima, jer to može dovesti do epileptičkih napada koji bi mogli imati ozbiljne posledice za ženu i nerođeno dete.

Za lečenje epilepsije u trudnoći poželjna je monoterapija kad god je to moguće jer bi terapija sa više antiepileptika mogla biti povezana sa većim rizikom od kongenitalnih malformacija nego monoterapija, zavisno od primenjenih antiepileptika.

Rizici povezani sa primenom fenobarbitala

Fenobarbital prolazi kroz placentu. Studije na životinjama (podaci iz literature) su pokazale reproduktivnu toksičnost kod glodara (videti odeljak 5.3).

Podaci iz metaanalize i opservacijskih studija pokazali su da je rizik od velikih malformacija oko 2 do 3 puta veći u odnosu na osnovni rizik od velikih malformacija u opštoj populaciji (koji iznosi 2-3%). Rizik zavisi od doze; međutim, nije utvrđeno da je ijedna doza bez rizika. Monoterapija fenobarbitalom povezana je sa povećanim rizikom od velikih kongenitalnih malformacija, uključujući rascep usne i nepca i kardiovaskularne malformacije. Takođe, zabeležene su i druge malformacije koje obuhvataju različite sisteme organa uključujući slučajeve hipospadije, dismorfne crte lica, defekte neuralne cevi, kraniofacijalnu dismorfiju (mikrocefaliju) i abnormalnosti prstiju.

Podaci iz ispitivanja na osnovu registra ukazuju na povećani rizik od rađanja male novorođenčadi za taj gestacijski period ili sa smanjenom dužnom tela, u poređenju sa monoterapijom lamotriginom.

Zabeleženi su neurorazvojni poremećaji kod dece koja su bila izložena fenobarbitalu tokom trudnoće. Rezultati iz studija koji se odnose na rizik od neurorazvojnih poremećaja kod dece izložene fenobarbitalu tokom trudnoće su kontradiktorni, a rizik se ne može isključiti. Pretkliničke studije su takođe prijavile štetne efekte na neurološki razvoj (videti odeljak 5.3).

Fenobarbital se ne sme koristiti tokom trudnoće osim ako se ne proceni da potencijalna korist nadmašuje rizike, nakon razmatranja drugih mogućnosti lečenja.

Ako se nakon ponovne procene lečenja fenobarbitalom pokaže da nijedna druga terapijska opcija nije odgovarajuća, trebalo bi primeniti najmanju efikasnu dozu fenobarbitala. Žena treba biti u potpunosti informisana i da razume rizike vezane za primenu fenobarbitala tokom trudnoće.

Kada se koristi u trećem tromesečju trudnoće, kod novorođenčadi se mogu pojaviti simptomi obustave, uključujući sedaciju, hipotoniju i poremećaj sisanja.

Neonatalna hemoragija može da se javi usled smanjenja fetalnih rezervi vitamina K1, pa se preporučuje profilaktička primena vitamina K1 kod trudnica pre porođaja, kao i kod novorođenčeta odmah nakon porođaja. Novorođenče se mora pratiti radi uočavanja znakova hemoragije.

Pacijentkinje koje uzimaju fenobarbital treba da dobijaju adekvatnu nadoknadu folne kiseline pre i u toku trudnoće (videti odeljak 4.5). Adekvatnim unosom folne kiseline u trudnoći smanjuje se rizik od defekta nervne cevi ploda.

Dojenje

Fenobarbital se izlučuje u majčino mleko. Iako je rizik od sedacije kod odojčeta verovatno mali, dojenje se ne preporučuje.

Fenobarbital snažno utiče na psihofizičke sposobnosti. Za vreme terapije ovim lekom zabranjeno je upravljati vozilima i rukovati mašinama.

Sledeća neželjena dejstva klasifikovana su po klasama sistema organa i rangirana po učestalosti, koristeći sledeću konvenciju: veoma česta (≥1/10), česta (≥1/100 do <1/10), povremena (≥1/1000 do <1/100), retka (≥1/10000 do <1/1000), veoma retka (<1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Poremećaji krvi i limfnog sistema:

• povremena: megaloblastna anemija (zbog deficita folata);
• retka: agranulocitoza, aplastična anemija i makrocitna anemija, trombocitopenija.

Poremećaji imunskog sistema:

• povremena: antiepileptični hipersenzitivni sindrom (AHS), koji može da obuhvata, ali nije ograničen na sledeće simptome: groznica (povišena telesna temperatura), kožni osip, limfadenopatija, limfocitoza, leukocitoza, eozinofilija, poremećaj hematopoeznog sistema, poremećaj funkcije jetre i drugih organa, kao što su bubrezi i respiratorni sistem, što može da ugrozi život (videti odeljak 4.4).

Psihijatrijski poremećaji:

• veoma česta: kognitivni poremećaji, konfuzija;
• česta: paradoksalne reakcije neuobičajenog uzbuđenja, razdraženja i hipereskcitabilnost naročito kod dece i starijih pacijenata,
• povremena: depresivni poremećaji,
• nepoznata učestalost: psihički poremećaji, halucinacije, poremećaji ponašanja, nervoza, nesanica, pospanost, noćne more, letargija.

Suicidalne ideje i ponašanje bili su prijavljeni kod pacijenata na terapiji antiepilepticima za različite indikacije

(videti odeljak 4.4).

Poremećaji nervnog sistema:

• veoma česta sedacija, omaglica, vrtoglavica, nesvestica, glavobolja, hiperkinezija, ataksija,
• nepoznata učestalost: omamljenost, somnolencija, agitacija, rezidualna sedacija, nistagmus.

Vaskularni poremećaji:

• povremena: poremećaji cirkulacije sa hipotenzijom koji vode do šoka.

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji:

• nepoznata učestalost: hipoventilacija, respiratorna depresija, laringospazam, bronhospazam.

Gastointestinalni poremećaji:

• povremena: mučnina, povraćanje, konstipacija, epigastrični bol.

Hepatobilijarni poremećaji:

• povremena: oštećenje funkcije jetre
• nepoznata učestalost: hepatitis, holestaza.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva:

• veoma retka: teške kožne reakcije: eksfolijativni dermatitis, erythema multiforme, Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i toksična epidermalna nekroliza (TEN) (videti odeljak 4.4),
• nepoznata učestalost: alergijske kožne reakcije (makulopapularni morbiliformni ili skarlatiniformni osip), pemphigus vulgaris.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva:

• veoma retka: Dupuytren-ova kontraktura (uglavnom se javlja obostrano, često praćena zadebljanjem zglobova prstiju i pojačanim stvaranjem vezivnog tkiva na tabanima), humeroskapularni periartritis (''zamrznuto rame'')
• nepoznata učestalost: osteomalacija, rahitis.

Prijavljeni su slučajevi smanjenja mineralne gustine kostiju, osteopenije, osteopoze i preloma kostiju kod pacijenata na dugotrajnoj terapiji fenobarbitalom. Nije poznat tačan mehanizam uticaja fenobarbitala na metabolizam kostiju.

Poremećaj bubrega i urinarnog sistema:

• povremena: oštećenje funkcije bubrega.

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki:

• veoma česta: seksualna disfunkcija (smanjenje libida, impotencija).

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:

• veoma česta: umor, pospanost, slabost, produženo vreme reagovanja.

Ispitivanja:

• nepoznata učestalost: smanjenje nivoa tireoidnih hormona u serumu (naročito pri kombinovanoj terapiji sa drugim antiepilepticima), smanjenje koncentracije folne kiseline.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi i znaci toksičnosti:

Pospanost, dizartrija, ataksija, nistagmus, dezinhibicija, koma, hiporefleksija, hipotenzija, hipotermija, respiratorna depresija i kardiovaskularni kolaps. Trajanje i dubina cerebralne depresije varira u zavisnosti od doze i tolerancije pacijenta.

Terapija:

Suportivne mere mogu biti dovoljne ukoliko su simptomi predoziranja blagi. Ukoliko je prekomerna doza uzeta unutar 4 sata oralnim putem, kod odrasle osobe može biti od pomoći gastrolavaža. Primarni cilj lečenja je da se održe vitalne funkcije, respiracija, kardiovaskularne i renalne funkcije i balans elektrolita, dok se veći deo leka metaboliše preko enzima jetre. Kod očuvane bubrežne funkcije, forsirana alkalna diureza (pH urina treba da se održava oko 8 intravenskom infuzijom) može dovesti do povećanja izlučivanja leka preko bubrega. Hemoperfuzija sa aktivnim ugljem je terapija izbora kod većine pacijenata sa teškim trovanjem barbituratima, kod kojih ne dolazi do poboljšanja ili čije se stanje pogoršava uprkos adekvatnoj suportivnoj terapiji.

Farmakoterapijska grupa: antiepileptici; barbiturati i derivati

ATC šifra: N03AA02

Fenobarbital je barbiturat sa dugotrajnim dejstvom, koji se zbog svog depresornog efekta na motorni korteks, koristi za lečenje epilepsije.

Fenobarbital ima široko depresorno dejstvo na cerebralnu funkciju. Ima sedativni efekat i protektivno deluje kod svih tipova parcijalne i generalizovane epilepsije kod ljudi, osim kod apsans napada. Fenobarbital je takođe efikasan u prevenciji odgovarajućih eksperimentalnih modela epileptičkih napada kod životinja. U različitim studijama je pokazano da fenobarbital nema konzistentne efekte u supresiji eksperimentalnih epileptičkih fokusa i naknadnih pražnjenja, ali je dovodio do inhibicije sinaptičke transmisije, barem u kičmenoj moždini.

Pretpostavlja se da je mehanizam delovanja leka produžavanje otvorenog stanja Cl- jonskih kanala na postsinaptičkoj membrani neurona. Ovo dovodi do hiperpolarizacije membrane i sprečava širenje nervnog impulsa. Osim toga, fenobarbital smanjuje intraneuronalnu koncentraciju jona Na+ i inhibiše influks jona Ca2+ u depolarizovane sinaptozome.

Fenobarbital povećava koncentraciju serotonina u mozgu i inhibira preuzimanje noradrenalina u sinaptozome. Ovi dodatni biohemijski mehanizmi doprinose antikonvulzivnom efektu leka.

Oko 70-90% fenobarbitala se posle peroralne primene sporo resorbuje. U obliku natrijumove soli fenobarbital se mnogo brže i bolje resorbuje (i.m. i s.c.). Dejstvo nastupa sporije posle i.m. primene, što nije najoptimalnije za lečenje status epileptikusa, dok supkutana aplikacija može izazvati nekrozu tkiva.

Antikonvulzivne koncentracije fenobarbitala u plazmi su između 10 i 35 mikrograma/mL; iznad 35 mikrograma/mL se javljaju neželjena dejstva, koncentracije iznad 50 mikrograma/mL mogu izazvati komu, dok su koncentracije veće od 80 mikrograma/mL potencijalno letalne. Nakon i.v. primene fenobarbitala, dejstvo nastupa nakon 5 minuta, a maksimalni efekat nakon 30 minuta.

Za proteine plazme se vezuje 45-60% primenjene doze fenobarbitala i većim delom se metaboliše u jetri. Volumen distribucije je 0,5-0,7 L/kg. Fenobarbital se metaboliše u jetri procesom oksidativne hidroksilacije u p- hidroksifenobarbital, koji je neaktivan. Oko 25% doze se eliminiše urinom u nepromenjenom obliku pri normalnim vrednostima pH. Poluvreme eliminacije je između 75 i 120 sati kod odraslih, pri čemu je produženo kod novorođenčadi, a kraće kod dece (21 – 75 sati).

Kod ciroze jetre poluvreme eliminacije fenobarbitala je produženo (4-8 dana), dok alkalni urin ubrzava eliminaciju fenobarbitala. Fenobarbital je snažan induktor mikrozomskih enzima jetre; ubrzava metabolizam mnogih lekova, uključujući i sopstveni, tako da o tom dejstvu treba ozbiljno voditi računa pri istovremenoj primeni sa drugim lekovima. Aktivni ugalj pojačava eliminaciju fenobarbitala. Nakon i.v. davanja fenobarbitala zdravim dobrovoljcima, oralno dat aktivni ugalj je smanjio poluvreme eliminacije fenobarbitala sa 110 na 45 sati i povećao ukupni plazmatski klirens sa 4,4 na 12 mL/kg/h (sa 52 na 80%). Aktivni ugalj ubrzava eliminaciju fenobarbitala i skraćuje trajanje kome.

Fenobarbital prolazi placentarnu barijeru i izlučuje u mleko.

Objavljene studije pokazale su postojanje teratogenog efekta (morfološki defekti) kod glodara izloženih fenobarbitalu. Rascep nepca je registrovan u svim pretkliničkim studijama, ali su prijavljene i druge malformacije (npr. pupčana kila, spina bifida, eksencefalija, omfalokela uz srasla rebra) u pojedinačnim studijama ili vrstama.

Osim toga, iako su podaci iz objavljenih studija nedosledni, primena fenobarbitala pacovima/miševima tokom gestacije ili u ranom postnatalnom periodu, bila je povezana sa štetnim efektima na neurorazvoj, uključujući promene u lokomotornoj aktivnosti, kao i obrascima spoznaje i učenja.

Voda za injekcije (rastvarač).

Nema podataka o inkompatibilnosti.

3 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/ rekonstitucije je: upotrebiti odmah.

Čuvati na temperaturi do 25ºC.

Unutrašnje pakovanje je za:

• prašak za rastvor za injekciju: bočica od bezbojnog stakla sa gumenim zatvaračem i aluminijumskom kapicom. Bočica sadrži beo do skoro beo prašak u obliku liofilizata.
• rastvarač za rastvor za injekciju: ampula od bezbojnog stakla (tip I hidrolitičke grupe) sa identifikacionim prstenom koja sadrži 2 mL rastvarača (bistar bezbojan rastvor).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 bočica sa praškom (5 x 220 mg) i 5 ampula sa rastvaračem (5 x 2 mL) u plastičnom ulošku i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Phenobarbiton-natrijum HF sadrži aktivnu supstancu fenobarbital-natrijum i spada u grupu lekova koji se zovu barbiturati.

Lek Phenobarbiton-natrijum HF, prašak i rastvarač za rastvor za injekcije se upotrebljava kod generalizovanih toničko-kloničkih konvulzija (grand mal epilepsija) i parcijalnih konvulzija sa generalizacijom ili bez nje.

Upotrebljava se za sprečavanje ponovljenog status epileptikusa kada je napad bio prekinut drugim antikonvulzivima (diazepam, fenitoin).

Fenobarbital nije indikovan za lečenje apsans napada.

• ukoliko ste preosetljivi na fenobarbital , kao i na lekove iz iste terapijske grupe (barbiturate) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ukoliko imate akutnu intermitentnu porfiriju (nasledni poremećaj u sintezi pigmenta crvenih krvnih zrnaca - hemoglobina);
• ukoliko imate teško oboljenje bubrega ili jetre;
• ukoliko veoma otežano dišete (respiratorna depresija);
• u slučaju akutnog trovanja alkoholom, sedativima, hipnoticima, analgeticima, psihotropnim stimulansima i drugim depresorima CNS-a.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što primite lek Phenobarbiton-natrijum HF:

• ukoliko ste bili ili ste zavisni od alkohola ili nekih lekova ili bolujete od drugih bolesti zavisnosti;
• ukoliko ste trudni, planirate trudnoću ili dojite;
• ukoliko imate oštećenu funkciju jetre ili bubrega (u slučaju teško oštećene funkcije lek se ne sme upotrebljavati, vidite odeljak Lek Phenobarbiton-natrijum HF ne smete koristiti:);
• ukoliko imate oboljenje disajnih puteva (u slučaju veoma otežanog disanja lek se ne sme koristiti, vidite odeljak Lek Phenobarbiton-natrijum HF ne smete koristiti:);
• ukoliko imate teško oštećen srčani mišić;
• ukoliko imate akutne ili hronične bolove;
• ukoliko ste imali ili je neko od Vaših krvnih srodnika imao poremećaj raspoloženja,

ukoliko je potrebno da uzimate proizvode na bazi kantariona (vidite odeljak Drugi lekovi i lek Phenobarbiton-natrijum HF, u nastavku teksta);

• ukoliko istovremeno uzimate hormone u slučaju poremećaja funkcije štitaste žlezde (vidite odeljak Drugi lekovi i lek Phenobarbiton-natrijum HF, u nastavku teksta);
• ukoliko duži period uzimate fenobarbital, zbog njegovog mogućeg uticaja na kosti, treba redovno da idete na zdravstvene preglede; u tom slučaju se preporučuje uzimanje vitamina D i folne kiseline.

Lek treba sa posebnim oprezom primenjivati kod dece, starijih, senilnih osoba ili osoba lošijeg zdravstvenog stanja (iscrpljenih osoba).

Da bi se smanjio rizik od predoziranja ili smanjila pojava neželjenih reakcija, preporučuje se praćenje koncentracije fenobarbitala u serumu.

Injekcije fenobarbitala će Vam dati za to obučeno osoblje, jer intravenska primena fenobarbital-natrijuma može da dovede do respiratorne depresije, naročito ako se primenjuje velikom brzinom.

Oprez je potreban kod pacijenata sa poremećajem svesti.

Produžena primena može dovesti do razvoja zavisnosti, naročit oprez je potreban kod pacijenata koji u istoriji bolesti imaju zloupotrebu lekova ili alkoholizam.

Obustavljanje leka vršiti oprezno i postepeno, kako bi se izbegla ponovna pojava epileptičkih napada.

U toku lečenja fenobarbitalom mora se izbegavati jako sunčevo zračenje, jer lek može da pojača fotosenzitivnost kože (osetljivost kože na svetlost).

Mali broj ljudi koji se leče antiepilepticima kao što je fenobarbital-natrijum imaju samoubilačke misli ili pokušaj samoubistvo. Pacijenti (i osobe koje ih neguju) treba odmah da potraže medicinsku pomoć ukoliko primete ove simptome.

Prilikom primene ovog leka prijavljen je osip na koži koji može da ugrozi život pacijenta (Stevens- Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza) i prvo se manifestuje crvenim promenama koje liče na mete ili kružnim mrljama, često sa centralno postavljenim plikovima. Dodatni znaci na koje treba obratiti pažnju su ulceracije (ranice) u usnoj duplji, grlu, nosu, genitalijama i konjunktivitis (crvene i otečene oči). Ovaj osip je često povezan sa simptomima nalik gripu. Osip može da progredira u smislu širenja plikova ili ljuštenja kože. Najveći rizik za pojavu ove ozbiljne reakcije na koži je u toku prvih nedelja lečenja. Ukoliko ste imali Stevens-Johnson-ov sindrom ili toksičnu epidermalnu nekrolizu nakon primene fenobarbital-natrijuma, nikada više ne smete da uzimate ovaj lek.

Kod nekih pacijenata koji uzimaju antiepileptike (obično u prva dva meseca terapije) se može javiti alergijska reakcija na lek poznata kao antiepileptični hipersenzitivni sindrom (AHS). Karakteriše ga groznica (povišena telesna temperatura), osip na koži, limfadenopatija (otok limfnih žlezda), otok lica, poremećaj funkcije jetre i poremećaj hematopoeznog sistema (organa koji učestvuju u stvaranju krvnih ćelija). Ovaj sindrom može imati različitu kliničku sliku i u nekim slučajevima može da dovede do poremećaja koagulacije krvi (diseminovane intravaskularne koagulacije) i oslabljene funkcije većeg broja organa. Rani znakovi preosetljivosti (npr. groznica i limfadenopatija) mogu se javiti bez propratnih reakcija na koži. Ako se kod pacijenta jave takvi simptomi, trebalo bi odmah da se javi lekaru i lek isključi iz terapije, sve dok se eventualno ne ustanovi drugi uzrok navedenih reakcija. Akutni poremećaji jetre, kao što su slabost jetre (insuficijencija), žutica, uvećanje jetre i povećane vrednosti enzima jetre u krvi, prijavljeni su u retkim slučajevima AHS-a. Uticaj na jetru može biti prolazan, ali su prijavljeni i slučajevi sa smrtnim ishodom. U slučaju pojave znakova akutnog oštećenja funkcije jetre, treba odmah prekinuti terapiju fenobarbitalom i ne uvoditi je ponovo.

Primena fenobarbitala tokom porođaja se ne preporučuje zbog rizika za fetus. U životno-ugrožavajućim situacijama mora se napraviti procena odnosa rizik/korist. Ako se fenobarbital koristi u ovim okolnostima, preporučuje se da bude dostupna oprema za reanimaciju.

Ukoliko se nešto od navedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru.

Drugi lekovi i lek Phenobarbiton-natrijum HF

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se nabavljaju bez lekarskog recepta.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate neki od sledećih lekova koji može da stupi u interakciju sa fenobarbitalom:

• Blokatori kalcijumskih kanala (lekovi koji sprečavaju ulaz kalcijuma u određene mišićne ćelije i koriste se za lečenje kardiovaskularnih bolesti kao što je povišeni krvni pritisak i angina pektoris): diltiazem, felodipin, izradipin, verapamil, nimodipin, nifedipin;
• Antikoagulansi (lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi);
• Antibiotici - hloramfenikol, doksiciklin, metronidazol, rifampicin, telitromicin;
• Ciklosporin ili takrolimus (lek koji smanjuje imunološki odgovor organizma);
• Lekovi koji se koriste u lečenju određenih oboljenja srca: digitoksin, hinidin, dizopiramid;
• Beta blokatori (lekovi za lečenje različitih bolesti kardiovaskularnog sistema), kao metoprolol, timolol, propranolol;
• Grizeofulvin, vorikonazol, posakonazol i itrakonazol (lekovi koji se koriste za lečenje određenih gljivičnih infekcija);
• Antivirusni lekovi, kao što su abakavir, amprenavir, darunavir, lopinavir, indinavir, nelfinavir, sakvinavir;
• Oralni kontraceptivi (lekovi za zaštitu od trudnoće kao što su estrogen i progesteron), što može dovesti do neuspeha kontracepcije;
• Teofilin i montelukast (lekovi za lečenje astme);
• Hormoni za lečenje smanjene funkcije štitaste žlezde;
• Memantin (lek koji se koristi za lečenje Alchajmerove bolesti);
• Toremifen (antiestrogen koji se koristi za lečenje određenih tipova raka dojke posle menopauze);
• Gestrinon (lek za lečenje endometrioze);
• Tibolon (hormonski lek za nadoknadu estrogena);
• Natrijum-oksibat (lek za lečenje narkolepsije, poremećaja spavanja);
• Tropisetron (lek protiv mučnine);
• Folna kiselina;
• Metadon (narkotički analgetik, lek protiv jakih bolova);
• Vitamin D;
• Alkohol;
• Lekovi protiv bolova ili zapaljenja (uključujući i paracetamol);
• Antidepresivi – iz grupe MAOI, SSRI (npr. paroksetin), mianserin, triciklični antidepresivi (npr. amitriptilin);
• Antiepileptici (npr. okskarbazepin, karbamazepin, fenitoin, lamotrigin, tiagabin, zonisamid, primidon, etosuksimid, natrijum-valproat, vigabatrin);
• Metilfenidat (lek za lečenje poremećaja pažnje) – kod stalne upotrebe može povećati koncentraciju fenobarbitala u plazmi;
• Lekovi za lečenje anksioznih poremećaja i za smirenje (npr. klonazepam);
• Antipsihotici (npr. haloperidol, hlorpromazin, tioridazin, aripiprazol);
• Aprepitant (lek protiv mučnine i povraćanja);
• Kortikosteroidi (lekovi protiv zapaljenja);
• Lekovi za terapiju malignih bolesti (npr. etopozid i irinotekan);
• Diuretici, lekovi za izbacivanje viška tečnosti, kao eplerenon;
• Kantarion (Hypericum perforatum) - biljni lek koji se koristi u terapiji depresije. Može doći do smanjenja koncentracije fenobarbitala u plazmi, pa tako i smanjenja dejstva leka.

Laboratorijski testovi

Ukoliko treba da radite laboratorijsko testiranje krvi ili urina, obavestite lekara da primate lek Phenobarbiton-natrijum HF, jer on može da utiče na rezultate nekih testova (metiraponski, fentolaminski i određivanje koncentracije bilirubina u serumu).

Primena leka Phenobarbiton-natrijum HF sa hranom, pićima i alkoholom

U toku primene ovog leka ne smeju se konzumirati alkoholna pića.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što primite ovaj lek.

Ako se uzima tokom trudnoće, fenobarbital može uzrokovati ozbiljne urođene mane i uticati na način na koji se dete razvija dok raste. Urođene mane koje su prijavljene u studijama uključuju rascep usne (rascep na gornjoj usni) i rascep nepca, kao i abnormalnosti srca. Prijavljene su i druge urođene mane, kao što su malformacije penisa (hipospadija), manja veličina glave od normalne, anomalije lica, noktiju i prstiju. Ako uzimate fenobarbital tokom trudnoće, imate veći rizik u odnosu na druge žene da rodite dete sa urođenim manama, što zahteva lečenje. U opštoj populaciji, osnovni rizik od velikih malformacija je 2- 3%. Taj se rizik povećava za oko 2-3 puta kod žena koje uzimaju fenobarbital.

Bebe čije su majke koristile fenobarbital tokom trudnoće takođe mogu biti pod povećanim rizikom da budu manje telesne težine i dužine od očekivanih za uzrast.

Neurorazvojni poremećaji (zaostajanje u razvoju zbog poremećaja u razvoju mozga) prijavljeni su među decom izloženom fenobarbitalu tokom trudnoće. Rezultati ispitivanja rizika od neurorazvojnih poremećaja su kontradiktorni ali se rizik ne može isključiti.

Fenobarbital se ne sme koristiti tokom trudnoće, osim ako se ne proceni da potencijalna korist nadmašuje rizike, nakon razmatranja drugih mogućnosti lečenja.

Odmah se obratite svom lekaru ako ste trudni. Lekar bi trebalo da Vam objasni moguća dejstva fenobarbitala na nerođeno dete, pa bi trebalo pažljivo razmotriti rizike i koristi lečenja. Ako se nakon ponovne procene lečenja fenobarbitalom pokaže da nijedna druga terapijska opcija nije odgovarajuća, trebalo bi primeniti najmanju efikasnu dozu fenobarbitala

Nemojte prestati da uzimate fenobarbital dok o tome ne razgovarate sa svojim lekarom, jer nagli prestanak uzimanja leka može povećati rizik za razvoja napada, koji mogu imati štetne efekte na Vas i nerođeno dete.

Ako ste uzimali fenobarbital tokom zadnje trećine trudnoće, potrebno je sprovesti odgovarajući nadzor kako bi se otkrili potencijalni poremećaji kod novorođenčeta, kao što su napadi, preterani plač, slabost mišića, poremećaji sisanja.

Pacijentkinje koje uzimaju fenobarbital treba da dobijaju adekvatnu nadoknadu folne kiseline pre i u toku trudnoće. Adekvatnim unosom folne kiseline u trudnoći smanjuje se rizik od defekta nervne cevi ploda.

Neonatalna hemoragija (krvarenje) može da se javi usled smanjenja fetalnih rezervi vitamina K1, pa se preporučuje profilaktička primena vitamina K1 kod trudnica pre porođaja, kao i kod novorođenčeta odmah nakon porođaja. Novorođenče se mora pratiti radi uočavanja znakova krvarenja.

Ako uzimate fenobarbital, nemojte dojiti jer lek može proći u majčino mleko u maloj količini, a to može naškoditi bebi.

Žene u reproduktivnoj dobi/Kontracepcija

Ako ste žena u reproduktivnom periodu, trebalo bi da koristite efikasan metod kontracepcije tokom lečenja fenobarbitalom i dva meseca nakon lečenja. Fenobarbital može uticati na delovanje hormonskih kontraceptiva, kao što su kontracepcijske pilule, i učiniti ih manje efikasnim u sprečavanju trudnoće. Razgovarajte sa svojim lekarom o najprikladnijoj vrsti kontracepcije za vreme uzimanja fenobarbitala.

Ako ste žena u reproduktivnoj dobi i planirate trudnoću, razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što prestanete sa kontracepcijom i pre nego što zatrudnite o prelasku na druge odgovarajuće načine lečenja, kako biste izbegli izlaganje nerođenog deteta fenobarbitalu.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Fenobarbital snažno utiče na psihofizičke sposobnosti. Za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje motornim vozilima ni rad sa mašinama.

Uvek primajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom. Fenobarbital injekcije se koriste isključivo u zdravstvenim ustanovama. Dozu leka lekar prilagođava svakom pacijentu ponaosob u zavisnosti od njegovog terapijskog odgovora.

Toničko-kloničke (grand mal) i parcijalne konvulzije

Odrasli: 100-320 mg i.v. do ukupne doze od 600 mg dnevno.

Odojčad i deca: 4-6 mg/kg/dnevno i.m. ili i.v. u trajanju od 7-10 dana do postizanja koncentracije u krvi od 10-15 mikrograma/mL.

Status epileptikus

Odrasli: 200-320 mg i.m. ili i.v. ponavljajući na 6 sati po potrebi. Deca: 15-20 mg/kg i.v. u trajanju od 10 do 15 minuta.

Terapiju fenobarbitalom treba postepeno obustavljati da ne bi došlo do status epileptikusa.

Za prekid status epileptikusa i drugih akutnih konvulzivnih stanja, fenobarbital-natrijum se primenjuje parenteralno u dozi od 200 do 600 mg za odrasle i od 100 do 400 mg kod dece. S obzirom da svoj maksimalni efekat ispoljava u roku od 30 minuta, treba omogućiti antikonvulzivno dejstvo pre dopunskog doziranja, kako bi se izbeglo predoziranje. Neki kliničari propisuju fenobarbital i.v. sve do potpunog prestanka konvulzije, ili u ukupnoj dozi od 20 mg/kg. Intravenske injekcije fenobarbitala treba obustaviti odmah po postizanju željenih efekata.

Kada pacijenta treba lečiti drugim antikonvulzivom, dozu fenobarbitala treba postepeno smanjivati nedelju dana, dok se istovremeno počinje sa malom dozom drugog antikonvulziva.

Lek Phenobarbiton-natrijum HF Vam mogu primeniti Vaš lekar ili medicinska sestra na dva načina: intramuskularno (duboko u mišić) ili intravenski (u venu).

Ako ste primili više leka Phenobarbiton-natrijum HF nego što je trebalo

Ovaj lek se primenjuje pod nadzorom stručnog medicinskog osoblja. Ukoliko se primi veća doza leka mogu se javiti sledeći simptomi: pospanost, poremećaj govora, ataksija (osećaj nestabilnosti i teškoće u kontrolisanju pokreta), nistagmus (nevoljno pomeranje očnih jabučica), impulsivnost, koma,

hiporefleksija, snižen krvni pritisak, snažan osećaj hladnoće, plitko disanje i kardiovaskularni kolaps (nagli pad krvnog pritiska). Ukoliko mislite da ste dobili veću dozu od preporučene, obratite se Vašem lekaru. U slučaju da ste dobili veću dozu leka od propisane medicinsko osoblje će primeniti propisane mere.

Ako ste zaboravili da primite lek Phenobarbiton-natrijum HF

Nikada ne primajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ovaj lek se primenjuje pod nadzorom stručnog medicinskog osoblja i nije verovatno da će neka doza biti izostavljena. Međutim, recite Vašem lekaru ili medicinskoj sestri, ako mislite da su zaboravili da Vam primene dozu leka.

Ako naglo prestanete da primate lek Phenobarbiton-natrijum HF

Ukoliko osetite poboljšanje, ne prekidajte lečenje lekom Phenobarbiton-natrijum HF bez saveta Vašeg lekara. Nagli prekid terapije ovim lekom može dovesti do ponovne pojave i intenziviranja napada. Vaš lekar će Vas savetovati kada i kako da prestanete sa terapijom.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko se javi neko od sledećih neželjenih dejstava, odmah se obratite Vašem lekaru ili farmaceutu.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): poremećaji pamćenja, zbunjenost, sedacija (umirenje), omaglica, vrtoglavica, nesvestica, glavobolja, hiperkinezija (poremećaj pokretljivosti), ataksija (gubitak koordinacije pokreta), poremećaj seksualne funkcije (smanjenje libida, impotencija), umor, pospanost, slabost, produženo vreme reagovanja.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): paradoksalne reakcije neuobičajenog uzbuđenja, razdraženja i hipereskcitabilnost, naročito kod dece i starijih pacijenata.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): megaloblastna anemija (prisustvo velikih nezrelih crvenih krvnih zrnaca u cirkulaciji), antiepileptički hipersenzitivni sindrom (AHS), koji može da obuhvata, ali nije ograničen na, sledeće simptome: groznica (povišena telesna temperatura), kožni osip, limfadenopatija (otok limfnih žlezda), povećan broj svih ili jedne vrste belih krvnih zrnaca (limfocitoza, leukocitoza, eozinofilija), poremećaj hematopoeznog sistema (tkiva i organa koji učestvuju u stvaranju krvnih ćelija), poremećaj funkcije jetre i drugih organa, kao što su bubrezi i respiratorni sistem, ovo stanje može da ugrozi život; depresivni poremećaji, poremećaj cirkulacije sa hipotenzijom koji vode do šoka, mučnina, povraćanje, konstipacija (otežano pražnjenje creva), epigastrični bol bol u gornjem delu stomaka), oštećenje jetre, oštećenje bubrega.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): agranulocitoza (smanjenje broja jedne vrste belih krvnih zrnaca u krvi), aplastična (nedostatak svih formiranih elemenata krvi) i makrocitna anemija (prisustvo velikih crvenih krvnih zrnaca u cirkulaciji) i trombocitopenija (smanjenje broja krvnih pločica u krvi). Ukoliko primetite čestu pojavu modrica,

krvarenje iz nosa, zapaljenje ždrela ili infekciju, obratite se Vašem lekaru koji će Vas uputiti da uradite laboratorijsku analizu krvi.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):teške kožne reakcije - eksfolijativni dermatitis (zadebljala crvena koža sa ljuspicama), erythema multiforme (kružne, nejednake crvene mrlje). Vrlo retko se može javiti osip koji može da ugrozi život: Stevens- Johnson-ov sindrom (ozbiljan osip na koži sa naletima crvenila i toplote, groznicom, plikovima ili čirevima) i toksična epidermalna nekroliza (ozbiljan osip na koži sa crvenilom, ljuštenjem ili oticanjem kože koja podseća na teške opekotine), Dupuytren-ova kontraktura (uglavnom se javlja obostrano, često praćena zadebljanjem zglobova prstiju i pojačanim stvaranjem vezivnog tkiva na tabanima), humeroskapularni periartritis (''zamrznuto rame'').

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

psihički poremećaji, halucinacije, poremećaji ponašanja, nervoza, nesanica, pospanost, noćne more, letargija, omamljenost, somnolencija, agitacija (uznemirenost), rezidualna sedacija, nistagmus (nevoljni pokreti očnih jabučica), hipoventilacija (poremećaj disanja, kad smanjena količina vazduha ulazi u pluća), plitko disanje (depresija disanja), laringospazam (grč mišića grkljana sa otežanim disanjem), bronhospazam (grč glatkih mišića u zidovima disajnih puteva, što dovodi do suženja disajnih puteva), zapaljenje jetre, zastoj žuči (holestaza), alergijske kožne reakcije (makulopapularni, morbiliformni ili skarlatiniformni osip), pemphigus vulgaris (stvaranje plikova i ranica po koži i sluzokožama), smanjena gustina kostiju (osteomalacija, rahitis), smanjenje vrednosti tireoidnih hormona u serumu (naročito pri kombinovanoj terapiji sa drugim antiepilepticima), smanjenje koncentracije folne kiseline.

Kod nekih pacijenata na terapiji antiepilepticima su se javljale samoubilačke ideje i pokušaji samoubistva.

Prijavljeni su slučajevi smanjenja mineralne gustine kostiju, osteopenije, osteopoze i preloma kostiju kod pacijenata na dugotrajnoj terapiji fenobarbitalom. Nije poznat tačan mehanizam uticaja fenobarbitala na metabolizam kostiju.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Phenobarbiton-natrijum HF posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek čuvati na temperaturi do 25 °C.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/ rekonstitucije je: upotrebiti odmah.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je fenobarbital-natrijum.

Jedna bočica sa praškom sadrži 220 mg fenobarbital-natrijuma.

• Pomoćna supstanca (rastvarač za rastvor za injekciju) je voda za injekcije. Jedna ampula rastvarača sadrži 2 mL vode za injekcije.

Kako izgleda lek Phenobarbiton-natrijum HF i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je za:

• prašak za rastvor za injekciju: bočica od bezbojnog stakla sa gumenim zatvaračem i aluminijumskom kapicom. Bočica sadrži beo do skoro beo prašak u obliku liofilizata.
• rastvarač za rastvor za injekciju: ampula od bezbojnog stakla (tip I hidrolitičke grupe) sa identifikacionim prstenom koja sadrži 2 mL rastvarača (bistar bezbojan rastvor).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 bočica sa praškom (5 x 220 mg) i 5 ampula sa rastvaračem (5 x 2 mL) u plastičnom ulošku i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

April, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi, shodno propisima o lekovima koji sadrže opojne droge.

Broj i datum dozvole:

515-01-01690-21-001 od 18.04.2022.

SLEDEĆE INFORMACIJE SU NAMENJENE ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA

Terapijske indikacije

• Generalizovane toničko-kloničke konvulzije (grand mal epilepsija) i parcijalne konvulzije sa generalizacijom ili bez nje;
• Sprečavanje rekurentnog status epileptikusa kada je napad bio prekinut drugim antikonvulzivima (diazepam, fenitoin).

Fenobarbital nije indikovan za lečenje apsans napada.

Doziranje i način primene

Dozu leka treba prilagoditi svakom pacijentu ponaosob u zavisnosti od njegovog terapijskog odgovora. Kada je pacijent podvrgnut terapiji drugim antikonvulzivom, dozu fenobarbitala treba postepeno smanjivati nedelju dana, dok se istovremeno počinje sa malom dozom drugog antikonvulziva.

Terapiju fenobarbitalom treba postepeno obustavljati da ne bi došlo do status epileptikusa.

Za prekid status epileptikusa i drugih akutnih konvulzivnih stanja, fenobarbital-natrijum se primenjuje parenteralno u dozi od 200 do 600 mg za odrasle i od 100 do 400 mg kod dece. S obzirom da svoj maksimalni efekat ispoljava u roku od 30 minuta, treba omogućiti antikonvulzivno dejstvo pre dopunskog doziranja, kako bi se izbeglo predoziranje. Neki kliničari propisuju fenobarbital i.v. sve do potpunog prestanka konvulzije,

ili u ukupnoj dozi od 20 mg/kg. Intravenske injekcije fenobarbitala treba obustaviti odmah po postizanju željenih efekata.

Toničko-kloničke (grand mal) i parcijalne konvulzije:

Odrasli: 100-320 mg i.v. do ukupne doze od 600 mg dnevno.

Odojčad i deca: 4-6 mg/kg/dnevno i.m. ili i.v. u trajanju od 7 do 10 dana, do postizanja koncentracije u krvi od 10-15 mikrograma/mL.

Status epileptikus

Odrasli: 200-320 mg i.m. ili i.v. ponavljajući na 6 sati po potrebi. Deca: 15-20 mg/kg i.v. u trajanju od 10 do 15 minuta.

Lista pomoćnih supstanci Voda za injekcije (rastvarač). Inkompatibilnost

Nema podataka o inkompatibilnosti.

Rok upotrebe

3 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/ rekonstitucije je: upotrebiti odmah.

Posebne mere upozorenja pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25ºC.

Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže

Unutrašnje pakovanje je za:

• prašak za rastvor za injekciju: bočica od bezbojnog stakla sa gumenim zatvaračem i aluminijumskom kapicom. Bočica sadrži beo do skoro beo prašak u obliku liofilizata.
• rastvarač za rastvor za injekciju: ampula od bezbojnog stakla (tip I hidrolitičke grupe) sa identifikacionim prstenom koja sadrži 2 mL rastvarača (bistar bezbojan rastvor).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 bočica sa praškom (5 x 220 mg) i 5 ampula sa rastvaračem (5 x 2 mL) u plastičnom ulošku i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.