PORTORIN 40mg prašak za rastvor za injekciju

• ulkus želuca i duodenuma
• refluksni ezofagitis
• Zollinger–Ellisonov sindrom i druga stanja patološke hipersekrecije

Ovaj lek treba da primenjuje zdravstveni radnik pod odgovarajućim medicinskim nadzorom.

Intravenska primena leka PORTORIN preporučuje se samo ukoliko oralna primena nije moguća. Dostupni podaci o intravenskoj primeni su za period do 7 dana. Odmah pošto se steknu klinički uslovi za opravdanu oralnu primenu, lek PORTORIN primenjen intravenski treba zameniti pantoprazolom za oralnu upotrebu.

Doziranje

Ulkus želuca i duodenuma, refluksni ezofagitis

Preporučena intravenska doza je jedna bočica (40 mg pantoprazola) leka PORTORIN dnevno.

Zollinger-Ellisonov sindrom i druga stanja patološke hipersekrecije

Za dugotrajno lečenje Zollinger-Ellison sindroma i drugih stanja patološke hipersekrecije pacijenti treba da započnu lečenje sa 80 mg leka PORTORIN dnevno. Doza potom prema potrebi može da se povećava ili smanji zavisno od dobijenih rezultata merenja sekrecije želudačne kiseline. Doze veće od 80 mg dnevno, treba podeliti i primenjivati dva puta dnevno. Moguće je privremeno povećanje doze na preko 160 mg pantoprazola, ali ovo ne treba praktikovati duže nego što je potrebno za odgovarajuću kontrolu želudačne kiseline.

U slučaju da je potrebna brza kontrola želudačne kiseline, kod većine pacijenata dovoljna je početna doza od 2 x 80 mg leka PORTORIN za kontrolu smanjenja produkcije kiseline u željenom rasponu u toku jednog sata (<10 mEq/h).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ne treba prekoračiti dnevnu dozu od 20 mg pantoprazola (polovina bočice sa 40 mg pantoprazola) (videti odeljak 4.4).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata nema potrebe za prilagođavanjem doze (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene leka PORTORIN, prašak za rastvor za injekciju kod dece mlađe od 18 godina godina, nije utvrđena. Zbog toga, primena leka PORTORIN, 40 mg, prašak za rastvor za injekciju se ne preporučuje za primenu kod pacijenata mlađih od 18 godina.

Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljku 5.2, ali preporuke o doziranju se ne mogu zaključiti iz navedenih informacija.

Način primene

Rastvor spreman za upotrebu priprema se u 10 mL fiziološkog rastvora (0,9% natrijum-hlorid 9mg/mL, rastvor za infuziju) u bočicu koja sadrži prašak. Za informacije za pripremu rastvora, videti odeljak 6.6.

Pripremljeni rastvor može da se primeni direktno ili posle mešanja sa 100 mL fiziološkog rastvora 0,9% (natrijum-hlorid 9 mg/mL, rastvor za infuziju) ili 5% rastvorom glukoze (55 mg/mL), rastvor za infuziju.

Pripremljeni rastvor mora se upotrebiti tokom 12 sati. Ovaj lek treba primeniti intravenski tokom 2 - 15 minuta.

Preosetljivost na aktivnu supstancu, supstituisane benzimidazole ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Malignitet želuca

Simptomatski odgovor na primenu pantoprazola može maskirati simptome pojave maligniteta želuca i može odložiti postavljanje dijagnoze. Kod pojave bilo kog upozoravajućeg simptoma (npr. značajan, nenameran gubitak telesne mase, ponavljano povraćanje, disfagija, hematemeza, anemija ili melena) i kada je gastrični ulkus suspektan ili prisutan, potrebno je isključiti malignitet.

Ako se i pored odgovarajuće terapije simptomi ne povlače, potrebno je izvršiti dodatna ispitivanja.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, potrebno je redovno pratiti vrednosti enzima jetre u toku terapije pantoprazolom. U slučaju povećanja vrednosti enzima jetre, ovu terapiju treba prekinuti (videti odeljak 4.2).

Istovremena primena inhibitora HIV proteaze

Ne preporučuje se istovremena primena pantoprazola i inhibitora HIV proteaze čija je resorpcija zavisna od pH želudačnog sadržaja, kao što je atazanavir, a usled značajnog smanjenja bioraspoloživosti (videti odeljak 4.5).

Gatrointestinalne bakterijske infekcije

Terapija lekom PORTORIN može da dovede do blagog povećanja rizika od nastanka gastrointestinalnih infekcija prouzrokovanih bakterijama kao što su Salmonella i Campylobacter ili C. difficile.

Hipomagnezemija

Kod pacijenata lečenih inhibitorima protonske pumpe (IPP) kao što je pantoprazol, u periodu od najmanje tri meseca, a u većini slučajeva tokom godinu dana, može se javiti težak oblik hipomagnezemije. Ozbiljne manifestacije hipomagnezemije kao što su umor, grčevi, delirijum, konvulzije, vrtoglavica i ventrikularne aritmije, u početku mogu biti prikriveni i zato se mogu lako prevideti. Hipomagnezemija može dovesti do hipokalcemije i/ili hipokalemije (videti odeljak 4.8). Kod većine ovih pacijenata, hipomagnezemija se može korigovati nadoknadom magnezijuma i prekidom terapije inhibitorima protonske pumpe.

Kod pacijenata za koje se očekuje da će biti na dugotrajnoj terapiji inhibitorom protonske pumpe ili za pacijente koji su istovremeno na terapiji digoksinom ili lekovima koji mogu prouzrokovati hipomagnezemiju (npr. diuretici), lekar mora razmotriti određivanje koncentracije magnezijuma u krvi pre započinjanja terapije i periodično u toku same terapije.

Frakture kostiju

Inhibitori protonske pumpe, posebno kada se primenjuju u velikim dozama i tokom dužeg vremenskog perioda (>1 godine), mogu umereno povećati rizik od preloma kuka, ručnog zgloba i kičme, naročito kod starijih pacijenata ili u prisustvu drugih faktora rizika. Opservacione studije ukazuju da inhibitori protonske pumpe mogu povećati ukupan rizik od fraktura za 10 do 40 %. Ovo povećanje delimično može biti posledica drugih faktora rizika. Pacijenti sa povećanim rizikom od osteoporoze zahtevaju posebnu negu, u skladu sa važećim kliničkim vodičima i uz obezbeđenje odgovarajućeg unosa vitamina D i kalcijuma.

Subakutni kožni lupus eritematodes (engl. Subacute Cutaneous Lupus Erythematosus, SCLE)

Primena inhibitora protonske pumpe je povezana sa veoma retkim slučajevima SCLE. Ukoliko se pojave lezije, posebno na delovima kože izloženim sunčevom zračenju, i ako su praćene artralgijom, potrebno je da pacijent odmah potraži medicinsku pomoć, a lekar razmotri prekid primene terapije lekom PORTORIN. Pojava SCLE nakon terapije jednim inhibitorom protonske pumpe može povećati rizik od pojave SCLE pri terapiji drugim lekom iz ove grupe.

Uticaj na laboratorijske rezultate

Povećana koncentracija hromogranina A (CgA) može uticati na ispitivanja neuroendokrinih tumora. Da bi se izbegao ovaj uticaj, treba prekinuti primenu leka PORTORIN najmanje 5 dana pre merenja koncentracije CgA (videti odeljak 5.1). Ako se, nakon početnog merenja,koncentracija CgA i gastrina nisu vratile u okvir referentne vrednosti, merenja treba ponoviti 14 dana nakon prestanka primene terapije inhibitora protonske pumpe.

Natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmoL natrijuma (23 mg) u jednoj bočici, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Lekovi čija je farmakokinetika zavisna od pH vrednosti želudačnog sadržaja

Usled izražene i dugotrajne inhibicije lučenja želudačne kiseline, pantoprazol može smanjiti resorpciju lekova čija je bioraspoloživost zavisna od pH vrednosti želudačnog sadržaja, npr. neki azolni antimikotici kao što su ketokonazol, itrakonazol, posakonazol i ostali lekovi kao sto je erlotinib.

Inhibitori HIV proteaze

Ne preporučuje se istovremena primena pantoprazola i inhibitora HIV proteaze čija je resorpcija zavisna od pH vrednosti želudačnog sadržaja, kao što je atazanavir, a usled značajnog smanjenja njihove bioraspoloživosti (videti odeljak 4.4).

Ukoliko je procenjeno da je neizbežna istovremena primena inhibitora HIV proteaze i inhibitora protonske pumpe, preporučuje se pažljivo kliničko praćenje (npr. virus load test). Doza pantoprazola od 20 mg dnevno se ne treba prekoračiti. Možda će biti potrebno prilagođavanje doze inhibitora HIV proteaze.

Kumarinski antikoagulansi (fenprokumon ili varfarin)

Istovremena primena pantoprazola sa varfarinom ili fenoprokumonom ne utiče na farmakokinetiku varfarina, fenoprokumona ili INR (engl. International Normalised Ratio, INR). Međutim, prijavljeno je nekoliko slučajeva povećanja vrednosti INR i protrombinskog vremena kod pacijenata koji su istovremenoj terapiji sa inhibitorima protonske pumpe i varfarinom ili fenoprokumonoma. Povećanje vrednosti INR ili protrombinskog vremena može dovesti do neuobičajenog krvarenja, čak i smrtnog ishoda. Za pacijente na terapiji pantoprazolom i varfarinom ili fenprokumonom će možda biti potreban medicinski nadzor u cilju praćenja eventualnog povećanja vrednosti INR i PT (engl. prothrombin time, PT).

Metotreksat

Pri istovremenoj primeni velikih doza metotreksata (npr. 300 mg) i inhibitora protonske pumpe, kod nekih pacijenata može se povećati vrednost metotreksata. Prema tome, kod pacijenata kod kojih se primenjuje velike doze metotreksata, na primer kod terapije kancera i psorijaze, treba uzeti u obzir privremenu obustavu terapije pantoprazolom.

Ostale studije interakcije

Pantoprazol se intezivno metaboliše u jetri putem sistema enzima citohroma P450. Glavni metabolički put je demetilacija putem CYP2C19 a drugi metabolički putevi uključuju oksidaciju uz pomoć CYP3A4.

Studije interakcije sa lekovima koji se takođe metabolišu ovim putevima, kao što su karbamazepin, diazepam, glibenklamid, nifedipin i oralni kontraceptivi koji sadrže levonorgestrel i etinil estradiol nisu pokazale klinički značajne interakcije.

Ne mogu se isključiti interakcije pantoprazola sa drugim lekovima ili jedinjenjima, koji se metabolišu putem istog sistema enzima.

Rezultati opsežnih studija interakcija pokazali su da pantoprazol ne utiče na metabolizam aktivnih supstanci koje metaboliše CYP1A2 (kao sto su kofein, teofilin), CYP2C9 (kao što su piroksikam, diklofenak, naproksen), CYP2D6 (kao što je metoprolol), CYP2E1 (kao što je etanol) i da ne remeti resorpciju digoksina povezanu sa p-glikoproteinom.

Nema interakcije tokom istovremene upotrebe sa antacidima.

Takođe su sprovedene studije interakcije kada je pantoprazol bio istovremeno primenjen sa pojedinim antibioticima (klaritromicin, metronidazol, amoksicilin). Nisu zabeležene klinički značajne interakcije.

Lekovi koji inhibiraju ili indukuju CYP2C19

Inhibitori CYP2C19 kao što su fluvoksamin mogu povećati sistemsku izloženost pantoprazola. Treba razmotriti smanjenje doze kod pacijenata koji su na dugotrajnoj terapiji velikim dozama pantoprazolom ili kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.

Induktori CYP2C19 i CYP3A4 enzima kao što su rifampicin i kantarion (Hypericum perforatum) mogu smanjiti koncentraciju inhibitora protonske pumpe u plazmi koji se metabolišu ovim sistemom enzima.

Trudnoća

Ograničeni podaci kod trudnica (između 300-1000 ishoda trudnoće) ukazuju da lek PORTORIN nema malformativnu ili feto/neonatalnu toksičnost.

Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).Kao mera opreza, preporučuje se izbegavanje primene leka PORTORIN, 40 mg tokom trudnoće.

Dojenje

Studije na životinjama su pokazale da se pantoprazol izlučuje u mleko. Nema dovoljno informacija o izlučivanju pantoprazola u humano mleko, ali je zabeležena ekskrecija u mleko kod žena. Upravo zbog ovoga se ne može isključiti rizik za novorođenče/odojče. Zbog toga, odluku o tome da li treba nastaviti/prekinuti dojenje ili nastaviti/prekinuti terapiju lekom PORTORIN treba doneti uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist terapije lekom PORTORIN za majku.

Plodnost

U ispitivanjima na životinjama nije bilo dokaza o smanjenoj plodnost nakon primene pantoprazole (videti odeljek 5.3)

Primena pantoprazola nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Mogu se javiti neželjene reakcije leka kao što su vrtoglavica i poremećaji vida (videti odeljak 4.8).U slučaju pojave ovih neželjenih dejstava, pacijenti ne smeju da upravljaju vozilima i rukuju mašinama.

Kod približno 5% pacijenata može se očekivati pojava neželjenih reakcija na lek.

U tabeli u nastavku, neželjene reakcije na pantoprazol prikazane su prema sledećoj klasifikaciji učestalosti: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (od ≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do

<1/1000);

veoma retko (<1/10000); i nepoznato (učestalost ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Za neželjene reakcije prijavljene u postmarketinškom periodu, nije moguće primeniti definisanu učestalost ispoljavanja, te su zato ove reakcije svrstane u kolonu „nepoznate“ učestalosti.

Unutar svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su prikazane prema opadajućem stepenu ozbiljnosti. Tabela 1.: neželjene reakcije na pantoprazol u kliničkim studijama i postmarketinškom praćenju.

1 Hipokalcemija je povezana sa hipomagnezemijom (videti odeljak 4.4)

2 Mišićni spazam je posledica elektrolitnog disbalansa Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Nema poznatih simptoma predoziranja kod ljudi.

Sistemska izloženost dozi do 240 mg primenjene intravenskim putem tokom 2 minuta dobro je tolerisana. S obzirom na to da se pantoprazol u velikom procentu vezuje za proteine plazme, ne može se lako ukloniti dijalizom.

U slučaju predoziranja sa kliničkim znacima intoksikacije, osim simptomatske i potporne terapije, ne mogu se dati druge specifične preporuke kod predoziranja pantoprazolom.

Farmakoterapijska grupa: lekovi za poremećaje aciditeta; inhibitori protonske pumpe

ATC šifra: A02BC02 Mehanizam dejstva

Pantoprazol je supstituisani benzimidazol koji inhibira sekreciju hlorovodonične kiseline u želucu specifičnim blokiranjem protonskih pumpi u parijetalnim ćelijama.

Pantoprazol prelazi u aktivnu formu u kiseloj sredini u parijetalnim ćelijama gde vrši inhibiciju enzima H+ , K+ - ATP-aze, odnosno završnu fazu produkcije hlorovodonične kiseline u želucu. Stepen inhibicije je dozno zavistan i utiče kako na bazalnu, tako i na stimulisanu sekreciju kiseline. Kod većine pacijenata povlačenje simptoma se očekuje u toku 2 nedelje. Kao i kod drugih inhibitora protonske pumpe i inhibitora H2 receptora, lečenje pantoprazolom uzrokuje smanjenu kiselost u želucu i tako povećava sekreciju gastrina srazmerno smanjenoj kiselosti. Povećanje sekrecije gastrina je reverzibilno. Pošto se pantoprazol vezuje za enzim distalno u odnosu na nivo ćelijskog receptora, ova supstanca može uticati na sekreciju hlorovodonične kiseline nezavisno od stimulacije drugim materijama (acetilholinom, histaminom, gastrinom). Uticaj je isti bilo da se lek daje oralno ili intravenski.

Farmakodinamsko dejstvo

Vrednosti gastrina natašte se pod dejstvom pantoprazola povećavaju. Kod kratkotrajne primene, u većini slučajeva one ne prelaze gornju graničnu vrednost. Kod dugotrajne primene vrednosti gastrina se u većini slučajeva udvostručuju. Međutim, izrazito povećanje vrednosti gastrina, javlja se samo u izolovanim slučajevima. Posledično, uočeno je blago do umereno povećanje broja specifičnih endokrinih (ECL) ćelija kod manjeg broja pacijenata tokom dugotrajne terapije (jednostavna do adenomatoidna hiperplazija). Ipak, prema do sada sprovedenim ispitivanjima formiranje karcionoidnih prekursora (atipična hiperplazija) ili karcinoidi želuca otkriveni u eksperimentima na životinjama, (videti odeljak 5.3) nisu uočeni kod ljudi.

Prema rezultatima studija na životinjama, dugotrajna terapija pantoprazolom duže od godinu dana ne isključuje sasvim uticaj na endokrine parametre tireoidne žlezde.

Opšta farmakokinetika

Farmakokinetska svojstva pantoprazola se ne razlikuju nakon jednokratne ili ponovljene primene. U rasponu doze od 10 do 80 mg, kinetika pantoprazola u plazmi je praktično linearna i nakon oralne i nakon intravenske primene.

Distribucija

Vezivanje pantoprazola za proteine plazme je otprilike 98%. Volumen distribucije je otprilike 0,15 L/kg.

Biotransformacija

Supstanca se gotovo u potpunosti metaboliše u jetri. Glavni metabolički put je demetilacija izoenzimom CYP2C19 praćena konjugacijom sulfata, a drugi metabolički put uključuje oksidaciju izoenzimom CYP3A4.

Eliminacija

Terminalno poluvreme eliminacije je otprilike 1 sat, a klirens je otprilike 0,1 L/h/kg. Bilo je nekoliko slučajeva ispitanika sa odloženom eliminacijom. Zbog specifičnog vezivanja pantoprazola za protonsku pumpu parijetalnih ćelija, poluvreme eliminacije nije u korelaciji sa mnogo dužim trajanjem dejstva (inhibicija sekrecije kiseline).

Metaboliti pantoprazola se uglavnom eliminišu putem bubrega što predstavlja glavni put ekskrecije (otprilike 80%), ostatak se izlučuje fecesom. Glavni metabolit i u serumu i urinu je desmetilpantoprazol konjugovan sa sulfatom. Poluvreme eliminacije za glavni metabolit (otprilike 1,5 sat) nije mnogo duže nego za pantoprazol.

Posebne grupe

Slabi metabolizeri

Kod približno 3% evropske populacije, javlja se nedostatak funkcionalnog enzim CYP2C19 i nazivaju se

„slabim metabolizerima“ (engl. poor metabolisers). Kod tih pacijenata se metabolizam pantoprazola verovatno odvija preko izoenzima CYP3A4. Nakon pojedinačne doze od 40 mg pantoprazola srednja vrednosti površine ispod krive koncentracije u plazmi je bila približno 6 puta veća kod „slabih metabolizera“ nego kod pacijenata koji imaju funkcionalan izoenzim CYP2C19 („snažni metabolizeri“). Srednje vrednosti maksimalnih koncentracija u plazmi su povećane za otprilike 60%. Ovi nalazi nemaju uticaj na doziranje pantoprazola.

Oštećenje funkcije bubrega

Ne preporučuje se smanjenje doze pantoprazola kada se primenjuje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (uključujući pacijente na dijalizi). Kao i kod zdravih pacijenata, poluvreme eliminacije pantoprazola je kratko. Samo veoma male količine pantoprazola podležu dijalizi. Iako je poluvreme eliminacije glavnog metabolita umereno produženo (2–3 sata), izlučivanje se ipak dešava dovoljno brzo da ne dođe do akumulacije.

Oštećenje funkcije jetre

Iako su kod pacijenata sa cirozom jetre (klase A i B prema Child) došlo do produženja poluvremena eliminacije na 7 do 9 sati, a vrednosti površine ispod krive (PIK) povećane za faktor 5-7, maksimalna koncentracija u serumu je samo neznatno povećana uz faktor 1,5 u odnosu na zdrave osobe..

Stariji pacijenti

Neznatno povećanje površine ispod krive (PIK) i Cmax do koga dolazi kod starijih dobrovoljaca u poređenju sa mlađim osobama, takođe nije od kliničkog značaja.

Pedijatrijska populacija

Nakon primene pojedinačnih intravenskih doza pantoprazola od 0,8 ili 1,6 mg/kg pantoprazola kod dece uzrasta od 2 do 16 godina nije bilo značajnije povezanosti između klirensa pantoprazola i uzrasta ili telesne mase. Vrednosti PIK i volumen distribucije bili su u sklađeni sa podacima dobijenim kod odraslih pacijenata.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija o farmakološkoj bezbednosti, toksičnosti ponovljenih doza i genotoksičnosti ne ukazuju na posebnu opasnost za ljude.

Tokom dvogodišnjeg ispitivanja kancerogenosti na pacovima, pronađene su neuroendokrine neoplazme. Pored toga, u prednjem delu kod pacova pronađene su skvamozne papilomatozne ćelije. Pažljivo je ispitan mehanizam koji putem supstituisanih benzimidazola dovodi do formiranja gastričnih karcinoida, i može se zaključiti da je to sekundarna reakcija na izrazito povećanje koncentracije gastrina u serumu, koje se javlja kod pacova tokom hronične terapije velikim dozama. Tokom dvogodišnjeg ispitivanja zapažen je povećan broj tumora jetre kod pacova i ženki miševa, što se pripisuje intenzivnom metabolizmu pantoprazola u jetri.

U grupi pacova koji su primali najveće doze (200 mg/kg) uočeno je blago povećanje učestalosti neoplazmatskih promena tireoidne žlezde. Pojava ovih neoplazmi se povezuje sa promenama u metabolizmu tiroksina u jetri pacova pod dejstvom pantoprazola. Kako je kod ljudi terapijska doza mala, na tiroidnim žlezdama se ne očekuju neželjena dejstva.

U peri-postnatalnom reporoduktivnom istraživanju na pacovima namenjenom proceni razvoja kostiju, znaci toksičnosti na potomstvo (mortalitet, smanjenja srednja vrednost telesne mase, smanjena srednja vrednost dobijanja na telesnoj masi i smanjen rast kosti) su primećeni pri izloženosti (Cmax) približno 2x izloženosti

kod ljudi tokom kliničke primene. Na kraju faze oporavka, parametri na kostima su bili slični po grupama, a telesna masa je takođe težila reverzibilnosti nakon perioda oporavka bez leka.. Povećanje mortaliteta prijavljeno je samo kod mladunaca pacova pre odvajanja (do 21 dan starosti) za koje se procenjuje da odgovaraju odojčadi do 2 godine starosti. Značaj ovog nalaza za pedijatrijsku populaciju nije jasan. Prethodno peri-postnatalno istraživanje na pacovima sa nešto manjim dozama nije pokazalo štetne uticaje pri 3 mg/kg u poređenju sa malom dozom od 5 mg/kg u ovoj studiji.

Ispitivanja nisu pokazala uticaj na plodnost, niti teratogene uticaje.

Kod pacova je ispitivan prolaz leka kroz placentu, pri čemu je utvrđeno da se isti povećava u kasnijim fazama gestacije. Posledično, koncentracija pantoprazola kod fetusa je povećana neposredno pre rođenja.

Manitol; Natrijum-citrat;

Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH).

Lek PORTORIN se ne sme pripremati ni sa jednim drugim rastvaračem, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6

Rok upotrebe neotvorenog leka: 2 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaženja:

Dokazano je da je rekonstituisan ili rekonstituisan i razblažen lek fizički i hemijski stabilan u toku 12 sati ako se čuva na temperaturi do 25 °C posle pripreme i u tom periodu mora da se upotrebi.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, lek se mora odmah upotrebi.

Ako se pripremljeni rastvor ne upotrebi odmah, za vreme i uslove čuvanja odgovoran je korisnik.

Uslovi čuvanja neotvorenog leka:

Čuvati na temperaturi do 25 ºC.

Čuvatiu originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaženja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica, zapremine 10 mL, od bezbojnog stakla (tip I) zatvorena gumenim čepom sa aluminijumskom kapicom i plastičnim flip-off poklopcem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi deset staklenih bočica i Uputstvo za lek.

Rastvor spreman za upotrebu priprema se ubrizgavanjem 10 mL fiziološkog rastvora (0,9% natrijum-hlorid [9 mg/mL], rastvor za infuziju) u bočicu koja sadrži prašak. Izgled leka nakon rastvaranja je bistar i bezbojan do svetložuti rastvor. Rastvor može da se daje direktno ili posle mešanja sa 100 mL fiziološkog

rastvora 0,9% (natrijum-hlorid [9 mg/mL], rastvor za infuziju) ili 5% rastvorom glukoze (55 mg/mL), rastvor za infuziju. Za razblaživanje koristiti stakleni ili plastični kontejner.

Pokazano je da po rastvaranju ili rastvaranju i razblaživanju lek ostaje 12 sati hemijski i fizički stabilan do upotrebe ako je čuvan na temperaturi do 25 °C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, lek se mora odmah upotrebi. Ukoliko se pripremljeni rastvor ne upotrebi odmah, za vreme i uslove čuvanja odgovoran je korisnik.

Lek PORTORIN ne sme da se priprema ili meša sa drugim rastvaračima osim prethodno navedenih. Lek treba davati intravenski tokom 2 - 15 minuta.

Sadržaj bočice služi isključivo za jednokratnu upotrebu. Zaostali sadržaj iz bočice kao i lek promenjenog izgleda (na primer ako se uoči zamućenost ili taloženje) treba odbaciti.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Lek PORTORIN kao aktivnu supstancu sadrži pantoprazol. Lek PORTORIN je „selektivni inhibitor protonske pumpe“, lek koji smanjuje količinu želudačne kiseline koja se stvara u Vašem želucu. Koristi se za lečenje bolesti želuca i creva izazvanih povećanim lučenjem želudačne kiseline.

Ovaj lek se ubrizgava u venu i biće primenjen samo ako Vaš lekar smatra da su injekcije pantoprazola trenutno za Vas pogodnije od pantoprazol tableta. Čim Vaš lekar proceni, izvršiće zamenu injekcija tabletama.

Lek PORTORIN se koristi za lečenje:

• refluksnog ezofagitisa – zapaljenje jednjaka (organ cevaste strukture koji povezuje grlo i želudac) praćeno vraćanjem kiselog sadržaja iz želuca u usta;
• čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu;
• Zollinger–Ellison sindroma i drugih stanja pri kojima se u želucu stvara previše želudačne kiseline.

• ako ste preosetljivi (alergični) na pantoprazol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ako ste preosetljivi (alergični) na bilo koji od lekova iz grupe inhibitora protonske pumpe.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite ovaj lek:

• ako imate teške probleme sa jetrom, ili ste ranije imali oboljenja jetre, jer će Vas u tom slučaju lekar češće upućivati na laboratorijske analize krvi kojima će se utvrđivati vrednosti enzima jetre (što ukazuje na stanje ovog organa); ukoliko dođe do povećanja vrednosti enzima jetre u krvi, Vaš lekar će najverovatnije prekinuti lečenje ovim lekom;
• ako uzimate lekove koji se koriste u terapiji HIV infekcije (lekovi iz grupe inhibitora HIV proteaze – npr. atazanavir) u isto vreme kada primate pantoprazol;
• ako uzimate lekove iz grupe inhibitora protonske pumpe kao što je pantoprazol, posebno tokom perioda godinu dana i duže, jer tada može doći do blagog povećanja rizika od preloma kuka, ručnog zgloba ili kičme. Obavestite svog lekara ako imate osteoporozu (smanjena gustina kostiju) ili ako Vam je rečeno da imate povećan rizik od pojave osteoporoze (na primer ako uzimate kortikosteroide (koji utiču na gustinu kostiju));
• ako primate lek PORTORIN duže od tri meseca, jer tada može doći do smanjenja vrednosti magnezijuma u Vašoj krvi. Smanjene vrednosti magnezijuma se može manifestovati kao kao umor, nevoljna grčenja mišića, dezorijentacija, konvulzije (grčevi), vrtoglavica, ubrzan srčani ritam. Ukoliko primetite bilo koji od navedenih simptoma, odmah se obratite lekaru. Smanjena vrednost magnezijuma takođe može voditi ka smanjenju vrednosti kalijuma ili kalcijuma u krvi. Vaš lekar će Vas možda uputiti na redovne analize krvi u cilju praćenja vrednosti magnezijuma;
• ako ste ikada imali reakciju kože nakon primene lekova sličnih leku PORTORIN, koji smanjuje želudačnu kiselinu;
• ako dobijete osip po koži, posebno na delovima tela koji su izloženi suncu, obavestite Vašeg lekara jer će možda biti neophodno da prekinete lečenje lekom PORTORIN. Takođe, ne zaboravite da pomenete i druga neželjena dejstva kao što je bol u zglobovima;
• ako je potrebno da uskoro radite specifičnu analizu krvi u cilju utvrđivanja vrednosti hromogranina A.

Odmah obavestite Vašeg lekara, pre ili nakon uzimanja ovog leka, ako primetite bilo koji od sledećih simptoma, što može biti znak neke druge, mnogo ozbiljnije bolesti:

• neplaniran gubitak telesne mase;
• povraćanje, posebno ako se ponavlja;
• povraćanje krvi (što u povraćanom sadržaju može izgledati kao talog crne kafe);
• krv u stolici (stolica može biti crna ili poput katrana);
• otežano gutanju ili bol pri gutanju;
• bledi ste i osećate se malaksalo (anemija);
• bol u grudima;
• bol u želucu;
• težak i/ili proliv koji ne prolazi, pošto je ovaj lek povezan sa blagim povećanjem broja infektivnih proliva.

Vaš lekar će odlučiti da li je potrbno uraditi dodatne analize kako bi se isključilo prisustvo malignog oboljenja, zato što pantoprazol može da maskira simptome karcinoma i odložiti postavljanje dijagnoze. Ukoliko se vaši simptomi nastavljaju uprkos terapiji, potrebno je izvršiti dodatna ispitivanja.

Deca i adolescenti

Lek PORTORIN se ne preporučuje za primenu kod dece mlađe od 18 godina, zbog toga što nije dokazano da deluje u ovoj uzrasnoj grupi.

Drugi lekovi i lek PORTORIN

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko primenjujete, donedavno ste primenjivali ili ćete možda primenjivati bilo koje druge lekove, uključujući lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Lek PORTORIN može uticati na dejstvo drugih lekova, zbog čega je potrebno da Vašeg lekara obavestite ukoliko uzimate:

• lekove kao što je ketokonazol, itrakonazol i posakonazol (koji se koriste u lečenju gljivičnih infekcija) ili erlotinib ( koji se koriste u lečenju određenih vrsta karcinoma (raka)), zato što lek PORTORIN može da umanji dejstvo ovih lekova;
• varfarin i fenprokumon (lekovi koji sprečavaju pojavu krvnih ugrušaka). Možda ćete morati da uradite dodatne analize krvi;
• lekove koji se koriste za lečenje HIV infekcije, kao što je atazanavir;
• metotreksat (lek koji se koristi za lečenje reumatoidnog artritisa, psorijaze ili karcinoma) – ukoliko uzimate metotreksat, Vaš lekar će privremeno prekinuti lečenje lekom PORTORIN zato što pantoprazol povećava vrednost metotreksata u krvi;
• fluvoksamin (lek koji se koristi u lečenju depresije i drugih psihijatrijskih bolesti – ukoliko uzimate fluvoksamin, Vaš lekar može smanjiti dozu leka;
• rifampicin (lek koji se koristi za lečenje infekcija);
• kantarion (Hypericum perforatum) (koristi se za lečenje blažih oblika depresije).

Trudnoća i dojenje

Ako ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što primate ovaj lek. Nema odgovarajućih podataka o upotrebi pantoprazola u trudnoći. Postoje podaci o izlučivanju ovog leka u majčino mleko.

Ovaj lek treba da Vam bude primenjen samo ukoliko Vaš lekar smatra da je korist od lečenja za Vas veća od potencijalnog rizika po Vaše nerođeno dete ili novorođenče.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek PORTORIN nema ili ima zanemarljiv uticaj na upravljanje vozilima i rukovanje mašinama. Ako se jave neželjena dejstva kao vrtoglavica i poremećaji vida, ne smete da upravljate vozilima ili rukujete mašinama.

Lek PORTORIN sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmoL natrijuma (23 mg) u jednoj bočici, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Nikada nećete biti u prilici da sami primenjujete ovaj lek. Vaš lekar ili medicinska sestra će Vam primeniti dnevnu dozu putem injekcije u venu, tokom perioda od 2 do 15 minuta.

Intravenska primena leka PORTORIN preporučuje se samo ako nije moguća oralna primena. Preporučena doza leka je:

Odrasli

• Kod čira želuca, čira dvanaestopalačnog creva i refluksnog ezofagitisa:

Preporučena doza za intravensku upotrebu je jedna bočica (40 mg pantoprazola) leka PORTORIN dnevno.

• Kod dugotrajne terapije Zollinger-Ellisonovog sindroma i drugih stanja pri kojima se stvara previše želudačne kiseline

Dve bočice (80 mg pantoprazola) dnevno.

Vaš lekar će u daljem toku lečenja možda prilagoditi Vašu dozu, zavisno od vrednosti lučenja kiseline u želucu. Ako Vam je propisano više od dve bočice (80 mg) dnevno, injekcije će biti davane u dve jednake doze.

Vaš lekar može propisati privremenu dozu od više od četiri bočice (160 mg) dnevno.

U slučajevima kada je potrebna brza kontrola želudačne kiseline, početna doza od 160 mg (četiri bočice), treba da bude dovoljna za uspešno smanjenje količine želudačne kiseline.

Pacijenti sa oštećenjem jetre

Ako imate teško oštećenje funkcije jetre, dnevna injekcija treba da bude samo 20 mg (pola bočice).

Primena kod dece i adolescenata

Ne preporučuje se primena leka PORTORIN kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina.

Ako ste primili više leka PORTORIN nego što treba

S obzirom na to da će Vam ovaj lek davati zdravstveni radnik u bolnici, malo je verovatno da ćete dobiti veću dozu leka od one koja je propisana. Nisu poznati simptomi prekomernog doziranja kod ljudi.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Ako ste zaboravili da primite lek PORTORIN

Vaš lekar ili medicinska sestra će se pobrinuti da redovno primate ovaj lek, tako da nije verovatno da će neka doza biti izostavljena. Međutim, obavestite Vašeg lekara ili medicinskoj sestri, ako mislite da su zaboravili da Vam primene propisanu dozu leka.

Ako naglo prestanete da primenjujete lek PORTORIN

O dužini trajanja lečenja odlučuje Vaš lekar. Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ako primetite bilo koje od sledećih navedenih neželjenih dejstava, odmah o tome obavestite Vašeg lekara ili se obratite najbližoj službi hitne medicinske pomoći:

• Ozbiljne alergijske reakcije (učestalost-retko: mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): oticanje jezika i/ili grla, teškoće pri gutanju, koprivnjača, teškoće pri gutanju, koprivnjača,

otežano disanje, alergijski otok lica (Quincke´s oedema edem ili angioedem), jaka vrtoglavica praćena ubrzanim radom srca i obilnim znojenjem.

• Ozbiljni poremećaji kože (učestalost-nepoznato: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): pojava plikova po koži i brzo pogoršanje opšteg stanja organizma, erozija (uključujući i neznatno krvarenje) očiju, nosa, usta/usana ili genitalija i osetljivost kože/osip pogotovu na delovima kože koji su izloženi suncu. Takođe možete osetiti bolove u zglobovima i simptome sličnih gripu, povećanje telesne temperature, otečene žlezde (na primer pazuha) i analize krvi mogu pokazati promene belih krvnih zrnaca ili enzima jetre (Stevens-Johnson Syndrome, Lyell-Syndrome, Erithema multiforme, subakutni kožni eritemski lupus, reakcija leka sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), i osetljivost na svetlost.
• Drugi ozbiljni poremećaji (učestalost-nepoznato): žuta prebojenost kože ili beonjača oka (teško oštećenje ćelija jetre, žutica) ili povećanje telesne temperature, osip kože, uvećanje bubrega ponekad praćeno bolnim mokrenjem i bolom u donjem delu leđa (ozbiljno zapaljenje bubrega), što može da dovede do insuficijencije bubrega (otkazivanja rada bubrega).

Ostala poznata neželjena dejstva su:

• Česta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

zapaljenje (inflamacija) zida vene i pojava zgrušavanja krvi (tromboflebitis) na mestu davanja injekcije, benigni polipi u želucu.

• Povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

glavobolja; vrtoglavica; proliv; povraćanje; nadimanje (gasovi); otežano pražnjenje creva; suva usta; bol i nelagodnost u trbuhu; osip kože, generalizovani osip (egzantem, erupcije); svrab; osećaj slabosti, iscrpljenosti ili opšta malaksalost; poremećaj spavanja, preloma kuka, ručnog zgloba ili kičme.

• Retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

promena ili nedostatak osećaja čula ukusa; poremećaj vida kao što je zamućen vid; koprivnjača; bol

u zglobovima; bolovi u mišićima; promena telesne mase; porast telesne temperature; groznica (visoka telesna temperatura); oticanje nogu (periferni edemi); alergijske reakcije; depresija; uvećanje dojki kod muškaraca.

• Veoma retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): dezorijentacija.
• Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

halucinacija (vidite, čujete ili osećate stvari koje nisu prisutne), konfuzija (zbunjenost) (posebno kod pacijenata koji su ove simptome imali i ranije); osećaj trnjenja ili bockanje, toplote, pečenja ili utrnulosti kože (parestezija); osip i mogućnost pojave bola u zglobovima, zapaljenje debelog creva što dovodi do učestalih vodenastih stolica.

Neželjena dejstva koja se mogu uočiti na osnovu laboratorijskih analiza krvi:

• Povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): povećanje vrednosti enzima jetre.
• Retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

povećanje vrednosti bilirubina; povećanje masti u krvi; izraziti nagli pad jedne vrste belih krvnih zrnaca (granulocita) u cirkulaciji, praćen visokom telesnom temperaturom.

• Veoma retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

smanjenje broja trombocita (krvne pločice) koje kod Vas može prouzrokovati pojavu krvarenja ili modrica češće nego obično; smanjenje broja belih krvnih ćelija (leukocita) koje kod Vas može prouzrokovati češću pojavu infekcija; istovremeno smanjenje broja crvenih i belih krvnih ćelija, kao i krvnih pločica.

• Nepoznato (ne može se procenti na osnovu dostupnih podataka):

smanjene vrednosti natrijuma, magnezijuma, kalcijuma ili kalijuma u krvi (videti odeljak 2).

Ako primetite bilo koja neželjena dejstva, a koja nisu navedena u ovom uputstvu obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek PORTORIN posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Čuvati na temperaturi do 25 ºC. Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaženja: Dokazano je da je rekonstituisan ili rekonstituisan i razblažen lek fizički i hemijski stabilan u toku 12 sati ako se čuva na temperaturi do 25 °C posle pripreme i u tom periodu mora da se upotrebi.

Pripremljeni rastvor se mora upotrebiti tokom 12 sati.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, lek se mora odmah upotrebi. Ako se ne upotrebi odmah, za čuvanje u predviđenom roku i na odgovarajući način odgovoran je korisnik.

Ne upotrebljavajte lek PORTORIN ako primetite da se izgled leka izmenio (na primer ako se uoči zamućenost ili taloženje).

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

-Aktivna supstanca je pantoprazol-natrijum, seskvihidrat.

Jedna bočica sadrži 40 mg pantoprazol (u obliku pantoprazol-natrijum, seskvihidrata).

-Pomoćne supstance su: manitol; natrijum-citrat; natrijum-hidroksid.

Kako izgleda lek PORTORIN i sadržaj pakovanja

Prašak za rastvor za injekciju. Prašak bele do skoro bele boje.

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica zapremine 10 mL, od bezbojnog stakla (tip I) zatvorena gumenim čepom sa aluminijumskom kapicom i plastičnim flip-off poklopcem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi deset staklenih bočica i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

LICENTIS DOO BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)

Bežanijskih Ilegalaca 18b, Beograd-Novi Beograd

Proizvođač:

DEMO SA PHARMACEUTICAL INDUSTRY

21st km National Road Athens-Lamia Krioneri-Attiki, Grčka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Oktobar, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-00799-18-002 od 31.10.2022.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

• ulkus želuca i duodenuma
• refluksni ezofagitis
• Zollinger–Ellisonov sindrom i druga stanja patološke hipersekrecije

Doziranje i način primene

Ovaj lek treba da primenjuje zdravstveni radnik pod odgovarajućim medicinskim nadzorom.

Intravenska primena leka PORTORIN preporučuje se samo ukoliko oralna primena nije moguća. Dostupni podaci o intravenskoj primeni su za period do 7 dana. Odmah pošto se steknu klinički uslovi za opravdanu oralnu primenu, lek PORTORIN primenjen intravenski treba zameniti pantoprazolom za oralnu upotrebu.

Doziranje

Ulkus želuca i duodenuma, refluksni ezofagitis

Preporučena intravenska doza je jedna bočica (40 mg pantoprazola) leka PORTORIN dnevno.

Zollinger-Ellisonov sindrom i druga stanja patološke hipersekrecije

Za dugotrajno lečenje Zollinger-Ellison sindroma i drugih stanja patološke hipersekrecije pacijenti treba da započnu lečenje sa 80 mg leka PORTORIN dnevno. Doza potom prema potrebi može da se povećava ili smanji zavisno od dobijenih rezultata merenja sekrecije želudačne kiseline. Doze veće od 80 mg dnevno, treba podeliti i primenjivati dva puta dnevno. Moguće je privremeno povećanje doze na preko 160 mg pantoprazola, ali ovo ne treba praktikovati duže nego što je potrebno za odgovarajuću kontrolu želudačne kiseline.

U slučaju da je potrebna brza kontrola želudačne kiseline, kod većine pacijenata dovoljna je početna doza od 2 x 80 mg leka PORTORIN za kontrolu smanjenja produkcije kiseline u željenom rasponu u toku jednog sata (<10 mEq/h).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ne treba prekoračiti dnevnu dozu od 20 mg pantoprazola (polovina bočice sa 40 mg pantoprazola) (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak

Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata nema potrebe za prilagođavanjem doze (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene leka PORTORIN, prašak za rastvor za injekciju kod dece mlađe od 18 godina godina, nije utvrđena. Zbog toga, primena leka PORTORIN, 40 mg, prašak za rastvor za injekciju se ne preporučuje za primenu kod pacijenata mlađih od 18 godina.

Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljku Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka, ali preporuke o doziranju se ne mogu zaključiti iz navedenih informacija.

Način primene

Rastvor spreman za upotrebu priprema se u 10 mL fiziološkog rastvora (0,9% natrijum-hlorid 9mg/mL, rastvor za infuziju) u bočicu koja sadrži prašak. Za informacije za pripremu rastvora, videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Pripremljeni rastvor može da se primeni direktno ili posle mešanja sa 100 mL fiziološkog rastvora 0,9% (natrijum-hlorid 9 mg/mL, rastvor za infuziju) ili 5% rastvorom glukoze (55 mg/mL), rastvor za infuziju.

Pripremljeni rastvor mora se upotrebiti tokom 12 sati. Ovaj lek treba primeniti intravenski tokom 2 - 15 minuta. Lista pomoćnih supstanci

Manitol;

Natrijum-citrat;

Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH).

Inkompatibilnost

Lek PORTORIN se ne sme pripremati ni sa jednim drugim rastvaračem, osim sa onima koji su navedeni u odeljku Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorenog leka: 2 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaženja:

Dokazano je da je rekonstituisan ili rekonstituisan i razblažen lek fizički i hemijski stabilan u toku 12 sati ako se čuva na temperaturi do 25 °C posle pripreme i u tom periodu mora da se upotrebi.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, lek se mora odmah upotrebi.

Ako se pripremljeni rastvor ne upotrebi odmah, za vreme i uslove čuvanja odgovoran je korisnik.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Uslovi čuvanja neotvorenog leka:

Čuvati na temperaturi do 25 ºC.

Čuvatiu originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaženja leka, videti odeljak Rok upotrebe.

Priroda i sadržaj pakovanja i posebne opreme za upotrebu, primenu ili implantaciju leka

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica, zapremine 10 mL, od bezbojnog stakla (tip I) zatvorena gumenim čepom sa aluminijumskom kapicom i plastičnim flip-off poklopcem.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi deset staklenih bočica i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Rastvor spreman za upotrebu priprema se ubrizgavanjem 10 mL fiziološkog rastvora (0,9% natrijum-hlorid [9 mg/mL], rastvor za infuziju) u bočicu koja sadrži prašak. Izgled leka nakon rastvaranja je bistar i bezbojan do svetložuti rastvor. Rastvor može da se daje direktno ili posle mešanja sa 100 mL fiziološkog rastvora 0,9% (natrijum-hlorid [9 mg/mL], rastvor za infuziju) ili 5% rastvorom glukoze (55 mg/mL), rastvor za infuziju. Za razblaživanje koristiti stakleni ili plastični kontejner.

Pokazano je da po rastvaranju ili rastvaranju i razblaživanju lek ostaje 12 sati hemijski i fizički stabilan do upotrebe ako je čuvan na temperaturi do 25 °C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, lek se mora odmah upotrebi. Ukoliko se pripremljeni rastvor ne upotrebi odmah, za vreme i uslove čuvanja odgovoran je korisnik.

Lek PORTORIN ne sme da se priprema ili meša sa drugim rastvaračima osim prethodno navedenih. Lek treba davati intravenski tokom 2 - 15 minuta.

Sadržaj bočice služi isključivo za jednokratnu upotrebu. Zaostali sadržaj iz bočice kao i lek promenjenog izgleda (na primer ako se uoči zamućenost ili taloženje) treba odbaciti.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.