Prenessa® 4mg oralna disperzibilna tableta

Hipertenzija:

• Terapija hipertenzije kod odraslih.

Srčana insuficijencija:

• Terapija simptomatske srčane insuficijencije.

Stabilna koronarna arterijska bolest:

• Smanjenje rizika od iznenadnih kardioloških događaja kod pacijenata sa infarktom miokarda i/ili revaskularizacijomu anamnezi.

Doziranje

Doziranje treba individualno prilagoditi prema profilu pacijenta (videti odeljak 4.4) i vrednostima krvnog pritiska.

Hipertenzija:

Prenessa se može koristiti kao monoterapija ili u kombinaciji sa drugim antihipertenzivnim lekovima. Preporučena početna doza leka Prenessa je 4 mg, jednom dnevno, ujutru.

Kod pacijenata sa snažnom aktivnošću sistema renin-angiotenzin-aldosteron (naročito kod pacijenata sa renovaskularnom hipertenzijom, gubitkom tečnosti i elektrolita, srčanom dekompenzacijom ili teškom hipertenzijom) može doći do izrazitog pada krvnog pritiska nakon uzimanja početne doze. Kod ovih pacijenata preporučuje se inicijalna doza od 2 mg, a postupak uvođenja terapije treba da bude pod medicinskim nadzorom.

Obzirom da lek Prenessa jačine od 2 mg nije na raspolaganju, treba koristiti alternativne preparate perindoprila od 2 mg namenjene oralnoj upotrebi (npr. tablete).

Nakon mesec dana terapije, dnevna doza se može povećati na 8 mg, jednom dnevno.

Na početku terapije lekom Prenessa može doći do pojave simptomatske hipotenzije; verovatnoća je veća kod pacijenata koji istovremeno u terapiji primaju i diuretike. Savetuje se oprez, obzirom da kod ovih pacijenata može doći do gubitka tečnosti i elektrolita.

Ukoliko je to moguće, terapiju diureticima treba ukinuti 2 do 3 dana pre početka terapije lekom Prenessa (videti odeljak 4.4).

Kod hipertenzivnih pacijenata kod kojih nije moguće obustaviti primenu diuretika, početnu dozu leka Prenessa treba započeti dozom od 2 mg. Obzirom da navedeni lek jačine od 2 mg nije na raspolaganju, treba koristiti alternativne preparate perindoprila od 2 mg namenjene oralnoj upotrebi (npr. tablete). Potrebno je kontrolisati funkciju bubrega i koncentraciju kalijuma u serumu. Dalje doziranje leka Prenessa treba uskladiti sa individualnim odgovorom svakog pojedinačnog pacijenta uz praćenje krvnog pritiska.

Kod starijih pacijenata, terapiju treba početi dozom od 2 mg (obzirom da lek Prenessa jačine od 2 mg nije na raspolaganju, treba koristiti alternativne preparate perindoprila od 2 mg namenjene oralnoj upotrebi (npr. tablete)) koja se postepeno može povećati na 4 mg nakon mesec dana, a potom, ukoliko je to neophodno i u skladu sa stanjem bubrežne funkcije, na 8 mg (videti Tabelu 1.)

Simptomatska srčana insuficijencija:

Lek Prenessa se može davati u kombinaciji sa diureticima koji ne štede kalijum, glikozidima digitalisa i/ili beta blokatorima uz nadzor lekara, u početnoj dozi od 2 mg, ujutru. Obzirom da navedeni lek jačine od 2 mg nije na raspolaganju, treba koristiti alternativne preparate perindoprila od 2 mg namenjene oralnoj upotrebi (npr. tablete). Doza se može povećati za 2 mg u intervalu ne kraćem od dve nedelje na 4 mg, jednom dnevno, ukoliko pacijent dobro podnosi terapiju. Podešavanje doze se vrši individualno, na osnovu kliničkog odgovora pacijenta.

Kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom i drugih pacijenata koji su pod visokim rizikom (pacijenti sa oštećenom bubrežnom funkcijom i tendencijom nastanka elektrolitnog disbalansa, pacijenti na terapiji diureticima, kao i oni koji koriste vazodilatatore), terapiju započeti pod nadzorom lekara.

Kod pacijenata koji su pod visokim rizikom za razvoj simptomatske hipotenzije odnosno pacijenata sa gubitkom soli, sa ili bez hiponatremije, zatim pacijenata sa hipovolemijom ili onih koji u terapiji imaju snažnu terapiju diureticima, ova stanja treba korigovati, ukoliko je moguće, pre početka primene leka Prenessa. Krvni pritisak, funkciju bubrega i koncentraciju kalijum u serumu treba kontrolisati pre, ali i u toku terapije lekom Prenessa.

Stabilna koronarna arterijska bolest:

Početna doza leka Prenessa je 4 mg, jednom dnevno, tokom dve nedelje, a zatim povećati dozu na 8 mg, jednom dnevno, u zavisnosti od bubrežne funkcije i pod uslovom da je pacijent dobro podnosio dozu od 4 mg.

Kod starijih pacijenata se preporučuje doza od 2 mg, jednom dnevno, nedelju dana (obzirom da lek Prenessa jačine od 2 mg nije na raspolaganju, treba koristiti alternativne preparate perindoprila od 2 mg namenjene oralnoj upotrebi (npr. tablete)), a zatim 4 mg, jednom dnevno, naredne nedelje, pre nego što se doza poveća do najviših 8 mg, jednom dnevno, u zavisnosti od bubrežne funkcije (videti Tabelu 1: Prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega). Doza se može povećati samo ako se prethodna manja doza dobro podnosi.

Doziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega:

Doziranje leka Prenessa kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, treba da bude zasnovano na

klirensu kreatinina, kako je navedeno u Tabeli 1.

Tabela 1: Prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega

* Klirens dijalize perindoprilata je 70 mL/min.

Kod pacijenata na hemodijalizi, dozu leka treba uzeti nakon dijalize.

Doziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre:

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre nije potrebno prilagođavanje doze leka Prenessa (videti odeljak 4.4 i 5.2).

Pedijatrijska populacija

Primena leka Prenessa se ne preporučuje kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina zbog nedostatka podataka o bezbednosti i efikasnosti.

Trenutno raspoloživi podaci su opisani u odeljku 5.1, ali se ne može dati preporuka za doziranje. Stoga se ne preporučuje primena kod dece i adolescenata.

Način primene

Prenessa su oralno disperzibilne tablete namenjene oralnoj upotrebi.

Preporučuje se da se oralno disperzibilna tableta Prenessa uzima jednom dnevno, ujutro, pre obroka.

Oralno disperzibilnu tabletu Prenessa treba staviti u usta, na jezik, gde će se ona veoma brzo razložiti pod dejstvom pljuvačke, pa se može lako progutati. Može se uzimati sa tečnošću ili bez nje. Cela oralno disperzibilna tableta se teško uklanja iz usta. Pošto je oralno disperzibilna tableta krhka, treba je uzeti odmah po otvaranju blistera.

Oralno disperzibilne tablete Prenessa mogu se koristiti kao alternativa za tablete Prenessa kod pacijenata koji imaju poteškoće sa gutanjem tableta Prenessa (videti odeljak 5.2).

• Preosetljivost na perindopril terc-butilamin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku

6.1 ili na bilo koji drugi ACE inhibitor;

• Anamneza angioedema povezanog sa prethodnom terapijom ACE inhibitorom (videti odeljak 4.4);
• Hereditarni ili idiopatski angioedem;
• Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6);
• Istovremena upotreba leka Prenessa sa lekovima koji sadrže aliskiren je kontraindikovana kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1).
• Istovremena upotreba sa sakubitrilom/valsartanom (videti odeljke 4.4 i 4.5);
• Ekstrakorporalni tretmani koji dovode do kontakta krvi sa negativno naelektrisanim površinama (videti odeljak 4.5);
• Značajna bilateralna stenoza renalne arterije ili stenoza arterije kada postoji samo jedan funkcionalan bubreg (vidi odeljak 4.4).

Stabilna koronarna arterijska bolest:

Ukoliko se tokom prvog meseca terapije lekom Prenessa pojavi epizoda nestabilne angine pektoris (teška ili

blaža), treba obazrivo proceniti odnos koristi i rizika pre eventualnog nastavka primene leka Prenessa.

Hipotenzija:

Primena ACE inhibitora može izazvati pad krvnog pritiska. Simptomatska hipotenzija se retko javlja kod nekomplikovanih hipertenzivnih pacijenata, dok je češća kod pacijenata sa hipovolemijom nastalom usled primene diuretika, zatim ograničenog unosa soli, dijalize, dijareje ili povraćanja, ili kod onih sa izraženom renin zavisnom hipertenzijom (videti odeljak 4.5 i 4.8). Simptomatska hipotenzija se može javiti kod pacijenata sa simptomatskom insuficijencijom srca, sa ili bez pridružene renalne insuficijencije, ali je njena učestalost razvoja, obzirom na udruženost sa primenom visokih doza diuretika, hiponatremijom ili poremećajem funkcije bubrega daleko veća kod pacijenata sa teškom insuficijencijom srca. Pacijente sa povećanim rizikom za nastanak simptomatske hipotenzije, treba pažljivo pratiti prilikom uvođenja odnosno prilagođavanja doze leka (videti odeljke 4.2 i 4.8). Prethodno navedeno odnosi se i na pacijente sa ishemijskom bolešću srca ili cerebrovaskularnim bolestima, kod kojih prekomerni pad krvnog pritiska može dovesti do infarkta miokarda ili cerebrovaskularnog događaja.

Ukoliko se pojavi hipotenzija, pacijenta treba postaviti u ležeći položaj sa podignutim nogama i, ukoliko je neophodno, dati mu infuziju fiziološkog rastvora. Prolazne epizode hipotenzije ne predstavljaju kontraindikaciju za dalju terapijsku primenu leka Prenessa, koja se može nastaviti nakon stabilizacije krvnog pritiska posle povećanja volumena plazme.

Kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom koji imaju normalan ili nizak krvni pritisak, tokom terapije lekom Prenessa može doći do dodatnog sniženja sistemskog krvnog pritiska. Ovo dejstvo je očekivano i obično nije razlog za prekid terapije. Ukoliko hipotenzija postane simptomatska, neophodno je smanjiti dozu leka ili potpuno obustaviti njegovu dalju primenu.

Stenoza aortnog i mitralnog zaliska, hipertrofična kardiomiopatija:

Kao i ostale ACE inhibitore, lek Prenessa treba oprezno davati pacijentima sa mitralnom stenozom i opstrukcijom na izlazu iz leve komore (stenoza aortnog zalistka i hipertrofična kardiomiopatija).

Oštećenje funkcije bubrega:

U slučajevima oštećenja funkcije bubrega (klirens kreatinina < 60 mL/min), početna doza perindoprila treba da se prilagodi u skladu sa klirensom kreatinina (videti odeljak 4.2), a zatim u skladu sa odgovorom na terapiju. Rutinska kontrola vrednosti kalijuma i kreatinina treba da bude sastavni deo standardne medicinske prakse kod ovih pacijenata (videti odeljak 4.8).

Kod pacijenata sa simptomatskom srčanom insuficijencijom, hipotenzija izazvana primenom ACE inhibitora može dovesti do daljeg pogoršanja funkcije bubrega. Kod ovih pacijenata moguća je akutna renalna insuficijencija, obično reverzibilnog karaktera.

Kod pojedinih pacijenata sa bilateralnom stenozom bubrežnih arterija ili stenozom renalne arterije jedinog funkcionalnog bubrega lečenih ACE inhibitorima, primećeno je povećanje koncentracije uree u krvi i povećanje koncentracije kreatinina u serumu, obično, reverzibilno nakon prekida terapije, reverzibilnog karaktera. Ovakvi poremećaji posebno su mogući kod pacijenata sa renalnom insuficijencijom. Kod renovaskularne hipertenzije postoji veći rizik za razvoj ozbiljne hipotenzije i renalne insuficijencije, shodno čemu terapiju treba započeti pod strogim medicinskim nadzorom, niskim dozama i pažljivim titriranjem doze. Pošto terapija diureticima može doprineti navedenom stanju, primenu diuretika u tom slučaju treba obustaviti, ukoliko se uvodi perindopril, a bubrežnu funkciju treba pratiti tokom prvih nedelja terapije lekom Prenessa.

Kod nekih pacijenata sa hipertenzijom bez vidljivih simptoma već postojećeg vaskularnog oboljenja bubrega može doći do manjeg i prolaznog porasta koncentracija uree u krvi i kreatinina u serumu, najčešće blagog i prolaznog, naročito u slučajevima kada se lek Prenessa daje istovremeno sa diureticima. Ovako nešto se češće dešava kod pacijenata sa prethodno postojećom bubrežnom insuficijencijom, kada je i neophodno redukovati dozu i/ili ukinuti dalju primenu diuretika i/ili leka Prenessa.

Pacijenti na hemodijalizi:

Kod pacijenata na dijalizi sa membranama visoke propustljivosti koji su istovremeno na terapiji ACE inhibitorima, prijavljene su anafilaktoidne reakcije. Kod tih pacijenata treba uzeti u obzir promenu antihipertenzivnog leka ili promenu tipa dijalizne membrane.

Transplantacija bubrega:

Ne postoje iskustva u pogledu primene leka Prenessa kod pacijenata kod kojih je nedavno izvršena transplantacija bubrega.

Renovaskularna hipertenzija:

Kod pacijenata sa bilateralnom stenozom renalne arterije ili stenozom arterije jednog funkcionalnog bubrega koji su na terapiji ACE inhibitorima, postoji povećan rizik od nastanka hipotenzije i bubrežne insuficijencije (videti odeljak 4.3). Terapija diureticima može biti faktor koji će doprineti tome. Gubitak bubrežne funkcije može biti praćen samo manjim promenama u koncentraciji kreatinina u serumu, čak i kod pacijenata sa unilateralnom stenozom renalne arterije.

Preosetljivost/angioedem:

Angioedem lica, ekstremiteta, usana, mukoznih membrana, jezika, glotisa i/ili larinksa retko je zabeležen kod pacijenata koji su na terapiji ACE inhibitorima, uključujući i perindopril (videti odeljak 4.8.). Edemi se mogu javiti u bilo kom periodu terapije. U takvim slučajevima perindopril treba odmah obustaviti i započeti odgovarajuće praćenje pacijentasve do potpunog povlačenja simptoma. Otoci samo lica i usana obično prolaze bez terapije, mada se antihistaminici daju za ublažavanje simptoma.

Angioedem povezan sa otokom larinksa može imati fatalan ishod. Kod edema jezika, glotisa ili larinksa koji mogu dovesti do opstrukcije disajnih puteva, treba odmah primeniti hitnu terapiju, koja može uključiti primenu adrenalina i obezbediti prohodnost disajnih puteva.

Neophodan je intenzivniji monitoring pacijenta do potpunog i trajnog povlačenja simptoma.

Kod pacijenata sa anamnezom angioedema koji nije povezan sa terapijom ACE inhibitorima, postoji veći rizik od pojave angioedema tokom terapije ACE inhibitorom (videti odeljak 4.3).

Retko je prijavljivan intestinalni angioedem kod pacijenata koji su na terapji ACE inhibitorima. Kod ovih pacijenata se javio bol u stomaku (sa ili bez mučnine i povraćanja); u nekim slučajevima nije bilo prethodnog oticanja lica i vrednosti C-1 esteraze su bile normalne. Angioedem je dijagnostifikovan procedurama koje uključuju CT abdomena, ultrazvuk ili tokom hirurške intervencije i simptomi se povlače nakon prekida terapije ACE inhibitorima.

Intestinalni angioedem treba uključiti u diferencijalnu dijagnozu kod pacijenata koji prijavljuju bol u abdomenu, a koji su na terapiji ACE inhibitorima.

Kombinovana primena perindoprila sa sakubitrilom/valsartanom je kontraindikovana zbog povećanog rizika od angioedema (videti odeljak 4.3). Terapija sa sakubitrilom/valsartanom ne sme se započeti pre navršenih 36 sati od poslednje doze perindoprila. Ukoliko je terapija sa sakubitrilom/valsartanom obustavljena, terapija perindoprilom ne sme se započeti pre navršenih 36 sati od poslednje doze sakubitrila/valsartana (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Istovremena primena ACE inhibitora sa NEP inhibitorima (inhibitori neutralne endopeptidaze, npr. racekadotril), takođe može povećati rizik za nastanak angioedema (videti odeljak 4.5). Stoga, potrebna je pažljiva procena odnosa korist-rizik, pre započinjanja terapije sa NEP inhibitorima (npr. racekadotril) kod pacijenata koji uzimaju perindopril.

Istovremena primena inhibitora mTOR-a (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus):

Pacijenti koji su na istovremenoj terapiji mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) mogu imati povećan rizik od nastanka angioedema (npr. oticanje disajnih puteva ili jezika, sa ili bez oštećenja respiratorne funkcije) (videti odeljak 4.5).

Anafilaktoidne reakcije za vreme afereze lipoproteina male gustine (LDL afereze):

Kod pacijenata koji u terapiji imaju ACE inhibitore u toku LDL afereze sa dekstran-sulfatom, u pojedinim slučajevima može doći do pojave životno ugrožavajuće anafilaktoidne reakcije. Ove reakcije mogu se izbeći

privremenim prekidom terapije ACE inhibitorima pre svake afereze.

Anafilaktoidne reakcije tokom desenzibilizacije:

Kod pacijenata koji primaju ACE inhibitore a koji su podvrgnuti terapijskom postupku desenzitizacije na otrov opnokrilaca (npr. ose ili pčele), mogu se javiti anafilaktoidne reakcije. Kod ovih pacijenata, ove reakcije se mogu izbeći privremenim prekidom terapije ACE inhibitorima, ali se mogu ponovo javiti zbog nehotične ponovne primene leka.

Insuficijencija jetre:

Retko, primena ACE inhibitora je bila povezana sa sindromom koji počinje holestatskom žuticom koja progredira u fulminantnu hepatičku nekrozu i ponekad smrt. Mehanizam ovog sindroma još uvek nije razjašnjen. Pacijenti koji su na terapiji ACE inhibitorima a kod kojih je došlo do žutice ili do povećanja vrednosti enzima jetre, treba da prestanu sa uzimanjem ACE inhibitora i da budu adekvatno medicinski zbrinuti (videti odeljak 4.8).

Neutropenija/agranulocitoza/trombocitopenija/anemija:

Kod pacijenata koji primaju ACE inhibitore zabeleženi su slučajevi neutropenije/agranulocitoze, trombocitopenije i anemije. Kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega i bez drugih komplikujućih faktora, neutropenija se retko javlja. Perindopril treba sa posebnim oprezom koristiti kod pacijenata sa kolagenom vaskularnom bolešću krvnih sudova, zatim pacijenata koji su na imunosupresivnoj terapiji, terapiji alopurinolom ili prokainamidom, kao i kod onih sa prisutnom kombinacijom pomenutih faktora rizika, naročito ukoliko već postoji oštećenje funkcije bubrega. Kod pojedinih od pomenutih pacijenata mogu se razviti teške infekcije koje, ponekad, slabo reaguju na intenzivnu antibiotsku terapiju. Ukoliko se kod takvih pacijenata primenjuje perindopril, potrebno je periodično praćenje broja leukocita, a pacijentima se savetuje da prijave svaki znak koji može ukazati na infekciju (npr. bol u grlu, povišena telesna temperatura).

Rasa:

ACE inhibitori učestalije dovode do razvoja angioedema kod pacijenata crne rase u odnosu na pripadnike ostalih rasa. Kao i drugi ACE inhibitori, perindopril je terapijski manje efikasan u sniženju krvnog pritiska kod pripadnika crne populacije u odnosu na ostale populacije, najverovatnije usled veće prevalencije niske vrednosti renina kod hipertenzivnih pacijenata crne populacije.

Kašalj:

Zabeleženi su slučajevi pojave kašlja tokom primene ACE inhibitora. Kašalj je neproduktivan, uporan i povlači se nakon prekida primene ACE inhibitora. Kašalj uzrokovan primenom ACE inhibitora treba razmotriti kao deo diferencijalne dijagnoze kašlja.

Hirurške intervencije/anestezija:

Kod pacijenata koji se podvrgavaju većim hirurškim intervencijama ili će primati anestetike koji izazivaju hipotenziju, lek Prenessa može da, usled kompenzatornog oslobađanja renina, blokira stvaranje angiotenzina

II. Shodno navedenom, terapiju lekom Prenessa treba prekinuti jedan dan pre hirurške intervencije. Ukoliko se pojavi hipotenzija kao rezultat pomenutog mehanizma, može se korigovati povećanjem volumena plazme.

Hiperkalemija:

Kod pojedinih pacijenata koji su bili na terapiji ACE inhibitorima, uključujući i perindopril, zabeleženo je povećanje koncentracije kalijuma u serumu. Pacijenti kod kojih postoji rizik za razvoj hiperkalemije uključuju one sa bubrežnom insuficijencijom, pogoršanjem funkcije bubrega, godinama života (>70 godina), dijabetes melitusom, interkurentnim događajima, pre svega dehidratacijom, akutnom srčanom dekompenzacijom, metaboličkom acidozom, istovremenom primenom diuretika koji štede kalijum (npr.spironolakton, eplerenon, triamteren ili amilorid), suplemenata kalijuma ili zamena za so koje sadrže kalijum; ili one pacijente koji uzimaju druge lekove koji dovode do povećanja koncentracije kalijuma u serumu (npr. heparin, kotrimoksazol takođe poznat kao trimetoprim/sulfametoksazol). Primena suplemenata kalijuma, diuretika koji štede kalijum, ili zamena za so koje sadrže kalijum, naročito kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, može dovesti do značajnog povećanja koncentracije kalijuma u serumu.

Hiperkalemija može uzrokovati ozbiljne, ponekad fatalne aritmije. Ukoliko se istovremena primena gore

navedenih lekova smatra prikladnom, treba ih primenjivati sa oprezom i uz redovno praćenje koncentracija kalijuma u serumu (videti odeljak 4.5).

Pacijenti sa dijabetesom:

Kod pacijenata sa dijabetesom koji koriste oralne antidijabetike ili insulin, tokom prvih meseci terapije ACE inhibitorima treba pažljivo pratiti vrednosti glikemije (videti odeljak 4.5).

Litijum:

Istovremena primena litijuma i perindoprila se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Diuretici koji štede kalijum, suplementi kalijuma ili zamena za kuhinjsku so sa kalijumom: Istovremena primena perindoprila i diuretika koji štede kalijum, suplemenata kalijuma ili zamena za kuhinjsku so koje sadrže kalijum se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS):

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena povećava rizik od nastanka hipotenzije, hiperkalemije i smanjenja funkcije bubrega (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju). Stoga, dvostruka blokada RAAS-a putem kombinovane primene ACE-inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena se ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ako se terapija dvostrukom blokadom smatra apsolutno neophodnom, može se sprovesti samo pod nadzorom lekara specijaliste i uz redovno praćenje funkcije bubrega, koncentracije elektrolita i vrednosti krvnog pritiska. ACE inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II ne treba istovremeno primeniti kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Primarni aldosteronizam:

Pacijenti sa primarnim hiperaldosteronizmom generalno ne reaguju na antihipertenzivne lekove koji deluju putem inhibicije sistema renin-angiotenzin. Zbog toga se ne preporučuje upotreba ovog leka.

Trudnoća:

Primenom ACE inhibitora ne treba započinjati u trudnoći, osim ukoliko se nastavak terapije ACE inhibitorom smatra neophodnim. Pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prevesti na alterantivne antihipertenzivne lekove za koje postoji jasno pokazan bezbedonosni profil u trudnoći. Kada se utvrdi trudnoća, terapiju ACE inhibitorima treba odmah prekinuti i, ukoliko je moguće, započeti sa primenom adekvatne alternativne antihipertenzivne terapije (videti odeljak 4.3 i 4.6).

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Prenessa sadrži aspartam (E951), izvor fenilalanina. Može biti štetan za osobe sa fenilketonurijom.

Podaci iz kliničkih studija pokazuju da je dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) putem kombinovane primene ACE-inhibitora, blokatora receptora za angiotenzin II ili aliskirena, povezana sa većom frekvencom neželjenih događaja poput hipotenzije, hiperkalemije i smanjene funkcije bubrega (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju) u poređenju sa upotrebom samo jednog leka koji deluje na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Lekovi koji indukuju hiperkalemiju:

Neki lekovi ili terapeutske klase mogu povećati učestalost hiperkalemije: aliskiren, soli kalijuma, diuretici koji štede kalijum, ACE inhibitori, antagonisti angiotenzin II receptora, nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), heparini, imunosupresivni lekovi kao što su ciklosporin ili takrolimus, trimetoprim, kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol). Kombinacija ovih lekova povećava rizik od hiperkalemije.

Kontraindikovana istovremena primena (videti odeljak 4.3):

Aliskiren:

Kod pacijenata sa dijabetesom ili renalnom insuficijencijom, povećan je rizik od hiperkalemije, pogoršanja

funkcije bubrega i kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta.

Ekstrakorporalne terapije:

Ekstrakorporalne terapije dovode do kontakta krvi sa negativno naelektrisanim površinama kao što su dijaliza ili hemofiltracija sa određenim membranama visoke propustljivosti prolaza (npr. poliakrilonitril membrane) i afereze lipoproteina niske gustine sa dekstran sulfatom usled čega je povećan rizik od teških anafilaktoidnih reakcija (videti odeljak 4.3). Ako je takva terapija potrebna, treba razmotriti upotrebu drugog tipa membrane za dijalizu ili antihipertenzivnog leka iz druge grupe.

Sakubitril/valsartan:

Istovremena primena perindoprila sa sakubitrilom/valsartanom je kontraindikovana jer istovremena inhibicija neprilizina i angiotenzin konvertujućeg enzima može povećati rizik od pojave angioedema. Terapija sakubitrilom/valsartanom se ne sme započeti 36 sati od uzimanja poslednje doze perindoprila. Terapija perindoprilom ne sme se započeti 36 sati od poslednje doze sakubitrila/valsartana (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Istovremena upotreba koja se ne preporučuje (videti odeljak 4.4):

Aliskiren:

Rizik od hiperkalemije, pogoršanja funkcije bubrega i kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta je povećan, i to ne samo kod dijabetičara i pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Istovremena primena ACE inhibitora i blokatorom receptora angiotenzina:

Podaci iz literature su pokazali da kod pacijenata sa ustanovljenom arterosklerozom, srčanom insuficijencijom ili dijabetesom sa oštećenjem ciljnih organa, istovremena terapija sa ACE inhibitorom i blokatorom receptora angiotenzina je povezana sa većom učestalošću hipotenzije, sinkope, hiperkalemije i pogoršanja funkcije bubrega (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju) u poređenju sa primenom samo jednog leka koji deluje na renin-angiotenzin-aldosteron sistem. Dvostruka blokada (npr. kombinacija ACE inhibitora sa antagonistom receptora angiotenzina II), treba biti ograničena na pojedinačne slučajeve uz pažljivo praćenje funkcije bubrega, koncentracije kalijuma i vrednosti krvnog pritiska.

Estramustin:

Rizik od povećanja neželjenih dejstava kao što je angioneurotski edem (angioedem).

Kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol)

Pacijenti koji istovremeno upotrebljavaju kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol), mogu imati povećan rizik od nastanka hiperkalemije (videti odeljak 4.4).

Diuretici koji štede kalijum (npr. triamteren amilorid), soli kalijuma :

Hiperkalemija (potencijalno letalna) naročito u kombinaciji sa oštećenjem funkcije bubrega (aditivno hiperkalemijsko dejstvo).

Kombinacija perindoprila sa gore-pomenutim lekovima nije preporučljiva (videti odeljak 4.4). Ukoliko je istovremena primena neophodna , treba ih primenjivati sa oprezom i uz redovno praćenje koncentracije kalijuma u serumu. Za primenu spironolaktona kod srčane insuficijencije, pogledati tekst u nastvaku.

Litijum:

Reverzibilni porast koncentracije litijuma u serumu i pojava toksičnosti zabeleženi su u slučajevima istovremene primene litijuma sa ACE inhibitorima. Ne preporučuje se istovremena primena perindoprila sa litijumom, izuzev ukoliko se ovakva kombinacija ne smatra neophodnom, kada koncentraciju litijuma u krvi treba pažljivo pratiti i kontrolisati (videti odeljak 4.4).

Uporedna primena koja zahteva poseban oprez:

Antidijabetici (insuluni, oralni hipoglikemijski lekovi):

Epidemioloske studije su pokazale da konkomitantna upotreba ACE inhibitora i antidijabetika (insulini, oralni hipoglikemici) moze dovesti do pojačanja hipoglikemijskog efekta sa rizikom od pojave

hipoglikemije. Ovaj fenomen se izgleda verovatnije javlja tokom prvih nedelja kombinovane terapije i kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega

Baklofen:

Povećano antihipertenzivno dejstvo. Potrebno je praćenje vrednosti krvnog pritiska i prilagođavanje doze antihipertenzivnog leka, ukoliko je neophodno.

Diuretici koji ne štede kalijum:

Pacijenti koji primaju diuretike, naročito oni kod kojih je smanjena zapremina cirkulišuće tečnosti i/ili konentracija elektrolita, mogu iskusiti prekomerno smanjenje krvnog pritiska nakon započinjanja terapije sa ACE inhibitorom. Mogućnost pojave hipotenzivnog dejstva može se smanjiti prekidom primene diuretika, povećanim unosom tečnosti ili soli pre početka terapije malimi rastućim dozama perindoprila.

Kod arterijske hipertenzije, kada je prethodna terapija mogla uzrokovati smanjenje volumena/koncentracije elektrolita, diuretik mora biti isključen iz terapije pre započinjanja terapije ACE inhibitorom. U tom slučaju diuretici koji ne štede kalijum mogu se kasnije ponovo uvesti u terapiju ili se doziranje ACE inhibitora mora započeti sa manjim dozama koje se postepeno povećavaju.

Kod kongestivne srčane insuficijencije lečene diureticima, terapiju ACE inhibitorom treba započeti sa veoma malom dozom, ako je moguće nakon smanjenja doze diuretika koji ne štede kalijum.

U svakom slučaju, funkcija bubrega (vrednost kreatinina) mora biti praćena tokom prvih par nedelja terapije ACE inhibitorom.

Diuretici koji štede kalijum (eplerenon, spironolakton):

U slučaju terapije eplerenonom ili spironolaktonom u dozama od 12,5 mg do 50 mg na dan uz malu dozu ACE inhibitora :

Kod pacijenata sa II-IV stadijumom srčane insuficijencije (NYHA) sa ejekcionom frakcijom <40%, koji su prethodno bili na terapiji ACE infibitorima i diureticima Henleove petlje, postoji povećan rizik od potencijalno letalne hiperkalemije, naročito u slučaju nepridržavanja propisanih preporuka za ovu kombinaciju.

Pre započinjanja terapije ovom kombinacijom treba treba isključiti postojanje hiperkalemije i oštećenja funkcije bubrega.

Preporučuje se pažljivo praćenje kalemije i kreatinemije od prvog meseca terapije jednom nedeljno na početku, pa zatim jednom mesečno.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), uključući acetilsalicilnu kiselinu ≥ 3 g/dan:

Kada se ACE inhibitori uzimaju istovremeno sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (pr. acetilsalicilna kiselina u antiinflamatornom doznom režimu, COX-2 inhibitori i neselektivni NSAIL), može doći do slabljenja antihipertenzivnog dejstva. Konkomitantna upotreba ACE inhibitora i NSAIL može dovesti do pogoršanja funkcije bubrega, uključujući moguću akutnu bubrežnu insuficijenciju i povećanje koncentracije kalijuma u serumu, posebno kod starijih pacijenata sa već oslabljenom funkcijom bubrega. Ovu kombinaciju treba primeniti uz oprez, naročito kod starijih pacijenata. Pacijenti bi trebalo da budu adekvatno hidrirani i trebalo bi razmotriti praćenje funkcije bubreganakon započinjanja konkomitantne terapije i periodično tokom terapije.

Racekadotril

Poznato je da ACE inhibitori (npr. perindopril) mogu da izazovu angioedem. Ovaj rizik može biti povećan pri istovremenoj primeni racekadotrilom (lek koji se primenjuje kod akutne dijareje).

mTOR inhibitori (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus)

Pacijenati koji istovremeno uzimaju terapiju inhibitorima mTOR-a mogu imati povećan rizik od nastanka angioedema (videti odeljak 4.4).

Istovremena primena koja zahteva posebnu pažnju:

Antihipertenzivni lekovi i vazodilatatori:

Konkomitantnom primenom ovih lekova može se povećati hipotenzivno dejstvo perindoprila. Konkomitantnom primenom sa nitroglicerinom i drugim nitratima ili drugim vazodilatatorima može još više da snizi krvni pritisak.

Gliptini (linagliptin, saksagliptin, sitagliptin, vildagliptin):

Postoji povećan rizik od pojave angioedema usled smanjenja aktivnosti dipeptidil peptidaze IV (DPP-IV) uzrokovane gliptinima kod pacijenata koji primenjuju ACE inhibitor.

Triciklični antidepresivi/antipsihotici/anestetici:

Istovremena upotreba određenih anestetika, tricikličnih antidepresiva i antipsihotika sa ACE inhibitorima može izazvati dodatno sniženje krvnog pritiska (videti odeljak 4.4).

Simpatikomimetici:

Simpatikomimetici mogu smanjiti antihipertenzivno dejstvo ACE inhibitora.

Soli zlata:

Kod pacijenata na terapiji injektibilnim zlatom (natrijum-aurotiomalat) i konkomitantnoj terapiji ACE inhibitorom uključujući i perindopril retko su prijavljivane nitroidne reakcije (simptomi obuhvataju crvenilo lica, mučninu, povraćanje i hipotenziju).

Trudnoća

Epidemiološki podaci vezani za rizik od teratogenosti nakon izlaganja ACE inhibitorima tokom prvog trimestra trudnoće nisu ubedljivi za donošenje zaključaka, međutim, povećanje rizika se ne može potpuno isključiti. Osim u slučajevima kada je terapija ACE inhibitorima neophodna, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prevesti na druge alterantivne antihipertenzivne lekove sa jasno pokazanim bezbedonosnim profilom za primenu u trudnoći. Kada se dijagnostikuje trudnoća, terapiju ACE inhibitorima treba odmah prekinuti i, ukoliko je moguće, treba započeti sa alternativnom terapijom.

Poznato je da izloženost ACE inhibitorima u toku drugog i trećeg trimestra trudnoće izaziva fetotoksičnosti kod ljudi (smanjena bubrežna funkcija, oligohidramnion, usporeno okoštavanje lobanje) i neonatalnu toksičnosti (bubrežna insuficijencija, hipotenzija, hiperkalemija) (videti odeljak 5.3).

Ukoliko je do izloženosti ACE inhibitorima došlo od drugog trimestra trudnoće, preporučuje se ultrazvučna provera bubrežne funkcije i lobanje fetusa. Odojčad čije su majke uzimale ACE inhibitore tokom trudnoće, potrebno je pažljivo pratiti zbog pojave hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Dojenje

Obzirom da nema dostupnih podataka o upotrebi perindoprila tokom dojenja, njegova upotreba se ne preporučuje tokom dojenja, već se prednost daje alternativnoj terapijskoj opciji sa boljim bezbedonosnim profilom tokom dojenja, naročito u slučajevima dojenja novorođenčadi i prevremeno rođenih beba.

Plodnost:

Nije bilo dejstava na reproduktivnu sposobnost ili plodnost.

Peridopril nema direktan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, ali individualne reakcije nastale kao posledica niskog krvnog pritiska, mogu se javiti kod nekih pacijenata, naročito na

početku terapije ili u kombinaciji sa drugim antihipertenzivnim lekovima.

Kao rezultat toga, sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama može biti narušena.

• Sažetak bezbednosnog profila;

Bezbednosni profil perindoprila je u skladu sa bezbednosnim profilom ACE inhibitora:

Najčešća neželjena dejstva koja su zabeležena u kliničkim ispitivanjima i koja su primećena kod perindoprila su: ošamućenost, glavobolja, parestezija, vrtoglavica, poremećaji vida, tinitus, hipotenzija, kašalj, dispneja, abdominalni bol, konstipacija, dijareja, disgeuzija, dispepsija, mučnina, povraćanje, pruritus, osip, grčevi mišića i astenija.

• Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sledeća neželjena dejstva zabeležena su tokom kliničkih ispitivanja i/ili postmarketinškog perioda primene perindoprila, razvrstana su po učestalosti u sledeće grupe (Tabela 2):

- veoma često (≥ 1/10),

- često (≥ 1/100 do < 1/10),

- povremeno (≥ 1/1.000 do < 1/100),

- retko (≥ 1/10.000 do < 1/1.000),

- veoma retko (< 1/10.000),

- nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Tabela 2. Učestalost neželjenih dejstava na pojedine sisteme organa:

*Učestalost izračunata iz kliničkih ispitivanja za neželjena dejstva detektovana iz spontanih prijava

Slučajevi SIADH su prijavljeni pri upotrebi drugih ACE inhibitora. SIADH se može smatrati veoma retkom, ali mogućom komplikacijom povezanom sa terapijom ACE inhibitorima, uključujući perindopril.

Klinička ispitivanja:

Tokom randomizovane EUROPA studije, prikupljeni su samo podaci o ozbiljnim neželjenim događajima. Kod malog broja pacijenata javila su se ozbiljna neželjena dejstva: 16 (0,3%) od 6122 pacijenata koji su primali perindopril i 12 (0,2%) od 6107 pacijenata koji su primali placebo. Kod pacijenata lečenih perindoprilom, hipotenzija je primećena kod 6 pacijenata, angioedem kod 3 pacijenta, a iznenadni srčani zastoj kod 1 pacijenta. Više pacijenata se povuklo iz ispitivanja zbog kašlja, hipotenzije ili drugih vidova intolerancije na perindopril (6,0% (n=366)), u odnosu na pacijente koji su dobijali placebo 2,1% (n=129).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Podaci o predoziranju kod ljudi su ograničeni. Simptomi/znaci predoziranja ACE inhibitorima mogu biti hipotenzija, cirkulatorni šok, disbalans elektrolita, bubrežnu insuficijenciju, hiperventilacija, tahikardiju, palpitacije, bradikardija, vrtoglavica, anksioznost i kašalj.

Terapija

Preporučena terapija u slučaju predoziranja je primena intravenske infuzije fiziološkog rastvora. Ukoliko dođe do hipotenzije, pacijenta postaviti u ležeći položaj sa podignutim nogama. Ukoliko je to moguće, treba razmotriti terapiju infuzijom angiotenzina II i/ili intravenskih kateholamina.

Perindoprilat, aktivni oblik perindoprila, može se eliminisati hemodijalizom (videti odeljak 4.4).

Kod bradikardije rezistentne na terapiju, može se ugraditi pejsmejker. Potrebno je kontinuirano praćenje vitalnih znakova, elektrolita u serumu i koncentracije kreatinina.

Farmakoterapijska grupa: Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE), monokomponentni

ATC šifra: C09AA04

Mehanizam dejstva

Perindopril je inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) koji konvertuje angiotenzin I u angiotenzin II. Angiotenzin konvertujući enzim, odnosno kinaza je egzopeptidaza koja omogućava konverziju angiotenzina I u vazokonstriktorni angiotenzin II, što dovodi do degradacije vazodilatatornog

bradikinina u neaktivni heptapeptid. Inhibicija ACE rezultira smanjenjem vrednosti angiotenzina II u plazmi, što dovodi do povećanja aktivnosti renina u plazmi (inhibicijom negativne povratne sprege oslobađanja renina) i smanjenom sekrecijom aldosterona. Pošto ACE inaktivira bradikinin, sama inhibicija ACE takođe dovodi do povećane aktivnosti cirkulišućeg i lokalnog kalikrein-kininskog sistema (samim tim aktivacije prostaglandinskog sistema). Moguće je da ovaj mehanizam doprinosi dejstvu ACE inhibitora na sniženje krvnog pritiska i delom je odgovoran za određene neželjene efekte (npr. kašalj).

Perindopril deluje preko svog aktivnog metabolita, perindoprilata. Drugi metaboliti ne pokazuju inhibiciju ACE aktivnosti u in vitro uslovima.

Klinička efikasnost i bezbednost

Hipertenzija

Perindopril je aktivan kod svih stadijuma hipertenzije: blage, umerene ili teške. Sniženje sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska primećeno je i u ležećem i u stojećem položaju. Perindopril smanjuje periferni vaskularni otpor, što rezultira smanjenjem krvnog pritiska odnosno povećanjem perifernog protoka krvi, bez uticaja na srčanu frekvencu.

Protok krvi kroz bubrege po pravilu se povećava, dok brzina glomerularne filtracije (GFR) obično ostaje nepromenjena.

Maksimalni antihipertenzivni efekat se postiže nakon 4 do 6 časova od primene pojedinačne doze, a održava se najmanje 24 časa; raspon aktivnosti se kreće od 87% do 100% od maksimalnih dejstava.

Smanjenje krvnog pritiska realizuje se veoma brzo. Kod pacijenata kod kojih je postignut pozitivan odgovor na terapiju, normalizacija se postiže u roku od mesec dana i održava se bez razvoja tahifilakse. Prekid terapije ne dovodi do rebound efekta (reaktivne hipertenzije).

Perindopril smanjuje hipertrofiju leve komore.

Perindopril poseduje vazodilatatorne osobine, obnavlja elastičnost velikih arterijskih krvnih sudova i redukuje hipertrofiju leve komore, a u kombinaciji sa tiazidnim diureticima ostvaruje sinergistički efekat i smanjuje rizik za nastanak hipokalijemije uzrokovane terapijom samih diuretika.

Srčana insuficijencija

Perindopril smanjuje srčani rad, tako što smanjuje prethodno opterećenje opterećenje (engl. pre-load) i naknadno opterećenje (engl. after-load) srca.

Studije sprovedene na pacijentima sa srčanom insuficijencijom su pokazale sledeće:

• smanjenje pritiska punjenja u levoj i desnoj komori,
• smanjenje ukupnog perifernog vaskularnog otpora,
• povećanje minutnog volumena srca i poboljšanje srčanog indeksa.

U komparativnim studijama, inicijalna primena perindoprila od 2 mg, kod pacijenata sa blagom do umerenom srčanom insuficijencijom nije bila povezana sa značajnom redukcijom krvnog pritiska u poređenju sa placebom.

Pacijenti sa stabilnom koronarnom arterijskom bolešću:

EUROPA studija je bila multicentrična, internacionalna, randomizovana, dvostruko-slepa, placebo kontrolisana klinička studija koja je trajala 4 godine.

Studija je obuhvatala 12218 pacijenata starijih od 18 godina koji su metodom slučajnog izbora bili podeljeni u grupu koja je dobijala 8 mg perindoprila (n=6110) ili placebo grupu (n=6108). Pacijenti su bolovali od koronarne arterijske bolesti bez kliničkih znakova srčane insuficijencije. Od ukupnog broja, 90% pacijenata imalo je infarkt miokarda i/ili koronarnu revaskularizaciju.

Većina ispitanika je primala ispitivani lek uz konvencionalnu terapiju koja uključuje inhibitore agregacije trombocita, hipolipemike i beta blokatore. Osnovni kriterijumi efikasnosti bili su smanjenje kardiovaskularnog mortaliteta, nefatalnih infarkta miokarda i/ili srčanih zastoja sa uspešnom reanimacijom. Terapija perindopril terc-butilaminom u dozi od 8 mg jednom dnevno dovela je do značajnog apsolutnog

smanjenja primarnog parametra praćenja ishoda za 1,9% (smanjenje relativnog rizika za 20%, 95%CI [9,4; 28,6]-p<0,001).

Kod pacijenata sa anamnezom infarkta miokarda i/ili revaskularizacijom, zabeleženo je apsolutno smanjenje od 2,2%, što odgovara RRR od 22,4% (95%CI [12,0; 31,6 ]-p<0,001) primarnog parametra praćenja ishoda u odnosu na placebo.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene perindoprila kod dece i adolescenata uzrasta ispod 18 godina nisu ustanovljeni.

U otvorenoj, nekomparativnoj kliničkoj studiji sa 62 hipertenzivna pacijenta od 2 do 15 godina sa brzinom glomerularne filtracije > 30 mL/min/1,73 m2, pacijenti su dobijali perindopril u prosečnoj dozi od

0,07 mg/kg. Ove doze su individualizovane u skladu sa profilom pacijenta i odgovorom krvnog pritiska do maksimalne doze od 0,135 mg/kg/dan.

59 pacijenata je završilo ispitivanje u periodu od 3 meseca, a 36 pacijenata je učestvovalo tokom produženog perioda studije, tj.bili su praćeni najmanje 24 meseca (prosečno trajanje studije: 44 meseca).

Sistolni i dijastolni krvni pritisak je ostao stabilan od uključivanja do poslednje procene kod pacijenata koji su prethodno uzimali antihipertenzivnu terapiju i smanjio se kod prethodno nelečenih pacijenata.

Više od 75% dece je imalo sistolni i dijastolni krvni pritisak ispod 95-og percentila na poslednjoj proceni. Bezbednost je bila u skladu sa poznatim bezbednosnim profilom perindoprila.

Podaci iz kliničkih ispitivanja dvostruke blokade renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)

Dva velika, randomizovana, kontrolisana ispitivanja ONTARGET (engl. ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl. The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes) ispitivala su primenu kombinacije ACE-inhibitora i blokatora receptora angiotenzina II.

Studija ONTARGET je sprovedena na pacijentima sa kardiovaskularnim ili cerebrovaskularnim oboljenjem ili sa dijabetes melitusom tipa 2 udruženim sa potvrđenim oštećenjem ciljnih organa u anamnezi. Studija VA NEPHRON-D je sprovedena kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 i dijabetesnom nefropatijom.

Ove studije nisu pokazale značajne korisne efekte na renalni i/ili kardiovaskularni ishod i mortalitet, dok je uočen povećan rizik za nastanak hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije u poređenju sa monoterapijom. Uzimajući u obzir njihove slične farmakodinamske osobine, ovi rezultati su takođe relevantni i za druge ACE inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II.

Prema tome, ACE inhibitore i blokatore receptora angiotenzina II ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Dizajn studije ALTITUDE (engl. Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) imao je za cilj ispitivanje koristi od dodavanja aliskirena standardnoj terapiji ACE inhibitorom ili blokatorom receptora angiotenzina II kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2 i hroničnim oboljenjem bubrega, kardiovaskularnim oboljenjem ili sa oba oboljenja. Studija je rano prekinuta, jer je uočen povećan rizik od nastanka neželjenih ishoda. Smrtnost usled kardiovaskularnih događaja i moždani udar bili su češći u grupi koja je dobijala aliskiren u odnosu na grupu koja je dobijala placebo, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i poremećaj renalne funkcije) su mnogo češće prijavljivani u grupi koja je dobijala aliskiren u odnosu na grupu koja je dobijala placebo.

Oralno disperzibilne tablete Prenessa predstavljaju bioekvivalent tableta Prenessa, sa sličnim stepenom i obimom resorpcije. Oralno disperzibilne tablete Prenessa mogu se koristiti kao adekvatna alternativa tabletama Prenessa.

Resorpcija

Posle oralne primene perindopril se brzo resorbuje.

Vreme postizanja maksimalne koncentracije perindoprila u plazmi iznosi 1sat.

Perindopril je prolek. 27% primenjene doze perindoprila dospeva u krvotok kao aktivni metabolit perindoprilat. Pored aktivnog perindoprilata, postoji još pet neaktivnih metabolita perindoprila. Maksimalne koncentracije perindoprilata u plazmi se postižu za 3-4 sata.

Pošto unos hrane smanjuje konverziju u perindoprilat, a time i bioraspoloživost, perindopril treba primenjivati oralno kao pojedinačnu dnevnu dozu, ujutru, pre obroka.

Pokazan je linearni odnos između doze perindoprila i njegove izloženosti u plazmi.

Distribucija

Volumen distribucije perindoprila je prosečno 0,2 L/kg za nevezani perindoprilat. Vezivanje za proteine plazme je oko 20%, uglavnom za angiotenzin konvertujući enzim, ali je zavisno od koncentracije.

Eliminacija

Perindoprilat se izlučuje putem urina, a poluvreme eliminacije nevezane frakcije je oko 17 sati; pa se stanje ravnoteže postiže tokom četiri dana.

Posebne populacije

Eliminacija perindoprila je smanjena kod starijih pacijenata, kao i kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom i bubrežnim poremećajima. Neophodno je prilagođavanje doze kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom u skladu sa stepenom oštećenja (klirensom kreatinina).

Klirens perindoprilata kod pacijenata na dijalizi je 70 mL/min.

Kinetika perindoprila je promenjena kod pacijenata sa cirozom jetre: hepatični klirens perindoprila je smanjen na polovinu. Međutim količina formiranog perindoprilata nije smanjena, nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljke 4.2 i 4.4).

U studijama hronične oralne toksičnosti sprovedenim na pacovima i majmunima, ciljni organ bio je bubreg na kome su utvrđena reverzibilna oštećenja. U in vitro ili in vivo ispitivanjima nije primećena mutagenost. Studije reproduktivne toksičnosti (na pacovima, zečevima, miševima i majmunima) nisu pokazale znake embriotoksičnosti ili teratogenosti. Ipak, pokazano je da inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima, kao grupa lekova, imaju neželjena dejstva u kasnim fazama fetalnog razvoja, što dovodi do smrti fetusa i kongenitalnih oštećenja kod glodara i kunića: zabeležene su renalne lezije i povećanje peri-/ i postnatalnog mortaliteta. Fertilitet nije bio oštećen ni kod ženki, niti kod mužjaka pacova.

Karcinogenost nije utvrđena u dugotrajnim ispitivanjima sprovedenim na pacovima i miševima.

kalcijum-hlorid, heksahidrat hipromeloza (E464)

celuloza, mikrokristalna (E460) natrijum-hidrogenkarbonat manitol (E421)

aspartam (E951) taumatin (E957) krospovidon (tip A) natrijum-stearilfumarat aroma spearmint aroma pepermint

Inkompatibilije nisu poznate.

2 godine.

Čuvati na temperaturi do 30°C u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Unutrašnje pakovanje je perforirani blister deljiv na pojedinačne doze (OPA/Al/PVC//PET/Al) sa 10 oralno disperzibilnih tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 oralno disperzibilnih tableta (ukupno 30 oralno disperzibilnih tableta) i Uputstvom za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Prenessa sadrži aktivnu supstancu perindopril, koji pripada grupi lekova koji se zovu inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitori). ACE inhibitori deluju tako što šire krvne sudove i na taj način omogućavaju srcu da lakše pumpa krv kroz njih.

Lek Prenessa se primenjuje:

• u terapiji visokog krvnog pritiska (hipertenzije),
• u terapiji simptomatske srčane slabosti (srčana insuficijencija, kada srčani mišić nije u stanju da obezbedi dovoljnu količinu krvi neophodnu za adekvatne potrebe organizma),
• smanjenje rizika za razvoj iznenadnih srčanih događaja kao što je srčsni udar (infarkt), zatim kod pacijenata sa stabilnom koronarnom arterijskom bolešću (to je stanje u kome je snabdevanje srca krvlju smanjeno ili blokirano) i kod onih pacijenata koji su već imali infarkt i/ili hirušku intervenciju koja omogućava bolje snabdevanje srca krvlju širenjem koronarnih (srčanih) krvnih sudova.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na perindopril ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6), ili na bilo koji drugi ACE inhibitor,
• ukoliko se kod Vas javi neki od sledećih simptoma: zviždanje u grudima, otok lica, jezika ili grla, intenzivan svrab ili težak osip prilikom prethodne upotrebe ACE inhibitora ili ako ste Vi ili član Vaše porodice imali ove simptome u nekim drugim okolnostima (stanje koje se naziva angioedem),
• ukoliko ste trudni više od 3 meseca (takođe, bolje je izbegavati primenu leka Prenessa i u ranoj trudnoći – videti odeljak o "Trudnoća i dojenje"),
• ukoliko imate dijabetes ili oštećenu funkciju bubrega i uzimate terapiju za snižavanje krvnog pritiska koja sadrži aliskiren,
• ukoliko idete na dijalizu ili neki drugi postupak filtarcije krvi. U zavisnosti koji uređaj se koristi, lek Prenessa možda neće biti pogodan za primenu kod Vas,
• ukoliko imate problema sa bubrezima kada je dotok krvi u Vaše bubrege smanjen (suženje bubrežne arterije),
• ukoliko ste ranije uzimali ili trenutno uzimate sakubitril/valsartan, lek koji se primenjuje u terapiji određenog tipa srčane slabosti (videti odeljke “ Upozorenja i mere opreza ” i “Drugi lekovi i lek Prenessa”).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Prenessa:

• ako imate aortnu stenozu (suženje glavnog krvnog suda koji izlazi iz srca) ili hipertrofičnu kardiomiopatiju (oboljenje srčanog mišića) ili stenozu renalne arterije (suženje arterije koja snabdeva bubreg krvlju),
• ako imate drugih problema sa srcem,
• ako imate problema sa jetrom,
• ako imate problema sa bubrezima ili ste na dijalizi,
• ako imate abnormalno povećanje vrednosti hormona koji se naziva aldosteron (primarni aldosteronizam),
• ako ste oboleli od kolagene vaskularne bolesti (oboljenje vezivnog tkiva) kao što su sistemski lupus eritematozus ili sklerodermija,
• ako imate šećernu bolest,
• ako ste na režimu ishrane sa smanjenim unosom soli ili koristite dodatke soli koji sadrže kalijum,
• ako treba da se podvrgnete anesteziji i/ili većoj hirurškoj intervenciji,
• ako treba da se podvrgnete LDL aferezi (uklanjanju holesterola iz Vaše krvi putem aparata),
• ako treba da se podvrgnete tretmanu desenzibilizacije (smanjenje alergijske reakcije na ubod pčele ili ose ),
• ako ste u skorije vreme imali proliv ili povraćanje, ili ste bili dehidrirani,
• ako Vam je ranije lekar rekao da imate intoleranciju na neke šećere,
• ako Vam je lekar rekao da imate fenilketonuriju,
• ako uzimate bilo koji od sledećih lekova za terapiju povišenog krvnog pritiska:
• blokatore receptora angiotenzina II (ARBs) (takođe poznati kao sartani – npr. valsartan, telmisartan, irbesartan), posebno ako imate probleme sa bubrezima povezane sa šećernom bolešću,
• aliskiren,

Vaš lekar može zatražiti da redovno proveravate funkciju Vaših bubrega, vrednost krvnog pritiska i koncentraciju elektrolita u krvi (npr. kalijum) u jednakim vremenskim intervalima.

Videti takođe informacije pod naslovom „Lek Prenessa ne smete uzimati”.

• ako ste pripadnik crne rase možete imati veći rizik od nastanka angioedema usled primene ovog leka nego pripadnici drugih rasa i ovaj lek može biti manje delotvoran u smanjivanju Vašeg krvnog pritiska nego kod pacijenata koji pripadaju drugim rasama,
• ako uzimate bilo koji od sledećih lekova, rizik od angioedema je povećan:
• racekadotril (koristi se za lečenje dijareje (proliva)),
• sirolimus, everolimus, temsirolimus i drugi lekovi koji pripadaju klasi tzv. mTOR inhibitora (primenjuju se u sprečavanju odbacivanja transplantiranih organa),
• sakubitril (dostupan kao fiksna kombinacija sa valsartanom), primenjuje se u terapiji dugotrajne srčane slabosti.

Angioedem

Angioedem (teška alergijska reakcija sa oticanjem lica, usana, jezika ili grla uz otežano gutanje ili

disanje) prijavljen je kod pacijenata koji su lečeni ACE inhibitorima, uključujući lek Prenessa. Ovo može da se javi bilo kada u toku terapije. Ako Vam se jave takvi simptomi, prekinite uzimanje leka Prenessa i odmah se obratite lekaru. Takođe, videti odeljak 4.

Morate obavestiti svog lekara ako mislite da ste trudni ili planirate trudnoću. Lek Prenessa se ne preporučuje za primenu u prvom trimestru trudnoće, a posle prvog trimestra (drugi i/ili treći trimestar)se ne sme uzimati obzirom da može biti štetan po plod (videti odeljak "Trudnoća i dojenje").

Ako niste sigurni da li se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzimate lek Prenessa.

Deca i adolescenti

Ne preporučuje se upotreba leka Prenessa kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina.

Drugi lekovi i lek Prenessa

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Drugi lekovi mogu uticatina terapiju lekom Prenessa. Možda će biti potrebno da lekar promeni Vašu dozu i/ili preduzme druge mere opreza.Pre nego što započnete terapiju lekom Prenessa, obavestite lekara ako uzimate neki od sledećih lekova:

• druge lekove za terapiju povišenog krvnog pritiska, uključujući blokatore receptora angiotenzina II, aliskiren, takođe videti informacije ispod podnaslova "Lek Prenessa ne smete uzimati" i "Upozorenja i mere opreza" ili diuretike (lekove koji povećavaju izlučivanje mokraće),
• diuretike koji štede kalijum (triamteren, amilorid), suplemente kalijuma, zamene za soli koje sadrže kalijum, druge lekove koji mogu povećati vrednosti kalijuma u Vašem telu (npr. heparin i kotrimoksazol poznat i kao trimetoprim/sulfametoksazol),
• lekovi koji štede kalijum koji se koriste u terapiji srčane insuficijencije: eplerenon i spironolakton u dozama od 12,5 mg do 50 mg dnevno,
• litijum koji se koristi u terapiji manije ili depresije,
• nesteroidne antiinflamatorne lekove (npr. ibuprofen) koji se koriste za smanjenje bola, ili velike doze acetilsalicilne kiseline,
• lekove koji se primenjuju u terapiji dijabetesa (insulin ili metformin),
• baklofen (primenjuje se u terapiji ukočenosti mišića u bolestima poput multiple skleroze),
• lekove koji se primenjuju u terapiji psihičkih poremećaja kao što su depresija, anksioznost, shizofrenija i slično (npr. triciklični antidepresivi, antipsihotici),
• imunosupresive (lekove koji smanjuju odbrambene mehanizme organizma) koji se koriste u terapiji autoimunskih poremećaja ili nakon transplantacije organa (ciklosporin, takrolimus),
• trimetoprim (za terapiju infekcija),
• estramustin (primenjuje se u terapiji malignih oboljenja),
• lekove koji se najčešće primenjuju u terapiji proliva (racekadotril) ili u sprečavanju odbacivanja transplantiranih organa (sirolimus, everolimus, temsirolimus i drugi lekovi koji pripadaju grupi tzv. mTOR inhibitora). Videti odeljak „Upozorenja i mere opreza”,
• sakubitril/valsartan (primenjuju se u terapiji dugotrajne srčane slabosti). Videti odeljak "Lek Prenessa ne smete uzimati" i "Upozorenja i mere opreza",
• vazodilatatore, uključujući nitrate (lekovi koji proširuju krvne sudove),
• heparin (lek koji se primenjuje u razblaživanju krvi),
• alopurinol (lek koji se primenjuje u terapiji gihta),
• prokainamid (lek koji se primenjuje u terapiji nepravilnog srčanog rada),
• lekove koji se primenjuju u terapiji niskog krvnog pritiska, šoka ili astme (kao što su efedrin, noradrenalin ili adrenalin),
• soli zlata, naročito one koje se primenjuju intravenski (koriste se za terapiju simptoma reumatoidnog artritisa).

Uzimanje leka Prenessa sa hranom i pićima

Preporuka je da se lek Prenessa uzima pre obroka kako bi se smanjio uticaj hrane na dejstvo leka.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da biste mogli biti trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Morate obavestiti Vašeg lekara ukoliko mislite da ste trudni ili (ako planirate trudnoću) pre započinjanja terapije lekom Prenessa. Lekar će Vam savetovati da prestanete da uzimate lek Prenessa pre nego što zatrudnite ili čim saznate da ste trudni i preporučiće Vam da uzimate neki drugi lek umesto leka Prenessa. Primena leka Prenessa se ne preporučuje u ranoj trudnoći, i ne sme se uzimati nakon 3. meseca trudnoće, jer može izazvati ozbiljna oštećenja ploda.

Dojenje

Obavestite Vašeg lekara ukoliko dojite bebu ili ako nameravate da dojite. Primena leka Prenessa se ne preporučuje kod dojilja, a Vaš lekar će Vam odrediti drugu terapiju, ukoliko želite da dojite,posebno ako je Vaša beba novorođenče ili prevremeno rođena beba.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Prenessa obično ne utiče na pažnju, ali kod pojedinih pacijenata može doći do vrtoglavice ili slabosti usled niskog krvnog pritiska. Ukoliko Vam se ovo dogodi, Vaša sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama može biti narušena.

Lek Prenessa sadrži aspartam (E951)

Aspartam je izvor fenilalanina; može biti štetan za osobe sa fenilketonurijom.

Lek Prenessa uzimajte uvek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Preporučena doza:

Povišen krvni pritisak

Uobičajena doza leka Prenessa za lečenje povišenog krvnog pritiska je 4 mg, jednom dnevno. Posle mesec

dana ukoliko postoji potreba, doza se može povećati na 8 mg, jednom dnevno, što je ujedno i maksimalna preporučena doza ovog leka za lečenje hipertenzije.

Ukoliko imate 65 godina ili ste stariji, uobičajena početna doza je 2 mg jednom dnevno. Doza se može povećati posle mesec dana na 4 mg jednom dnevno, zatim, ukoliko je neophodno na 8 mg jednom dnevno.

Srčana slabost

Uobičajena početna doza je 2 mg jednom dnevno (obzirom da lek Prenessa jačine od 2 mg nije na raspolaganju, treba koristiti alternativne preparate perindoprila od 2 mg namenjene oralnoj upotrebi (npr. tablete)). Nakon dve nedelje, doza se može povećati na 4 mg, jednom dnevno, što je maksimalna preporučena dnevna doza kod srčane slabosti.

Stabilna koronarna arterijska bolest

Uobičajena početna doza leka Prenessa za lečenje stabilne koronarne arterijske bolesti je 4 mg, jednom dnevno; ukoliko se lek dobro podnosi i za to postoji potreba, doza se nakon dve nedelje može povećati na 8 mg, jednom dnevno, što je i maksimalno preporučena doza za ovu indikaciju.

Ukoliko imate 65 godina ili ste stariji, uobičajena početna doza je 2 mg jednom dnevno. Doza se može povećati posle nedelju dana na 4 mg jednom dnevno, a zatim posle još nedelju dana, ukoliko je neophodno, na 8 mg jednom dnevno.

Oralnu disperzibilnu tabletu Prenessa treba staviti na jezik, gde će se ona veoma brzo razložiti pod dejstvom pljuvačke, pa se može lako progutati. Može se uzimati sa tečnošću ili bez nje. Poželjno je uzimati lek uvek u isto vreme, ujutru, pre obroka, svakoga dana.

Oralno disperzibilne tablete Prenessa su krhke. Ne smeju se gurati kroz foliju u blisteru zato što to može oštetiti tabletu. Nemojte rukovati tabletom ukoliko su Vam ruke vlažne, obzirom da tableta može da se raspadne. Tabletu izvadite iz pakovanja na sledeći način:

• Uhvatite za blister i duž perforacije otkinite jedan deo blistera.
• Na označenom mestu podignite foliju i pažljivo je skinite.
• Tabletu izvadite iz blistera.
• Stavite tabletu na jezik odmah nakon što ste je izvadili iz blistera.

U roku od nekoliko sekundi ona počinje da se rastvara u ustima, a nakon toga se može progutati sa vodom ili bez nje. U ustima ne treba imati ništa pre uzimanja tablete.

Tokom lečenja, lekar može prilagođavati doziranje u skladu sa efektima lečenja i Vašim potrebama. Doza može biti manja od uobičajene i nju će odrediti lekar:

• kod starijih pacijenata,
• kod pacijenata sa oštećenjem bubrega,
• kod pacijenata sa visokim krvnim pritiskom koji je izazvan suženjem arterija koje snabdevaju bubrege krvlju (renovaskularna hipertenzija),
• kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji lekovima koji povećavaju količinu urina (diuretici),
• kod hipertenzivnih pacijenata kod kojih se diuretici ne mogu ukinuti,
• kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom,
• kod pacijenata koji su na terapiji lekovima koji šire krvne sudove (vazodilatorni lekovi).

Lekar će odrediti dužinu terapije na osnovu Vašeg zdravstvenog stanja.

Ukoliko Vam se učini da lek na Vas deluje prejako ili preslabo, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

Upotreba kod dece i adolescenata

Primena leka kod dece i adolescenata se ne preporučuje.

Ako ste uzeli više leka Prenessa nego što treba

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Prenessa nego što je trebalo, odmah se obratite Vašem lekaru ili farmaceutu ili najbližoj ustanovi za pružanje hitne medicinske pomoći.

Najčešći simptom predoziranja je iznenadni pad krvnog pritiska (hipotenzija). U ostale simptome/znake spadaju ubrzan ili usporen sečani rad, vrtoglavica ili nesvestica.

Ukoliko dođe do značajnog pada krvnog pritiska, trebalo bi da legnete i podignete noge. U slučaju većih tegoba, javite se lekaru koji Vam, po potrebi, može dati infuziju fiziološkog rastvora.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Prenessa

Veoma je važno da lek uzimate svakoga dana prema propisanom režimu, jer se tako postiže bolje dejstvo terapije. Međutim, ako ste zaboravili da uzmete jednu dozu leka Prenessa, sledeću dozu uzmite u uobičajeno vreme.

Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Prenessa

Lek Prenessa, kao i drugi lekovi za lečenje krvnog pritiska obično se uzima tokom celog života. Pre prekida terapije obavezno porazgovarajte sa Vašim lekarom.

Ako imate bilo kakva dodatna pitanja o korišćenju ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neželjena dejstva su klasifikovana prema učestalosti javljanja na sledeći način:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek); Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek); Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek); Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek);

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek); Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka.

Prestanite sa uzimanjem ovog leka i odmah se obratite lekaru, ukoliko Vam se jave neka od sledećih neželjenih dejstava koja mogu biti ozbiljna:

• otok lica, usana, usta, jezika ili grla, otežano disanje (angioedem) (videti odeljak 2 „Upozorenja i mere opreza”) (povremeno),
• teška vrtoglavica ili nesvestica zbog niskog krvnog pritiska (često),
• neuobičajeno brzi ili nepravilni otkucaji srca, bol u grudima (angina) ili srčani udar (veoma retko),
• slabost ruku ili nogu, poteškoće sa govorom koji mogu biti znak moždanog udara (veoma retko)
• iznenadno zviždanje, bol u grudima, nedostatak vazduha, otežano disanje (bronhospazam) (povremeno)
• zapaljenje pankreasa koje može izazvati težak bol u stomaku uz osećaj opšteg lošeg stanja (veoma retko),
• žuta prebojenost kože ili beonjača (žutica) što može biti znak hepatitisa (veoma retko),
• osip po koži koji obično počinje sa crvenim pečatima na licu, rukama ili nogama koji svrbe (multiformni eritem) (veoma retko),

Obavestite svog lekara ako primetite bilo koje od sledećih neželjenih dejstava:

Česta neželjena dejstva: glavobolja,vrtoglavica, osećaj trnjenja i bockanja, poremećaji vida, zujanje u ušima (tinitus), kašalj, nedostatak vazduha (dispneja), poremećaji organa za varenje (mučnina, povraćanje, bol u stomaku, poremećaji čula ukusa, dispepsija ili teškoće s varenjem, proliv, otežano pražnjenje creva), alergijske reakcije (osip na koži, svrab), grčevi u mišićima, osećaj umora.

Povremena neželjena dejstva: promene raspoloženja, poremećaji sna, suvoća usta, intenzivan svrab ili težak osip na koži, formiranje grupisanih grozdastih plikova na koži, problemi sa bubrezima, impotencija, znojenje, pojačano znojenje, povećanje broja eozinofila (vrsta belih krvnih zrnaca), pospanost, nesvestica, osećaj lupanje srca (palpitacije), ubrzan rad srca (tahikardija), vaskulitis (zapaljenje krvnih sudova), povećana osetljivost kože na sunce (reakcije fotosenzitivnosti), bol u zglobovima (artralgija), bol u mišićima (mijalgija), bol u grudima, slabost, periferni edem, povišena telesna temperatura, padovi, promene u laboratorijskim parametrima: velika vrednost kalijuma u krvi koja se povlači nakon prekida terapije, mala vrednost natrijuma, veoma mala vrednost šećera u krvi (hipoglikemija) kod pacijenata sa dijabetesom, povećane vrednosti uree i kreatinina u krvi.

Retka neželjena dejstva: pogoršanje psorijaze, promene u laboratorijskim parametrima: povećane vrednosti enzima jetre, velika vrednost bilirubina u serumu.

Veoma retka neželjena dejstva: osećaj zbunjenosti, eozinofilna pneumonija (redak tip zapaljenja pluća), rinitis (zapušen nos ili obilna sekrecija iz nosa), akutna bubrežna insuficijencija (oslabljena funkcija bubrega), poremećaji krvi kao što je smanjen broj belih icrvenih krvnih zrnaca, smanjena vrednost hemoglobina, smanjen broj krvnih pločica.

Tamna prebojenost urina (koncentrovani urin), osećaj mučnine ili povraćanje, grčevi u mišićima, zbunjenost i konvulzije koji mogu biti posledica neadekvatne sekrecije ADH (antidiuretskog hormona) mogu se javiti pri upotrebi ACE inhibitora. Ukoliko Vam se ispolje ovi simptomi, što pre se obratite Vašem lekaru. Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.

Nepoznata učestalost: promena boje, obamrlost i bol u prstima šake ili stopala (Raynaud-ov sindrom). Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Prenessa posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30°C u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Prenessa

• Aktivna supstanca je perindopril

Prenessa, oralna disperzibilna tableta, 4 mg: Jedna oralno disperzibilna tableta sadrži 4 mg perindopril terc- butilamina što odgovara 3,338 mg perindoprila.

Pomoćne supstance su kalcijum-hlorid, heksahidrat; hipromeloza (E464); celuloza, mikrokristalna (E460); natrijum-hidrogen karbonat; manitol (E421); aspartam (E951); taumatin (E957); krospovidon (tip A); natrijum-stearil fumarat; aroma spearminta; aroma peperminta.

Prenessa, oralno disperzibilna tableta, 8 mg: Jedna oralna disperzibilna tableta sadrži 8 mg perindopril terc- butilamina što odgovara 6,676 mg perindoprila.

Pomoćne supstance su kalcijum-hlorid, heksahidrat; hipromeloza (E464); celuloza, mikrokristalna (E460); natrijum-hidrogen karbonat; manitol (E421); aspartam (E951); taumatin (E957); krospovidon (tip A); natrijum-stearil fumarat; aroma spearminta; aroma peperminta.

Kako izgleda lek Prenessa i sadržaj pakovanja

Prenessa, oralno disperzibilne tablete, 4 mg:

Oralno disperzibilne tablete od 4 mg: bele do skoro bele, okrugle (prečnika 6 mm), blago bikonveksne tablete sa kosim ivicama.

Prenessa, oralno disperzibilne tablete, 8 mg:

Oralno disperzibilne tablete od 8 mg: bele do skoro bele, okrugle (prečnika 7,5 mm), blago bikonveksne tablete sa kosim ivicama.

Unutrašnje pakovanje je perforirani blister deljiv na pojedinačne doze (OPA/Al/PVC//PET/Al) sa 10 oralno disperzibilnih tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 oralno disperzibilnih tableta (ukupno 30 oralno disperzibilnih tableta) i Uputstvom za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođač:

KRKA D.D. NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo mesto, Slovenija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Septembar, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-03899-18-001 od 06.09.2019. Prenessa, oralna disperzibilna tableta, 30 x 4 mg

515-01-03900-18-001 od 06.09.2019. Prenessa, oralna disperzibilna tableta, 30 x 8 mg