Terapija hipertenzije.
Fiksna kombinacija je indikovana kod pacijenata čiji krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan pojedinačnom primenom ramiprila ili hidrohlortiazida.
Oralna upotreba.
Preporuka je da se lek Prilinda plus, uzima jednom dnevno, u isto vreme u toku dana, obično ujutro.
Ovaj lek se može uzeti pre, uz obrok ili posle obroka, jer hrana ne utiče na bioraspoloživost leka (videti odeljak 5.2).
Lek Prilinda plus tablete treba progutati sa dosta tečnosti. Ne sme se žvakati ili lomiti.
Odrasli pacijenti
Dozu treba individualno prilagoditi profilu pacijenta (videti odeljak 4.4) na osnovu kontrole krvnog pritiska. Primena fiksne kombinacije ramiprila i hidrohlortiazida se obično preporučuje nakon titracije doze sa jednom pojedinačnom komponentom.
Terapiju lekom Prilinda plus treba započeti najnižom dostupnom dozom. Ako je potrebno, doza se može postepeno povećati da bi se dostigla ciljna vrednost krvnog pritiska; maksimalna dozvoljena doza je 10 mg ramiprila i 25 mg hidrohlortiazida dnevno.
Posebne populacije pacijenata
Pacijenti koji su na terapiji diureticima
Potreban je poseban oprez kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji diureticima, jer se može javiti hipotenzija nakon započinjanja terapije. Potrebno je razmotriti umanjenje doze diuretika ili prekid terapije diureticima pre započinjanja terapije lekom Prilinda plus.
Pacijenti sa poremećajem funkcije bubrega
Ovaj lek je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega zbog komponente hidrohlortiazid (klirens kreatinina < 30 mL/min) (videti odeljak 4.3).
Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega može biti potrebno smanjenje doze leka. Pacijenti sa klirensom kreatinina između 30 i 60 mL/min treba da se leče sa najnižom dozom fiksne kombinacije ramiprila i hidrohlortiazida nakon primene samo ramiprila. Maksimalna dozvoljena doza je 5 mg ramiprila i 25 mg hidrohlortiazida dnevno.
Pacijenti sa poremećajem funkcije jetre
Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, lečenje ovim lekom se mora započeti samo pod strogim medicinskim nadzorom, sa maksimalnim dnevnim dozama od 2,5 mg ramiprila i 12,5 mg hidrohlortiazida.
Lek Prilinda plus je kontraindikovan kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre (videti odeljak 4.3).
Stariji pacijenti
Početna doza treba da bude niža i potrebno je da naknadna titracija doze bude postepenija zbog veće verovatnoće za pojavu neželjenih dejstava, posebno kod veoma starih i nemoćnih pacijenata.
Pedijatrijska populacija
Ovaj lek se ne preporučuje za upotrebu kod dece i adolescenata ispod 18 godina zbog nedovoljnih podataka o bezbednosti i efikasnosti.
Istovremena primena sa lekovima koji sadrže aliskiren kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega klirens kreatinina < 60 mL/ min) (videti odeljke 4.5 i 5.1).
Posebne populacije pacijenata
Pacijenti sa snažno aktiviranim renin-angiotenzin-aldosteron sistemom, postoji rizik od izraženog akutnog pada krvnog pritiska i poremećaja funkcije bubrega kao posledica inhibicije angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE),naročito kada kada su ACE inhibitor ili istovremeno uzet diuretik primenjeni prvi put ili pri prvom povećanju doze.
Značajna aktivacija renin–angiotenzin-aldosteron sistema se može očekivati, pa je neophodno osigurati medicinski nadzor, uključujući praćenje vrednosti krvnog pritiska kod:
Generalno, preporučuje se korigovanje dehidracije, hipovolemije ili gubitka soli pre započinjanja terapije (međutim, kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, potrebno je posebno proceniti korist korektivne mere u odnosu na mogućnost rizika opterećenja volumenom).
-Pacijenti sa rizikom od cerebralne ili srčane ishemije u slučaju akutne hipotenzije
Početna faza terapije zahteva poseban medicinski nadzor.
Kombinacija ramipril /hidrohlortiazid ne predstavlja teapiju izbora kod primarnog hiperaldosteronizma. Ukoliko se ramipril/hidrohlortiazid koristi kod primarnog hiperaldosteronizma, potrebno je pažljivo praćenje koncentracija kalijuma u plazmi.
Videti odeljak 4.2.
Poremećaji elektrolita zbog terapije diureticima uključujući i hidrohlortiazid može dovesti do hepatičke encefalopatije kod pacijenata sa oboljenjem jetre.
Hirurške intervencije
Preporučuje se da se terapija inhibitorima angiotenzin konvertujućeg enzima, kao što je ramipril, prekine gde god je to moguće jedan dan pre operacije.
Renalnu funkciju treba proceniti pre i tokom terapije i prilagoditi doziranje, posebno tokom početnih nedelja terapije. Posebno je potrebno pažljivo praćenje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (videti odeljak 4.2). Postoji rizik za oštećenje renalne funkcije, posebno kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom ili nakon transplantacije bubrega ili sa renovaskularnom bolešću uključujući pacijente sa hemodinamskim relevantnom unilateralnom stenozom bubrežne arterije
-Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata sa bubrežnom bolešću, tiazidi mogu dovesti do uremije. Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, može doći do kumulativnog dejstva aktivne supstance. Ukoliko progresivno oštećenje funkcije bubrega postane evidentno na šta ukazuje porast neproteinskog azota, neophodna je pažljiva ponovna procena terapije, uz razmatranje mogućnosti prekida terapije diureticima (videti odeljak 4.3).
-Poremećej ravnoteže elektrolita
Kao i kod svakog pacijenta na terapiji diureticima, treba periodično obavljati kontrolu koncentracije elektrolita u serumu u odgovarajućim intervalima. Tiazidi, uključujući i hidrohlortiazid mogu izazvati poremećaj ravnoteže tečnosti i elektrolita (hipokalemija, hiponatrijemija i hipohloremijska alkaloza). Iako se hipokalemija može razviti primenom tiazidnih diuretika, istovremena terapija ramiprilom može smanjiti hipokalemiju izazvanu diuretikom. Rizik za nastanak hipokalemije je najveći kod pacijenata sa cirozom jetre, kod pacijenata sa brzom diurezom, kod pacijenata koji ne primaju adekvatnu nadoknadu elektrolita, kao i kod pacijenata na istovremenoj terapiji kortikosteroidima i ACTH (Videti odeljak 4.5.) Prva merenja koncentracije kalijuma u plazmi treba sprovesti tokom prve nedelje od početka terapije. Ako su koncentracije kalijuma niske, potrebna je korekcija. Može se javiti diluciona hiponatremija. Smanjenje koncentracije natrijuma može biti asimptomatsko u početku, zbog toga su redovne kontrole neophodne. Analize treba sprovoditi češće kod starijih pacijenata i kod pacijenata sa cirozom jetre. Tiazidi povećavaju urinarnu ekskreciju magnezijuma, što može dovesti do hipomagnezijemije.
Praćenje elektrolita: Hiperkalemija
Hiperkalemija je zapažena kod nekih pacijenata na terapiji ACE inhibitorima, uključujući i ovaj lek. Pacijenti kod kojih postoji rizik od razvoja hiperkalemije su oni kod kojih je prisutno oštećenje funkcije bubrega, pacijenti stariji od 70 godina, sa nekontrolisanim dijabetesom, pacijenti koji uzimaju kalijumove soli, diuretike koji štede kalijum, suplemente kalijuma ili ostale aktivne supstance koje povećavaju kalijum u plazmi ili stanja kao što je dehidratacija, akutna srčana dekompenzacija i, metabolička acidoza. Ako se istovremena upotreba navedenih agenasa smatra pogodnom, preporučuje se redovno praćenje koncentracije kalijuma u serumu (videti odeljak 4.5).
Praćenje elektrolita: Hiponatremija
Sindrom neodgovarajućeg lučenja antidiuretskog hormona (SIADH) i posledične hiponatremije zabeležen je kod nekih pacijenata lečenih ramiprilom. Preporučuje se da se koncentracija natrijuma u serumu redovno prati kod starijih pacijenata kao i kod drugih pacijenata kod kojih postoji rizik od hiponatremije
Hepatična encefalopatija
Poremećaj elektrolita zbog terapije diureticima, uključujući i hidrohlortiazid, može dovesti do hepatične encefalopatije kod pacijenata sa oboljenjem jetre. U slučaju hepatične encefalopatije, potrebno je odmah prekinuti terapiju.
Hiperkalcemija
Hidrohlortiazid stimuliše resorpciju kalcijuma u bubrezima i može izazvati hiperkalcemiju. Može uticati na rezultate testova funkcije paratiroidne žlezde.
Angioedem
Angioedem je prijavljen kod pacijenata na terapiji ACE inhibitorima, uključujući ramipril (videti odeljak 4.8). Ovaj rizik može biti povećan kod pacijenata koji su istovremeno uzimali lekove, kao što su inhibitori mTOR (rapamicinsko mesto vezivanja kod sisara (engl.mammalian target of rapamicin)) inhibitori (npr. temsirolimus, everolimus, sirolimus) ili vildagliptin, ili inhibitori neprilizina (NEP inhibitori) kao što je racekadotril
U slučaju pojave angioedema, mora se prekinuti terapija lekom Prilinda plus i hitno započeti urgentne mere lečenja.
Pacijente treba promatrati najmanje 12 do 24 sata i otpustiti ga nakon potpunog povlačenja simptoma.
Kod pacijenta koji su bili na terapiji ACE inhibitorima uključujući i ramipril, prijavljena je pojava intestinalnog angioedema (videti odeljak 4.8). Kod ovih pacijenata javio se abdominalni bol (sa ili bez mučnine ili povraćanja).
Simptomi intestinalnog angioedema povukli su se nakon prestanka uzimanja ACE inhibitora.
Anafilaktične reakcije tokom terapije desenzitizacije
Verovatnoća razvoja kao i težina anafilaktičnih i anafilaktoidnih reakcija na ubod insekta i na druge alergene povećana je kod terapije ACE inhibitorima. Treba razmotriti privremeni prekid terapije pre desenzitizacije.
Neutropenija/agranulocitoza
Neutropenija/agranulocitoza se retko javljaju, a takođe je prijavljena i supresija koštane srži. Preporučuje se praćenje broja belih krvnih zrnaca kako bi se detektovala moguća leukopenija. Češće praćenje i kontrola potrebni su u početnoj fazi terapije kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega,i istovremeno prisutnom bolešću vezivnog tkiva (npr. lupus erythematosus tili scleroderma) kao i kod svih pacijenata lečenih lekovima koji mogu prouzrokovati promenu krvne slike (videti odeljke 4.5 i 4.8).
Akutna miopia i glaukom zatvorenog ugla
Hidrohlortiazid, sulfonamid, može izazvati idiosinkrazijsku reakciju, što dovodi do akutne prolazne miopije i glaukoma zatvorenog ugla. Simptomi uključuju akutno smanjenje oštrine vida i bol u oku i obično se javljaju samo nekoliko sati do nekoliko nedelja nakon početka terapije. Nelečen akutni glaukom zatvorenog ugla može dovesti do trajnog gubitka vida. Primarna terapija je prekid primene hidrohlorotiazida što je pre moguće. Potrebno je razmotriti brzo medicinsko ili hirurško lečenje ukoliko očni pritisak ne može da se stavi pod kontrolu. Faktori rizika za razvoj glaukoma zatvorenog ugla mogu uključivati poznatu alergiju na sulfonamide i peniciline.
Etničke razlike
Angioedem izazvan primenom ACE inhibitora češće se javlja kod pacijenata crne rase nego kod pripadnka drugih rasa. Kao i drugi ACE inhibitori, tako i ramipril može biti manje efikasan u snižavanju krvog pritiska kod pripadnika crne rase nego kod pripadnika drugih rasa, verovatno zbog veće prevalence hipertenzije sa niskim nivoom renina hipertenzivnih pacijenata crne rase.
Sportisti
Hidrohlortiazid može pokazati pozitivni rezultat na anti-doping testu.
Metabolički i endokrini efekti
Terapija tiazidima može narušiti toleranciju na glukozu. Kod pacijenata sa dijabetesom potrebno je prilagoditi dozu insulina ili oralnih hipoglikemika. Latentni dijabetes mellitus se može manifestovati tokom terapije tiazidima.
Tokom terapije tiazidnim diureticima može doći do povećanja vrednosti holesterola i triglicerida.
Kod nekih pacijenata koji su na terapiji tiazidima može se javiti hiperurikemija ili se može ubrzati razvoj klinički evidentnog gihta.
Kašalj
Prilikom primene ACE inhibitora javlja se kašalj. Karakterističan je suvi, perzistentan, neproduktivni, uporan kašalj, koji nestaje tek sa prekidom terapije. Kašalj nastao usled primene ACE inhibitora treba posmatrati kao deo diferencijalne dijagnoze kašlja.
Ostalo
Reakcije preosetljivosti se mogu javiti kod pacijenata sa ili bez alergije i bronhijalne astme u anamnezi. Prijavljena je mogućnost egzacerbacije ili aktivacije sistemskog lupusa erithematosusa.
Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)
Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povećava rizik za pojavu hipertenzije, hiperkalemije i smanjenja funkcije bubrega (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega). Dvostruka blokada RAAS kombinovanom upotrebom ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena se stoga ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1).
Ako se terapija dvostrukom blokadom smatra apsolutno neophodnom, treba je sprovoditi samo uz stručni nadzor lekara specijaliste i strogim i čestim praćenjem bubrežne funkcije, elektrolita i krvnog pritiska.
ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora, ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.
Nemelanomski karcinom kože
Povećan rizik od nemelanomskog karcinoma kože (eng. non-melanoma skin cancer, NMSC) [bazocelularni karcinom (eng. basal cell carcinoma, BCC) i planocelularni karcinom (eng. squamous cell carcinoma, SCC)] kod povećane kumulativne izloženosti hidrohlorotiazidu zabeležen je u dve epidemiološke studije zasnovane na Nacionalnom registru malignih oboljenja Danske. Fotosenzitivno dejstvo hidrohlortiazida može da predstavlja mogući mehanizam za nastanak NMSC.
Pacijente koji uzimaju hidrohlorotiazid potrebno je informisati o riziku od NMSC-a i savetovati da redovno proveravaju svoju kožu kako bi se uočila pojava svake nove lezije i da hitno prijave svaku sumnjivu leziju na koži. Pacijente treba posavetovati o mogućim preventivnim merama, kao što je ograničena izloženost sunčevoj svetlosti i UV zracima i, u slučaju izloženosti, korišćenje odgovarajuće zaštite, radi minimiziranja rizika od karcinoma kože. Sumnjive lezije na koži potrebno je hitno pregledati, potencijalno uključujući histološke preglede uzorka dobijenog biopsijom. Takođe može da bude potrebno da se razmotri opravdanost primene hidrohlorotiazida kod pacijenata koji su ranije imali NMSC (takođe videti odeljak 4.8).
Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama
Lek Prilinda plus sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom Lapp laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.
Podaci iz kliničkih studija su pokazali da je dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) pomoću kombinovane upotrebe ACE inhibitora, blokatora angiotenzina II receptora ili aliskirena udružena sa većom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalijemije i smanjena bubrežna funkcija (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju) u poređenju sa upotrebom bilo kog pojedinačnog leka koji deluje na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).
Kontraindikovane kombinacije
Istovremena upotreba ACE inhibitora u kombinaciji sa valsartanom, sakubitrilom je kontraindikovana s obzirom na to da dovodi do povećanja rizika od pojave angioedema (videti odeljke 4.3 i 4.4).Terapija ramiprilom ne sme se započeti dok ne prođe 36 sati nakon uzimanja poslednje doze kombinacije valsartan, sakubitril. Primena kombinacije valsartan, sakubitril ne sme se inicirati pre isteka 36 sati od primene poslednje doze leka Prilinda plus.
Ekstrakorporalna terpija kod koje krv dolazi u kontakt sa negativno naelektrisanim površinama, kao što je dijaliza ili hemofiltracija pomoću visoko propustljivih membrana (npr. poliakronitrilnih membrana) i afereze lipoproteina niske gustine dekstran sulfatom, zbog povećanog rizika za pojavu teških anafilaktičkih reakcija (videti odeljak 4.3). Ukoliko je takvo lečenje neophodno, treba razmotirti upotrebu drugih tipova membrana za dijalizu ili drugu klasu antihipertenzivnih lekova.
Mere opreza pri upotrebi
Kalijumove soli, heparin, diuretici koji štede kalijum i druge aktivne supstance koje povećavaju koncentraciju kalijuma u plazmi (uključujući antagoniste angiotenzina II, trimetoprim, takrolimus, ciklosporin):
Može se javiti hiperkalemija pa je stoga potrebno pažljivo praćenje koncentracije kalijuma u plazmi.
Antihipertenzivni lekovi (diuretici) i ostale supstance koje mogu smanjiti krvni pritisak (npr. nitrati, triciklični antidepresivi, anestetici, akutni unos alkohola, baklofen, alfuzosin, doksazosin, prazosin, tamsulosin, terazosin: može se očekivati povećani rizik od hipotenzije. (videti odeljak 4.2 za diuretike)
Vazopresorni simpatomimetici i druge supstance (epinefrin) koje mogu smanjiti antihipertenzivni efekat ramiprila: Preporučuje se često merenje i kontrola krvnog pritiska. Takođe, efekat vazopresornih simpatomimetika može biti oslabljen hidrohlortiazidom.
Alopurinol, imunosupresivi, kortikosteroidi, prokainamid, citostatici i ostali lekovi koji mogu menjati krvnu sliku: Povećava se verovatnoća hematoloških reakcija (videti odeljak 4.4).
Soli litijuma: Ekskrecija litijuma se može smanjiti kod primene ACE inhibitora i zbog toga može biti povećana toksičnost litijuma. Koncentracija litijuma u serumu se mora kontrolisati. Istovremena upotreba tiazidnih diuretika može povećati rizik za nastanak toksičnosti litijuma i povećati već povećan rizik za nastanak toksičnosti litijuma uzrokovanu primenom ACE inhibitora. Zbog toga se ne preporučuje istovremena upotreba ramiprila i hidrohlortiazida sa litijumom.
Antidijabetici uključujući insulin
Može doći do hipoglikemijske reakcije. Hidrohlortiazid može smanjiti dejstvo antidijabetika. Zbog toga se preporučuje česta kontrola koncentracije glukoze u krvi u početnoj fazi terapije.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi i acetilsalicilna kiselina
Može se očekivati smanjenje antihipertenzivnog dejstva leka Prilinda plus. Istovremeno lečenje ACE inhibitorima i nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAIL) može povećati rizik od daljeg pogoršanja bubrežne funkcije i povećane koncentracije kalijuma u serumu, kalemije.
Oralni antikoagulanti: Istovremena upotreba hidrohlortiazida može smanjiti antikoagulantni efekat.
Kortikosteroidi, ACTH, amfotericin B, karbenoksolon, velike količine slatkog korena, laksativi (u slučaju duže upotrebe), i druge supstance koje smanjuju koncentraciju kalijuma u plazmi: povećavaju rizik od nastanka hipokalemije.
Preparati digitalisa, aktivne supstance za koje je potvrđeno da utiču na produžavaje QT intervala i antiaritmici:
Moguća je pojačana proaritmijska toksičnost ili smanjen antiaritmijsk efekat u slučaju poremećaja koncentracije elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezijemija).
Metildopa: Moguća hemoliza.
Holestiramin ili drugi enteralno primenjeni jonski izmenjivači: Smanjena resorpcija hidrohlortiazida. Sulfonamidni diuretici se trebaju uzimati najmanje jedan sat pre ili 4 do 6 sati nakon ovih lekova.
Mišićni relaksansi tipa kurare: Moguće je pojačano i produženo dejstvo mišićnih-relaksanasa
Kalcijumove soli i supstance koje povećavaju koncentraciju kalcijuma u plazmi:
Može se očekivati povećana koncentracija kalcijuma u plazmi u slučaju istovremene primene sa hidrohlortiazidom. Neophodno je praćenje koncentracije kalcijuma u serumu.
Karbamazepin: Rizik od hiponatremije zbog aditivnog dejstva sa hidrohlortiazidom.
Kontrastna sredstva koja sadrže jod: U slučaju dehidratacije indukovane diureticima, uključujući i hidrohlortiazid, postoji povećan rizik za akutno oštećenje funkcije bubrega, posebno pri upotrebi većih doza kontrastnih sredstva koja sadrže jod.
Penicilin: Hidrohlortiazid se izlučuje u distalnim tubulima i smanjuje izlučivanje penicilina.
Hinin: Hidrohlortiazid smanjuje ekskreciju hinina.
Heparin: moguće je povećanje koncentacije kalijuma u serumu.
mTOR inhibitori ili vildagliptin: Povećan rizik od pojave angioedema je moguć kod pacijenata koji istovremeno uzimaju mTOR inhibitore (npr. temsirolimus, everolimus, sirolimus)ili vildagliptin. Oprez je posebno potreban na početku terapije (videti odeljak 4.4)
Neprilizin (NEP) inhibitori
Povećan rizik od pojave angioedema prijavljen je kod istovremene upotrebe ACE inhibitora i NEP inhibitora kao što je racekadotril (vidi odeljak 4.4)
Sakubitril/valsartan
Istovremena upotreba ACE inhibitora sa sacubitrilom/valsartanom je kontraindikovana i povećava rizik od pojave angioedema.
Trudnoća
Lečenje ovim lekom se ne preporučuje u prvom trimestru trudnoće (videti odeljak 4.4) i kontraindikovano je u drugom i trećem trimestru trudnoće (videti odeljak 4.3).
Epidemiološki podaci o riziku od teratogenog dejstva kod primene ACE inhibitora tokom prvog trimestra trudnoće nisu relevantni za donošenje zaključaka. Međutim, ne može se isključiti izvesno malo povećanje rizika. Ukoliko se nastavak terapije antagonistima receptora angiotenzina ACE inhibitorima ne smatra neophodnom, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba savetovati da pređu na alternativnu antihipertzenzivnu terapiju sa dobro poznatim bezbednosnim efektom u trudnoći.Ako se utvrdi trudnoća, treba odmah prekinuti lečenje ACE inhibitorima i nastaviti je alternativnom terapijom.
Poznato je da izlaganje terapiji ACE inhibitorima/antagonistima receptora angiotenzina II (AIIRA) tokom drugog i trećeg trimestra uzrokuje fetotoksičnost kod ljudi (oslabljena funkcija bubrega, oligohidramnion, poremećaj okoštavanja lobanje i neonatalnu toksičnost (slabost bubrega, hipotenzija, hiperkalemija (videti odeljak 5.3)
Ukoliko je izloženost ACE inhibitorima nastupila od drugog trimestra trudnoće nadalje preporučuje se ultrazvučni pregled funkcije bubrega i kostiju lobanje. Novorođenčad, čije su majke uzimale ACE inhibitore, treba posebno pratiti zbog mogućnosti pojave hipotenzije, oligurije i hiperkalemije (videti odeljke 4.3 i 4.4).
Hidrohlortiazid, u slučajevima produžene primene u toku trećeg trimestra trudnoće, može dovesti do feto- placentalne ishemije i povećanog rizika u zaostatku rasta. Prijavljeni su i retki slučajevi hipoglikemije i trombocitopenije kod novorođenčadi koja su bila izložena leku pre termina porođaja. Hidrohlortiazid može dovesti do smanjenja volumena plazme i smanjenja uteroplacentarnog protoka krvi.
Dojenje
Ovaj lek je kontraindikovan tokom dojenja.
Ramipril i hidrohlortiazid se u terapijskim dozama izlučuju u majčino mleko u koncentracijama u kojima utiču na odojče. Ne postoji dovoljno podataka u vezi sa upotrebom ramiprila tokom dojenja pa se preporučuju alternativni lekovi sa dobro utvrđenim bezbednosnim profilom, a naročito ukoliko je reč o novorođenčetu ili prevremeno rođenom detetu.
Hidrohlortiazid se izlučuje u majčino mleko. Primena tiazida tokom dojenja može dovesti do smanjenja ili čak prestanka izlučivanja mleka.Može se javiti preosetljivost na neke od sastojaka leka, derivate sulfonamida, hipokalemija i nuklearni ikterus. Zbog mogućnosti pojave za nastanak ozbiljnih reakcija uzrokovanih primenom obe aktivne supstance na odojče, treba doneti odluku o prekidu dojenja ili prekidu lečenja uzimajući u obzir važnost terapije za majku.
Pojedina neželjena dejstva (npr. simptomi smanjenja krvnog pritiska kao što je vrtoglavica) mogu uticati na sposobnost pacijenta da se koncentriše i reaguje i zbog toga predstavljaju opasnost u situacijama u kojima su over sposobnosti od posebnog značaja (npr.upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama). Ovo se posebno događa na početku lečenja ili kada se prelazi sa drugih lekova.
To se može dogoditi posebno na početku terapije, ili pri prelasku sa terapije drugim lekovima na ramipril. Nakon uzimanja i kod svakog naknadnog povećanja doze nije preporučljivo voziti ili upravljati mašinama tokom nekoliko sati.
Sažetak bezbednosnog profila
Bezbednosni profil ramiprila i hidrohlortiazida uključuje neželjena dejstva koja se javljaju u sklopu hipotenzije snižavanja krvnog pritiska i/ili gubitka tečnosti zbog povećane diureze. Aktivna supstanca ramipril, može indukovati dugotrajni suvi kašalj, dok hidrohlortiazid može dovesti do pogoršanja metabolizma glukoze, lipida i mokraćne kiseline. Ove dve aktivne supstance imaju suprotno dejstvo na kalijum u plazmi. Ozbiljna neželjena dejstva uključuju angioedem ili anafilaktične reakcije, oštećenje bubrega ili jetre, pankreatitis, teške kožne reakcije i neutropeniju/ agranulocitozu.
Tabelarni prikaz neželjenih dejstava leka
Učestalost nežljenih dejstava je definisana sledećom konvencijom:
Veoma česta 1/10; Česta 1/100 do <1/10; Povremena 1/1000 do <1/100; Retka 1/10000 do <1/1000; Veoma retka <1/10000, Nepoznata učestalost (iz raspoloživih podataka ne može se utvrditi frekvenca)
U okviru svake grupe, prikazana su neželjena dejstva po težini (od težih ka lakšim oblicima)
Često | Povremeno | Veoma retko | Nepoznata učestalost | |
Kardiološki poremećaji | Ishemija miokarda, uključujući anginu pektoris, tahikardiju, | Infarkt miokarda | ||
Poremećaji krvi i limfatičkog sistema | Smanjeni broja leukocita, smanjenje crvenih krvnih ćelija,, smanjenje koncentracije hemoglobina, hemolitička anemija, smanjenje broja trombocita | Insuficijencija koštane srži, neutropenija uključujući agranulocitozu, pancitopenija, eozinofilija, hemokoncentracija u smislu smanjenja | ||
Endokrini poremećaji | Sindrom neodgovarajućeg izlučivanja antidiuretskog hormona (SIADH) | |||
Poremećaji | Glavobolja, | Vertigo, parestezije, | Cerebralna ishemija | |
nervnog sistema | vrtoglavica | tremor, poremećaj | uključujući ishemijski | |
peckanja, disgeuzija, | ishemijski atak, oštećenje | |||
poremećaj čula | psihomotornih | |||
ukusa,ili gubitak čula | sposobnosti, parosmija | |||
ukusa | ||||
Poremećaji oka | Poremećaj vida uključujući | Ksantopsija, smanjenje lakrimacije uzrokovane hidrohlortiazidom, akutni glaukom zatvorenog ugla |
uzrokovan hidrohlortiazidom | ||||
Poremećaji uha i | Tinitus | Oštećenje sluha | ||
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | Neproduktivni nadražajni kašalj, bronhitis | Sinuzitis, dispneja, nazalna kongestija | Bronhospazam uključujući pogoršanje astme | |
Gastrointestinalni poremećaji | Zapaljenje na nivou gastrointestinalnog trakta, poremećaj varenja, nelagodnost u abdomenu, dispepsija, gastritis, mučnina, konstipacija. | Povraćanje, aftozni stomatitis, glositis, dijareja, bol u gornjem delu abdomena, suva usta | Pankreatitis (izuzetno retko prijavljeni su i smrtni ishodi udruženi sa upotrebom ACE inhibitora), porast koncentracije enzima pankreasa, angioedem tankog creva, sijaloadenitis uzrokovan hidrohlortiazidom | |
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Oslabljena funkcija bubrega uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju, pojačano izlučivanje urina, povećana koncentracija uree i i kreatinina u krvi | Pogoršanje postojeće proteinurije, | ||
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Angioedem: izuzetno retko, opstrukcija disajnog puta usled angioedema može dovesti do smrtnog ishoda; psorijazni dermatitis, hiperhidroza, osip, posebno makulo- papularni, pruritus, | Toksična epidermalna nekroliza, Stevens- Johnson-ov sindrom, erythema multiforme, pemfigus, pogoršanje psorijaze, eksfolijativni dermatitis, fotosenzitivne reakcije, oniholiza, pemfigoid ili liheniformni egzantem ili enantem, urtikarija, sistemski lupus erythematosus uzrokovan | ||
Poremećaji mišićno koštanog sistema i vezivnog tkiva | Mialgija | Artralgija, spazam mišića, |
hidrohlortiazidom | ||||
Poremećaji metabolizma i ishrane | Poremećaj u kontroli dijabetesa, smanjena tolerancija na glukozu, povećanje nivoa glukoze u krvi, povećane vrednosti mokraćne kiseline u krvi, pogoršanje gihta, povećane vrednosti holesterola i/ili triglicerida uzrokovane hidrohlortiazidom | Anoreksija, smanjenje apetita, | Povećana koncentracija kalijuma u krvi uzrokovana ramiprilom | Smanjena koncentracija natrijuma u krvi, |
Vaskularni poremećaji | Hipotenzija, smanjenje ortostatskog krvnog pritiska, sinkopa, naleti crvenila praćeni osećajem vrućine | Tromboza kao posledica značajnog smanjenja tečnosti vaskularna stenoza, hipoperfuzija, Raynaud-ov fenomen, vaskulitis | ||
Opšti poremećaji i | Zamor, astenija | Bol u grudima, pireksija | ||
Poremećaji Imunskog sistema | Anafilaktičkeili anafilaktoidne reakcije bilo na ramipril ili anafilaktička reakcija na hidrohlortiazid, povećanje antinuklearnih | |||
Hepatobilijarni poremećaji | Holestatski ili citotoksičnihepatitis (izuzetno retko sa smrtnim ishodom), povećana koncentracija enzima jetre i/ili konjugovanog bilirubina, kalkulozni holecistitis uzrokovan | Akutna insuficijencija jetre, holestatska žutica, hepatocelularno oštećenje | ||
Poremećaj reproduktivnog | Prolazna erektilna impotencija | Stanje konfuzije, psihomotorni nemir, poremećaj pažnje | ||
Psihijatrijski poremećaji | Depresivno raspoloženje, apatija, anksioznost, nervoza, poremećaj | Stanje konfuzije, psihomotorni nemir, poremećaj pažnje |
i somnolenciju | ||||
Neoplazme- benigne, maligne i neodređene (uključujući ciste i | Nemelanomski karcinom kože (bazocelularni karcinom i planocelularni karcinom) |
Nemelanomski karcinom kože: Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlortiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze (takođe videti odeljke 4.4 i 5.1).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi
Simptomi povezani sa predoziranjem ACE inhibitorima mogu uključivati preteranu perifernu vazodilataciju (sa izraženom hipotenzijom,šokom), bradikardija, poremećaji elektrolita, oštećenje bubrega, aritmija, poremećaj svesti uključujući i komu, cerebralne konvulzije, pareze i paralitički ileus.
Kod predisponiranih pacijenata (npr. hiperplazija prostate) predoziranje hidrohlortiazidom može dovesti do akutne urinarne retencije.
Postupak kod predoziranja
Pacijente treba pažljivo pratiti i primeniti simptomatsku i potpornu terapiju. Preporučene mere uključuju detoksikaciju (gastrična lavaža, primena adsorbenata) i mere za povratak hemodinamske stabilnosti, uključujući i primenu alfa 1 adrenergičnih agonista ili primenu angiotenzina II (angiotenzinamid). Aktivni metabolit ramiprila, ramiprilat, se iz cirkulacije slabo uklanja hemodijalizom
ATC šifra: C09BA05
Mehanizam delovanja
Ramipril
Ramiprilat, aktivni metabolit proleka ramiprila, inhibiše enzim dipeptidilkarboksipeptidazu I (sinonimi: angiotenzin-konvertujući enzim (ACE); kininaza II). U plazmi i tkivu ovaj enzim katalizuje konverziju angiotenzina I u aktivnu vazokonstriktornu supstancu angiotenzin II, a isto tako i razgradnju aktivnog
vazodilatatora bradikinina. Smanjeno stvaranja angiotenzina II i inhibicija razgradnje bradikinina dovodi do vazodilatacije.
S obzirom na to da angiotenzin II takođe stimuliše oslobađanje aldosterona, ramiprilat uzrokuje smanjenje izlučivanja aldosterona. Prosečan odgovor na monoterapiju ACE inhibitorima bio je slabiji kod pripadnika crne rase sa hipertenzijom (Afro-Karipska populacija) hipertenzivnih pacijenata koja uobičajeno ima nisku koncentraciju renina u odnosu na pacijente drugih rasa
Hidrohlortiazid
Hidrohlortiazid je tiazidni diuretik. Mehanizam antihipertenzivnog delovanja tiazidnih diuretika nije u potpunosti poznat. Oni inhibiraju reapsorpciju natrijuma i hlorida u distalnim tubulima. Povećano izlučivanje ovih jona je udruženo sa povećanim izlučivanjem urina (zbog osmotskog vezivanja vode). Povećano je i izlučivanje kalijuma i magnezijuma, dok je izlučivanje mokraćne kiseline smanjeno. Mogući mehanizmi antihipertenzivnog delovanja hidrohlortiazida je promena ravnoteže natrijuma, smanjenje ekstracelularne tečnosti i volumena plazme, promene u renalnom vaskularnom otporu i smanjen odgovor na noradrenalin i angiotenzin II.
Farmakodinamski efekti
Ramipril
Primena ramiprila izaziva značajno smanjenje perifernog arterijskog otpora. Uopšteno, ne postoje velike promene u protoku plazme kroz bubrege i brzini glomerularne filtracije. Primena ramiprila kod pacijenata sa hipertenzijom vodi smanjenju krvnog pritiska u ležećem i stojećem položaju, bez kompenzatornog povećanja brzine srčanih otkucaja. Antihipertenzivno dejstvo je vidljivo za jedan do dva sata nakon uzimanja leka; maksimalni efekat pojedinačne doze se javlja 3 – 6 sati posle uzimanja leka. Antihipertenzivno dejstvo obično traje 24 sata. Maksimalni antihipertenzivni efekat je obično vidljiv posle 3 do 4 nedelje kontinuiranog lečenja ramiprilom. Pokazano je da se antihipertezivno dejstvo održava tokom dugotrajne terapije u trajanju od dve godine. Nagli prestanak uzimanja ramiprila ne dovodi do brzog i prekomernog skoka krvnog pritiska.
Hidrohlortiazid
Posle primene hidrohlortiazida diureza počinje za dva sata, najveće vrednosti se postižu nakon 4 sata i traju 6 do 12 sati.
Antihipertenzivni efekat se vidi nakon 3 do 4 dana i može trajati do nedelju dana nakon prekida terapije. Efekat na smanjenje krvnog pritiska je povezan sa blagim povećanjem filtracijske frakcije, renalnim vaskularnim otporom i aktivnošću renina u plazmi.
Nemelanomski karcinom kože: Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlorotiazida i nemelanomskog karcinoma kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze. Jedna studija uključila je populaciju koja se sastojala od 71 533 slučaja bazocelularnog karcinoma (BCC) i 8 629 slučajeva planocelularnog karcinoma (SCC), usklađenih sa 1 430 833, odnosno 172 462 kontrole u populaciji. Velika upotreba hidrohlorotiazida (≥50 000 mg kumulativno) bila je povezana sa prilagođenim OR od 1,29 (95% CI: 1,23-1,35) za BCC i 3,98 (95% CI: 3,68-4,31) za SCC. Primećena je jasna povezanost odgovora i kumulativne doze i za BCC i za SCC. Druga studija pokazala je moguću povezanost između karcinoma usana (SCC) i izlaganja hidrohlorotiazidu: 633 slučaja karcinoma usana usklađeno je sa 63 067 kontrola u populaciji, primenom strategije uzorkovanja iz rizične grupe (engl. risk-set sampling). Pokazana je povezanost odgovora i kumulativne doze sa prilagođenim OR 2,1 (95% CI: 1,7-2,6) sa povećanjem na OR 3,9 (3,0-4,9) za veliku upotrebu hidrohlorotiazida (~25 000 mg) i na OR 7,7 (5,7-10,5) za najveću kumulativnu dozu (~100 000 mg) (takođe videti odeljak 4.4).
Klinička efikasnost i bezbednost primene
Istovremena primena ramiprila i hidrohlortiazida
U kliničkim studijama, ova kombinacija je omogućila veću redukciju krvnog pritiska nego pri primeni svakog od aktivnih sastojaka samostalno. Blokadom renin-angiotenzin-aldosteron sistema, istovremena primena ramiprila i hidrohlortiazida ima obrnuti efekat na gubitak kalijuma izazvan ovim diureticima. Kombinacija ACE inhibitora sa tiazidnim diuretikom ima sinergistički efekat i istovremeno smanjuje rizik od hipokalemije koju može izazvati sama upotreba diuretika.
Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)
U dve velike randomizovane, kontrolisane studije (ONTARGET (engl. ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl.The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes)) ispitivala su primenu kombinacije ACE inhibitora sa blokatorima angiotenzin II.receptora.
ONTARGET studija je sprovedena na pacijentima koji u anamnezi imaju kardiovaskularne ili cerebrovaskularne bolesti ili sa dijabetesom tipa 2 koji su praćeni dokazanim organskim oštećenjem ciljnih organa. Studija VA NEPHRON-D je sprovedena na pacijentima sa dijabetesom tipa 2 i dijabetesnom nefropatijom.
Studije nisu pokazale značajan pozitivan efekat u poređenju sa monoterapijom, na razvoj oštećenja bubrega i
/ ili kardiovaskularne smrtnosti ali je uočen povećan rizik za pojavu hipokalijemije, akutne bubrežne insuficijencije i / ili hipotenzije u odnosu na monoterapiju. S obzirom na to da su njihova farmakodinamska svojstva slična ti rezultati su takođe primenljivi i za druge ACE inhibitore i ARB, s obzirom na sličnosti njihovih farmakodinamičkih sojstva. ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora. Upravo zbog ovoga ACE inhibitori i blokatori angiotenzin II receptora se ne smeju istovremeno primenjivati kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.
ALTITUDE studija (engl.Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) sprovedena je kako bi se procenila korist dodavanja aliskirena standardnoj terapiji ACE inhibitorima ili blokatorima angiotenzin II receptora kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 i hroničnom bubrežnom insuficijencijom, sa ili bez kardiovaskularnih poremećaja. Ova studija je bila privremeno prekinuta zbog povećanog rizika od neželjenih dejstava. Kardiovaskularna smrt i moždani udar bili su češći u grupi koja je uzimala aliskiren nego u placebo grupi; Ista neželjena dejstva i neka ozbiljna neželjena dejstva (hiperkalijemija, hipotenzija i disfunkcija bubrega) prijavljena su češće u aliskiren grupi nego u placebo grupi
Resorpcija
Ramipril se posle oralne primene brzo resorbuje iz gastrointestinalnog trakta, maksimalne koncentracije u plazmi ramipril dostiže za jedan sat. Stepen resorpcije je najmanje 56% i na nju ne utiče prisustvo hrane u gastrointestinalnom traktu. Bioraspoloživost aktivnog metabolita ramiprilata posle oralne primene 2,5 mg i 5 mg ramiprila je 45%.
Maksimalne koncentracije ramiprilata, jedinog aktivnog metabolita ramiprila u plazmi, postižu se za 2 – 4 sata nakon uzimanja ramiprila. Koncentracije ramiprilata u stanju ravnoteže u plazmi posle doziranja jednom dnevno uobičajenih doza, postižu se do otprilike četvrtog dana lečenja.
Distribucija
Vezivanje ramiprila za serumske proteine je oko 73%, a za ramiprilat je oko 56%.
Metabolizam
Ramipril se skoro u potpunosti metaboliše u ramiprilat i u estar diketopiperazin, diketopiperazinsku kiselinu i glukuronide ramiprila i ramiprilata.
Eliminacija
Izlučivanje metabolita se odvija prvenstveno preko bubrega.
Koncentracije ramiprilata u plazmi smanjuju se polifazno. Zbog njegove jačine, vezivanje za ACE i spore disocijacije od enzima, ramiprilat pokazuje produženu terminalnu fazu eliminacije pri veoma niskim koncentracijama u plazmi.
Efektivno poluvreme eliminacije ramiprilata nakon višestruke primene ramiprila jednom dnevno iznosilo je 13 – 17 sati za 5 – 10 mg ramiprila i značajno duže za niže doze od 1,25 – 2,5 mg ramiprila. Ova razlika je u vezi sa kapacitetom zasićenja enzima koji vezuje ramiprilat. Primena jednokratne doze ramiprila nije dovela do prisutnosti ramiprila i njegovih metabolita u koncentraciji u kojoj bi se mogli otkriti u majčinom mleku. Ipak, efekat višestrukih doza je nepoznat.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega (videti odeljak 4.2)
Izlučivanje ramiprilata je smanjeno kod pacijenata sa oštećenom renalnom funkcijom, a klirens ramiprilata je proporcionalan klirensu kreatinina. Ovo rezultira povećanim koncentracijama ramiprilata u plazmi. Samim tim je i smanjenje ovih koncentracija sporije, nego kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre (videti odeljak 4.2)
Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre, metabolizam ramiprila u ramiprilat je usporen zbog smanjene aktivnosti esteraza-enzima jetre pa je koncentracija ramiprila u plazmi povećana. Međutim, maksimalne koncentracije ramiprilata kod ovih pacijenata se ne razlikuju od onih koje se javljaju kod pacijenata sa očuvanom funkcijom jetre.
Hidrohlortiazid
Resorpcija
Posle oralne primene oko 70% hidrohlortiazida se resorbuje iz gastrointestinalnog trakta. Maksimalne koncentracije hidrohlortiazida u plazmi se postižu za 1,5 do 5 sati.
Distribucija
Vezivanje hidrohlortiazida za proteine plazme je 40%.
Metabolizam
Hidrohlortiazid se zanemarljivo malo metaboliše pri prolazu kroz jetru.
Eliminacija
Hidrohlortiazid se izlučuje preko bubrega, skoro u potpunosti nepromenjen (>95%); 50 do 70% pojedinačne oralne doze se eliminiše za 24 sata. Poluvreme eliminacije je 5 do 6 sati.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega (videti odeljak 4.2)
Izlučivanje hidrohlortiazida je smanjeno kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Renalni klirens hidrohlortiazida proporcionalno je povezan s klirensom kreatinina. Ovo dovodi do povećanja koncentracije hidrohlortiazida u plazmi, koja se smanjuje sporije nego kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre (videti odeljak 4.2)
Kod pacijenata sa cirozom jetre farmakokinetika hidrohlortiazida nije značajno promenjena. Farmakokinetika hidrohlortiazida nije ispitivana kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.
Ramipril i hidrohlortiazid
Istovremeno uzimanje ramiprila i hidrohlortiazida ne utiče na njihovu bioraspoloživost.
Kombinovana tableta se može smatrati bioekvivalentnom lekovima koji sadrže pojedinačne komponente.
Kod pacova i miševa, kombinacija ramiprila i hidrohlortiazida ne pokazuje akutno toksično delovanje do 10000 mg/kg. Studije ponovljenih doza na pacovima i majmunima pokazale su samo poremećaje ravnoteže elektrolita.
Pošto studije sa pojedinačnim aktivnim supstancama nisu pokazale nikakav rizik, studije mutagenosti i kancerogenosti kombinovane primene nisu sprovedene.
Reproduktivne studije na pacovima i kunićima pokazale su da je kombinacija nešto toksičnija u odnosu na pojedinačne komponente, ali ni jedna od studija nije pokazala teratogeni efekat kombinacije.
Prilinda plus, (2,5 mg/12,5 mg), tablete:
Prilinda plus, (5 mg/25 mg), tablete:
Nije relevantno.
3 godine.
Čuvati na temperaturi do 25° C.
Unutrašnje pakovanje je Al/Al blister u kome se nalazi 7 tableta.
Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze četiri blistera sa po 7 tableta (ukupno 28 tableta) i Uputstvo za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materjala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Lek Prilinda plus tablete, predstavljaju kombinaciju dve aktivne supstance ramiprila i hidrohlortiazida. Ramipril pripada grupi lekova koji se nazivaju ACE inhibitori (inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima).
Deluje tako što:
Hidrohlortiazid pripada grupi lekova koji se nazivaju tiazidni diuretici ili lekovi za izbacivanje tečnosti Deluje tako što povećava količinu mokraće (urina) koja se izbacuje iz Vašeg organizama. Na ovaj način se snižava krvni pritisak.
Lek Prilinda plus primenjuje se za lečenje povišenog krvnog pritiska. Ove dve aktivne supstance deluju zajedno i koriste se ako prethodno lečenje sa pojedinačnim aktivnim supstancama (ramipril ili hidrohlorotiazid) nije dalo dovoljno dobre rezultate.
Nemojte uzimati lek Prilinda plus ukoliko se bilo šta od navedenog odnosi na Vas. Ako niste sigurni, razgovarajte sa Vašim lekarom pre nego što uzmete lek Prilinda plus.
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzimate lek Prilinda plus:
ukoliko ste izgubili dosta tečnosti ili soli iz organizma zbog povraćanja ili ste imali proliv (dijareju), znojili ste se više nego što je to uobičajeno, bili na dijeti sa smanjenim unosom soli, uzimali diuretike duže vreme ili ste išli na dijalizu;
irbesartan), posebno ako imate problema sa bubrezima a koji su povezani sa šećernom bolešću; aliskiren
Ako ste imali rak kože ili ako Vam se pojavi neočekivana lezija (promena) na koži tokom lečenja.Lečenje hidrohlortiazidom, naročito dugotrajna primena uz visoke doze, može da poveća rizik od nekih vrsta raka kože ili usana (nemelanomski karcinom kože). Zaštite vidljive delove tela od izlaganja suncu i UV zracima za vreme uzimanja leka Prilinda plus.
Vaš lekar će možda morati da prati i proverava rad vaših bubrega, krvni pritisak i vrednosti elektrolita (npr.kalijuma) u krvi, putem laboratorijskih testova krvi u redovnim vremenskim intervalima. Takođe, potrebno je pogledati i informacije u odeljku " Lek Prilinda plus ne smete koristiti".
Deca i adolescenti
Lek Prilinda plus tableta se ne preporučuju deci i adolescentima mlađim od 18 godina zbog nedovoljno dostupnih podataka efikasnosti i bezbednosti u ovoj populaciji
Ukoliko se bilo šta od ovoga odnosi na Vas (ili niste u to sigurni), razgovarajte sa Vašim lekarom pre uzimanja leka Prilinda plus tableta.
Drugi lekovi i Prilinda plus
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili čete možda uzimati bilo koje druge lekove.
Molimo Vas obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate ili ste do nedavno uzimali ili ste možda uzeli bilo koji drugi lek, zbog toga što lek Prilinda plus tablete mogu da utiču na delovanje drugih lekova, odnosno drugi lekovi mogu da utiču na delovanje leka Prilinda plus tableta.
Obavezno recite Vašem lekaru ukoliko uzimate neke od sledećih lekova, jer oni mogu smanjiti dejstvo leka Prilinda plus tablete:
Obavezno recite Vašem lekaru ukoliko uzimate neke od sledećih lekova, jer oni mogu da povećaju rizik od pojave neželjenih dejstava ako se uzimaju sa lekom Prilinda plus:
Obavezno recite Vašem lekaru ukoliko uzimate neke od sledećih lekova, jer lek Prilinda plus tableta može uticati na njihovo delovanje:
Ukoliko se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas (ili niste sigurni), posavetujte se sa Vašim lekarom pre uzimanja leka Prilinda plus.
Uzimanje leka Prilinda plus sa hranom, pićima i alkoholom
Ukoliko brinete koliko alkoholnih pića možete da uzimate dok ste na terapiji lekom Prilinda plus comp tabletama, porazgovarajte sa Vašim lekarom, jer lekovi za smanjenje krvnog pritiska i alkohol mogu imati aditivno dejstvo (dolazi do većeg nepoželjnog smanjenja krvnog pritiska)
Trudnoća i dojenje
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Trudnoća
Morate reći Vašem lekaru ako ste trudni, mislite da biste mogli biti trudni ili planirate trudnoću.
Ne treba da uzimate lek Prilinda plus tablete u prvih 12 nedelja trudnoće i ne smete da ih uzimate posle 13. nedelje trudnoće jer njegova primena u trudnoći može oštetiti Vaš plod.
Ukoliko zatrudnite dok ste na terapiji lekom Prilinda plus tableta, odmah se javite Vašem lekaru. U slučaju planiranja trudnoće potrebno je preći na neku drugu alternativnu terapiju.
Dojenje
Lek Prilinda plus ne smete da uzimate ukoliko dojite bebu.
Posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre uzimanja bilo kog leka.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Možete da osetite vrtoglavicu nakon uzimanja leka Prilinda plus. Postoji veća mogućnost da se ovo desi u početku lečenja ili kada počnete da uzimate veće doze leka. Ako osetite vrtoglavicu nemojte da vozite ili da rukujete bilo kojim alatom ili mašinom.
Lek Prilinda plus sadrži laktozu.
U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.
Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako je navedeno u ovom uputstvu ili kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut.Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
Doziranje kod sledećih indikacija:
Snižavanje povišenog krvnog pritiska:
Vaš lekar će odrediti doziranje na osnovu Vašeg stanja dok Vaš krvni pritisak ne bude pod kontrolom.
Stariji pacijenti
Vaš lekar će smanjiti početnu dozu i postepeno prilagoditi terapiju.
Uzimanje leka Prilinda plus
Ako ste uzeli više leka Prilinda plus nego što treba
Recite Vašem lekaru ili idite što je pre moguće u najbližu bolnicu. Nemojte sami voziti do bolnice, zamolite nekoga da vas odveze ili pozovite hitnu pomoć. Ponesite sa sobom pakovanje leka koji ste uzeli. Ovo je potrebno da bi lekar znao koji lek ste uzeli.
Ako ste zaboravili da uzmete lek Prilinda plus
Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Ako naglo prestanete da uzimate lek Prilinda plus
Važno je da nastavite da uzimate lek Prilinda plus, sve dok Vam lekar ne kaže da prekinete sa terapijom. Ukoliko imate bilo kakvih pitanja o tome kako da koristite ovaj lek, pitajte Vašeg lekaraili farmaceuta.
Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Odmah prekinite sa uzimanjem leka Prilinda plus i obratite se Vašem lekaru ukoliko primetite bilo koje od navedenih neželjenih dejstava – možda će Vam biti neophodna medicinska pomoć:
Odmah se obratite svom lekaru ako primetite neku od navedenih ozbiljnih neželjenih reakcija:
Ostala neželjena dejstva uključuju:
Molimo Vas obavestite Vašeg lekara ako bilo koje od neželjenih dejstava postane ozbiljno ili traje duže od nekoliko dana.
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Veoma retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
- Rak kože i usana
Druga neželjena dejstva:
Obratite se Vašem lekaru ako bilo šta od navedenog postane ozbiljno ili traje nekoliko dana
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Prilinda plus posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju ("Važi do"). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Lek čuvati na temperaturi do 25ºC.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Aktivne supstance leka Prilinda plus:
Prilinda plus, (2,5 mg/12,5 mg), tablete:
Jedna tableta sadrži:
ramipril 2,5 mg
hidrohlortiazid 12,5 mg
Prilinda plus, (5 mg/25 mg), tablete:
Jedna tableta sadrži:
ramipril 5 mg
hidrohlortiazid 25 mg
Pomoćne supstance leka Prilinda plus, (2,5 mg/12,5 mg), tablete i Prilinda plus, (5 mg/25 mg), tablete: natrijumhidrogen-karbonat; laktoza-monohidrat; kroskarmeloza-natrijum; skrob, preželatinizovan (skrob 1500); natrijumstearil-fumarat
Kako izgleda lek Prilinda plus i sadržaj pakovanja
Prilinda plus, (2,5 mg/12,5 mg), tablete:
Bele do do skoro bele boje, oblika kapsule, neobložene, ravne tablete, sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani i oznakom 12,5; dimenzije tablete su 4,0x8,0mm.
Podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze.
Prilinda plus, (5 mg/25 mg), tablete:
Bele do skoro bele boje, oblika capsule, neobložene, ravne tablete, sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani i bočno i oznakom 25; dimenzije tablete su 5,0x10,0mm.
Podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze.
Unutrašnje pakovanje je Al/Al blister u kome se nalazi 7 tableta.
Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze četiri blistera sa po 7 tableta (ukupno 28 tableta) i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač
HEMOFAR AD VRŠAC
Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Mart, 2019.
Režim izdavanja leka:
Lek se izdaje uz lekarski recept.
Broj i datum dozvole:
515-01-00787-18-002 od 16.03.2019. Prilinda plus, (2,5 mg/12,5 mg), tablete
515-01-00788-18-002 od 16.03.2019. Prilinda plus, (5 mg/25 mg), tablete