Rissar® 1mg film tableta

Lek Rissar je indikovan u terapiji shizofrenije.

Lek Rissar je indikovan u terapiji umerenih i teških maničnih epizoda povezanih sa bipolarnim poremećajem.

Lek Rissar je indikovan za kratkotrajnu terapiju (do 6 nedelja) perzistentne agresije kod pacijenata sa umerenom do teškom demencijom Alchajmerovog tipa koji ne reaguju na nefarmakološki pristup i kada postoji rizik za samopovređivanje ili povređivanje drugih.

Lek Rissar je indikovan za kratkotrajnu simptomatsku terapiju (do 6 nedelja) perzistentne agresije u poremećaju ponašanja kod dece uzrasta 5 ili više godina i adolescenata sa inteligencijom ispod proseka ili mentalnom retardacijom dijagnostikovanom prema DSM-IV kriterijumima, kod kojih težina agresije ili drugi oblici poremećaja ponašanja zahtevaju farmakološku terapiju. Farmakološka terapija treba da bude sastavni deo sveobuhvatnijeg programa lečenja, uključujući i psihosocijalnu i edukacionu intervenciju. Preporučuje se da risperidon propisuje lekar specijalista dečje neurologije ili adolescentni psihijatri ili lekari koji dobro poznaju metode lečenja poremećaja ponašanja kod dece i adolescenata.

Shizofrenija

Odrasli

Lek Rissar se može davati jednom ili dva puta na dan.

Počinje se dozom od 2 mg/dan. Doza se može povećati drugog dana na 4 mg. Posle toga, doza može ostati nepromenjena ili se dalje prilagođava po potrebi za svakog pacijenta. Najvećem broju pacijenata odgovara doza od 4 do 6 mg/dan. Kod nekih pacijenata može biti potrebna sporija titracija doze i niža početna doza i doza održavanja.

Doze iznad 10 mg/dan se nisu pokazale efikasnijim od manjih doza, a mogu izazvati povećanu učestalost ekstrapiramidalnih simptoma. Bezbednost primene doza većih od 16 mg/dan nije ispitana, tako da se njihova primena ne preporučuje.

Stariji pacijenti

Preporučena početna doza je 0,5 mg ⃰ dva puta na dan. Ova doza se može prilagoditi prema potrebi pacijenta povećanjem od po 0,5 mg ⃰ dva puta na dan do 1 do 2 mg dva puta na dan.

Pedijatriska populacija

Primena risperidona kod dece sa shizofrenijom, mlađe od 18 godina, se ne preporučuje usled nedostatka podataka o efikasnosti.

Manične epizode u bipolarnom poremećaju

Odrasli

Lek Rissar treba primeniti jednom dnevno, sa početnom dozom od 2 mg risperidona. Ukoliko je indikovano, dozu treba prilagođavati povećanjem od 1 mg dnevno, u vremenskim intervalima koji nisu kraći od 24 sata. Risperidon se može primeniti u fleksibilnim dozama, u opsegu od 1 do 6 mg/dnevno, u cilju optimizacije stepena efikasnosti i podnošljivosti leka Rissar kod svakog pacijenta. Primena dnevne doze iznad 6 mg risperidona nije ispitana kod pacijenata sa maničnim epizodama.

Kao i u slučaju drugih simptomatskih terapija, kontinuirana primena leka Rissar se mora proceniti i razmotriti u više navrata u daljem toku terapije.

Stariji pacijenti

Preporučena početna doza je 0,5 mg ⃰ dva puta na dan. Ova doza se može prilagoditi prema potrebi pacijenta povećanjem od po 0,5 mg ⃰ dva puta na dan od 1 do 2 mg dva puta na dan. S obzirom na ograničeno kliničko iskustvo kod starijih osoba, potreban je oprez.

Pedijatrijska populacija

Primena risperidona kod dece sa manijom kod bipolarnog poremećaja, mlađe od 18 godina, se ne preporučuje usled nedostatka podataka o efikasnosti.

Perzistentna agresija kod pacijenata sa umerenom do teškom demencijom Alchajmerovog tipa Preporučena početna doza je 0,25 mg ⃰⃰ dva puta na dan. Ukoliko je neophodno, ova doza se može prilagoditi prema potrebi pacijenta povećanjem od po 0,25 mg ⃰ dva puta na dan, ne učestalije od svakog drugog dana. Optimalna doza, kod većine pacijenata, iznosi 0,5 mg ⃰⃰ dva puta na dan. Ipak, kod određenog broja pacijenata se poboljšanje javlja nakon primene doze do 1 mg dva puta na dan.

Lek Rissar ne treba koristiti duže od 6 nedelja kod pacijenata sa perzistentnom agresijom u demenciji Alchajmerovog tipa. U toku terapije, pacijente treba često i redovno pregledati uz razmatranje potrebe za nastavljanjem terapije.

Poremećaj ponašanja

Deca i adolescenti uzrasta od 5 do 18 godina

Kod osoba ≥ 50 kg preporučena početna doza je 0,5 mg ⃰⃰⃰ jednom na dan. Ukoliko je neophodno, ova doza se može prilagoditi prema potrebi pacijenta povećanjem od 0,5 mg ⃰ jednom na dan, ne učestalije od svakog drugog dana. Optimalna doza kod većine pacijenata iznosi 1 mg jednom na dan. Međutim, kod nekih pacijenata se poboljšanje javlja nakon primene doze od 0,5 mg⃰⃰⃰ jednom dnevno, dok je kod drugih neophodno primeniti dozu od 1,5 mg ⃰ jednom dnevno. Kod osoba < 50 kg, preporučena početna doza je 0,25 mg ⃰ jednom na dan. Ukoliko je neophodno, ova doza se može prilagoditi prema potrebi pacijenta povećanjem od 0,25 mg ⃰ jednom na dan, ne učestalije od svakog drugog dana. Optimalna doza, kod većine pacijenata, iznosi 0,5 mg ⃰ jednom na dan. Međutim, kod nekih pacijenata se poboljšanje javlja nakon primene doze od 0,25 mg ⃰⃰⃰ jednom dnevno, dok je kod drugih neophodno primeniti doze od 0,75 mg ⃰ jednom dnevno.

Kao i u slučaju drugih simptomatskih terapija, kontinuirana primena leka Rissar se mora proceniti i razmotriti u više navrata u daljem toku terapije.

Primena risperidona kod dece sa ovim poremećajem, mlađe od 5 godina, se ne preporučuje usled nedostatka iskustva primene u ovom uzrastu.

Oštećenje funkcije bubrega i jetre

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega imaju manju sposobnost eliminacije aktivne frakcije s antipsihotičkim dejstvom nego odrasli sa normalnom bubrežnom funkcijom. Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre dolazi do povećanja koncentracije slobodne frakcije risperidona u plazmi.

Bez obzira na indikaciju, kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i jetre, početnu i naredne doze treba smanjiti na pola, a titracija doze treba da bude sporija.

Lek Rissar kod ovih grupa pacijenata, treba primenjivati sa oprezom.

Način primene

Lek Rissar namenjen je za oralnu primenu. Hrana ne utiče na resorpciju leka Rissar.

Prilikom prekida terapije, preporučuje se postepeno ukidanje leka. Akutni simptomi obustave leka, uključujući nauzeju, povraćanje, znojenje i insomniju, veoma retko su prijavljivani nakon naglog prestanka primene visokih doza antipsihotika (videti odeljak 4.8). Može doći do ponovne pojave psihotičnih simptoma, a prijavljene su i pojave nevoljnih pokreta (kao što su akatizija, distonija i diskinezija).

Prelaz sa drugih antipsihotika

Ukoliko je medicinski opravdano, tokom uvođenja risperidona preporučuje se postepeno ukidanje prethodne terapije. Takođe, ako je to medicinski opravdano, pri prelasku sa lečenja antipsihoticima u obliku depo-preparata, prva doza leka Rissar se daje u trenutku kada bi trebalo primeniti sledeću dozu depo-injekcije. Potrebu za nastavljanjem već započetog lečenja antiparkinsonicima treba proceniti u više navrata u daljem toku terapije.

Lek Rissar je u Republici Srbiji registrovan u jačini od 1 mg, 2 mg, 3 mg. Podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze, pa se doze od 0,25mg, 0,5mg, 0,75mg i 1,5mg ne mogu postići.

Preosetljivost na risperidon ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Stariji pacijenti sa demencijom

Povećan mortalitet kod starijih pacijenata sa demencijom

Meta-analizom 17 placebo-kontrolisanih kliničkih ispitivanja u kojima su ispitivani atipični antipsihotici, uključujući i risperidon, primećen je porast mortaliteta kod starijih pacijenata sa demencijom koji su lečeni atipičnim antipsihoticima u poređenju sa placebom. U placebo- kontrolisanim kliničkim ispitivanjima leka risperidon, u ovoj populaciji, incidenca mortaliteta kod pacijenata lečenih lekom risperidon bila je 4%, u odnosu na 3,1% koliko je ona iznosila kod pacijenata koji su primali placebo. Stepen verovatnoće (95% intervala pouzdanosti) iznosio je 1,21 (0,7; 2,1). Prosečna starost (raspon) pacijenata koji su preminuli iznosila je 86 godina ( u rasponu od 67 do 100 godina). Podaci iz dve velike studije pokazuju da stariji pacijenti sa demencijom, lečeni konvencionalnim antipsihoticima imaju takođe blago povećan rizik od smrti u odnosu na one bez terapije. Nedovoljno je podataka da bi se tačno procenila stopa rizika dok je uzrok povećanog rizika nepoznat. Nije jasno da li se uzrok povišenog mortaliteta može pripisati antipsihotičnim lekovima ili nekim karakteristikama pacijenata.

Istovremena upotreba sa furosemidom

U placebo-kontrolisanim kliničkim ispitivanjima leka risperidon, kod starijih pacijenata sa demencijom, veća incidenca mortaliteta je primećena kod pacijenata koji su istovremeno lečeni furosemidom i risperidonom (7,3%; prosečna starost 89 godina, u rasponu od 75-97 godina) u poređenju sa grupom pacijenata lečenih samo risperidonom (3,1%; prosečna starost 84 godine, u rasponu od 70-96 godina) ili samo furosemidom (4,1%; prosečna starost 80 godina, u rasponu od 67- 90 godina). Povećan mortalitet u grupi pacijenata lečenih istovremeno i risperidonom i furosemidom zapažen je u dva od četiri sprovedena klinička ispitivanja. Istovremena upotreba

risperidona i drugih diuretika (uglavnom tiazidnih diuretka primenjenih u malim dozama) nije pokazala slične rezultate.

Patofiziološki mehanizam koji bi mogao da objasni ovaj nalaz nije utvrđen, a takođe ni siguran uzrok smrti. Ipak, treba biti oprezan i razmotriti odnos rizika i koristi ove kombinacije lekova ili istovremene primene sa drugim jakim diureticima, pri donošenju odluke o primeni. Povećanje incidence mortaliteta kod pacijenata koji su lečeni drugim diureticima u kombinaciji sa risperidonom nije zapaženo. Bez obzira na terapiju, dehidratacija je uočena kao opšti faktor rizika za mortalitet i zato je treba pažljivo izbegavati kod starijih dementnih pacijenata.

Cerebrovaskularni neželjeni događaji (engl. cerebrovascular adverse events, CVAE)

U randomizovanim placebo-kontrolisanim kliničkim ispitivanjima, kod pacijenata sa demencijom koji su primali neki atipičan antipsihotik zapažen je značajno veći rizik (oko 3 puta veći) od cerebrovaskularnih neželjenih događaja. Prikupljeni podaci iz šest placebo-kontrolisanih studija sa lekom risperidon kod uglavnom starijih pacijenata (>65 godina) sa demencijom ukazuju da se cerebrovaskularni neželjeni događaji (ozbiljni i neozbiljni, kombinovani) javljaju kod 3,3% (33/1009) pacijenata koji su primali risperidon i 1,2% (8/712) pacijenata koji su primali placebo. Stepen verovatnoće (95% interval pouzdanosti) iznosio je 2,96 (1,34;7,50). Mehanizam ovog povećanog rizika nije utvrđen. Povećan rizik se ne može isključiti za nastanak cerebrovaskularnih neželjenih događaja kod primene drugih antipsihotičnih lekova ili kod ostale populacije pacijenata. Lek Rissar treba upotrebljavati sa oprezom kod pacijenata sa rizikom od moždanog udara.

Rizik za nastanak cerebrovaskularnih neželjenih događaja je bio značajno veći kod pacijenata sa kombinovanim ili vaskularnim tipom demencije u odnosu na demenciju Alchajmerovog tipa. Zbog toga risperidon ne treba davati pacijentima sa drugim tipovima demencije, osim kod pacijenata sa Alchajmerovim tipom demencije.

Lekar treba pažljivo da razmotri odnos koristi i rizika kod starijih pacijenata sa demencijom pre primene leka risperidon, uzimajuću u obzir druge faktore rizika za nastanak cerebrovaskularnog insulta kod svakog pacijenta pojedinačno. Pacijenti/staratelji treba odmah da prijave znake i simptome potencijalnih cerebrovaskularnih neželjenih događaja, kao što su iznenadna slabost, utrnulost lica, ruku ili nogu, problemi sa govorom ili vidom. Bez odlaganja treba razmotriti sve terapijske opcije, uključujući prekid terapije risperidonom.

Lek Rissar je indikovan za kratkotrajno simptomatsko lečenje perzistentne agresije kod pacijenata sa umerenom do ozbiljnom demencijom Alchajmerovog tipa kao dopuna nefarmakološkim pristupima lečenja koji su imali ograničenu ili nedovoljnu efikasnost i kada postoji rizik od samopovređivanja ili povređivanja drugih.

Pacijente treba redovno pratiti i ponovo razmotriti potrebu za nastavak terapije.

Ortostatska hipotenzija

Kako risperidon deluje blokadom alfa-adrenergičnih receptora, može doći do (ortostatske) hipotenzije, naročito u početnoj fazi titriranja doze. Tokom zajedničke upotrebe risperidona i antihipertenzivne terapije tokom postmarketinškog perioda primećena je klinički značajna hipotenzija.

Lek Rissar treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa poznatim kardiovaskularnim oboljenjem (npr. srčana slabost, infarkt miokarda, abnormalnosti sprovođenja impulsa srca, dehidratacija, hipovolemija ili cerebrovaskularno oboljenje). Dozu, kao što je i preporučeno, treba postepeno titrirati (videti odeljak 4.2 Doziranje i način primene). Ukoliko se kod pacijenta konstatuje značajna ortostatska hipotenzija koja perzistira, treba proceniti odnos koristi i rizika dalje terapije lekom Rissar.

Leukopenija, neutropenija i agranulocitoza

Prijavljeni su slučajevi leukopenije, neutropenije i agranulocitoze pri upotrebi antipsihotika uključujući i risperidon. Agranulocitoza je bila prijavljena veoma retko (< 1/10000 pacijenta) tokom postmarketinškog perioda.

Pacijente sa istorijom klinički značajnog malog broja belih krvnih zrnaca (engl. white blood cell, WBC) ili lekom izazvane leukopenije/neutropenije treba pratiti tokom prvih nekoliko meseci terapije i treba uzeti u razmatranje prekid terapije risperidonom pri pojavi prvog znaka klinički značajnog pada broja belih krvnih zrnaca (WBC) u odsustvu drugih uzročnih faktora.

Pacijente sa klinički značajnom neutropenijom treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave povišene telesne temperature i drugih znakova infekcije i odgovarajuće ih tretirati ako se takvi simptomi pojave. Pacijentima sa teškom neutropenijom (apsolutna vrednost neutrofila < 1 X 109/L) treba prekinuti terapiju lekom Rissar, a broj belih krvnih zrnaca (WBC) treba da se prati do oporavka.

Tardivna diskinezija/ekstrapiramidalni simptomi (TD/EPS)

Lekovi koji blokiraju dopaminske receptore mogu izazvati tardivnu diskineziju koja se karakteriše ritmičkim nevoljnim pokretima, najčešće jezika i/ili lica. Pokazano je da pojava ekstrapiramidalnih simptoma predstavlja faktor rizika za nastanak tardivne diskinezije. Ako se pojave znaci i simptomi tardivne diskinezije, treba razmotriti mogućnost prekidanja terapije svim antipsihoticima.

Oprez je neophodan kod pacijenata koji istovremeno u terapiji dobijaju oba leka, psihostimulanse (uključujući metilfenidat) i risperidon, jer ekstrapiramidalni simptomi mogu nastati prilikom prilagođavanja doze jednog ili oba leka. Preporučuje se postepen prekid terapije stimulansom (videti odeljak 4.5).

Neuroleptički maligni sindrom (NMS)

Poznato je da upotreba antipsihotika može dovesti do pojave neuroleptičkog malignog sindroma, koji se karakteriše hipertermijom, rigiditetom mišića, autonomnom nestabilnošću, poremećajem svesti i povećanim vrednostima kreatin fosfokinaze u serumu. Dodatni znaci mogu uključivati mioglobinuriju (rabdomioliza) i akutnu bubrežnu insuficijenciju. U ovom slučaju, treba prekinuti terapiju svim antipsihoticima, uključujući i lek Rissar.

Parkinsonova bolest i demencija sa prisustvom Levijevih telašaca (engl. dementia with Lewy bodies, DLB)

Prilikom propisivanja antipsihotika pacijentima sa Parkinsonovom bolešću ili demencijom sa

Levijevim telašcima, uključujući i lek Rissar, lekari treba da procene odnos rizika i koristi pošto je kod obe grupe pacijenata povećan rizik od nastanka neuroleptičkog malignog sindroma, a kod ovih pacijenata, takođe, postoji povećana osetljivosg prema antipsihotičkim lekovima. Parkinsonova bolest se može pogoršati primenom risperidona. Povećana osetljivost na antipsihotike se manifestuje konfuzijom, umerenim do jakim smanjenjem pažnje sa smanjenim osećajem bola, posturalnom nestabilnošću sa čestim padovima, uz ekstrapiramidalne simptome.

Hiperglikemija i dijabetes melitus

Hiperglikemija, dijabetes melitus ili pogoršanje postojećeg dijabetesa, javlja se retko u toku lečenja lekom Rissar. U nekim slučajevima postojalo je povećanje telesne mase, što može predstavljati predisponirajući faktor rizika. Veoma retko je postojala pridružena ketoacidoza i retko dijabetična koma. Savetuje se odgovarajući klinički monitoring u skladu sa usvojenim vodičima o primeni antipsihotika. Kod pacijenata lečenih bilo kojim atipičnim antipsihotikom, uključujući i risperidon, trebalo bi pratiti moguću pojavu simptoma hiperglikemije (poput polidipsije, poliurije, polifagije i slabosti), kao i kod pacijenata sa dijabetes melitusom kod kojih je potrebna redovna kontrola glikemije.

Povećanje telesne mase

Značajno povećanje telesne mase je prijavljeno prilikom primene leka Rissar. U toku terapije treba redovno pratiti telesnu masu.

Hiperprolaktinemija

Hiperprolaktinemija je često neželjeno dejstvo terapije risperidonom. Preporučuje se procena nivoa prolaktina u plazmi kod pacijenata sa dokazima mogućih neželjenih dejstava povezanih sa prolaktinom (npr ginekomastija, menstrualni poremećaji, anovulacija, poremećaj plodnosti, smanjen libido, erektilna disfunkija, galaktoreja).

Ispitivanja na kulturama tkiva ukazuju da rast ćelija tumora dojke kod ljudi može biti stimulisan prolaktinom. Iako do sada u kliničkim i epidemiološkim studijama nije bila pokazana povezanost sa primenom antipsihotika, savetuje se oprez kod pacijenata sa relevantnom istorijom bolesti. Lek Rissar treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa već postojećom hiperprolaktinemijom i kod pacijenata sa prolaktin zavisnim tumorima.

Produženje QT intervala

Produženje QT intervala je prijavljivano veoma retko tokom postmarketinškog perioda. Kao i kod drugih antipsihotika, risperidon treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa poznatim kardiovaskularnim oboljenjem, porodičnom anamnezom produženja QT intervala, bradikardijom ili elektrolitnim disbalansom (hipokalijemija, hipomagnezijemija), jer se može povećati rizik od nastanka aritmogenih efekata, kao i kod zajedničke upotrebe risperidona sa lekovima za koje se zna da produžavaju QT interval.

Epileptični napadi

Preporučuje se oprez kada se lek primenjuje kod pacijenata sa epilepsijom ili kod ostalih stanja koja mogu sniziti prag za nastanak konvulzija.

Prijapizam

Prijapizam se može javiti tokom terapije lekom Rissar, zbog efekta blokade alfa-adrenergičkih receptora.

Regulacija telesne temperature

Nemogućnost organizma da održi normalnu telesnu temperaturu, pripisuje se delovanju antipsihotičnih lekova. Preporučuje se adekvatna nega kada se lek Rissar propisuje pacijentima koji će biti izloženi stanjima koja mogu doprineti povećanju telesne temperature npr. naporno vežbanje, izlaganje ekstremnim vrućinama, istovremena primena sa antiholinergicima, ili dehidratacija.

Antiemetički efekat

U pretkliničkim studijama sa risperidonom uočen je antiemetički efekat. Ovaj efekat, ukoliko se javlja kod ljudi, može maskirati znake i simptome predoziranja nekim lekovima ili stanja kao što je intestinalna opstrukcija, Reye's sindrom i tumor mozga.

Oštećenje funkcije bubrega ili jetre

Pacijenti sa insuficijencijom bubrega imaju manje sposobnosti da eliminišu aktivnu antipsihotičku frakciju nego odrasli sa normalnom funkcijom bubrega. Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre imaju povećanu koncentraciju slobodne frakcije risperidona u plazmi (videti odeljak 4.2).

Venska tromboembolija

Prijavljeni su slučajevi venske tromboembolije (VTE) prilikom upotrebe antipsihotika. S obzirom da pacijenti koji su na terapiji antipsihoticima često imaju prisutne i stečene faktore rizika za VTE, svi mogući faktori rizika za VTE treba da se identifikuju pre i tokom lečenja lekom Rissar i treba primeniti sve preventivne mere.

Intraoperativni floppy iris sindrom

Intraoperativni floppy iris sindrom (IFIS) je primećen tokom operacije katarakte kod pacijenata lečenih lekovima sa efektom alfa 1a-adrenergičkih antagonista, uključujući risperidon.

IFIS može povećati rizik od očnih komplikacija u toku i posle operacije. Oftalmološki hirurg treba da bude upoznat sa trenutnom ili ranijom upotrebom lekova sa efektom alfa 1a- adrenergičnih antagonista pre same operacije. Potencijalna korist od prekida primene alfa 1 blokatora pre operacije katarakte nije uspostavljena i mora se odmeriti u odnosu na rizik od prekida antipsihotične terapije.

Pedijatrijska populacija

Pre propisivanja risperidona detetu ili adolescentu sa poremećajem ponašanja potrebno je celokupno obuhvatiti fizičke i socijalne razloge agresivnog ponašanja kao što su bol i neodgovarajući zahtevi okoline.

Sedativni efekat risperidona je potrebno pažljivo pratiti u ovoj populaciji zbog mogućih posledica na sposobnost učenja. Promena vremena primanja leka risperidon može smanjiti efekat sedacije na pažnju dece i adolescenata u vreme nastave.

Upotreba risperidona je povezana sa povećanjem telesne mase i indeksa telesne mase (BMI). Preporučuje se praćenje telesne mase na početku terapije i redovno u toku lečenja.

Promene u visini bile su u granicama normi prema godinama starosti u otvorenom kliničkom ispitivanju. Efekti dugotrajne primene risperidona na polno sazrevanje i visinu nisu adekvatno ispitivani.

Zbog potencijalnog delovanja produžene hiperprolaktinemije na rast i polno sazrevanje dece i adolescenata potrebna je redovna klinička evaluacija endokrinološkog statusa, uključujući merenja visine, telesne mase, polno sazrevanje, praćenje menstrualnog ciklusa i ostale potencijalno prolaktin-zavisne efekte.

Rezultati dobijeni iz male postmarketinške opservacione studije pokazali su da su ispitanici starosti između 8-16 godina koji su izloženi risperidonu, bili prosečno za oko 3,0 do 4,8 cm viši od onih koji su dobijali druge atipične antipsihotike. Ova studija nije bila adekvatna za determinisanje da li je izloženost risperidonu imala bilo kakav uticaj na finalnu visinu odrasle osobe, te da li je rezultat bio zbog direktnog efekta risperidona na rast kostiju ili efekta same bolesti na rast kostiju ili je rezultat bolje kontrole same bolesti koja dovodi do povećanja lineranog rasta.

Tokom terapije risperidonom potrebno je sprovođenje redovnih pregleda zbog ekstrapiramidalnih simptoma i ostalih poremećaja pokreta.

Zbog posebnih preporuka za doziranje leka kod dece i adolescenata videti odeljak 4.2.

Pomoćne supstance

Film tablete sadrže laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Film tablete od 2 mg sadrže boju oranž-žuto (E110), koja može izazvati alergijske reakcije.

Farmakodinamski povezane reakcije

Lekovi za koje se zna da produžavaju QT interval

Kao i sa drugim antipsihoticima, treba biti oprezan prilikom propisivanja risperidona sa lekovima za koje se zna da produžavaju QT interval, npr. antiaritmici (npr. kinidin, dizopiramid, prokainamid, propafenon, amjodaron, sotalol), triciklični antidepresivi (npr. amitriptilin), tetraciklični antidepresivi (tj. maprotilin), neki antihistaminici, drugi antipsihotici, neki antimalarici (npr. kinin i meflokin) kao i sa lekovima koji izazivaju disbalans elektrolita (hipokalemija, hipomagnezemija), bradikardiju ili onima koji inhibiraju hepatički metabolizam risperidona. Ovaj spisak je indikativan, ali ne i konačan.

Lekovi sa dejstvom na centralni nervni sistem i alkohol

Treba biti oprezan ako se risperidon daje u kombinaciji sa drugim supstancama i lekovima koji izraženo deluju na centralni nervni sistem posebno sa alkoholom, opijatima, antihistaminicima i benzodiazepinima zbog povećanog rizika sedacije.

Levodopa i agonisti dopamina

Risperidon može antagonizovati dejstva levodope i drugih dopaminskih agonista. Ako se smatra da je istovremena upotreba ovih lekova neophodna, naročito u terminalnim stadijumima Parkinsonove bolesti, treba propisati najmanju efektivnu dozu svakog pojedinačnog leka.

Psihostimulansi

Kombinovana upotreba psihostimulanasa (uključujući metilfenidat) sa risperidonom može dovesti do ekstrapiramidalnih simptoma nakon promene terapije jednog ili oba leka (videti odeljak 4.4).

Lekovi sa hipotenzivnim efektom

Tokom zajedničke upotrebe risperidona i antihipertenzivne terapije primećena je klinički značajna hipotenzija u postmarketinškom periodu.

Paliperidon

Istovremena upotreba risperidona sa paliperidonom se ne preporučuje jer je paliperidon aktivni metabolit risperidona i ova kombinacija može dovesti do aditivne aktivne izloženosti antipsihotičnoj frakciji.

Farmakokinetičke interakcije

Hrana ne utiče na resorpciju risperidona.

Risperidon se uglavnom metaboliše preko CYP2D6, a u manjoj meri preko CYP3A4 citohroma. I risperidon i njegov aktivni metabolit 9-hidroksi-risperidon su supstrati P-glikoproteina (P-gp). Supstance koje modifikuju aktivnost CYP2D6 ili supstance koje snažno inhibiraju ili indukuju CYP3A4 i/ili P-gp aktivnost, mogu uticati na farmakokinetiku aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičnim efektom.

Snažni CYP2D6 inhibitori

Istovremena primena risperidona sa snažnim CYP2D6 inhibitorima, može povećati koncentraciju risperidona u plazmi, ali ne i aktivne antipsihotične frakcije. Veće doze snažnih CYP2D6 inhibitora mogu podići koncentracije aktivne antipsihotičke frakcije risperidona (npr., paroksetin, videti ispod). Očekuje se da ostali CYP2D6 inhibitori, kao što je hinidin, mogu na sličan način uticati na koncentraciju risperidona u plazmi. Kada se započinje ili obustavlja uporedna primena paroksetina, hinidina ili nekih od drugih snažnih CYP2D6 inhibitora, posebno kod većih doza, lekar treba ponovo da proceni da li je doziranje lekom Rissar adekvatno.

CYP3A4 i/ili P-gp inhibitori

Istovremena primena risperidona sa snažnim CYP3A4 i/ili P-gp inhibitorima može značajno povećati koncentraciju antipsihotične frakcije risperidona u plazmi. Prilikom započinjanja ili prekida istovremene terapije itrakonazola ili drugog snažnog CYP3A4 i/ili P-gp inhibitora, lekar mora ponovo da proceni doziranje lekom Rissar.

CYP3A4 i/ili P-gp induktori

Istovremena primena risperidona sa snažnim CYP3A4 i/ili P-gp induktorima može smanjiti koncentraciju aktivne antipsihotične frakcije risperidona. Prilikom započinjanja ili prekida istovremene primene karbamazepina ili drugog snažnog CYP3A4 i/ili P-gp induktora, lekar mora ponovo da proceni doziranje lekom Rissar. CYP3A4 induktori ispoljavaju svoj efekat na vremenski zavisan način i mogu trajati najmanje dve nedelje do postizanja maksimalnog efekta nakon uvođenja terapije. Takođe, nakon obustave terapije potrebno je najmanje dve nedelje da prestane efekat CYP3A4 induktora.

Lekovi koji se u visokom procentu vezuju za proteine plazme

Kada se risperidon uzima istovremeno sa lekovima koji se u visokom procentu vezuju za proteine plazme, ne dolazi do klinički značajnog odvajanja leka od proteina plazme.

Kod istovremene primene, potrebno je pročitati informacije o načinu metabolizma i mogućoj potrebi prilagođavanja doze.

Pedijatrijska populacija

Studije interakcije su rađene samo na odraslim pacijentima. Relevantnost rezultata ovih studija za pedijatrijske pacijente nije poznat.

Kombinovana upotreba psihostimulanasa (npr.,metilfenidata) sa risperidonom kod dece i adolescenata nije uticala na farmakokinetiku i efikasnost risperidona.

Primeri

Primeri lekova koji potencijalno mogu stupiti u interakciju ili za koje je dokazano da ne stupaju u interakciju sa risperidonom navedeni su ispod:

Efekti drugih lekova na farmakokinetiku risperidona

Antibakterijski lekovi:

• Eritromicin, umereni inhibitor CYP3A4 i P-gp ne menja farmakokinetiku risperidona i aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom.
• Rifampicin, snažni induktor CYP3A4 i P-gp smanjuje koncentracije aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom u plazmi.

Antiholinesteraze:

• Donepezil i galantamin, supstrati CYP2D6 i CYP3A4, ne pokazuju klinički značajan uticaj na farmakokinetiku risperidona i aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom.

Antiepileptici:

• Karbamazepin, snažni induktor CYP3A4 i P-gp smanjuje koncentracije aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičnim efektom u plazmi. Slični efekti se uočavaju sa fenitoinom i fenobarbitalom koji takođe indukuju CYP3A4 hepatičke enzime, kao i P-glikoprotein.
• Topiramat umereno redukuje bioraspoloživost risperidona, ali ne i aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom. Stoga, ova interakcija je malog kliničkog značaja.

Antifungalni lekovi:

• Itrakonazol, snažni inhibitor CYP3A4 i P-gp u dozi od 200 mg/dan povećava plazma koncentraciju aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom za oko 70%, pri dozama risperidona od 2 do 8 mg/dnevno.
• Ketokonazol, snažni inhibitor CYP3A4 i P-gp inhibitor, u dozi od 200 mg/dan povećava plazma koncentraciju risperidona i smanjuje plazma koncentraciju 9-hidroksi-risperidona.

Antipsihotici:

• Fenotiazini mogu povećati koncentraciju risperidona u plazmi, ali ne i aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom.

Antivirusni lekovi:

• inhibitori proteaze: nisu dostupni formalni podaci iz ispitivanja; međutim, pošto je ritonavir snažan inhibitor CYP3A4 i slabi CYP2D6 inhibitor i ritonavirom pojačani inhibitori proteaze potencijalno mogu povećati koncentraciju aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičim efektom.

Beta blokatori:

• Neki beta-blokatori mogu povećati koncentraciju risperidona u plazmi, ali ne i aktivne antipsihotičke frakcije.

Blokatori kalcijumskih kanala:

• Verapamil, umereni inhibitor CYP3A4 i P-gp, povećava koncentraciju risperidona i aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom u plazmi.

Gastrointestinalni lekovi:

• Antagonisti H2-receptora: cimetidin i ranitidin, oba slabi inhibitori CYP2D6 i CYP3A4, povećali su bioraspoloživost risperidona, ali samo marginalno i aktivnu antipsihotičnu frakciju.

SSRI i triciklični antidepresivi:

• Fluoksetin, snažni inhibitor CYP2D6, povećava koncentraciju risperidona u plazmi, ali manje koncentraciju aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom.
• Paroksetin, snažni inhibitor CYP2D6, povećava koncentraciju risperidona u plazmi, ali u dozama do 20 mg/dan, manje utiče na aktivnu antipsihotičku frakciju. Međutim, veće doze paroksetina mogu povećati koncentraciju aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičnim efektom.
• Triciklični antidepresivi mogu povećati koncentraciju risperidona u plazmi, ali ne i koncentraciju aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom. Amitriptilin ne utiče na farmakokinetiku risperidona ni aktivne antipsihotične frakcije.
• Sertralin, slab CYP2D6 inhibitor i fluvoksamin, slab inhibitor CYP3A4, u dozama do

100 mg/dan nisu povezani sa klinički značajnim promenama koncentracije aktivne frakcije risperidona. Međutim, doze veće od 100 mg/dan sertralina ili fluvoksamina mogu povećati koncentracije aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičnim efektom.

Efekat risperidona na farmakokinetiku drugih lekova Antiepileptici:

• Risperidon ne pokazuje klinički značajan efekat na farmakokinetiku valproata ili topiramata.

Antipsihotici:

• Aripiprazol, supstrati CYP2D6 i CYP3A4: tablete ili injekcije risperidona ne utiču na farmakokinetiku ni aripiprazola ni njegovog aktivnog metabolita, dehidroaripiprazola.

Glikozidi digitalisa:

• Risperidon ne pokazuje klinički relevantan efekat na farmakokinetiku digoksina.

Litijum:

• Risperidon ne pokazuje klinički značajan efekat na farmakokinetiku litijuma.

Istovremena upotreba risperidona i furosemida

• Videti odeljak 4.4 u vezi sa povećanom smrtnošću kod starijih pacijenata sa demencijom povezanom sa istovremenom upotrebom furosemida.

Trudpoća

Ne postoje adekvatni podaci o upotrebi risperidona kod trudnica. Risperidon nije pokazao teratogena svojstva u studijama na životinjama ali su zapaženi drugi tipovi reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

Kod novorođenčadi koja su izložena antipsihoticima (uključujući i risperidon) tokom poslednjeg trimestra trudnoće, postoji rizik od neželjenih reakcija nakon rođenja, uključujući i ekstrapiramidalne i/ili apstinencijalne simptome koji mogu da variraju u ozbiljnosti i dužini trajanja. Postoje izveštaji o uznemirenosti, hipertoniji, hipotoniji, tremoru, somnolenciji, respiratornom distresu i poremećajima hranjenja. Shodno tome, novorođenčad čije su majke tokom trećeg trimestra koristile risperidon treba nakon rođenja pažljivo pratiti.

Upotreba risperidona se ne preporučuje tokom trudnoće, osim u slučajevima kada je to apsolutno neophodno. Ako je usled trudnoće neophodno prekinuti terapiju risperidonom, to ne bi trebalo uraditi naglo.

Dojenje

U ispitivanjima na životinjama, pokazano je da se risperidon i 9-hidroksi-risperidon izlučuju u mleko. Takođe je pokazano da se risperidon i 9-hidroksi-risperidon u maloj količini izlučuju i u majčino mleko. Ne postoje dostupni podaci o neželjenim dejstvima risperidona kod odojčadi. Stoga, lek Rissar treba primenjivati u toku dojenja samo u slučaju kada je korist od dojenja veća od potencijalnog rizika za odojče.

Plodnost

Kao i sa drugim lekovima koji antagonizuju dopaminske D2 receptore, i lek Rissar povećava nivo prolaktina. Hiperprolaktinemija može da suprimira hipotalamusni GnRH, rezultirajući smanjenom sekrecijom gonadotropina hipofize. Ovo za uzvrat može da inhibira reproduktivnu funkciju, smanjenjem steroidogeneze gonada kod pacijenata oba pola.

Nije bilo relevantnih efekata uočenih u pretkliničkim studijama.

Lek Rissar može minorno ili umereno uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama zbog potencijalnog dejstva na nervni sistem i vid.

Stoga, pacijente treba upozoriti da ne voze i da ne rade na mašinama sve dok se ne proceni njihova individualna osetljivost na lek.

Najčešće prijavljivana neželjena dejstva leka (incidenca više od 10%) su: parkinsonizam, sedacija/pospanost, glavobolja i insomnija.

Neželjene reakcije koje su se javile a dozno su zavisne uključuju parkinsonizam i akatiziju.

Dole prikazana neželjena dejstva leka prijavljivana su tokom kliničkih ispitivanja i postmarketinškog perioda sa risperidonom pri čemu je učestalost procenjena iz kliničkih ispitivanja. Primenjena je sledeća terminologija i učestalost: veoma često ≥1/10, često ≥1/100 do

<1/10, povremeno ≥ 1/1000 do <1/100, retko ≥1/10000 do <1/1000 i veoma retko < 1/10000. U svakoj grupi, učestalost je prikazana po opadajućem redosledu:

Infekcije i infestacije

Često: pneumonija, bronhitis, infekcije gornjeg respiratornog trakta, sinuzitis, infekcije urinarnog trakta, infekcija uha, influenca

Povremeno: infekcije respiratornog trakta, cistitis, infekcija oka, tonzilitis, onihomikoza, celulitis, lokalizovana infekcija, virusna infekcija, akarodermatitis

Retko: infekcija.

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Povremeno: neutropenija, smanjenje broja belih krvnih zrnaca, trombocitopenija, anemija, smanjenje hematokrita, povećanje broja eozinofila

Retko: agranulocitoza c .

Poremećaji imunskog sistema Povremeno: hipersenzitivnost Retko: anafilaktička reakcijac .

Endokrini poremećaji

Često: hiperprolaktinemijaa

Retko: neadekvatna sekrecija antidiuretičkog hormona, pojava šećera u urinu.

Poremećaji metabolizma i ishrane

Često: povećanje telesne mase, povećan apetit, smanjen apetit

Povremeno: dijabetes melitusb, hiperglikemija, polidipsija, smanjenje telesne mase, anoreksija, povećani nivoi holesterola u krvi

Retko: intoksikacija vodomc, hipoglikemija, hiperinsulinemijac, povećan nivo triglicerida u krvi

Veoma retko: dijabetesna ketoacidoza.

Psihijatrijski poremećaji

Veoma često: nesanicad

Često: poremećaji spavanja, agitacija, depresija, anksioznost

Povremeno: manija, stanje konfuzije, smanjen libido, nervoza, noćne more

Retko: katatonija, zaravnjen afekat, anorgazmija, somnambulizam, poremećaj ishrane u vezi sa spavanjem.

Poremećaji nervnog sistema

Veoma često: sedacija/somnolencija, parkinsonizamd, glavobolja

Često: akatizijad, distonijad, vrtoglavica, diskinezijad, tremor.

Povremeno: tardivna diskinezija, cerebralna ishemija, nereagovanje na nadražaje, gubitak svesti, smanjen nivo svesti, konvulzijad, sinkopa, psihomotorna hiperaktivnost, poremećaj ravnoteže, poremećaj koordinacije, posturalna vrtoglavica, poremećaj koncentracije, poremećaj govora, disgeuzija, hipoestezija, parestezija

Retko: neuroleptički maligni sindrom, cerebrovaskularni poremećaji, dijabetesna koma, titubacija glave.

Poremećaji oka

Često: zamućen vid, konjunktivitis

Povremeno: fotofobija, suvo oko, povećano suzenje, okularna hiperemija

Retko: glaukom, poremećaj pokreta oka, kolutanje očima, stvaranje krasta na ivicama kapka, floppy iris sindrom (intraoperativni)c

Poremećaji uha i labirinta

Povremeno: vertigo, tinitus, bol u uhu.

Kardiološki poremećaji

Često: tahikardija

Povremeno: atrijalna fibrilacija, atrioventrikularni blok, poremećaj sprovođenja, produžen QT interval na elektrokardiogramu, bradikardija, poremećen elektrokardiogram, palpitacije

Retko: sinusna aritmija.

Vaskularni poremećaji

Često: hipertenzija

Povremeno: hipotenzija, ortostatska hipotenzija, naleti crvenila

Retko: pulmonalni embolizam, venska tromboza.

Respiratorni,torakalni i medijastinalni poremećaji

Često: dispneja, faringolaringealni bol, kašalj, epistaksa, nazalna kongestija

Povremeno: aspiraciona pneumonija, kongestija pluća, kongestija respiratornog trakta, pukoti, zviždanje u grudima, disfonija, respiratorni poremećaji

Retko: sindrom noćne apneje, hiperventilacija.

Gastrointestinalni poremećaji

Često: bol u stomaku, nelagodnost u stomaku, povraćanje, mučnina, otežano pražnjenje creva, dijareja, dispepsija, suva usta, zubobolja

Povremeno: fekalna inkontinencija, fekalom, gastroenteritis, disfagija, flatulencija

Retko: pankreatitis, intestinalna opstrukcija, otok jezika, zapaljenje usana

Veoma retko: ileus.

Hepatobilijarni poremećaji

Povremeno: povećane vrednosti transaminaza, povećane vrednosti gama-glutamil trasferaze, povećane vrednosti enzima jetre

Retko: žutica.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Često: osip, eritem

Povremeno: urtikarija, pruritus, alopecija, hiperkeratoza, ekcem, suva koža, diskoloracija kože, akne, seboroični dermatitis, oboljenja kože, lezije kože

Retko: lekom izazvane erupcije na koži, perutanje

Veoma retko: angioedem.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Često: spazam mišića, mišićno-koštani bol, bol u leđima, bol u zglobovima

Povremeno: povećane vrednosti kreatinin fosfokinaze u krvi, poremećen položaj tela, ukočenost zglobova, otok zglobova, slabost u mišićima, bolovi u vratu

Retko: rabdomioliza.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Često: urinarna inkontinencija

Povremeno: polakiurija, urinarna retencija, dizurija

Trudnoća, puerperijum i perinatalna stanja

Retko: neonatalni sindrom povlačenja leka c

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Povremeno: erektilna disfunkcija, poremećaji ejakulacije, amenoreja, poremećaji menstrualnog ciklusad, ginekomastija, galaktoreja, seksualna disfunkcija, bolne grudi, nelagodnost u grudima, vaginalni iscedak

Retko: prijapizamc, kašnjenje menstrualnog ciklusa, nadutost grudi, uvećanje grudi, iscedak iz grudi

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Često: edemd, pireksija, bol u grudima, astenija, zamor, bol

Povremeno: edem lica, groznica, povećanje telesne temperature, poremećen hod, žeđ, nelagodnost u grudima, osećaj slabosti, osećati se abnormalno, nelagodnost

Retko: hipotermija, smanjenje telesne temperature, osećaj hladnoće perifernih delova tela, apstinencijalni sindrom, otvrdnućec

Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije

Često: pad

Povremeno: procesni bol.

aU nekim slučajevima hiperprolaktinemija može dovesti do ginekomastije, poremećaja menstrualnog ciklusa, amenoreje, anovulacije, galaktoreje, poremećaja fertiliteta, smanjenog libida, erektilne disfunkcije.

bU placebo-kontrolisanim ispitivanjima dijabetes melitus je prijavljen kod 0,18% kod pacijenata koji su na terapiji risperidonom u odnosu na 0,11% u placebo grupi. Ukupna incidenca svih kliničkih ispitivanja bila je 0,43% kod svih risperidon-tretiranih pacijenata.

cNije primećeno u kliničkim ispitivanjima, ali je posmatrano u postmarketinškom periodu risperidona.

dEkstrapiramidalni poremećaji mogu se javiti u obliku: parkinsonizam (hipersekrecija salive mišićno-skeletna ukočenost, parkinsonizam, balavljenje, rigiditet-fenomen (fenomen zupčastog- točka), bradikinezija, hipokinezija, lice kao maska, ukočenost mišića, akinezija, nuhalna rigidnost, rigidnost mišića, parkinsonov hod, abnormalni glabelarni refleks, parkisonični tremor u miru), akatizija (akatizija, nemir, hiperkinezija, sindrom nemirnih nogu), tremor, diskinezija (diskinezija, podrhtavanje mišića, horeoatetoza, atetoza i mioklonus), distonija. Distonija se odnosi na distoniju, hipertoniju, tortikolis, nevoljne kontrakcije mišića,

kontrakturu mišića, blefarospazam, okulogiriju, paralizu jezika, facijalni spazam, laringospazam, miotoniju, opistotonus, orofaringealni spazam, pleurototonus, spazam jezika i trizmus. Treba naglasiti da širi spektar simptoma koji je uključen ne mora biti ekstrapiramidalnog porekla. Nesanica uključuje inicijalnu insomniju, srednju insomniju. Konvulzije uključuju konvulzije tipa Grand mal. Menstrualni poremećaji uključuju: neredovan ciklus, oligomenoreju. Edemi uključuju: generalizovan edem, periferni edem, tačkasti edem.

Neželjeni efekti primećeni sa paliperidonskim formulacijama

Paliperidon je aktivni metabolit risperidona, zato, profil neželjenih reakcija ovih komponenti (uključujući i oralne i injekcione formulacije) odgovara i za risperidon. Pored ovih neželjenih reakcija, sledeće neželjene reakcije su zabeležene prilikom upotrebe paliperidonskih produkata i mogu se javiti i kod leka Rissar.

Kardiološki poremećaji

Sindrom posturalne ortostatske tahikardije

Klasni efekti

Produženje QT intervala

Produženje QT intervala je veoma retko prijavljivano tokom postmarketinškog perioda. Drugi srčani poremećaji koji su prijavljeni pri davanju antipsihotika koji produžuju QT interval uključuju ventrikularnu aritmiju, ventrikularnu fibrilaciju, ventrikularnu tahikardiju, iznenadnu smrt, srčani zastoj i Torsades de pointes.

Venski tromboembolizam

U primeni antipsihotika, primećeni su slučajevi venskog tromboembolizma, uključujući i slučajeve pulmonalnog embolizma i duboke venske tromboze (frekvenca nepoznata).

Povećanje telesne mase

U placebo kontrolisanim kliničkim ispitivanjima u trajanju 6 do 8 nedelja u kojoj su učestvovale dve grupe pacijenata sa shizofrenijom od kojih je jedna grupa lečena risperidonom a druga placebom a prema kriterijumu povećanja telesne mase ≥ 7%, primećena je statistički značajno veća incidenca dobijanja na masi kod pacijenata lečenih risperidon (18%) u odnosu na pacijente koji su primali placebo (9%). U placebo kontrolisanim kliničkim ispitivanjima koja su trajala 3 nedelje u kojima su učestvovali odrasli pacijenti sa akutnom manijom, povećanje telesne mase od ≥7%, je na kraju ispitivanja bilo uporedivo kod grupe koja je primala risperidon (2,5%) i grupe koja je primala placebo (2,4%), dok je kod aktivne grupe uočeno malo povećanje (3,5%).

U populaciji dece i adolescenata sa poremećajem ponašanja i drugim destruktivnim poremećajem ponašanja , u dugotrajnim studijama, srednje povećanje telesne mase je iznosilo 7,3 kg nakon 12 meseci terapije. Normalno povećanje telesne mase kod dece od 5 do 12 godina je Z kg do 5 kg tokom godinu dana. Dobijanje na telesnoj masi u periodu od 12 do 16 godina je 3 kg do 5 kg godišnje kod devojčica, dok dečaci dobijaju 5 kg godišnje.

Dodatne informacije za posebne populacije

Neželjena dejstva leka koja su prijavljena sa većom incidencom kod starih pacijenata sa demencijom ili pedijatrijskih pacijenata u odnosu na odraslu populaciju uključuju sledeće:

Stariji pacijenti sa demencijom

Prolazni ishemijski napad i cerebrovaskularni insult su neželjena dejstva prijavljena u kliničkim ispitivanjima sa učestalošću 1,4% i 1,5% kod starih pacijenata sa demencijom. Infekcija urinarnog trakta, periferni edem, letargija i kašalj su neželjena dejstva prijavljena sa

učestalošću od ≥ 5% kod starih pacijenata sa demencijom, dok je kod odraslih pacijenata prijavljena najmanje dva puta veća učestalost.

Pedijatrijski pacijenti

Očekuje se, uopšteno, da tipovi neželjenih dejstava kod dece budu slični kao kod odraslih. Sledeći neželjeni efekti su prijavljeni kod pedijatrijskih pacijenata (5 do 17 godina) sa učestalošću od ≥ 5%, dok je kod odraslih pacijenata u kliničkim ispitivanjima prijavljena najmanje dva puta veća učestalost: somnolencija/sedacija, zamor, glavobolja, povećan apetit, povraćanje, infekcija gornjeg respiratornog trakta, nazalna kongestija, abdominalni bol, vrtoglavica, kašalj, pireksija, tremor, dijareja i enureza.

Nisu dovoljno proučeni efekti dugotrajne primene risperidona na polno sazrevanje i visinu (videti odeljak 4.4, pododeljak „Pedijatriska populacija“).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

faks: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Opisani znaci i simptomi, uglavnom su posledica pojačanih farmakoloških svojstava leka koja su već poznata. Oni obuhvataju pospanost i sedaciju, tahikardiju i hipotenziju, kao i ekstrapiramidalne simptome. Prilikom predoziranja, zapaženi su slučajevi produženja QT intervala i konvulzije.

Torsades de pointes su prijavljeni u slučaju predoziranja risperidonom i paroksetinom.

U slučaju akutnog predoziranja, treba uzeti u obzir i mogućnost njegovog porekla usled istovremene upotrebe većeg broja lekova.

Lečenje

Uspostaviti i održavati disajne puteve i osigurati adekvatnu oksigenaciju i ventilaciju. Treba razmotriti potrebu primene gastričke lavaže (posle intubacije ako je pacijent bez svesti) i primenu aktivnog uglja zajedno sa laksativima samo ukoliko je od uzete količine leka prošlo manje od jednog sata. Praćenje kardiovaskularne funkcije treba započeti odmah, što podrazumeva i kontinuirano praćenje EKG-a, kako bi se otkrile moguće aritmije.

Za risperidon nema specifičnog antidota. Stoga, treba primeniti odgovarajuću suportivnu terapiju. Hipotenziju i cirkulatorni kolaps treba lečiti odgovarajućim merama, kao što je intravenska infuzija tečnosti i/ili simpatomimetici. U slučaju teških ekstrapiramidalnih simptoma, treba dati antiholinergičku terapiju. Pacijenta treba pažljivo nadgledati i pratiti sve dok se ne oporavi.

Farmakoterapijska grupa: Psiholeptici; ostali antipsihotici

ATC šifra: N05AX08 Mehanizam dejstva

Risperidon je selektivni monoaminergički antagonist sa jedinstvenim osobinama. On poseduje visok afinitet za serotonergičke 5HT2 i dopaminergičke D2 receptore. Risperidon se takođe vezuje za alfa1-adrenegičke receptore, i sa manjim afinitetom za H1-histaminergičke receptore i alfa2-adrenergičke receptore. Risperidon nema afinitet za holinergičke receptore. Iako je risperidon snažan D2 antagonist, zbog čega se smatra da poboljšava pozitivne simptome shizofrenije, on manje izaziva depresiju motorne aktivnosti i indukciju katalepsije nego klasični antipsihotici. Balansiran centralni serotoninski i dopaminski antagonizam može smanjiti mogućnost za nastanak ekstrapiramidalnih neželjenih efekata i proširiti terapijsku aktivnost na negativne i afektivne simptome shizofrenije.

Farmakodinamsko dejstvo

Klinička efikasnost Shizofrenija

Efikasnost risperidona u kratkotrajnom lečenju shizofrenie bila je utvrđena u 4 studije, u trajanju od 4 do 8 nedelja, u koje je bilo uključeno 2500 pacijenta koji su ispunjavali DSM-IV kriterijume za dijagnozu shizofrenije. Prema ukupnom skoru na Kratkoj skali za psihijatrijsku procenu (engl. Brief Psychiatric Rating Scale - BPRS) risperidon se pokazao superiornijim u odnosu na placebo u 6-nedeljnoj placebo-kontrolisanoj studiji koja je uključivala titraciju doze risperidona do 10 mg/dan, podeljeno u dve doze. Prema ukupnom skoru na Skali za procenu pozitinog i negativnog sindroma shizofrenije (engl. Positive and Negative Syndrome Scale -PANSS) risperidon se pokazao superiornijim u odnosu na placebo u sve 4 risperidon grupe u 8-nedeljnoj, placebo-kontrolisanoj studiji sa 4 fiksne doze risperidona (2, 6, 10 i 16 mg/dan, podeljeno u dve doze).

U studiji koja je trajala 8 nedelja i čiji je cilj bio poređenje efikasnosti 5 fiksnih doza risperidona (1, 4, 8, 12 i 16 mg/dan podeljeno u dve doze), grupe koje su dobijale doze risperidona od 4, 8 i 16 mg/dan imale su superiornije rezultate u odnosu na grupu koja je dobijala 1 mg risperidona, prema ukupnom skoru na PANSS. U placebo-kontrolisanoj studiji koja je trajala 4 nedelje i čiji je cilj bio poređenje efikasnosti 2 fiksne doze risperidona (4 i 8 mg/dan, primenjeno jednom dnevno), obe grupe koje su dobijale risperidon imale su superiornije rezultate u odnosu na grupu koja je dobijala placebo, prema nekoliko PANSS merenja, uključujući ukupan PANSS skor i merenje odgovora (>20% smanjenja PANSS ukupnog skora). U dugotrajnoj studiji, odrasli ambulantni pacijenti koji su uglavnom ispunjavali DSM-IV kriterijume za shizofreniju i koji su bili klinički stabilni najmanje 4 nedelje na antipsihotičkoj terapiji, bili su randomizovani u grupe koje su dobijale risperidon 2 do 8 mg/dan ili haloperidol u toku 1 do 2 godine uz praćenje relapsa bolesti. Kod pacijenata na risperidonu je, tokom ovog perioda, zabeležen značajno duži period do relapsa, u odnosu na one koji su dobijali haloperidol.

Manične epizode u bipolarnom poremećaju

Efikasnost monoterapije risperidonom u akutnoj terapiji maničnih epizoda povezanih sa bipolarnim poremećem tip I pokazana je u 3 dvostruko-slepe, placebo-kontrolisane studije gde je risperidon primenjivan u vidu monoterapije kod približno 820 pacijenata sa bipolarnim poremećajem tip I na osnovu DSM-IV kriterijuma. U tri studije, risperidon u dozi od 1 do 6

mg/dan (početna doza Z mg u dve studije i 2 mg u jednoj studiji), se pokazao značajno superiornijim u odnosu na placebo na osnovu prethodno određenog primarnog parametra praćenja, tj. promene ukupnog skora Jangove skale za procenu manije (engl. Young mania rating scale - YMRS) u odnosu početne vrednosti, u 3. nedelji studije. Sekundarni parametri praćenja efikasnosti bili su generalno u skladu sa primarnim parametrom praćenja. Procenat pacijenata sa smanjenjem ≥50% ukupnog YMRS skora u odnosu na početne vrednosti, nakon 3 nedelje, bio je značajno veći u risperidon nego u placebo grupi. Jedna od tri studije je uključivala haloperidol grupu i 9- nedeljnu dvostruko–slepu fazu održavanja. Efikasnost se održala tokom 9–nedeljnog perioda održavanja. Promene ukupnog YMRS skora u odnosu na početne vrednosti su pokazale kontinuirano poboljšanje i bile su uporedive kod risperidona i haloperidola u 12. nedelji.

Efikasnost risperidona kao dodatka stabilizatorima raspoloženja u lečenju akutne manije bila je pokazana u jednoj od dve 3-nedeljne dvostruko-slepe studije kod približno 300 pacijenata koji su ispunjavali DSM-IV kriterijume za bipolarni poremećaj tipa I. U jednoj 3-nedeljnoj studiji je risperidon u dozi od 1 do 6 mg/dan, sa početnom dozom od 2 mg/dan, kao dodatak litijumu ili valproatu, bio superiorniji u odnosu na monoterapiju litijumom ili valproatom, prema prethodno definisanom primarnom parametru praćenja tj. promeni ukupnog YMRS skora u odnosu na početne vrednosti, u 3. nedelji studije. U drugoj 3-nedeljnoj studiji, risperidon u dozi od 1 do 6 mg/dan, sa početnom dozom 2 mg/dan, u kombinaciji sa litijumom, valproatom ili karbamazepinom nije bio superiorniji od monoterapije litijumom, valproatom ili karbamazepinom u pogledu sniženja ukupnog YMRS skora. Moguće objašnjenje za neuspeh ove studije je povećan klirens risperidona i 9-hidroksi-risperidona pod dejstvom karbamazepina, što je dovelo do subterapijskih nivoa risperidona i 9-hidroksi-risperidona. Kada su podaci iz grupe koja je primala karbamazepin isključeni iz naknadne analize, kombinovana primena risperidona sa litijumom ili valproatom je bila superiornija u odnosu na monoterapiju litijumom ili valproatom u pogledu sniženja ukupnog YMRS skora.

Perzistentna agresija kod demencije

Efikasnost risperidona u lečenju bihejvioralnih i psiholoških simptoma demencije (engl. Behavioural and Psychological Symptoms of Dementia - BPSD), koji uključuju poremećaje ponašanja kao što su agresivnost, agitacija, psihoza, poremećaji aktivnosti ili afektivni poremećaji, pokazana je u tri dvostruko–slepe, placebo-kontrolisane studije kod 1150 starijih pacijenata sa umerenom do teškom demencijom. Jedna studija uključivala je fiksne doze risperidona od 0,5, 1 i 2 mg/dan. Dve studije sa fleksibilnim dozama uključivale su grupe lečene risperidonom u rasponu doza od 0,5 do 4 mg/dan, odnosno 0,5 do 2 mg/dan. Risperidon je pokazao statistički značajnu i klinički važnu efikasnost u terapiji agresije i manje konzistentnu efikasnost u terapiji agitacije i psihoze kod starijih pacijenata sa demencijom (mereno prema Behavioural Pathology in Alzheimer's Disease Rating Scale [BEHAVE-AD] i Cohen-Mansfield Agitation Inventory [CMAI]). Terapijsko dejstvo risperidona je bilo nezavisno od skora u kratkom ispitivanju mentalnog statusa (engl. Mini-Mental State Examination - MMSE) (i samim tim od težine demencije); od sedativnog dejstva risperidona; od prisustva ili odsustva psihoze i od tipa demencije (Alchajmerove, vaskularne ili kombinovane) (videti takođe odeljak 4.4).

Pedijatriska populacija

Poremećaji ponašanja

Efikasnost risperidona u kratkotrajnom lečenju disruptivnog poremećaja ponašanja pokazana je u dve dvostruko–slepe, placebo-kontrolisane studije kod približno 240 pacijenata uzrasta od 5 do

12 godina sa dijagnozom poremećaja ponašanja prema DSM-IV kriterijumima i graničnim intelektualnim sposobnostima ili blagom ili umerenom mentalnom retardacijom/poremećajem učenja. U obe studije je risperidon u dozi od 0,02 do 0,06 mg/kg/dan bio značajno superiorniji od placeba prema prethodno definisanom primarnom parametru lečenja, tj. promeni u odnosu na

početne vrednosti na Conduct Problem subskali Nisonger-Child Behaviour Rating Form (N-CBRF) u 6. nedelji.

Risperidon se metaboliše do 9-hidroksi-risperidona, koji ima sličnu farmakološku aktivnost kao i risperidon (videti odeljak Biotransformacija i eliminacija).

Resorpcija

Risperidon se kompletno resorbuje posle oralne primene, dostižući maksimalne koncentracije u plazmi u toku 1-2 sata. Apsolutna oralna bioraspoloživost risperidona je 70% (SV=25%). Relativna oralna bioraspoloživost risperidona iz tablete je 94% (SV=10%) u odnosu na rastvor. Hrana ne utiče na resorpciju, pa se risperidon može uzimati pre ili u toku jela. Kod većine pacijenata stanje ravnoteže risperidona se postiže u toku 1 dana. Stanje ravnoteže 9-hidroksi- risperidona se postiže u toku 4-5 dana od primene.

Distribucija

Risperidon se brzo distribuira. Volumen distribucije je 1-2 L/kg. U plazmi, risperidon se vezuje za albumin i alfa1-kiseli glikoprotein. Vezivanje risperidona za proteine plazme iznosi 90%, a 9- hidroksirisperidona 77%.

Biotransformacija i eliminacija

Risperidon se metaboliše preko SYR2D6 do 9-hidroksi-risperidona, koji ima sličnu farmakološku aktivnost kao i risperidon. Risperidon i 9-hidroksi-risperidon čine zajedno aktivnu frakciju s antipsihotičkim dejstvom. SYR2D6 podložan je genetskom polimorfizmu.

Brzi SYR2D6 metabolizeri brzo pretvaraju risperidon u 9-hidroksi-risperidon, dok ga spori SYR 2D6 metabolizeri pretvaraju mnogo sporije. Iako brzi metabolizeri imaju manje koncentracije risperidona i veće koncentracije 9-hidroksi-risperidona u odnosu na spore metabolizere, farmakokinetika kombinacije risperidona i 9-hidroksi-risperidona (tj. aktivne frakcije sa antipsihotičkim dejstvom), nakon jednokratnog i višestrukog doziranja je slična kod brzih i sporih metabolizera SYR2D6.

Drugi metabolički put risperidona je N-dealkilacija. In vitro ispitivanja na mikrozomima ljudske jetre, pokazala su da risperidon u klinički relevantnim koncentracijama ne inhibira značajnije metabolizam lekova koji se odvija preko izoenzima citohroma R450, uključujući SYR1A2, SYR2A6, SYR2S8/9/10, SYR2D6, SYR2E1, SYRZA4 i SYRZA5. Sedam dana nakon primene, urinom se eliminiše oko 70%, a fecesom 14% od unete doze. U urinu, risperidon i 9-hidroksi-risperidon čine 35-45%, a preostali deo su neaktivni metaboliti. Nakon oralne primene kod psihotičnih pacijenata, risperidon se eliminiše sa poluvremenom eliminacije od oko 3 sata. Poluvreme eliminacije 9-hidroksi-risperidona i aktivne frakcije sa antipsihotičnim dejstvom je 24 časa.

Linearnost/nelinearnost

Koncentracije risperidona u plazmi su dozno-proporcionalne u rasponu terapijskih doza.

Stariji pacijenti, oštećenje funkcije jetre i bubrega

Farmakokinetička studija sa primenom pojedinačne oralne doze risperidona pokazala je prosečno 43% veću koncentraciju aktivne frakcije sa antipsihotičnim dejstvom u plazmi, 38% duže poluvreme eliminacije i smanjen klirens aktivne frakcije sa antipsihotičnim dejstvom za 30% kod starijih pacijenata.

Kod odraslih sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega klirens aktivne frakcije je bio~48% klirensa mladih zdravih odraslih osoba. Kod odraslih sa teškim oštećenjem funkcije bubrega

klirens aktivne frakcije je bio ~31% klirensa mladih zdravih odraslih osoba. Poluvreme eliminacije aktivne frakcije je bilo 16,7 sati kod mladih odraslih osoba, 24,9 sati kod odraslih sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (ili ~1,5 puta duže nego kod mladih odraslih osoba), i 28,8 sati kod odraslih sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (ili ~1,7 puta duže nego kod mladih odraslih osoba). Koncentracije risperidona u plazmi bile su normalne kod pacijenata sa insuficijencijom jetre, ali je srednja vrednost slobodne frakcije risperidona u plazmi bila povećana za 37,1%.

Oralni klirens i poluvreme eliminacije risperidona i aktivne frakcije leka kod odraslih sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije jetre, nisu se značajno razlikovali od vrednosti tih parametara kod mladih zdravih odraslih osoba.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetika risperidona, 9-hidroksi-risperidona i aktivne frakcije sa antipsihotičnim dejstvom kod dece je slična kao i kod odraslih.

Pol, rasa, pušenje

Populaciona farmakokinetička analiza nije pokazala da pol, rasa ili pušenje utiču na farmakokinetiku risperidona ili aktivne frakcije sa antipsihotičnim dejstvom.

U ispitivanjima (sub)hronične toksičnosti, u kojima je doziranje započeto na polno nezrelim pacovima i psima, dozno-zavisni efekti su bili prisutni na muškom i ženskom genitalnom traktu i mlečnim žlezdama. Ovi efekti su bili povezani sa povećanim nivoom prolaktina u serumu, kao posledice blokirajućeg dejstva risperidona na dopaminske D2-receptore. Dodatno, studije na kulturama tkiva, ukazuju da rast ćelija u tumorima dojke kod ljudi može biti stimulisan prolaktinom. Risperidon nije pokazao teratogeno dejstvo kod pacova i kunića. U studijama reprodukcije sa risperidonom kod pacova, primećena su neželjena dejstva vezana za ponašanje pri parenju odraslih životinja, kao i na telesnu masu pri rođenju i na preživljavanje mladunaca. Kod pacova, intrauterina izloženost risperidonu je povezana sa kognitivnim deficitima u odraslom dobu. Ostali antagonisti dopamina, kada se primenjuju kod gravidnih životinja, su izazvali negativna dejstva na učenje i motorni razvoj mladunaca. U studiji ispitivanja toksičnosti kod mladih pacova, primećena je povećana smrtnost mladunaca i usporen fizički razvoj. U 40- nedeljnoj studiji sa mladim psima, kasnilo je seksualno sazrevanje. Na osnovu vrednosti PIK, nije bilo uticaja na rast dugih kostiju kod pasa pri 3,6 puta većoj izloženosti od maksimalne humane izloženosti kod adolescenata (1,5 mg/dan); dok su efekti na duge kosti i seksualno sazrevanje uočeni pri 15 puta većoj izloženosti od maksimalne humane izloženosti kod adolescenata.

U brojnim testovima risperidon nije pokazao genotoksičnost. U studijama karcinogenosti kod pacova i miševa nakon oralne doze risperidona, primećeno je povećanje učestalosti adenoma hipofize (kod miševa), adenoma endokrinog pankreasa (kod pacova), adenoma mlečnih žlezda (kod obe vrste). Ovi tumori mogu biti povezani sa produženim antagonističkim dejstvom na dopaminske D2-receptore i hiperprolaktinemijom. Značaj ovih nalaza tumora kod glodara u pogledu rizika po ljude nije poznat. In vitro i in vivo životinjski modeli su pokazali da velike doze risperidona mogu dovesti do produženja QT intervala, što je povezano sa teoretski povećanim rizikom za nastanak torsades de pointes kod pacijenta.

Rissar 1 mg film tablete

Jezgro tablete

Laktoza, monohidrat Celuloza, mikrokristalna Kroskarmeloza-natrijum Magnezijum-stearat

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Film (obloga) tablete Hidroksipropilceluloza

Titan-dioksid (E171)

Rissar 2 mg film tablete:

Jezgro tablete

Laktoza, monohidrat Celuloza, mikrokristalna Kroskarmeloza-natrijum Magnezijum-stearat

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Film (obloga) tablete Hidroksipropilceluloza

Titan-dioksid (E171)

Boja Sunset yellow FCF Aluminium lake (E110, C.I. 15985)

Rissar 3 mg film tablete:

Jezgro tablete

Laktoza, monohidrat Celuloza, mikrokristalna Kroskarmeloza-natrijum Magnezijum-stearat

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni

Boja Quinoline yellow Aluminium lake (E 104 CI 47005)

Film (obloga) tablete Hidroksipropilceluloza Titan-dioksid (E171)

Boja Quinoline yellow Aluminium lake (E 104 CI 47005)

Nije primenljivo.

5 godina.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Rissar 1 mg film tablete, 2 x 10:

Unutrašnje pakovanje je PVC-Aluminijumski blister koji sadrži 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 20 film tableta) i Uputstvo za lek.

Rissar 1 mg film tablete, 6 x 10:

Unutrašnje pakovanje je PVC-Aluminijumski blister koji sadrži 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 6 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 60 film tableta) i Uputstvo za lek.

Rissar 2 mg film tablete, 2 x 10:

Unutrašnje pakovanje je PVC-Aluminijumski blister koji sadrži 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 20 film tableta) i Uputstvo za lek.

Rissar 2 mg film tablete, 6 x 10:

Unutrašnje pakovanje je PVC-Aluminijumski blister koji sadrži 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 6 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 60 film tableta) i Uputstvo za lek.

Rissar 3 mg film tablete, 2 x 10:

Unutrašnje pakovanje je PVC-Aluminijumski blister koji sadrži 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 20 film tableta) i Uputstvo za lek.

Rissar 3 mg film tablete, 6 x 10:

Unutrašnje pakovanje je PVC-Aluminijumski blister koji sadrži 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 6 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 60 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Rissar pripada grupi lekova koji se nazivaju antipsihotici. Koristi se za lečenje:

• Shizofrenije, kada možete videti, čuti ili osećati stvari koje ne postoje, verovati u stvari koje nisu istinite ili biti neuobičajeno sumnjičavi ili konfuzni.
• Manije, kada se možete osećati veoma uzbuđeno, oduševljeno, energično, imate pojačan osećaj zadovoljstva ili ste preterano aktivni. Manija se javlja u oboljenju koje se zove „bipolarni poremećaj”.
• Dugotrajne agresivnosti kod osoba sa Alchajmerovom demencijom koji povređuju sebe ili druge, u vidu kratkotrajnog lečenja (do 6 nedelja). Prethodno je potrebno lečenje alternativnom terapijom bez upotrebe lekova.
• Dugotrajne agresivnosti kod dece sa intelektualnim sposobnostima ispod prosečnih (starosti najmanje 5 godina) i kod adolescenata sa poremećajem ponašanja u vidu kratkotrajnog lečenja (do 6 nedelja).

Lek Rissar može da pomogne u ublažavanju simptoma Vaše bolesti i može da zaustavi ponovno javljanje simptoma.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na risperidon ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (videti odeljak 6.).

Ukoliko niste sigurni da se nešto od navedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre upotrebe leka Rissar.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Rissar ukoliko:

• imate problema sa srcem. Na primer, ukoliko imate nepravilan srčani rad ili ste skloni niskom krvnom pritisku ili ukoliko koristite lekove za krvni pritisak. Lek Rissar može izazvati sniženje krvnog pritiska. Možda će biti potrebno prilagođavanje doze;
• znate da imate neki od faktora koji može da dovede do pojave šloga, kao što je visok krvni pritisak, kardiovaskularno oboljenje ili poremećaj cirkulacije u mozgu;
• ste ikada osetili nevoljne pokrete jezika, usana ili lica;
• ste ikada imali stanje čiji simptomi uključuju: visoku temperaturu, ukočenost mišića, preznojavanje ili smanjen nivo svesti (poremećaj koji se zove „neuroleptički maligni sindrom”);
• imate Parkinsonovu bolest ili demenciju;
• znate da ste imali nizak broj belih krvnih zrnaca u prošlosti (koji može ili ne mora biti uzrokovan drugim lekovima);
• imate šećernu bolest;
• imate epilepsiju;
• ste muškarac i ukoliko ste ikada imali produženu i bolnu erekciju;
• imate problema sa kontrolom telesne temperature ili pregrevanje;
• imate problema sa bubrezima;
• imate problema sa jetrom;
• imate neprirodno visok nivo hormona prolaktina u krvi, ili imate tumor koji je verovatno zavisan od prolaktina;
• Vi ili neko od članova Vaše porodice ima u istoriji bolesti stvaranje krvnih ugrušaka, jer je upotreba antipsihotika povezana sa stvaranjem krvnih ugrušaka.

Ukoliko niste sigurni da se nešto od navedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre upotrebe leka Rissar.

Ekstremno mali broj određene vrste belih krvnih zrnaca u krvi koji su potrebni za odbranu od infekcije je primećen veoma retko kod pacijenata koji uzimaju risperidon. Vaš lekar će verovatno proveriti broj belih krvnih zrnaca.

Lek Rissar može izazvati povećanje telesne mase. Značajno povećanje telesne mase može negativno uticati na Vaše zdravlje. Vaš lekar bi trebalo redovno da kontroliše Vašu telesnu masu.

Primećena je pojava dijabetes melitusa (šećerne bolesti) ili pogoršanje već postojeće šećerne bolesti kod pacijenata koji su na terapiji risperidonom, stoga Vaš lekar treba da prati znakove koji upućuju na povišene koncentracije šećera u krvi. Kod pacijenta koji imaju šećernu bolest, koncentracije šećera u krvi treba redovno pratiti.

Risperidon često dovodi do povećanja vrednosti hormona pod nazivom „prolaktin”. Ovo može uzrokovati neželjena dejstva kao što su poremećaji menstruacije ili problemi sa plodnošću kod žena, oticanje grudi kod muškaraca (videti odeljak „Moguća neželjena dejstva”). Ukoliko se ova neželjena dejstva pojave, preporučuje se merenje vrednosti prolaktina u krvi.

Tokom operacije zamućenja očnog sočiva (katarakte) može se desiti da dođe do nedovoljnog širenja zenice (crni krug u sredini Vašeg oka). Takođe, dužica (iris), (obojeni deo oka) može postati razvučenija tokom operacije i može dovesti do oštećenja oka. Ako planirate operaciju oka, obavezno kažite Vašem očnom lekaru da uzimate ovaj lek.

Stariji pacijenti sa demencijom

Stariji pacijenti sa demencijom imaju povećan rizik od nastanka šloga. Ne uzimajte lek risperidon ukoliko imate demenciju koja je posledica šloga.

Tokom lečenja risperidonom redovno posećujte Vašeg lekara.

Odmah potražite medicinsku pomoć ukoliko Vi ili Vaš staratelj primetite iznenadnu promenu Vašeg mentalnog stanja ili iznenadnu slabost ili trnjenje lica, ruku ili nogu, posebno sa jedne strane tela, ili nerazgovetan govor, čak i u kratkom vremenskom periodu. Ovo mogu biti znaci šloga.

Deca i adolescenti

Pre nego što se započne sa lečenjem poremećaja ponašanja, moraju se isključiti drugi uzroci agresivnog ponašanja.

Ukoliko se tokom lečenja risperidonom javi zamor, promena vremena primene leka može uticati na poboljšanje problema sa pažnjom.

Vaša telesna masa, ili telesna masa Vašeg deteta može biti proverena pre početka lečenja i možda će biti potrebno redovno proveravanje telesne mase i tokom terapije.

U malom ispitivanju bez posebnog zaključka, zabeležen je porast visine kod dece koja su uzimala risperidon. Nije poznato da li je porast visine posledica dejstva leka ili nastaje iz nekog drugog razloga.

Drugi lekovi i Rissar

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Posebno je važno da obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate bilo koje od sledećih lekova:

• Lekove za smirenje (benzodiazepini) ili neke lekove protiv bolova (opijati), lekove protiv alergije (antihistaminici), jer risperidon može pojačati njihovo sedativno delovanje.
• Lekove koji mogu promeniti električnu aktivnost srca, kao što su lekovi protiv malarije, lekovi za srčane aritmije, alergije (antihistaminici), neki od antidepresiva ili drugi lekovi za lečenje mentalnih poremećaja.
• Lekove koji izazivaju usporenje srčanog ritma.
• Lekove koji smanjuju koncentraciju kalijuma u krvi (kao što su neki diuretici).
• Lekove koji se koriste u lečenju povišenog krvnog pritiska. Lek Rissar može sniziti krvni pritisak.
• Lekove za lečenje Parkinsonove bolesti (levodopa).
• Lekove koji povećavaju aktivnost centralnog nervnog sistema (psihostimulansi, kao što je metilfenidat).
• Lekove za izbacivanje tečnosti (diuretici) koji se koriste u lečenju srčanih smetnji ili otoka delova tela usled pojačanog nakupljanja tečnosti (kao što je furosemid ili hlortiazid). Lek Rissar sa ili bez furosemida, kod starijih pacijenata sa demencijom može povećati rizik od nastanka šloga ili smrti.

Sledeći lekovi koji mogu smanjiti efekat risperidona:

• Rifampicin (lek za lečenje nekih infekcija).
• Karbamazepin, fenitoin (lekovi za lečenje epilepsije).
• Fenobarbital.

Ukoliko započinjete ili prestajete sa uzimanjem ovih lekova možda će Vam biti potrebna drugačija doza risperidona.

Sledeći lekovi koji mogu pojačati efekat risperidona:

• Paliperidon (lek za lečenje shizofrenije, aktivni metabolit risperidona).
• Hinidin (za lečenje određenih srčanih oboljenja).
• Antidepresivi, kao što su paroksetin, fluoksetin, triciklični antidepresivi.
• Lekovi poznati kao beta blokatori (za lečenje povišenog krvnog pritiska).
• Fenotiazini (za lečenje psihoza ili za smirenje).
• Cimetidin, ranitidin (za smanjenje kiselosti u želucu).
• Itrakonazol i ketokonazol (lekovi za lečenje gljivičnih infekcija).
• Određeni lekovi koji se koriste za terapiju HIV-a/sindroma stečene imunodeficijencije (AIDS-a), kao što je ritonavir.
• Verapamil, lek koji se koristi za lečenje visokog krvnog pritiska i/ili poremećaja srčanog ritma.
• Sertralin i fluvoksamin, lekovi koji se koriste za lečenje depresije i drugih psihijatrijskih poremećaja.

Ukoliko započinjete ili prestajete sa terapijom ovim lekovima možda će Vam biti potrebna druga doza risperidona.

Ukoliko niste sigurni da se nešto od navedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre upotrebe leka Rissar.

Uzimanje leka Rissar sa hranom, pićima i alkoholom

Ovaj lek možete uzeti sa hranom ili pićem. U toku uzimanja leka Rissar treba izbegavati upotrebu alkohola.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek. Vaš lekar će doneti odluku o tome da li treba da ga uzimate.

• Sledeći simptomi se mogu javiti kod novorođenčeta, kada su majke tokom poslednjeg trimestra trudnoće (poslednja tri meseca trudnoće) uzimale lek Rissar: drhtanje, ukočenost mišića i/ili slabost, pospanost, uznemirenost, problemi sa disanjem i problemi sa hranjenjem. Ukoliko se kod Vaše bebe javi bilo koji od navedenih simptoma, možda će biti potrebno da kontaktirate lekara.
• Lek Rissar može povećati nivo hormona „prolaktina” koji može imati uticaj na plodnost (videti odeljak „Neželjena dejstva”).

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Vrtoglavica, zamor i problemi sa vidom se mogu javiti tokom terapije lekom Rissar. Za vreme terapije nemojte voziti, koristiti bilo kakav alat, niti upravljati mašinama.

Lek Rissar sadrži laktozu. U slučaju intolerancije na neke od šećera, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Lek Rissar 2 mg film tablete sadrže boju oranž-žutu E110 koja može izazvati alergijsku reakciju.

Uvek uzmite ovaj lek tačno onako kako Vam je rekao Vaš lekar. Proverite s Vašim lekarom ili farmaceutom ako niste sigurni.

Preporučuje se sledeće doziranje:

Za lečenje shizofrenije

Odrasli

• Uobičajena početna doza je 2 mg dnevno, može se povećati na 4 mg dnevno drugog dana.
• Dozu leka može promeniti Vaš lekar u zavisnosti od toga kako reagujete na terapiju.
• Većina osoba se oseća bolje pri primeni doze od 4 mg do 6 mg na dan.
• Ukupna dnevna doza se može podeliti na jednu ili dve doze na dan. Vaš lekar će Vas obavestiti šta je najbolje za Vas.

Starije osobe

• Uobičajena početna doza je 0,5 mg dva puta na dan.
• Dozu leka može postepeno povećavati Vaš lekar na 1 mg do 2 mg dva puta na dan.
• Vaš lekar će Vas obavestiti šta je najbolje za Vas.

Deca i adolescenti

• Deca i adolescenti mlađi od 18 godina ne treba da uzimaju lek Rissar za lečenje shizofrenije.

Za lečenje manije

Odrasli

• Uobičajena početna doza je 2 mg jednom dnevno.
• Dozu leka može postepeno prilagoditi Vaš lekar u zavisnosti od toga kako reagujete na

terapiju.Ukoliko je indikovano doza se može povećati za 1 mg dnevno u vremenskim intervalima koji nisu kraći od 24 sata.

• Većina pacijenata se bolje oseća kada prime dozu od 1 mg do 6 mg jednom dnevno.

Starije osobe

• Uobičajena početna doza je 0,5 mg dva puta dnevno.
• Ova doza se može prilagoditi prema potrebi pacijenta povećanjem od po 0,5 mg dva puta na dan do 1 do 2 mg dva puta na dan.

Deca i adolescenti

• Deca i adolescenti mlađi od 18 godina ne treba da uzimaju lek Rissar za lečenje manije.

Za lečenje dugotrajne agresije kod osoba sa Alchajmerovom demencijom

Odrasli (uključujući starije osobe)

• Uobičajena početna doza je 0,25 mg dva puta dnevno.
• Dozu leka može postepeno prilagoditi Vaš lekar u zavisnosti od toga kako reagujete na terapiju. Ukoliko je indikovano doza se može po potrebi povećati od po 0,25 mg, dva puta na dan ne učestalije od svakog drugog dana
• Većina pacijenata se bolje oseća kada prime dozu od 0,5 mg dva puta na dan. Nekim pacijentima je potrebna doza od 1 mg dva puta na dan.
• Lečenje pacijenata sa Alchajmerovom demencijom ne treba da traje duže od 6 nedelja.

Za lečenje poremećaja ponašanja kod dece i adolescenata

Doziranje zavisi od telesne mase deteta:

Za decu telesne mase do 50 kg

• Uobičajena početna doza je 0,25 mg jednom dnevno.
• Ukoliko je potrebno doza se može prilagoditi povećanjem doze od 0,25 mg jednom dnevno ne učestalije od svakog drugog dana.
• Uobičajena doza održavanja je 0,25 mg do 0,75 mg, jednom dnevno.

Za decu telesne mase 50 kg i više

• Uobičajena početna doza je 0,5 mg jednom dnevno.
• Ukoliko je potrebno doza se može prilagoditi povećanjem doze od 0,5 mg jednom dnevno, ne učestalije od svakog drugog dana.
• Uobičajena doza održavanja je 0,5 mg do 1,5 mg jednom dnevno.

Lečenje pacijenata sa poremećajem ponašanja ne treba da traje duže od 6 nedelja.

Deca mlađa od 5 godina ne treba da primaju lek Rissar za lečenje poremećaja ponašanja.

Osobe koje imaju problema sa jetrom ili bubrezima

Nezavisno od oboljenja koje se leči, sve početne i naredne doze risperidona je potrebno smanjiti na polovinu. Kod ovih pacijenata dozu treba povećavati sporije. Kod ove grupe pacijenata risperidon treba primenjivati sa oprezom.

Kako se uzima lek Rissar

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Vaš lekar će Vam reći koliko leka treba da uzimate i koliko dugo. Ovo zavisi od Vašeg stanja i razlikuje se od osobe do osobe.

Rissar, film tablete

Za oralnu upotrebu.

• Progutajte tablete sa vodom.
• Podeona linija služi samo da Vam olakša lomljenje tablete, ukoliko imate poteškoća sa gutanjem cele tablete.

Lek Rissar je u Republici Srbiji registrovan u jačini od 1mg, 2mg, 3mg. Podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze pa se doze od 0,25mg, 0,5mg, 0,75mg i 1,5mg ne mogu postići.

Ako ste uzeli više leka Rissar nego što treba

• Odmah se obratite lekaru. Ponesite pakovanje leka sa sobom.
• U slučaju predoziranja može se javiti pospanost ili umor, abnormalni pokreti tela, problemi sa stajanjem ili hodom, vrtoglavica zbog niskog krvnog pritiska, abnormalan srčani rad. Prijavljeni su i slučajevi abnormalne srčane električne sprovodljivosti srca i konvulzije

Ako ste zaboravili da uzmete lek Rissar

• Ako propustite jednu dozu, uzmite je odmah nakon što se setite. Ipak, ukoliko je vreme za sledeću dozu, preskočite propuštenu dozu i nastavite kao i do sada. Konsultujte lekara ako propustite dve ili više doza.
• Ne uzimajte duplu dozu (dve doze istovremeno) da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Rissar

Ne bi trebalo da prestane da uzimate ovaj lek, osim ako Vam lekar nije rekao da to uradite. Vaši simptomi se mogu vratiti. Ako Vaš lekar odluči da prekine terapiju ovim lekom, Vaša doza se može postepeno smanjivati tokom nekoliko dana.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah obavestite lekara ukoliko Vam se javi bilo koje od navedenih povremenih neželjenih dejstava (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• imate demenciju i uočite iznenadnu promenu svog mentalnog stanja ili iznenadnu slabost ili utrnulost lica, ruku ili nogu, naročito na jednoj strani, ili nerazgovetan govor, čak i na kratko. Ovo mogu biti znaci šloga;
• ako Vam se javi tardivna diskinezija (trzaji ili nagli pokreti Vašeg lica, jezika ili drugih delova tela, koje ne možete kontrolisati). Obavestite svog lekara odmah ako Vam se jave nevoljni ritmički pokreti jezika, usta i lica. Možda će biti potrebno prekinuti terapiju risperidonom.

Odmah obavestite lekara ukoliko Vam se javi bilo koje od navedenih retkih neželjenih dejstava (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• imate ugruške krvi u venama, posebno u nogama (simptomi uključuju oticanje, bol i crvenilo nogu), koji mogu kroz krvne sudove stići do pluća izazivajući bol u grudima i otežano disanje. Ukoliko osetite bilo koji od ovih simptoma odmah potražite pomoć lekara;
• imate groznicu, ukočenost u mišićima, preznojavanje ili snižen nivo svesti (poremećaj poznat

kao „neuroleptički maligni sindrom”). Može biti potrebna hitna medicinska pomoć;

• ako ste muškarac i osetite produženu ili bolnu erekciju. Ovo stanje se naziva prijapizam. Može

biti potrebna hitna medicinska pomoć;

• ako Vam se javi teška alergijska reakcija čiji simptomi uključuju povišenu telesnu temperaturu, otok usta, lica, usana ili jezika, kratak dah, svrab, kožni osip ili pad krvnog pritiska.

Mogu se javiti sledeća neželjena dejstva:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• poteškoće sa uspavljivanjem ili održavanjem sna;
• Parkinsonizam: ovo stanje uključuje usporene ili ograničene pokrete, osećaj ukočenosti ili zategnutost mišića (čineći pokrete isprekidanim), ponekad čak i osećaj ‘’zamrzavanja’’ pokreta i ponovnog otpočinjanja. Ostali znaci parkinsonizma uključuju spor vukući hod, tremor u miru, povećano lučenje pljuvačke i/ili balavljenje i gubitak izražajnosti lica.
• pospanost ili smanjena pažnja;
• glavobolja.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapaljenje pluća, infekcija disajnih puteva (bronhitis), simptomi prehlade, infekcija sinusa,
• infekcija mokraćnih puteva, osećaj kao da imate grip, infekcija uha;
• povećavan nivo hormona „prolaktina” u testu ispitivanja krvi (koji može ili ne mora da izazove simptome). Simptomi visoke vrednosti prolaktina se javljaju povremeno i mogu da obuhvataju oticanje grudi kod muškaraca, problem u dostizanju ili održavanju erekcije, smanjen seksualni nagon ili druge seksualne poremećaje. Kod žena mogu se javiti nelagodnost u grudima, curenje mleka iz dojki, propuštene menstruacije, ili drugi problemi sa ciklusom ili problemi sa plodnošću;
• povećanje telesne mase, povećan apetit, smanjen apetit;
• poremećaji spavanja, razdražljivost, depresija,uznemirenost (nemir);
• akatizija, poremećaj pokreta koji Vam otežava da ostanete mirni. Ovaj poremećaj izaziva nagon za kretanjem koji ne možete da kontrolišete. Možda ćete morati neprekidno da se pomerate, hodate u mestu ili ukrštate i raskrštate noge;
• distonija, stanje koje uključuje spore ili neprekidne nevoljne pokrete mišića. Iako mogu zahvatiti bilo koji deo tela (i može dovesti do abnormalnog položaja tela), distonija češće zahvata mišiće lica, uključujući neuobičajene pokrete očiju, usta, jezika ili vilice;
• vrtoglavica;
• diskinezija, stanje koje karakterišu nevoljni pokreti mišića koji se ponavljaju, ukočene ili uvrćuće pokrete ili trzanje;
• tremor (nevoljno podrhtavanje);
• zamagljen vid, infekcija oka ili „crveno” oko;
• ubrzan srčani rad, visok krvni pritisak, kratak dah;
• bol u grlu, kašalj, krvarenje iz nosa, zapušen nos;
• bol u stomaku, nelagodnost u stomaku, povraćanje, mučnina, otežano pražnjenje creva (konstipacija), proliv, loše varenje, suva usta, zubobolja;
• osip, crvenilo kože;
• ukočenost mišića (grčenje), bol u kostima ili mišićima, bol u leđima, bol u zglobovima;
• nemogućnost zadržavanja (inkontinencija) mokraće;
• oticanje pojedinih delova tela, ruku ili nogu, povišena telesna temperatura, bol u grudima, slabost, zamor;
• pad.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• infekcija disajnih puteva, infekcija mokraćne bešike;
• infekcija oka, zapaljenje krajnika, gljivična infekcija noktiju, infekcija kože, infekcija ograničena na jedan deo kože ili deo tela, virusna infekcija, zapaljenje kože uzrokovano grinjama;
• smanjenje broja belih krvnih zrnaca koje pomažu u zaštiti od infekcije. Smanjenje broja belih krvnih zrnaca, smanjenje broja trombocita (ćelije koje pomažu u zaustavljanju krvarenja), anemija, smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca, povećanje eozinofila (vrsta belih krvnih ćelija ) u krvi;
• alergijska reakcija;
• šećerna bolest ili pogoršanje šećerne bolesti, visok nivo šećera u krvi, prekomerno konzumiranje vode;
• gubitak telesne mase, gubitak apetita koji dovodi do neuhranjenosti i niske telesne mase;
• povećanje holesterola u krvi;
• psihičko stanje sa upadljivom hiperaktivnošću, gde dominira osećaj pune radosti i neosnovane euforije (manija), stanje zbunjenosti, snižen seksualni nagon i nemogućnost dostizanja orgazma, nervoza, noćne more;
• nereagovanje na nadražaje, gubitak svesti, nizak nivo svesti;
• konvulzije (napadi), nesvestica;
• stalna potreba za pokretanje delova tela, poremećaj ravnoteže, abnormalna koordinacija, vrtoglavica nakon ustajanja, poremećaj pažnje, problemi sa govorom, gubitak ili poremećaj čula ukusa, smanjen osećaj kože na bol i dodir, osećaj peckanja, bockanje, ili trnjenja kože;
• preosetljivost očiju na svetlost, suve oči, povećanje suzenja oka, crvenilo očiju;
• osećaj okretanja (vertigo), zujanje u ušima, bol u uhu;
• atrijalna fibrilacija (poremećen srčani ritam), prekid u provodu između gornjih i donjih delova srca, poremećeno električno sprovođenje srca, produženje QT intervala usporen rad srca, poremećena električna sprovodljivost (elektrokardiogram ili EKG), osećaj lepršanja ili lupanja u grudima (palpitacije);
• nizak krvni pritisak, nizak krvni pritisak nakon ustajanja (shodno tome, neki ljudi koji uzimaju lek Rissar mogu se osećati slabo, osećati vrtoglavicu, ili se mogu onesvestiti pri naglom ustajanju i sedanju), crvenilo;
• pneumonija (zapaljenje pluća) izazvana udisanjem hrane, ispunjena (kongestija) pluća, ispunjenost disajnih puteva, pucketavi zvuk u plućima, zviždanje u grudima, poremećaj glasa, poremećaj prolaska vazduha kroz disajne puteve;
• stomačna ili crevna infekcija, nemogućnost zadržavanja (inkontinencija) stolice, veoma tvrda stolica, teškoće pri gutanju, prekomerno prisustvo gasova ili vetrova;
• koprivnjača, svrab, gubitak kose, zadebljanje kože, ekcem, suva koža, obezbojavanje kože, akne, perut i svrab glave ili kože, poremećaj kože, oštećenje kože;
• povećanje vrednosti kreatin fosfokinaze (CPK) u krvi, enzim koji se oslobađa usled razgradnje mišića;
• poremećen položaj tela, ukočenost zglobova, oticanje zglobova, slabost mišića, bolovi u vratu
• učestalo mokrenje, nemogućnost mokrenja, bol pri mokrenju;
• poremećaj erekcije, poremećaj ejakulacije;
• gubitak menstruacije, izostanak menstruacije ili drugi problemi sa ciklusom (kod žene);
• uvećane grudi kod muškaraca, curenje mleka iz dojki, seksualna disfunkcija, bol u grudima, nelagodnost u grudima, vaginalni iscedak;
• oticanje lica, usta, očiju ili usana;
• jeza, povećana telesna temperatura;
• promena u načinu hoda;
• osećaj žeđi, osećaj da niste dobro, nelagodnost u grudima, osećaj mrzovolje, nelagodnost;
• povećanje vrednosti enzima jetre u krvi, povećan GGT (enzim jetre pod nazivom gama- glutamiltransferaza ) u krvi, povećanje enzima jetre u krvi;
• proceduralni bol.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• infekcija;
• smanjen broj određenog tipa belih krvnih zrnaca koji pomažu u borbi protiv infekcije;
• neadekvatno lučenje hormona koji kontroliše zapreminu urina;
• hodanje u snu (mesečarenje);
• prekomerna potreba za uzimanjem vode;
• poremećaj ishrane u vezi sa spavanjem;
• šećer u mokraći, nizak nivo šećera u krvi, visok nivo triglicerida u krvi (masnoće);
• nedostatak emocija, nemogućnost da se postigne orgazam;
• nereagovanje na impulse u budnom stanju (katatonija);
• problemi sa krvnim sudovima u mozgu;
• koma usled nekontrolisanog dijabetesa;
• podrhtavanje glave;
• glaukom (povećan pritisak unutar očne jabučice), problemi sa pokretanjem očiju, kolutanje očima, naslage na ivicama očnih kapaka;
• problemi sa okom tokom operacije katarakte. Tokom operacije katarakte, stanje koje se zove intraoperativni „floppy“iris sindrom (IFIS) se može desiti ako uzmimate ili ste uzeli lek Rissar. Ako je potrebno da imate operaciju katarakte, obavezno recite Vašem oftalmologu ako uzmimate ili ste uzeli ovaj lek;
• nepravilan rad srca;
• problemi sa disanjem tokom spavanja (apnea u snu), ubrzano, plitko disanje;
• zapaljenje pankreasa, blokada creva;
• otečen jezik, ispucale usne, osip na koži koji je posledica upotrebe leka;
• perut;
• raspadanje mišićnih vlakana i bol u mišićima (rabdomioliza);
• kašnjenje menstrualnog ciklusa (menstruacije), uvećanje žlezda u dojkama, uvećanje grudi, iscedak iz dojki;
• povećanje vrednosti insulina (hormona koji kontroliše nivo šećera u krvi) u krvi;
• otvrdnjavanje kože;
• smanjenje telesne temperature, hladnoća u rukama i nogama;
• simptomi obustave leka;
• žuta prebojenost kože i očiju (žutica).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• životno ugrožavajuće komplikacije nekontrolisane šećerne bolesti;
• ozbiljne alergijske reakcije praćene otokom koji može da zahvati grlo i dovede do otežanog disanja;
• smanjena pokretljivost mišića creva koja izaziva blokadu creva;

Sledeće neželjeno dejstvo je uočeno upotrebom drugog leka koji se zove paliperidon i koji je veoma sličan risperidonu, tako da se on može očekivati i od risperidona: ubrzan rad srca nakon ustajanja.

Dodatna neželjena dejstva koja se mogu javiti kod dece i adolescenata

U principu, očekuje se da neželjena dejstva kod dece budu slična onima kod odraslih.

Sledeći neželjeni efekti su prijavljeni češće kod dece i adolescenata (od 5 do 17 godina) u odnosu na odrasle: pospanost ili smanjena pažnja, zamor (umor), glavobolja, povećan apetit, povraćanje,

simptomi prehlade, zapušen nos, bol u stomaku, vrtoglavica, kašalj, groznica, tremor (drhtanje), proliv i inkontinencija (nedostatak kontrole) mokrenja.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Rissar posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon („Važi do:”). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

- Aktivna supstanca: risperidon.

Rissar 1 mg film tableta:

Jedna film tableta sadrži 1 mg risperidona.

Rissar 2 mg film tableta:

Jedna film tableta sadrži 2 mg risperidona.

Rissar 3 mg film tableta:

Jedna film tableta sadrži 3 mg risperidona.

- Pomoćne supstance su:

Rissar 1 mg film tableta

Jezgro tablete - laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; kroskarmeloza-natrijum; magnezijum-stearat; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni.

Film (obloga) tablete – hidroksipropilceluloza; titan-dioksid (E171).

Rissar 2 mg film tableta

Jezgro tablete – laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; kroskarmeloza-natrijum; magnezijum-stearat; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni.

Film (obloga) tablete – hidroksipropilceluloza; titan-dioksid (E171); boja Sunset yellow FCF Aluminium lake (E 110 C.I. 15985)

Rissar 3 mg film tableta

Jezgro tablete – laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; kroskarmeloza-natrijum; magnezijum-stearat; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni;. Quinoline yellow Aluminium lake (E 104 CI 47005)

Film (obloga) tablete – hidroksipropilceluloza; titan-dioksid (E171); boja Quinoline yellow Aluminium lake (E 104 CI 47005)

Kako izgleda lek Rissar i sadržaj pakovanja

Rissar 1 mg su okrugle, bikonveksne film tablete bele boje.

Rissar 2 mg su okrugle, bikonveksne film tablete žuto-narandžaste boje, sa podeonom linijom na jednoj strani. Podeona linija služi samo da olakša lomljenje tablete da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze.

Rissar 3 mg su okrugle, bikonveksne film tablete žute boje, sa podeonom linijom na jednoj strani. Podeona linija služi samo da olakša lomljenje tablete da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze.

Rissar 1 mg, film tableta, 2 x 10:

Unutrašnje pakovanje je PVC-Aluminijumski blister koji sadrži 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 20 film tableta) i Uputstvo za lek.

Rissar 1 mg, film tableta, 6 x 10:

Unutrašnje pakovanje je PVC-Aluminijumski blister koji sadrži 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 6 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 60 film tableta) i Uputstvo za lek.

Rissar 2 mg, film tableta, 2 x 10:

Unutrašnje pakovanje je PVC-Aluminijumski blister koji sadrži 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 20 film tableta) i Uputstvo za lek.

Rissar 2 mg, film tableta, 6 x 10:

Unutrašnje pakovanje je PVC-Aluminijumski blister koji sadrži 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 6 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 60 film tableta) i Uputstvo za lek.

Rissar 3 mg, film tableta, 2 x 10:

Unutrašnje pakovanje je PVC-Aluminijumski blister koji sadrži 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 20 film tableta) i Uputstvo za lek.

Rissar 3 mg, film tableta, 6 x 10:

Unutrašnje pakovanje je PVC-Aluminijumski blister koji sadrži 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 6 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 60 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

ALKALOID D.O.O. BEOGRAD

Prahovska 3, Beograd

Proizvođač

• ALKALOID D.O.O. BEOGRAD

Prahovska 3, Beograd, Republika Srbija

mesto proizvodnje ALKALOID D.O.O. BEOGRAD, Pančevački put br.38, Beograd, Republika Srbija

• ALKALOID AD SKOPJE

Bulevar Aleksandar Makedonski 12, Skopje, Republika Severna Makedonija

Napomena: U štampanom Uputstvu za lek mora jasno biti naveden proizvođač konkretne serije leka (tj. da se navede samo proizvođač date serije leka, a ostali da se izostave.