Sevorane® 100% para za inhalaciju, tečnost

Lek Sevorane je indikovan za uvođenje i održavanje opšte anestezije kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata prilikom bolničkih i ambulantnih hirurških procedura.

Premedikacija se mora odabrati prema individualnim potrebama pacijenta i prema proceni anesteziologa.

Hirurška anestezija:

Potrebno je koristiti isparivač posebno kalibrisan za upotrebu sevoflurana kako bi se mogla vršiti precizna kontrola koncentracije primenjenog anestetika.

Minimalne alveolarne koncentracije (engl. minimum alveolar concentration - MAC) sevoflurana smanjuju se sa povećanjem godina starosti i dodatkom azot-suboksida (N2O). U tabeli u nastavku, navedene su prosečne vrednosti MAC za različite starosne grupe.

*Novorođenčad pune gestacijske starosti. Vrednosti MAC kod prevremeno rođene dece nisu određivane.

**Kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta 1-<3 godine sevofluran se primenjuje u smeši sa 60% N2O/40% O2.

Uvod u anesteziju

Doziranje se određuje individualno i titrira do željenog efekta u odnosu na starost pacijenta i njegovo kliničko stanje. Pre inhalacije sevoflurana može se primeniti kratkodelujući barbiturat ili neki drugi intravenski lek za uvođenje u anesteziju. Za uvođenje u anesteziju sevofluran se može primeniti sa kiseonikom ili u smeši sa kiseonikom/azot-suboksidom. Kod odraslih pacijenata udisanjem koncentracija sevoflurana do 5% hirurška anestezija se uobičajeno postiže za manje od 2 minuta. Kod dece se udisanjem koncentracija sevoflurana do 7% hirurška anestezija postiže uobičajeno za manje od 2 minuta. Alternativno, za uvođenje u anesteziju pacijenata bez premedikacije mogu da se primene udisajne koncentracije sevoflurana do 8%.

Održavanje anestezije

Hiruški nivoi anestezije mogu se održavati inhalacijom od 0,5 do 3% sevoflurana sa azot-suboksidom ili bez njega.

Buđenje iz anestezije

Vreme do buđenje iz anestezije izazvane sevofluranom obično je kratko, i zbog toga se kod pacijenata može javiti potreba za ranom postoperativnom terapijom bola.

Stariji pacijenti

MAC se smanjuje sa povećanjem godina starosti. Prosečna koncentracija sevoflurana potrebna da bi se postigla vrednost MAC kod osobe starosti 80 godina iznosi približno 50% koncentracije potrebne za isti efekat kod osobe starosti 20 godina.

Pedijatrijska populacija

Videti Tabelu 1 za vrednosti MAC za pedijatrijske pacijente u zavisnosti od uzrasta.

Način primene

Inhalaciona primena.

Za dodatna uputstva pogledati odeljak 6.6.

Sevofluran ne treba koristiti kod pacijenata sa poznatom preosetljivošću, odnosno sumnjom na preosetljivost na sevofluran ili druge halogenovane anestetike (npr. disfunkcija jetre u anamnezi, groznica ili leukocitoza nepoznatog uzroka, nakon anestezije jednim od ovih anestetika).

Takođe je kontraindikovan kod pacijenata sa poznatom genetskom sklonošću prema malignoj hipertermiji, odnosno sumnjom na takvu sklonost.

Sevofluran je kontraindikovan kod pacijenata kod kojih je kontraindikovana opšta anestezija.

Sevofluran može da izazove depresiju disanja, koja može biti povećana zbog premedikacije narkoticima ili drugim lekovima koji izazivaju depresiju disanja. Potreban je nadzor funkcije disanja i intervencija, po potrebi.

Lek Sevorane mogu primenjivati samo osobe obučene za sprovođenje opšte anestezije. Neophodno je da potpuna oprema za održavanje prohodnosti disajnih puteva, veštačkog disanja, primenu kiseonika i reanimaciju cirkulacije budu trenutno dostupne.

Mora se precizno znati oslobođena koncentracija sevoflurana iz vaporizera (isparivača).

Pošto se isparljivi anestetici razlikuju u svojim fizičkim karakteristikama, sevofluran se sme primenjivati samo pomoću posebno kalibrisanih isparivača za sevofluran. Primena opšte anestezije mora biti individualno prilagođena na osnovu odgovora pacijenta. Stepen hipotenzije i depresije disanja se povećava sa povećanjem dubine anestezije.

Maligna hipertermija

Kod osetljivih osoba snažni inhalacioni anestetici mogu prouzrokovati hipermetaboličko stanje skeletnih mišića, koje povećava potrebe za kiseonikom i izaziva pojavu kliničkog sindroma poznatog kao maligna hipertermija. Klinički sindrom karakteriše hiperkapnija i može da uključi rigidnost mišića, tahikardiju, tahipneu, cijanozu, aritmije, i/ili nestabilan krvni pritisak. Neki od ovih nespecifičnih znakova se mogu takođe pojaviti tokom lake anestezije, akutne hipoksije, hiperkapnije i hipovolemije.

U kliničkim studijama, jedan slučaj maligne hipertermije je prijavljen. Dodatno, bilo je postmarketinški prijavljenih slučajeva maligne hipertermije. Neki od ovih slučajeva su bili i sa fatalnim ishodom.

Lečenje obuhvata obustavljanje primene uzročnih agenasa (npr. sevoflurana), intravenska primena dantrolen- natrijuma (pogledati Sažetak karakteristika leka za intravensku primenu dantrolen-natrijuma za dodatne informacije za zbrinjavanje pacijenta) i sprovođenje drugih suportivnih mera. Takva terapija uključuje energične mere da bi se povratila normalna telesna temperatura, podršku respiratornom i cirkulatornom sistemu ako je potrebno i tretman poremećaja elektolita, tečnosti, i acido-bazne ravnoteže. Budući da se bubrežna insuficijencija može pojaviti kasnije, treba nadzirati i ako je moguće održavati izlučivanje mokraće.

Perioperativna hiperkalijemija

Primena inhalacionih anestetika je povezana sa retkim povećanjem vrednosti serumskog kalijuma, koje je dovelo do srčanih aritmija i smrti kod pedijatrijskih pacijenata tokom postoperativnog perioda. Ispostavilo se da su najosetljiviji pacijenati sa latentnim ili manifestnim neuromuskularnim bolestima, pre svega sa Duchenne-ovom mišićnom distrofijom. Istovremena upotreba sukcinilholina je povezana sa većinom ovih slučajeva, ali ne sa svim. Ovi pacijenti su takođe imali značajno povećanje koncentracije kreatin-kinaze u serumu i, u nekim slučajevima, promene u urinu usled mioglobinurije. Uprkos sličnosti sa malignom hipertermijom, ovi pacijenti nemaju znake i simptome mišićne ukočenosti ili hipermetaboličko stanje. Preporučuje se brzo i energično lečenje hiperkalijemije i rezistentnih aritmija kao i posledična procena latentnog neuromuskularnog oboljenja.

Prijavljeni su izolovani slučajevi produženja QT intervala, veoma retko povezani sa torsade de pointes (izuzetno sa smrtnim ishodom). Poseban oprez je potreban prilikom primene sevoflurana kod pacijenata sa povećanim rizikom.

Kod pedijatrijskih pacijenata sa Pompe-ovom bolešću primećeni su izolovani slučajevi ventrikularnih aritmija.

Potrebno je primenjivati opšte anestetike, uključujući sevofluran, uz oprez kod pacijenata sa mitohondrijalnim poremećajima.

Oštećenje funkcije jetre

Tokom postmarketinškog praćenja prijavljeni su veoma retki slučajevi blagog, umerenog i teškog postoperativnog poremećaja funkcije jetre ili hepatitisa sa žuticom ili bez nje.

Potrebna je klinička procena kada se sevofluran primenjuje kod pacijenata sa postojećom bolešću jetre ili kod pacijenata koji primaju terapiju lekovima za koje je poznato da mogu uzrokovati poremećaj funkcije jetre (videti odeljak 4.8).

Kod pacijenata koji se u kratkom vremenskom periodu ponovljeno izlažu halogenovanim ugljovodonicima, uključujući i sevofluran, može doći do povećanja rizika od oštećenja jetre.

Opšte napomene

Tokom održavanja anestezije, povećanje koncentracije sevoflurana dovodi do pada krvnog pritiska koje je zavisno od doze. Prekomeran pad krvnog pritiska može biti posledica dubine anestezije, pa u tom slučaju pad krvnog pritiska može biti korigovan smanjenjem koncentracije inhaliranog sevoflurana.

Sa posebnom pažnjom treba odrediti dozu kod hipovolemičnih, hipotenzivnih ili na drugi način hemodinamski kompromitovanih pacijenata npr. ako istovremeno uzimaju druge lekove.

Kao i prilikom primene drugih anestetika, važno je održavanje hemodinamske stabilnosti da bi se izbegla ishemija miokarda kod pacijenata sa koronarnom arterijskom bolešću.

Potrebne su posebne mere opreza prilikom primene sevoflurana tokom anestezije u akušerstvu, zato što relaksantni efekat na uterus može da poveća rizik od krvarenja iz uterusa (videti odeljak 4.6).

Za vreme buđenja iz opšte anestezije pacijenta treba pažljivo nadzirati i detaljno proceniti pre otpuštanja sa postanestezijske nege. Buđenje iz anestezije izazvane sevofluranom obično je brzo, pa odmah po prestanku anestezije treba dati lekove protiv postoperativnih bolova. Iako se oporavak svesti nakon primene sevoflurana uglavnom dešava u roku od nekoliko minuta, uticaj na intelektualnu funkciju dva do tri dana nakon primene anestezije nije ispitivan. Kao i prilikom primene drugih anestetika, manje promene u ponašanju mogu biti prisutne nekoliko dana nakon primene anestezije (videti odeljak 4.7). Brzo buđenje kod dece može da bude povezano sa agitacijom i izostankom saradnje (u oko 25% slučajeva).

Zamena isušenih apsorbenasa CO2

Prilikom upotrebe sevoflurana sa isušenim apsorbensima CO2, prijavljeni su retki slučajevi prekomernog zagrevanja, pojave dima i/ili spontanog zapaljenja aparata za anesteziju, naročito onih koji sadrže kalijum- hidroksid (npr. Baralyme). Neuobičajeno kasni porast ili neočekivani pad koncentracije udahnutog sevoflurana u odnosu na vrednost na koju je podešen isparivač, mogu biti povezani sa prekomernim zagrevanjem kanistera u kome se nalazi apsorbens CO2.

Može doći do egzotermne reakcije uz razgradnju sevoflurana i stvaranje proizvoda degradacije, kada se nakon dugotrajne upotrebe apsorbens ugljen-dioksida u isparivaču isuši, kao rezultat protoka suvog gasa u sistemu. Degradacioni proizvodi sevoflurana (metanol, formaldehid, ugljen-monoksid i jedinjenja A, B, C i D) primećeni su u respiracionom sistemu eksperimentalnog aparata za anesteziju pri upotrebi isušenih apsorbenasa CO2 i primeni najviših dozvoljenih koncentracija sevoflurana (8%) tokom dužeg vremena ( 2 sata). Koncentracije formaldehida primećene u ovom sistemu (pri upotrebi apsorbenasa koji sadrže natrijum- hidroksid) bile su na nivoima za koje je poznato da uzrokuju blagi nadražaj disajnih puteva. Klinički značaj degradacionih proizvoda, uočenih tokom primene ovog ekstremnog eksperimentalnog modela, nije poznat.

Ako lekar posumnja da je apsorbens CO2 postao isušen, isti se mora zameniti pre naredne primene inhalacionog anestetika (kao što je sevofluran). Treba obratiti pažnju da isušivanje absorbensa ugljen- dioksida ne mora obavezno biti praćeno promenom boje indikatora. Zbog toga, izostanak značajne promene boje ne treba smatrati osiguranjem adekvatne hidratacije. Apsorbens CO2 treba rutinski menjati bez obzira na stanje boje indikatora.

Oštećenje funkcije bubrega:

Zbog malog broja pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom koji su učestvovali u studijama (vrednosti kreatinina u serumu veće od 1,5 mg/dL), bezbednost primene sevoflurana kod tih pacijenata nije u potpunosti utvrđena. Stoga, sevofluran treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom.

U nekim istraživanjima na pacovima znaci nefrotoksičnosti zabeleženi su kod životinja izloženih koncentracijama jedinjenja A (pentafluoroizopropenil fluorometil etar (PIFE)) višim od koncentracija koje se sreću u uobičajenoj kliničkoj praksi. Mehanizam bubrežne toksičnosti kod pacova nije razjašnjen i nije

poznato koliko su ovi rezultati značajni za primenu kod ljudi (za više informacija videti odeljak 5.3. Pretklinički podaci o bezbednosti leka).

Primena u neurohirurgiji i neuromuskularni poremećaji:

Kod pacijenata sa rizikom od povećanja intrakranijalnog pritiska, sevofluran treba davati oprezno, primenjujući tehnike za smanjenje intrakranijalnog pritiska (npr. hiperventilacija).

Konvulzije:

Prijavljeni su retki slučajevi konvulzija povezanih sa primenom sevoflurana.

Upotreba sevoflurana povezana je sa pojavom konvulzija kod dece i omladine, kao i kod odraslih, sa i bez predisponirajućih faktora rizika. Neophodna je klinička procena pre primene sevoflurana kod pacijenata sa rizikom od konvulzija. Kod dece treba ograničiti dubinu anestezije. EEG može da omogući optimizaciju doze sevoflurana i da pomogne da se izbegne pojava konvulzija kod pacijenata sa predispozicijom (videti odeljak 4.4 – Pedijatrijska populacija).

Pedijatrijska populacija:

Primena sevoflurana povezana je sa pojavom konvulzija. Mnoge konvulzije su se javile kod dece i mlađih odraslih osoba, već od 2 meseca starosti, od kojih većina nije imala predisponirajuće faktore rizika. Klinička procena je neophodna pre primene sevoflurana kod pacijenata sa rizikom od konvulzija (videti odeljak 4.4 – Konvulzije).

Primećeni su distonični pokreti kod dece (videti odeljak 4.8).

Beta-simpatomimetici, kao što je izoprenalin i alfa- i beta-simpatomimetici, kao što su adrenalin i noradrenalin, moraju se primenjivati sa oprezom tokom narkoze sevofluranom zbog mogućeg rizika od ventrikularnih aritmija.

Neselektivni MAO-inhibitori: Mogući su problemi/krize tokom operacije. Lečenje se mora obustaviti 2 nedelje pre operacije.

Sevofluran može dovesti do značajne hipotenzije kod pacijenata lečenih antagonistima kalcijuma, posebno derivatima dihidropiridina.

Potreban je oprez kada se antagonisti kalcijuma primenjuju istovremeno sa inhalacionim anesteticima zbog rizika od aditivnog negativnog inotropnog efekta.

Istovremena primena sukcinilholina i inhalacionih anestetika povezana je sa retkom pojavom porasta nivoa kalijuma u serumu, koja može dovesti do srčanih aritmija i smrti kod pedijatrijskih pacijenata tokom postoperativnog perioda.

Pokazano je da je upotreba sevoflurana bezbedna i efikasna kada se primenjuje istovremeno sa različitim lekovima koji se upotrebljavaju u hirurškim intervencijama, kao što su lekovi koji deluju na CNS, lekovi koji deluju na autonomni sistem, skeletni mišićni relaksansi, antiinfektivni agensi uključujući aminoglikozide, hormoni i sintetski hormoni, krvni derivati i kardiovaskularni lekovi, uključujući epinefrin.

Epinefrin/Adrenalin

Slično izofluranu, sevofluran povećava osetljivost miokarda na aritmogeni efekat egzogeno primenjenog adrenalina.

Indirektni simpatomimetici

Postoji rizik od akutne hipertenzivne epizode prilikom istovremene primene sevoflurana i indirektnih simpatomimetika (amfetamin, efedrin).

Beta blokatori

Sevofluran može da poveća negativne inotropne, hronotropne i dromotropne efekte beta blokatora (blokirajući kardiovaskularne kompenzatorne mehanizme).

Verapamil

Zabeležen je poremećaj atrioventrikularne provodljivosti kada je verapamil primenjen istovremeno sa sevofluranom.

Induktori enzima CYP2E1

Lekovi i supstance koji pojačavaju aktivnost citohrom P450 izoenzima CYP2E1, kao što su izoniazid i alkohol, mogu povećati obim metaboličke transformacije sevoflurana i dovesti do značajnog povećanja koncentracije fluorida u plazmi. Istovremena primena sevoflurana i izoniazida može potencirati hepatotoksične efekte izoniazida.

Kantarion

Ozbiljna hipotenzija i odloženo buđenje iz anestezije halogenovanim inhalacionim anesteticima prijavljeni su kod pacijenata koji su dugotrajno uzimali kantarion.

Barbiturati

Primena sevoflurana je kompatibilna sa primenom barbiturata koji se uobičajeno koriste tokom hirurških procedura.

Benzodiazepini i opioidi

Benzodiazepini i opioidi utiču na smanjenje vrednosti MAC sevoflurana, na isti način kao i kod drugih inhalacionih anestetika.

Primena sevoflurana je kompatibilna sa primenom benzodiazepina i opioida koji se uobičajeno koriste tokom hirurških procedura.

Opioidi, kao što su alfentanil i sufentanil, korišćeni zajedno sa sevofluranom, mogu dovesti do sinergičkog pada srčane frekvence, krvnog pritiska i frekvence disanja.

Azot(I)-oksid

Vrednosti MAC sevoflurana opadaju sa dodatkom azot (I)-oksida, kao što je slučaj sa drugim halogenovanim inhalacionim anesteticima. Vrednost MAC se smanjuje približno 50% kod odraslih i približno 25% kod pedijatrijskih pacijenata (videti odeljak 4.2 – Održavanje anestezije).

Neuromišićni blokatori

Kao i drugi inhalacioni anestetici, sevofluran utiče i na intenzitet i na trajanje neuromišićne blokade nedepolarizujućih mišićnih relaksanasa. Kada se koristi kao dodatak alfentanil-N2O anesteziji, sevofluran potencira neuromišićni blok uzrokovan pankuronijumom, vekuronijumom ili atrakurijumom. Prilagođavanje doza za ove mišićne relaksanse kada se primenjuju sa sevofluranom je slično kao u slučaju kada se koristi izofluran. Efekat sevoflurana na sukcinilholin i trajanje depolarizujuće neuromišićne blokade nije proučavan.

Smanjenje doze neuromišićnih relaksanasa tokom uvođenja u anesteziju može odložiti nastanak uslova potrebnih za endotrahealnu intubaciju ili izazvati neadekvatnu mišićnu relaksaciju jer je potenciranje lekova za neuromuskularnu blokadu zabeleženo nekoliko minuta nakon početka primene sevoflurana.

Od nedepolarizujućih lekova, istražene su interakcije vekuronijuma, pankuronijuma i atrakurijuma. U nedostatku specifičnih smernica: (1) za endotrahealnu intubaciju, ne smanjivati dozu nedepolarizujućih mišićnih relaksanasa; i (2) tokom održavanja anestezije dozu nedepolarizujućih mišićnih relaksanasa verovatno treba smanjiti u poređenju sa onom za vreme N2O/opioidne anestezije. Dodatne doze mišićnih relaksanasa treba primeniti u zavisnosti od odgovora na nervnu stimulaciju.

Kao i kod drugih anestetika, nakon primene nekog intravenskog anestetika (npr. propofola), može biti potrebno primeniti niže koncentracije sevoflurana.

Značajno povećanje koncentracije fluorida u plazmi primećeno je kao posledica povećane aktivnosti CYP2E1.

Sevofluran ima relaksantni efekat na uterus, što može dovesti do pojačanog krvarenja iz uterusa, što je pokazala studija upotrebe sevoflurana prilikom prekida trudnoće.

Iskustva sa primenom prilikom porođaja ograničena su na jedno ispitivanje kod carskog reza sa malim brojem pacijentkinja.

Studije kod životinja su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).

Nema adekvatnih i dobro kontrolisanih studija kod trudnica, zbog čega sevofluran treba koristiti tokom trudnoće samo ukoliko je neophodno.

Porođaj

U kliničkom ispitivanju pokazana je bezbednost sevoflurana za majke i novorođenčad, prilikom anestezije tokom carskog reza. Bezbednost sevoflurana kod vaginalnog porođaja nije pokazana.

Dojenje

Nije poznato da li se sevofluran ili njegovi metaboliti izlučuju u majčino mleko. Zbog nedostatka dokumentovanog iskustva treba savetovati dojilje da prekinu dojenje u toku od 48 sati nakon primene sevoflurana i da odbace mleko izlučeno u tom periodu.

Plodnost

Studije sprovedene kod pacova nisu pokazale štetne efekte sevoflurana na plodnost (videti odeljak 5.3).

Kao i kod drugih anestetika, pacijente treba upozoriti da neko vreme nakon opšte anestezije mogu imati smanjenu sposobnost za obavljanje radnji koje zahtevaju punu mentalnu pažnju, kao što su upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama (videti odeljak 4.4).

Pacijenti ne smeju upravljati vozilima ni rukovati mašinama neko vreme posle anestezije sevofluranom.

Slično drugim snažnim inhalacionim anesteticima, i sevofluran može prouzrokovati dozno zavisnu depresiju kardiovaskularnog i respiratornog sistema. Najčešće neželjene reakcije su uglavnom blagog ili umerenog intenziteta i prolazne su tokom vremena. Mučnina, povraćanje i delirijum česta su neželjena dejstva u postoperativnom periodu i po svojoj su učestalosti slična onima kod drugih inhalacionih anestetika. Te pojave su uobičajene posledice hirurške procedure i opšte anestezije, a može ih prouzrokovati inhalacioni anestetik, drugi lekovi koji se daju za vreme operacije i posle nje, kao i pacijentove reakcije na samu hirušku proceduru.

Najčešće prijavljene neželjene reakcije bile su:

Kod odraslih pacijenata: hipotenzija, mučnina i povraćanje; Kod starijih pacijenata: bradikardija, hipotenzija i mučnina;

Kod pedijatrijskih pacijenata: agitacija, kašalj, povraćanje i mučnina.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sve neželjene reakcije, kod kojih postoji verovatnoća da su u kliničkim studijama i postmarketinškom praćenju bar verovatno povezane sa primenom sevoflurana, navedene su u sledećoj tabeli prema MedDRA klasifikaciji sistema organa, preporučenim terminima i učestalosti. Učestalost neželjenih reakcija definisana je na osnovu sledeće konvencije: veoma često (≥1/10); često (≥1/100, <1/10); povremeno (≥1/1000, <1/100); retko (≥1/10000, <1/1000); veoma retko (<1/10000), uključujući i izolovane slučajeve. Neželjene reakcije nakon stavljanja leka u promet su prijavljivane spontano iz populacije sa nepoznatom stopom izloženosti leku. Zbog toga nije moguće proceniti stvarnu incidencu neželjenih reakcija i učestalost je nepoznata. Vrsta, težina i učestalost neželjenih reakcija kod pacijenata na sevofluranu bili su uporedivi sa neželjenim reakcijama kod pacijenata na drugim referentnim lekovima.

Podaci o neželjenim reakcijama iz kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja

1 videti odeljak 4.8 – Opis odabranih neželjenih reakcija

2 videti odeljak 4.4

3 videti odeljak 4.8 – Pedijatrijska populacija

4 Postoje veoma retki izveštaji o srčanom zastoju tokom postmarketinške primene sevoflurana.

5 Povremeni slučajevi prolaznih promena u vrednostima testova funkcije jetre prijavljeni su kod primene sevoflurana, kao i kod drugih referentnih lekova

6 Prolazno povećanje koncentracije neorganskog fluorida u serumu može se pojaviti u toku i posle anestezije sevofluranom. Pogledajte Opis odabranih neželjenih reakcija u nastavku.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Prolazno povećanje koncentracije neorganskog fluorida u serumu može se pojaviti u toku i posle anestezije sevofluranom. Koncentracije neorganskog fluorida najčešće dostižu maksimum u toku dva sata od završetka anestezije sevofluranom i u roku od 48 sati vraćaju se na preoperativne vrednosti. U kliničkim studijama, povećane vrednosti fluorida nisu bile povezane sa oštećenjem bubrežne funkcije.

Postoje retke prijave postoperativnog hepatitisa. Dodatno, nakon stavljanja leka u promet retko su prijavljivani insuficijencija jetre i nekroza jetre povezani sa upotrebom potentnih inhalacionih anestetika, uključujući sevofluran. Ipak, stvarna incidenca i povezanost sevoflurana i tih događaja ne može se utvrditi sa sigurnošću (videti odeljak 4.4).

Zabeležene su retke prijave preosetljivosti (uključujući kontaktni dermatitis, osip, dispneu, zviždanje u grudima, nelagodnost u grudima, oticanje lica ili anafilaktičku reakciju), pre svega u vezi sa dugotrajnom profesionalnom izloženošću inhalacionim anesteticima, uključujući sevofluran.

Kod osetljivih osoba snažni inhalacioni anestetici mogu prouzrokovati hipermetaboličko stanje skeletnih mišića, koje povećava potrebe za kiseonikom i izaziva pojavu kliničkog sindroma poznatog kao maligna hipertermija (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Primena sevoflurana povezana je sa pojavom konvulzija. Mnogi su se javili kod dece i mlađih odraslih osoba, već od 2 meseca starosti, od kojh većina nije imala predisponirajuće faktore rizika. Klinička procena je neophodna kada se sevofluran primenjuje kod pacijenata sa rizikom od konvulzija (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

U slučaju predoziranja treba preduzeti sledeće mere: obustaviti primenu anestetika, osigurati prohodnost disajnih puteva i započeti veštačku ili kontrolisanu ventilaciju sa čistim kiseonikom, i održavati adekvatnu kardiovaskularnu funkciju.

Farmakoterapijska grupa: Opšti anestetici; halogenovani ugljovodonici

ATC šifra: N01AB08

Klinički efekti sevoflurana brzo se menjaju pri svakoj promeni inhalirane koncentracije. Kardiovaskularni efekti

Kao i drugi inhalacioni anestetici, sevofluran uzrokuje dozno zavisnu depresiju kardiovaskularne funkcije. U jednom ispitivanju na dobrovoljcima povećanje koncentracije sevoflurana prouzrokovalo je smanjenje srednjeg arterijskog pritiska bez promene srčane frekvence. U tom ispitivanju sevofluran nije uticao na koncentracije noradrenalina u plazmi.

Efekti na centralni nervni sistem

U kliničkim ispitivanjima nisu zabeležene konvulzije.

Kod pacijenata sa normalnim intrakranijalnim pritiskom (IKT) sevofluran praktično minimalno utiče na IKT i ne menja reakciju na CO2. Međutim, bezbednost primene sevoflurana kod pacijenata sa povećanim IKT nije ispitivana. Zbog toga pacijentima kod kojih postoji opasnost od povećanja intrakranijalnog pritiska sevofluran treba davati oprezno uz odgovarajuće mere za snižavanje IKT-a, kao što je, na primer, hiperventilacija.

Pedijatrijska populacija

U nekim od publikovanih studija kod dece, primećeni su kognitivni deficiti nakon ponavljane ili produžene izloženosti anesteticima u ranoj životnoj dobi. Ove studije imaju značajna ograničenja i nije jasno da li su uočeni efekti posledica primene anestetika/sedativa ili drugih faktora, kao što su operacija ili osnovna bolest.

U objavljenim studijama na životinjama sa nekim anesteticima/sedativima zabeleženi su neželjeni efekti na razvoj mozga u ranoj životnoj dobi (videti odeljak 5.3).

Zbog slabe rastvorljivosti sevoflurana u krvi, njegove alveolarne koncentracije brzo rastu nakon uvođenja anestetika i brzo opadaju nakon prekida inhalacije.

Kod ljudi se metaboliše <5% apsorbovanog sevoflurana. Brza i opsežna eliminacija sevoflurana kroz pluća smanjuje količinu anestetika koja se može metabolisati. Sevofluran se defluoriše posredstvom citohromnog izoenzima P450(CYP)2E1 uz posledično stvaranje heksafluoroizopropanola (HFIP) i oslobađanje neorganskog fluorida i ugljen-dioksida (ili fragmenta sa jednim ugljenikovim atomom). HFIP se, zatim, brzo konjuguje sa glukuronskom kiselinom i izlučuje urinom.

Induktori enzima CYP2E1 (npr. izoniazid i alkohol) mogu pojačati metabolizam sevoflurana, dok barbiturati nemaju nikakvog uticaja na njega.

Za vreme anestezije sevofluranom i posle nje moguća su prolazna povećanja serumskog nivoa neorganskog fluorida. Najveće koncentarcije neorganskog fluorida u serumu obično se pojavljuju tokom 2 sata posle anestezije sevofluranom, a vraćaju se na početne vrednosti u roku od 48 sati.

Ispitivanja na životinjama pokazala su da je cirkulacija u jetri i bubrezima dobro održana tokom anestezije sevofluranom.

Sevofluran smanjuje moždano metabolisanje kiseonika (engl. cerebral metabolic rate for oxygen, CMRO2) na način sličan kao izofluran. Pri koncentracijama koje dostižu 2,0 MAC zapaža se približno 50%-tno smanjenje CMRO2. Ispitivanja na životinjama pokazala su da sevofluran nema značajnijeg uticaja na moždanu cirkulaciju.

Kod životinja, sevofluran značajno smanjuje elektroencefalografsku (EEG) moždanu aktivnost slično ekvipotentnim dozama izoflurana. Nema podataka o tome da je primena sevoflurana praćena epileptiformnim aktivnostima tokom normokapnije ili hipokapnije. Za razliku od enflurana, pokušaji da se ritmičkim zvučnim nadražajima izazovu epileptiformne promene u EEG-u tokom hipokapnije dali su negativne rezultate.

U ispitivanjima kod pacova, jedinjenje A je bilo minimalno nefrotoksično pri koncentracijama od 50 do 114 ppm tokom 3 sata. Nefrotoksičnost se ispoljila sporadičnim pojedinačnim nekrozama proksimalnih tubularnih ćelija. Mehanizam bubrežne toksičnosti kod pacova nije razjašnjen i nije poznato koliko su rezultati tih eksperimenata značajni za primenu kod ljudi. Pretpostavlja se da bi prag nefrotoksičnosti jedinjenja A kod ljudi mogao biti pri koncentracijama od 150 do 200 ppm. Koncentracije jedinjenja A izmerene u uobičajenoj kliničkoj praksi uz upotrebu Soda lime kao absorbensa CO2 kreću se oko 19 ppm za odrasle osobe (najviše 32 ppm).

Studije razvojne i reproduktivne toksičnosti sprovedene su na gravidnim pacovima i kunićima, u dozama do 1 MAC tokom tri sata dnevno. Smanjene telesne mase fetusa, koje je u nekim ispitivanjima bilo praćeno povećanim varijacijama pri razvoju skeleta primećeno je kod pacova. Neželjeni efekti na fetus nisu zabeleženi kod kunića. Ispitivanje uticaja na plodnost kod pacova pri dozama od 1 MAC nije ukazalo na efekte na reproduktivne sposobnosti mužjaka i ženki.

Publikovane studije na životinjama (uključujući primate) u kojima su primenjivane doze koje dovode od blage do umerene anestezije pokazale su da primena anestetika tokom perioda brzog razvoja mozga ili tokom sinaptogeneze, rezultuje gubitkom ćelija tokom razvoja mozga, koji može biti povezan sa produženom kognitivnom deficijencijom. Klinički značaj ovih pretkliničkih nalaza nije poznat.

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Ako se čuva u uobičajeno osvetljenom prostoru, sevofluran je stabilan. Nije uočljiva degradacija sevoflurana u prisustvu jakih kiselina ili pri povišenoj temperaturi. Nije korozivan za nerđajući čelik, mesing, aluminijum, niklovani i hromirani mesing, odnosno leguru bakra i berilijuma.

Pri kontaktu inhalacionih anestetika i apsorbensa CO2, unutar uređaja za anesteziju, može doći do hemijske razgradnje. Ako se upotrebljava sa svežim absorbensima, kako je preporučeno, razgradnja sevoflurana svedena je na najmanju moguću meru, pa se produkti razgradnje ne mogu detektovati ili nisu toksični. Razgradnju sevoflurana i posledično stvaranje produkata razgradnje, podstiču povišena temperatura absorbensa, isušenost absorbensa CO2 (naročito onih koji sadrže kalijum-hidroksid, npr. Baralyme®), povećana koncentracija sevoflurana i smanjen protok svežeg gasa. Alkalna razgradnja sevoflurana odvija se na dva načina. Prvi je rezultat gubitka vodonik fluorida, što rezultuje stvaranjem pentafluoroizopropanil fluorometil etra (engl. pentafluoroisopropanyl fluoromethyl ether, PIFE), poznatijeg kao jedinjenje A. Drugi način razgradnje sevoflurana dešava se samo u prisustvu isušenog apsorbensa CO2, i dovodi do njegovog razlaganja na heksafluoroizopropanol (engl. hexafluoroisopropanol, HFIP) i formaldehid. HFIP nije aktivan, niti genotoksičan, brzo se glukuronizuje i izlučuje iz organizma, a toksičnost mu je uporediva sa onom kod sevoflurana. Formaldehid nastaje i tokom uobičajenih metaboličkih procesa. Ako dođe u kontakt sa izrazito isušenim apsorbensom, formaldehid se može dalje razgraditi na metanol i formijat. Ukoliko je temperatura povišena, prisustvo formijata može doprineti stvaranju ugljen-monoksida. Metanol može reagovati sa jedinjenjem A, i stvoriti jedinjenje B (pentafluorometoksi-izopropil fluorometil etar, PMFE). Jedinjenje B može dalje gubiti HF, pa se stvaraju jedinjenja C, D i E. Ako se koriste izrazito isušeni apsorbensi, naročito oni koji sadrže kalijum-hidroksid (npr. Baralyme®), može doći do stvaranja formaldehida, metanola, ugljen monoksida, jedinjenja A, a možda i nekog od njegovih produkata razgradnje, dakle jedinjenja B, C, i D.

3 godine.

Čuvati na temperaturi do 25°C. Ne čuvati u frižideru. Čuvati u dobro zatvorenom kontejneru.

Unutrašnje pakovanje je tamna boca od polietilennaftalata (PEN), sa ,,Quik Fil” sistemom zatvaranja.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija, u kojoj se nalazi 1 boca sa 250 mL tečnosti i Uputstvo za lek.

Sevofluran se sme primenjivati samo pomoću isparivača posebno kalibrisanih za sevofluran uz upotrebu sistema punjenja projektovanih za primenu sa isparivačima za sevofluran, odnosno drugih odgovarajućih sistema punjenja.

Pri primeni inhalacionih anestetika ne sme se dopustiti isušivanje apsorbenasa CO2. Opisane su interakcije između nekih halogenovanih anestetika i osušenih apsorbenasa CO2 uz posledično stvaranje ugljen

monoksida. Da bi se smanjio rizik od stvaranja ugljen-monoksida u inhalacionom sistemu i mogućnost povećanja nivoa karboksihemoglobina, ne sme se dopustiti isušivanje apsorbenasa CO2. U retkim slučajevima je zabeležena pojava prekomernog stvaranja toplote, dima i/ili plamena u inhalacionom sistemu tokom primene sevoflurana sa osušenim apsorbensima CO2. Ako postoji sumnja da je apsorbens CO2 osušen, treba ga odmah zameniti.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Sevorane sadrži aktivnu supstancu sevofluran, koja pripada grupi lekova poznatoj kao opšti anestetici. Deluje tako što privremeno smanjuje aktivnost centralnog nervnog sistema. Na taj način uzrokuje potpuni gubitak osećaja, uključujući i gubitak svesti, što omogućava sprovođenje operacije bez bola ili poteškoća. Lek Sevorane je bistra, bezbojna tečnost. Pomoću posebnog aparat za anesteziju (isparivača), ovaj lek se pretvara u gas koji se meša sa kiseonikom koji udišete. Lek Sevorane je inhalacioni anestetik, odnosno gas anestetičkog delovanja koji se udiše. Koristi se za uvođenje i održavanje stanja opšte anestezije (dubokog sna u kome se ne oseća bol) kod dece i odraslih tokom hirurških procedura.

Lek Sevorane Vam može biti primenjen samo od strane anesteziologa.

Lek Sevorane ne smete primati:

• ako ste alergični (preosetljivi) na sevofluran ili neki drugi anestetik
• ako ste imali neobjašnjene probleme sa jetrom praćene žuticom, povišenom telesnom termperaturom i povećanim brojem određene vrste belih krvnih zrnaca povezane sa primenom sevoflurana ili nekog drugog anestetika
• ako ste Vi ili neko iz Vaše porodice imali stanje tokom operacije koje se naziva maligna hipertermija (nagli porast temperature tela i opasne mišićne kontrakcije)
• ako Vam je prethodno rečeno da ne smete primati opštu anesteziju

Upozorenja i mere opreza

Kažite svom lekaru, hirurgu ili anesteziologu ako:

• imate probleme sa jetrom ili ste ranije bili podvrgnuti opštoj anesteziji, pogotovo ukoliko je to ponovljeno nekoliko puta u kratkom vremenskom periodu, jer neki anestetici ponekad mogu uzrokovati smetnje sa jetrom što može dovesti do žutice (žuta prebojenost kože i beonjača)
• imate nizak krvni pritisak
• imate smanjen volumen krvi (hipovolemiju)
• imate bubrežnu slabost (insuficijenciju)
• imate povećan rizik od povećanja pritiska u mozgu i pojave konvulzija
• imate koronarnu arterijsku bolest (bolesti srca nastale usled smanjenog protoka krvi kroz srčane arterije)
• ako ste ikada imali produženja QT intervala (produženje određenog vremenskog intervala na EKG- u), ili torsade de pointes (posebna vrsta poremećaja srčanog ritma) koje mogu biti posledica produženja QT intervala. Lek Sevorane može ponekad izazvati ova stanja.
• imate mitohondrijalni poremećaj

Osim gore spomenutog, ako Vaše dete treba da primi lek Sevorane, kažite njegovom lekaru, hirurgu ili anesteziologu ukoliko dete:

• ima konvulzije ili postoji opasnost da ih razvije, budući da lek Sevorane može pojačati rizik od konvulzija
• boluje od Pompe-ove bolesti (metabolički poremećaj). Lek Sevorane može uzrokovati poremećaj srčanog ritma, koji može biti ozbiljan u nekim slučajevima.
• boluje od ozbiljne bolesti mišića, kao što je Duchenne-ova mišićna distrofija
• ima mitohondrijalno oboljenje, koje predstavlja poremećaj koji može biti urođen i koji utiče na određene ćelije srca, mozga i bubrega

Drugi lekovi i Sevorane

Obavestite Vašeg lekara ili anesteziologa ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Takođe, obavestite Vašeg lekara, hirurga ili anesteziologa ako uzimate neki od sledećih lekova:

• amfetamin (stimulans)
• beta blokatore, antagoniste kalcijuma ili verapamil (primenjuju se za lečenje visokog krvnog pritiska i određenih srčanih stanja)
• izoniazid (antibiotik koji se primenjuje za lečenje tuberkuloze)
• kantarion (biljni lek za lečenje depresije)
• dekongestiv efedrin (primenjuje se kod prehlade, smanjuje neprohodnost i vodenasti sekret iz nosa)
• neselektivne inhibitore monoaminooksidaze (lekovi za lečenje depresije). Lečenje je potrebno prekinuti dve nedelje pre operacije.
• benzodiazepine i opioide (kao što su alfentanil i sufentanil)
• simpatomimetike (izoprenalin, adrenalin, noradrenalin)

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru, hirurgu ili anesteziologu pre nego što primate ovaj lek.

Lek Sevorane se sme koristiti za vreme trudnoće samo ukoliko je neophodno.

Nije poznato da li se sevofluran ili njegovi metaboliti izlučuju u mleko dojilja i zato je potreban oprez kod primene za vreme dojenja. Preporučuje se prestanak dojenja u toku 48 sati nakon primene sevoflurana i odbacivanje produkovanog mleka u toku ovog perioda.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Sevorane ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti.

Određeno vreme posle primene sevoflurana nije dozvoljeno upravljanje vozilima, niti rad sa mašinama. Nemojte da upravljate vozilima ili da rukujete mašinama dok Vam lekar ne kaže suprotno.

Dozu leka Sevorane koju ćete primiti, odrediće UVEK Vaš anesteziolog. Doza će zavisiti od Vašeg starosnog doba, telesne mase, kao i od vrste hirurške intervencije kojoj ćete biti podvrgnuti.

Lek Sevorane će Vas brzo i lako uspavati. Takođe, ima i prijatan miris.

Uvođenje u san na početku anestezije

Kako bi Vas uspavali, možda će od Vas zatražiti da udišete lek Sevorane preko maske. Najčešće se, pre leka Sevorane, primenjuje drugi intravenski lek za uvođenje u anesteziju.

Održavanje sna tokom anestezije

Tokom operacije, nastavićete da udišete lek Sevorane, pod nadzorom anesteziologa.

Buđenje nakon anestezije

Nakon što anesteziolog prestane da Vam daje lek Sevorane, probudićete se u roku od nekoliko minuta. Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili anesteziologu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neželjena dejstva se mogu javiti i tokom i nakon operacije.

Sledeća neželjena dejstva leka Sevorane su ozbiljna i tokom operacije će biti zbrinuta, ukoliko je to potrebno, od strane hirurga ili anesteziologa. Ako Vam se neka od tih neželjenih dejstava jave nakon operacije, odmah zatražite medicinsku pomoć. Radi se o sledećim neželjenim dejstvima:

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• alergijske reakcije sa simptomima poput osipa, oticanja lica, zviždanja pri disanju (uključuju anafilaktičku reakciju, anafilaktoidnu reakciju, reakcije preosetljivosti)
• nagli porast telesne temperature (maligna hipertermija)
• zviždanje pri disanju i nedostatak vazduha

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• usporen rad srca (bradikardija)

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• stezanje mišića grla (spazam grla)

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• srčani poremećaj (kompletan AV blok - potpuni blok sprovođenja signala između pretkomore i komore u srcu). Vaš anesteziolog će pažljivo pratiti pojavu ovog neželjenog dejstva tokom operacije. Srčani poremećaj se može prepoznati pojavom vrtoglavice nakon operacije.

Prijavljena su i sledeća neželjena dejstva prilikom primene leka Sevorane:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• uznemirenost (agitacija)
• nizak krvni pritisak (hipotenzija)
• kašalj
• mučnina
• povraćanje

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• izrazita pospanost (somnolencija)
• vrtoglavica
• povišen krvni pritisak (hipertenzija)
• glavobolja
• ubrzan rad srca (tahikardija)
• usporeno, plitko disanje (respiratorna depresija)
• pojačano lučenje pljuvačke
• drhtavica
• povišena telesna temperatura (pireksija)
• smanjenje telesne temperature (hipotermija)
• poremećaj nivoa šećera (glukoze) u krvi
• poremećaj u testovima funkcije jetre*
• poremećaj u broju belih krvnih ćelija
• povećan nivo fluorida u krvi**
• delirijum

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• povećanje ili smanjenje broja određenih krvnih ćelija. Smanjenje broja belih krvnih ćelija može biti povezano sa vrtoglavicom, umorom, slabošću, ulceracijom u ustima i sklonošću ka infekcijama.
• stanje smetenosti
• poremećaj srčanog ritma
• pauze u disanju
• neadekvatna količina kiseonika
• astma
• poteškoće sa mokrenjem
• glukoza u urinu***
• poremećaj rezultata analiza funkcije bubrega*

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• konvulzije, naročito kod dece
• nevoljni pokreti trzanja (distonija) i grčevi u mišićima
• suženje disajnih puteva (bronhospazam)
• tečnost u plućima
• nelagodnost u grudnom košu
• zapaljenje ili oštećenje jetre. Osobe sa oboljenjem jetre mogu imati abdominalni bol ili pritisak, tamnu boju urina, bledu ili belo obojenu stolicu, umor, svrab, žuta prebojenost očiju, mučninu i povraćanje
• otkazivanje (insuficijencija) bubrega. Osobe sa oboljenjem bubrega mogu osećati umor, može im se javiti oticanje ili podbulost lica, abdomena, bedara ili zglobova, izmokravanje manjih količina urina ili problem sa mokrenjem i bol u leđima
• promene na koži (svrab, osip, koprivnjača, kontaktni dermatitis), oticanje lica
• srčana aritmija (nepravilni srčani rad ili poremećaj srčaogi ritma) poznatije kao produženje QT intervala (povezano sa torsade de pointes)

* Ukoliko Vam je urađena analiza krvi, moguće je da će Vam biti rečeno da imate povećane vrednosti enzima jetre ili bubrega, ili drugih parametara iz krvi. Ovo, obično, ne izaziva nikakve simptome.

**Vrednosti fluorida u krvi mogu biti blago povećane tokom i odmah nakon anestezije, zbog razgradnje leka Sevorane u telu. Veruje se da ove vrednosti nisu štetne, i brzo se vrate na normalne vrednosti.

*** Ako vam je urađena analiza urina, moguće je da će Vam biti rečeno da imate glukozu (šećer) u urinu. Moguće je da nećete imati nikakve simptome.

Srčani zastoj (arest), stanje kada srce prestane sa radom, zabeležen je veoma retko.

Nakon hirurškog zahvata, kod neke dece može se javiti nepravilan srčani ritam, koji može biti potencijalno opasan po život, zbog promena vrednosti kalijuma u krvi.

Kod dece sa Pompe-ovom bolešću, sa kojom su rođena, može se javiti nepravilan srčani ritam tokom anestezije lekom Sevorane.

Nakon primene leka Sevorane

Nakon primene leka Sevorane, razbudićete se ili probuditi u roku od nekoliko minuta. Deca posebno mogu biti uznemirena pri buđenju iz anestezije sevofluranom. Recite svom lekaru ili anesteziologu ako osećate bol, kako bi Vam, po potrebi, primenili odgovarajuću terapiju.

Ako osetite neobične ili neočekivane simptome posle primene anestezije sevofluranom, kažite ODMAH Vašem lekaru ili anesteziologu.

Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili anesteziologu. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Sevorane posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25°C. Ne čuvati u frižideru. Čuvati u dobro zatvorenom kontejneru.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca leka Sevorane je sevofluran, 100%. Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Kako izgleda lek Sevorane i sadržaj pakovanja

Para za inhalaciju, tečnost.

Lek Sevorane je bistra, bezbojna tečnost.

Unutrašnje pakovanje je tamna boca od polietilennaftalata (PEN), sa ,,Quik Fil” sistemom zatvaranja. Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija, u kojoj se nalazi 1 boca sa 250 mL tečnosti i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

ABBVIE D.O.O. BEOGRAD

Beograd – Novi Beograd, Bulevar Mihaila Pupina 115E, sprat 6

Proizvođač:

ABBVIE S.R.L.

S.R. 148 Pontina km 52, SNC - Campoverde di Aprilia (loc. Aprilia), Aprilia (LT), Italija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jun, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole: 515-01-02909-22-001 od 16.06.2023.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Sevorane je indikovan za uvođenje i održavanje opšte anestezije kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata prilikom bolničkih i ambulantnih hirurških procedura.

Doziranje i način primene

Premedikacija se mora odabrati prema individualnim potrebama pacijenta i prema proceni anesteziologa.

Hirurška anestezija:

Potrebno je koristiti isparivač posebno kalibrisan za upotrebu sevoflurana kako bi se mogla vršiti precizna kontrola koncentracije primenjenog anestetika.

Minimalne alveolarne koncentracije (engl. minimum alveolar concentration - MAC) sevoflurana smanjuju se sa povećanjem godina starosti i dodatkom azot-suboksida (N2O). U tabeli u nastavku, navedene su prosečne vrednosti MAC za različite starosne grupe.

* Novorođenčad pune gestacijske starosti. Vrednosti MAC kod prevremeno rođene dece nisu određivane.

**Kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta 1-<3 godine sevofluran se primenjuje u smeši sa 60% N2O/40% O2.

Uvod u anesteziju

Doziranje se određuje individualno i titrira do željenog efekta u odnosu na starost pacijenta i njegovo kliničko stanje. Pre inhalacije sevoflurana može se primeniti kratkodelujući barbiturat ili neki drugi intravenski lek za uvođenje u anesteziju. Za uvođenje u anesteziju sevofluran se može primeniti sa kiseonikom ili u smeši sa kiseonikom/azot-suboksidom. Kod odraslih pacijenata udisanjem koncentracija sevoflurana do 5% hirurška anestezija se uobičajeno postiže za manje od 2 minuta. Kod dece se udisanjem koncentracija sevoflurana do 7% hirurška anestezija postiže uobičajeno za manje od 2 minuta. Alternativno, za uvođenje u anesteziju pacijenata bez premedikacije mogu da se primene udisajne koncentracije sevoflurana do 8%.

Održavanje anestezije

Hiruški nivoi anestezije mogu se održavati inhalacijom od 0,5 do 3% sevoflurana sa azot-suboksidom ili bez njega.

Buđenje iz anestezije

Vreme do buđenje iz anestezije izazvane sevofluranom obično je kratko, i zbog toga se kod pacijenata može javiti potreba za ranom postoperativnom terapijom bola.

Stariji pacijenti

MAC se smanjuje sa povećanjem godina starosti. Prosečna koncentracija sevoflurana potrebna da bi se postigla vrednost MAC kod osobe starosti 80 godina iznosi približno 50% koncentracije potrebne za isti efekat kod osobe starosti 20 godina.

Pedijatrijska populacija

Videti Tabelu 1 za vrednosti MAC za pedijatrijske pacijente u zavisnosti od uzrasta.

Način primene

Inhalaciona primena.

Za dodatna uputstva pogledati odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Lista pomoćnih supstanci

Lek ne sadrži pomoćne supstance.

Inkompatibilnost

Ako se čuva u uobičajeno osvetljenom prostoru, sevofluran je stabilan. Nije uočljiva degradacija sevoflurana u prisustvu jakih kiselina ili pri povišenoj temperaturi. Nije korozivan za nerđajući čelik, mesing, aluminijum, niklovani i hromirani mesing, odnosno leguru bakra i berilijuma.

Pri kontaktu inhalacionih anestetika i apsorbensa CO2, unutar uređaja za anesteziju, može doći do hemijske razgradnje. Ako se upotrebljava sa svežim absorbensima, kako je preporučeno, razgradnja sevoflurana svedena je na najmanju moguću meru, pa se produkti razgradnje ne mogu detektovati ili nisu toksični. Razgradnju sevoflurana i posledično stvaranje produkata razgradnje, podstiču povišena temperatura absorbensa, isušenost absorbensa CO2 (naročito onih koji sadrže kalijum-hidroksid, npr. Baralyme®), povećana koncentracija sevoflurana i smanjen protok svežeg gasa. Alkalna razgradnja sevoflurana odvija se na dva načina. Prvi je rezultat gubitka vodonik fluorida, što rezultuje stvaranjem pentafluoroizopropanil fluorometil etra (engl. pentafluoroisopropanyl fluoromethyl ether, PIFE), poznatijeg kao jedinjenje A. Drugi način razgradnje sevoflurana dešava se samo u prisustvu isušenog apsorbensa CO2, i dovodi do njegovog razlaganja na heksafluoroizopropanol (engl. hexafluoroisopropanol, HFIP) i formaldehid. HFIP nije aktivan, niti genotoksičan, brzo se glukuronizuje i izlučuje iz organizma, a toksičnost mu je uporediva sa onom kod sevoflurana. Formaldehid nastaje i tokom uobičajenih metaboličkih procesa. Ako dođe u kontakt sa izrazito isušenim apsorbensom, formaldehid se može dalje razgraditi na metanol i formijat. Ukoliko je temperatura povišena, prisustvo formijata može doprineti stvaranju ugljen-monoksida. Metanol može reagovati sa jedinjenjem A, i stvoriti jedinjenje B (pentafluorometoksi-izopropil fluorometil etar, PMFE). Jedinjenje B može dalje gubiti HF, pa se stvaraju jedinjenja C, D i E. Ako se koriste izrazito isušeni apsorbensi, naročito oni koji sadrže kalijum-hidroksid (npr. Baralyme®), može doći do stvaranja formaldehida, metanola, ugljen monoksida, jedinjenja A, a možda i nekog od njegovih produkata razgradnje, dakle jedinjenja B, C, i D.

Rok upotrebe

3 godine.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25°C. Ne čuvati u frižideru. Čuvati u dobro zatvorenom kontejneru.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je tamna boca od polietilennaftalata (PEN), sa ,,Quik Fil” sistemom zatvaranja.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija, u kojoj se nalazi 1 boca sa 250 mL tečnosti i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Sevofluran se sme primenjivati samo pomoću isparivača posebno kalibrisanih za sevofluran uz upotrebu sistema punjenja projektovanih za primenu sa isparivačima za sevofluran, odnosno drugih odgovarajućih sistema punjenja.

Pri primeni inhalacionih anestetika ne sme se dopustiti isušivanje apsorbenasa CO2. Opisane su interakcije između nekih halogenovanih anestetika i osušenih apsorbenasa CO2 uz posledično stvaranje ugljen monoksida. Da bi se smanjio rizik od stvaranja ugljen-monoksida u inhalacionom sistemu i mogućnost povećanja nivoa karboksihemoglobina, ne sme se dopustiti isušivanje apsorbenasa CO2. U retkim slučajevima je zabeležena pojava prekomernog stvaranja toplote, dima i/ili plamena u inhalacionom sistemu tokom primene sevoflurana sa osušenim apsorbensima CO2. Ako postoji sumnja da je apsorbens CO2 osušen, treba ga odmah zameniti.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.