Sinacilin® 250mg kapsula, tvrda

Lek Sinacilin je indikovan u terapiji sledećih infekcija kod odraslih i dece (vidite odeljke 4.2, 4.4 i 5.1):

• akutni bakterijski sinuzitis,
• akutni streptokokni tonzilitis i faringitis,
• akutno pogoršanje hroničnog bronhitisa,
• vanbolnička pneumonija,
• akutni otitis media,
• akutni cistitis,
• akutni pijelonefritis,
• asimptomatska bakteriurija u trudnoći,
• tifoidna i paratifoidna groznica,
• dentalni apsces, sa širenjem u celulitis,
• infekcije veštačkih zglobova,
• eradikacija infekcije Helicobacter pylori,
• Lajmska bolest.

Amoksicilin je takođe indikovan u profilaksi endokarditisa.

Potrebno je poštovati zvanične smernice o pravilnoj primeni antibakterijskih lekova.

Doziranje:

Prilikom doziranja amoksicilina za lečenje pojedinačnih infekcija treba uzeti u obzir:

• Očekivane patogene i njihovu osetljivost na antibakterijske lekove (videti odeljak 4.4);
• težinu i mesto infekcije;
• godine starosti, telesnu masu i funkciju bubrega kod pacijenata (videti u nastavku teksta).

Trajanje terapije treba odrediti u zavisnosti od tipa infekcije i terapijskog odgovora pacijenta, generalno treba da bude što je moguće kraće. Neke infekcije zahtevaju duže lečenje (videti odeljak 4.4 Produžena terapija).

Odrasli i deca ≥ 40 kg

*Treba uzeti u obzir zvanične terapijske smernice za svaku indikaciju

Deca telesne mase < 40 kg

Deca mogu biti lečena lekom Sinacilin u obliku kapsula ili praška za oralnu suspenziju. Kod dece mlađe od šest meseci života preporučuje se upotreba praška za oralnu suspenziju. Za decu telesne mase 40 kg ili više, propisuju se doze kao kod odraslih.

Preporučene doze:

+Treba uzeti u obzir zvanične terapijske smernice za svaku indikaciju.

* Dva puta dnevno doziranje treba razmotriti samo ukoliko je doza u gornjem opsegu.

Starije osobe

Nije neophodno prilagođavanje doze.

Oštećenje funkcije bubrega

# U većini slučajeva preferira se parenteralna terapija.

Kod pacijenata na hemodijalizi

Amoksicilin se može ukloniti iz cirkulacije hemodijalizom.

Kod pacijenata koji su na peritonealnoj dijalizi

Maksimalna doza amoksicilina je 500 mg/dan.

Oštećenje funkcije jetre

Primeniti lek uz oprez i kontrolisati funkciju jetre u redovnim intervalima (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Način upotrebe

Oralna upotreba.

Hrana ne utiče na resorpciju amoksicilina.

Terapija se može započeti primenom parenteralnog oblika u skladu sa preporukama za doziranje za datu intravensku formulaciju a nastaviti primenom oralnog oblika.

Kapsule treba progutati s vodom, bez otvaranja.

Preosetljivost na aktivnu supstancu, bilo koji penicilin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Ozbiljne i teške reakcije rane preosetljivosti (npr. anafilaksa) u anamnezi na drugi beta-laktamski lek (npr. cefalosporin, karbapenem ili monobaktam).

Pre započinjanja terapije amoksicilinom potrebno je pažljivo ispitati mogućnost postojanja prethodnih reakcija preosetljivosti na peniciline, cefalosporine ili druge beta-laktamske lekove (videti odeljke 4.3 i 4.8). Prilikom upotrebe penicilinskih antibiotika prijavljeni su slučajevi ozbiljnih reakcija preosetljivosti koje potencijalno mogu biti sa smrtnim ishodom (uključujući anafilaktoidne i teške kožne neželjene reakcije). Veća je verovatnoća javljanja ovih reakcija kod osoba sa reakcijama preosetljivosti na penicilin u anamnezi i kod osoba atopijske konstitucije. U slučaju pojave alergijske reakcije, neophodno je odmah prekinuti lečenje amoksicilinom i primeniti adekvatnu terapiju.

Neosetljivi mikroorganizmi

Amoksicilin nije pogodan za terapiju nekih tipova infekcija osim ako je već dokumentovano i poznato da je patogen osetljiv ili postoji velika verovatnoća da bi primena amoksicilina bila odgovarajuća za lečenje tog patogena (videti odeljak 5.1). Ovo se posebno odnosi kada se razmatra lečenje pacijenata sa infekcijom urinarnog trakta i teškim infekcijama uha, nosa i grla.

Konvulzije

Konvulzije se mogu pojaviti kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod onih koji uzimaju velike doze amoksicilina ili kod pacijenata sa predisponirajućim faktorima (npr. napadi u anamnezi, lečena epilepsija ili poremećaji moždanih ovojnica) (videti odeljak 4.8).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, dozu bi trebalo prilagoditi u skladu sa stepenom oštećenja (videti odeljak 4.2).

Kožne reakcije

Pojava generalizovanog eritema praćenog groznicom i pustulama, na početku terapije, može biti simptom akutnog generalizovanog pustuloznog egzantema (AGEP, videti odeljak 4.8). Ova reakcija zahteva prekid terapije amoksicilinom i predstavlja kontraindikaciju za bilo koju sledeću primenu ovog leka.

Upotrebu amoksicilina treba izbegavati ako postoji sumnja na infektivnu mononukleozu s obzirom na to da je pojava morbiliformnog osipa povezana sa ovim stanjem nakon primene amoksicilina.

Reakcija Jarisch-Herxheimer

Reakcija Jarisch-Herxheimer je primećena nakon primene amoksicilina u terapiji Lajmske bolesti (videti odeljak 4.8). Ona direktno proizilazi iz baktericidne aktivnosti amoksicilina na bakteriju uzročnika Lajmske bolesti, spirohetu Borrelia burgdorferi. Pacijente treba uveriti da je to česta i obično samoograničavajuća posledica antibiotskog lečenja Lajmske bolesti.

Prekomerni rast neosetljivih mikroorganizama

Produžena primena može povremeno dovesti do prekomernog rasta neosetljivih organizama.

Kolitis povezan sa primenom antibiotika prijavljen je kod skoro svih antibakterijskih lekova, a klinička slika po težini može varirati od blage do životno ugrožavajuće (videti odeljak 4.8). Stoga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata koji prijave dijareju tokom ili neposredno nakon primene bilo kog antibiotika. Ukoliko se kolitis povezan sa primenom antibiotika javi, treba odmah prekinuti primenu amoksicilina, konsultovati se sa lekarom i započeti odgovarajuću terapiju. U ovoj situaciji kontraindikovana je primena antiperistaltičkih lekova.

Produžena terapija

Tokom produžene terapije preporučuje se periodično procenjivanje funkcije sistema organa, uključujući funkciju bubrega i jetre i hematopoetsku funkciju. Prijavljene su povećane vrednosti enzima jetre i promene u krvnoj slici (videti odeljak 4.8).

Antikoagulansi

Produženo protrombinsko vreme je retko prijavljeno kod pacijenata koji su primali amoksicilin. Potrebno je sprovesti odgovarajuće praćenje kada su istovremeno propisani antikoagulansi. Prilagođavanje doze oralnih antikoagulanasa može biti neophodno radi održavanja željenog nivoa antikoagulantnog dejstva (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Kristaliurija

Kod pacijenata sa smanjenim izlučivanjem urina, vrlo retko je zapažena kristaliurija, prvensteveno pri parenteralnoj primeni. Za vreme primene velikih doza amoksicilina, savetuje se održavanje adekvatnog unosa tečnosti i izlučivanja urina, u cilju smanjenja mogućnosti nastanka amoksicilinske kristaliurije. Kod pacijenata sa urinarnim kateterom treba redovno proveravati prohodnost katetera (videti odeljke 4.8 i 4.9).

Uticaj na dijagnostičke testove

Povećane koncentracije amoksicilina u serumu i urinu će verovatno uticati na rezultate određenih laboratorijskih testova. Usled velikih koncentracija amoksicilina u urinu, lažno pozitivna očitavanja su česta kod primene hemijskih metoda.

Kada se radi testiranje na prisustvo glukoze u urinu za vreme terapije amoksicilinom, preporučuju se enzimske glukoza-oksidaze metode.

Prisustvo amoksicilina može izmeniti rezultate testa za estriol kod trudnica.

Probenecid

Ne preporučuje se istovremena primena probenecida. Probenecid smanjuje renalnu tubularnu sekreciju amoksicilina. Istovremena primena ova dva leka može dovesti do povećanja koncentracije i produženja vremena prisustva amoksicilina u krvi.

Alopurinol

Istovremenom primenom alopurinola i amoksicilina povećava se verovatnoća razvoja alergijskih kožnih reakcija.

Tetraciklini

Tetraciklini i drugi bakteriostatski lekovi mogu uticati na baktericidno dejstvo amoksicilina.

Oralni antikoagulansi

Oralni antikoagulansi i penicilinski antibiotici su u širokoj upotrebi u kliničkoj praksi bez prijava interakcija. Međutim, u literaturi su opisani slučajevi povećanog internacionalnog normalizovanog odnosa kod pacijenata na terapiji održavanja acenokumarolom ili varfarinom, a kojima je propisana terapija amoksicilinom. Ukoliko je neophodna istovremena primena ovih lekova, treba pažljivo pratiti protrombinsko vreme ili INR pri uvođenju ili obustavljanju terapije amoksicilinom (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Metotreksat

Penicilini mogu smanjiti ekskreciju metotreksata dovodeći do potencijalnog povećanja toksičnosti.

Trudnoća

Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na direktno ili indirektno štetno dejstvo u pogledu reproduktivne toksičnosti. Ograničeni podaci o primeni amoksicilina tokom trudnoće ne ukazuju na povećan rizik od kongenitalnih malformacija. Amoksicilin se može koristiti u trudnoći kada potencijalna korist od terapije prevazilazi potencijalni rizik.

Dojenje

Amoksicilin se izlučuje u majčino mleko u malim količinama što za dete znači moguć rizik od senzitizacije. Posledično, moguća je pojava dijareje i gljivične infekcije mukoznih membrana kod odojčeta, zbog čega će dojenje možda morati da se prekine. Amoksicilin se može primeniti tokom dojenja samo nakon procene odnosa koristi i rizika od strane nadležnog lekara.

Plodnost

Nema podataka o uticaju amoksicilina na plodnost kod ljudi. Studije reproduktivne toksičnosti na životinjama nisu pokazale nikakav uticaj na plodnost.

Nisu sprovedene studije o uticaju leka na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Međutim, mogu se javiti neželjene reakcije (npr.alergijske reakcije, vrtoglavica, konvulzije) koje mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8).

Najčešće prijavljena neželjena dejstva su dijareja, mučnina i kožni osip.

U nastavku su, prema MedDRA klasifikaciji sistema organa, prikazana neželjena dejstva zabeležena u kliničkim studijama i postmarketinškom praćenju (praćenju nakon stavljanja leka u promet).

Neželjena dejstva amoksicilina klasifikovana su prema sistemima organa i učestalosti javljanja na sledeći način: veoma česta (≥1/10), česta (≥1/100 do <1/10), povremena (≥1/1000 do <1/100), retka (≥1/10000 do

<1/1000) i veoma retka (<1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Infekcije i infestacije

Veoma retko: mukokutana kandidijaza

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Veoma retko: reverzibilna leukopenija (uključujući tešku neutropeniju ili agranulocitozu); reverzibilna trombocitopenija i hemolitička anemija;

produženo vreme krvarenja i protrombinsko vreme (videti odeljak 4.4).

Poremećaji imunskog sistema

Veoma retko: teški oblici alergijskih reakcija uključujući angioneurotski edem, anafilaksu, serumsku bolest i hipersenzitivni vaskulitis (videti odeljak 4.4).

Nepoznata učestalost: Jarisch-Herxheimer reakcija (videti odeljak 4.4).

Poremećaji nervnog sistema

Veoma retko: hiperkinezija, ošamućenost i konvulzije.(videti odeljak 4.4).

Gastrointestinalni poremećaji

Podaci iz kliničkih studija

*Često : dijareja i mučnina.

*Povremeno: povraćanje.

Postmarketinški podaci

Veoma retko: kolitis izazvan antibioticima (uključujući pseudomembranozni kolitis i hemoragični kolitis, videti odeljak 4.4);

crn, dlakav jezik (lingua villosa nigra).

Hepatobilijarni poremećaji

Veoma retko: hepatitis i holestatski ikterus. Umereno povećanje vrednosti AST i/ili ALT.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva:

Podaci iz kliničkih studija:

*Često : kožni osip.

*Povremeno: urtikarija i pruritus.

Postmarketinški podaci

Veoma retko: kožne reakcije kao što su erythema multiforme, Stevens Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, bulozni i eksfolijativni dermatitis, akutna generalizovana egzantematozna pustuloza. (AGEP) (videti odeljak 4.4) i reakcija na lek praćena eozinofilijom i sistemskim simptomima - DRESS sindrom.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema:

Veoma retko : intersticijalni nefritis,

kristalurija (videti odeljke 4.4 i 4.9).

*Incidenca navedenih neželjenih događaja izvedena je iz kliničkih studija koje su obuhvatile ukupno oko 6000 odraslih i pedijatrijskih pacijenata na terapiji amoksicilinom.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi i znaci predoziranja

Mogu se javiti gastrointestinalni simptomi (kao što su mučnina, povraćanje i dijareja) i poremećaji balansa tečnosti i elektrolita. Zapažena je amoksicilinska kristalurija koja je u nekim slučajevima dovodila do insuficijencije bubrega. Konvulzije se mogu javiti kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod onih koji su na terapiji velikim dozama leka (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Terapija intoksikacije

Gastrointestinalni simptomi se mogu lečiti simptomatski, sa posebnom pažnjom na balans vode i elektrolita. Amoksicilin se može ukloniti iz cirkulacije hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, penicilini širokog spektra.

ATC šifra: J01CA04 Mehanizam dejstva

Amoksicilin je polusintetski penicilin (beta-laktamski antibiotik) koji inhibira jedan ili više enzima (koji se

često nazivaju proteini koji vezuju penicilin (engl. penicillin-binding proteins, PBPs)) u biosinetskom putu baktericidnog peptidoglikana koji je integralna strukturalna komponenta bakterijskog ćelijskog zida. Inhibicija sinteze peptidoglikana vodi slabljenju ćelijskog zida, koji je obično praćen lizom ćelije i smrću.

Amoksicilin je osetljiv na degradaciju beta-laktamazama, proizvedenim od strane rezistentnih bakterija i stoga spektar aktivnosti samog amoksicilina ne uključuje organizme koji proizvode ove enzime.

Farmakokinetičko/farmakodinamski odnos

Vreme izloženosti koncentracijama većim od minimalne inhibitorne koncentracije (T˃MIK) se smatra najznačajnijim faktorom efikasnosti amoksicilina.

Mehanizam rezistencije

Glavni mehanizmi rezistencije na amoksicilin su:

• Inaktivacija bakterijskim beta-laktamazama,
• Izmena PBPs, koji smanjuju afinitet antibakterijskog leka za ciljnu strukturu.

Nepropustljivost bakterija ili mehanizmi efluks pumpe mogu izazvati ili doprineti u bakterijskoj rezistenciji, posebno kod gram - negativnih bakterija.

Granične vrednosti

Granične vrednosti minimalnih inhibitornih koncentracija (MIK) za amoksicilin prikazane su prema Evropskoj komisiji za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (engl. European Committee on Antimicrobial susceptibility Testing, EUCAST) - verzija 5.0.

1 Divlji sojevi (wild type) Enterobacteriaceae su kategorisani kao osetljivi na aminopeniciline. Neke zemlje preferiraju da divlje sojeve E.coli i P. mirabilis kategorizuju kao intermedijarno osetljive. Kada je ovo slučaj, koristiti MIK granične vrednosti S≤ 0,5 mg/L.

2 Većina stafilokoka proizvodi penicilinaze, koje su rezistentne na amoksicilin.

Meticilin-rezistentni izolati su, sa par izuzetaka, rezistentni na sve beta-laktamske lekove.

3 Osetljivost na amoksicilin može biti zaključena iz osetljivosti na ampicilin.

4 Osetljivost streptokoka grupe A, B, C i G na peniciline se zaključuje iz osetljivosti na benzilpenicilin.

5 Granične vrednosti se odnose samo na ne-meningitisne izolate. Za isolate kategorisane kao intermedijerno osetljive na ampicilin izbegavati oralnu primenu amoksicilina. Osetljivost se zaključuje iz MIK granične vrednosti na ampicilin.

6 Granične vrednosti su zasnovane na intravenskoj primeni. Beta-laktamaza pozitivni izolati se smatraju rezistentnim.

7 Bakterije koje proizvode beta laktamaze treba da se prijave kao rezistentne.

8 Osetljivost na amoksicilin se može zaključiti iz osetljivosti na benzilpenicilin.

9 Granične vrednosti su bazirane na epidemiološkim graničnim vrednostima (engl. epidemiological cutt-off values, ECOFFs), koje razlikuju izolate divljih sojeva od onih sa smanjenom osetljivošću.

10 Granične vrednosti osetljivosti nezavisne od vrste su bazirane na dozama od najmanje 0,5 g x 3 ili 4 doze dnevno (1,5 do 2 g/dan).

Prevalenca rezistencije može da varira kako geografski, tako i sa vremenom kod određenih vrsta mikroorganizama, te su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno pri lečenju teških infekcija. Prema potrebi, treba potražiti savet stručnjaka ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od primene leka kod pojedinih tipova infekcija diskutabilna.

Resorpcija

Amoksicilin u potpunosti disosuje u vodenom rastvoru pri fiziološkoj pH. Amoksicilin je stabilan u kiselom želudačnom sekretu i brzo se resorbuje iz gastrointestinalnog trakta nakon oralne primene. Nakon oralne primene, bioraspoloživost amoksicilina je 70%. Vreme za postizanje maksimalne koncentracije u plazmi (Tmax) je oko jedan sat.

Farmakokinetski rezultati iz studija, u kojima je amoksicilin primenjen kod zdravih dobrovoljaca u dozi od 250 mg 3 puta dnevno, natašte, prikazani su u sledećoj tabeli:

PIK-površina ispod krive

T ½ -poluvreme eliminacije

U opsegu od 250 do 3000 mg bioraspoloživost je linearna, srazmerna dozi (mereno kroz Cmax i PIK). Istovremeno uzimanje hrane ne utiče na resorpciju.

Hemodijaliza se može koristiti za eliminaciju amoksicilina.

Distribucija

Približno 18% od ukupne količine amoksicilina u plazmi je vezano za proteine i prividan volumen distribucije je otprilike 0.3 do 0.4 L/kg.

Nakon intravenske primene, amoksicilin je pronađen u žučnoj kesi, tkivu abdomena, koži, masnom tkivu, mišićnom tkivu, sinovijalnoj i peritonealnoj tečnosti, žuči i gnoju. Amoksicilin se ne distribuira adekvatno u cerebrospinalnu tečnost.

Studije na životinjama nisu pokazale dokaze o značajnom zadržavanju u tkivu iz materijala uzetog za uzorkovanje leka. Amoksicilin, kao većina penicilina, se može detektovati u majčinom mleku (videti odeljak 4.6).

Amoksicilin prolazi kroz placentalnu barijeru (videti odeljak 4.6).

Biotransformacija

Amoksicilin se delom izlučuje urinom kao inaktivna peniciloinska kiselina u količinama ekvivalentnim do 10 do 25% od početne doze.

Eliminacija

Glavni put eliminacije amoksicilina je preko bubrega.

Srednje poluvreme eliminacije amoksicilina je otprilike 1 sat i srednji ukupni klirens je otprilike 25 L/satu kod zdravih dobrovoljaca. Približno 60 do 70% oralno primenjene doze se izlučuje nepromenjeno urinom za vreme prvih 6 sati od primene pojedinačne doze od 250 ili 500 mg amoksicilina. Razne studije pokazale su da je urinarna ekskrecija amoksicilina u periodu od 24 sata 50-85%.

Istovremena primena sa probenecidom produžava ekskreciju amoksicilina (videti odeljak 4.5).

Starost

Poluvreme eliminacije amoksicilina je slično kod dece uzrasta od 3 meseca do 2 godine i starije dece i odraslih. Kod veoma male dece (uključujući prevremeno rođenu) u prvoj nedelji života raspored doziranja ne treba da prekorači primenu dvaput dnevno usled nezrelosti bubrežnog puta eliminacije. S obzirom na to da kod starijih pacijenata postoji veća verovatnoća da imaju smanjenu funkciju bubrega, treba obratiti pažnju na izbor doze, a može biti korisno praćenje funkcije bubrega.

Pol

Nakon oralne primene amoksicilina kod zdravih muškaraca i žena zaključeno je da pol nema značajnog uticaja na farmakokinetiku amoksicilina.

Oštećenje funkcije bubrega

Ukupni serumski klirens amoksicilina se smanjuje proporcionalno sa smanjenjem funkcije bubrega (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre neophodan je oprez pri doziranju i redovno praćenje njene funkcije.

Pretklinički podaci ne pokazuju da postoji poseban rizik za ljude na osnovu ispitivanja farmakološke bezbednosti, toksičnosti kod ponovljenog doziranja, genotoksičnosti, reproduktivne i razvojne toksičnosti.

Studije kancerogenosti nisu sprovedene sa amoksicilinom.

Sadržaj kapsule, tvrde: magnezijum-stearat; celuloza, mikrokristalna.

Sastav tela kapsule, tvrde:

želatin;

titan-dioksid (E 171); indigo karmin (E 132); eritrozin (E 127).

Sastav kape kapsule, tvrde:

želatin;

titan-dioksid (E 171); gvožđe(III)-oksid, crveni (E172).

Nije primenljivo.

3 godine

Čuvati na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju.

Unutrašnje pakovanje je PVC/Al blister u kome se nalazi 8 kapsula, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva blistera sa po 8 kapsula, tvrdih (ukupno 16 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Sinacilin sadrži aktivnu supstancu amoksicilin, antibiotik iz grupe lekova poznatih kao „penicilini“.

Lek Sinacilin se upotrebljava za lečenje bakterijskih infekcija u različitim delovima tela. Može se koristiti i u kombinaciji sa drugim lekovima za lečenje ulkusne bolesti (čir na želucu i/ili dvanaestopalačnom crevu).

Sinacilin ne smete koristiti ukoliko ste:

• alergični (preosetljivi) na amoksicilin, penicilin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6),
• ikada imali alergijsku reakciju na bilo koji antibiotik (ovo može uključivati osip po koži ili oticanje lica/ grla).

Ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, nemojte uzimati lek Sinacilin. Ukoliko niste sigurni obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre upotrebe ovog leka.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Sinacilin ukoliko:

• imate oštećenu funkciju bubrega. Doza leka će biti prilagođena stepenu oštećenja funkcije bubrega;
• uzimate velike doze leka ili imate neke od faktora rizika (ranija pojava grčeva, lečena epilepsija ili poremećaji moždanih ovojnica) jer je moguća pojava grčeva (konvulzija);
• bolujete od infektivne mononukleoze (groznica (povišena telesna temperatura), zapaljenje grla, otečene žlezde, jak umor), jer upotreba leka Sinacilin može dovesti do pojave osipa po koži;
• otežano mokrite;
• Vam se na početku terapije pojavi crvenilo praćeno plikovima ili povišenom telesnom temperaturom, to može biti znak stanja koje se naziva akutni generalizovani pustulozni egzantem (AGEP); odmah prekinite uzimanje leka Sinacilin i potražite medicinsku pomoć;
• Vam se tokom ili neposredno nakon primene ovog kao i bilo kog antibiotika pojavi proliv, treba odmah da prekinete lečenje lekom Sinacilin i obratite se Vašem lekaru.

Kod produženog lečenja lekom Sinacilin, Vaš lekar će povremeno tražiti proveru funkcije Vaše jetre ili bubrega, kao i proveru Vaše krvne slike.

Ukoliko koristite lek Sinacilin za lečenje Lajmske bolesti moguća je pojava takozvane Jarisch-Herxheimer reakcije koja se javlja samo prilikom lečenja Lajmske bolesti lekom Sinacilin i dovodi do groznice, jeze, glavobolje, bola u mišićima i osipa kože.

Ako niste sigurni da se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre uzimanja leka Sinacilin.

U slučaju potrebe za izvođenjem laboratorijskog testa na prisustvo glukoze u mokraći ili funkcionalnih testova jetre iz krvi, ili nekih drugih testova krvi (test na estriol-koristi se tokom trudnoće u cilju provere normalnog razvoja ploda) obavestite lekara da ste na terapiji lekom Sinacilin, jer to može uticati na rezultate ovih testova.

Drugi lekovi i lek Sinacilin

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i lekove koji se nabavljaju bez lekarskog recepta, a naročito u sledećim situacijama:

• ukoliko uzimate alopurinol (za lečenje gihta) sa lekom Sinacilin, jer može doći do pojave alergijske reakcije na koži;
• ukoliko uzimate probenecid (za lečenje gihta), jer Vaš lekar može da odluči da prilagodi dozu leka Sinacilin;
• ukoliko uzimate lekove koji sprečavaju zgrušavanje krvi (kao što je varfarin) istovremeno sa lekom Sinacilin, jer tada može biti neophodno dodatno laboratorijsko ispitivanje krvi;
• ukoliko uzimate neke druge antibiotike (kao što su tetraciklini). Lek Sinacilin može biti manje efikasan;
• ukoliko uzimate metotreksat (koristi se za lečenje kancera i teških oblika psorijaze), lek Sinacilin može dovesti do povećanog ispoljavanja neželjenih reakcija.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek. Aktivna supstanca amoksicilin se izlučuje u majčino mleko.

Vaš lekar će proceniti da li korist od lečenja prevazilazi potencijalni rizik.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Sinacilin može izazvati neželjene reakcije čiji simptomi (kao što su alergijske reakcije, vrtoglavica, konvulzije (grčevi)) mogu da umanje Vašu sposobnost za upravljanje vozilima. Nemojte upravljati vozilima ili rukovati mašinama, osim ukoliko se dobro osećate.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Oralna upotreba.

Kapsulu progutajte celu (bez otvaranja), sa dovoljno tečnosti. Doze leka rasporedite ravnomerno tokom dana. Vremenski period između uzimanja dve doze ne treba da bude kraći od 4 sata.

Uobičajeno doziranje:

Deca telesne mase manje od 40 kg koja mogu da gutaju kapsule:

Sve doze su prilagođene telesnoj masi deteta u kilogramima.

• Vaš lekar će Vas posavetovati koliko je leka potrebno Vašem detetu.
• Uobičajena doza je 40 mg - 90 mg po kilogramu telesne mase dnevno, podeljeno u dve ili tri doze.
• Maksimalna preporučena doza je 100 mg po kilogamu telesne mase dnevno.

Odrasli, stariji pacijenti i deca telesne mase veće od 40 kg:

Uobičajena doza:

250 mg do 500 mg, tri puta dnevno ili 750 mg do 1 g svakih 12 sati, u zavisnosti od težine i vrste infekcije.

-U slučajevima teških oblika infekcija: 750 mg do 1 g tri puta dnevno.

-Infekcije mokraćnih puteva: 3 g dva puta dnevno.

-Lajmska bolest (infekcija koju prenose krpelji): Izolovani migrirajući eritem (rani stadijum - crveni ili ružičasti kružni osip): 4 g dnevno; sistemske manifestacije (kasni stadijum - ozbiljniji simptomi kada se bolest proširi po Vašem organizmu): do 6 g dnevno.

-Čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu: 750 mg do 1 g dva puta dnevno, tokom sedam dana, u sklopu kombinovane terapije sa drugim antibiotikom i lekom iz grupe inhibitora protonske pumpe.

-Prevencija srčanih infekcija tokom hirurških intervencija: doze variraju u zavisnosti od vrste hirurške intervencije. Ostali lekovi mogu se davati u isto vreme.

Vaš lekar ili famaceut Vam mogu dati detaljnije informacije.

-Maksimalna preporučena doza iznosi 6 g/dan.

Oštećenje funkcije bubrega

Ukoliko imate oslabljenu funkciju bubrega, lekar će Vas posavetovati da uzimate manje doze leka od prethodno navedenih.

Ako ste uzeli više leka Sinacilin nego što treba

Nikada ne uzimajte doze veće od onih koje Vam je propisao Vaš lekar. U slučaju predoziranja lekom Sinacilin mogu se javiti tegobe sistema za varenje (kao što su mučnina, povraćanje ili dijareja (proliv)) ili kristalurije (prisustvo sitnih kristala u mokraći), čiji su znaci otežano mokrenje i zamućena mokraća.

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka nego što bi trebalo, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu što je pre moguće.

Ponesite kutiju leka sa sobom i pokažite lekaru koji ste lek uzeli jer će to omogućiti lakšu identifikaciju kapsula.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Sinacilin

Ako ste zaboravili da uzmete lek, uzmite ga čim se setite. Ako je uskoro vreme za narednu dozu (manje od 4 sata), preskočite propuštenu dozu i nastavite da uzimate lek prema uobičajenom rasporedu. Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Sinacilin

Uzimajte lek onoliko dugo koliko Vam je to preporučio Vaš lekar, čak i ukoliko se osećate bolje. Ukoliko naglo prestanete sa uzimanjem leka Sinacilin, posavetujte se sa lekarom šta da radite.

Primenu leka Sinacilin treba nastaviti i 2-3 dana nakon nestanka simptoma bolesti, kako bi se uzročnici infekcije u potpunosti odstranili iz organizma. U suprotnom, može doći do ponovnog javljanja infekcije.

Ukoliko se nakon završetka lečenja i dalje ne osećate dobro, obratite se Vašem lekaru.

Tokom dugotrajne upotrebe ovog leka može doći do pojave kandidijaze (gljivična infekcija koja zahvata vlažne regije tela – usnu duplju i genitalije, koja može izazvati osetljivost, svab i beli iscedak); ukoliko se ovo pojavi obavestite Vašeg lekara.

Ukoliko lek Sinacilin koristite duži period Vaš lekar može zatražiti dodatne analize krvi i proveru funkcije bubrega i jetre.

Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko tokom uzimanja leka Sinacilin primetite neko od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava, prekinite uzimanje leka i odmah se obratite lekaru

Sledeća neželjena dejstva se javljaju veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• alergijske reakcije - znaci mogu uključiti: svrab i osip po koži, oticanje lica, usana, jezika, tela, otežano disanje. Ovo može biti ozbiljno i povremeno može dovesti do smrti;
• osip, koprivnjača ili modrice po koži koji nastaju kao posledica zapaljenja zidova krvnih sudova usled alergijske reakcije. Ove promene na koži mogu biti praćene bolovima u zglobovima i poremećajem

funkcije bubrega;

• odložena alergijska reakcija koja se može javiti 7-12 dana nakon primene leka i može se manifestovati osipom, groznicom (povišenom telesnom temperaturom), bolom u zglobovima i uvećanjem limfnih žlezda (naročito u pazušnoj regiji);
• kožna reakcija poznata kao erythema multiforme koja se manifestuje crvenkasto-ljubičastim promenama na koži koje svrbe, naročito izraženim na dlanovima i tabanima, „osipom sličnim koprivnjači“ sa otocima kože, osetljivošću površine usana, kapaka i intimne regije. Može biti praćena umorom i groznicom (povišenom telesnom temperaturom);
• ostali teški oblici kožnih alergijskih reakcija: promene boje kože, ispupčenja ispod kože, plikovi, pustule (sitne kožne promene sa gnojnim sadržajem), ljuštenje, crvenilo, bol, svrab i perutanje kože. Ove promene mogu biti praćene povišenom telesnom temperaturom, glavoboljom i bolovima;
• povišena telesna temperatura, drhtavica, zapaljenje grla i drugi znaci infekcije ili pojava modrica. Ovo mogu biti znaci poremećaja krvne slike;
• simptomi nalik gripu sa osipom, povišenom telesnom temperaturom, otečenim limfnim čvorovima i poremećajem laboratorijskih vrednosti u krvi (uključujući povećan broj belih krvnih zrnaca-eozinofila i enzima jetre) - reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS);
• takozvana Jarisch-Herxheimer reakcija koja se javlja prilikom lečenja Lajmske bolesti lekom Sinacilin i dovodi do povišene telesne temperature, jeze, glavobolje, bola u mišićima i osipa kože;
• kolitis (zapaljenje sluzokože debelog creva) čiji su simptomi dijareja (proliv), ponekad sa se može pojaviti krv u stolici, bol i groznica (povišena telesna temperatura);
• ozbiljni poremećaji funkcije jetre koji se najčešće javljaju kod pacijenata na dugotrajnoj terapiji i kod starijih osoba.

Odmah se obratite Vašem lekaru, ukoliko primetite:

• proliv sa tragovima krvi u stolici,
• promene na koži u vidu crvenila, plikova, modrica,
• tamniju boju urina i svetliju boju stolice,
• žutu prebojenost kože i/ili beonjača (žutica). Moguća je pojava anemije koja može rezultirati žuticom. Ovi simptomi se mogu javiti tokom lečenja, ali i do nekoliko nedelja po prestanku uzimanja leka Sinacilin.

Ukoliko primetite bilo šta od navedenog, prestanite sa uzimanjem leka i odmah se obratite Vašem lekaru.

Ponekad se mogu javiti manje teški oblici kožnih reakcija kao što su blagi osip koji svrbi (okrugle ružičasto- crvene mrlje), “osip sličan koprivnjači” sa otocima po rukama-podlakticama, nogama, šakama i stopalima Ovo su prema učestalosti javljanja povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek). Ako imate neki od navedenih simptoma, obratite se Vašem lekaru i on će ukoliko je neophodno prekinuti upotrebu leka Sinacilin.

Ostala neželjena dejstva

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• osip po koži,
• mučnina,
• dijareja (proliv).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• povraćanje.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• kandidijaza (gljivična infekcija koja zahvata vaginu, usnu duplju ili delove kože), Vaš lekar ili farmaceut Vas može posavetovati sa kojim lekom možete lečiti ovo stanje;
• poremećaj funkcije bubrega;
• konvulzije (grčevi koji se najčešće javljaju kod pacijenata na terapiji velikim dozama leka ili kod onih sa oslabljenom funkcijom bubrega);
• vrtoglavica;
• hiperaktivnost;
• kristalurija - pojava sitnih kristala u mokraći čiji znaci mogu biti zamućenost mokraće ili otežano mokrenje (savetuje se unos velike količine tečnosti kako bi se smanjila mogućnost nastanka ovog poremećaja);
• braonkasta, žućkasta ili tamna prebojenost jezika koji može da ima dlakav izgled;
• prekomerno raspadanje crvenih krvnih zrnaca što uzrokuje vrstu anemije (smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca čiji su simptomi umor, glavobolja, nedostatak vazduha, bledilo ili žućkasta prebojenost kože i beonjača);
• mali broj belih krvnih zrnaca;
• mali broj krvnih pločica (trombocita) koje imaju ulogu u zgrušavanju krvi;
• produženo vreme koagulacije što treba imati na umu ako se posečete ili vam krene krv na nos.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Sinacilin posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je amoksicilin, trihidrat.

Sinacilin, 250 mg, kapsule, tvrde

Jedna kapsula, tvrda sadrži 250 mg amoksicilina (u obliku amoksicilin, trihidrata).

Sinacilin, 500 mg, kapsule, tvrde

Jedna kapsula, tvrda sadrži 500 mg amoksicilina (u obliku amoksicilin, trihidrata).

• Pomoćne supstance su:

sadržaj kapsule, tvrde: magnezijum-stearat; celuloza, mikrokristalna;

sastav tela kapsule, tvrde: želatin; titan-dioksid (E 171); indigo karmin (E 132); eritrozin (E 127); sastav kape kapsule, tvrde: želatin; titan-dioksid (E 171); gvožđe(III)-oksid, crveni (E172).

Kako izgleda lek Sinacilin i sadržaj pakovanja

Sinacilin, 250 mg, kapsule, tvrde

Tvrde, neprovidne, želatinske kapsule (N°2), crvenog tela i ružičaste kape, punjene belim do žućkastobelim prahom.

Sinacilin, 500 mg, kapsule, tvrde

Tvrde, neprovidne, želatinske kapsule (N°0), crvenog tela i ružičaste kape, punjene belim do žućkastobelim prahom.

Unutrašnje pakovanje je blister PVC/Al u kome se nalazi 8 kapsula, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva blistera sa po 8 kapsula, tvrdih (ukupno 16 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

April, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Sinacilin, 250 mg, kapsule, tvrde: 515-01-02219-20-001 od 12.04.2021.

Sinacilin, 500 mg, kapsule, tvrde: 515-01-02220-20-001 od 12.04.2021.