Solezol 40mg prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Lek Solezol, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, je indikovan kod odraslih za:

• gastričnu antisekretornu terapiju kada primena leka oralnim putem nije moguća, kao kod:

- gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB) kod pacijenata sa ezofagitisom i/ili teškim simptomima refluksa,

- lečenja gastričnih ulkusa povezanih sa upotrebom NSAIL,

- sprečavanja pojave gastričnih i duodenalnih ulkusa povezanih sa terapijom NSAIL, kod pacijenata izloženih riziku

• prevenciju ponovnog krvarenja nakon terapijske endoskopije primenjene radi zaustavljanja akutnog krvarenja želudačnog ili duodenalnog ulkusa.

Lek Solezol, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, je indikovan kod dece i adolescenata uzrasta 1-18 godina za:

• gastričnu antisekretornu terapiju kada primena leka oralnim putem nije moguća, kao kod:

- gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB) kod pacijenata sa erozivnim refluksnim ezofagitisom i/ili teškim simptomima refluksa.

Doziranje

Odrasli

Gastrična antisekretorna terapija, kada oralna primena nije moguća

Pacijente koji ne mogu da uzimaju terapiju oralnim putem treba lečiti parenteralno dozom od 20-40 mg jednom dnevno. Pacijente sa refluksnim ezofagitisom treba lečiti dozom od 40 mg jednom dnevno. Pacijente koji se leče simptomatski od refluksne bolesti treba lečiti dozom od 20 mg jednom dnevno.

1 od 16

Za lečenje gastričnih ulkusa povezanih sa terapijom NSAIL uobičajena doza je 20 mg jednom dnevno. Za prevenciju gastričnih i duodenalnih ulkusa povezanih sa terapijom NSAIL, pacijenti izloženi riziku treba da primaju dozu od 20 mg jednom dnevno.

Uobičajeno je da intravenska terapija traje kratko i da se prelazi na oralni način primene čim to bude moguće.

Prevencija ponovnog krvarenja gastričnog i duodenalnog ulkusa

Nakon terapijske endoskopije kod akutnog krvarenja gastričnog ili duodenalnog ulkusa, primeniti dozu od 80 mg, kao bolus infuziju tokom 30 minuta, nakon toga kontinuirano primeniti intravensku infuziju 8 mg/sat tokom 3 dana (72 sata).

Nakon parenteralne terapije treba primeniti oralnu terapiju za supresiju želudačne kiseline.

Način primene

Za pripremu rekonstituisanog rastvora, videti odeljak 6.6.

Injekcija Doza od 40 mg

5 mL rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba dati kao intravensku injekciju tokom perioda od najmanje 3 minuta.

Doza od 20 mg

2,5 mL ili polovinu rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba dati kao intravensku injekciju tokom perioda od najmanje 3 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba odbaciti.

Infuzija

Doza od 40 mg

Rekonstituisani rastvor treba dati kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta.

Doza od 20 mg

Polovinu rekonstituisanog rastvora treba davati kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba odbaciti.

Bolus doza od 80 mg

Rekonstituisani rastvor treba dati kao kontinuiranu intravensku infuziju tokom 30 minuta.

Doza od 8 mg/sat

Rekonstituisani rastvor treba dati kao kontinuiranu intravensku infuziju tokom perioda od 71,5 sati (podešena brzina infuzije je 8 mg/sat), (videti odeljak 6.3 u vezi sa rokom upotrebe rekonstituisanog rastvora).

Posebne populacije pacijenata Oštećenje funkcije bubrega

Prilagođavanje doze nije potrebno kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Zbog ograničenog iskustva sa pacijentima koji boluju od teške bubrežne insuficijencije, njih treba lečiti sa oprezom (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

GERB: Prilagođavanje doze nije potrebno kod pacijenata sa blago do umereno oštećenom funkcijom jetre. Za pacijente sa teškim oštećenjem funkcije jetre, ne sme se prekoračiti dnevna doza od 20 mg leka Solezol (videti odeljak 5.2).

2 od 16

Krvarenje ulkusa: Prilagođavanje doza nije potrebno kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Za pacijente sa teškim oštećenjem funkcije jetre, nakon inicijalne bolus doze od 80 mg leka Solezol za intravensku primenu, kontinuirana intravenska infuzija u dozi od 4 mg/sat za 71,5 sati može biti dovoljna (videti odeljak 5.2).

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Doziranje

Deca i adolescenti uzrasta od 1- 18 godina

Gastrična antisekretorna terapija, kada oralna primena nije moguća

Pacijenti koji ne mogu da uzimaju lek oralnim putem mogu da prime parenteralnu terapiju jednom dnevno, u sklopu celokupne terapije GERB (videti doze u tabeli niže).

Trebalo bi da intravenska terapija traje što kraće i da se zameni oralnom terapijom što pre je moguće.

Preporučene intravenske doze esomeprazola

Način primene

Za pripremu rekonstituisanog rastvora, videti odeljak 6.6.

Injekcija Doza od 40 mg

5 mL rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba primeniti kao intravensku injekciju u trajanju od najmanje 3 minuta.

Doza od 20 mg

2,5 mL ili polovinu rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba primeniti kao intravensku injekciju u trajanju od najmanje 3 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba odbaciti.

Doza od 10 mg

1,25 mL ili četvrtinu rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba primeniti kao intravensku injekciju u trajanju od najmanje 3 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba odbaciti.

Infuzija

Doza od 40 mg

Rekonstituisani rastvor treba primeniti kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta.

Doza od 20 mg

Polovinu rekonstituisanog rastvora treba primeniti kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba odbaciti.

Doza od 10 mg

Četvrtinu rekonstituisanog rastvora treba primeniti kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba odbaciti.

3 od 16

Preosetljivost na aktivnu supstancu, supstituisane benzimidazole ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljaku 6.1).

Esomeprazol ne treba koristiti istovremeno sa nelfinavirom (videti odeljak 4.5).

U prisustvu bilo kakvih alarmantnih simptoma (npr. značajni nenamerni gubitak telesne mase, često povraćanje, disfagija, hematemeza ili melena) i kada se sumnja na čir na želucu ili kada je on potvrđen, treba isključiti malignitet jer terapija lekom Solezol može da ublaži simptome i odloži dijagnozu.

Gastrointestinalne infekcije

Terapija inhibitorima protonske pumpe može da dovede do neznatno povećanja rizika od gastrointestinalnih infekcija kao što su Salmonella i Campylobacter (videti odeljak 5.1).

Resorpcija vitamina B12

Esomeprazol, kao i svi lekovi koji smanjuju lučenje želudačne kiseline, mogu smanjiti resorpciju vitamina B12 (cijanokobalamin) usled hipohlorhidrije ili ahlorhidrije. To treba uzeti u obzir kod pacijenata sa smanjenim depoima ili faktorima rizika za smanjenu resorpciju vitamina B12 pri dugotrajnoj terapiji.

Hipomagnezemija

Prijavljeni su slučajevi teške hipomagnezemije kod pacijenata lečenih inhibitorima protonske pumpe, kao što je esomeprazol, u trajanju od najmanje tri meseca, a u većini slučajeva do godinu dana. Mogu se javiti ozbiljni znaci hipomagnezemije kao što su iscrpljenost, tetanija, delirijum, konvulzije, vrtoglavice i ventrikularne aritmije, ovi znaci u početku mogu biti prikriveni, tako da se lako mogu prevideti. Kod većine pacijenata došlo je do poboljšanja hipomagnezemije posle primene suplemenata magnezijuma i prekida terapije inhibitorima protonske pumpe. Kod pacijenata kod kojih se očekuje da će biti na produženoj terapiji inhibitorima protonske pumpe, ili koji uzimaju inhibitore protonske pumpe sa digoksinom ili lekovima koji izazivaju hipomagnezemiju (npr. diuretici), lekari bi trebalo da razmotre određivanje koncentracije magnezijuma pre započinjanja terapije inhibitorima protonske pumpe, kao i periodično u toku terapije.

Rizik od fraktura

Inhibitori protonske pumpe, posebno ako se koriste u velikim dozama i tokom dužeg perioda (> 1 godine), mogu u manjoj meri povećati rizik od fraktura kuka, ručnog zgloba i kičme, posebno kod starijih pacijeneta ili ako postoje drugi faktori rizika. U opservacionim studijama uočeno je da inhibitori protonske pumpe mogu povećati ukupni rizik od fraktura za 10-40%. Delimično, ovo povećanje rizika može biti posledica drugih faktora rizika. Pacijente sa rizikom od osteoporoze treba lečiti u skladu sa važećim smernicama uz adekvatnu suplementaciju vitaminom D i kalcijumom.

Subakutni kožni eritemski lupus (SCLE, engl. Subacute cutaneous lupus erythematosus)

Inhibitori protonske pumpe povezani su sa veoma retkim slučajevima SCLE-a. Ukoliko dođe do pojave lezija, naročito na delovima kože koji su bili izloženi suncu, kao i ukoliko su one praćene artralgijom, pacijent treba odmah da potraži medicinsku pomoć, a zdravstveni radnik treba da razmotri prekid primene leka Solezol. Ukoliko se nakon lečenja inhibitorima protonske pumpe javi SCLE, rizik od pojave SCLE-a se može povećati i tokom lečenja drugim inhibitorima protonske pumpe.

Istovremena primena sa drugim lekovima

Istovremena primena esomeprazola sa atazanavirom se ne preporučuje (videti odeljak 4.5). Ukoliko se proceni da je primena kombinacije atazanavira sa inhibitorom protonske pumpe neophodna, preporučuje se strog medicinski nadzor uz povećanje doze atazanavira na 400 mg sa 100 mg ritonavira, a doza esomeprazola od 20 mg se ne sme prekoračiti.

4 od 16

Esomeprazol je inhibitor izoenzima CYP2C19. Zbog toga je potrebno kada se započinje ili završava terapija esomeprazolom, uzeti u obzir potencijal za interakcije sa lekovima koji se metabolišu putem CYP2C19. Primećeno je da postoji interakcija između klopidogrela i esomeprazola (videti odeljak 4.5). Klinički značaj ove interakcije je nejasan. Kao meru opreza, istovremenu primenu esomeprazola i klopidogrela treba izbegavati.

Ozbiljne kožne neželjene reakcije (SCAR)

Veoma retko su bile prijavljene ozbiljne neželjene reakcije na koži (SCAR) kao što su multiformni eritem (EM), Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksična epidermalna nekroliza (TEN) i reakcija na lekove sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), koje mogu biti opasne po život a koje su povezane sa lečenjem esomeprazolom.

Pacijente treba obavestiti o znacima i simptomima teške kožne reakcije EM/SJS/TEN/DRESS i treba da potraže savet lekara odmah kada primete bilo kakve indikativne znake ili simptome.

Esomeprazol treba odmah prekinuti nakon pojave znakova i simptoma teških kožnih reakcija i po potrebi treba obezbediti dodatnu medicinsku negu/pažljivo praćenje.

Ne treba ponavljati primenu kod pacijenata sa EM/SJS/TEN/DRESS.

Uticaj na rezultate laboratorijskih analiza

Povećana koncentracija humanog hromogranina A (CgA), može da utiče na rezultate analiza koje se koriste u ispitivanju neuroendokrinih tumora. Da bi se izbegla ova interferencija, terapiju esomeprazolom treba prekinuti najmanje 5 dana pre merenja vrednosti CgA (videti odeljak 5.1). Ukoliko se pokaže da nakon inicijalnog merenja vrednosti CgA i gastrina nisu u opsegu referentnih vrednosti, merenja treba ponoviti 14 dana nakon prestanka terapije inhibitorima protonske pumpe.

Lek Solezol sadrži natrijum

Lek Solezol sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, to jest suštinski je "bez natrijuma".

Dejstvo esomeprazola na farmakokinetiku drugih lekova

Inhibitori proteaze

Zabeležene su interakcije omeprazola sa nekim inhibitorima proteaze. Klinički značaj i mehanizam u osnovi ovih interakcija nisu uvek poznati. Povećana pH vrednost u želucu za vreme terapije omeprazolom može da promeni resorpciju inhibitora proteaze. Drugi mogući mehanizam interakcije su preko inhibicije CYP 2C19.

Kada su atazanavir i nelfinavir primenjivani istovremeno sa omeprazolom, primećeno je smanjenje njihovih koncentracija u serumu i zbog toga se ne preporučuje njihova istovremena primena. Istovremena primena omeprazola (u dozi 40 mg jednom dnevno) sa atazanavirom u dozi od 300 mg/ritonavirom u dozi od 100 mg kod zdravih dobrovoljaca dovela je do znatnog smanjenja izloženosti atazanaviru (smanjenje od približno 75% u parametrima vrednosti PIK, Cmax i Cmin). Povećanje doze atazanavira do 400 mg nije kompenzovalo uticaj omeprazola na izloženost atazanaviru. Istovremena primena omeprazola (u dozi od 20 mg dnevno) sa lekovima atazanavir u dozi od 400 mg/ritonavir u dozi od 100 mg kod zdravih dobrovoljaca je rezultovala smanjenjem izloženosti atazanaviru za oko 30% u poređenju sa izloženošću atazanaviru u dozi od 300mg/ritonaviru u dozi od 100 mg dnevno bez omeprazola u dozi od 20 mg dnevno.

Istovremena primena omeprazola (u dozi od 40 mg dnevno) je dovela do smanjenja srednjih vrednosti površine ispod krive PIK, maksimalne koncentracije Cmax i minimalne koncentracije Cmin za 36-39% nelfinavira, dok su srednje vrednosti površine ispod krive PIK, maksimalne koncentracije Cmax i minimalne

5 od 16

koncentracije Cmin aktivnog metabolita M8 smanjene za 75- 92%. Zbog sličnih farmakodinamskih dejstava i farmakokinetskih osobina omeprazola i esomeprazola, istovremena primena esomeprazola i atazanavira se ne preporučuje (videti odeljak 4.4), a istovremena primena esomeprazola i nelfinavira je kontraindikovana (videti odeljak 4.3).

Kada je sakvinavir (primenjivan uz ritonavir) istovremeno sa omeprazolom (u dozi od 40 mg jednom dnevno) zabeleženo je povećanje koncentracije sakvinavira u plazmi (80-100%). Terapija omeprazolom u dozi od 20 mg dnevno nije imala uticaja na izloženost darunaviru (primenjen zajedno sa ritonavirom) i amprenaviru (primenjen zajedno sa ritonavirom). Terapija esomeprazolom u dozi od 20 mg dnevno nije imala uticaja na izloženost amprenaviru (sa ili bez istovremene primene ritonavira). Terapija esomeprazolom u dozi od 40 mg dnevno nije imala uticaja na izloženost lopinaviru (primenjen zajedno sa ritonavirom).

Metotreksat

Kod nekih pacijenata je došlo do povećanja koncentracije metotreksata, kada je primenjivan istovremeno sa inhibitorima protonske pumpe. Prilikom primene velikih doza metotreksata treba razmotriti privremenu obustavu terapije esomeprazolom.

Takrolimus

Prijavljeno je da istovremena primena sa esomeprazolom, povećava koncentraciju takrolimusa u serumu. Potrebno je sprovesti pojačano praćenje koncentracija takrolimusa, kao i funkcije bubrega (klirens kreatinina) i prilagoditi doziranje takrolimusa ako je potrebno.

Lekovi čija resorpcija zavisi od pH vrednosti

Supresija lučenja želudačne kiseline tokom terapije esomeprazolom i drugim inhibitorima protonske pumpe može da poveća ili smanji resorpciju lekova čija resorpcija zavisi od pH vrednosti u želucu. Kao i u slučaju drugih lekova koji smanjuju kiselost želuca, resorpcija ketokonazola, itrakonazola i erlotiniba može da bude smanjena, a resorpcija digoksina povećana tokom terapije esomeprazolom. Istovremena terapija omeprazolom (u dozi od 20mg dnevno) i digoksinom kod zdravih dobrovoljaca je dovela do povećanja bioraspoloživosti digoksina za 10% (čak i do 30% kod 2 od 10 ispitanika). Toksičnost digoksina je bila retko prijavljivana. Ipak, potreban je oprez prilikom primene velikih doza esomeprazola kod starijih pacijenata. U tom slučaju treba pratiti koncentracije digoksina u krvi.

Lekovi koji se metabolišu pomoću CYP2C19

Esomeprazol inhibira CYP2C19, glavni enzim koji metaboliše esomeprazol. Prema tome, kada se esomeprazol kombinuje sa lekovima koji se metabolišu pomoću CYP2C19, kao što su diazepam, citalopram, imipramin, klomipramin, fenitoin itd., koncentracije ovih lekova u plazmi mogu da budu povećane i može da bude potrebno smanjenje doze. Nisu sprovedene in vivo studije u vezi interakcija lekova sa velikim dozama leka esomeprazola (80mg + 8mg/sat). Dejstvo esomeprazola na lekove koji se metabolišu preko CYP2C19 može biti veoma izraženo tokom ovog režima davanja, pa je neophodno da tokom 3 dana intravenske terapije pacijenti budu pažljivo praćeni zbog mogućnosti javljanja neželjenih reakcija na lek.

Diazepam

Istovremena oralna primena esomeprazola u dozi od 30 mg, dovela je do 45%-nog smanjenja klirensa CYP2C19 supstrata diazepama.

Fenitoin

Istovremena oralna primena esomeprazola u dozi od 40 mg i fenitoina dovodi 13%-nog povećanja minimalnih vrednosti fenitoina u plazmi kod pacijenata sa epilepsijom. Preporučuje se praćenje koncentracija fenitoina u plazmi kada se uvodi ili obustavlja terapija esomeprazolom.

Vorikonazol

Omeprazol (u dozi od 40 mg jednom dnevno) povećava maksimalnu koncentraciju u plazmi Cmax i površinu ispod krive za vreme interval doziranja u stanju ravnoteže PIKτ vorikonazola (supstrata CYP2C19) za 15%, odnosno za 41%.

6 od 16

Cilostazol

Omeprazol, kao i esomeprazol, deluju kao inhibitori CYP2C19. Omeprazol, primenjen u dozi od 40 mg kod zdravih ispitanika u studiji cross-over sa unakrsnim dizajnom, povećao je vrednosti Cmax i PIK za cilostazol za 18% odnosno 26%, a vrednosti Cmax i PIK njegovog aktivnog metabolita za 29% i 69%.

Cisaprid

Kod zdravih ispitanika, istovremena oralna primena 40 mg esomeprazola i cisaprida rezultirala je 32%-tnog povećanja površine ispod krive koncentracije u plazmi u funkciji vremena (PIK) i do 31%-tnog produžetka poluvremena eliminacije (t1/2), ali ne i do značajnog povećanja vršnih koncentracija cisaprida u plazmi. Neznatno produženje QTc intervala zabeleženo posle primene samo cisaprida nije se dodatno produžavao kada se cisaprid primenjivao u kombinaciji sa esomeprazolom.

Varfarin

Tokom kliničkog ispitivanja istovremena oralna primena 40 mg esomeprazola kod pacijenata koji su na terapiji varfarinom, pokazala je da su vremena koagulacije ostajala u prihvatljivom opsegu. Međutim, nakon stavljanja u promet oralnog oblika esomeprazola, prijavljeno je nekoliko izolovanih slučajeva klinički značajnog povećanja vrednosti INR-a kod istovremene primene ova dva leka. Prema tome, preporučuje se praćenje prilikom uvođenja ili obustavljanja terapije esomeprazolom kod pacijenata koji su na terapiji varfarinom ili nekim drugim kumarinskim derivatom.

Klopidogrel

Rezultati studija na zdravim ispitanicima pokazali su da postoji farmakokinetičko/farmakodinamička (PK/PD) interakcija između klopidogrela (inicijalna doza od 300 mg/doza održavanja od 75 mg/dan) i esomeprazola (doza od 40 mg na dan, per os) koja rezultira smanjenjem izloženosti aktivnom metabolitu klopidogrela prosečno za 40% i posledično smanjenja maksimalne inhibicije agregacije trombocita (ADP indukovane) u proseku za 14%.

Kada se klopidogrel primenjen zajedno sa fiksnom kombinacijom u dozi od 20 mg esomeprazola i 81 mg acetilsalicilatne kiseline (ASA) u ispitivanju sa zdravim ispitanicima, zabeleženo je smanjenje izloženosti aktivnom metabolitu klopidogrela za prosečno 40% u poređenju sa primenom samo klopidogrela.

Međutim, maksimalne vrednosti inhibicije agregacije trombocita (indukovane ADP-om) kod ovih ispitanika su bili isti i u grupi koja je primala klopidogrel i u grupi koja je primala klopidogrel sa kombinovanim lekom (esomeprazol + acetilsalicilna kiselina).

U opservacionim i kliničkim studijama dobijeni su nekonzistentni podaci o kliničkim implikacijama farmakokinetičkih/farmakodinamskih interakcija esomeprazola u smislu značajnih kardiovaskularnih događaja. Kao mera opreza, preporučuje se da istovremenu primenu esomeprazola i klopidogrela treba izbegavati.

Ispitivani lekovi čije interakcije nemaju klinički značaj Amoksicilin ili hinidin

Pokazano je da esomeprazol nema klinički relevantnih dejstava na farmakokinetiku amoksicilina ili hinidina.

Naproksen ili rofekoksib

Studije koje su proučavale istovremenu primenu esomeprazola i bilo naproksena ili rofekoksiba nisu pokazale klinički relevantne farmakokinetičke interakcije tokom kratkotrajnih studija.

Dejstva drugih lekova na farmakokinetiku esomeprazola

Lekovi koji inhibiraju CYP2C19 i/ili CYP3A4

Esomeprazol se metaboliše pomoću CYP2C19 i CYP3A4. Istovremena oralna upotreba esomeprazola i jednog inhibitora CYP3A4, klaritromicina (u dozi od 500 mg 2 puta dnevno), dovodilo je do udvostručavanja izloženosti vrednostima (PIK) esomeprazolu. Istovremena primena esomeprazola i kombinovanog inhibitora CYP2C19 i CYP 3A4 može da dovede do više od dvostruko povećane izloženosti

7 od 16

esomeprazolu. Inhibitor CYP2C19 i CYP3A4, vorikonazol, povećava vrednost PIKτ omeprazola za 280%. Prilagođavanje doze esomeprazola nije uvek neophodno ni u jednoj od ovih situacija. Međutim, potrebno je ipak razmotriti prilagođavanje doze kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ako je indikovana dugotrajna terapija.

Lekovi koji indukuju CYP2C19 i/ili CYP3A4

Lekovi za koje je poznato da indukuju izoenzime CYP2C19 ili CYP3A4 ili oba (kao što su rifampicin i kantarion) mogu da dovede do smanjenja koncentracija esomeprazola u serumu, tako što stabilizuju metabolizam esomeprazola.

Pedijatrijska populacija

Studije interakcija su sprovedene samo kod odraslih osoba.

Trudnoća

Nema dovoljno kliničkih podataka o izloženosti esomeprazolu tokom trudnoće. Podaci dobijeni iz epidemioloških studija na velikom broju izloženih trudnica ukazuju da racemska smeša, omeprazola nema malformativni niti ima fetotoksičan uticaj. Ispitivanja na životinjama sa esomeprazolom nisu ukazala ni na neposredna, niti na posredna štetna dejstva na embriofetalni razvoj. Ispitivanja na životinjama sa racemskim smešom ne ukazuju ni na neposredna, niti na posredna štetna dejstva na trudnoću, porođaj ili postnatalni razvoj. Potreban je oprez prilikom propisivanja leka Solezol trudnicama.

Umereni obim podataka koji su prikupljeni od trudnica (između 300-1000 ispitanih trudnoća), pokazuje da esomeprazol nema malformativnu niti feto/neonatalnu toksičnost.

Ispitivanja na životinjama nisu ukazala ni na neposrednu, niti na posrednu reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).

Dojenje

Nije poznato da li se esomeprazol izlučuje u majčino mleko, nedovoljno je informacija o uticaju esomeprazola na novorođenčad/odojčad. Prema tome, lek Solezol ne treba koristiti tokom perioda dojenja.

Plodnost

Studije na životinjama sa racemskom smešom omeprazola, koja je primenjena oralno, nisu pokazale uticaj na plodnost.

Esomeprazol ima minimalan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Zabeležene su neželjene reakcije kao što su vrtoglavica (povremeno) i zamagljen vid (povremeno) (videti odeljak 4.8). Ukoliko se one jave pacijent ne treba da upravlja vozilima niti da rukuje mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Glavobolja, abdominalni bol, dijareja i mučnina su među najčešće prijavljenim neželjenim reakcijama tokom kliničkih studija (takođe i tokom postmarketinškog praćenja). Dodatno, bezbednosni profil je sličan za različite farmaceutske formulacije ovog leka, terapijske indikacije, starosne grupe i populacije pacijenata. Nisu zabeležene dozno-zavisne neželjene reakcije.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sledeće neželjene reakcije na lek su identifikovane ili se na njih sumnjalo u programu kliničkog ispitivanja za esomeprazol (oralna ili intravenska primena) i po stavljanju leka u promet (oralna primena). Reakcije su klasifikovane po učestalosti (veoma često ≥1/10, često ≥1/100 do <1/10; povremeno ≥ 1/1000 do <1/100;

8 od 16

retko ≥1/10000 do <1/1000; veoma retko <1/10000, nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

9 od 16

*reakcije na mestu primene su uglavnom bile primećene u studiji sa primenom velikih doza, tokom 3 dana (72 sata) (videti odeljak 5.3).

Ireverzibilni poremećaj vida zabeležen je u izolovanim slučajevim kritično obolelih pacijenata koji su primali intravenske injekcije omeprazola (racemata), posebno u velikim dozama, ali uzročna veza nije potvrđena.

Pedijatrijska populacija

Randomizovana, otvorena, multinacionalna studija je sprovedena radi procene farmakokinetike ponovljenih intravenskih doza esomeprazola jednom dnevno tokom 4 dana kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 0 do 18 godina (videti odeljak 5.2). Procena bezbednosti je rađena na uzorku od 57 pacijenata (od toga osmoro dece je bilo uzrasta od 1 do 5 godina). Rezultati koji su dobijeni su u skladu sa već poznatim bezbednosnim profilom esomeprazola, a novi bezbednosni signali nisu identifikovani.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Postoje veoma ograničena iskustva sa namernim predoziranjem. Simptomi povezani sa oralnom dozom od 280 mg bili su gastrointestinalni simptomi i slabost. Pojedinačne oralne doze od 80 mg esomeprazola i intravenske doze od 308 mg esomeprazola tokom 24 sata su prolazile bez posledica. Nema poznatog antidota.Esomeprazol se u velikoj meri vezuje za proteine plazme, tako da se ne može ukloniti dijalizom. Kao u slučaju svakog drugog predoziranja, terapija treba da bude simptomatska i treba primeniti opšte suportivne mere.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi za poremećaje aciditeta, inhibitor protonske pumpe

10 od 16

ATC šifra: A02BC05

Esomeprazol je S-izomer omeprazola i smanjuje sekreciju želudačne kiseline posredstvom specifičnog, ciljnog mehanizma dejstva. On je specifični inhibitor protonske pumpe u parijetalnim ćelijama. Zajedno R- i S-izomer omeprazola imaju slično farmakodinamsko dejstvo.

Mehanizam dejstva

Esomeprazol je slaba baza i koncentriše se i konvertuje u aktivni oblik u veoma kiseloj sredini sekretornih kanalikula parijetalnih ćelija gde inhibira enzim H+K+-ATP-azu – protonsku pumpu i tako inhibira i bazalno i stimulisano lučenje kiseline.

Farmakodinamski efekti

Posle 5 dana oralne primene doza od 20 mg i 40 mg esomeprazola, intragastrični pH održavan je na vrednosti preko 4 tokom prosečno 13 odnosno 17 sati, tokom 24 sata praćenja kod simptomatskih pacijenata sa GERB. Dejstvo je slično i nezavisno od toga da li se esomeprazol primenjuje oralno ili intravenski.

Korišćenjem PIK parametara kao zamene za koncentraciju u plazmi, pokazan je odnos između inhibicije sekrecije kiseline i izloženosti posle oralne primene esomeprazola.

Tokom 24-satnog perioda intravenske primene doze od 80 mg esomeprazola u vidu bolus infuzije tokom 30 minuta, nakon čega je usledila kontinuirana intravenska infuzija od 8 mg/sat tokom 23,5 sati, pH vrednost iznad 4 je održana u želucu tokom 21 sata, a pH vrednost iznad 6 je održana tokom 11 do 13 sati, ukupno preko 24 sata, kod zdravih ispitanika.

Kada se esomeprazol daje u dozi od 40 mg do izlečenja refluksnog ezofagitisa dolazi kod 78% pacijenata posle 4 nedelje i kod 93% posle 8 nedelja oralne terapije.

U randomizovanoj, dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj studiji, pacijenti sa endoskopski potvrđenim krvarenjem peptičkog ulkusa, klasifikovani po Forrest klasifikaciji kao Ia, Ib, IIa ili IIb (9%, 43%, 38% i 10%) su randomizovani da prime esomeprazol rastvor za infuziju (n=375) ili placebo (n=389). Nakon endoskopske hemostaze, pacijenti su primili ili 80 mg esomeprazola kao intravensku infuziju tokom 30 minuta, nakon čega je usledila infuzija od 8 mg/sat ili placebo, u toku 72 sata. Nakon inicijalnog perioda od 72 sata svi pacijenti su u otvorenom delu studije primili dozu od 40 mg esomeprazola oralno tokom 27 dana radi supresije želudačne kiseline. Pojavljivanje ponovnog krvarenja u toku 3 dana je bilo 5,9% u grupi pacijenata lečenih esomeprazolom u poređenju sa 10,3% u grupi pacijenata koji su primali placebo. Nakon 30 dana terapije, pojava ponovnog krvarenja u esomeprazol grupi je bila 7,7% u odnosu na 13,6% u placebo grupi.

Tokom terapije antisekretornim lekovima koncentracije gastrina u serumu rastu kao odgovor na smanjenu sekreciju kiseline. Vrednosti hromogranina A se povećavaju zbog smanjene gastrične kiselosti. Povećanje vrednosti CgA može interferirati sa ispitivanjima na neuroendokrine tumore. Dostupni podaci iz literature ukazuju na to da se terapija inhibitorima protonske pumpe obustavi između 5 dana i 2 nedelje pre merenja vrednosti CgA. Time se omogućava da se vrednosti CgA koje mogu biti lažno povećane nakon terapije inhibitorom protonske pumpe vrate u okvir referentnih vrednosti.

Povećani broj ECL ćelija (engl. enterochromaffin-like cells, ECL), koji je možda povezan sa povećanim vrednostima gastrina u serumu, zabeležen je kod dece i kod odraslih koji su na dugotrajnoj terapiji esomeprazolom. Smatra se da ovi nalazi nemaju klinički značaj.

Tokom dugoročne oralne terapije antisekretornim lekovima, beleži se pojava gastričnih glandularnih cisti sa nešto povećanom učestalošću. Ove promene su fiziološka posledica izražene inhibicije sekrecije kiseline, benigne su i izgleda da su reverzibilne.

11 od 16

Smanjena kiselost želuca iz bilo kog razloga, uključujući i primenu inhibitora protonske pumpe, povećava broj bakterija u želucu koje su inače normalno prisutne u gastrointestinalnom traktu. Terapija inhibitorima protonske pumpe može da dovede do blagog povećanja rizika od gastrointestinalnih infekcija kao što su infekcije bakterijama Salmonella i Campylobacter a kod hospitalizovanih pacijenata moguća je i infekcija bakterijom Clostridium difficile.

Pedijatrijska populacija

U placebo-kontrolisanoj studiji (98 pacijenata uzrasta od 1 do 11 meseci) ispitivani su efikasnost i bezbednost leka kod pacijenata sa znacima i simptomima GERB. Esomeprazol u dozi od 1 mg/kg jednom dnevno je primenjivan oralnim putem tokom 2 nedelje (otvorena faza studije), a 80 pacijenata je bilo uključeno za dodatne 4 nedelje (dvostruko-slepa faza prekida terapije). Nije bilo značajne razlike između esomeprazola i placeba za primarni parametar praćenja, odnosno vreme do obustave terapije usled pogoršanja simptoma.

U placebo-kontrolisanoj studiji (52 pacijenta uzrasta < 1 meseca) evaluirani su efikasnost i bezbednost leka kod pacijenata sa znakovima i simptomima GERB. Esomeprazol 0,5 mg/kg jednom dnevno je primenjivan oralno tokom najmanje 10 dana. Nije bilo značajne razlike između esomeprazola i placeba za primarni parametar praćenja, odnosno vreme do obustave terapije zbog pogoršanja simptoma GERB-a.

Rezultati iz pedijatrijskih studija takođe pokazuju da je primena doze od 0,5 mg/kg esomeprazola kod dece mlađe od 1 meseca i 1mg/kg kod dece uzrasta od 1 do 11 meseci smanjila prosečno vreme tokom koga je intraezofagealni pH < 4.

Bezbednosni profil se pokazao sličnim profilu zabeleženom kod odraslih.

U studiji sprovedenoj kod pedijatrijskih pacijenata sa gastroezofagealnom refluksnom bolešću (uzrasta od <1 do 17 godina) dugotrajna terapija inhibitorima protonske pumpe dovela je do hiperplazije manjeg stepena ECL ćelija kod 61% ispitanika. Ova promena nije bila klinički značajna i nije izazvala atrofični gastritis ili karcinoidni tumor.

Distribucija

Prividni volumen distribucije u stanju ravnoteže kod zdravih ispitanika iznosi približno 0,22 L/kg telesne mase. Esomeprazol se 97% vezuje za proteine plazme.

Biotransformacija

Esomeprazol se potpuno metaboliše pomoću sistema citohroma P450 (CYP). Glavni deo metabolizma esomeprazola zavisi od polimorfnog CYP2C19, koji je odgovoran za formiranje hidroksi- i desmetil metabolita esomeprazola. Preostali deo zavisi od drugog specifičnog enzima izoforme, CYP3A4, koji je odgovoran za stvaranje esomeprazol sulfona, glavnog metabolita u plazmi.

Eliminacija

Dole navedeni parametri odnose se uglavnom na farmakokinetiku kod pojedinaca sa funkcionalnim CYP2C19 enzimom, kod kojih se lek ekstenzivno metabolišu.

Ukupni klirens iz plazme je oko 17 L/sat posle pojedinačne doze i oko 9 L/sat posle ponavljanih doza. Poluvreme eliminacije iz plazme iznosi oko 1,3 sata posle ponavljanog doziranja jednom dnevno.

Esomeprazol se potpuno eliminiše iz plazme između doza bez tendencije da se nagomilava kada se daje jednom dnevno.

12 od 16

Glavni metaboliti esomeprazola nemaju dejstva na sekreciju želudačne kiseline. Skoro 80% oralne doze esomeprazola izlučuje se u urinu u vidu metabolita, a preostali deo u fecesu. U urinu se nalazi manje od 1% nepromenjenog leka.

Linearnost/nelinearnost

Ukupna izloženost (PIK) povećava se sa ponavljanim davanjem esomeprazola. Ovo povećanje je dozno zavisno i dovodi do nelinearnog odnosa doze i vrednosti PIK posle ponavljanog davanja. Ova zavisnost od vremena i veličine doze posledica je smanjenja metabolizma prvog prolaza i sistemskog klirensa koja je verovatno izazvana inhibicijom enzima CYP2C19 pomoću esomeprazola i/ili njegovog sulfonskog metabolita.

Nakon ponovljene primene doze od 40 mg u vidu intravenske injekcije, postiže se srednja vrednost maksimalne koncentracije u plazmi od oko 13,6 mikromol/L. Srednja vrednost maksimalne koncentracije u plazmi posle odgovarajuće oralne doze je približno 4,6 mikromol/L. Manje povećanje (od oko 30%) ukupne izloženosti može se uočiti pri intravenskoj primeni u poređenju sa oralnom upotrebom. Postoji dozno-linearno povećanje ukupne izloženosti nakon intravenske primene esomeprazola u vidu 30-minutne infuzije (doze od 40 mg, 80 mg, 120 mg) praćene kontinuiranom infuzijom (4mg/sat ili 8mg/sat) u toku 23,5 sati.

Posebne populacije pacijenata Spori metabolizeri

Približno 2,9 ± 1,5% populacije nema funkcionalni CYP2C19 enzim i oni se nazivaju tzv. spore metabolizere. Kod ovih ljudi, metabolizam esomeprazola ee verovatno odvija glavnom pomoću CYP3A4. Nakon ponovljene oralne primene doze od 40 mg esomeprazola jednom dnevno, srednje vrednosti ukupne izloženosti leku bile su skoro 100% veće kod sporih metabolizera nego kod pojedinaca sa funkcionalnim enzimom CYP2C19 (oni koji ekstenzivno metabolišu). Srednje vrednosti maksimalne koncentracije u plazmi bile su povećane za oko 60%. Slične razlike zabeležene su i kada se radi o intravenskoj primeni esomeprazola. Ovi nalazi nemaju nikakvih implikacija na doziranje esomeprazola.

Pol

Posle pojedinačne oralne doze od 40 mg esomeprazola, srednja vrednost ukupne izloženosti je približno 30% veće kod žena nego kod muškaraca. Nisu zabeležene nikakve razlike između polova kada se doze ponavljaju jednom dnevno. Slične razlike su zabeležene i kada se radi o intravenskoj primeni esomeprazola. Ovi nalazi nemaju nikakvih implikacija na doziranje esomeprazola.

Oštećenje funkcije jetre

Metabolizam esomeprazola može da bude oslabljen kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Brzina metabolisanja je smanjena kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre što dovodi do udvostručenog ukupnog izlaganja leku esomeprazol. Prema tome, kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ne treba prekoračiti dozu od 20 mg kod GERB-a. Za pacijente sa krvarećim ulkusom i težim oštećenjem funkcije jetre, nakon primene inicijalne bolus doze od 80 mg, maksimalna doza od 4 mg/sat za 71,5 sati, primenjena kontinuiranom intravenskom infuzijom može biti dovoljna. Esomeprazol, kao ni njegovi glavni metaboliti ne pokazuju tendenciju kumuliranja kada se daju jednom dnevno.

Oštećenje funkcije bubrega

Nisu sprovedena ispitivanja kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega. S obzirom na to da su bubrezi odgovorani za izlučivanje metabolita esomeprazola, ali ne i za osnovno jedinjenje, ne očekuje se da metabolizam esomeprazola bude izmenjen kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega.

Stariji pacijenti

Metabolizam esomeprazola nije značajnije promenjen kod starijih pacijenata (starosti 71-80 godina).

13 od 16

Pedijatrijska populacija

U randomizovanoj, otvorenoj, multinacionalnoj studiji sa ponavljanim dozama esomeprazol je primenjivan jednom dnevno, kao injekcija u trajanju od 3 minuta tokom 4 dana. U studiju je bilo uključeno 59 pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 0 do 18 godina, od kojih je 50 pacijenata (7 dece u uzrasnoj grupi od 1 do 5 godina) učestvovalo do kraja studije i bilo evaluirano u pogledu farmakokinetičkih parametara esomeprazola.

U tabeli ispod je opisana sistemska izloženost esomeprazolu nakon intravenske primene 3-minutne injekcije jednom dnevno tokom 4 dana kod pedijatrijskih pacijenata i odraslih zdravih ispitanika. Vrednosti prikazane u tabeli su geometrijske vrednosti (opseg vrednosti). Doza od 20 mg za odrasle je primenjivana tokom 30-minutne infuzije. Vrednost Css,max je merena 5 minuta nakon primene leka u svim pedijatrijskim grupama i 7 minuta nakon primene leka kod odraslih koji su primali dozu od 40 mg, a po završenoj infuziji kod odraslih koji su primali dozu od 20 mg.

*Pacijent u uzrastnoj grupi 0 – 1 mesec je definisan kao pacijent sa korigovanim uzrastom ≥ 32 pune nedelje i < 44 pune nedelje, gde je korigovani uzrast bio zbir gestacijskog uzrasta nakon rođenja, u punim nedeljama. Pacijent u uzrastnoj grupi od 1 do 11 meseci je imao korektivan uzrast ≥ 44 pune nedelje.

**Dva pacijenta su isključena, od kojih je jedan najverovatnije bio sa sporim metabolizerom i jedan na istovremenoj terapiji sa CYP3A4 inhibitorom.

Model zavisna analiza da će vrednosti Css,max nakon intravenske primene esomeprazola kao 10-minutne, 20-minutne i 30-minutne infuzije biti smanjena prosečno za 37% do 49%; 54% do 66% i 61% do 72%, tim redom, u svim uzrastnim i doznim grupama u odnosu na primenu leka u vidu 3-minutne injekcije.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, karcinogenog potencijala i reproduktivne i razvojne toksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi. Neželjene reakcije koje nisu zabeležene u kliničkim studijama, ali su zapažene na životinjama na nivoima izloženosti sličnim kliničkim nivoima izloženosti i sa mogućim značajem za kliničku upotrebu, bile su sledeće:

14 od 16

Ispitivanje oralne karcinogenosti sa racemskom smešom pokazalo je hiperplaziju gastričnih ECL (engl. enterochromaffin-like)-ćelija i karcinoide. Ova gastrična dejstva su rezultat održane, izražene hipergastrinemije usled smanjene produkcije želudačne kiseline i beleže se posle dugotrajne terapije inhibitorima sekrecije želudačne kiseline kod pacova. U toku pretkliničkog ispitivanja programa za intravensku formulaciju esomeprazola, nije bilo dokaza o iritaciji krvnih sudova, ali je primećena blaga inflamatorna reakcija na mestu primene nakon primene supkutane injekcije (videti odeljak 4.8).

Dinatrijum-edetat

Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH)

Ovaj lek se ne sme koristiti sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Rok upotrebe neotvorenog leka: 2 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaživanja: upotrebiti odmah.

Fizička i hemijska stabilnost nakon rekonstitucije je potvrđena u toku 12 sati na temperaturi do 30 °C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, nakon rekonstitucije proizvod treba primeniti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi skladištenja rekonstituisanog proizvoda su odgovornost korisnika i ne bi trebalo da iznose vise od 24 sata na temperaturi od 2 do 8 °C, osim ukoliko se rekonstituisanje ne izvodi pod konstrolisanim i aseptičnim uslovima.

Lek čuvati na temperaturi do 30 °C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Bočice se mogu čuvati na uobičajenoj svetlosti van kutije do 24 sata.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaženja videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je bezbojna staklena bočica tip I od 5 mL, zatvorena čepom od brombutil gume tip I sive boje preko kojeg se nalazi aluminijumski prsten sa plastičnim poklopcem (flip-off zatvarač).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih bočica i Uputstvo za lek.

Uputstvo za pripremanje rastvora

Pre upotrebe, reskonstituisani rastvor treba pažljivo pregledati da nema čestica ili prebojavanja. Samo bistar rastvor se sme koristiti. Koristi se samo za jednokratnu primenu. Ako se ne upotrebi ceo rekonstituisani rastvor, svu količinu neiskorišćenog leka treba odbaciti u skladu sa lokalnim propisima.

Injekcija 40mg

Rastvor za injekciju (8 mg/mL) se priprema dodavanjem 5 mL 0,9% natrijum hlorida za intravensku upotrebu u bočicu sa esomeprazolom.

Rekonstituisani rastvor za injekcije je bistar i bezbojan do sasvim bledo žut.

15 od 16

Infuzija 40mg

Rastvor za infuziju se priprema rastvaranjem sadržaja jedne bočice esomeprazola doze od 40 mg u najviše 100 mL 0,9% rastvor NaCl za injekciju/infuziju.

Rekonstituisani rastvor za infuzije je bistar i bezbojan do sasvim bledo žut.

Infuzija 80 mg

Rastvor za infuziju se priprema rastvaranjem sadržaja dve bočice esomeprazola doze od 40 mg u najviše 100 mL 0,9% natrijum hlorida za intravensku upotrebu.

Rekonstituisani rastvor za infuzije je bistar i bezbojan do sasvim bledo žut.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Solezol sadrži aktivnu supstancu koja se zove esomeprazol. On pripada grupi lekova pod nazivom „inhibitori protonske pumpe“. Lekovi iz ove grupe deluju tako što smanjuju količinu kiseline koju luči Vaš želudac.

Esomeprazol se koristi za kratkotrajno lečenje određenih bolesti, kada niste u stanju da uzmete odgovarajuću terapiju oralnim putem.

Kod odraslih pacijenata se koristi za lečenje:

• „Gastro-ezofagealne refluksne bolesti“ (GERB). To je stanje kada se kiselina iz želuca vraća u jednjak (cevasti organ digestivnog trakta) i tako izaziva bol, zapaljenje i gorušicu;

• Čira na želucu izazvanog lekovima koji se nazivaju NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi). Lek Solezol može da se koristi i da spreči stvaranje čireva na želucu ukoliko već uzimate neki lek iz grupe NSAIL;

• Prevenciju ponovnog krvarenja nakon terapijske endoskopije primenjene radi zaustavljanja akutnog krvarenja čira na želucu ili dvanaestopalačnog creva.

Kod dece i adolescenata (uzrasta od 1-18 godina) se koristi za lečenje:

• „Gastro-ezofagealne refluksne bolesti“ (GERB). To je stanje kada se kiselina iz želuca vraća u jednjak i tako izaziva bol, zapaljenje i gorušicu.

Lek Solezol ne smete primati:

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na esomeprazol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije);

• ukoliko ste alergični na bilo koji drugi lek iz grupe inhibitora protonske pumpe (npr. pantoprazol, lansoprazol, rabeprazol, omeprazol);

• ukoliko uzimate lek koji sadrži nelfinavir (koristi se u terapiji HIV infekcije).

Lek Solezol ne smete da primate ako se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas. Ako niste sigurni, pre nego što primite ovaj lek, porazgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Solezol: • ukoliko imate teških problema sa jetrom;

• ukoliko imate teških problema sa bubrezima;

• ukoliko ste ikada imali reakciju na koži nakon primene lekova sličnih esomeprazolu za smanjenje želudačne kiseline;

• ukoliko morate da se podvrgnete specifičnim laboratorijskim analizama krvi (Hromogranin A).

Lek Solezol može da prikrije simptome drugih bolesti. Prema tome, ako Vam se dogode neki od dole navedenih simptoma pre nego što primite lek Solezol, ili pošto ga primite, odmah to recite svom lekaru:

• naglo gubite telesnu masu bez jasnog razloga i imate poteškoća sa gutanjem; • boli Vas želudac ili imate loše varenje;

• počinjete da povraćate hranu ili krv;

• imate crne stolice (stolice sa sadržajem krvi).

Primena inhibitora protonske pumpe, kao što je i lek Solezol, naročito tokom perioda dužeg od 1 godine, može dovesti do blagog povećanja rizika od preloma kuka, zgloba ruke ili kičme. Obavestite Vašeg lekara ukoliko imate osteoporozu ili ako uzimate kortikosteroide (koji mogu povećati rizik od osteoporoze).

Osip i simptomi na koži

Ukoliko primetite pojavu osip na koži, naročito na delovima kože izloženim suncu, odmah obavestite svog lekara, zbog toga što ćete možda morati da prekinete sa primenom leka esomeprazol. Zapamtite, takođe da obavezno kažete lekaru ukoliko imate bilo kakve druge simptome kao što je bol u zglobovima.

2 od 11

Ozbiljan osip na koži pojavio se kod pacijenata koji su uzimali esomeprazol (videti takođe odeljak 4). Osip može uključiti čireve na usnama, grlu, nosu, genitalijama i pojava konjunktivitisa (crvene i otečene oči). Ovi ozbiljni kožni osipovi se često javljaju nakon simptoma sličnih gripu kao što su groznica-povišena telesna temperatura, glavobolja, bol u telu. Osip može pokriti velike površine tela sa pojavom plikova i ljušćenja kože.

Ukoliko u bilo kom trenutku tokom lečenja (čak i nakon nekoliko nedelja) dobijete osip ili bilo koji od ovih simptoma na koži, prestanite da uzimate ovaj lek i odmah se obratite lekaru.

Drugi lekovi i lek Solezol

Obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru ukoliko primenjujete, do nedavno ste primenjivali ili ćete možda primenjivati bilo koje druge lekove. Ovo uključuje i lekove koji se izdaju bez recepta. Ovo je zbog toga što lek Solezol može da utiče na način na koji deluju neki lekovi, a neki lekovi mogu da deluju na lek Solezol.

Ne smete primiti lek Solezol, ukoliko uzimate lek koji sadrži nelfinavir (lek koji se koristi u terapiji HIV infekcije).

Obavestite svog lekara ili medicinsku sestru ako uzimate bilo koji od sledećih lekova: • Atazanavir (koristi se u terapiji HIV infekcije);

• Klopidogrel (koristi se za prevenciju zgrušavanja krvi);

• Ketokonazol, itrakonazol ili vorikonazol (koriste se za lečenje infekcija izazvanih gljivicama); • Erlotinib (koristi se za lečenje kancera-raka);

• Citalopram, imipramin ili klomipramin (koriste se za lečenje depresije);

• Diazepam (koristi se za lečenje anksioznosti, za opuštanje mišića i kod epilepsije);

• Fenitoin (koristi se kod epilepsije). Ukoliko uzimate fenitoin, Vaš lekar će morati da kontroliše kada počinjete i kada prestajete da uzimate lek Solezol;

• Lekove koji se koriste za razređivanje krvi, kao što je varfarin. Vaš lekar će morati da Vas kontroliše kada počinjete i kada prestajete da uzimate lek Solezol.

• Cilostazol (koristi se za lečenje „intermitentne klaudikacije“ bol u nogama prilikom hodanja, izazvan nedovoljnim dotokom krvi);

• Cisaprid (koristi se kod lošeg varenja i gorušice); • Digoksin (koristi se kod bolesti srca);

• Metotreksat (hemioterapijski lek koji se u velikim dozama koristi za lečenje raka) - ukoliko primate veliku dozu metotreksata, Vaš lekar može privremeno obustaviti terapiju lekom Solezol;

• Takrolimus (koristi se prilikom transplantacije organa); • Rifampicin (koristi se za lečenje tuberkuloze);

• Kantarion (Hypericum perforatum) (koristi se za lečenje depresije).

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primite ovaj lek.

Vaš lekar će da odluči da li tokom ovog perioda može da Vam propiše lek Solezol.

Nije poznato da li se lek Solezol izlučuje u majčino mleko. Prema tome, ako dojite, ne treba da primate lek Solezol.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Solezol ima neznatan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, ukoliko se kod Vas ispolje neželjene reakcije kao što su vrtoglavica i zamućen vid, ne treba da upravljate vozilima i rukujete mašinama.

Lek Solezol sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, to jest suštinski je "bez natrijuma".

3 od 11

Lek Solezol može da se primeni kod dece i adolescenata uzrasta od 1 do 18 godina i kod odraslih, uključujući starije osobe.

Primena kod odraslih

• Lek Solezol će primeniti lekar koji će odlučiti koja doza leka Vam je potrebna; • Uobičajena, preporučena doza iznosi 20 mg ili 40 mg jednom dnevno;

• Ukoliko imate teških problema sa jetrom, maksimalna doza je 20 mg na dan (GERB);

• Ovaj lek se primenjuje injekcijom ili infuzijom u venu. Primena leka traje najduže 30 minuta;

• Uobičajena, preporučena doza u prevenciji ponovnog krvarenja čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu je 80 mg, primenjeno tokom 30-minutne intravenske infuzije, nakon čega se primenjuje kontinuirana infuzija od 8 mg/sat date tokom 3 dana. Ukoliko imate teška oštećenja jetre, kontinuirana infuzija u dozi od 4 mg/sat primenjena tokom 3 dana je dovoljna u ovoj indikaciji.

Primena kod dece i adolescenata (uzrasta od 1 do 18 godina

• Lek Solezol će primeniti lekar koji će odlučiti koliko leka je potrebno.

• Uobičajena, preporučena doza za decu uzrasta od 1 do 11 godina iznosi 10 mg ili 20 mg jednom dnevno.

• Uobičajena, preporučena doza za decu uzrasta od 12 do 18 godina iznosi 20 mg ili 40 mg jednom dnevno.

• Ovaj lek se primenjuje injekcijom ili infuzijom u venu. Primena leka traje najduže 30 minuta.

Ako ste primili više leka Solezol nego što treba

Ako mislite da ste primili previše leka Solezol nego što treba, odmah se obratite Vašem lekaru.

Ako ste zaboravili da primite lek Solezol

Ovaj lek ćete primiti u zdravstvenoj ustanovi i primeniće ga zdravstveni radnik, tako da je malo verovatno da će doza biti zaboravljena.

Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da primate lek Solezol

Nije primenljivo. Lek se primenjuje u zdravstvenim ustanovama.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ako primetite bilo koje od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava, prestanite sa uzimanjem leka Solezol, i odmah se obratite Vašem lekaru:

• Iznenadno zviždanje u plućima pri disanju, otok usana, jezika i grla, ili celog tela, osip, gubitak svesti ili otežano gutanje (teška alergijska reakcija). Ova neželjena dejstva su veoma retka i mogu da se jave kod najviše 1 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek.

• Pojava crvenila na koži sa plikovima ili ljušćenjem. Mogu se pojaviti i jaki plikovi i krvarenje usana, očiju, usta, nosa i polnih organa. Ovo bi mogli da budu simptomi ‘Stivens-Johnson-ov sindrom’ ili ‘toksične epidermalne nekrolize toxic epidermal necrolyisis’’ ili „reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima“. Ova neželjena dejstva su veoma retka i mogu da se jave kod najviše 1 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek.

• Žuta prebojenost kože, taman urin i umor, koji mogu da budu simptomi problema sa jetrom. Ova dejstva su retka i mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek.

4 od 11

U ostala neželjena dejstva ubrajaju se:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) • glavobolja,

• dejstva na želudac ili creva: proliv (dijareja), bol u stomaku, otežano pražnjenje creva (konstipacija), nadimanje (vetrovi),

• mučnina, povraćanje,

• reakcija na mestu primene injekcije, • benigni polipi u želucu.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek) • otok stopala i skočnih zglobova,

• poremećaj sna (nesanica),

• vrtoglavica, osećaj peckanja ”trnjenje”, pospanost, • vertigo,

• problemi sa vidom, kao što je zamućen vid, • suva usta,

• poremećene vrednosti laboratorijskih parametara koji ukazuju na funkciju jetre, • osip na koži, koprivnjača i osećaj svraba,

• prelomi kuka, zgloba ruke ili kičme (ako se lek Solezol koristi u velikim dozama i tokom dužeg vremenskog perioda)

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• problemi sa krvnom slikom, kao što je smanjen broj belih krvnih zrnaca ili krvnih pločica (trombocita). To može da izazove malaksalost, stvaranje modrica i veću verovatnoću nastanka infekcije,

• Smanjenje koncentracije natrijuma u krvi. Ovo može da izazove slabost, mučninu (povraćanje) i grčeve,

• osećaj uznemirenosti, zbunjenosti ili depresije, • izmene osećaja čula ukusa,

• iznenadno žviždanje u plućima i kratak dah (bronhospazam), • zapaljenje sluzokože usta,

• gljivične infekcije u gastrointestinalnom traktu,

• problemi sa jetrom, uključujući žuticu, koja se manifestuje žutom prebojenošću kože, sluzokože i beonjača, tamnim urinom i umorom,

• opadanje kose (alopecija),

• osip na koži nakon izlaganja suncu,

• bol u zglobovima (artralgija) ili mišićima (mijalgija), • opšti osećaj slabosti i nedostatka energije,

• pojačano znojenje.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek) • promene u krvnoj slici uključujući agranulocitozu (nedostatak belih krvnih zrnaca),

• agresivnost,

• vidite, osećate ili čujete stvari koje ne postoje (halucinacije),

• teški problemi sa jetrom koji mogu da dovedu do slabosti jetre i zapaljenja mozga,

• iznenadna pojava teškog osipa ili plikova ili ljušćenja kože. Ovo stanje može biti udruženo sa groznicom, povišenom telesnom temperaturom i bolom u zglobovima (Eritema multiforme, Stivens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima),

• mišićna slabost,

• teški problemi sa bubrezima,

• povećanje dojki kod muškaraca.

5 od 11

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• Ukoliko primate lek Solezol duže od tri meseca, može doći do smanjenja koncentracije magnezijuma u krvi, što može da dovede do umora spontanog grčenja mišića, dezorijentacije, grčeva (konvulzija), vrtoglavice i ubrzanja srčanog ritma. Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, odmah se obratite svom lekaru. Mala koncentracija magnezijuma u krvi može dovesti i do smanjenja koncentracije kalijuma ili kalcijuma u krvi. Vaš lekar može odlučiti da sprovodi redovne laboratorijske analize krvi kako bi pratio koncentraciju magnezijuma u krvi.

• Zapaljenje creva, koje dovodi do proliva. • Osip, sa mogućim bolom u zglobovima.

Lek Solezol u veoma retkim slučajevima može da utiče svojim delovanjem na bela krvna zrnca i dovede do slabljenja imuniteta. Ukoliko imate infekciju praćenu simptomima kao što je povišena telesna temperatura i teško oslabljeno opšte stanje organizma, kao i simptomima lokalne infekcije kao što je bol u vratu, grlu ili ustima, ili imate otežano mokrenje, morate se posavetovati sa lekarom što pre, tako da nedostatak belih krvnih zrnaca (agranulocitoza) može da se isključi laboratorijskom analizom krvi. Veoma je važno da ovom prilikom date sve informacije o leku koji primate.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van domašaja i vidokruga dece.

Ne smete koristiti lek Solezol, posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lekar i bolnički farmaceut su odgovorni za ispravno čuvanje, korišćenje i odlaganje leka Solezol. Lek čuvati na temperaturi do 30 °C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Bočice se mogu čuvati na uobičajenoj svetlosti van kutije do 24 sata.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaženja: upotrebiti odmah.

Hemijska i fizička stabilnost nakon rekonstitucije je potvrđena u toku 12 sati na temperaturi do 30 °C. Sa mikrobiološke tačke gledišta, nakon rekonstitucije proizvod treba primeniti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi skladištenja rekonstituisanog proizvoda su odgovornost korisnika i ne bi trebalo da iznose vise od 24 sata na temperaturi od 2 °C do 8 °C, osim ukoliko se rekonstituisanje ne izvodi pod kontrolisanim i aseptičnim uslovima.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

6 od 11

Šta sadrži lek Solezol

Aktivna supstanca je esomeprazol-natrijum.

Jedna bočica praška za rastvor za injekciju/infuziju sadrži 42,5 mg esomeprazol-natrijuma, što odgovara 40 mg esomeprazola.

Pomoćne supstance su: dinatrijum-edetat i natrijum-hidroksid.

Kako izgleda lek Solezol i sadržaj pakovanja

Kolač, bele do skoro bele boje, u bezbojnoj staklenoj bočici, rastvara se pre upotrebe.

Rekonstituisani rastvor za infuziju je žute boje, potvrđeno u skladu sa Y5.

Unutrašnje pakovanje je bezbojna staklena bočica tip I od 5 mL, zatvorena čepom od brombutil gume tip I sive boje preko kojeg se nalazi aluminijumski prsten sa plastičnim poklopcem (flip-off zatvarač).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih bočica i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

RHEI LIFE DOO BEOGRAD, Beogradskog Bataljona 4, Beograd-Čukarica Proizvođač:

ANFARM HELLAS S.A., Schimatari Viotias, 61st km Nat. Rd. Athens-Lamia, Grčka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole: 000457542 2023 od 04.03.2024.

------------------------------------------------------------------------------------------------SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Solezol, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, je indikovan kod odraslih za:

• gastričnu antisekretornu terapiju kada primena leka oralnim putem nije moguća, kao kod:

- gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB) kod pacijenata sa ezofagitisom i/ili teškim simptomima refluksa,

- lečenja gastričnih ulkusa povezanih sa upotrebom NSAIL,

- sprečavanja pojave gastričnih i duodenalnih ulkusa povezanih sa terapijom NSAIL, kod pacijenata izloženih riziku

• prevenciju ponovnog krvarenja nakon terapijske endoskopije primenjene radi zaustavljanja akutnog krvarenja želudačnog ili duodenalnog ulkusa.

Lek Solezol, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, je indikovan kod dece i adolescenata uzrasta 1-18 godina za:

• gastričnu antisekretornu terapiju kada primena leka oralnim putem nije moguća, kao kod:

7 od 11

- gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB) kod pacijenata sa erozivnim refluksnim ezofagitisom i/ili teškim simptomima refluksa.

Doziranje i način primene

Doziranje

Odrasli

Gastrična antisekretorna terapija, kada oralna primena nije moguća

Pacijente koji ne mogu da uzimaju terapiju oralnim putem treba lečiti parenteralno dozom od 20-40 mg jednom dnevno. Pacijente sa refluksnim ezofagitisom treba lečiti dozom od 40 mg jednom dnevno. Pacijente koji se leče simptomatski od refluksne bolesti treba lečiti dozom od 20 mg jednom dnevno.

Za lečenje gastričnih ulkusa povezanih sa terapijom NSAIL uobičajena doza je 20 mg jednom dnevno. Za prevenciju gastričnih i duodenalnih ulkusa povezanih sa terapijom NSAIL, pacijenti izloženi riziku treba da primaju dozu od 20 mg jednom dnevno.

Uobičajeno je da intravenska terapija traje kratko i da se prelazi na oralni način primene čim to bude moguće.

Prevencija ponovnog krvarenja gastričnog i duodenalnog ulkusa

Nakon terapijske endoskopije kod akutnog krvarenja gastričnog ili duodenalnog ulkusa, primeniti dozu od 80 mg, kao bolus infuziju tokom 30 minuta, nakon toga kontinuirano primeniti intravensku infuziju 8 mg/sat tokom 3 dana (72 sata).

Nakon parenteralne terapije treba primeniti oralnu terapiju za supresiju želudačne kiseline.

Način primene

Za pripremu rekonstituisanog rastvora, videti odeljak "Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)".

Injekcija

Doza od 40 mg

5 mL rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba dati kao intravensku injekciju tokom perioda od najmanje 3 minuta.

Doza od 20 mg

2,5 mL ili polovinu rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba dati kao intravensku injekciju tokom perioda od najmanje 3 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba odbaciti.

Infuzija

Doza od 40 mg

Rekonstituisani rastvor treba dati kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta.

Doza od 20 mg

Polovinu rekonstituisanog rastvora treba davati kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba odbaciti.

Bolus doza od 80 mg

Rekonstituisani rastvor treba dati kao kontinuiranu intravensku infuziju tokom 30 minuta.

8 od 11

Doza od 8 mg/sat

Rekonstituisani rastvor treba dati kao kontinuiranu intravensku infuziju tokom perioda od 71,5 sati (podešena brzina infuzije je 8 mg/sat), (videti odeljak "Rok upotrebe" u vezi sa rokom upotrebe rekonstituisanog rastvora).

Posebne populacije pacijenata

Oštećenje funkcije bubrega

Prilagođavanje doze nije potrebno kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Zbog ograničenog iskustva sa pacijentima koji boluju od teške bubrežne insuficijencije, njih treba lečiti sa oprezom (videti odeljak "Farmakokinetički podaci" u Sažetku karakteristika leka).

Oštećenje funkcije jetre

GERB: Prilagođavanje doze nije potrebno kod pacijenata sa blago do umereno oštećenom funkcijom jetre.

Za pacijente sa teškim oštećenjem funkcije jetre, ne sme se prekoračiti dnevna doza od 20 mg leka Solezol (videti odeljak "Farmakokinetički podaci" u Sažetku karakteristika leka).

Krvarenje ulkusa: Prilagođavanje doza nije potrebno kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Za pacijente sa teškim oštećenjem funkcije jetre, nakon inicijalne bolus doze od 80 mg leka Solezol za intravensku primenu, kontinuirana intravenska infuzija u dozi od 4 mg/sat za 71,5 sati može biti dovoljna (videti odeljak "Farmakokinetički podaci" u Sažetku karakteristika leka).

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Doziranje

Deca i adolescenti uzrasta od 1- 18 godina

Gastrična antisekretorna terapija, kada oralna primena nije moguća

Pacijenti koji ne mogu da uzimaju lek oralnim putem mogu da prime parenteralnu terapiju jednom dnevno, u sklopu celokupne terapije GERB (videti doze u tabeli niže).

Trebalo bi da intravenska terapija traje što kraće i da se zameni oralnom terapijom što pre je moguće.

Preporučene intravenske doze esomeprazola

Način primene

Za pripremu rekonstituisanog rastvora, videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Injekcija

Doza od 40 mg

5 mL rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba primeniti kao intravensku injekciju u trajanju od najmanje 3 minuta.

9 od 11

Doza od 20 mg

2,5 mL ili polovinu rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba primeniti kao intravensku injekciju u trajanju od najmanje 3 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba odbaciti.

Doza od 10 mg

1,25 mL ili četvrtinu rekonstituisanog rastvora (8 mg/mL) treba primeniti kao intravensku injekciju u trajanju od najmanje 3 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba odbaciti.

Infuzija

Doza od 40 mg

Rekonstituisani rastvor treba primeniti kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta.

Doza od 20 mg

Polovinu rekonstituisanog rastvora treba primeniti kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba odbaciti.

Doza od 10 mg

Četvrtinu rekonstituisanog rastvora treba primeniti kao intravensku infuziju tokom perioda od 10-30 minuta. Neiskorišćenu količinu rastvora treba odbaciti.

Lista pomoćnih supstanci

Dinatrijum-edetat

Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH)

Inkompatibilnost

Ovaj lek se ne sme koristiti sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorenog leka: 2 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaživanja: upotrebiti odmah.

Fizička i hemijska stabilnost nakon rekonstitucije je potvrđena u toku 12 sati na temperaturi do 30 °C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, nakon rekonstitucije proizvod treba primeniti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi skladištenja rekonstituisanog proizvoda su odgovornost korisnika i ne bi trebalo da iznose vise od 24 sata na temperaturi od 2 do 8 °C, osim ukoliko se rekonstituisanje ne izvodi pod konstrolisanim i aseptičnim uslovima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Lek čuvati na temperaturi do 30 °C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Bočice se mogu čuvati na uobičajenoj svetlosti van kutije do 24 sata.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaženja videti odeljak "Rok upotrebe".

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je bezbojna staklena bočica tip I od 5 mL, zatvorena čepom od brombutil gume tip I sive boje preko kojeg se nalazi aluminijumski prsten sa plastičnim poklopcem (flip-off zatvarač).

10 od 11

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih bočica i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Uputstvo za pripremanje rastvora

Pre upotrebe, reskonstituisani rastvor treba pažljivo pregledati da nema čestica ili prebojavanja. Samo bistar rastvor se sme koristiti. Koristi se samo za jednokratnu primenu. Ako se ne upotrebi ceo rekonstituisani rastvor, svu količinu neiskorišćenog leka treba odbaciti u skladu sa lokalnim propisima.

Injekcija 40mg

Rastvor za injekciju (8 mg/mL) se priprema dodavanjem 5 mL 0,9% natrijum hlorida za intravensku upotrebu u bočicu sa esomeprazolom.

Rekonstituisani rastvor za injekcije je bistar i bezbojan do sasvim bledo žut.

Infuzija 40mg

Rastvor za infuziju se priprema rastvaranjem sadržaja jedne bočice esomeprazola doze od 40 mg u najviše 100 mL 0,9% rastvor NaCl za injekciju/infuziju.

Rekonstituisani rastvor za infuzije je bistar i bezbojan do sasvim bledo žut.

Infuzija 80 mg

Rastvor za infuziju se priprema rastvaranjem sadržaja dve bočice esomeprazola doze od 40 mg u najviše 100 mL 0,9% natrijum hlorida za intravensku upotrebu.

Rekonstituisani rastvor za infuzije je bistar i bezbojan do sasvim bledo žut.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Napomena: Ovaj tekst Uputstva za lek je ispravljen u skladu sa Rešenjem o ispravci broj: 001169044 2024 59010 003 000 515 052 04 001 od 30.04.2024.godine.

11 od 11