Vidiasin 1000mg+50mg film tableta

Lek Vidiasin je namenjen za odrasle pacijente sa dijabetes melitusom tip 2.

Lek Vidiasin je indikovan kao dopuna režimu ishrane i fizičkoj aktivnosti u cilju poboljšanja kontrole glikemije kod pacijenata kod kojih glikemija nije adekvatno kontrolisana monoterapijom maksimalnom dozom metformina koju pacijent dobro podnosi, ili kod pacijenata koji se već leče kombinacijom sitagliptina i metformina.

Lek Vidiasin je indikovan kao deo kombinovane terapije sa derivatima sulfoniluree (tj. kao deo trostruke kombinovane terapije), kao dopuna režimu ishrane i fizičkoj aktivnosti kod pacijenata kod kojih glikemija nije adekvatno kontrolisana terapijom maksimalnom dozom metformina i derivata sulfoniluree koje pacijent dobro podnosi.

Lek Vidiasin je indikovan i kao deo trostruke kombinovane terapije sa agonistima peroksizom proliferator- aktiviranih gama receptora (PPARgama) (na primer: tiazolidindion) kao dodatak režimu ishrane i fizičkoj aktivnosti kod pacijenata kod kojih glikemija nije adekvatno kontrolisana terapijom maksimalnom dozom metformina i PPARgama agoniste koje pacijent dobro podnosi.

Lek Vidiasin je, takođe, indikovan kao dodatak insulinu (tj. kao deo trostruke kombinovane terapije), a kao dopuna režimu ishrane i fizičkoj aktivnosti u cilju poboljšanja kontrole glikemije kod pacijenata kod kojih stabilna doza samo insulina i metformina ne dovodi do adekvatne kontrole glikemije.

Doziranje

Dozu antihiperglikemijske terapije lekom Vidiasin treba individualno prilagoditi svakom pacijentu na osnovu trenutnog režima, efikasnosti i podnošljivosti, ne prelazeći pritom maksimalnu preporučenu dnevnu dozu od 100 mg sitagliptina.

Odrasli sa očuvanom funkcijom bubrega (GFR≥90 mL/min)

Za pacijente sa glikemijom koja nije adekvatno kontrolisana monoterapijom maksimalnom dozom metformina koju pacijent dobro podnosi

Kod pacijenata kod kojih glikemija nije adekvatno kontrolisana samo metforminom, uobičajena početna doza treba da obezbedi sitagliptin u dozi od 50 mg dvaputa dnevno (ukupna dnevna doza 100 mg) plus doza metformina koja se već uzima.

Za pacijente koji prelaze sa istovremene primene sitagliptina i metformina

Kod pacijenata koji prelaze sa istovremene primene sitagliptina i metformina, lek Vidiasin treba započeti u dozama sitagliptina i metformina koje se već uzimaju.

Za pacijente sa glikemijom koja nije adekvatno kontrolisanom pri kombinovanoj terapiji maksimalnom dozom metformina i derivata sulfoniluree koju pacijent dobro podnosi

Dozom leka treba obezbediti sitagliptin u dozi od 50 mg dvaputa dnevno (ukupna dnevna doza 100 mg) i dozu metformina koja je slična dozi koja se već uzima. Kada se Vidiasin koristi u kombinaciji sa derivatom sulfoniluree, može biti potrebna manja doza derivata sulfoniluree kako bi se smanjio rizik od hipoglikemije (videti odeljak 4.4).

Za pacijente sa glikemijom koja nije adekvatno kontrolisana kombinovanom terapijom maksimalnom dozom metformina i PPARgama agoniste koju pacijent dobro podnosi

Dozom leka treba obezbediti sitagliptin u dozi od 50 mg dvaputa dnevno (ukupna dnevna doza 100 mg) i dozu metformina koja je slična dozi koja se već uzima.

Za pacijente sa glikemijom koja nije adekvatno kontrolisana kombinovanom terapijom insulinom i maksimalnom dozom metformina koju pacijent dobro podnosi

Dozom leka treba obezbediti sitagliptin u dozi od 50 mg dvaputa dnevno (ukupna dnevna doza 100 mg) i dozu metformina koja je slična dozi koja se već uzima. Pri upotrebi leka Vidiasin u kombinaciji sa insulinom, može biti potrebna manja doza insulina kako bi se smanjio rizik od hipoglikemije (videti odeljak 4.4).

Lek Vidiasin dostupan je u jačini od 1000 mg metformin-hidrohlorida i 50 mg sitagliptina. Za primenu manjih doza metformina, treba koristiti pojedinačne komponente zasebno, umesto kombinovane tablete.

Svi pacijenti treba da nastave da se pridržavaju preporučenog režima ishrane uz adekvatnu raspodelu unosa ugljenih hidrata u toku dana.

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega (brzina glomerularne filtracije [GFR]≥ 60mL/min).Treba proceniti GFR pre početka terapije lekovima koji sadrže metformin i najmanje jednom godišnje nakon toga. Kod pacijenata sa povećanim rizikom od dalje progresije oštećenja funkcije bubrega i kod starijih osoba, fukciju bubrega treba procenjivati češće, na primer svakih 3- 6 meseci.

Poželjno je da se maksimalna dnevna doza metformina podeli na 2-3 dnevne doze. Pre razmatranja uvođenja metformina kod pacijenata sa GFR < 60 mL̸min, treba proveriti faktore koji mogu povećati rizik od laktoacidoze (videti odeljak 4.4).

Ukoliko nije dostupna odgovarajuća jačina leka Vidiasin, potrebno je koristiti zasebno pojedinačne komponente umesto fiksne kombinacije.

Oštećenje funkcije jetre

Lek Vidiasin ne sme se koristiti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2).

Starije osobe

S obzirom na to da se metformin i sitagliptin izlučuju preko bubrega, primena leka Vidiasin kod starijih osoba mora biti sa oprezom. Neophodno je praćenje funkcije bubrega kao pomoć u prevenciji laktoacidoze povezane sa metforminom, naročito kod starijih osoba (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Pedijatrijska populacija

Lek Vidiasin ne treba primenjivati kod dece i adolescenata uzrasta od 10 do 17 godina zbog nedovoljne efikasnosti. Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2. Primena fiksne kombinacije metformin/sitagliptin nije proučavana kod pedijatrijskih pacijenata mlađih od 10 godina.

Način primene

Lek Vidiasin treba uzimati dva puta dnevno u toku obroka kako bi se smanjile gastrointestinalne neželjene reakcije povezane sa metforminom.

Lek Vidiasin je kontraindikovan kod pacijenata:

• sa preosetljivošću na aktivne supstance ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku

6.1 (videti odeljke 4.4 i 4.8);

• sa bilo kojim tipom akutne metaboličke acidoze (kao što su laktoacidoza, dijabetesna ketoacidoza);
• dijabetesnom prekomom;
• sa teškom bubrežnom insuficijencijom(GFR<30 mL̸min) (videti odeljak 4.4);
• sa akutnim stanjima koja mogu izmeniti funkciju bubrega kao što su:
• dehidratacija,
• teška infekcija,
• šok,
• intravaskularna primena kontrastnih sredstava na bazi joda (videti odeljak 4.4);
• sa akutnim ili hroničnim oboljenjem koje može izazvati hipoksiju tkiva kao što je:
• srčana insuficijencija ili insuficijencija pluća,
• skoriji infarkt miokarda,
• šok;
• sa oštećenjem funkcije jetre;
• sa akutnim trovanjem alkoholom, alkoholizmom;
• tokom dojenja.

Generalno

Lek Vidiasin ne treba da koriste pacijenti sa dijabetesom tip 1 i ne sme se koristiti za lečenje dijabetesne ketoacidoze.

Akutni pankreatitis

Primena DPP-4 inhibitora povezana je sa povećanim rizikom od pojave akutnog pankreatitisa. Pacijenti treba da budu informisani o simptomima karakterisitičnim za akutni pankreatitis: perzistentan, jak abdominalni bol. Primećeno je povlačenje pankreatitisa nakon obustavljanja terapije sitagliptinom (sa suportivnom terapijom ili bez suportivne terapije), ali su prijavljeni i vrlo retki slučajevi nekrotizirajućeg ili hemoragijskog pankreatitisa i/ili smrti. Ukoliko se sumnja na pankreatitis, treba prekinuti sa primenom leka Vidiasin i drugih lekova za koje se sumnja da bi mogli izazvati pankreatitis. Ukoliko se akutni pankreatitis dijagnostikuje, lek Vidiasin se ne sme ponovo uvesti. Oprez je neophodan kod pacijenata sa pankreatitisom u anamnezi.

Laktoacidoza

Laktoacidoza, retka, ali ozbiljna metabolička komplikacija, se najčešče javlja kod akutnog pogoršanja renalne funkcije ili kardiorespiratorne bolesti ili sepse. Akumulacija metformina se javlja kod akutnog pogoršanja funkcije bubrega i povećava rizik od laktoacidoze.

U slučaju dehidratacije (teško povraćanje, dijareja, groznica ili smanjen unos tečnosti), primenu metformina treba privremeno prekinuti i preporučuje se odlazak kod lekara.

Lekove koji mogu akutno da pogoršaju funkciju bubrega (kao što su antihipertenzivi, diuretici i NSAIL) treba uvesti sa oprezom kod pacijenata koji uzimaju metformin. Ostali faktori rizika za laktoacidozu su preterano unošenje alkohola, insuficijencija jetre, loše kontrolisan dijabetes, ketoza, produženo gladovanje i bilo koja stanja povezana sa hipoksijom, kao i istovremena upotreba lekova koji mogu izazvati laktoacidozu (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Pacijenti i/ili njihovi staratelji treba da budu informisani o riziku od laktoacidoze. Laktocidoza se karakteriše acidoznom dispnejom, bolom u abdomenu, grčevima u mišićima, astenijom i hipotermijom praćenom komom. U slučaju sumnje na opisane simptome, pacijent treba da prestane sa uzimanjem metformina i da odmah potraži pomoć lekara. Dijagnostički laboratorijski nalazi su smanjena pH vrednost krvi (< 7.35), povećana koncentracija laktata u plazmi (>5 mmol/L) i povećan anjonski procep („gap”) i odnos laktata/piruvata.

Funkcija bubrega

Treba proceniti GFR pre početka terapije i redovno nakon toga (videti odeljak 4.2). Primena leka Vidiasin je kontraindikovana kod pacijenata sa GFR < 30 mL/min i treba je privremeno obustaviti tokom stanja koja imaju potencijal da izmene funkciju bubrega (videti odeljak 4.3).

Hipoglikemija

Pacijenti koji uzimaju lek Vidiasin u kombinaciji sa derivatima sulfoniluree ili sa insulinom mogu biti izloženi riziku od hipoglikemije. Zbog toga može biti potrebno smanjenje doze derivata sulfoniluree ili insulina.

Reakcije preosetljivosti

Postmarketinški su prijavljene ozbiljne reakcije preosetljivosti kod pacijenata lečenih sitagliptinom. Te reakcije obuhvataju anafilaksu, angioedem i eksfolijativna stanja kože uključujući i Stevens-Johnson-ov sindrom. Ove reakcije su se javile u prva 3 meseca po uvođenju terapije sitagliptinom, pri čemu su se neke reakcije javile posle prve doze. Ukoliko se sumnja na reakciju preosetljivosti, uzimanje leka Vidiasin bi trebalo prekinuti, trebalo bi izvršiti procenu drugih potencijalnih uzroka ove reakcije i trebalo bi uvesti alternativnu terapiju za dijabetes (videti odeljak 4.8).

Bulozni pemfigoid

Prijavljeni su postmarketinški izveštaji o buloznom pemfigoidu kod pacijenata koji uzimaju inhibitore DPP-4 uključujući sitagliptin. Ukoliko se sumnja na bulozni pemfigoid, treba prekinuti sa primenom leka Vidiasin.

Hirurška intervencija

Upotreba leka Vidiasin se mora prekinuti tokom hirurške intervencije koja se radi u opštoj, spinalnoj ili epiduralnoj anesteziji. Terapija se može nastaviti, ali ne pre isteka 48 sati nakon intervencije ili povratka oralne ishrane i to tek nakon što se ponovo proceni funkcija bubrega i konstatuje se da je stabilna.

Primena kontrastnog sredstva na bazi joda

Intravaskularna primena kontrastnog sredstva na bazi joda može dovesti do nefropatije indukovane kontrastom, što dovodi do akumulacije metformina i povećanog rizika od laktoacidoze. Upotrebu leka Vidiasin treba prekinuti, pre ili tokom procedure snimanja i ne uvoditi ga dok ne prođe najmanje 48 sati, i tek nakon što se ponovo proceni funkcija bubrega i konstatuje se da je stabilna (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Promena kliničkog statusa kod pacijenata sa ranije kontrolisanim dijabetesom tip 2

Kod pacijenta sa dijabetesom tip 2 koji je ranije bio dobro kontrolisan lekom Vidiasin i kod koga su se razvile atipične laboratorijske vrednosti ili kliničko oboljenje (naročito neodređena ili nedovoljno defininsana bolest) treba odmah izvršiti procenu radi otkrivanja znakova ketoacidoze ili laktoacidoze. Procena treba da obuhvati određivanje koncentracije elektrolita i ketona u serumu, koncentracije šećera u krvi i ukoliko je indikovano, pH vrednost krvi, koncentracije laktata, piruvata i metformina. Ukoliko se javi acidoza u bilo kom obliku, treba odmah prekinuti terapiju i uvesti druge odgovarajuće korektivne mere.

Natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po tableti, tj. suštinski je “bez natrijuma”.

Istovremena primena više doza sitagliptina (50 mg dva puta dnevno) i metformina (1000 mg dva puta dnevno) nije značajno izmenila farmakokinetiku ni sitagliptina ni metformina kod pacijenata sa dijabetesom tip 2.

Nisu sprovođene farmakokinetičke studije interakcije sa fiksnom kombinacijom metformin/sitagliptin. Međutim, takva ispitivanja su vršena sa pojedinačnim aktivnim supstancama, sitagliptinom i metforminom.

Istovremena upotreba se ne preporučuje

Alkohol

Trovanje alkoholom je povezano sa povećanim rizikom od laktoacidoze, naročito u slučaju gladovanja, malnutricije ili oštećenja funkcije jetre.

Kontrastna sredstva na bazi joda

Terapija lekom Vidiasin se mora prekinuti pre ili u vreme procedure snimanja i ne započinjati je ponovo pre isteka najmanje 48 sati, i tek nakon što se ponovo proceni funkcija bubrega i konstatuje se da je stabilna (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Kombinacije koje pri upotrebi zahtevaju mere opreza

Pojedini lekovi mogu nepovoljno da utiču na funkciju bubrega, što može da poveća rizik od laktoacidoze, npr. lekovi iz grupe NSAIL, uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze (COX) II, ACE inhibitori, antagonisti receptora angiotenzin II i diuretici, posebno diuretici Henleove petlje. Kada se započinje terapija ovim lekovima ili se koriste u kombinaciji sa metforminom, potrebno je pažljivo praćenje funkcije bubrega.

Istovremena upotreba lekova koji interferiraju sa zajedničkim tubularnim transportnim sistemima u bubrezima koji učestvuju u renalnoj eliminaciji metformina (npr. inhibitori transportera organskih katjona-2 [engl. organic cationic transporter-2, OCT2]/transportera za istiskivanje više lekova i toksina [engl. multidrug and toxin extrusion, MATE] kao što su ranolazin, vandetanib, dolutegravir i cimetidin) može

povećati sistemsku izloženost metforminu i rizik od laktoacidoze. Razmotrite koristi i rizike istovremene primene. Kada se takvi lekovi primenjuju istovremeno, potrebno je razmotriti pažljivo praćenje kontrole glikemije, prilagođavanje doze unutar preporučenog režima doziranja i izmene u lečenju dijabetesa.

Glukokortikoidi (koji se daju sistemskim i lokalnim putevima), beta-2-agonisti i diuretici imaju svojstveno hiperglikemijsko dejstvo. O tome treba informisati pacijenta i treba češće vršiti kontrolu koncentracije glukoze u krvi, naročito na početku terapije tim lekovima. Ukoliko je potrebno, dozu antihiperglikemijskog leka treba korigovati u toku terapije drugim lekom i pri njegovom ukidanju.

ACE inhibitori mogu smanjiti koncentraciju glukoze u krvi. Ukoliko je neophodno, u toku terapije drugim lekom i po njegovom ukidanju treba korigovati dozu antihiperglikemijskog leka.

Uticaj drugih lekova na sitagliptin

In vitro i klinički podaci navedeni u nastavku ukazuju na mali rizik od klinički značajnih interakcija pri istovremenoj primeni drugih lekova.

Studije in vitro pokazale su da je CYP3A4 primarni enzim odgovoran za ograničen metabolizam sitagliptina, uz pomoć CYP2C8. Metabolizam, uključujući i onaj preko CYP3A4, igra malu ulogu u klirensu sitagliptina kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega. Metabolizam može igrati značajniju ulogu u eliminaciji sitagliptina u slučaju teškog oštećenja funkcije bubrega ili završnog stadijuma renalne bolesti (engl. end- stage renal disease, ESRD). Zato je moguće da snažni inhibitori CYP3A4 (npr. ketokonazol, itrakonazol, ritonavir, klaritromicin) mogu da izmene farmakokinetiku sitagliptina kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ili ESRD. Efekti snažnih inhibitora CYP3A4 u slučaju oštećenja funkcije bubrega nisu procenjeni u kliničkom ispitivanju.

In vitro studije prenosa leka pokazale su da je sitagliptin supstrat p-glikoproteina i organskog anjonskog transportera-3 (OAT3). Transport sitagliptina posredovan OAT3 je inhibiran in vitro probenecidom, iako se smatra da je rizik od klinički značajnih interakcija mali. Istovremena primena inhibitora OAT3 nije procenjivana in vivo.

Ciklosporin: Urađena je studija u cilju procene dejstva ciklosporina, snažnog inhibitora p-glikoproteina, na farmakokinetiku sitagliptina. Istovremena primena jedne oralne doze sitagliptina od 100 mg i jedne oralne doze ciklosporina od 600 mg povećala je PIK sitagliptina za oko 29% i Cmax sitagliptina za približno 68%. Smatralo se da ove promene u farmakokinetici sitagliptina nisu od kliničkog značaja. Renalni klirens sitagliptina nije bio značajno izmenjen. Prema tome, značajne interakcije sa drugim inhibitorima p- glikoproteina se ne očekuju.

Uticaj sitagliptina na druge lekove

Digoksin: Sitagliptin je imao mali uticaj na koncentracije digoksina u plazmi. Nakon primene 0,25 mg digoksina istovremeno sa 100 mg sitagliptina dnevno tokom 10 dana, PIK digoksina u plazmi se prosečno povećao za 11%, a Cmax za 18%. Ne preporučuje se prilagođavanje doze digoksina. Međutim, kada se istovremeno primenjuju sitagliptin i digoksin, treba pratiti stanje pacijenata sa rizikom od toksičnosti digoksina.

Podaci dobijeni in vitro ukazuju da sitagliptin ne inhibira niti indukuje izoenzime CYP450. Sitagliptin u kliničkim studijama nije značajno izmenio farmakokinetiku metformina, gliburida, simvastatina, rosiglitazona, varfarina ili oralnih kontraceptiva, pružajući in vivo dokaz o maloj sklonosti ka izazivanju interakcija sa supstratima CYP3A4, CYP2C8, CYP2C9 i organskim katjonskim transporterom (OCT). Sitagliptin može biti blagi inhibitor p-glikoproteina in vivo.

Trudnoća

Nema odgovarajućih podataka o upotrebi sitaglitpina kod trudnica. Studije sprovedene na životinjama pokazale su reproduktivnu toksičnost pri primeni velikih doza sitagliptina (videti odeljak 5.3).

Ograničeni podaci ukazuju da upotreba metformina kod trudnica nije povezana sa povećanim rizikom od kongenitalnih malformacija. Ispitivanja sprovedena na životinjama sa metforminom ne ukazuju na štetne efekte koji se odnose na trudnoću, razvoj embriona i fetusa, porođaj i postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3).

Lek Vidiasin ne treba koristiti u toku trudnoće. Ukoliko pacijentkinja želi da zatrudni ili ako dođe do trudnoće, treba prekinuti terapiju i što pre pacijenta prebaciti na insulinsku terapiju.

Dojenje

Ispitivanja primene kombinacije aktivnih supstanci ovog leka nisu vršena na životinjama u periodu laktacije. U studijama spovedenim sa pojedinačnim aktivnim supstancama, pokazano je da se i sitagliptin i metformin izlučuju u mleko pacova. Metformin se u malim količinama izlučuje u majčino mleko kod ljudi. Nije poznato da li se sitagliptin izlučuje u majčino mleko kod ljudi. Lek Vidiasin se, zbog toga, ne sme koristiti kod žena tokom dojenja (videti odeljak 4.3).

Plodnost

Podaci dobijeni iz studija sprovedenih na životinjama ne ukazuju da lečenje sitagliptinom utiče na plodnost kod mužjaka i ženki. Podaci koji se odnose na ljude nisu dostupni.

Lek Vidiasin nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama, ali treba uzeti u obzir da su zabeleženi slučajevi vrtoglavice i pospanosti.

Osim toga, pacijente treba upozoriti na rizik od hipoglikemije kada se lek Vidiasin koristi u kombinaciji sa derivatima sulfoniluree ili sa insulinom.

Sažetak bezbednosnog profila

Nisu sprovedena terapijska klinička ispitivanja kombinacije metformin/sitagliptin u tabletama, ali je utvrđena bioekvivalencija kombinacije metformin/sitagliptin i istovremeno primenjenog sitagliptina i metformina (videti odeljak 5.2). Prijavljene su ozbiljne neželjene reakcije, uključujući pankreatitis i reakcije preosetljivosti. Prijavljena je hipoglikemija u kombinaciji sa derivatima sulfoniluree (13,8%) i insulinom (10,9%).

Metformin i sitagliptin

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije su navedene u nastavku na osnovu preporučene terminologije MedDRA, prema klasama sistema organa i apsolutnoj učestalosti (Tabela 1). Učestalosti se definišu kao: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000) i nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Tabela 1: Učestalost neželjenih reakcija utvrđena u placebom-kontrolisanim kliničkim ispitivanjima samih sitagliptina i metformina i u periodu nakon stavljanja leka u promet

*Neželjene reakcije su uočene u nakon stavljanja leka u promet.

†Videti odeljak 4.4.

‡Videti u nastavku teksta „TECOS kardiovaskularna studija bezbednosti”

Opis odabranih neželjenih reakcija

Neke neželjene reakcije su uočene češće u studijama u kojima su sitagliptin i metformin primenjivani u kombinaciji sa drugim lekovima za lečenje dijabetesa nego u studijama u kojima su primenjivani samo sitagliptin i metformin. To je uključivalo hipoglikemiju (učestalost veoma česta sa derivatima sulfoniluree ili insulinom), konstipaciju (često sa derivatima sulfoniluree), periferni edem (često sa pioglitazonom), i glavobolju i suva usta (povremeno sa insulinom).

Metformin

Gastrointestinalni simptomi su prijavljivani veoma često u kliničkim studijama i nakon stavljanja metformina u promet. Gastrointestinalni simptomi kao što su mučnina, povraćanje, dijareja, abdominalni bol i gubitak apetita javljaju se najčešće na početku terapije i povlače se spontano u većini slučajeva. Dodatne neželjene reakcije povezane sa primenom metformina uključuju metalni ukus (često), laktoacidozu, poremećaj funkcije jetre, hepatitis, urtikariju, eritem i pruritus (veoma retko). Dugotrajna terapija sa metforminom se dovodi u vezu sa smanjenjem resorpcije vitamina B12, što može veoma retko dovesti do klinički značajnog nedostatka vitamina B12 (npr. megaloblastna anemija).

Kategorije učestalosti zasnovane su na podacima koji se nalaze u Sažetku karakteristika leka za metformin koji je na raspolaganju u Evropskoj Uniji.

Sitagliptin

U ispitivanjima sitagliptina primenjenog u vidu monoterapije u dozi od 100 mg jednom dnevno, u poređenju sa placebom, prijavljene neželjene reakcije bile su glavobolja, hipoglikemija, konstipacija i vrtoglavica.

Među ovim pacijentima, kod 5% su zabeležene neželjene reakcije koje su uključivale infekcije gornjeg respiratornog trakta i nazofaringitis, bez obzira da li su bile povezane sa primenom ispitivanog leka ili ne,. Pored toga, osteoartritis i bol u ekstremitetima zabeleženi su sa povremenom učestalošću (kod pacijenata koji su primali sitagliptin učestalost je bila veća za > 0,5 %, nego u kontrolnoj grupi).

Pedijatrijska populacija

U kliničkim ispitivanjima kombinacije metformin/sitagliptin sprovedenim kod pedijatrijskih pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 uzrasta od 10 do 17 godina, profil neželjenih reakcija je generalno bio uporediv sa onim zabeleženim kod odraslih. Kod pedijatrijskih pacijenata, terapija sitagliptinom je bila povezana sa povećanim rizikom od hipoglikemije, nezavisno od toga da li su primali insulin kao osnovnu terapiju ili ne.

TECOS kardiovaskularna studija bezbednosti

Studija ispitivanja kardiovaskularnih ishoda kod primene sitagliptina (engl. Trial Evaluating Cardiovascular Outcomes with Sitagliptin, TECOS) uključivala je 7332 pacijenta lečena sitagliptinom u dozi od 100 mg dnevno (ili 50 mg dnevno ako je početna procenjena brzina glomerularne filtracije filtracije (engl. estimated glomerulat filtration rate, eGFR) bila ≥ 30 i < 50 mL/min/1,73 m2) i 7339 pacijenata koji su primali placebo u populaciji pacijenata predviđenoj za lečenje. Obe terapije su bile dodate standardnoj terapiji u cilju postizanja regionalnih standardnih vrednosti HbA1c i faktora kardiovaskularnog (KV) rizika. Ukupna incidenca ozbiljnih neželjenih efekata kod pacijenata lečenih sitagliptinom bila je slična kao kod pacijenata koji su primali placebo.

U populaciji pacijenata predviđenoj za lečenje, incidenca teške hipoglikemije kod pacijenata koji su na početku ispitivanja primenjivali insulin i/ili derivate sulfoniluree iznosila je 2,7% kod pacijenata lečenih sitagliptinom i 2,5% kod pacijenata koji su primali placebo. Incidenca teške hipoglikemije kod pacijenata koji nisu primenjivali insulin i/ili derivate sulfoniluree na početku ispitivanja iznosila je 1,0% kod pacijenata lečenih sitagliptinom i 0,7% kod pacijenata koji su primali placebo. Incidenca nezavisno potvrđenih događaja pankreatitisa iznosila je 0,3% kod pacijenata lečenih sitagliptinom i 0,2% kod pacijenata koji su primali placebo.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: + 381 (0)11 39 51 131

website:www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Tokom kontrolisanih kliničkih studija sprovedenih kod zdravih ispitanika, primenjivane su pojedinačne doze sitagliptina do 800 mg. U jednoj studiji, pri primeni doze od 800 mg sitagliptina je primećeno minimalno povećanje QTc intervala, za koje se smatra da nije klinički relevantno. U kliničkim studijama nema iskustva sa dozama preko 800 mg. U ispitivanjima više doza faze I, nisu primećene dozno-zavisne neželjene reakcije sitagliptina pri primeni doza do 600 mg/dan tokom najduže 10 dana i doza do 400 mg/dan tokom najduže 28 dana.

Predoziranje velikim dozama metformina (ili već postojeći rizici od laktoacidoze) može dovesti do laktoacidoze koja predstavlja hitan medicinski slučaj i mora se lečiti u bolnici. Najefikasniji način odstranjivanja laktata i metformina jeste hemodijaliza.

U kliničkim studijama, hemodijalizom u trajanju od 3-4 sata je odstranjeno oko 13,5% doze leka. Može se razmotriti produžena dijaliza ukoliko je klinički opravdano. Nije poznato da li se sitagliptin može odstraniti peritonealnom dijalizom.

U slučaju predoziranja treba preduzeti uobičajene suportivne mere, odnosno ukloniti neresorbovan materijal iz gastroitestinalnog trakta, uvesti kliničko praćenje (uključujući i EKG) i po potrebi suportivnu terapiju.

Farmakoterapijska grupa: lekovi koji se upotrebljavaju u dijabetesu (antidijabetici); kombinacije lekova koji snižavaju glukozu u krvi za oralnu primenu.

ATC šifra: A10BD07

Lek Vidiasin je kombinacija dva antihiperglikemijska leka sa komplementarnim mehanizmima dejstva u cilju poboljšanja kontrole glikemije kod pacijenata sa dijabetesom tip 2: metformin hidrohlorid, lek iz klase bigvanida i sitagliptin-fosfat, inhibitor dipeptidil peptidaze-4 (DPP-4).

Metformin

Mehanizam dejstva

Metformin je bigvanidin sa antihiperglikemijskim dejstvom koji snižava i bazalnu i postprandijalnu koncentraciju glukoze u plazmi. On ne stimuliše lučenje insulina i zato ne izaziva hipoglikemiju.

Metformin može da deluje preko tri mehanizma:

• smanjenjem proizvodnje glukoze u jetri putem inhibicije glukoneogeneze i glikogenolize;
• u mišićima, umerenim povećanjem osetljivosti na insulin, poboljšavajući periferno preuzimanje i korišćenje glukoze;
• odlaganjem intenstinalne resorpcije glukoze.

Metformin stimuliše intracelularnu sintezu glikogena delovanjem na glikogen sintazu. Metformin povećava transportni kapacitet specifičnih tipova membranskih transportera glukoze (GLUT-1 i GLUT-4).

Klinička efikasnost i bezbednost

Kod ljudi, nezavisno od njegovog uticaja na glikemiju, metformin ima povoljna dejstva na metabolizam lipida. U kontrolisanim kliničkim studijama srednjeg ili dugog trajanja pri terapijskim dozama, pokazalo se da metformin snižava vrednost ukupnog holesterola, LDL holesterola i vrednost triglicerida.

Prospektivnom randomizovanom (UKPDS) studijom utvrđena je dugoročna korist od intenzivne kontrole glukoze u krvi kod pacijenata sa dijabetesom tip 2. Analiza rezultata pacijenata sa prekomernom telesnom masom lečenih metforminom nakon što režim ishrane samostalno nije dala rezultate, pokazala je:

• značajno smanjenje apsolutnog rizika svih komplikacija povezanih sa dijabetesom kod grupe koja je dobijala metformin (29,8 događaja/1000 pacijent-godina) u odnosu na grupu koja je bila samo na posebnom režimu ishrane (43,3 događaja/1000 pacijent-godina), p=0,0023, i u odnosu na objedinjene podatke grupa u kojima su ispitanici primenjivali ili derivate sulfoniluree ili insulin kao monoterapiju (40,1 događaj/1000 pacijent-godina), p=0,0034
• značajno smanjenje apsolutnog rizika od mortaliteta povezanog sa dijabetesom: metformin (7,5 događaja/1000 pacijent-godina), samo režim ishrane (12,7 događaja/1000 pacijent-godina), p=0,017
• značajno smanjenje apsolutnog rizika od ukupnog mortaliteta: metformin (13,5 događaja/1000 pacijent-godina) u odnosu na primenu samo režima ishrane (20,6 događaja/1000 pacijent-godina) (p=0,011) i u odnosu na objedinjene podatke grupa u kojima su ispitanici primenjivali ili derivate sulfoniluree ili insulin kao monoterapiju (18,9 događaja/1000 pacijent-godina) (p=0,021)
• značajno smanjenje apsolutnog rizika od infarkta miokarda: metformin (11 događaja/1000 pacijent- godina), samo režim ishrane (18 događaja/1000 pacijent-godina) (p=0,01).

Sitagliptin

Mehanizam dejstva

Sitagliptin-fosfat predstavlja oralno aktivan, snažan i visoko selektivan inhibitor enzima dipeptidil peptidaze- 4 (DPP-4) za lečenje dijabetesa tip 2. DPP-4 inhibitori su klasa lekova koji deluju kao pojačivači inkretina. Inhibiranjem enzima DPP-4, sitagliptin povećava vrednosti dva poznata aktivna hormona inkretina, glukagon sličnog peptida 1 (engl. glucagon –like peptide-1, GLP-1) i insulinotropnog polipeptida zavisnog od glukoze (. glucose-dependent insulinotropic polypeptide, GIP). Inkretini su deo endogenog sistema uključenog u fiziološku regulaciju homeostaze glukoze. Kada su koncentracije glukoze u krvi u fiziološkim granicama ili povećane, GLP-1 i GIP povećavaju sintezu insulina i njegovo oslobađanje iz beta ćelija pankreasa. GLP-1 takođe smanjuje i sekreciju glukagona iz alfa ćelija pankreasa, što dovodi do smanjene proizvodnje glukoze u jetri. Kada je koncentracija glukoze u krvi mala, ne pojačava se oslobađanje insulina i ne sprečava se sekrecija glukagona. Sitagliptin je snažan i veoma selektivan inhibitor enzima DPP-4 i u terapijskim koncentracijama ne inhibira srodne enzime DPP-8 ili DPP-9. Sitagliptin se po hemijskoj strukturi i farmakološkom dejstvu razlikuje od analoga GLP-1, insulina, derivata sulfoniluree ili meglitinida, bigvanida, agonista gama receptora aktiviranog proliferatorom peroksizoma (PPARgama), inhibitora alfa-glukozidaze i analoga amilina.

U dvodnevnom ispitivanju sprovedenom kod zdravih osoba, samostalno primenjen sitagliptin povećao je koncentracije aktivnog GLP-1, dok je samostalno primenjen metformin povećao koncentracije aktivnog i ukupnog GLP-1u sličnoj meri.

Istovremena primena sitagliptina i metformina pokazala je zbirni efekat na koncentracije aktivnog GLP-1. Sitagliptin, ali ne i metformin, je povećao koncentracije aktivnog GIP.

Klinička efikasnost i bezbednost

Uopšteno, sitagliptin je poboljšao kontrolu glikemije kada se koristio kao monoterapija ili u kombinovanoj terapiji kod odraslih pacijenata sa dijabetesom tip 2.

Sitagliptin je kao monoterapija u kliničkim ispitivanjima poboljšao kontrolu glikemije uz znatno smanjenje hemoglobina A1c (HbA1c) i na tašte i postprandijalne koncentracije glukoze. Smanjenje koncentracije glukoze na tašte u plazmi (engl. fasting plasma glucose, FPG) uočeno je 3. nedelje, u prvoj vremenskoj tački u kojoj je merena FPG. Incidenca hipoglikemije uočena kod pacijenata lečenih sitagliptinom bila je slična kao i kod pacijenata koji su uzimali placebo. Nije bilo povećanja telesne mase uz terapiju sitagliptinom u odnosu na početne vrednosti. Uočeno je poboljšanje surogat pokazatelja funkcije beta ćelija, uključujući i procenu modela homeostaze beta (engl. Homeostasis Model Assessment-β,HOMA-β), odnosa proinsulina i insulina, i izmerenih odgovora beta ćelija na osnovu često uzimanih uzoraka za ispitivanje podnošljivosti obroka.

Ispitivanje sitagliptina u kombinaciji sa metforminom

U 24-nedeljnoj placebo kontrolisanoj kliničkoj studiji u cilju procene efikasnosti i bezbednosti dodatka sitagliptina u dozi od 100 mg jednom dnevno postojećoj terapiji metforminom, sitagliptin je omogućio znatno poboljšanje glikemijskih parametara u odnosu na placebo. Promena početnih vrednosti telesne mase kod pacijenata lečenih sitagliptinom bila je slična kao i kod pacijenata iz placebo grupe. U ovoj studiji

prijavljena je slična incidenca hipoglikemije kod pacijenata lečenih sitagliptinom i kod pacijenata koji su primali placebo.

U 24-nedeljnoj placebo kontrolisanoj faktorijalnoj studiji inicijalne terapije sitagliptin u dozi od 50 mg dva puta dnevno u kombinaciji sa metforminom (u dozi od 500 mg ili 1000 mg dva puta dnevno) doveo je do znatnog poboljšanja glikemijskih parametara u odnosu na monoterapiju svakim od tih lekova. Smanjenje telesne mase kod kombinacije sitagliptina i metformina bilo je slično kao i ono uočeno kod metformina kao monoterapije ili placebo grupe. Kod pacijenata lečenih sitagliptinom kao monoterapijom nije bilo promene u odnosu na početne vrednosti. Incidenca hipoglikemije bila je slična u svim terapijskim grupama.

Ispitivanje sitagliptina u kombinaciji sa metforminom i sulfonilureom

Osmišljena je 24-nedeljna placebo kontrolisana studija u cilju procene efikasnosti i bezbednosti sitagliptina (u dozi od 100 mg jednom dnevno) dodatog glimepiridu (kao monoterapiji ili u kombinaciji sa metforminom). Dodavanjem sitagliptina glimepiridu i metforminu omogućeno je znatno poboljšanje glikemijskih parametara. Pacijenti lečeni sitagliptinom imali su umereno povećanje telesne mase (+1,1 kg) u odnosu na pacijente koji su dobijali placebo.

Ispitivanje sitagliptina u kombinaciji sa metforminom i PPARgama agonistom

26-nedeljna placebom kontrolisana studija je osmišljena sa ciljem da se proceni efikasnost i bezbednost sitagliptina (u dozi od 100 mg jednom dnevno) kada se dodaje kombinaciji pioglitazona i metformina. Dodavanje sitagliptina kombinaciji pioglitazon i metformin dovelo je do značajnog poboljšanja glikemijskih parametara. Promena telesne mase u odnosu na početnu bila je slična kod pacijenata lečenih sitagliptinom u odnosu na placebo. Učestalost hipoglikemije takođe je bila slična kod pacijenata lečenih sitagliptinom u odnosu na placebo.

Ispitivanje sitagliptina u kombinaciji sa metforminom i insulinom

Osmišljena je 24-nedeljna placebo kontrolisana studija sa ciljem da se proceni efikasnost i bezbednost sitagliptina (u dozi od 100 mg jednom dnevno) dodatog insulinu (u stabilnoj dozi za period on najmanje 10 nedelja) sa ili bez metformina (najmanje 1500 mg). Kod pacijenata koji su primali fiksnu mešavinu insulina ("pre-mixed"), srednja dnevna doza je bila 70,9 jedinica/dnevno. Kod pacijenata koji nisu primali fiksnu mešavinu insulina ("non-pre-mixed"), već su primali srednjedelujući ili dugodelujući insulin, srednja dnevna doza je bila 44,3 jedinica/dnevno. Podaci dobijeni od 73% pacijenata koji su uzimali i metformin prikazani su u Tabeli 2. Dodavanjem sitagliptina terapiji insulinom omogućeno je znatno poboljšanje glikemijskih parametara. Promena telesne mase u odnosu na početnu bila je slična u obe grupe.

Tabela 2: Rezultati HbA1c u placebo-kontrolisanim studijama kombinovane terapije sitagliptina i metformina*

* Analiza podataka svih lečenih pacijenata (intention-to-treat analysis).

† Vrednost najmanjih srednjih kvadrata korigovana za status antihiperglikemijske terapije i početnu vrednost.

‡ p < 0,001 u odnosu na placebo ili placebo + kombinovana terapija.

% HbA1c (%) u 24. nedelji

¶ HbA1c (%) u i 26. nedelji

§ Vrednosti najmanjih srednjih kvadrata prilagođenih s obzirom na primenu insulina pri 1. poseti ("pre-mixed" prema "non-pre- mixed" [srednjedelujući ili dugodelujući insulin]), i vrednosti na početku terapije.

U 52-nedeljnoj studiji koja je upoređivala efikasnost i bezbednost dodavanja sitagliptina u dozi od 100 mg jednom dnevno ili glipizida (derivata sulfoniluree) kod pacijenata sa neadekvatnom kontrolom glikemije koji su bili na monoterapiji metforminom, efekat sitagliptina u smanjivanju HbA1c bio je sličan glipizidu (-0,7% srednje promene u odnosu na početne vrednosti u 52. nedelji, uz početni HbA1c od približno 7,5% u obe grupe). Prosečna doza glipizida koja se koristila u kontrolnoj grupi za upoređivanje iznosila je 10 mg na dan, a oko 40% pacijenata je u toku čitave studije zahtevalo dozu glipizida ≤ 5 mg na dan. Međutim, više pacijenata je prekinulo terapiju usled neefikasnosti u grupi na terapiji sitagliptinom nego u grupi na terapiji glipizidom. Pacijenti lečeni sitagliptinom pokazivali su znatno smanjenje srednje vrednosti telesne mase u odnosu na početne vrednosti (-1,5 kg) u odnosu na značajno povećanje telesne mase kod pacijenata koji su dobijali glipizid (+1,1 kg). Primenom sitagliptina u ovoj studiji poboljšan je odnos proinsulina i insulina, marker efikasnosti sinteze i oslobađanja insulina, a pogoršan primenom glipizida. Incidenca hipoglikemije u grupi sa sitagliptinom (4,9%) bila je znatno manja u odnosu na incidencu hipoglikemije u grupi sa glipizidom (32,0%).

24-nedeljno placebom kontrolisano ispitivanje, koje je uključivalo 660 pacijenata, osmišljeno je kako bi se procenila efikasnost kroz „uštedu“ insulina i bezbednost primene sitagliptina (u dozi od 100 mg jednom dnevno) kada je korišćen kao dodatak terapiji insulin glarginom, sa metforminom ili bez metformina (najmanja doza 1500 mg) u toku intenziviranja insulinske terapije. Među pacijentima koji su uzimali metformin, početna vrednost HbA1c bila je 8,70%, a početna doza insulina 37 jedinica/dnevno. Pacijentima je data instrukcija da titriraju dozu insulin glargina na osnovu koncentracije glukoze natašte, određene u uzorku krvi iz prsta. Među pacijentima koji su primali metformin, u 24. nedelji, povećanje dnevne doze insulina bilo je 19 jedinica/dnevno kod pacijenata na terapiji sitagliptinom i 24 jedinice/dnevno kod pacijenata koji su dobijali placebo. Smanjenje vrednosti HbA1c kod pacijenata na terapiji sitagliptinom, metforminom i insulinom bilo je -1,35% u poređenju sa -0,90% kod pacijenata na terapiji placebom, metforminom i insulinom, razlika od -0,45% [95%CI: -0,62, -0.29]. Učestalost pojave hipoglikemije bila je 24,9% kod pacijenata na terapiji sitagliptinom, metforminom i insulinom i 37,8% kod pacijenata na terapiji placebom, metforminom i insulinom. Razlika je uglavnom posledica većeg procenta pacijenata u placebo grupi koji su doživeli tri ili više epizoda hipoglikemije (9,1 prema 19,8%). Nema razlike u učestalosti pojave teških hipoglikemija.

Studija TECOS je bila randomizovana studija u kojoj je učestvovao 14671 pacijent, koji pripadaju populaciji pacijenata predviđenoj za lečenje (engl. intention-to-treat), sa vrednostima HbA1c od ≥ 6,5 do 8,0% i potvrđenom KV bolešću, raspoređenih tako da su primali sitagliptin (7332) u dozi od 100 mg dnevno(ili 50 mg dnevno ako je početni eGFR bio ≥ 30 i < 50 mL/min/1,73 m2) ili placebo (7339) kao dodatak standardnoj terapiji za postizanje standardnih regionalnih vrednosti HbA1c i faktora KV rizika. U studiju nisu bili uključeni pacijenti kojima je eGFR bio < 30 mL/min/1,73 m2. Ispitivana populacija uključivala je

2004 pacijenta starosti od ≥ 75 godina i 3324 pacijenta sa oštećenjem funkcije bubrega (eGFR < 60 mL/min/1,73 m2).

Tokom studije, ukupna procenjena srednja razlika (SD) nivoa HbA1c između grupe lečene sitagliptinom i one koja je primala placebo iznosila je 0,29% (0,01), 95% CI (-0,32; -0,27); p < 0,001.

Primarni kardiovaskularni parametar praćenja ispitivanja predstavljao je kombinaciju prvog potvrđenog događaja smrti zbog kardiovaskularnog uzroka, infarkta miokarda bez smrtnog ishoda, moždanog udara bez smrtnog ishoda ili hospitalizacije zbog nestabilne angine. Sekundarni kardiovaskularni parametar praćenja ispitivanja obuhvatao je prvi potvrđen smrtni ishod zbog kardiovaskularnog uzroka, infarkt miokarda bez smrtnog ishoda ili moždani udar bez smrtnog ishoda; prva pojava pojedinih događaja primarnog parametra praćenja ispitivanja; smrt zbog bilo kog uzroka; hospitalizaciju zbog kongestivne srčane insuficijencije.

Uz medijanu praćenja od 3 godine, sitagliptin kao dodatak uobičajenom lečenju nije povećao rizik od značajnih štetnih kardiovaskularnih događaja niti rizik od hospitalizacije zbog srčane insuficijencije kod pacijenata sa dijabetesom tip 2 u poređenju sa standardnim lečenjem bez sitagliptina (Tabela 3).

Tabela 3. Stope objedinjenih kardiovaskularnih ishoda i ključnih sekundarnih ishoda

* Stopa incidence na 100 pacijent-godina izračunava se kao 100 × (ukupan broj pacijenata koji imaju ≥ 1 događaja tokom izabranog perioda izloženosti po ukupnom broju pacijent-godina praćenja).

† Zasnivano na Cox-ovom modelu stratificiranom prema regijama. Za kombinovani parametar praćenja, p-vrednosti odgovaraju ispitivanju neinferiornosti kojim se želi dokazati da je hazard ratio manji od 1,3. Za sve ostale parametre praćenja, p-vrednosti odgovaraju ispitivanju razlika u vrednosti hazard ratio.

‡ Analiza hospitalizacije zbog srčane insuficijencije prilagođena je anamnezi srčane insuficijencije na početku ispitivanja.

Pedijatrijska populacija

Evropska agencija za lekove izuzela je od obaveze podnošenja rezultata ispitivanja kombinacije metformin/sitagliptin u svim podgrupama pedijatrijske populacije sa dijabetes melitusom tip 2 (videti odeljak 4.2 za informacije o primeni leka u pedijatrijskoj populaciji).

Bezbednost i efikasnost uključivanja sitagliptina kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 10 do 17 godina sa dijabetesom tip 2 i neadekvatnom kontrolom glikemije na terapiji metforminom sa ili bez insulina procenjeni su u dve studije tokom 54 nedelje. Uključivanje sitagliptina (primenjen kao sitagliptin + metformin ili sitagliptin + metformin sa produženim oslobađanjem (engl. extended release, XR)) upoređen je sa dodavanjem placeba metforminu ili metforminu XR.

Iako je superiornost smanjenja HbA1c dokazana za kombinaciju sitagliptin + metformin / sitagliptin + metformin XR nad metforminom u 20. nedelji u objedinjenoj analizi ove dve studije, rezultati pojedinačnih studija bili su nekonzistentni. Osim toga, veća efikasnost sitagliptina + metformin / sitagliptin + metformin XR u poređenju sa metforminom nije primećena u 54. nedelji. Zbog toga se lek Vidiasin ne sme primenjivati kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 10 do 17 godina zbog nedovoljne efikasnosti (videti odeljak 4.2 za informacije o pedijatrijskoj upotrebi).

Kombinacija metformin/sitagliptin

Studija bioekvivalencije sprovedena kod zdravih ispitanika pokazala je da je kombinacija metformin/sitagliptin hidrohlorid u jednoj tableti bioekvivalentna istovremenoj primeni metformin- hidrohlorida i sitagliptina u obliku pojedinačnih tableta.

U nastavku teksta navode se farmakokinetičke osobine pojedinačnih aktivnih supstanci leka Vidiasin. Metformin

Resorpcija

Vrednost Tmax se dostiže 2,5 sati nakon oralne doze metformina. Apsolutna bioraspoloživost tablete od 500 mg metformina iznosi oko 50-60% kod zdravih ispitanika. Posle oralne doze, neresorbovana frakcija izlučena fecesom iznosila je 20-30%.

Resorpcija metformina nakon oralne primene je zasićena i nepotpuna. Pretpostavlja se da je farmakokinetika resorpcije metformina nelinearna. Tokom uobičajenog doziranja metformina, koncentracija u stanju ravnoteže u plazmi dostiže se između 24 i 48 sati i generalno je manja od 1 mikrogram/mL. U kontrolisanim kliničkim studijama, maksimalna koncentracija metformina u plazmi (Cmax) nije prelazila 5 mikrograma/mL, čak ni pri maksimalnim dozama.

Hrana smanjuje stepen i blago usporava resorpciju metformina. Nakon primene doze od 850 mg, primećeno je smanjenje za 40% maksimalne koncentracije u plazmi, smanjenje za 25% PIK vrednosti i produženo

vreme za 35 minuta do postizanja maksimalne koncentracije u plazmi. Klinički značaj pomenutih smanjenja nije poznat.

Distribucija

Vezivanje za proteine plazme je zanemarljivo. Metformin ulazi u eritrocite. Maksimalna koncentracija u krvi je manja od maksimalne koncentracije u plazmi i do njih dolazi skoro u isto vreme. Eritrociti najverovatnije predstavljaju sekundarni prostor distribucije. Srednji volumen distribucije (Vd) kreće se između 63 - 276 L.

Biotransformacija

Metformin se izlučuje nepromenjen u urin. Kod ljudi nisu otkriveni metaboliti.

Eliminacija

Renalni klirens metformina iznosi > 400 mL/min, što ukazuje na to da se metformin eliminiše glomerularnom filtracijom i tubularnom sekrecijom. Prividno terminalno poluvreme eliminacije nakon oralne doze iznosi oko 6,5 sati. Kada je oštećena funkcija bubrega, smanjuje se renalni klirens proporcionalno klirensu kreatinina, tako da se produžava poluvreme eliminacije što dovodi do povećanih koncentracija metformina u plazmi.

Sitagliptin

Resorpcija

Sitagliptin se brzo resorbovao nakon oralne primene doze od 100 mg kod zdravih ispitanika, uz dostizanje maksimalne koncentracije u plazmi (medijana Tmax) u periodu od 1 do 4 sata nakon uzimanja doze, srednja vrednost PIK sitagliptina u plazmi iznosila je 8,52 mikroM·hr, Cmax je iznosila 950 nanoM. Apsolutna bioraspoloživost sitagliptina iznosi oko 87%. Pošto istovremena primena obroka bogatog mastima uz sitagliptin nije imala uticaja na farmakokinetiku, sitagliptin se može primenjivati uz hranu ili bez nje.

PIK vrednosti sitagliptina u plazmi su se povećavale proporcionalno dozi. Proporcionalnost u odnosu na dozu nije utvrđena kod Cmax i C24hr (Cmax se povećala više nego proporcionalno dozi, a C24hr se povećala manje nego proporcionalno dozi).

Distribucija

Srednja vrednost volumena distribucije u stanju ravnoteže nakon primene jedne intravenske doze sitagliptina od 100 mg kod zdravih ispitanika, iznosila je oko 198 litara. Deo sitagliptina koji se reverzibilno vezuje za proteine iz plazme je mali (38%).

Biotransformacija

Sitagliptin se primarno eliminiše urinom u neizmenjenom obliku, a manji deo se metaboliše. Oko 79% sitagliptina se izlučuje urinom u neizmenjenom obliku.

Približno 16% radioaktivnosti izlučivalo se u obliku metabolita sitagliptina nakon oralne doze [14C] sitagliptina. Otkriveno je šest metabolita u tragovima i ne očekuje se da će oni doprineti inhibitornom dejstvu sitagliptina na DDP-4 u plazmi. Studije in vitro ukazale su da je CYP3A4 primarni enzim odgovoran za ograničeni metabolizam sitagliptina, uz doprinos enzima CYP2C8.

Podaci dobijeni in vitro pokazali su da sitagliptin nije inhibitor CYP izoenzima CYP3A4, 2C8, 2C9, 2D6, 1A2, 2C19 ili 2B6 i da nije induktor CYP3A4 i CYP1A2.

Eliminacija

Približno 100% primenjene radioaktivnosti izlučivalo se preko fecesa (13%) ili urina (87%) u periodu od jedne nedelje nakon primene oralne doze radioaktivno obeleženog [14C] sitagliptina kod zdravih ispitanika. Prividno terminalno poluvreme eliminacije (t1/2) nakon oralne doze sitagliptina od 100 mg iznosilo je oko 12,4 sata. Sitagliptin se minimalno akumulira tek kod višestrukog doziranja. Renalni klirens je iznosio oko 350 mL/min.

Eliminacija sitagliptina primarno se odvija putem renalne ekskrecije i uključuje aktivnu tubularnu sekreciju. Sitagliptin je supstrat za humani organski anjonski transporter-3 (hOAT-3), koji bi mogao da bude uključen u renalnu eliminaciju sitagliptina. Nije utvrđen klinički značaj hOAT-3 u transportu sitagliptina. Sitagliptin

je supstrat i p-glikoproteina, koji bi takođe mogao biti uključen u posredovanje renalne eliminacije sitagliptina. Međutim, ciklosporin, inhibitor p-glikoproteina, nije smanjio renalni klirens sitagliptina. Sitagliptin nije supstrat za transportere OCT2, OAT1 ili PEPT1/2. Sitagliptin in vitro nije inhibirao OAT3 (IC50=160 mikroM) ili p-glikoproteinom (do 250 mikroM) posredovani transport pri terapijski relevantnim koncentracijama u plazmi. Sitagiliptin je u kliničkoj studiji imao mali uticaj na koncentracije digoksina što je ukazivalo da sitagliptin može biti blagi inhibitor p-glikoproteina.

Posebne grupe pacijenata

Farmakokinetika sitagliptina bila je generalno slična kod zdravih ispitanika i kod pacijenata sa dijabetesom tip 2.

Oštećenje funkcije bubrega

Otvorena studija pojedinačne doze sprovedena je u cilju procene farmakokinetike smanjene doze sitagliptina (50 mg) kod pacijenata sa različitim stepenom hroničnog oštećenja funkcije bubrega u odnosu na zdrave kontrolne ispitanike. Studija je obuhvatala pacijente sa blagim, umerenim i teškim oštećenjima funkcije bubrega kao i pacijente sa ESRD na hemodijalizi. Dodatno, uticaji oštećenja funkcije bubrega na farmakokinetiku sitagliptina kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 i blagim, umerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega (uključujući ESRD) bili su procenjeni koriščenjem populacione farmakokinetičke analize.

U poređenju sa zdravim kontrolnim ispitanicima PIK sitagliptina u plazmi bio je povećan približno 1,2 puta kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega (GFR ≥60 do <90 mL/min) i 1,6 puta kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (GFR ≥45 do <60 mL/min). S obzirom na to da ova povećanja nisu klinički značajna, kod ovih pacijenata nije neophodno prilagođavanje doze.

Vrednost PIK sitagliptina u plazmi bio je povećan približno 2 puta kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (GFR ≥ 30 do < 45 mL/min) i približno 4 puta kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR< 30 mL/min) uključujući pacijenate sa ESRD na hemodijalizi. Sitagliptin se umereno odstranjivao hemodijalizom (13,5% u toku hemodijalize koja je trajala 3 do 4 sata, koja počinje 4 sata nakon primenjene doze).

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh skor ≤ 9) nije neophodna korekcija doze sitagliptina. Nema kliničkog iskustva sa pacijentima sa teškim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh skor > 9). Međutim, pošto se sitagliptin primarno eliminiše preko bubrega, ne očekuje se da teška oštećenja funkcije jetre utiču na farmakokinetiku sitagliptina.

Starije osobe

Nije potrebna korekcija doze u zavisnosti od životnog doba. Sudeći po podacima iz populacione farmakokinetičke analize faze I i faze II, životno doba nema klinički značajan uticaj na farmakokinetiku sitagliptina. Koncentracije sitagliptina u plazmi bile su oko 19% više kod starijih ispitanika (od 65 do 80 godina) nego kod mlađih ispitanika.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetika sitagliptina (pojedinačna doza od 50 mg, 100 mg ili 200 mg) ispitivana je kod pedijatrijskih pacijenata (uzrasta od 10 do 17 godina) sa dijabetesom tip 2. U ovoj populaciji, vrednost PIK sitagliptina prilagođena dozi u plazmi bila je približno 18% manja u poređenju sa odraslim pacijentima sa dijabetesom tip 2 za dozu od 100 mg. Kod pedijatrijskih pacijenata mlađih od 10 godina nisu sprovođene studije sa sitagliptinom.

Ostale grupe pacijenata

Nisu neophodne korekcije doza u zavisnosti od pola, rase ili indeksa telesne mase (engl body mass index, BMI). Sudeći prema kombinovanoj analizi farmakokinetičkih podataka faze I i podataka iz farmakokinetičke populacione studije u fazi I i fazi II, ove karakteristike nisu imale klinički značajan uticaj na farmakokinetiku sitagliptina.

Sa kombinacijom metformin/sitagliptin nisu sprovedene studije na životinjama.

Nije primećena dodatna toksičnost kombinacije metformina i sitagliptina u odnosu na sam metformin, u 16- nedeljnim studijama na psima. U tim studijama nivo bez uočenog efekta (engl. No Observed Effect Level, NOEL) zapažen je pri izloženosti sitagliptinu koja je oko 6 puta veća od izloženosti kod ljudi i pri izloženosti metforminu oko 2,5 većoj od izloženosti kod ljudi.

Sledeći podaci predstavljaju saznanja dobijena u studijama koje su sprovođene pojedinačno sa sitagliptinom ili metforminom.

Metformin

Pretklinički podaci o bezbednosti metformina zasnovani na konvencionalnim studijama bezbednosne farmakologije, toksičnosti pri ponovljenim dozama, genotoksičnosti, karcinogenog potencijala i reproduktivne toksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.

Sitagliptin

Kod glodara je primećena toksičnost po bubrege i jetru pri sistemskoj izloženosti 58 puta većoj od izloženosti kod ljudi, a otkriveno je da izloženost 19 puta veća od izloženosti kod ljudi, nije imala uticaja. Kod pacova su primećene anomalije sekutića pri izloženosti 67 puta većoj od kliničke izloženosti; na osnovu podataka iz 14-nedeljne studije sprovedene na pacovima utvrđeno je da je izloženost bez uticaja u ovom nalazu 58 puta veća. Nije poznat značaj ovih saznanja za ljude. Pri izloženosti oko 23 puta većoj od kliničke izloženosti, kod pasa su primećeni prolazni fizički znaci u vezi sa terapijom, od kojih neki navode na zaključak o neurotoksičnosti, kao što su disanje otvorenih usta, pojačana salivacija, povraćanje penastog belog sadržaja, ataksija, drhtanje, smanjena aktivnost i/ili pogureno držanje. Osim toga, histološki je primećena i vrlo blaga do blaga degeneracija skeletnih mišića pri dozama koje su dovodile do sistemske izloženosti oko 23 puta veće od one kod ljudi. Nivo leka bez uticaja za ovaj rezultat zapažen je pri izloženosti koja je 6 puta veća od nivoa kliničke izloženosti.

U pretkliničkim studijama nije pokazana genotoksičnost sitagliptina. Sitagliptin nije bio karcinogen kod miševa. Kod pacova je bila povećana incidenca adenoma i karcinoma jetre pri sistemskoj izloženosti 58 puta većoj od izloženosti kod ljudi. Pošto je utvrđena korelacija između hepatotoksičnosti leka i nastanka neoplazija u jetri pacova, pri tako velikoj dozi verovatno je povećana učestalost tumora jetre posledica hroničnog toksičnog delovanja na jetru. Budući da su bezbednosne granice visoke (19 puta veće od nivoa bez uočenog efekta), ove se neoplazije ne smatraju relevantnim za primenu leka kod ljudi.

Kod mužjaka i ženki pacova koji su sitagliptin primali pre i u toku parenja nisu primećeni uticaji na plodnost u vezi sa primenom leka.

Sitagliptin nije pokazivao neželjena dejstva u studiji prenatalnog/postnatalnog razvoja sprovedenoj na pacovima.

Studije reproduktivne toksičnosti pokazale su neznatno povećanu učestalost prenatalnih malformacija rebara povezanih sa primenom leka (nedostatak rebara, hipoplastična ili talasasta rebra) kod mladunčadi pacova pri sistemskoj izloženosti 29 puta većoj od izloženosti koja se postiže kod ljudi. Maternalna toksičnost uočena je kod kunića pri 29 puta višem nivou izloženosti nego kod ljudi. Budući da je granica bezbednosti visoka, ova saznanja ne upućuju na to da postoji značajan rizik za reprodukciju kod ljudi. Sitagliptin se u znatnim količinama izlučuje u mleko ženki pacova (odnos mleko/plazma: 4:1).

Jezgro tablete:

celuloza, mikrokristalna povidon K29/32 natrijum-laurilsulfat natrijum-stearilfumarat

Film obloga:

polivinil alkohol makrogol 3350 talk

titan-dioksid (E171)

gvožđe-oksid, crveni (E172) gvožđe-oksid, crni (E172)

Nije primenljivo.

2 godine.

Čuvati na temperaturi do 30°C.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PVDC-Aluminijumski blister koji sadrži 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 4 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 56 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Vidiasin sadrži dve različite aktivne supstance: metformin i sitagliptin.

• metformin pripada grupi lekova po imenu bigvanidini.
• sitagliptin pripada grupi lekova koji se zovu DPP-4 inhibitori (inhibitori dipeptidil- peptidaze-4)

Oni zajedničkim dejstvom kontrolišu koncentraciju šećera u krvi kod odraslih pacijenata sa oblikom dijabetesa koji se zove „dijabetes melitus tip 2”. Ovaj lek pomaže u povećanju koncentracije insulina koji se stvara posle jela i smanjuje količinu šećera koji stvara Vaše telo.

Ovaj lek Vam uz poseban režim ishrane i fizičku aktivnost pomaže da smanjite koncentraciju šećera u krvi. Ovaj lek se može koristiti sam ili sa nekim drugim lekovima za lečenje dijabetesa (insulin, derivati sulfoniluree ili glitazoni).

Šta je dijabetes tip 2?

Dijabetes tip 2 predstavlja stanje u kojem Vaše telo ne proizvodi dovoljno insulina i insulin koji proizvedi Vaše telo ne deluje kako bi trebalo. Vaše telo takođe može da proizvodi i previše šećera. Kada se to desi, šećer (glukoza) se nagomilava u krvi. To može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su oboljenje srca, oboljenje bubrega, slepilo ili amputacija.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na metformin ili sitagliptin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ako imate ozbiljno oslabljenu funkciju bubrega;
• ako imate nekontrolisani dijabetes, sa na primer, teškom hiperglikemijom (velika koncentracija glukoze u krvi), mučninu, povraćanje, dijareju, brz gubitak telesne mase, laktoacidozu (videti u nastavku teksta „Rizik od laktoacidoze"”) ili ketoacidozu. Ketoacidoza je stanje u kojem se supstance pod nazivom „ketonska tela” akumuliraju u krvi i koje može dovesti do dijabetesne prekome. Simptomi uključuju bol u stomaku, brzo i duboko disanje, pospanost ili Vaš dah dobija neobičan voćni miris;
• ako imate tešku infekciju ili ako ste dehidrirali;
• ako treba da idete na snimanje rendgenom pri čemu treba da Vam ubrizgaju kontrastno sredstvo. Moraćete da prestanete da uzimate lek Vidiasin za vreme snimanja i 2 ili više dana posle snimanja, kako Vam je rekao lekar zavisno od toga kako Vam rade bubrezi;
• ako ste nedavno imali srčani udar ili ako imate ozbiljne probleme sa cirkulacijom, kao što je

„šok” ili teškoće u disanju;

• ako imate problema sa jetrom;
• ako preterano pijete alkohol (bilo svakog dana bilo povremeno);
• ako dojite.

Nemojte uzimati lek Vidiasin ako se nešto od navedenog odnosi na Vas i razgovarajte sa Vašim lekarom o drugim načinima na koje možete da kontrolišete Vaš dijabetes. Ako niste sigurni, razgovarajte sa Vašim lekarom, faramaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što uzmete lek Vidiasin.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Vidiasin.

Slučajevi zapaljenja pankreasa (pankreatitis) zabeleženi su kod pacijenata koji su uzimsli kombinaciju metformin/sitagliptin (videti odeljak 4).

Ukoliko uočite pojavu plikova na koži to može biti znak za stanje koje se naziva bulozni pemfigoid. Vaš lekar može zahtevati da prestanete sa uzimanjem leka Vidiasin.

Rizik od laktoacidoze

Lek Vidiasin može izazvati veoma retko, ali veoma ozbiljno neželjeno dejstvo koje se naziva laktoacidoza, naročito ako postoji poremećaj funkcije vaših bubrega. Rizik od razvoja laktoacidoze je takođe povećan kod nekontrolisanog dijabetesa, ozbiljnh infekcija, produženog gladovanja ili konzumiranja alkohola, dehidratacije (dodatne informacije videti u nastavku teksta), problema sa jetrom i bilo kojih medicinskih stanja u kojima deo tela ima smanjeno snabdevanje kiseonikom (kao što je teška akutna bolest srca).

Ako se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa Vašim lekarom za dalje instrukcije.

Prestanite sa uzimanjem leka Vidiasin na kratko vreme ukoliko imate stanje koje može biti povezano sa dehidratacijom (značajan gubitak tečnosti organizma) kao što je teško povraćanje, proliv, groznica (povišena telesna temperatura), izlaganje toploti ili ukoliko pijete manje tečnosti nego što je potrebno. Razgovarajte sa Vašim lekarom za dalje instrukcije.

Prestanite sa uzimanjem leka Vidiasin i odmah se obratite lekaru ili najbližoj bolnici ukoliko osetite neke od simptoma laktoacidoze, s obzirom na to da ovo stanje može dovesti do kome.

Simptomi lakotoacidoze obuhvataju:

• povraćanje,
• bol u stomaku (abdominalni bol),
• grčeve u mišićima,
• opštu slabost sa izraženim osećajem umora,
• otežano disanje,
• smanjenu telesnu temperaturu i otkucaje srca Laktoacidoza je urgentno medicinsko stanje i mora se lečiti u bolnici.

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Vidiasin:

• ako imate ili ste imali oboljenje pankreasa (kao što je pankreatitis);
• ako imate ili ste imali kamen u žuči, ako ste zavisni od alkohola ili imate veoma velike vrednosti triglicerida (vrsta masnoća) u krvi. Ova medicinska stanja mogu povećati šanse da dobijete pankreatitis (videti odeljak 4);
• ako imate dijabetes tip 1. On se ponekad naziva insulin zavisni dijabetes;
• ako imate ili ste imali alergijske reakcije na metformin, sitagliptin, ili lek Vidiasin (videti odeljak 4);
• ako zajedno sa lekom Vidiasin uzimate derivate sulfoniluree ili insulin, lekove protiv dijabetesa, zato što Vam se može javiti smanjena koncentracija šećera (hipoglikemija). Lekar Vam može smanjiti dozu derivata sulfoniluree ili insulina.

Ukoliko bi trebalo da imate ozbiljnu hiruršku intervenciju, morate prestati da uzimate lek Vidiasin, u toku i neko vreme nakon intervencije. Vaš lekar će odlučiti kada morate da prestanete da uzimate lek i kada ponovo da počnete sa uzimanjem leka Vidiasin.

Ukoliko niste sigurni da li se nešto od prethodno navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Vidiasin.

Lekar će Vam u toku lečenja lekom Vidiasin proveravati funkciju bubrega najmanje jednom godišnje ili češće ukoliko ste starija osoba i/ili imate oštećenu funkciju bubrega.

Deca i adolescenti

Deca i adolescenti mlađi od 18 godina ne bi trebalo da koriste ovaj lek. Nije efikasan kod dece i adolescenata uzrasta od 10 do 17 godina. Nije poznato da li je ovaj lek bezbedan i efikasan kada se koristi kod dece mlađe od 10 godina.

Drugi lekovi i lek Vidiasin

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, do nedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Ukoliko je potrebno da u Vaš krvni sud primite injekciju kontrastnog sredstva koje sadrži jod, na primer, u slučaju rendgena ili skenera, morate prestati sa uzimanjem leka Vidiasin pre ili za vreme primene kontrastnog sredstva. Vaš lekar će odlučiti kada morate da prekinete i kada ponovo da počnete Vaše lečenje lekom Vidiasin.

Možda ćete morati češće da radite proveru koncentracije glukozu u krvi i proveru funkcije bubrega ili će možda biti potrebno da Vaš lekar prilagodi doziranje leka Vidiasin. Ovo je posebno značajno kada su u pitanju sledeći lekovi:

• lekovi (koji se uzimaju oralno, udisanjem ili putem injekcija) koji se koriste za lečenje oboljenja koja obuhvataju zapaljenja, kao što je astma ili artritis (kortikosteroidi);
• lekovi koji povećavaju stvaranje mokraće (diuretici);
• lekovi koji se koriste za lečenje bola i zapaljenja (NSAIL i inhibitori COX-2, kao što je ibuprofen i celekoksib);
• određeni lekovi koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska (ACE inhibitori i antagonisti receptora angiotenzina II);
• specifični lekovi za lečenje bronhijalne astme (β-simpatomimetici);
• kontrastna sredstva na bazi joda ili lekovi koji sadrže alkohol;
• određeni lekovi koji se koriste za lečenje problema sa želucem kao što je cimetidin;
• ranolazin, lek koji se koristi za lečenje angine;
• dolutegravir, lek koji se koristi za lečenje HIV infekcije;
• vandetanib, lek koji se koristi za lečenje specifičnog karcinoma štitaste žlezde (medularni karcinom štitaste žlezde);
• digoksin (leko koji se koristi za lečenje nepravilnog rada srca i drugih srčanih problema). Možda će biti neophodna kontrola koncentracije digoksina u Vašoj krvi ukoliko ga uzimate sa lekom Vidiasin.

Uzimanje leka Vidiasin sa alkoholom

Izbegavati prekomeran unos alkohola za vreme lečenja lekom Vidiasin jer to može da poveća rizik od laktoacidoze (videti deo „Upozorenja i mere opreza”).

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lek Vidiasin ne treba uzimati u toku trudnoće. Ukoliko dojite ne smete uzimati ovaj lek. Vidite odeljak 2

„Lek Vidiasin ne smete uzimati”.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ovaj lek nema uticaj ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama. Međutim, pri uzimanju sitagliptina, prijavljeni su vrtoglavica i pospanost, što može uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama.

Uzimanje ovog leka u kombinaciji sa lekovima koji se nazivaju derivati sulfoniluree ili sa insulinom može dovesti do hipoglikemije koja može uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama ili prilikom rada bez sigurnog oslonca.

Lek Vidiasin sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po tableti, tj. suštinski je “bez natrijuma”.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite saVašim lekarom ili farmaceutom.

• Uzmite jednu tabletu:
• dvaputa dnevno oralno (na usta)
• uz obrok da bi se smanjila mogućnost pojave želudačnih problema.
• Vaš lekar će možda morati da poveća dozu leka da bi kontrolisao koncentraciju šećera u krvi.
• Ukoliko imate oštećenu funkciju bubrega, Vaš lekar može da Vam propiše manju dozu.

U toku terapije ovim lekom treba da nastavite režim ishrane koji Vam je preporučio lekar i vodite računa da Vam unos ugljenih hidrata bude jednako raspoređen u toku dana.

Ovaj lek, kada se samostalno uzima, verovatno neće izazvati neuobičajeno malu koncentraciju šećera u krvi (hipoglikemiju). Mala koncentracija šećera u krvi se može javiti kada se ovaj lek uzima sa lekom iz grupe derivata sulfoniluree ili insulinom, pa lekar može da Vam smanji dozu derivata sulfoniluree ili insulina.

Ako ste uzeli više leka Vidiasin nego što treba

Ako uzmete više od propisane doze ovog leka, odmah se obratite lekaru. Idite u bolnicu ako imate simptome laktoacidoze kao što su osećaj hladnoće ili nelagodnosti, jaka mučnina ili povraćanje, bol u stomaku, neobjašnjiv gubitak telesne mase, grčevi u mišićima ili ubrzano disanje (videti odeljak „Upozorenja i mere opreza”).

Ako ste zaboravili da uzmete lek Vidiasin

Ako propustite da uzmete dozu, uzmite je čim se setite. Ukoliko se setite tek kada bude vreme za Vašu sledeću dozu, preskočite propuštenu dozu i vratite se na redovan raspored uzimanja leka.

Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Vidiasin

Sve dok Vam lekar propisuje, uzimajte ovaj lek da biste i dalje mogli da kontrolišete šećer u krvi. Ne treba da prestanete sa uzimanjem ovog leka pre nego što se prvo posavetujete sa svojim lekarom. Ako prestanete da uzimate lek Vidiasin, može ponovo da Vam se poveća koncentracija šećera u krvi.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

PRESTANITE sa uzimanjem leka Vidiasin i odmah se obratite lekaru ukoliko primetite bilo koje od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava:

• jak i uporan bol u abdomenu (predeo stomaka), koji može da se proširi na leđa, sa mučninom ili bez mučnine i povraćanja, zato što ovo mogu biti znakovi zapaljenja pankreasa (pankreatitisa).

Lek Vidiasin može izazvati veoma retko (može da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek), ali veoma ozbiljno neželjeno dejstvo koje se zove laktoacidoza (videti odeljak „Upozorenja i mere opreza”). Ukoliko se ono dogodi morate prestati da uzimate lek Vidiasin i odmah se obratite lekaru ili najbližoj bolnici, s obzirom na to da laktoacidoza može dovesti do kome.

Prekinite sa uzimanjem ovog leka i odmah se obratite Vašem lekaru ukoliko dobijete ozbiljnu alergijsku reakciju (nepoznata učestalost), uključujući osip, koprivnjaču, plikove na koži/ljuštenje kože i oticanje lica, usana, jezika i grla koje može da uzrokuje otežano disanje ili gutanje. Lekar može da Vam propiše lek za lečenje ove alergijske reakcije, kao i neki drugi lek za lečenje Vašeg dijabetesa.

Kod nekih pacijenata koji su uzimali metformin pojavile su se sledeće neželjene reakcije nakon započinjanja lečenja sitagliptinom:

česte neželjene reakcije (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): mala koncentracija šećera u krvi, mučnina, nadutost, povraćanje;

povremene neželjenje reakcije (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): bol u stomaku, proliv, otežano pražnjenje creva, pospanost.

Kod nekih pacijenata, prilikom započinjanja istovremene terapije metforminom i sitagliptinom, pojavili su se proliv, mučnina, nadutost, otežano pražnjenje creva, bol u stomaku ili povraćanje (učestalost je česta).

Kod nekih pacijenata, tokom uzimanja ovog leka zajedno sa nekim lekom iz grupe derivati sulfoniluree, poput glimepirida, pojavile su se sledeće neželjene reakcije:

veoma česte neželjene reakcije (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): mala koncentracija šećera u krvi;

česte neželjene reakcije: zatvor.

Kod nekih pacijenata, tokom uzimanja ovog leka zajedno sa pioglitazonom, pojavile su se sledeće neželjene reakcije:

Česte neželjene reakcije: oticanje šaka ili nogu.

Kod nekih pacijenata, tokom uzimanja ovog leka zajedno sa insulinom, pojavile su se sledeće neželjene reakcije:

veoma česte neželjene reakcije : mala koncentracija šećera u krvi; povremene neželjene reakcije: suva usta, glavobolja.

Sledeće neželjene reakcije zabeležene su kod nekih pacijenata tokom kliničkih ispitivanja kada su uzimali sitagliptin sam (jedna od aktivnih supstanci leka Vidiasin) ili tokom upotrebe nakon stavljanja leka u promet kada su uzimali kombinaciju metformin/sitagliptin u tabletama ili samo sitagliptin, ili u kombinaciji sa drugim lekovima za lečenje dijabetesa:

Česte neželjene reakcije: mala koncentracija šećera u krvi, glavobolja, infekcija gornjeg respiratornog trakta, zapušen nos ili curenje iz nosa i bolno grlo, osteoartritis, bol u rukama ili nogama;

Povremene neželjene reakcije: vrtoglavica, otežano pražnjenje creva, svrab;

retke neželjene reakcije (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): smanjeni broj trombocita;

učestalost nije poznata: problemi sa bubrezima (koji ponekad zahtevaju dijalizu), povraćanje, bol u zglobovima, bol u mišićima, bol u leđima, intersticijalna bolest pluća, bulozni pemfigoid (tip kožnog plika).

Kod nekih pacijenata zabeležene su sledeće neželjene reakcije tokom uzimanja samog metformina:

veoma česte neželjene reakcije: mučnina, povraćanje, proliv, bol u stomaku i gubitak apetita. Ovi simptomi mogu da se pojave kada počnete da uzimate metformin, ali obično nestaju;

česte neželjene reakcije: metalni ukus;

veoma retke neželjene reakcije: smanjena koncentracija vitamina B12, hepatitis (oboljenje jetre), koprivnjača, crenilo kože (osip) ili svrab.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Vidiasin posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 30°C.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivne supstance su metformin-hidrohlorid i sitagliptin-hidrohlorid, monohidrat.

Jedna film tableta sadrži 1000 mg metformin-hidrohlorida i 50 mg sitagliptina, u obliku sitagliptin- hidrohlorid, monohidrata.

• Pomoćne supstance su:

jezgro tablete: celuloza, mikrokristalna; povidon K29/32; natrijum-laurilsulfat; natrijum-stearilfumarat;

film obloga tablete: polivinilalkohol; makrogol 3350; talk; titan-dioksid (E171); gvožđe-oksid, crveni (E172); gvožđe-oksid, crni (E171).

Kako izgleda lek Vidiasin i sadržaj pakovanja

Smeđe, ovalne, bikonveksne film tablete, približno 21,5 mm x 10.0 mm, sa utisnutom oznakom „S477” sa jedne strane i bez oznaka na drugoj strani.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PVDC -Aluminijumski blister koji sadrži 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 4 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 56 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

ZENTIVA PHARMA D.O.O., Milentija Popovića 5V, sprat 2, Beograd - Novi Beograd

Proizvođač:

LABORATORIOS LICONSA S.A. Avda. Miralcampo, 7, Pol. Ind. Miralcampo, Azuqueca de Henares (Guadalajara), Španija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Septembar, 2023

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-02249-21-001 od 04.09.2023.