XEOMIN® 50j. prašak za rastvor za injekciju

Lek XEOMIN je indikovan za upotrebu kod odraslih za simptomatsku terapiju:

• Blefarospazma i hemifacijalnog spazma
• Cervikalne distonije pretežno rotirajućeg oblika (spastični tortikolis)
• Spastičnost gornjeg ekstremiteta i
• Hronična sijaloreja nastala usled neuroloških poremećaja.

Zbog razlika u jedinicama u ispitivanju potentnosti, jedinične doze za lek XEOMIN nisu međusobno zamenljive sa jediničnim dozama ostalih preparata botulinskog toksina tip A.

Za detaljne informacije u pogledu kliničkih ispitivanja leka XEOMIN u poređenju sa konvencionalnim kompleksom botulinskog toksina tip A (900 kD), videti odeljak 5.1.

XEOMIN se sme primenjivati samo od strane lekara koji poseduju odgovarajuće kvalifikacije i neophodno iskustvo u primenjivanju botulinskog toksina tip A.

Optimalna doza, učestalost i broj mesta primene injekcije treba da odredi lekar individualno za svakog pacijenta. Potrebno je sprovesti titraciju doze.

Preporučene pojedinačne doze leka XEOMIN se ne smeju prekoračiti. Doziranje

Blefarospazam i hemifacijalni spazam

Inicijalna preporučena doza je 1,25 do 2,5 jedinica po mestu primene. Inicijalna doza ne sme da prekorači 25 jedinica po oku. Ukupna doza ne sme da prekorači 50 jedinica po oku po terapijskom ciklusu. Terapija se, obično, ne sme ponavljati češće od svakih 12 nedelja. Periodi terapije treba da budu određeni na osnovu stvarne kliničke potrebe za svakog pacijenta.

Medijana vremena do prvog nastupa dejstva uočena je u toku četiri dana nakon primene injekcije. Efekti terapije lekom XEOMIN obično traju približno od 3 do 5 meseci, međutim, efekat može trajati znatno duže ili kraće.

Pri ponovljenim terapijskim ciklusima, doza se može povećavati do dva puta, ako se odgovor na inicijalnu terapiju smatra nedovoljnim. Međutim, nije zabeležena dodatna korist od primene više od 5,0 jedinica po mestu primene injekcije.

Pacijenti sa hemifacijalnim spazmom treba da budu lečeni kao pacijenti sa jednostranim blefarospazmom.

Spastični tortikolis

Za terapiju spastičnog tortikolisa doziranje leka XEOMIN mora biti prilagođeno svakom pacijentu ponaosob, a na osnovu položaja glave i vrata pacijenta, lokacije mogućeg bola, mišićne hipertrofije, telesne mase pacijenta i odgovora na injekciju.

U prvom ciklusu terapije ne sme se ubrizgati više od 200 jedinica, a prilagođavanje se vrši u narednim ciklusima u zavisnosti od odgovora. Ukupna doza od 300 jedinica u bilo kom ciklusu terapije se ne sme prekoračiti. Ne sme se primeniti više od 50 jedinica po bilo kom injekcionom mestu.

Medijana prvog nastupa dejstva uočena je u toku sedam dana nakon primene injekcije. Efekat terapije lekom XEOMIN obično traje približno od 3 do 4 meseca, međutim može trajati značajno duže ili kraće. Ne preporučuju se periodi terapije kraći od 10 nedelja. Periodi terapije treba da budu određeni na osnovu stvarnih kliničkih potreba za svakog pacijenta.

Spastičnost gornjeg ekstremiteta

Tačna doza i broj mesta primene injekcije treba prilagoditi pojedinačnom pacijentu na osnovu veličine, broja i lokacije uključenih mišića, težine spastičnosti i prisutnosti lokalne mišićne slabosti.

Preporučene terapijske doze po mišiću:

Maksimalna ukupna doza u terapiji spastičnosti gornjeg ekstremiteta ne sme da prekorači 500 jedinica po ciklusu terapije, i ne sme se primeniti više od 250 jedinica u mišiće ramena.

Pacijenti su prijavili početak delovanja 4 dana nakon terapije. Maksimalan efekat u smislu poboljšanja mišićnog tonusa, zapažen je u okviru 4 nedelje. Uopšteno, efekat terapije traje 12 nedelja, međutim, može trajati značajno duže ili kraće. Ponovljena terapija generalno ne sme biti češća od 12 nedelja. Periodi terapije treba da budu određeni na osnovu stvarne kliničke potrebe za svakog pacijenta.

Hronična sijaloreja

Upotrebiti rekonstituisan rastvor u koncentraciji od 5 jedinica/0,1 mL.

Lek XEOMIN se ubrizgava u parotidne i submandibularne žlezde sa obe strane (ukupno četiri injekcije po terapiji). Doza je podeljena u razmeri 3:2 između parotidnih i submandibularnih žlezda kao što sledi:

Injekciono mesto treba da bude blizu centra žlezde.

Preporučena doza po periodu terapije je 100 jedinica. Ova maksimalna doza ne sme biti prekoračena.

Periodi terapije moraju biti određeni prema stvarnoj kliničkoj potrebi pojedinačnog pacijenta. Ne preporučuje se ponavljanje terapije češće nego na svakih 16 nedelja.

Sve indikacije

Ako terapijski efekti izostanu mesec dana nakon inicijalne injekcije, potrebno je preduzeti sledeće mere:

• Klinička potvrda neurotoksičnog dejstva na mišić u koji je primenjena injekcija: npr. elektromiografsko istraživanje u specijalizovanim ustanovama;
• Analize razloga za izostajanje odgovora, npr. slaba izolacija mišića namenjenog za primenu injekcije, previše mala doza, loša tehnika ubrizgavanja, fiksna kontraktura, previše slab antagonist, mogući razvoj antitela;
• Razmatranje terapije botulinum toksinom tip A kao adekvatne terapije;
• Ako nije došlo do pojave neželjenih reakcija tokom inicijalne terapije, dodatni ciklus terapije se može izvesti pod sledećim okolnostima: 1) prilagođavanje doze u odnosu na analizu poslednje neuspele terapije, 2) Lokalizacija uključenih mišića pomoću tehnika kao što je elektromiografsko vođenje

3) Poštovanje preporučenog minimalnog intervala između inicijalnog i ponovljenog ciklusa terapije.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka XEOMIN kod dece i adolescenata starosti od 0 do 17 godina nije još ustanovljena. Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljku 5.1, međutim ne može se dati preporuka o doziranju.

Trenutno dostupni klinički podaci u pedijatrijskoj populaciji su opisani u odeljku 5.1. Način primene

Sve indikacije

Za uputstva o rekonstituciji leka pre primene, videti odeljak 6.6. Nakon rekonstitucije, lek XEOMIN se sme koristiti isključivo za samo jednu primenu i za samo jednog pacijenta.

Lek XEOMIN je namenjen za intramuskularnu i intraglandularnu (u pljuvačne žlezde) upotrebu.

Blefarospazam i hemifacijalni spazam

Nakon rekonstitucije, XEOMIN rastvor se ubrizgava intramuskularno pomoću odgovarajuće sterilne igle (npr. 27-30 G/0,30-0,40 mm promera/12,5 mm dužine). Elektromiografsko vođenje nije neophodno. Preporučena injekciona zapremina iznosi približno 0,05 do 0,1 mL.

Lek XEOMIN se ubrizgava u medijalni i lateralni kružni očni mišić (orbicularis oculi) gornjeg očnog kapka i lateralni kružni očni mišić (orbicularis oculi) donjeg očnog kapka. Takođe, injekcija može biti ubrizgana u dodatna mesta, područje oko obrva, lateralni kružni očni mišić i gornje područje lica ako spazam ovde ometa vid.

U slučajevima jednostranog blefarospazma, ubrizgavanje injekcija treba da bude ograničeno na zahvaćeno oko.

Pacijenti sa hemifacijalnim spazmom treba da budu lečeni kao pacijenti sa jednostranim blefarospazmom.

Kliničke studije sa lekom XEOMIN nisu obuhvatile primenu injekcije u donji deo lica. Prema podacima iz literature, nakon ubrizgavanja injekcije botulinum toksina u ovo područje kod pacijenata sa hemifacijalnim spazmom, ne sme se ubrizgavati injekcija u mišiće donjeg dela lica zbog povećanog rizika izazivanja lokalizovane slabosti mišića.

Spastični tortikolis

Odgovarajuća sterilna igla (npr. 25-30 G/0,30-0,50 mm promer/37 mm dužine) se koristi za ubrizgavanje injekcije u površne mišiće, i npr. igla 22 G/0,70 mm promera/75 mm dužine se može koristiti za ubrizgavanje injekcije u dublju muskulaturu. Preporučen volumen ubrizgavanja injekcije je približno 0,1 do 0,5 mL po mestu ubrizgavanja injekcije.

U zbrinjavanju spastičnosti tortikolisa, lek XEOMIN se ubrizgava u sternokleidomastoidni mišić, levator scapulae, scalenus, splenius capitis i/ili trapezius. Ova lista nije konačna s obzirom da svaki od mišića odgovoran za kontrolu položaja glave može biti uključen i stoga zahteva terapiju. Ako se pojave poteškoće pri izolovanju pojedinačnih mišića, onda se mora primeniti tehnika ubrizgavanja injekcije kao što je elektromiografsko vođenje ili ultrazvuk. Mišićna masa i stepen hipertrofije ili atrofije su faktori koje treba uzeti u obzir kada se bira odgovarajuća doza.

Višestruka mesta ubrizgavanja injekcije dozvoljavaju da lek XEOMIN ravnomerno pokrije inervisana područja distoničnog mišića i naročito su korisna kod većih mišića. Optimalan broj mesta ubrizgavanja injekcije zavisi od veličine mišića kome će hemijski biti blokirana inervacija.

U sternokleidomastoidni mišić se ne sme obostrano ubrizgavati injekcija jer postoji povećan rizik pojave neželjenih reakcija (naročito disfagije) kada obostrano ubrizgavanje ili prekoračenje doze od 100 jedinica primenjuju u ovaj mišić.

Spastičnost gornjeg ekstremiteta

Rekonstituisani lek XEOMIN se ubrizgava pomoću odgovarajuće sterilne igle (npr. 26 G/0,45 mm promera/37 mm dužine, za površinske mišiće i duža igla, npr. 22G/0,7 mm promera/75 mm dužine, za dublju muskulaturu).

Preporučuje se lokalizacija uključenih mišića pomoću tehnika kao što su elektromiografsko navođenje ili ultrazvuk u slučaju bilo kakvih poteškoća u izolaciji pojedinih mišića. Višestruka mesta ubrizgavanja injekcije mogu omogućiti da XEOMIN ima ravnomerni kontakt sa inervisanim područjima mišića i naročito su korisna kada se injekcija ubrizgava u velike mišiće.

Hronična sijaloreja

Nakon rekonstitucije XEOMIN rastvor se ubrizgava intragladnularno pomoću odgovarajuće sterilne igle (npr. 27-30 G/0,30-0,40 mm promera/12,5 mm dužine). Lokalizacija uključenih pljuvačnih žlezda moguća je pomoću anatomskih pokazatelja ili ultrazvučnim navođenjem, gde prednost ima navođenje ultrazvukom jer bi to moglo rezultirati boljim terapijskim ishodom (videti odeljak 5.1).

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Generalizovani poremećaji mišićne aktivnosti (npr. miastenija gravis, Lambert–Eatonov sindrom).
• Infekcija ili inflamacija predloženih mesta za primenu injekcije

Sledljivost:

U cilju poboljšanja sledljivosti bioloških lekova, ime i broj serije primenjenog leka mora biti jasno zabeležen.

Pre primene leka XEOMIN, lekar se mora upoznati sa anatomijom pacijenta i svim promenama anatomije nastalih zbog prethodnih hirurških intervencija.

Treba voditi računa da se lek XEOMIN ne primeni u krvni sud. Lek XEOMIN se mora koristiti sa oprezom:

• Ako postoje poremećaji krvarenja bilo kog tipa;
• Kod pacijenata koji primaju antikoagulantnu terapiju ili druge supstance koje mogu imati antikoagulantni efekat.

Klinički efekti Botulinum neurotksina tip A se mogu povećati ili smanjiti ponavljanjem primene. Mogući razlozi za promene u kliničkim efektima su različite tehnike rekonstitucije, izabrani intervali primene, mesta primene i marginalno varirajuća aktivnost toksina usled primenjenog biološkog ispitivanja ili sekundarni izostanak odgovora.

Lokalno i udaljeno širenje dejstva toksina

Neželjeni efekti mogu da nastanu zbog primene botulinskog neurotoksina tipa A na pogrešnom mestu sa privremenom paralizom okolnih mišićnih grupa. Velike doze mogu da uzrokuju paralizu mišića udaljenih od mesta primene.

Prijavljeni su neželjeni efekti koji mogu biti povezani sa širenjem Botulinum toksina tip A do mesta koja su udaljena od mesta primene (videti odeljak 4.8). Neki od njih mogu biti životno ugrožavajući i prijavljeni su

bili smrtni slučajevi, koji su u nekim slučajevima bili povezani sa disfagijom, pneumonijom i/ili značajnom slabošću.

Pacijenti koji su primali terapijske doze mogu doživeti preteranu mišićnu slabost.

Pacijente i negovatelje treba savetovati da potraže hitnu medicinsku pomoć ako se pojave poremećaji gutanja, govora ili disanja.

Takođe je prijavljena i disfagija nakon primene injekcije u druga mesta osim cervikalne muskulature. Pacijenti sa postojećim neuromišićnim poremećajima

Pacijenti sa neuromišićnim poremećajima mogu imati povećan rizik od preterane mišićne slabosti, naročito

ako su primili terapiju intramuskularno. Kod ovih pacijenata lek koji sadrži botulinum toksin tip A mora da se koristi samo pod nadzorom lekara specijaliste i samo ako se smatra da korist terapije prevazilazi rizik.

Uopšteno, pacijenti sa istorijom aspiracije ili disfagije treba da budu lečeni sa oprezom. Poseban oprez treba primeniti kada se pacijenti leče zbog cervikalne distonije.

Lek XEOMIN se mora koristiti sa oprezom:

• kod pacijenata koji boluju od amiotrofične lateralne skleroze;
• kod pacijenata sa drugim bolestima koji rezultiraju perifernom neuromišićnom disfunkcijom;
• kod ciljanih mišića koji pokazuju izraženu slabost ili atrofiju.

Reakcije preosetljivosti

Prijavljene su reakcije preosetljivosti povezane sa botulinskim neurotoksinom tip A. Ukoliko se pojavi ozbiljna (npr. anafilaktička reakcija) i/ili trenutna reakcija preosetljivosti, neophodno je primeniti odgovarajuću medicinsku terapiju.

Stvaranje antitela

Previše česte doze mogu povećati rizik od stvaranja antitela, koje mogu dovesti do neuspeha terapije (videti odeljak 4.2).

Potencijal za stvaranje antitela može da se umanji primenom najmanje efektivne doze u najdužim intervalima između injekcija kako je klinički indikovano.

Pedijatrijska populacija

Spontani izveštaji o mogućem udaljenom širenju toksina vrlo su retko prijavljeni za druge preparate botulinskog toksina tip A kod pedijatrijskih pacijenata sa komorbiditetima, pretežno sa cerebralnom paralizom.

Obično, doza koja je upotrebljena u ovim slučajevima je bila veća od doze koja je preporučena za navedene lekove.

Prijavljeni su retki spontani slučajevi smrti ponekad povezani sa aspiracijskom pneumonijom kod dece sa teškom cerebralnom paralizom nakon terapije lekovima koji sadrže botulinski toksin, uključujući slučajeve nakon primene u neodobrenoj indikaciji (npr. primena u područje vrata). Rizik je posebno veliki kod pedijatrijskih pacijenata slabog zdravstvenog stanja ili kod pacijenata sa značajnom neurološkom slabošću, disfagijom, ili kod pacijenata koji u nedavnoj istoriji bolesti imaju aspiracijsku pneumoniju ili bolest pluća.

Posebna upozorenja kod indikacija

Blefarospazam i hemifacijalni spazam

Primenu u blizini mišića levator palpebrae superiors treba izbegavati, kako bi se smanjila pojava ptoze. Diplopija se može razviti kao rezultat difuzije botulinskog neurotoksina tip A u mišić inferior oblique. Izbegavanje medijalne primene u donji kapak može smanjiti rizik od ove neželjene reakcije.

Zbog antiholinergičkog dejstva botulinskog neurotoksina tip A, lek XEOMIN treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa rizikom od razvoja glaukoma uskog ugla.

Kako bi se sprečio ektropij, potrebno je izbegavati primenu injekcija u regiju donjeg kapka i neophodna je intenzivna terapija bilo kog epitelnog defekta. Ovo može zahtevati primenu zaštitnih kapi, masti, terapeutskih mekih kontaktnih sočiva ili zatvaranje oka flasterima ili sličnim merama.

Smanjeno treptanje oka nakon primene leka XEOMIN u orbikularni mišić može dovesti do izloženosti rožnjače, trajnih epitelnih oštećenja i ulceracaija rožnjače, posebno kod pacijenata sa poremećajem kranijalnog nerva (facijalni nerv). Pažljivo ispitivanje osetljivosti rožnjače treba uraditi kod pacijenata koji su imali prethodne operacije oka.

Ekhimoza se lako javlja u mekim tkivima očnog kapka. Neposredan nežan pritisak na mesto primene može ograničiti taj rizik.

Spastični tortikolis

Lek XEOMIN se mora pažljivo primeni kada su mesta primene blizu osetljivih struktura kao što su karotidna arterija, vrhovi pluća i jednjak.

Prethodno nepokretne ili sedeće pacijente treba podsetiti da postepeno obnove aktivnosti nakon primene leka XEOMIN.

Pacijente treba obavestiti da injekcije leka XEOMIN za zbrinjavanje spastičnog tortikolisa mogu izazvati blagu do tešku disfagiju sa rizikom od aspiracije i dispneje. Medicinska intervencija može biti neophodna (npr. u obliku gastrične cevi za hranjenje) (videti takođe odeljak 4.8). Ograničenje doze primenjene u sternokleidomastoidni mišić na manje od 100 jedinica može smanjiti pojavu disfagije. Pacijenti sa manjom mišićnom masom vrata ili pacijenti kojima su potrebne bilateralne injekcije u sternokleidomastoidne mišiće imaju veći rizik. Pojava disfagije može se pripisati širenju farmakološkog dejstva leka XEOMIN kao rezultat širenja neurotoksina u ezofagealnu muskulaturu.

Spastičnost gornjeg ekstremiteta

Lek XEOMIN se mora pažljivo primeniti kada su mesta primene blizu osetljivih struktura kao što su karotidna arterija, vrhovi pluća i jednjak.

Prethodno nepokretne ili sedeće pacijente treba podsetiti da postepeno obnove aktivnosti nakon primene leka XEOMIN.

Lek XEOMIN kao terapija za fokalnu spastičnost ispitivan je zajedno sa uobičajenim standardnim režimima nege i nije zamišljen kao zamena za ove modalitete terapije. Lek XEOMIN verovatno neće biti efikasan u poboljšanju raspona pokreta u zglobu koji je zahvaćen fiksnom kontrakturom mišića.

Prijavljeni su novonastali ili ponovljeni napadi, tipično kod pacijenata koji su skloni da dožive ove događaje. Tačna veza ovih događaja sa injekcijom botulinum toksina nije ustanovljena.

Hronična sijaloreja

U slučajevima sijaloreje izazvane lekovima (npr. aripiprazolom, klozapinom, piridostigminom), a pre primene leka XEOMIN u svrhu terapije sijaloreje treba razmotriti mogućnost zamene, redukcije ili čak prekida primene tih lekova.

Efikasnost i bezbednost primene leka XEOMIN kod pacijenata sa sijalorejom koja je izazvana lekovima nisu istražene.

Ako se pojave slučajevi „suvih usta“ povezani sa primenom leka XEOMIN , treba razmotriti smanjenje doze.

Preporučuje se pregled stomatologa na početku terapije. Potrebno je obavestiti stomatologa o terapiji sijaloreje lekom XEOMIN kako bi mogao odlučiti o preduzimanju odgovarajućih mera profilakse karijesa.

Nisu sprovedena ispitivanja interakcija.

Efekat botulinskog neurotoksina u teoriji može biti pojačan aminoglikozidnim antibioticima ili drugim lekovima koji interferiraju sa neuromišićnim prenosom, npr. mišićni relaksansi tipa tubokurarina.

Stoga, istovremena upotreba leka XEOMIN sa aminoglikozidima ili spektinomicinom zahteva posebnu pažnju. Relaksanse perifernih mišića treba koristiti sa oprezom, smanjiti početnu dozu relaksansa ako je potrebno ili koristiti supstancu srednje-delujućeg efekta, poput vekuronijuma ili atrakurijuma, pre nego supstance sa dugo-delujućim efektom.

Dodatno, zračenje glave i vrata koje uključuje i pljuvačne žlezde i/ili istovremena primena antiholinergika (npr. atropina, glikopironijuma, skopolamina) u terapiji hronične sijaloreje može pojačati dejstvo toksina. Terapija sijaloreje lekom XEOMIN tokom radioterapije se ne preporučuje.

4-aminohinolini mogu smanjiti efekat leka XEOMIN.

Trudnoća

Ne postoje adekvatni podaci o korišćenju botulinskog neurotoksina tip A kod trudnica. Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalan rizik za ljude nije poznat. Zbog toga se ne preporučuje upotreba leka XEOMIN tokom trudnoće ukoliko nije jasno neophodan i ukoliko potencijalna korist ne opravdava rizik.

Dojenje

Nije poznato da li se botulinski neurotoksin tip A izlučuje u majčino mleko. Zbog toga se ne preporučuje primena leka XEOMIN tokom dojenja.

Plodnost

Nema kliničkih podataka o primeni botulinskog neurotoksina tip A. Nije otkriven štetan efekat na plodnost mužjaka ili ženki zečeva (videti odeljak 5.3).

Lek XEOMIN ima mali ili umereni uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Pacijente treba posavetovati da ukoliko osete asteniju, mišićnu slabost, vrtoglavicu, poremećaj vida ili spuštanje očnih kapaka treba da izbegavaju upravljanje vozilom ili bilo koju drugu potencijalno opasnu aktivnost.

Obično su neželjena dejstva zapažena unutar prve nedelje nakon terapije i prolaznog su karaktera. Neželjena dejstva mogu biti povezana sa aktivnom supstancom, sa postupkom primene injekcije, ili sa oba.

Neželjena dejstva nezavisna od indikacije

Neželjena dejstva povezana sa primenom

Lokalizovan bol, inflamacija, parestezija, hipoestezija, osetljivost, oticanje, edem, eritem, svrab, lokalizovana infekcija, hematom, krvarenje i/ili nastanak modrice mogu biti povezani sa primenom injekcije.

Bol i/ili anksioznost povezani sa primenom igle mogu rezultirati vazovagalnim odgovorima uključujući prolaznu simptomatsku hipotenziju, mučninu, tinitus i sinkopu.

Neželjena dejstva povezana sa aktivnom supstancom, botulinskim toksinom tip A

Lokalizovana slabost mišića je očekivani farmakološki efekat botulinskog toksina tip A.

Širenje toksina

Vrlo retko su prijavljena neželjena dejstva vezana za širenje toksina udaljeno od mesta primene koja uzrokuju simptome koji su u skladu sa dejstvom botulinskog toksina tipa A (preterana mišićna slabost, disfagija, aspiracijska pneumonija sa smrtnim ishodom u nekim slučajevima) (videti odeljak 4.4).

Reakcije preosetljivosti

Retko su prijavljene ozbiljne i/ili trenutne reakcije preosetljivosti, uključujući anafilaksu, serumsku bolest, urtikariju, edem mekog tkiva i dispneju. Neke od ovih reakcija prijavljene su nakon primene konvencionalnog kompleksa botulinskog toksina tip A samog ili u kombinaciji sa drugim supstancama koje izazivaju slične reakcije.

Neželjena dejstva na osnovu kliničkog iskustva

Prijavljena su sledeća neželjena dejstva leka XEOMIN. Kategorije učestalosti su definisane kao: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1 000), veoma retko (< 1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Blefarospazam

Hemifacijalni spazam

Kod hemifacijalnog spazma očekuju se slična neželjena dejstva kao kod blefarospazma.

Spastični tortikolis

Zbrinjavanje spastičnog tortikolisa može uzrokovati disfagiju različitog stepena težine sa potencijalnom aspiracijom koja može zahtevati medicinsku intervenciju. Disfagija može trajati dve do tri nedelje nakon primene terapije, a u jednom slučaju je prijavljeno trajanje od pet meseci.

Spastičnost gorenjeg ekstremiteta

Hronična sijaloreja

Prijavljeni su slučajevi upornog simptoma suvih usta (>110 dana) ozbiljnog intenziteta što bi moglo da dovede do daljih komplikacija kao što su gingivitis, disfagija i karijes.

Iskustva nakon stavljanja leka u promet

Sledeća neželjena dejstva leka XEOMIN su prijavljena sa nepoznatom učestalošću, nakon stavljanja leka u promet, a nezavisno od indikacije:

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Pogledajte informacije o rizicima povezanim sa lokalnim i udaljenim širenjem dejstva toksina u odeljku 4.4.

Simptomi predoziranja:

Povećane doze botulinskog neurotoksina tip A mogu izazvati izraženu neuromišićnu paralizu udaljenu od mesta primene, sa različitim simptomima. Simptomi mogu uključivati opštu slabost, ptozu, diplopiju, poteškoće pri disanju i govoru, paralizu respiratornih mišića ili poteškoće pri gutanju što može rezultirati aspiracijskom pneumonijom.

Mere u slučaju predoziranja:

U slučaju predoziranja, pacijenta treba medicinski pratiti na simptome preterane mišićne slabosti ili mišićne paralize. Možda će biti potrebna simptomatska terapija. U slučaju paralize respiratornih mišića biće neophodna respiratorna podrška.

Farmakoterapijska grupa: mišićni relaksansi; ostali mišićni relaksansi, agensi sa perifernim delovanjem

ATC šifra: M03AX01

Botulinski neurotoksin tip A blokira holinergičku trasmisiju na neuromišićnoj vezi inhibiranjem otpuštanja acetilholina. Nervni završeci neuromišićne veze više ne odgovaraju na nervne impulse, a sekrecija neurotransmitera na završnim motornim pločama je sprečena (hemijska denervacija). Oporavak transmisije impulsa ponovo se uspostavlja formiranjem novih nervnih završetaka i ponovnim uspostavljanjem veza sa završnim motornim pločama.

Mehanizam dejstva

Mehanizam dejstva, kojim botulinski neurotoksin tip A ispoljava svoje dejstvo na holinergičke nervne završetke, može se opisati sekvencijalnim postupkom u četiri koraka koji uključuje sledeće korake:

• Vezivanje: Teški lanac botulinskog neurotoksina tip A veže se izuzetno visokom selektivnošću i afinitetom za receptore, koji se nalaze samo na holinergičkim završecima.
• Internalizacija: Konstrikcija membrane nervnih završetaka i apsorpcija toksina u nervni završetak (endocitoza).
• Translokacija: Aminoterminalni segment teškog lanca neurotoksina formira pore u vezikularnoj membrani, disulfidna veza se cepa i laki lanac neurotoksina prolazi kroz pore u citosol.
• Efekat: Nakon oslobađanja, laki lanac vrlo specifično cepa ciljni protein (SNAP 25), koji je esencijalan za oslobađanje acetilholina.

Potpuni oporavak funkcije/transmisije impulsa završne ploče nakon intramuskularne injekcije obično se javlja unutar 3-4 meseca kako se nervni završeci oporave i ponovo spoje sa motornom pločom.

Rezultati kliničkih ispitivanja

Terapijska ekvivalentnost leka XEOMIN u poređenju sa komparatorom Botox koji sadrži kompleks botulinskog toksina tip A (onabotulinumtoksinA, 900 kD) dokazana je u dva komparativna ispitivanja sa jednom dozom faze III , jedno na pacijenatima sa blefarospazmom (ispitivanje MRZ 60201-0003, n=300), a drugo na pacijenatima sa cervikalnom distonijom (ispitivanje MRZ 60201-0013, n=463). Rezultati ispitivanja takođe sugerišu da XEOMIN i ovaj komparator imaju slični profil efikasnosti i bezbednosti kod pacijenata sa blefarospazmom ili cervikalnom distonijom kada se koriste sa odnosom konverzije doziranja od 1: 1 (videti odeljak 4.2).

Blefarospazam

XEOMIN je ispitan u randomizovanom, dvostruko slepom, placebo kontrolisanom, multicentričnom ispitivanju faze III na ukupno 109 pacijenata sa blefarospazmom. Pacijenti su imali kliničku dijagnozu benignog esencijalnog blefarospazama, sa ocenom Jankovićeve skale (Jankovic Rating Scale, JRS) za stepen ozbiljnosti bolesti na početnoj viziti ≥ 2 i stabilnog zadovoljavajućeg odgovora na prethodnu terapiju sa lekom komparatorom (onabotulinumtoksinomA).

Pacijenti su randomizovani (2:1) kako bi primili pojedinačnu dozu leka XEOMIN (n=75) ili placebo (n=34) u dozi koja je bila podjednaka (+/- 10%) kao u prethodna 2 ubrizgavanja injekcije Botox, pre početka ispitivanja. Najviša dozvoljena doza u ovom ispitivanju bila je 50 jedinica po oku; srednja doza leka XEOMIN bila je 32 jedinice po oku.

Primarna krajnja tačka efikasnosti bila je promena JRS ocene stepena ozbiljnosti bolesti od početne vizite do

• nedelje nakon primene injekcije u ITT populaciji (populaciji predviđenoj za terapiju), sa zamenom vrednosti koje nedostaju poslednjom dobijenom vrednošću kod pacijenata (poslednji podatak se prenosi dalje). U ITT populaciji, razlika u promeni JRS ocene stepena ozbiljnosti bolesti od početne vizite do 6. nedelje između grupe koja je primala XEOMIN i placebo grupe iznosila je -1,0 (95% CI -1,4; -0,5) bodova i bila je statistički značajna (p<0,001).

Pacijenti su mogli da nastave sa produženim periodom ukoliko je bila potrebna nova injekcija. Pacijenti su primili do pet injekcija leka XEOMIN sa najkraćim intervalom između primene od najmanje 6 nedelja (ukupno trajanje ispitivanja 48-69 nedelja sa najvišom dozom od 50 jedinica po oku). Tokom cele studije medijana intervala između primene kod ispitanika lečenih sa NT 201 kretao se između 10,14 (prvi interval) i 12,00 nedelja (drugi do peti interval).

Drugo dvostruko-slepo, placebom kontrolisano kliničko ispitivanje efikasnosti leka XEOMIN faze III sa otvorenim produženim periodom ispitivanja uključilo je 61 pacijenta sa kliničkom dijagnozom benignog esencijalnog blefarospazma ocene ozbiljnosti bolesti ≥ 2 procenjene prema Jankovićevoj skali (JRS), a koji nisu prethodno lečeni bilo kojim lekom koji sadrži botulinski toksin za terapiju blefarospazma tokom najmanje 12 meseci pre primene leka XEOMIN. Tokom glavnog perioda (6-20 nedelje) pacijenti su randomizovani kako bi primili jednokratnu dozu leka XEOMIN u dozi od 12,5 jedinica po oku (n=22), 25 jedinica po oku (n=19) ili placebo (n=20). Pacijenti su mogli da nastave sa produženim ispitivanjem ukoliko je bila potrebna još jedna injekcija leka XEOMIN.

Tokom glavnog perioda medijana intervala između primene injekcija bila je 6 nedelja u grupi koja je primala placebo, 11 nedelja u grupi koja je primala 12,5 jedinica po oku i 20 nedelja u grupi koja je primala 25 jedinica po oku. Srednja razlika ANCOVA LS u odnosu na placebo (95% CI) procenjena prema promeni JRS ocene ozbiljnosti bolesti od početne vizite do 6. nedelje bila je -1,2 (-1,9; -0,6) u grupi koja je primala 25 jedinica leka XEOMIN po oku i procenjena je kao statistički značajna, dok je za grupu koja je primala 12,5 jedinica leka XEOMIN razlika u odnosu na placebo bila -0,5 (-1,1; 0,2) što se ne smatra statistički značajnim.

Tokom produženog ispitivanja pacijenti su primili jednu injekciju leka XEOMIN (n=39) u prosečnoj dozi koja je približna dozi od 25 jedinica (raspon: 15-30 jedinica) po oku, a medijana intervala između primene injekcije bio je 19,9 nedelja.

Spastični tortikolis

XEOMIN je ispitan u randomizovanom dvostruko slepom, placebo kontrolisanom, multicentričnom kliničkom ispitivanju faze III na ukupno 233 pacijenata sa cervikalnom distonijom. Pacijenti su imali dijagnozu predominantno rotacijske cervikalne distonije sa rezultatom od ≥ 20 prema Toronto Western skali za spastični tortikolis (TWSTR skala). Pacijenti su randomizovani (1:1:1) kako bi primili pojedinačnu dozu leka XEOMIN od 240 jedinica (n=81), leka XEOMIN od 120 jedinica (n=78) ili placebo (n=74). Mesta primene i njihov broj odredio je ispitivač.

Primarni pokazatelj efikasnosti bila je LS srednja promena rezultata dobijenih prema TWSTR skali od početne vizite do rezultata u 4. nedelji po primeni injekcije kod ITT populacije (populaciji predviđenoj za terapiju), s zamenom vrednosti koje nedostaju početnim rezultatom kod pacijenata (puni statistički model). Razlika u rezultatu dobijenom prema TWSTR skali od početnog do rezultata u 4. nedelje bila je značajno veća za grupe koje su primale NT 201 u odnosu na placebo grupu (p<0,001 prema svim statističkim modelima). Dobijene razlike takođe su bile klinički značajne, npr. -9,0 bodova kod 240 jedinica u odnosu na placebo i -7,5 bodova kod 120 jedinica u odnosu na placebo u punom statističkom modelu.

Pacijenti su mogli da nastave sa produženim periodom ukoliko je bila potrebna nova injekcija. Pacijenti su primili do pet injekcija leka XEOMIN od 120 jedinica ili 240 jedinica sa najkraćim intervalom između primene injekcije od najmanje 6 nedelja (ukupno trajanje ispitivanja 48-69 nedelja). Tokom celog ispitivanja medijana intervala između ubrizgavanja kod ispitanika lečenih sa NT 201 kretao se između 10,00 (prvi interval) i 13,14 nedelja (treći do šesti interval).

Spastičnost gornjeg ekstremiteta (odrasli)

U pivotal studiji (dvostruko slepa, placebom kontrolisana, multicentrična) sprovedenoj na pacijenatima sa spastičnošću gornjeg ekstremiteta nakon moždanog udara, 148 pacijenata je randomizovano kako bi primili XEOMIN (n=73) ili placebo (n=75) u skladu sa preporukama doziranja za početnu terapiju predstavljenim u odeljku 4.2. Kumulativna doza nakon do 6 ponovljenih tretmana u kliničkom ispitivanju iznosila je u proseku 1333 jedinica (maksimalno 2395 jedinica) tokom perioda do 89 nedelje.

Kao što je određeno za primarni parametar efikasnosti (brzina odgovora za fleksore ručnog zgloba prema Ashworth skali u 4. nedelji, pri čemu je odgovor definisan kao poboljšanje za najmanje 1 bod u rezultatima Ashworth skale od 5 bodova), pacijenti na terapiji lekom XEOMIN (stopa odgovora: 68,5 %) imali su 3,97 puta više šanse da odgovore na terapiju u odnosu na pacijente koji su primali placebo (stopa odgovora: 37,3 %; 95 % CI: 1,90 do 8,30; p < 0,001, ITT populacija).

Ovo ispitivanje sa fiksnom dozom nije bilo dizajnirano da napravi razliku između žena i muškaraca, ali ipak u post-hoc analizi stope odgovora su bile više kod žena (89,3 %) u poređenju sa muškarcima (55,6 %), razlika je bila statistički značajna samo za žene. Međutim, kod muškaraca stope odgovora prema Ashworth skali nakon 4 nedelje kod pacijenata na terapiji lekom XEOMIN su bile dosledno više u svim lečenim mišićnim grupama u poređenju sa placebom.

Stope odgovora bile su slične kod muškaraca u poređenju sa ženama u otvorenom produženom periodu pivotal studije (fleksibilno doziranje je bilo moguće u ovom periodu ispitivanja) u kojoj je 145 pacijenata bilo uključeno, a izvedeno je do 5 ciklusa primene kao i u ispitivanju koje je bilo slepo za ispitivača (EudraCT broj 2006-003036-30) u kojoj se efikasnost i bezbednost leka XEOMIN ispitivala u dva različita razblaženja kod 192 pacijenta sa spastičnošću gornjeg ekstremiteta različite etiologije.

Drugo dvostruko-slepo, placebom kontrolisano kliničko ispitivanje u fazi III uključilo je 317 pacijenata sa spastičnošću gornjeg ekstremiteta koji nisu prethodno lečeni, najmanje 3 meseca nakon moždanog udara. Tokom glavnog perioda primenjena je fiksna doza leka XEOMIN (400 jedinica) u mišić prema unapred definisanom primarnom ciljnom modelu koji je odabran između modela flektiranog lakta, flektiranog ručnog zgloba i zgrčene šake, te u druge pogođene grupe mišića (n=210). Potvrdna faktorska analiza primarnih i ko- primarnih varijabli efikasnosti 4 nedelje nakon primene pokazala je statistički značajno poboljšanje stope odgovora po Aschworthovoj skali ili promena od početne vrednosti po Aschworthovoj skali i opšteg utiska poboljšanja u ispitivanju.

296 lečenih pacijenata završilo je glavni period ispitivanja i učestvovalo je u prvom nastavku otvorenog ispitivanja (engl. Open-label Extension, OLEX). Tokom nastavka ispitivanja pacijenti su primili do tri injekcije. Svaki OLEX ciklus sastojao se od jedne primene (400 jedinica ukupne doze leka XEOMIN fleksibilno podeljene po svim zahvaćenim mišićima), nakon čega sledi 12 nedelja razdoblja posmatranja. Ispitivanje je trajalo 48 nedelja.

Terapija mišića ramena istražena je u otvorenom ispitivanju faze III koje je uključilo 155 pacijenata kod kojih je klinički bila potrebna terapija spastičnosti gornjeg i donjeg ekstremiteta. Protokol ispitivanja je dozvoljavao primenu doza do 600 jedinica leka XEOMIN u gornji ekstremitet. Ovo ispitivanje je pokazalo pozitivan odnos između povećanih doza leka XEOMIN i poboljšanja stanja kod pacijenata prema Aschworthovoj skali i drugim varijablama efikasnosti, a bez ugrožavanja sigurnosti pacijenata ili podnošljivosti leka XEOMIN.

Spastičnost donjeg i gornjeg ekstremiteta kao posledica cerebralne paralize (deca/adolescenti) Evaluacija donjeg ekstremiteta

U dvostruko-slepom kliničkom ispitivanju odgovora na doze sa paralelnim grupama faze III bilo je uključeno

311 dece i adolescenata (uzrasta od 2-17 godina) sa jednostranom ili dvostranom spastičnošću donjeg ekstremiteta uzrokovanog cerebralnom paralizom. XEOMIN je primenjen u svrhu terapije spastičnosti donjeg ekstremiteta u 3 terapijske grupe (4 jedinice/kg telesne mase sa najvećom dozom od 100 jedinica, 12 jedinica/kg telesne mase sa najvećom dozom od 300 jedinica ili 16 jedinica/kg telesne mase sa najvećom dozom od 400 jedinica) za terapiju dvaodabrana klinička uzorka (pes equinovarus, fleksirano koleno, aducirano bedro).

U ovom ispitivanju grupa sa malom dozom je imala ulogu kontrolne grupe. Nije se pokazala statistički značajna razlika kod poređenja velike i male doze ni kod primarnog niti ko-primarnog ishoda efikasnosti. LS-srednja promena (SE, 95% CI) rezultata dobijenih prema Aschworth skali za plantarne fleksore od početnog do rezultata u 4. nedelji bila je -0,70 (0,061, 95% CI: -0,82; -0,58) za visoku dozu i -0,66 (0,084,

95% CI: -0,82; -0,50) za malu dozu sa p-vrednosti od 0,650.

Poboljšanje u tonusu mišića se nije moglo primetiti ni preko poboljšanja mišićne funkcije niti opštim utiskom ispitivača o promeni. Ne može se odrediti doziranje leka XEOMIN u terapiji spastičnosti donjeg ekstremiteta kod dece i adolescenata na osnovu rezultata ovog ispitivanja. Nisu zabeleženi neočekivani štetni događaji u dvostruko-slepom ispitivanju i u otvorenom dugoročnom ispitivanju sa lekom XEOMIN kroz četiri terapijska ciklusa.

Evaluacija gornjeg ekstremiteta

Naredno dvostruko-slepo kliničko ispitivanje odgovora na doze sa paralelnim grupama faze III je uključilo 350 dece i adolescenata (uzrasta od 2-17 godina) sa spastičnošću gornjeg ekstremiteta ili u kombinaciji sa spastičnošću donjeg ekstremiteta uzrokovanog cerebralnom paralizom koja su lečena lekom XEOMIN. U svrhu terapije spastičnosti gornjeg ekstremiteta (fleksiran lakat, fleksiran ručni zglob, stisnuta šaka, uvrnuta podlaktica, palac-u-dlanu) ili kombinacije spastičnosti gornjeg i donjeg ekstremiteta (pes equinovarus, fleksirano koleno, aducirano bedro) XEOMIN je primenjen u 3 terapijske grupe u toku osnovnog perioda sa jednim terapijskim ciklusom: 2 do 5 jedinica/kg telesne mase sa najvećom dozom od 50 do 125 jedinica, 6 do 15 jedinica/kg telesne mase sa najvećom dozom od 150 do 375 jedinica i 8 do 20 jedinica/kg telesne mase sa najvećom dozom od 200 do 500 jedinica. Pacijenti su nastavili da primaju lek u najvišoj dozi u otvorenom produženom periodu ispitivanja kroz tri terapijska ciklusa.

Pokazala se značajna statistička razlika između velike i male doze u rezultatima dobijenim prema Aschworth skali za fleksore lakta i ručnog zgloba od početnog do rezultata u 4. nedelji po primeni injekcije (-0,22 (0,091 [95% CI -0,4;-0,04] p= 0,017). Poboljšanje u tonusu mišića se nije moglo primetiti ni preko poboljšanja mišićne funkcije niti opštim utiskom ispitivača o promeni. Stoga se ne može odrediti doziranje leka XEOMIN u terapiji spastičnosti gornjeg ekstremiteta kod dece i adolescenata na osnovu rezultata ovog ispitivanja.

Nisu zabeleženi neočekivani štetni događaji u terapiji spastičnosti gornjeg i donjeg ekstremiteta lekom XEOMIN kroz četiri terapijska ciklusa (14± 2 nedelja svaki).

Hronična sijaloreja

Dvostruko slepo, placebom kontrolisano pivotal kliničko ispitivanje faze III uključilo je 184 pacijenata koji su bolovali najmanje tri meseca od sijaloreje koja je bila posledica Parkinsonove bolesti, atipičnog parkinsonizma, moždanog udara ili traumatske ozlede mozga. Tokom glavnog perioda intraglandularno je primenjena fiksna doza leka XEOMIN (100 odnosno 75 jedinica) ili placebo u parotidne odnosno submandibularne pljuvačne žlezde prema definisanom odnosu (3:2).

nSPS: Nestimulisana stopa protoka pljuvačke; ODPS: Opšti utisak promene skale RPV: Srednja razlika od početne vrednosti; SG: standardna greška srednje vrednosti

U 4. nedelji zapažen je barem jedan bod poboljšanja na ODPS (ko-primarna mera ishoda) kod 73% pacijenata lečenih sa 100 jedinica leka XEOMIN u poređenju sa 44% pacijenata iz placebo grupe. Potvrdna analiza obe ko-primarne varijable efikasnosti (nSPS i ODPS 4 nedelje nakon ubrizgavanja) pokazala je statistički značajno poboljšanje u grupi koja je primala 100 jedinica leka XEOMIN u poređenju sa placebom. Poboljšanja u parametrima efikasnosti 8 i 12 nedelje nakon primene su vidljiva i održavaju se do zadnje tačke opažanja tokom glavnog perioda u 16. nedelji. Ko-primarne varijable efikasnosti u 4. nedelji su pokazale bolje rezultate

kod primene navođene ultrazvukom u poređenju sa metodom anatomskih pokazatelja (nSPS p-vrednost 0,019 naspram 0,099 i ODPS 0,003 naspram 0,171).

173 pacijenata završilo je glavni period i učestvovalo u produženom periodu. Produženi period se sastojao iz 3 ciklusa savmaskiranim dozama, svaki ciklus se sastojao od jedne primene (100 odnosno 75 jedinica ukupne doze leka XEOMIN sa istim odnosom kao u glavnom periodu) nakon čega sledi period posmatranja od 16 nedelja. 151 pacijent završio je produženi period. Rezultati produženogperioda su potvrdili nalaze iz glavnog perioda i pokazali kontinuiranu korist terapije sa 100 jedinica leka XEOMIN.

Pedijatrijska populacija

Evropska agencija za lekove je izuzela obavezu podnošenja rezultata ispitivanja leka XEOMIN:

• u svim podgrupama pedijatrijske populacije u terapiji distonije, te u odojčadi i dece uzrasta od 0 do 24 meseca u terapiji spastičnosti mišića.
• u pedijatrijskoj populaciji od rođenja do dobi od manje od 2 godine i odložila ovu obavezu za pacijente starosti od 2 godine do manje od 18 godina u terapiji hronične sijaloreje.

Videti odeljak 4.2 za informacije o pedijatrijskoj primeni.

Opšte karakteristike aktivne supstance

Klasična ispitivanja kinetike i distribucije ne mogu biti sprovedena sa botulinskim neurotoksinom tip A, jer se aktivna supstanca primenjuje u malim količinama (pikogrami po injekciji) te se brzo i ireverzibilno veže za holinergičke nervne završetke.

Nativni botulinski toksin tip A je kompleks visoke molekularne mase, koji uz neurotoksin (150 kD) sadrži druge netoksične proteine, poput hemaglutinina i nehemaglutinina. Suprotno konvencionalnim agensima, koji sadrže kompleks botulinskog toksina tip A, XEOMIN sadrži čisti (150 kD) neurotoksin jer ne sadrži proteinske komplekse i stoga ima nizak sadržaj stranih proteina. Primenjeni sadržaj stranih proteina smatra se jednim od faktora za sekundarni neuspeh terapije.

Pokazano je da botulinski neurotoksin tip A prolazi retrogradni aksonski transport nakon intramuskularnog ubrizgavanja. Međutim, retrogradni transsinaptički prolaz aktivnog botulinskog neurotoksina tip A u središnji nervni sistem nije bio pronađen kod terapijski relevantnih doza.

Botulinski neurotoksin tip A vezan za receptor ulazi endocitozom u nervni završetak pre no što stigne do svog cilja (SNAP 25) i tada se intracelularno razgradi. Slobodno cirkulišući molekuli botulinskog neurotoksina tip A, koji se nisu vezali za receptore presinaptičkih holinergičkih nervnih završetaka, su fagocitirani ili pinocitirani te razgrađeni kao i svaki drugi slobodno cirkulišući protein.

Distribucija aktivne supstance kod pacijenta

Farmakokinetička ispitivanja sa lekom XEOMIN kod ljudi nisu bila sprovedena zbog prethodno navedenih razloga.

Pretklinički podaci ne ukazuju na poseban rizik za ljude na temelju konvencionalnih ispitivanja kardiovaskularne i intestinalne sigurnosne farmakologije.

Saznanja na osnovu ispitivanja toksičnosti ponovljenih doza na sistemsku toksičnost leka XEOMIN kod životinja nakon intramuskularne injekcije uglavnom su se odnosila na njegovo farmakodinamičko delovanje, odnosno na atoniju, parezu i atrofiju mišića u koje je primenjena injekcija.

Slično, težina submandibularne pljuvačne žlezde, u koju je primenjena injekcija, se smanjila kod svih nivoa doze, a acinarna atrofija pljuvačne žlezde je opažena kod najviše doze od 40 jedinica/kg nakon četiri ponovljene injekcije leka XEOMIN u razmacima od 8 nedelja kod pacova.

Ne postoje dokazi o lokalnoj intoleranciji. Ispitivanja reproduktivne toksičnosti sa lekom XEOMIN nisu pokazala ni štetne efekte na plodnost mužjaka ili ženki zeca niti direktne efekte na embrionalno-fetalni razvoj ili pre- ili post-natalni razvoj kod pacova i/ili zečeva. Međutim, primena leka XEOMIN u dnevnim, sedmičnim ili dvosedmičnim intervalima u ispitivanjima embriotoksičnosti u nivoima doza koje pokazuju redukciju telesne težine ženke, povećala je broj abortusa kod zečeva i neznatno snizila težinu fetusa kod pacova. Kontinuirana sistemska izloženost ženki tokom (nepoznate) osetljive faze organogeneze kao preduslov za indukciju teratogenih efekata ne može se nužno pretpostaviti u ovim ispitivanjima.

U ispitivanju toksičnosti kod mladih pacova nakon odbijanja zabeležena je kod najviše ispitivane doze (30 jedinica/kg) atrofija germinalnog epitela testisa i hipospermija, bez uticaja na plodnost mužjaka. Kad su se mužjaci i ženke parili u vremenu od 14 nedelja, performansa mužjaka koji su primali visoku dozu je smanjena, verovatno zbog slabosti udova i primetno niže telesne mase. Gubitak u preimplantacijskoj fazi je povećan kod doze od 10 jedinica/kg i više, no bez delovanja na prosečni broj žutih tela. Ne može se konačno razjasniti da li je ovaj nalaz rezultat uticaja sa muške ili ženske strane.

Shodno tome, sigurnosne granice kliničke terapije su bile generalno male kada su u pitanju visoke kliničke doze.

Ispitivanja genotoksičnosti ili kancerogenosti nisu bila sprovedena sa lekom XEOMIN.

humani albumin saharoza

Lek se ne sme mešati sa drugim lekovima osim onih navedenih u odeljku 6.6.

XEOMIN 50 jedinica prašak za rastvor za injekciju: 3 godine XEOMIN 100 jedinica prašak za rastvor za injekciju: 4 godine XEOMIN 200 jedinica prašak za rastvor za injekciju: 3 godine

Rekonstituisani rastvor:

Hemijska i fizička stabilnost leka u toku upotrebe su dokazane u periodu do 24 h na temperaturi od 2 °C - 8 °C. Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, uslovi i vreme čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika i ne smeju biti duži od 24 sata na temperaturi od 2°C - 8°C osim ukoliko je rekonstitucija sprovedena u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Čuvati na temperaturi do 25 °C.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla tip I zatvorena sa brombutil gumenim čepom i aluminijumskim flip-off zatvaračem sa polipropilenskim diskom.

XEOMIN 50 jedinica prašak za rastvor za injekciju

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica koja sadrži 50 jedinica Clostridium botulinum neurotoksina tipa A (150 kD), bez vezujućih proteina.

XEOMIN 100 jedinica prašak za rastvor za injekciju

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica koja sadrži 100 jedinica Clostridium botulinum neurotoksina tipa A (150 kD), bez vezujućih proteina.

XEOMIN 200 jedinica prašak za rastvor za injekciju

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica koja sadrži 200 jedinica Clostridium botulinum neurotoksina tipa A (150 kD), bez vezujućih proteina.

Rekonstitucija

Pre primene, lek XEOMIN se rekonstituiše rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9 %) za injekciju. Rekonstituciju i razređivanje treba uraditi u skladu sa smernicama dobre kliničke prakse, naročito u pogledu aseptičnih uslova.

Dobra je praksa rekonstituisati rastvor u bočici i pripremiti špric iznad plastificiranog upijajućeg papira kako bi se uhvatila prolivena tečnost. U špric se uvuče odgovarajuća količina rastvora natrijum-hlorida (videti tabelu o razređivanju). Za rekonstituciju se preporučuje kratka konična igla 20-27 G. Nakon vertikalnog umetanja igle kroz gumeni čep, rastvor se mora polako ubacivati u bočicu kako bi se izbeglo stvaranje pene. Ako vakuum ne uvuče rastvarač u bočicu, potrebno je baciti bočicu. Izvadite iglu iz bočice i promešajte lek XEOMIN sa rastvorom laganim okretanjem i preokretanjem/preklapanjem bočice. Nemojte snažno tresti bočicu. Ukoliko je potrebno igla koja se koristila za rekonstituciju može ostati u bočici i potrebna količina rastvora se može povući u novi, sterilni špric, pogodan za primenu.

Rekonstituisani rastvor je bistar, bezbojan bez mehaničkih onečišćenja.

Lek XEOMIN se ne sme primeniti ako rekonstituirani rastvor izgleda mutno ili sadrži flokularne ili vidljive čestice.

Mora se paziti da se upotrebi tačan volumen rastvarača za odabranu jačinu leka a kako bi se izbeglo slučajno predoziranje. Ukoliko se koriste različite veličine bočica za jedan postupak ubrizgavanja mora se paziti na

korišćenje tačne količine rastvarača za rekonstituciju određenog broja jedinica u 0,1 mL. Potrebna količina rastvarača se razlikuje za XEOMIN 50 jedinica, XEOMIN 100 jedinica i XEOMIN 200 jedinica. Shodno tome, svaki špric mora biti označen.

Moguće koncentracije za XEOMIN 50, 100 i 200 jedinica navedene su u sledećoj tabeli:

Svaki rastvor za ubrizgavanje koji je bio skladišten duže od 24 sata kao i svaki neiskorišćen rastvor za ubrizgavanje mora biti bačen.

Procedura koje se treba pridržavati za sigurno uklanjanje bočica, špriceva i ostalog upotrebljenog materijala Sve neupotrebljene bočice ili preostali rastvor u bočici i/ili špricevima moraju se sterilisati u autoklavu. Drugi način je da se preostala količina leka XEOMIN inaktivira dodatkom jednog od sledećih rastvora: 70%-tni etanol, 50%-tni izopropanol, 0,1%-tni anjonski deterdžent, razređen rastvor natrijum-hidroksida (0,1 N NaOH) ili razređen rastvor natrijum-hipohlorita (najmanje 0,1% NaOCl).

Nakon inaktivacije, upotrebljene bočice, špriceve i ostali materijal ne smeju se isprazniti i moraju se baciti u za to odgovarajuće kontejnere i odložiti u skladu s lokalnim zahtevima.

Preporuke u slučaju nezgode pri rukovanju botulinskim toksinom tip A

• Sav proliveni lek se mora obrisati: bilo apsorptivnim materijalom natopljenim bilo kojim od gore navedenih rastvora u slučaju praška ili suvim apsorptivnim materijalom u slučaju rekonstituisanog leka.
• Kontaminirane površine treba očistiti apsorptivnim materijalom natopljenim bilo kojim od gore navedenih rastvora, potom osušiti.
• Ako se bočica razbije, treba postupiti prema gore navedenim instrukcijama pažljivo skupljajući komadiće slomljenog stakla i brišući lek, izbegavajući nastanak posekotina na koži.
• Ako lek dođe u kontakt s kožom, pogođeno područje treba temeljno isprati vodom.
• Ako lek dospe u oči, treba temeljno isprati s puno vode ili oftalmološkim rastvorom za ispiranje očiju.
• Ako lek dođe u kontakt s ranom, porezanom ili oštećenom kožom, treba temeljno isprati s puno vode. Treba preduzeti odgovarajuće medicinske korake shodno ubrizganoj dozi.

Potrebno je strogo se pridržavati ovih uputstava za upotrebu, rukovanje i odlaganje.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek XEOMIN sadrži aktivnu supstancu Clostridium botulinum neurotoksin tip A koja opušta mišiće u koje je primenjena ili smanjuje lučenje pljuvačke na odgovarajućem mestu primene.

XEOMIN se koristi za lečenje sledećih stanja kod odraslih:

• spazam (grč) očnog kapka (blefarospazam) i spazam (grč) jedne strane lica (hemifacijalni spazam);
• iskrivljen vrat (spastični tortikolis);
• povećana mišićna napetost/nekontrolisana ukočenost mišića ramena, ruku i/ili šaka (spastičnost gornjeg ekstremiteta);
• hronično pojačano lučenje pljuvačke (sijaloreja) nastalo kao posledica neurološkog poremećaja.

• ako ste alergični na botulinski neurotoksin tip A ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ako patite od opšteg poremećaja mišićne aktivnosti (npr. miastenija gravis, Lambert-Eatonov

sindrom);

• ako imate infekciju ili zapaljenje na predloženom mestu primene leka.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek XEOMIN.

Neželjeni efekti se mogu pojaviti zbog primene botulinskog neurotoksina tipa A u pogrešno mesto primene izazivajući privremenu paralizu okolnih mišićnih grupa. Vrlo retko su prijavljeni neželjeni efekti vezani za širenje toksina od mesta primene koji izazivaju simptome koji su u skladu sa efektima botulinskog toksina tipa A (npr. preterana mišićna slabost, poteškoće pri gutanju ili slučajno uvlačenje hrane ili pića u disajne puteve). Pacijenti koji primaju preporučene doze mogu doživeti preteranu mišićnu slabost.

Ukoliko je doza previsoka ili primenjena prečesto, raste rizik od stvaranja antitela. Stvaranje antitela može dovesti do otpornosti na lečenje botulinskim toksinom tipa A, bez obzira na razloge njegove primene.

Obratite se svom lekaru ili farmaceutu pre nego što primite lek XEOMIN:

• ako imate bilo koji tip poremećaja krvarenja;
• ako primate lekove koje sprečavaju zgrušavanje krvi (npr. kumarin, heparin, acetilsalicilna kiselina, klopidogrel);
• ako imate izraženu slabost ili smanjenje mišićnog volumena u mišiću gde ćete primiti injekciju;
• ako imate bolest zvanu amiotrofična lateralna skleroza (ALS), koja može voditi ka opštem gubitku mišićnog tkiva;
• ako imate bilo koju bolest koja remeti interakciju između nerava i skeletnih mišića (periferna neuromišićna disfunkcija);
• ako imate ili ste imali poteškoće pri gutanju;
• ako imate ili ste imali (epileptične) napade;
• ako ste prethodno imali problema prilikom primene botulinskog toksina tipa A;
• ako treba da idete na operaciju.

Obavestite Vašeg lekara i odmah potražite medicinsku pomoć ako doživite nešto od sledećeg:

• otežano disanje, gutanje ili govor;
• koprivnjača, oticanje uključujući oticanje lica ili grla, zviždanje pri disanju, osećaj nesvestice i nedostatak vazduha (mogući simptomi teških alergijskih reakcija).

Ponovljene injekcije leka XEOMIN

Ako primite ponovljene injekcije leka XEOMIN, terapijski efekat leka se može povećati ili smanjiti. Mogući razlozi za ovo su:

• Vaš lekar može da primeni različite tehnike pripreme rastvora za injekciju;
• različiti intervali lečenja;
• primena leka u drugi mišić;
• granična varirajuća efektivnost aktivne supstance leka XEOMIN;
• izostanak odgovora/neuspeh terapije tokom lečenja.

Spazam očnog kapka (blefarospazam) i spazam jedne strane lica (hemifacijalni spazam)

Obratite se Vašem lekaru pre nego što primite lek XEOMIN ako ste:

• imali operaciju oka. Vaš lekar će tada preduzeti dodatne mere opreza;
• pod rizikom da razvijete bolest zvanu glaukom uskog ugla. Ova bolest može uzrokovati porast unutarnjeg očnog pritiska i može dovesti do oštećenja Vašeg optičkog nerva. Vaš lekar će znati da li ste pod tim rizikom.

Tokom lečenja mogu se pojaviti mala tačkasta krvarenja u mekim tkivima očnog kapka. Vaš lekar ih može ograničiti brzom primenom nežnog pritiska na mesto primene injekcije.

Nakon što primite injekciju leka XEOMIN u očni mišić, brzina Vašeg treptanja može se smanjiti. To može dovesti do produžene izloženosti prozirnog prednjeg dela oka (rožnjače). Ova izloženost može dovesti do oštećenja površine oka i zapaljenja (ulceracija rožnjače).

Iskrivljen vrat (spastični tortikolis)

Nakon injekcije možete razviti blage do teške poteškoće sa gutanjem. To može dovesti do problema sa disanjem i možete imati veći rizik od udisanja hrane ili tečnosti. Strana tela u Vašim plućima mogu dovesti do zapaljenja ili infekcije (upala pluća). Ukoliko je potrebno, Vaš lekar će Vam pružiti posebno medicinsko lečenje (npr. u obliku veštačke ishrane).

Poteškoće sa gutanjem mogu trajati i dve do tri nedelje nakon primene injekcije, dok je za jednog pacijenta zabeleženo trajanje do pet meseci.

Ukoliko niste bili aktivni duže vreme, sa svakom aktivnošću treba započeti postepeno nakon primene leka XEOMIN.

Povećana mišićna napetost/nekontrolisana mišićna ukočenost

Lek XEOMIN se može koristiti za lečenje povećane mišićne napetosti/nekontrolisane mišićne ukočenosti u delovima gornjih ekstremiteta, npr. ruke ili šake. Lek XEOMIN je efikasan u kombinaciji sa uobičajenim standardnim metodama lečenja. Lek XEOMIN treba koristiti zajedno sa tim drugim metodama.

Malo je verovatno da će ovaj lek poboljšati raspon pokreta u zglobovima gde je okolni mišić izgubio svoju sposobnost istezanja.

Ukoliko niste bili aktivni duže vreme, sa svakom aktivnošću treba započeti postepeno nakon primene leka XEOMIN.

Hronično pojačano lučenje pljuvačke (sijaloreja)

Neki lekovi (npr. klozapin, aripiprazol, piridostigmin) mogu dovesti do prekomernog lučenja pljuvačke. Pre primene leka XEOMIN u svrhu lečenja pojačanog lučenja pljuvačke prvo treba razmotriti mogućnost zamene, smanjenja ili čak prekida primene tih lekova. Primena leka XEOMIN u smanjivanju prekomernog lučenja pljuvačke koje je izazvano lekovima nije istražena.

Ukoliko dođe do pojave „suvih usta“ povezanih sa primenom leka XEOMIN Vaš lekar će razmotriti smanjenje doze.

Zbog smanjenja lučenja pljuvačke izazvanog lekom XEOMIN mogu se razviti zdravstveni problemi kao što je karijes u usnoj šupljini ili postojeći problemi mogu napredovati. Kontaktirajte stomatologa kada počnete da primate lek XEOMIN za lečenje hroničnog pojačanog lučenja pljuvačke. Ukoliko je potrebno, Vaš stomatolog će možda odlučiti da preduzme mere zaštite od pojave karijesa.

Deca i adolescenti

Ovaj lek se ne sme primeniti kod dece i adolescenata uzrasta 0-17 godina jer bezbednost i efikasnost leka XEOMIN kod lečenja dece i adolescenata još nije utvrđena i ne može se dati preporuka o doziranju.

Drugi lekovi i XEOMIN

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko primenjujete, donedavno ste primenjivali ili ćete možda primenjivati bilo koje druge lekove.

Efekat leka XEOMIN može se povećati:

• lekovima koji se koriste za lečenje određenih infekcijskih bolesti (spektinomicin ili aminoglikozidni antibiotici [npr. neomicin, kanamicin, tobramicin]);
• ostalim lekovima koji opuštaju mišiće (npr. mišićnim relaksansima tipa tubokurarina). Takvi se lekovi koriste npr. za opštu anesteziju. Pre operacije, obavestite Vašeg anesteziologa ukoliko ste primali lek XEOMIN;
• kad se koristi u lečenju pojačanog lučenja pljuvačke: ostalim lekovima koji takođe smanjuju lučenje pljuvačke (npr. antiholinergici kao što je atropin, glikopironijum ili skopolamin) ili terapijskim zračenjem glave i vrata, uključujući pljuvačne žlezde. Obavestite Vašeg lekara ukoliko primate radioterapiju ili je ona planirana.

U navedenim slučajevima lek XEOMIN se mora koristiti sa oprezom.

Efekat leka XEOMIN može biti smanjen ukoliko se istovremeno primenjuje sa određenim lekovima za lečenje malarije i reumatizma (poznati kao aminohinolini).

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primite ovaj lek.

Lek XEOMIN ne bi trebalo koristiti tokom trudnoće, osim ako je Vaš lekar procenio da neophodnost i potencijalna dobrobit od lečenja opravdava mogući rizik za plod.

Nije preporučena upotreba leka XEOMIN ako dojite.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ne smete upravljati vozilom ili se baviti bilo kakvom rizičnom aktivnosti ako primetite spuštanje očnih kapaka, slabost (astenija), mišićnu slabost, vrtoglavicu ili poremećaje vida. U slučaju nedoumice, pitajte Vašeg lekara za savet.

Lek XEOMIN se može primeniti samo od strane lekara sa odgovarajućim specijalističkim znanjem u primeni botulinskog neurotoksina tipa A.

Optimalno doziranje, učestalost i broj mesta za primenu injekcije odrediće Vaš lekar individualno za Vas. Rezultati početnog lečenja lekom XEOMIN treba da se procene i mogu dovesti do prilagođavanja doze dok se ne postigne željeni terapijski efekat. Interval lečenja će odrediti Vaš lekar prema Vašoj stvarnoj kliničkoj slici.

Ako imate utisak da je efekat leka XEOMIN previše jak ili slab, obavestite Vašeg lekara. U slučajevima gde terapijski efekat nije vidljiv, treba da se razmotri alternativna terapija.

Spazam očnog kapka (blefarospazam) i spazam jedne strane lica (hemifacijalni spazam)

Preporučena početna doza je do 25 jedinica po oku, dok je ukupna preporučena doza za naredne cikluse lečenja do 50 jedinica po oku. Obično je prva pojava dejstva uočena unutar četiri dana nakon primene injekcije. Efekat svakog ciklusa lečenja uobičajeno traje približno od 3 do 5 meseci, međutim, on može trajati značajno duže ili kraće. Ne preporučuju se intervali između lečenja kraći od 12 nedelja.

Obično se ne postiže dodatna korist lečenjem češćim od svaka tri meseca.

Ukoliko imate spazam jedne strane lica (hemifacijalni spazam) Vaš lekar će slediti preporuke za lečenje spazma očnog kapka (blefarospazam) koji je ograničen na jednu stranu lica. Spazam jedne strane lica (hemifacijalni spazam) će se lečiti primenom injekcije samo u gornji deo lica jer primena injekcije leka XEOMIN u donji deo lica može dovesti do povećanog rizika od neželjenih efekata kao što je naglašeni rizik lokalne slabosti mišića.

Iskrivljen vrat (spastični tortikolis)

Preporučena doza po pojedinačnom mestu primene injekcije je do 50 jedinica, a najveća preporučena doza u prvom ciklusu lečenja je 200 jedinica. Vaš lekar Vam može dati doze do 300 jedinica u narednim ciklusima lečenja, zavisno od odgovora na lečenje. Obično je prva pojava dejstva uočena unutar sedam dana nakon primene injekcije. Efekat svakog ciklusa lečenja uobičajeno traje približno od 3 do 4 meseca, međutim, on može trajati značajno duže ili kraće. Ne preporučuju se intervali između lečenja koji su kraći od 10 nedelja.

Povećana mišićna napetost/nekontrolisana ukočenost mišića ramena, ruku i šaka (spastičnost gornjeg ekstremiteta)

Preporučena doza je do 500 jedinica po ciklusu lečenju i ne sme se primeniti više od 250 jedinica u mišić ramena. Pacijenti su prijavili početak delovanja 4 dana nakon lečenja. Poboljšanje mišićnog tonusa primećeno je unutar 4 nedelje. Obično je efekat lečenja trajao 12 nedelja, međutim, može trajati značajno duže ili kraće. Period između ciklusa lečenja trebalo bi da iznosi najmanje 12 nedelja.

Hronično pojačano lučenje pljuvačke (sijaloreja)

Preporučena doza je do 100 jedinica po ciklusu lečenja. Ova najviša doza se ne sme prekoračiti. Period između ciklusa lečenja trebalo bi da iznosi najmanje 16 nedelja.

Način primene

Rastvor leka XEOMIN je namenjen za primenu u mišić (intramuskularna primena) i u pljuvačne žlezde (intraglandularna primena) (videti informacije za zdravstvene radnike na kraju ovog Uputstva za lek). Lokalizacija uključenih pljuvačnih žlezda moguća je pomoću anatomskih pokazatelja ili pomoću navođenja ultrazvukom, međutim prednost treba dati navođenju ultrazvukom jer je metoda efikasnija.

Ako ste primili više leka XEOMIN nego što treba

Simptomi predoziranja:

Simptomi predoziranja nisu vidljivi odmah nakon primene injekcije i mogu uključivati opštu slabost, spuštanje očnih kapaka, pojavu duple slike, poteškoće sa disanjem, poteškoće sa govorom i paralizu respiratornih mišića i poteškoće pri gutanju, a što može rezultirati upalom pluća.

Mere u slučaju predoziranja:

U slučaju da osetite simptome predoziranja molimo Vas da odmah potražite hitnu medicinsku pomoć ili zamolite Vaše bližnje da to učine i odete u bolnicu. Lekarski nadzor do nekoliko dana i asistirana ventilacija mogu biti potrebni.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Obično su neželjena dejstva zapažena tokom prve nedelje nakon primene leka i prolazne su prirode. Neželjena dejstva mogu biti povezana sa lekom, sa tehnikom primene injekcije, ili sa oba. Ona mogu biti ograničena na područje oko mesta primene injekcije (npr. lokalizovana mišićna slabost, lokalna bol, zapaljenje, osećaj trnaca (parestezija), smanjeni osećaj na dodir (hipoestezija), osetljivost na dodir, oticanje (generalno), oticanje mekog tkiva (edem), crvenilo kože (eritem), svrab, lokalna infekcija, podliv krvi (hematom), krvarenje i/ili nastanak modrica).

Ubod iglom može izazvati bol. Ovaj bol ili strah od igle mogu dovesti do nesvestice, mučnine, tinitusa (zujanje u ušima) ili niskog krvnog pritiska.

Neželjena dejstva kao što su preterana mišićna slabost ili poteškoće pri gutanju mogu biti prouzrokovane opuštanjem mišića udaljenih od mesta primene leka XEOMIN. Poteškoće pri gutanju mogu uzrokovati udisanje stranih tela i na taj način prouzrokovati upalu pluća i u nekim slučajevima smrt.

Lek XEOMIN može izazvati alergijsku reakciju. Retko je prijavljena ozbiljna i/ili trenutna alergijska reakcija (anafilaksija) ili alergijske reakcije na serum u leku (serumska bolest), a koja npr. izaziva otežano disanje (dispneju), koprivnjaču (urtikariju) ili oticanje mekog tkiva (edem). Neke od ovih reakcija zabeležene su nakon primene konvencionalnog kompleksa botulinskog toksina tipa A. Pojavile su se kada je toksin primenjen sam ili u kombinaciji sa drugim lekovima za koje se zna da mogu izazvati slične reakcije. Alergijska reakcija može izazvati bilo koji od sledećih simptoma:

• otežano disanje, poteškoće pri gutanju ili govoru zbog oticanja lica, usana, usta ili grla;
• oticanje šaka, stopala ili skočnih zglobova.

Ako uočite bilo koje od navedenih neželjenih dejstava, molimo Vas da odmah obavestite Vašeg lekara ili zamolite Vaše bližnje da to učine i potražite hitnu medicinsku pomoć.

Sledeća neželjena dejstva su prijavljena tokom lečenja lekom XEOMIN.

Spazam očnog kapka (blefarospazam)

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• spuštanje očnog kapka (ptoza).

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek:

• suve oči, zamućenje vida, oštećenje vida, suva usta, bol na mestu primene injekcije.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• glavobolja, slabost mišića lica (facijalna pareza), pojava duple slike (diplopija), pojačano suzenje oka, otežano gutanje (disfagija), umor, mišićna slabost, osip.

Spazam jedne strane lica (hemifacijalni spazam)

Očekuju se slična neželjena dejstva kao kod lečenja spazma očnog kapka.

Iskrivljen vrat (spastični tortikolis)

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• otežano gutanje (disfagija).

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• bol u vratu, mišićna slabost, mišićno-koštana bol (mijalgija), mišićno-koštana ukočenost, grčevi mišića, glavobolja, vrtoglavica, bol na mestu primene injekcije, slabost (astenija), suva usta, mučnina, pojačano znojenje (hiperhidroza), infekcija gornjih disajnih puteva, osećaj nesvestice (presinkopa).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• poteškoće u govoru (disfonija), nedostatak vazduha (dispneja), osip.

Lečenje iskrivljenog vrata može izazvati poteškoće pri gutanju različitih stepena težine. To može dovesti do udisanja stranih tela što može zahtevati medicinsku intervenciju. Poteškoće pri gutanju mogu trajati dve do tri nedelje nakon primene leka, ali je u jednom slučaju zabeleženo da su trajale pet meseci. Čini se da su poteškoće pri gutanju zavisne od doze.

Povećana mišićna napetost/nekontrolisana ukočenost mišića ramena, ruku i šaka (spastičnost gornjeg ekstremiteta)

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• suva usta.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• glavobolja, smanjeni osećaj na dodir (hipoestezija), mišićna slabost, bol u ekstremitetima, opšta slabost (astenija), mišićno-koštana bol (mijalgija), otežano gutanje (disfagija), mučnina.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• bol na mestu primene injekcije.

Hronično pojačano lučenje pljuvačke (sijaloreja)

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• suva usta, otežano gutanje (disfagija), osećaj trnaca i bockanja (parestezija).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• gusta pljuvačka, poremećaj govora, poremećaj osećaja ukusa (disgeuzija).

Prijavljeni su slučajevi upornog simptoma suvih usta (>110 dana) ozbiljnog intenziteta što bi moglo da dovedeo do daljih komplikacija kao što su upala desni (gingivitis), otežano gutanje i karijes.

Iskustva nakon stavljanja leka u promet

Sledeće neželjene reakcije leka XEOMIN su prijavljene sa nepoznatom učestalošću, nakon stavljanja leka u promet, a nezavisno od područja primene:

Simptomi slični gripu, smanjenje volumena mišića u koji je primenjena injekcija, i reakcije preosetljivosti, poput oticanja, oticanja mekog tkiva (edem, takođe i udaljeno od mesta primene injekcije), crvenilo, svrab, osip (lokalni i opšti) i nedostatak vazduha.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek XEOMIN posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Neotvorena bočica: Čuvati na temperaturi do 25 °C.

Nakon rekonstitucije: Hemijska i fizička stabilnost leka u toku upotrebe su dokazane u periodu do 24 h na temperaturi od 2°C-8°C.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, uslovi i vreme čuvanje pre upotrebe su odgovornost korisnika i ne smeju biti duži od 24 sata na temperaturi od 2°C-8°C osim ukoliko je rekonstitucija sprovedena u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Vaš lekar ne sme upotrebiti lek XEOMIN ukoliko rastvor ima mutan izgled ili sadrži vidljive čestice.

Za uputstvo o odlaganju, molimo Vas pogledajte informacije za zdravstvene radnike na kraju ovog Uputstva za upotrebu.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je Clostridium botulinum neurotoksin tip A (150 KD), bez vezujućih proteina.

XEOMIN, 50 jedinica, prašak za rastvor za injekciju

Jedna bočica sadrži 50 jedinica Clostridium botulinum neurotoksina tipa A (150 kD), bez vezujućih proteina*

XEOMIN, 100 jedinica, prašak za rastvor za injekciju

Jedna bočica sadrži 100 jedinica Clostridium botulinum neurotoksina tipa A (150 kD), bez vezujućih proteina*

XEOMIN, 200 jedinica, prašak za rastvor za injekciju

Jedna bočica sadrži 200 jedinica Clostridium botulinum neurotoksina tipa A (150 kD), bez vezujućih proteina*

*Botulinski neurotoksin tip A, prečišćen iz kultura Clostridium botulinum.

Pomoćne supstance su: humani albumin, saharoza.

Kako izgleda lek XEOMIN i sadržaj pakovanja

Lek XEOMIN je dostupan kao prašak za rastvor za injekciju. Prašak je bele boje.

Pre primene lek se mora rastvoriti u sterilnom fiziološkom rastvoru bez konzervansa (0,9% rastvor natrijum- hlorida za injekciju).

Rekonstituisani rastvor je bistar, bezbojan bez mehaničkih onečišćenja.

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla tip I zatvorena sa brombutil gumenim čepom i aluminijumskim flip-off zatvaračem sa polipropilenskim diskom.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

CLINRES FARMACIJA D.O.O. BEOGRAD, Beogradskog bataljona 4, Beograd-Čukarica

Proizvođač

MERZ PHARMA GMBH &CO KGAA, Ludwigstrasse 22, Reinheim, Nemačka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Novembar, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

XEOMIN, 50 jedinica, prašak za rastvor za injekciju: 515-01-04310-20-001 od 13.11.2023. XEOMIN, 100 jedinica, prašak za rastvor za injekciju: 515-01-04311-20-001 od 13.11.2023. XEOMIN, 200 jedinica, prašak za rastvor za injekciju: 515-01-04312-20-001 od 13.11.2023.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek XEOMIN je indikovan za upotrebu kod odraslih za simptomatsku terapiju:

• Blefarospazma i hemifacijalnog spazma
• Cervikalne distonije pretežno rotirajućeg oblika (spastični tortikolis)
• Spastičnost gornjeg ekstremiteta i
• Hronična sijaloreja nastala usled neuroloških poremećaja

Doziranje i način primene

Zbog razlika u jedinicama u ispitivanju potentnosti, jedinične doze za lek XEOMIN nisu međusobno zamenljive sa jediničnim dozama ostalih preparata botulinskog toksina tip A.

Za detaljne informacije u pogledu kliničkih ispitivanja leka XEOMIN u poređenju sa konvencionalnim kompleksom botulinskog toksina tip A (900 kD), videti odeljak „Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka”.

Lek XEOMIN se sme primenjivati samo od strane lekara koji poseduju odgovarajuće kvalifikacije i neophodno iskustvo u primenjivanju botulinskog toksina tip A.

Optimalna doza, učestalost i broj mesta primene injekcije treba da odredi lekar individualno za svakog pacijenta. Potrebno je sprovesti titraciju doze.

Preporučene pojedinačne doze leka XEOMIN se ne smeju prekoračiti. Doziranje

Blefarospazam i hemifacijalni spazam

Inicijalna preporučena doza je 1,25 do 2,5 jedinica po mestu primene. Inicijalna doza ne sme da prekorači 25 jedinica po oku. Ukupna doza ne sme da prekorači 50 jedinica po oku po terapijskom ciklusu. Terapija se, obično, ne sme ponavljati češće od svakih 12 nedelja. Periodi terapije treba da budu određeni na osnovu stvarne kliničke potrebe za svakog pacijenta.

Medijana vremena do prvog nastupa dejstva uočena je u toku četiri dana nakon primene injekcije. Efekti terapije lekom XEOMIN obično traju približno od 3 do 5 meseci, međutim, efekat može trajati znatno duže ili kraće.

Pri ponovljenim terapijskim ciklusima, doza se može povećavati do dva puta, ako se odgovor na inicijalnu terapiju smatra nedovoljnim. Međutim, nije zabeležena dodatna korist od primene više od 5,0 jedinica po mestu primene injekcije.

Pacijenti sa hemifacijalnim spazmom treba da budu lečeni kao pacijenti sa jednostranim blefarospazmom.

Spastični tortikolis

Za terapiju spastičnog tortikolisa doziranje leka XEOMIN mora biti prilagođeno svakom pacijentu ponaosob, a na osnovu položaja glave i vrata pacijenta, lokacije mogućeg bola, mišićne hipertrofije, telesne mase pacijenta i odgovora na injekciju.

U prvom ciklusu terapije ne sme se ubrizgati više od 200 jedinica, a prilagođavanje se vrši u narednim ciklusima u zavisnosti od odgovora. Ukupna doza od 300 jedinica u bilo kom ciklusu terapije se ne sme prekoračiti. Ne sme se primeniti više od 50 jedinica po bilo kom injekcionom mestu.

Medijana prvog nastupa dejstva uočena je u toku sedam dana nakon primene injekcije. Efekat terapije lekom XEOMIN obično traje približno od 3 do 4 meseca, međutim može trajati značajno duže ili kraće. Ne preporučuju se periodi terapije kraći od 10 nedelja. Periodi terapije treba da budu određeni na osnovu stvarnih kliničkih potreba za svakog pacijenta.

Spastičnost gornjeg ekstremiteta

Tačna doza i broj mesta primene injekcije treba prilagoditi pojedinačnom pacijentu na osnovu veličine, broja i lokacije uključenih mišića, težine spastičnosti i prisutnosti lokalne mišićne slabosti.

Preporučene terapijske doze po mišiću:

Maksimalna ukupna doza u terapiji spastičnosti gornjeg ekstremiteta ne sme da prekorači 500 jedinica po ciklusu terapije, i ne sme se primeniti više od 250 jedinica u mišiće ramena.

Pacijenti su prijavili početak delovanja 4 dana nakon terapije. Maksimalan efekat u smislu poboljšanja mišićnog tonusa, zapažen je u okviru 4 nedelje. Uopšteno, efekat terapije traje 12 nedelja, međutim, može trajati značajno duže ili kraće. Ponovljena terapija generalno ne sme biti češća od 12 nedelja. Periodi terapije treba da budu određeni na osnovu stvarne kliničke potrebe za svakog pacijenta.

Hronična sijaloreja

Upotrebiti rekonstituisan rastvor u koncentraciji od 5 jedinica/0,1 mL.

Lek XEOMIN se ubrizgava u parotidne i submandibularne žlezde sa obe strane (ukupno četiri injekcije po terapiji). Doza je podeljena u razmeri 3:2 između parotidnih i submandibularnih žlezda kao što sledi:

Injekciono mesto treba da bude blizu centra žlezde.

Preporučena doza po periodu terapije je 100 jedinica. Ova maksimalna doza ne sme biti prekoračena.

Periodi terapije moraju biti određeni prema stvarnoj kliničkoj potrebi pojedinačnog pacijenta. Ne preporučuje se ponavljanje terapije češće nego na svakih 16 nedelja.

Sve indikacije

Ako terapijski efekti izostanu mesec dana nakon inicijalne injekcije, potrebno je preduzeti sledeće mere:

• Klinička potvrda neurotoksičnog dejstva na mišić u koji je primenjena injekcija: npr. elektromiografsko istraživanje u specijalizovanim ustanovama;
• Analize razloga za izostajanje odgovora, npr. slaba izolacija mišića namenjenog za primenu injekcije, previše mala doza, loša tehnika ubrizgavanja, fiksna kontraktura, previše slab antagonist, mogući razvoj antitela;
• Razmatranje terapije botulinum toksinom tip A kao adekvatne terapije;
• Ako nije došlo do pojave neželjenih reakcija tokom inicijalne terapije, dodatni ciklus terapije se može izvesti pod sledećim okolnostima: 1) prilagođavanje doze u odnosu na analizu poslednje neuspele terapije, 2) Lokalizacija uključenih mišića pomoću tehnika kao što je elektromiografsko vođenje

3) Poštovanje preporučenog minimalnog intervala između inicijalnog i ponovljenog ciklusa terapije.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka XEOMIN kod dece i adolescenata starosti od 0 do 17 godina nije još ustanovljena. Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljku „Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka”, međutim ne može se dati preporuka o doziranju.

Trenutno dostupni klinički podaci u pedijatrijskoj populaciji su opisani u odeljku „Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka”.

Način primene

Sve indikacije

Za uputstva o rekonstituciji leka pre primene, videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”. Nakon rekonstitucije, lek XEOMIN se sme koristiti isključivo za samo jednu primenu i za samo jednog pacijenta.

Lek XEOMIN je namenjen za intramuskularnu i intraglandularnu (u pljuvačne žlezde) upotrebu.

Blefarospazam i hemifacijalni spazam

Nakon rekonstitucije, XEOMIN rastvor se ubrizgava intramuskularno pomoću odgovarajuće sterilne igle (npr. 27-30 G/0,30-0,40 mm promera/12,5 mm dužine). Elektromiografsko vođenje nije neophodno. Preporučena injekciona zapremina iznosi približno 0,05 do 0,1 mL.

Lek XEOMIN se ubrizgava u medijalni i lateralni kružni očni mišić (orbicularis oculi) gornjeg očnog kapka i lateralni kružni očni mišić (orbicularis oculi) donjeg očnog kapka. Takođe, injekcija može biti ubrizgana u dodatna mesta, područje oko obrva, lateralni kružni očni mišić i gornje područje lica ako spazam ovde ometa vid.

U slučajevima jednostranog blefarospazma, ubrizgavanje injekcija treba da bude ograničeno na zahvaćeno oko.

Pacijenti sa hemifacijalnim spazmom treba da budu lečeni kao pacijenti sa jednostranim blefarospazmom.

Kliničke studije sa lekom XEOMIN nisu obuhvatile primenu injekcije u donji deo lica. Prema podacima iz literature, nakon ubrizgavanja injekcije botulinum toksina u ovo područje kod pacijenata sa hemifacijalnim spazmom, ne sme se ubrizgavati injekcija u mišiće donjeg dela lica zbog povećanog rizika izazivanja lokalizovane slabosti mišića.

Spastični tortikolis

Odgovarajuća sterilna igla (npr. 25-30 G/0,30-0,50 mm promer/37 mm dužine) se koristi za ubrizgavanje injekcije u površne mišiće, i npr. igla 22 G/0,70 mm promera/75 mm dužine se može koristiti za ubrizgavanje injekcije u dublju muskulaturu. Preporučen volumen ubrizgavanja injekcije je približno 0,1 do 0,5 mL po mestu ubrizgavanja injekcije.

U zbrinjavanju spastičnosti tortikolisa, lek XEOMIN se ubrizgava u sternokleidomastoidni mišić, levator scapulae, scalenus, splenius capitis i/ili trapezius. Ova lista nije konačna s obzirom da svaki od mišića odgovoran za kontrolu položaja glave može biti uključen i stoga zahteva terapiju. Ako se pojave poteškoće pri izolovanju pojedinačnih mišića, onda se mora primeniti tehnika ubrizgavanja injekcije kao što je elektromiografsko vođenje ili ultrazvuk. Mišićna masa i stepen hipertrofije ili atrofije su faktori koje treba uzeti u obzir kada se bira odgovarajuća doza.

Višestruka mesta ubrizgavanja injekcije dozvoljavaju da lek XEOMIN ravnomerno pokrije inervisana područja distoničnog mišića i naročito su korisna kod većih mišića. Optimalan broj mesta ubrizgavanja injekcije zavisi od veličine mišića kome će hemijski biti blokirana inervacija.

U sternokleidomastoidni mišić se ne sme obostrano ubrizgavati injekcija jer postoji povećan rizik pojave neželjenih reakcija (naročito disfagije) kada obostrano ubrizgavanje ili prekoračenje doze od 100 jedinica primenjuju u ovaj mišić.

Spastičnost gornjeg ekstremiteta

Rekonstituisani lek XEOMIN se ubrizgava pomoću odgovarajuće sterilne igle (npr. 26 G/0,45 mm promera/37 mm dužine, za površinske mišiće i duža igla, npr. 22G/0,7 mm promera/75 mm dužine, za dublju muskulaturu).

Preporučuje se lokalizacija uključenih mišića pomoću tehnika kao što su elektromiografsko navođenje ili ultrazvuk u slučaju bilo kakvih poteškoća u izolaciji pojedinih mišića. Višestruka mesta ubrizgavanja injekcije mogu omogućiti da XEOMIN ima ravnomerni kontakt sa inervisanim područjima mišića i naročito su korisna kada se injekcija ubrizgava u velike mišiće.

Hronična sijaloreja

Nakon rekonstitucije XEOMIN rastvor se ubrizgava intragladnularno pomoću odgovarajuće sterilne igle (npr. 27-30 G/0,30-0,40 mm promera/12,5 mm dužine). Lokalizacija uključenih pljuvačnih žlezda moguća je pomoću anatomskih pokazatelja ili ultrazvučnim navođenjem, gde prednost ima navođenje ultrazvukom jer bi to moglo rezultirati boljim terapijskim ishodom (videti odeljak „Farmakodinamski podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Lista pomoćnih supstanci

humani albumin saharoza

Inkompatibilnost

Lek se ne sme mešati sa drugim lekovima osim onih navedenih u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Rok upotrebe

XEOMIN 50 jedinica prašak za rastvor za injekciju: 3 godine XEOMIN 100 jedinica prašak za rastvor za injekciju: 4 godine XEOMIN 200 jedinica prašak za rastvor za injekciju: 3 godine

Rekonstituisani rastvor:

Hemijska i fizička stabilnost leka u toku upotrebe su dokazane u periodu do 24 h na temperaturi od 2 °C - 8 °C. Sa mikrobiološke tačke gledišta, pripremljeni rastvor treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, uslovi i vreme čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika i ne smeju biti duži od 24 sata na temperaturi od 2°C - 8°C osim ukoliko je rekonstitucija sprovedena u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25 °C.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije, videti odeljak „Rok upotrebe“.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla tip I zatvorena sa brombutil gumenim čepom i aluminijumskim flip-off zatvaračem sa polipropilenskim diskom.

XEOMIN 50 jedinica prašak za rastvor za injekciju

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica koja sadrži 50 jedinica Clostridium botulinum neurotoksina tipa A (150 kD), bez vezujućih proteina.

XEOMIN 100 jedinica prašak za rastvor za injekciju

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica koja sadrži 100 jedinica Clostridium botulinum neurotoksina tipa A (150 kD), bez vezujućih proteina.

XEOMIN 200 jedinica prašak za rastvor za injekciju

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 bočica koja sadrži 200 jedinica Clostridium botulinum neurotoksina tipa A (150 kD), bez vezujućih proteina.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Rekonstitucija

Pre primene, lek XEOMIN se rekonstituiše rastvorom natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9 %) za injekciju. Rekonstituciju i razređivanje treba uraditi u skladu sa smernicama dobre kliničke prakse, naročito u pogledu aseptičnih uslova.

Dobra je praksa rekonstituisati rastvor u bočici i pripremiti špric iznad plastificiranog upijajućeg papira kako bi se uhvatila prolivena tečnost. U špric se uvuče odgovarajuća količina rastvora natrijum-hlorida (videti tabelu o razređivanju). Za rekonstituciju se preporučuje kratka konična igla 20-27 G. Nakon vertikalnog umetanja igle kroz gumeni čep, rastvor se mora polako ubacivati u bočicu kako bi se izbeglo stvaranje pene. Ako vakuum ne uvuče rastvarač u bočicu, potrebno je baciti bočicu. Izvadite iglu iz bočice i promešajte lek XEOMIN sa rastvorom laganim okretanjem i preokretanjem/preklapanjem bočice. Nemojte snažno tresti bočicu. Ukoliko je potrebno igla koja se koristila za rekonstituciju može ostati u bočici i potrebna količina rastvora se može povući u novi, sterilni špric, pogodan za primenu.

Rekonstituisani rastvor je bistar, bezbojan bez mehaničkih onečišćenja.

Lek XEOMIN se ne sme primeniti ako rekonstituirani rastvor izgleda mutno ili sadrži flokularne ili vidljive čestice.

Mora se paziti da se upotrebi tačan volumen rastvarača za odabranu jačinu leka a kako bi se izbeglo slučajno predoziranje. Ukoliko se koriste različite veličine bočica za jedan postupak ubrizgavanja mora se paziti na korišćenje tačne količine rastvarača za rekonstituciju određenog broja jedinica u 0,1 mL. Potrebna količina rastvarača se razlikuje za XEOMIN 50 jedinica, XEOMIN 100 jedinica i XEOMIN 200 jedinica. Shodno tome, svaki špric mora biti označen.

Moguće koncentracije za XEOMIN 50, 100 i 200 jedinica navedene su u sledećoj tabeli:

Svaki rastvor za ubrizgavanje koji je bio skladišten duže od 24 sata kao i svaki neiskorišćen rastvor za ubrizgavanje mora biti bačen.

Procedura koje se treba pridržavati za sigurno uklanjanje bočica, špriceva i ostalog upotrebljenog materijala Sve neupotrebljene bočice ili preostali rastvor u bočici i/ili špricevima moraju se sterilisati u autoklavu. Drugi način je da se preostala količina leka XEOMIN inaktivira dodatkom jednog od sledećih rastvora: 70%-tni etanol, 50%-tni izopropanol, 0,1%-tni anjonski deterdžent, razređen rastvor natrijum-hidroksida (0,1 N NaOH) ili razređen rastvor natrijum-hipohlorita (najmanje 0,1% NaOCl).

Nakon inaktivacije, upotrebljene bočice, špriceve i ostali materijal ne smeju se isprazniti i moraju se baciti u za to odgovarajuće kontejnere i odložiti u skladu s lokalnim zahtevima.

Preporuke u slučaju nezgode pri rukovanju botulinskim toksinom tip A

• Sav proliveni lek se mora obrisati: bilo apsorptivnim materijalom natopljenim bilo kojim od gore navedenih rastvora u slučaju praška ili suvim apsorptivnim materijalom u slučaju rekonstituisanog leka.
• Kontaminirane površine treba očistiti apsorptivnim materijalom natopljenim bilo kojim od gore navedenih rastvora, potom osušiti.
• Ako se bočica razbije, treba postupiti prema gore navedenim instrukcijama pažljivo skupljajući komadiće slomljenog stakla i brišući lek, izbegavajući nastanak posekotina na koži.
• Ako lek dođe u kontakt s kožom, pogođeno područje treba temeljno isprati vodom.
• Ako lek dospe u oči, treba temeljno isprati s puno vode ili oftalmološkim rastvorom za ispiranje očiju.
• Ako lek dođe u kontakt s ranom, porezanom ili oštećenom kožom, treba temeljno isprati s puno vode. Treba preduzeti odgovarajuće medicinske korake shodno ubrizganoj dozi.

Potrebno je strogo se pridržavati ovih uputstava za upotrebu, rukovanje i odlaganje.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Napomena: Ovo Uputstvo za lek je korigovano u skladu sa Rešenjem o ispravci br: 515-14-00190-2023-8- 003 od 27.12.2023.