Xyzal® 0.5mg/mL oralni rastvor

Lek Xyzal, oralni rastvor indikovan je za simptomatsku terapiju alergijskog rinitisa (uključujući perzistentni alergijski rinitis) i urtikarije kod odraslih i dece uzrasta 2 godine ili više.

Doziranje

Odrasli

Preporučena dnevna doza je 5 mg (10 mL oralnog rastvora).

Stariji pacijenti

Prilagođavanje doze se preporučuje kod starijih pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti u nastavku deo Oštećenje funkcije bubrega).

Oštećenje funkcije bubrega

Interval doziranja mora biti individualno prilagođen u odnosu na renalnu funkciju (procenjena brzina glomerularne filtracije, engl. estimated Glomerular Filtration Rate - eGFR). Dozu je potrebno prilagoditi u skladu sa datom tabelom.

Prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega:

Kod pedijatrijskih pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, doziranje se mora prilagoditi za svakog pacijenta posebno uzimajući u obzir vrednosti renalnog klirensa i telesnu masu pacijenta. Nema posebnih podataka za decu sa oštećenjem funkcije bubrega.

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata koji imaju samo oštećenje funkcije jetre. Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije i jetre i bubrega, potrebno je prilagoditi doziranje (videti iznad deo Oštećenje funkcije bubrega).

Pedijatrijska populacija

Deca uzrasta od 6 i više godina

Preporučena dnevna doza je 5 mg (10 mL oralnog rastvora).

Deca uzrasta od 2 do 6 godina

Preporučena dnevna doza je 2,5 mg, a treba je podeliti na dve pojedinačne doze 1,25 mg (dva puta dnevno po 2,5 mL oralnog rastvora).

Iako su dostpuni klinički podaci za primenu kod dece uzrasta od 6 meseci do 12 godina (videti odeljke 4.8, 5.1 i 5.2), ovi podaci nisu dovoljni da podrže primenu levocetirizina kod odojčadi i dece uzrasta ispod 2 godine (videti odeljak 4.4).

Dužina terapije:

Kod intermitentnog alergijskog rinitisa (simptomi su prisutni manje od 4 dana nedeljno ili manje od 4 nedelje godišnje) terapiju je potrebno odrediti u skladu sa procenom istorije bolesti pacijenta, pri čemu se terapija može prekinuti nakon povlačenja simptoma i započeti ponovo ukoliko se simptomi opet pojave. Kod perzistentnog alergijskog rinitisa (simptomi su prisutni više od 4 dana nedeljno i više od 4 nedelje godišnje) može se preporučiti kontinuirana terapija u periodu dok je pacijent izložen alergenu.

Postoji kliničko iskustvo o primeni levocetirizina za period od najmanje 6 meseci.

U terapiji hronične urtikarije i hroničnog alergijskog rinitisa dostupni su klinički podaci o primeni cetirizina (racemat) u periodu do jedne godine.

Način primene

Špric za doziranje uključen je u pakovanje. Odgovarajuću zapreminu oralnog rastvora potrebno je odmeriti špricem i sipati u kašiku ili u čašu vode. Oralni rastvor se mora primeniti odmah nakon razblaživanja. Može se primeniti nezavisno od obroka.

Preosetljivost na aktivnu supstancu, na cetirizin, na hidroksizin, na bilo koje druge derivate piperazina ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Pacijenti sa terminalnim stadijumom bubrežne insuficijencije sa procenjenom brzinom glomerularne filtracije (eGFR) manjom od 15 mL/min (kod kojih je potebna terapija dijalizom).

Neophodan je oprez ukoliko se u isto vreme uzima alkohol (videti odeljak 4.5).

Oprez je potreban kod pacijenata sa faktorima rizika za razvoj urinarne retencije (npr. lezije kičmene moždine, hiperplazija prostate) pošto levocetirizin može povećati rizik od retencije urina.

Oprez je potreban kod pacijenata koji boluju od epilepsije i kod kojih postoji rizik od pojave konvulzija, pošto levocetirizin može dovesti do pogoršanja napada.

Odgovor na alergološke testove na koži (kožne probe) može biti inhibiran antihistaminicima, pa je neophodan period bez primene leka (wash-out period) pre izvođenja ovih testova (do 3 dana).

Pruritus se može javiti nakon prestanka uzimanja levocetirizina čak i ako ovi simptomi nisu bili prisutni pre početka lečenja. Simptomi mogu proći spontano. U nekim slučajevima, simptomi mogu biti intenzivni i mogu zahtevati ponovno uvođenje lečenja. Simptomi bi trebalo da se povuku kada se ponovo uvede lečenje.

Pedijatrijska populacija

Iako postoje klinički podaci za decu uzrasta od 6 meseci do 12 godina (videti odeljke 4.8, 5.1 i 5.2), ovi podaci nisu dovoljni da podrže primenu levocetirizina kod odojčadi i dece uzrasta do 2 godine.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama:

Lek Xyzal, oralni rastvor sadrži metilparahidroksibenzoat i propilparahiroksidbenzoat koji mogu izazvati alergijske reakcje (koje mogu biti i odložene).

Lek Xyzal, oralni rastvor sadrži maltitol, tečni.

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, ne smeju koristiti ovaj lek. Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po mL, tj. suštinski je „bez natrijuma”.

Nije sprovedeno ispitivanje interakcija lekova sa levocetirizinom (uključujući ispitivanje interakcija sa induktorima CYP3A4). Ispitivanja interakcija lekova sa racematom cetirizinom pokazala su da nema klinički značajnih neželjenih interakcija sa antipirinom, azitromicinom, cimetidinom, diazepamom, eritromicinom, glipizidom, ketokonazolom i pseudoefedrinom. U studiji ponovljene primene cetirizina u kombinaciji sa teofilinom (400 mg jednom dnevno) uočeno je malo smanjenje klirensa cetirizina (za 16%), dok dispozicija teofilina nije bila promenjena usled istovremene primene sa cetirizinom.

U studiji ponovljene primene ritonavira (600 mg dva puta dnevno) u kombinaciji sa cetirizinom (10 mg dnevno), stepen izloženosti cetirizinu povećan je za 40% dok je dispozicija ritonavira malo promenjena

(-1%) tokom dalje istovremene primene sa cetirizinom.

Hrana ne smanjuje stepen resorpcije levocetirizina, ali smanjuje brzinu njegove resorpcije.

Kod osetljivih pacijenata, istovremena primena cetirizina ili levocetirizina i alkohola ili drugih depresora CNS-a može dovesti do dodatnog smanjenja budnosti i umanjiti radnu sposobnost.

Trudnoća

Ne postoje podaci odnosno postoji ograničena količina podataka o upotrebi levocetirizina kod trudnica (manje od 300 ishoda trudnoće). Međutim, za cetirizin, racemat levocetirizina, veliki broj podataka kod trudnica (više od 1000 ishoda trudnoće) ne ukazuje na malformacije ili feto/neonatalnu toksičnost. Studije na životinjama nisu pokazale da levocetirizin ima direktne ili indirektne štetne uticaje na trudnoću, embrionalni/fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3).

Ukoliko je potrebno, može se razmotriti upotreba levocetirizina za vreme trudnoće.

Dojenje

Dokazano je da se cetirizin, racemat levocetirizina, izlučuje u majčino mleko kod ljudi. Stoga je verovatno da se levocetirizin izlučuje u majčino mleko kod ljudi. Neželjene reakcije povezane sa levocetirizinom mogu se uočiti kod odojčadi. Zbog toga je potreban oprez prilikom propisivanja levocetirizina dojiljama.

Plodnost

Nema dostupnih kliničkih podataka za levocetirizin.

U komparativnim kliničkim ispitivanjima nije utvrđeno da levocetirizin u preporučenoj dozi smanjuje budnost, reaktivnost ili sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Uprkos tome, kod nekih pacijenata mogu se javiti somnolencija, zamor i astenija tokom terapije levocetirizinom. Prema tome, pacijenti koji nameravaju da voze, učestvuju u potencijalno opasnim aktivnostima ili rukuju mašinama moraju uzeti u obzir vlastitu reakciju na ovaj lek.

Kliničke studije

Odrasli i adolescenti stariji od 12 godina

U kliničkim studijama sprovedenim kod žena i muškaraca starosti od 12 do 71 godine, 15,1% pacijenata u grupi na levocetirizinu od 5 mg, imalo je najmanje jednu neželjenu reakciju na lek u odnosu na 11,3% pacijenata u placebo grupi. 91,6% ovih neželjenih reakcija bilo je blagog do umerenog intenziteta.

U ovim kliničkim studijama, do prekida terapije zbog neželjenih događaja došlo je kod 1,0% pacijenata (9/935) na levocetirizinu 5 mg i 1,8% pacijenata (14/771) na placebu.

U kliničke studije sa levocetirizinom bilo je uključeno 935 pacijenata koji su uzimali lek u preporučenoj dozi od 5 mg dnevno. U ovom uzorku, sledeće neželjene reakcije prijavljene su sa učestalošću od 1% ili većom (česte: ≥ 1/100 do  1/10) na levocetirizinu 5 mg ili placebu:

Takođe, uočene su i neželjene reakcije poput astenije ili abdominalnog bola sa incidencom povremeno (povremeno: ≥ 1/1000 do  1/100).

Incidenca neželjenih reakcija koje su dovodile do sedacije poput somnolencije, zamora i astenije bila je veća (8,1%) na levocetirizinu 5 mg nego na placebu (3,1%).

Pedijatrijska populacija

U dve placebo-kontrolisane kliničke studije kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 6 do 11 meseci i od 1 godine do manje od 6 godina, 159 ispitanika dobijalo je levocetirizin u dozi od 1,25 mg dnevno tokom 2 nedelje odnosno 1,25 mg dvaput dnevno. Sledeće neželjene reakcije prijavljene su sa učestalošću 1% ili većom na levocetirizinu ili placebu:

Dvostruko slepe, placebom kontrolisane studije sprovedene su kod dece uzrasta od 6 do 12 godina koja su dobijala levocetirizin (N=243) u dozi od 5 mg tokom različitih vremenskih perioda od 1 do 13 nedelja. Sledeće neželjene reakcije prijavljene su sa frekvencom 1% ili većom na levocetirizinu ili placebu:

Kako je navedeno u odeljcima 4.2 i 4.4, iako postoje klinički podaci za decu uzrasta od 6 meseci do 12 godina (navedeni u ovom odeljku), ovi podaci nisu dovoljni da podrže primenu levocetirizina kod odojčadi i dece uzrasta do 2 godine.

Iskustvo iz postmarketinškog perioda

Neželjene reakcije iz postmarketinškog perioda navedene su prema klasi sistema organa i učestalosti. Učestalost je definisana na sledeći način: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < /10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000); nepoznata učestalost (ne može biti procenjena na osnovu dostupnih podataka).

Poremećaji imunskog sistema:

Nepoznata učestalost: reakcije preosetljivosti uključujući anafilaksu

Poremećaji metabolizma i ishrane:

Nepoznata učestalost: povećan apetit

Psihijatrijski poremećaji:

Nepoznata učestalost: agresivnost, agitacija, halucinacije, depresija, insomnija, suicidalne ideje, noćne more

Poremećaji nervnog sistema:

Nepoznata učestalost: konvulzije, parestezije, vrtoglavica, sinkopa, tremor, disgeuzija

Poremećaji uha i labirinta:

Nepoznata učestalost: vertigo

Poremećaji oka:

Nepoznata učestalost: poremećaji vida, zamagljen vid, okulogirija

Kardiološki poremećaji:

Nepoznata učestalost: palpitacije, tahikardija

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji:

Nepoznata učestalost: dispneja

Gastrointestinalni poremećaji:

Nepoznata učestalost: nauzeja, povraćanje, dijareja

Hepatobilijarni poremećaji:

Nepoznata učestalost: hepatitis

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema:

Nepoznata učestalost: dizurija, retencija urina

Poremećaji kože i potkožnog tkiva:

Nepoznata učestalost: angioneurotski edem, fiksne erupcije na koži izazvane lekom, pruritus, osip, urtikarija

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva: Nepoznata učestalost: mijalgija, artralgija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:

Nepoznata učestalost: edem

Ispitivanja:

Nepoznata učestalost: povećanje telesne mase, povišene vrednosti testova funkcije jetre

Metilparahidroksibenzoat i propilparahidroksibenzoat mogu izazvati alergijske reakcije (uključujući i odložene).

Opis odabranih neželjenih reakcija

Nakon prekida terapije levocetirizinom prijavljena je pojava pruritusa. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Simptomi predoziranja uključuju pospanost kod odraslih. Kod dece se prvobitno može javiti agitacija i nemir, a zatim pospanost.

Postupanje u slučaju predoziranja

Nije poznat specifični antidot za levocetirizin.

U slučaju predoziranja preporučuje se simptomatska i suportivna terapija. Lavaža želuca može se razmotriti ubrzo nakon uzimanja leka. Levocetirizin nije moguće efikasno ukloniti hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: Antihistaminici za sistemsku primenu; derivati piperazina

ATC šifra: R06AE09 Mehanizam dejstva

Levocetirizin, R enantiomer-cetirizina, je potentan i selektivan antagonista perifernih H1-receptora.

Studije u kojima je ispitivano vezivanje levocetirizina za receptore pokazale su da levocetirizin ima visok afinitet za humane H1-receptore (Ki = 3,2 nanomola/L). Levocetirizin ima 2 puta veći afinitet za H1- receptore od cetirizina (Ki = 6,3 nanomola/L). Levocetirizin disosuje sa H1-receptora sa poluvremenom od 115  38 min.

Posle primene pojedinačne doze, zasićenost receptora levocetirizinom iznosi 90% nakon 4 sata i 57% nakon 24 sata.

Farmakodinamske studije kod zdravih dobrovoljaca pokazale su da polovina doze levocetirizina ima aktivnost sličnu cetirizinu i na koži i u nosu.

Farmakodinamsko dejstvo

Farmakodinamska aktivnost levocetirizina ispitivana je u randomizovanim, kontrolisanim studijama:

U studiji u kojoj je izvršeno poređenje dejstva levocetirizina 5 mg, desloratadina 5 mg i placeba na histaminom indukovano crvenilo i osip, lečenje levocetirizinom dovelo je do značajnog smanjenja crvenila i osipa (p  0,001) u poređenju sa placebom i desloratadinom. Ovo dejstvo bilo je najizraženije u prvih 12 sati od primene levocetirizina, a trajao je 24 sata.

Početak delovanja levocetirizina 5 mg u kontroli simptoma indukovanih polenom uočen je 1 sat nakon primene leka u placebo kontrolisanim ispitivanjima sprovedenim u sobi sa kontrolisanom koncentracijom inhalacionih alergena (engl. allergen challenge chamber).

Ispitivanja in vitro (Boyden komore i tehnike sa slojevima ćelija) pokazuju da levocetirizin inhibira eotaksinom indukovanu transendotelijalnu migraciju eozinofila kroz dermalne i ćelije pluća. U farmakodinamskoj eksperimentalnoj in vivo studiji (engl. skin chamber technique) u kojoj je ispitivan levocetirizin u odnosu na placebo kod 14 odraslih ispitanika, pokazano je da su tri glavna inhibitorna efekta levocetirizina 5 mg, u prvih šest sati reakcije na polen: inhibicija oslobađanja VCAM-1, modulacija vaskularne permeabilnosti i smanjenje migracije eozinofila.

Klinička efikasnost i bezbednost

Efikasnost i bezbednost levocetirizina pokazana je u nekoliko dvostruko slepih, placebom kontrolisanih kliničkih studija sprovedenih kod odraslih pacijenata sa sezonskim alergijskim rinitisom i perenijalnim ili perzistentnim alergijskim rinitisom. Pokazano je da levocetirizin značajno poboljšava simptome alergijskog rinitisa, uključujući i nazalnu opstrukciju u pojedinim studijama.

U šestomesečnoj kliničkoj studiji sprovedenoj kod 551 odraslih pacijenata (276 lečeno je levocetirizinom) sa perzistentnim alergijskim rinitisom (simptomi prisutni 4 dana nedeljno tokom najmanje 4 nedelje) i preosetljivošću na grinje iz kućne prašine i polen trava, pokazano je da je levocetirizin 5 mg bio klinički i statistički značajno bolji od placeba u ublažavanju ukupnog skora svih simptoma alergijskog rinitisa tokom cele studije, i to bez pojave tahifilaksije. Tokom cele studije, levocetirizin je dovodio do značajnog poboljšanja kvaliteta života pacijenata.

U placebom kontrolisanoj kliničkoj studiji u koju je bilo uključeno 166 pacijenata sa hroničnom idiopatskom urtikarijom, 85 pacijenata uzimalo je placebo a 81 pacijent levocetirizin 5 mg jednom dnevno tokom 6 nedelja. Terapija levocetirizinom dovela je do značajnog smanjenja težine pruritusa u prvoj nedelji lečenja i tokom cele terapije, u poređenju sa placebom. Levocetirizin je takođe doveo i do znantnog poboljšanja kvaliteta života u poređenju sa placebom, procenjeno na osnovu upitnika “Dermatology Life Quality Index”.

Hronična idiopatska urtikarija korišćena je kao model za ispitivanje različitih vrsta urtikarija. Pošto je oslobađanje histamina uzrok pojave urtikarija uopšte, očekuje se da levocetirizin bude efikasan kao simptomatska terapija i ostalih vrsta urtikarija pored hronične idiopatske urtikarije.

EKG ispitivanja su pokazala da levocetirizin ne ispoljava značajnije efekte na QT-interval. Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost levocetirizin tableta je ispitivana kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 6 do 12 godina sa sezonskim i perenijalnim alergijskim rinitisom u dvema placebo-kontrolisanim kliničkim studijama. U obe studije, levocetirizin je doveo do značajnog poboljšanja simptoma i kvaliteta života pacijenata.

Kod dece mlađe od 6 godina bezbednost je ustanovljena u nekoliko kratkotrajnih ili dugotrajnih kliničkih studija:

• U jednoj kliničkoj studiji 29 dece od 2 do 6 godina sa alergijskim rinitisom lečeno je levocetirizinom 1,25 mg 2 puta dnevno tokom 4 nedelje.
• U jednoj kliničkoj studiji 114 dece od 1 do 5 godina sa alergijskim rinitisom ili hroničnom idiopatskom urtikarijom lečeno je levocetirizinom 1,25 mg 2 puta dnevno tokom 2 nedelje.
• U jednoj kliničkoj studiji 45 dece od 6 do 11 meseci sa alergijskim rinitisom ili hroničnom idiopatskom urtikarijom lečeno je levocetirizinom 1,25 mg jednom dnevno tokom 2 nedelje.
• U jednoj dugotrajnoj kliničkoj studiji (18 meseci) 255 dece atopijske konstitucije, uzrasta od 12 do 24 meseca u vreme uključivanja, lečeno je levocetirizinom.

Bezbednosni profil bio je sličan onom koji je utvrđen u kratkotrajnim studijama sprovedenim kod dece uzrasta od 1 do 5 godina.

Farmakokinetika levocetirizina je linearna, dozno i vremenski nezavisna i ispoljava malu interindividualnu varijabilnost. Nema razlika u farmakokinetičkom profilu enantiomera i cetirizina. Ne dolazi do hiralne inverzije tokom procesa resorpcije i eliminacije.

Resorpcija

Levocetirizin se brzo i u velikom stepenu resorbuje posle oralne primene. Kod odraslih se maksimalne koncentracije u plazmi postižu 0,9 sati nakon primene. Ravnotežno stanje uspostavlja se nakon dva dana. Maksimalne koncentracije u plazmi iznose 270 nanograma/mL nakon pojedinačne i 308 nanograma/mL nakon ponovljene primene doze od 5 mg. Stepen resorpcije ne zavisi od doze i ne menja se u prisustvu hrane, ali se u prisustvu hrane smanjuje vrednost maksimalne koncentracije leka u plazmi i postiže se kasnije.

Distribucija

Nisu dostupni podaci o tkivnoj raspodeli kod ljudi, niti o prolasku levocetirizina kroz krvno-moždanu barijeru. Kod pacova i pasa, najveće tkivne koncentracije nađene su u jetri i bubrezima, a najmanje u centralnom nervnom sistemu.

Kod ljudi levocetirizin se vezuje za proteine plazme 90%. Distribucija levocetirizina je ograničena, s obzirom na to da volumen distribucije iznosi 0,4 L/kg.

Biotransformacija

Stepen u kome se levocetirizin metaboliše kod ljudi iznosi manje od 14% unete doze, tako da se očekuje da razlike koje se mogu javiti usled genetskog polimorfizma ili istovremenog unosa enzimskih inhibitora budu zanemarljive. Metabolički putevi uključuju aromatičnu oksidaciju, N- i O-dealkilaciju i konjugaciju sa taurinskom kiselinom. Dealkilacija se odvija prvenstveno posredstvom izoenzima CYP3A4, dok su u aromatičnu oksidaciju uključeni višestruki i/ili neidentifikovani CYP izoenzimi. Levocetirizin ne utiče na aktivnost CYP-izoenzima 1A2, 2C9, 2C19, 2D6, 2E1 i 3A4 u koncentracijama znatno većim od maksimalnih koncentracija koje se postižu u plazmi pri primeni oralne doze od 5 mg.

Pošto se metaboliše u malom stepenu i ne poseduje metabolički inhibitorni potencijal, interakcije levocetirizina sa drugim supstancama, ili obrnuto, malo su verovatne.

Eliminacija

Poluvreme eliminacije iz plazme kod odraslih iznosi 7,9  1,9 sati. Poluvreme eliminacije je kraće kod male dece. Srednja vrednost ukupnog klirensa kod odraslih iznosi 0,63 mL/min/kg. Glavni put izlučivanja levocetirizina i njegovih metabolita je urin kojim se eliminiše prosečno 85,4% unete doze. Putem fecesa eliminše se samo 12,9% unete doze. Levocetirizin se izlučuje i glomerularnom filtracijom i aktivnom tubularnom sekrecijom.

Posebne populacije pacijenata

Oštećenje funkcije bubrega

Prividni klirens levocetirizina je u korelaciji sa klirensom kreatinina. Zbog toga se kod pacijenta sa umerenom i teškim oštećenjem funkcije bubrega preporučuje podešavanje intervala doziranja levocetirizina (videti odeljak 4.2). Kod pacijenata sa anurijom u terminalnom stadijumu bubrežne insuficijencije ukupni

klirens smanjen je za približno 80% u poređenju sa zdravim osobama. Količina levocetirizina uklonjena tokom uobičajene četvoročasovne procedure hemodijalize bila je < 10%.

Pedijatrijska populacija

Podaci iż pedijatrijske farmakokinetičke studije sprovedenoj kod 14 dece uzrasta od 6 do 11 godina i telesne mase od 20 do 40 kg, dobijeni pri primeni jedne oralne doze od 5 mg levocetirizina, pokazuju da su vrednosti Cmax i PIK kod dece oko 2 puta veće od onih kod zdravih odraslih osoba (studija ukrštenog dizajna). Srednja vrednost Cmax, postignuta pri srednjoj vrednosti vremena od 1,2 sata, iznosila je 450 nanograma/mL, ukupan klirens normalizovan u odnosu na telesnu masu bio je oko 30% veći a poluvreme eliminacije za 24% kraće kod pedijatrijskih pacijenata u odnosu na odrasle. Farmakokinetičke studije nisu sprovedene kod dece mlađe od 6 godina. Retrospektivna populaciona farmakokinetička analiza sprovedena je na 323 ispitanika (181 dete od 1 do 5 godina, 18 dece od 6 do 11 godina i 124 odrasle osobe od 18 do 55 godina) koji su primili jednu ili više doza levocetirizina u opsegu od 1,25 mg do 30 mg. Podaci dobijeni ovom analizom pokazali su da se primenom doze od 1,25 mg jednom dnevno kod dece uzrasta od 6 meseci do 5 godina dobijaju iste koncentracije u plazmi kao kod odraslih primenom doze od 5 mg jednom dnevno.

Stariji pacijenti

Dostupno je malo farmakokinetičkih podataka za starije osobe. Nakon ponovljene primene (6 dana) oralne doze od 30 mg levocetirizina jednom dnevno kod 9 starijih pacijenata (65-74 godine) ukupan klirens bio je oko 33% manji u odnosu na mlađe odrasle osobe. Pokazano je da dispozicija racemata cetirizina zavisi mnogo više od renalne funkcije nego starosne dobi. Ovaj podatak se može primeniti i na levocetirizin pošto se i jedan i drugi dominantno eliminišu urinom. Zbog toga kod pacijenata starije životne dobi dozu levocetirizina treba prilagoditi prema stanju renalne funkcije.

Pol

Farmakokinetički podaci dobijeni na 77 pacijenata (40 muškaraca i 37 žena) upoređivani su radi procene uticaja pola na farmakokinetiku levocetirizina. Poluvreme eliminacije bilo je malo kraće kod žena (7,08 ± 1,72 sata) u odnosu na muškarce (8,62 ± 1,84 sata), međutim oralni klirens prilagođen prema telesnoj masi bio je sličan kod žena (0,67 ± 0,16 mL/min/kg) i muškaraca (0,59 ± 0,12 mL/min/kg). Iste dnevne doze i intervali doziranja primenjuju se i kod muškaraca i kod žena sa normalnom funkcijom bubrega.

Rasa

Uticaj rasne pripadnosti na farmakokinetiku levocetirizina nije ispitivan. Pošto se levocetirizin primarno eliminiše urinom, a nema značajnih razlika u klirensu kreatinina između rasa, ne očekuju se ni razlike u farmakokinetici levocetirizina između različitih rasa. Nisu uočene ni razlike u farmakokinetici racemata cetirizina između različitih rasa.

Oštećenje funkcije jetre

Nije ispitivana farmakokinetika levocetirizina kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Kod pacijenata sa hroničnim bolestima jetre (hepatocelularnim, holestatskim i bilijarna ciroza) kojima je data jedna doza od 10 mg ili 20 mg racemata cetirizina došlo je do povećanja poluvremena eliminacije za 50% i smanjenja klirensa za 40% u poređenju sa zdravim ispitanicima.

Farmakokinetički/farmakodinamski odnos:

Dejstvo na histaminom indukovane kožne reakcije nije u vremenskoj korelaciji sa plazma koncentracijama.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, karcinogenog potencijala i reproduktivne i razvojne toksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.

Natrijum-acetat, trihidrat (za podešavanje pH); Sirćetna kiselina, glacijalna (za podešavanje pH); Metilparahidroksibenzoat (E218); Propilparahidroksibenzoat (E216);

Glicerol 85%; Maltitol, tečni; Saharin-natrijum;

Aroma Tutti frutti 501103A7, sadrži: triacetin (E1518),

benzilaldehid, ulje narandže, vanilin, etilbutirat,

ulje narandže, koncentrovano, izoamilacetat,

alilheksanoat,

gama-undekalakton, citral,

geraniol, citronelol,

alfa-tokoferol (E307), Voda, prečišćena.

Nije primenljivo.

2 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: 3 meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je boca od smeđeg stakla (tip III) sa belim polipropilenskim sigurnosnim zatvaračem za decu koja sadrži 200 mL oralnog rastvora.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija, u kojoj se nalazi jedna boca i oralni špric od 10 mL graduisan na po 0,25 mL (poletilen, polistiren) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Xyzal sadrži aktivnu supstancu levocetirizin-dihidrohlorid. Levocetirizin spada u grupu antihistaminika (antialergijski lekovi).

Lek Xyzal, oralni rastvor je namenjen za simptomatsku terapiju:

• alergijskog rinitisa (uključujući i perzistentni alergijski rinitis);
• koprivnjače (urtikarije).

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na levocetirizin-dihidrohlorid, na cetirizin, na hidroksizin ili na bilo

koje druge derivate piperazina ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

• ako imate teško oboljenje bubrega koje zahteva dijalizu.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Xyzal.

Ukoliko imate probleme sa pražnjenjem mokraćne bešike (u stanjima kao što su oštećenje kičmene moždine ili uvećana prostata) treba da se obratite za savet Vašem lekaru.

Ukoliko bolujete od epilepsije ili ako postoji rizik od pojave konvulzija, treba da se obratite za savet Vašem lekaru, jer uzimanje leka Xyzal može dovesti do pogoršanja napada.

Ukoliko ste upućeni da radite alergološke testove na koži (kožne probe), pitajte svog lekara da li treba da prekinete terapiju lekom Xyzal nekoliko dana pre testova. Ovaj lek može da utiče na rezultate alergoloških testova.

Deca

Primena leka Xyzal se ne preporučuje kod odojčadi i male dece mlađe od 2 godine.

Drugi lekovi i lek Xyzal

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Uzimanje leka Xyzal sa hranom, pićima i alkoholom

Treba izbegavati konzumiranje alkohola tokom terapije lekom Xyzal. Takođe, oprez je potreban kada se lek Xyzal uzima u isto vreme sa drugim supstancama/lekovima koji deluju na mozak.

Kod osetljivih pacijenata, istovremena primena leka Xyzal i alkohola ili drugih supstanci/lekova koji deluju depresorno na centralni nervni sistem (mozak) može dovesti do dodatnog smanjenja budnosti i umanjiti radnu sposobnost.

Lek Xyzal se može uzimati nezavisno od hrane.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Pojedini pacijenti koji uzimaju lek Xyzal mogu osetiti pospanost, zamor i slabost. Ukoliko nameravate da vozite ili rukujete mašinama, treba najpre da utvrdite kako ovaj lek utiče na Vas.

Inače, u specijalnim ispitivanjima sprovedenim kod zdravih ispitanika nije utvrđeno da levocetirizin u preporučenoj dozi smanjuje budnost, reaktivnost ili sposobnost upravljanja vozilima.

Lek Xyzal sadrži natrijum, maltitol, tečni, metilparahidroksibenzoat i propilparahidroksibenzoat

• Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po mL, odnosno suštinski je „bez natrijuma”.
• Ovaj lek sadrži maltitol, tečni. Ukoliko Vam je lekar rekao da ne podnosite neke šećere, obratite se Vašem lekaru pre uzimanja leka Xyzal.
• Metilparahidroksibenzoat (E 218) i propilparahidroksibenzoat (E216) mogu izazvati alergijske reakcije (koje mogu biti i odložene).

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Doziranje:

Preporučena doza je:

Odrasli i adolescenti uzrasta 12 godina ili više: 5 mg (10 mL oralnog rastvora) jednom dnevno.

Primena kod dece:

Deca uzrasta od 6 do 12 godina: 5 mg (10 mL oralnog rastvora) jednom dnevno.

Deca uzrasta od 2 do 6 godina: 2,5 mg, podeljeno na dve pojedinačne doze od 1,25 mg (2,5 mL oralnog rastvora dva puta dnevno).

Preporuke za doziranje za posebne populacije pacijenata:

Oštećenje funkcije bubrega i jetre

Pacijentima sa oštećenjem funkcije bubrega mogu biti propisane manje doze, u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije bubrega, a kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega doza će biti određena i na osnovu telesne mase. Dozu će odrediti Vaš lekar.

Pacijenti sa teškim oboljenjem bubrega koje zahteva dijalizu ne smeju uzimati lek Xyzal. Pacijenti koji imaju samo oštećenje funkcije jetre treba da uzimaju uobičajenu preporučenu dozu.

Pacijentima koji imaju oštećenje funkcije i jetre i bubrega mogu biti propisane manje doze u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije bubrega, a kod dece sa oštećenjem funkcije i jetre i bubrega doza će biti određena i na osnovu telesne mase. Dozu će odrediti Vaš lekar.

Stariji pacijenti (65 godina i više)

Kod starijih pacijenata ukoliko je funkcija bubrega normalna nije potrebno podešavati dozu. Primena leka Xyzal se ne preporučuje kod odojčadi i male dece mlađe od 2 godine.

Kako treba da uzmete lek Xyzal, oralni rastvor?

Samo za oralnu upotrebu.

Oralni špric se nalazi u pakovanju. Oralni rastvor se može uzeti nerazblažen ili razblažen u čaši vode. Lek Xyzal se može uzeti sa hranom ili bez nje.

Rukovanje oralnim špricem

Uronite oralni špric u bocu i povucite klip do oznake koja odgovara dozi u mililitrima (mL) koju Vam je propisao Vaš lekar. Kod dece mlađe od 6 godina, dnevna doza od 5 mL dobija se izvlačenjem 2,5 mL rastvora iz bočice dva puta dnevno (obratite pažnju na podeoke na špricu).

Izvadite oralni špric iz boce i ispraznite njegov sadržaj u kašiku ili čašu vode pritiskom klipa na dole. Lek treba uzeti oralno odmah nakon razblaživanja.

Isperite špric sa vodom posle svake upotrebe.

Koliko dugo treba da uzimate lek Xyzal?

Trajanje terapije zavisi od vrste, dužine trajanja i toka Vaše bolesti i odrediće ga Vaš lekar.

Ako ste uzeli više leka Xyzal nego što treba

Ukoliko ste uzeli više leka Xyzal nego što je trebalo, može doći do povećanja pospanosti kod odraslih, a kod dece prvo se javljaju agitacija i nemir, a zatim pospanost.

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka Xyzal nego što bi trebalo, odmah obavestite o tome lekara koji će zatim odlučiti koje mere je potrebno preduzeti.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Xyzal

Ako ste zaboravili da uzmete lek Xyzal ili ako ste uzeli manju dozu od one koju Vam je propisao lekar, ne uzimajte duplu dozu kako biste nadoknadili propuštenu dozu. Sledeću dozu uzmite u uobičajeno vreme.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Xyzal

Prekid terapije lekom Xyzal ne bi trebalo da ima štetne efekte. Ipak, ako prestanete da uzimate lek Xyzal, u retkim slučajevima može se javiti pruritus (intenzivan svrab), čak i ako ovi simptomi nisu bili prisutni pre početka lečenja. Simptomi mogu proći spontano. U nekim slučajevima, simptomi mogu biti intenzivni i mogu zahtevati ponovno uvođenje lečenja. Simptomi bi trebalo da se povuku kada se ponovo uvede lečenje.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Na pojavu prvih znakova reakcije preosetljivosti, prestanite sa uzimanjem leka Xyzal i odmah se obratite lekaru. Može se javiti alergijska reakcija praćena oticanjem usta, jezika, lica i/ili grla koje uzrokuje teškoće pri disanju i gutanju (stezanje u grudima ili zviždanje), koprivnjaču, nagli pad krvnog pritiska praćen kolapsom ili šokom, koji mogu dovesti do smrtnog ishoda.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): suva usta, glavobolja, zamor i pospanost.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): slabost i bol u stomaku.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

Ostala neželjena dejstva: osećaj lupanja srca, ubrzan rad srca, konvulzije, osećaj bockanja i trnjenja, vrtoglavica, kratkotrajni gubitak svesti, tremor, poremećaj čula ukusa, vertigo (osećaj da se sve okreće oko Vas), problemi sa vidom, zamagljen vid, okulogirija (nekontrolisani kružni pokreti očiju), bolno ili otežano mokrenje, nemogućnost kompletnog pražnjenja mokraćne bešike, otok, svrab, osip, koprivnjača (oticanje, crvenilo i svrab kože), alergijske reakcije na koži, kratak dah, povećanje telesne mase, bol u mišićima, bol u zglobovima, agresivno ponašanje ili uznemirenost, halucinacije, depresija, nesanica, preokupiranost i ponavljajuće misli o samoubistvu (suicidalne ideje), noćne more, zapaljenje jetre, poremećaj vrednosti dobijenih u testovima funkcije jetre, povraćanje, povećan apetit, mučnina i proliv. Pruritus (intenzivan svrab) nakon prekida lečenja.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Xyzal posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do“. Datum isteka se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja. Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: 3 meseca.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je levocetirizin-dihidrohlorid.

Jedan mililitar oralnog rastvora sadrži 0,5 mg levocetirizin-dihidrohlorida.

• Pomoćne supstance su: natrijum-acetat, trihidrat; sirćetna kiselina, glacijalna; metilparahidroksibenzoat (E218); propilparahidroksibenzoat (E216); glicerol 85%; maltitol, tečni; saharin-natrijum; aroma Tutti frutti 501103A7 (sadrži: triacetin (E1518), benzilaldehid, ulje narandže, vanilin, etilbutirat, ulje narandže,

koncentrovano, izoamilacetat, alilheksanoat, gama-undekalakton, citral, geraniol, citronelol, alfa- tokoferol (E307)); voda, prečišćena.

Kako izgleda lek Xyzal i sadržaj pakovanja

Bistar i bezbojan rastvor.

Unutrašnje pakovanje je boca od smeđeg stakla (tip III) sa belim polipropilenskim sigurnosnim zatvaračem za decu, koja sadrži 200 mL oralnog rastvora.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija, u kojoj se nalazii jedna boca i oralni špric od 10 mL graduisan na po 0,25 mL (polietilen, polistiren) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet:

MEDIS PHARMA D.O.O. BEOGRAD, Milutina Milankovića 11b, Beograd - Novi Beograd

Proizvođač:

AESICA PHARMACEUTICALS S.R.L., Via Praglia, 15, Pianezza (Torino), Italija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Maj, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-01840-22-001 od 10.05.2023.