Zalasta® Q-Tab® 15mg oralna disperzibilna tableta

Odrasli

Olanzapin je indikovan za lečenje shizofrenije.

Olanzapin je efikasan u održavanju kliničkog poboljšanja tokom kontinuirane terapije kod pacijenata koji su odgovorili na inicijalnu terapiju.

Olanzapin je indikovan za lečenje umerenih do teških maničnih epizoda.

Kod pacijenata kod kojih je terapija olanzapinom efikasno uticala na maničnu epizodu, ovaj lek je indikovan za prevenciju recidiva bipolarnog poremećaja (videti odeljak 5.1).

Odrasli

Shizofrenija: preporučuje se početna doza olanzapina od 10 mg/dan.

Manična epizoda: početna doza u monoterapiji je 15 mg na dan odjednom ili 10 mg dnevno u kombinovanoj terapiji (videti odeljak 5.1).

Prevencija recidiva simptoma kod bipolarnog poremećaja: preporučuje se početna doza od 10 mg/dan. Pacijenti koji su dobijali olanzapin za lečenje maničnih epizoda nastavljaju terapiju za prevenciju recidiva simptoma uz istu dozu. Ako se pojavi nova manična, mešovita ili depresivna epizoda, terapiju olanzapinom treba nastaviti (uz podešavanje doze, ako je potrebno), uz uvođenje dodatne terapije protiv poremećaja raspoloženja, kako je klinički indikovano.

Za vreme lečenja shizofrenije, maničnih epizoda, kao i tokom prevencije ponovne pojave simptoma kod bipolarnog poremećaja, dnevna doza može da se podešava na osnovu individualnog kliničkog stanja u granicama od 5 do 20 mg/dan. Povećanje početne doze preporučuje se samo posle odgovarajuće kliničke procene i samo u intervalima koji nisu kraći od 24 sata.

Olanzapin može da se daje bez obzira na obroke jer hrana ne utiče na njegovu resorpciju. U slučaju prekida terapije olanzapinom, treba razmotriti postepeno smanjivanje doze.

Oralnu disperzibilnu tabletu Zalasta Q-Tab treba staviti u usta, gde će se ona veoma brzo raspršiti pod dejstvom pljuvačke, pa se može lako progutati. Cela oralna disperzibilna tableta se teško uklanja iz usta. Pošto je oralna disperzibilna tableta krhka, treba je uzeti odmah po otvaranju blistera. Osim toga, ona se može rastvoriti u punoj čaši vode ili drugim odgovarajućim pićima (sok od pomorandže, sok od jabuke, mleko ili kafa) neposredno pre uzimanja.

Oralna disperzibilna tableta olanzapina predstavlja bioekvivalent obloženoj tableti olanzapina, sa sličnim stepenom i obimom resorpcije. Za nju važe iste doze i ista učestalost primene kao i za obložene tablete olanzapina. Oralne disperzibilne tablete olanzapina mogu se koristiti kao alternativa tabletama olanzapina.

Posebne populacije

Stariji pacijenti

Niža početna doza (5 mg/dan) nije rutinski indikovana, ali je treba uzeti u obzir za pacijente od 65 godina i starije, kada klinički faktori to opravdavaju (videti odeljak 4.4).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega i/ili jetre

Kod ovakvih pacijenata treba uzeti u obzir nižu početnu dozu (5 mg). U slučajevima umerene insuficijencije jetre (ciroza, Child-Pugh klasa A ili B), početna doza treba da bude 5 mg i treba obazrivo da se povećava.

Pušači

Početne doze i raspon doza kod nepušača ne treba rutinski da se razlikuju od odgovarajućih doza kod pušača. Metabolizam olanzapina se može indukovati pušenjem. Preporučuje se kliničko praćenje i po potrebi se može razmotriti povećanje doze olanzapina (videti odeljak 4.5).

Kada postoji više od jednog faktora koji mogu da uspore metabolizam (ženski pol, gerijatrijsko doba, status nepušača), treba razmotriti mogućnost smanjenja početne doze. Kod ovakvih pacijenata dozu treba obazrivo povećavati, kada je indikovano povećanje doze (videti takođe odeljke 4.5 i 5.2).

Pedijatrijska populacija

Upotreba olanzapina se ne preporučuje kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, zbog nedostatka podataka o bezbednosti i efikasnosti. Zabeleženo je značajno povećanje telesne mase i veće promene u koncentraciji lipida i prolaktina u kratkotrajnim studijama na adolescentima, u odnosu na studije na odraslim pacijentima (videti odeljke 4.4, 4.8, 5.1 i 5.2).

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju pomoćnu supstancu navedenih u odeljku 6.1. Pacijenti sa poznatim rizikom od glaukoma zatvorenog ugla.

Za poboljšanje kliničkog stanja pacijenta tokom lečenja antipsihoticima potrebno je nekoliko dana do nekoliko nedelja. Tokom ovog perioda stanje pacijenata treba pažljivo pratiti.

Psihoze povezane sa demencijom i/ili poremećajima u ponašanju

Olanzapin nije odobren kao lek za lečenje psihoza povezanih sa demencijom i/ili poremećaja u ponašanju, pa se ne preporučuje njegova primena za lečenje pacijenata iz ove grupe zbog porasta mortaliteta i rizika od cerebrovaskularnih događaja. U placebo kontrolisanim kliničkim ispitivanjima (u trajanju od 6 do 12 nedelja) u koje su bili uključeni stariji pacijenti (prosečne starosti 78 godina) koji su imali psihoze povezane sa demencijom i/ili poremećaje u ponašanju, učestalost smrtnih slučajeva bila je dva puta veća u grupi koja je dobijala olanzapin, nego u grupi koja je dobijala placebo (3,5% prema 1,5%). Veća incidenca smrtnih slučajeva nije mogla da se dovede u vezu sa veličinom doze olanzapina (prosečna dnevna doza bila je

4,4 mg) niti sa trajanjem terapije. Faktori rizika koji su kod ovih pacijenata stvorili predispoziciju za povećani mortalitet jesu starost preko 65 godina, disfagija, sedacija, malnutricija i dehidriranost, stanja na plućima (npr. pneumonija i aspiraciona pneumonija) ili istovremena primena benzodiazepina. Međutim, nezavisno od ovih faktora rizika, incidenca smrtnih slučajeva u grupi koja je dobijala olanzapin bio je veći nego u placebo grupi.

U istim kliničkim ispitivanjima prijavljeni su neželjeni cerebrovaskularni događaji (CVAE), npr. moždani udari, tranzitorni ishemijski atak i smrtni slučajevi. Kod pacijenata lečenih olanzapinom zabeležen je trostruki porast cerebrovaskularnih neželjenih događaja u poređenju sa pacijentima koji su primali placebo (1,3% naspram 0,4%). Kod svih pacijenata koji su dobijali olanzapin i placebo, a kod kojih je došlo do neželjenih cerebrovaskularnih događaja, faktori rizika bili su prisutni od ranije. Prilikom terapije olanzapinom starost preko 75 godina i vaskularni/komplikovani tip demencije smatraju se faktorima rizika za CVAE. U ovim studijama efikasnost olanzapina nije utvrđena.

Parkinsonova bolest

Ne preporučuje se primena olanzapina za lečenje psihoza povezanih sa dopaminskim agonistima kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. U kliničkim ispitivanjima obično su zapažana pogoršanja simptomatologije parkinsonizma i pojave halucinacija, i to češće nego pri upotrebi placeba (videti odeljak 4.8.). Istovremeno, olanzapin nije bio efikasniji od placeba u lečenju psihotičnih simptoma. U ovim ispitivanjima od pacijenata se prvo tražilo da ostanu na najmanjim efikasnim dozama antiparkinsonika (dopaminski agonisti) i da ostanu na istim antiparkinsonicima i dozama tokom čitavog istraživanja. Početna doza olanzapina bila je 2,5 mg/dan i potom je titrirana do najviše 15 mg/dan na osnovu procene istraživača.

Neuroleptički maligni sindrom (NMS)

NMS je potencijalno po život ugrožavajuće stanje povezano sa primenom antipsihotika. Postoje i retki izveštaji o pojavi neuroleptičkog malignog sindroma povezanog sa olanzapinom. Kliničke manifestacije ovog sindroma jesu hiperpireksija, ukočenost mišića, promenjeno mentalno stanje i nestabilnost autonomnog nervnog sistema (poremećaj pulsa, promenjen krvni pritisak, tahikardija, dijaforeza i srčana disritmija). U dodatne znake spadaju povišena kreatinin fosfokinaza, mioglobinurija (rabdomioliza) i akutna insuficijencija bubrega. Ako se kod pacijenta razviju znaci i simptomi indikativni za NMS ili se pojavi neobjašnjiva visoka telesna temperatura bez drugih kliničkih manifestacija NMS-a, mora se prekinuti primena svih antipsihotika, uključujući olanzapin.

Hiperglikemija i dijabetes

Retko je prijavljena hiperglikemija i/ili pojava ili pogoršanje dijabetesa povremeno udruženog sa ketoacidozom ili komom, uključujući i neke smrtne slučajeve (videti odeljak 4.8). U nekim slučajevima, prijavljeno je prethodno povećanje telesne mase što može biti predisponirajući faktor. Savetuje se odgovarajuće kliničko praćenje pacijenta u skladu sa smernicama o primeni antipsihotika, npr. merenje nivoa glukoze u krvi na početku terapije, 12 nedelja nakon početka terapije olanzapinom i nakon toga jednom godišnje. Pacijenti koji se leče bilo kojim antipsihotikom, uključujući i lek olanzapin, treba pratiti zbog moguće pojave znakova i simptoma hiperglikemije (kao što su polidipsija, poliurija, polifagija i slabost), a pacijente sa dijabetes melitusom ili sa faktorima rizika za dijabetes melitus treba redovno pratiti zbog mogućeg pogoršanja kontrole glukoze. Redovno treba pratiti telesnu masu pacijenta, npr. na početku terapije,

4, 8 i 12 nedelja nakon početka terapije olanzapinom i nakon toga jednom u tri meseca.

Promene vrednosti lipida

Neželjene promene lipida primećene su kod pacijenata tretiranih olanzapinom u kliničkim ispitivanjima koja su bila kontrolisana placebom (vidi odeljak 4.8). Promene lipida treba tretirati kako je klinički indikovano, naročito kod dislipidemičnih pacijenata i kod pacijenata sa visokim faktorima rizika za razvoj poremećaja lipida. Kod pacijenata na terapiji bilo kojim antipsihotikom, uključujući lek Zalasta Q-Tab, treba redovno pratiti nivo lipida prema vodičima za primenu antipsihotika, npr. na početku lečenja, 12 nedelja od početka lečenja olanzapinom, a zatim svakih 5 godina.

Antiholinergičko dejstvo

Dok je olanzapin in vitro ispoljio antiholinergično dejstvo, iskustvo tokom kliničkih studija je pokazalo malu učestalost događaja vezanih za ovu aktivnost. Međutim, kako su klinička iskustva sa olanzapinom kod pacijenata sa pratećim oboljenjima ograničena, treba biti obazriv kada se olanzapin propisuje pacijentima sa hipertrofijom prostate, paralitičkim ileusom i sličnim stanjima.

Funkcija jetre

Uobičajeno se zapaža tranzitorni asimptomatski porast nivoa transaminaza jetre ALT i AST, pogotovu u početku terapije. Treba biti obazriv sa pacijentima koji imaju povišen nivo ALT i/ili AST i koji imaju znakove i simptome oštećenja jetre, sa pacijentima kod kojih već postoji ograničena rezerva funkcije jetre i sa pacijentima koji se leče potencijalno hepatotoksičnim lekovima. U slučaju da tokom lečenja dođe do porasta nivoa ALT i/ili AST, potrebno je organizovati nadzor i uzeti u obzir smanjenje doze. Ukoliko se u toku terapije dijagnostikuje hepatitis (uključujući hepatocelularno, holestatsko ili mešovito oboljenje jetre), terapiju olanzapinom treba obustaviti.

Neutropenija

Treba obratiti pažnju kod pacijenata koji imaju nizak broj leukocita i/ili neutrofila bilo kog uzroka, kod pacijenata na terapiji lekovima za koje se zna da izazivaju neutropeniju, kod pacijenata koji su u prošlosti imali depresiju funkcije koštane srži koja je bila indukovana lekovima, kod pacijenata koji imaju depresiju funkcije koštane srži izazvanu pratećim oboljenjem, zračenjem ili hemioterapijom i sa pacijentima u stanju hipereozinofilije ili sa mijeloproliferativnim oboljenjem. Neutropenija je često prijavljivana kod istovremene primene olanzapina i valproata (videti odeljak 4.8).

Prekid terapije

Kada je dolazilo do naglog prekidanja terapije olanzapinom, retko (≥ 0,01% i < 0,1%) javljali su se akutni simptomi kao što su znojenje, nesanica, tremor, anksioznost, mučnina ili povraćanje.

QT interval

U kliničkim studijama, klinički značajna produženja QTc intervala (na osnovu skale Fridericia QT korekcija [QTcF] ≥ 500 milisekundi [msec] u bilo kom trenutku posle početnog stanja kod pacijenata kod kojih je početna izmerena vrednost QTcF<500 msec) su bila povremena (od 0,1% do 1%) kod pacijenata koji su lečeni olanzapinom, bez značajnih razlika u povezanim srčanim događajima u poređenju sa terapijom placebom. Međutim, kao i prilikom primene drugih antipsihotika, treba biti obazriv kod primene olanzapina sa lekovima koji produžavaju QTc interval, posebno kod starijih osoba, kod pacijenata sa urođenim sindromom produženog QT intervala, kongestivnom srčanom insuficijencijom, hipertrofijom srca, hipokalemijom ili hipomagnezemijom.

Tromboembolija

Slučajevi vremenski povezane terapije olanzapinom sa javljanjem venske tromboembolije prijavljivani su povremeno (≥ 0,1% i < 1 %).Uzročno-posledična veza između pojave venske tromboembolije i terapije olanzapinom nije utvrđena. Međutim, kako su kod pacijenata sa shizofrenijom često prisutni stečeni faktori rizika za pojavu venske tromboembolije (VTE), sve moguće faktore rizika za razvoj venske tromboembolije, poput imobilizacije, treba identifikovati i sprovesti odgovarajuće preventivne mere.

Opišite dejstvo na CNS

Usled primarnog delovanja olanzapina na CNS, treba biti obazriv ako se on daje sa drugim lekovima koji

deluju na CNS ili sa alkoholom. Kako u in vitro uslovima deluje kao antagonista dopamina, olanzapin može antagonizovati efekte direktnih i indirektnih agonista dopamina.

Konvulzije

Olanzapin treba sa oprezom davati pacijentima koji su u prošlosti imali konvulzije ili su podložni delovanju faktora koji mogu da snize prag za konvulzije. Zabeleženo je da se konvulzije retko javljaju kod pacijenata lečenih olanzapinom. U većini ovih slučajeva se navodi ranija pojava konvulzivnih napada ili faktora rizika za njihov nastanak.

Tardivna diskinezija

U komparativnim studijama koje su trajale godinu dana ili kraće, olanzapin je bio povezan sa statistički značajno manjom učestalošću diskinezije koja je nastala usled lečenja. Međutim, rizik od pojave tardivne diskinezije raste prilikom hronične izloženosti olanzapinom, pa ako se znaci ili simptomi tardivne diskinezije pojave kod pacijenta na terapiji olanzapinom, treba razmisliti o smanjenju doze ili prekidanju terapije. Ovi simptomi mogu privremeno da se pojačaju ili čak da se pojave posle prekida lečenja.

Posturalna hipotenzija

U kliničkim istraživanjima je nakon primene olanzapina, povremeno zabeležena posturalna hipotenzija kod starijih pacijenata. Kao i u slučaju upotrebe drugih antipsihotičkih lekova, kod pacijenata starijih od 65 godina preporučuje se periodična kontrola krvnog pritiska.

Iznenadna srčana smrt

Prema postmarketinškim izveštajima za olanzapin, događaji iznenadne srčane smrti su prijavljeni kod pacijenata lečenih olanzapinom. U retrospektivnoj opservacionoj kohortnoj studiji, rizik od pretpostavljene iznenadne srčane smrti kod pacijenata lečenih olanzapinom bio je u proseku dva puta veći u odnosu na pacijente koji nisu koristili antipsihotike. Na osnovu analiza, u studiji je zaključeno da je rizik od smrti usled primene olanzapina identičan onome kod primene atipičnih antipsihotika.

Pedijatrijska populacija

Olanzapin nije indikovan u lečenju dece i adolescenata. Studije na pacijentima uzrasta između 13 i 17 godina pokazala su različita neželjena dejstva, uključujući povećanje telesne mase, promene metaboličkih parametara i povećanje koncentracije prolaktina (videti odeljak 4.8 i 5.1).

Fenilalanin

Lek Zalasta Q-Tab sadrži aspartam, izvor fenilalanina. Može biti štetan za osobe sa fenilketonurijom.

Pedijatrijska populacija

Studije interakcije su sprovedene samo kod odraslih pacijenata.

Potencijalne interakcije koje utiču na olanzapin

Pošto se metabolizam olanzapina odvija pomoću CYP 1A2, supstance koje mogu specifično da indukuju ili inhibiraju delovanje ovog izoenzima mogu da utiču i na farmakokinetiku olanzapina.

Indukovanje CYP 1A2

Metabolizam olanzapina može da se indukuje pušenjem i karbamazepinom, što može da dovede do smanjenja koncentracija olanzapina. Primećen je samo blag do umereni porast klirensa olanzapina. Kliničke posledice su verovatno ograničene, ali se preporučuje kliničko praćenje, a ako je potrebno, može da se razmotri i povećanje doze olanzapina (videti odeljak 4.2).

Inhibicija CYP 1A2

Pokazalo se da fluvoksamin, specifični inhibitor koenzima CYP 1A2, značajno inhibira metabolizam olanzapina. Srednja vrednost porasta Cmax olanzapina nakon primene fluvoksamina iznosila je 54% kod žena nepušača i 77% kod muškaraca pušača. Prosečni porast PIK-a olanzapina iznosio je 52% kod žena nepušača, odnosno 108% kod muškaraca pušača.Treba razmotriti davanje niže doze olanzapina pacijentima koji

uzimaju fluvoksamin ili neki drugi inhibitor koenzima CYP 1A2, kao što je npr. ciprofloksacin. Smanjenje doze olanzapina treba imati u vidu i prilikom uvođenja terapije nekim inhibitorom CYP 1A2.

Smanjena bioraspoloživost

Aktivni ugalj redukuje bioraspoloživost oralno primenjenog olanzapina za 50 do 60% pa se njegova primena savetuje najmanje 2 sata pre ili posle primene olanzapina.

Nije utvrđen značajan uticaj fluoksetina (inhibitora CYP2D6), pojedinačne doze antacida (aluminijum, magnezijum) ili cimetidina na farmakokinetiku olanzapina.

Potencijal olanzapina da utiče na druge lekove

Olanzapin može da deluje antagonistički na efekte direktnih i indirektnih agonista dopamina.

Olanzapin ne inhibira delovanje glavnih CYP 450 izoenzima in vitro (npr. 1A2, 2D6, 2C9, 2C19, 3A4). Iz tih razloga se ne očekuju posebne interakcije, što je potvrđeno rezultatima dobijenim u in vivo studijama u kojima nije utvrđena nikakva inhibicija metabolizma sledećih aktivnih supstanci: tricikličnih antidepresiva (uglavnom preko CYP 2D6), varfarina (CYP 2C9), teofilina (CYP 1A2) ili diazepama (CYP 3A4 i 2C19).

Prilikom koadministracije olanzapina sa litijumom ili biperidinom nije bilo interakcija.

Merenja nivoa valproata u plazmi su pokazala da pri istovremenoj primeni valproata i olanzapina, nije potrebno podešavanje doze valproata nakon uvođenja olanzapina u terapiju.

Opšte dejstvo na CNS

Potreban je oprez kod pacijenata koji konzumiraju alkohol ili upotrebljavaju lekove koji mogu da prouzrokuju depresiju centralnog nervnog sistema.

Ne preporučuje se istovremena upotreba olanzapina sa antiparkinsonicima kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću i demencijom (videti odeljak 4.4).

QTc interval

Potreban je oprez kada se olanzapin primenjuje istovremeno sa lekovima za koje se zna da produžavaju QTc interval (videti odeljak 4.4).

Trudnoća

Nisu obavljene odgovarajuće i dobro kontrolisane studije sa trudnim ženama. Pacijentkinjama treba savetovati da obaveste svog lekara ako za vreme terapije olanzapinom zatrudne ili nameravaju da zatrudne. Pošto su iskustva sa ljudima ograničena, olanzapin ipak može da se koristi u trudnoći, ali samo ako potencijalna korist opravdava rizik za plod.

Novorođenčad koja su bila izložena antipsihoticima (uključujući i olanzapin) tokom trećeg trimestra trudnoće, su izložena riziku od pojave neželjenih reakcija uključujući ekrapiramidalni sindrom i/ili simptome obustave koji mogu da variraju po težini i trajanju nakon porođaja. Prijavljeni su slučajevi agitacije, hipertonije, hipotonije, tremora, somnolence, respiratornog distresa ili poremećaja hranjenja. Zbog toga, novorođenčad treba pažljivo pratiti.

Dojenje

U studiji sprovedenoj kod zdravih dojilja ustanovljeno je da olanzapin prelazi u mleko. Srednja vrednost izloženosti novorođenčeta (mg/kg) u stanju dinamičke ravnoteže procenjena je na 1,8% doze olanzapina majke (mg/kg). Pacijentkinjama treba savetovati da ne doje dete, ako uzimaju olanzapin.

Plodnost

Nisu poznati efekti na plodnost (videti odeljak 5.3 za pretkliničke informacije).

Nisu rađene studije o uticaju leka na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama.

Pošto olanzapin može da prouzrokuje pospanost i vrtoglavicu, pacijente treba upozoriti na opasnosti pri rukovanju mašinama i upravljanju vozilima.

Sažetak bezbednosnog profila

Odrasli

Najčešća prijavljena neželjena dejstva (primećena kod ≥1% pacijenata) povezana sa upotrebom olanzapina u kliničkim studijama bila su somnolencija, povećanje telesne mase, eozinofilija, povišene vrednosti prolaktina, holesterola, koncentracije glukoze i triglicerida (videti odeljak 4.4), glukozurija, povećan apetit, vrtoglavica, akatizija, parkinsonizam leukopenija, neutropenija (videti odeljak 4.4), diskinezija, ortostatska hipotenzija, antiholinergična dejstva, prolazni asimptomatski porast nivoa transaminaza jetre (vidi tačku 4.), osip, astenija, malaksalost, pireksija, artralgija, povećanje alkalne fosfataze, visoke vrednosti gama glutamiltransferaze, visoke vrednosti mokraćne kiseline, povećanje kreatin-fosfokinaze i edemi.

Tabelarni pregled neželjenih reakcija

U sledećoj tabeli nabrojana su neželjena dejstva i laboratorijska ispitivanja, zabeležena na osnovu spontanih izveštaja i kliničkih studija. U okviru svake kategorije učestalosti, redosled neželjenih dejstava kreće se prema opadajućem stepenu ozbiljnosti (od najozbiljnijih do najblažih) Neželjena dejstva koja mogu da se jave tokom terapije sa olanzapinom razvrstana su po učestalosti u sledeće grupe:

- veoma često (≥ 1/10),

- često (≥ 1/100 do < 1/10),

- povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100),

- retko (≥ 1/10000 do < 1/1000),

- veoma retko (< 1/10000),

- nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Unutar svake grupe učestalosti neželjena dejstva su prikazana po opadajućem stepenu ozbiljnosti.

1 Klinički značajan porast telesne mase je primećen u svim kategorijama indeksa telesne mase (BMI). Nakon kratkotrajne terapije (medijana trajanja 47 dana), povećanje telesne mase u odnosu na početnu telesnu masu

≥7% u odnosu na osnovnu bilo je veoma često (22,2%), a ≥15% bilo je često (4,2%) i ≥25% bilo je povremen (0,8%). Učestalost pacijenata koji su imali telesnu masu ≥7%, ≥15% i ≥25% njihove osnovne telesne mase, a koji su u dužem vremenskom periodu (najmanje 48 nedelja) bili izloženi leku je veoma česta (64,4%, 31,7% odnosno 12,3%).

2 Prosečni porast vrednosti lipida u uslovima gladovanja (ukupan holesterol, LDL holesterol i trigliceridi) bila je veća kod pacijenata kod kojih nije bilo dokaza o poremećaju lipida pre početka terapije.

3 Uočeno za početne normalne vrednosti u uslovima gladovanja (< 5,17 mmol/L) koje su porasle na visoke (≥ 6,2 mmol/L). Promene ukupnog holesterola u uslovima gladovanja od početnih graničnih vrednosti (≥ 5,17 - < 6,2 mmol/L) do visokih vrednosti (≥ 6,2 mmol/L) bile su veoma česte.

4 Uočeno za početne normalne vrednosti u uslovima gladovanja (< 5,56 mmol/L) koje su porasle na visoke (≥ 7 mmol/L). Promene vrednosti glukoze u uslovima gladovanja od početnih graničnih vrednosti (≥ 5,56 - < 7 mmol/L) do visokih vrednosti (≥ 7 mmol/L) bile su veoma česte.

5 Uočeno za početne normalne vrednosti u uslovima gladovanja (< 1,69 mmol/L) koje su porasle na visoke (≥ 2,26 mmol/L). Promene u vrednosti triglicerida u uslovima gladovanja od početnih graničnih vrednosti (≥ 1,69 - < 2,26 mmol/L) do visokih vrednosti (≥ 2,26 mmol/L) bile su veoma česte.

6 U kliničkim ispitivanjima incidenca parkinsonizma i distonije kod pacijenata lečenih olanzapinom bila je velika, ali se u statističkom smislu nije značajno razlikovala od broja ovih pojava u grupi koja je dobijala placebo. Kod pacijenata lečenih olanzapinom parkinsonizam, akatizija i distonija su se ređe javljali nego kod pacijenata kod kojih su doze haloperidola postepeno povećavane. U nedostatku detaljnih informacija o prethodno postojećim individualnim akutnim i tardivnim poremećajima u ekstrapiramidalnim pokretima, za sada ne može da se zaključi da olanzapin manje izaziva tardivne diskinezije i/ili druge tardivne ekstrapiramidalne sindrome.

7 Prilikom naglog prekidanja terapije olanzapinom zabeleženi su akutni simptomi kao što su znojenje,

nesanica, tremor, napetost, mučnina ili povraćanje.

8 U kliničkim studijama u trajanju do 12 nedelja, koncentracije prolaktina u plazmi premašile su gornju granicu normalnog opsega kod skoro 30% pacijenata lečenih olanzapinom koji su pre početka terapije imali normalne vrednosti prolaktina. Kod većine ovih pacijenata porast vrednosti bio je generalno blag i ostao je u opsegu vrednosti do dva puta većih od gornje granice normalnog opsega.

9 Neželjena reakcija je identifikovana iz kliničkih studija u integrisanoj bazi podataka za olanzapin.

10 Procenjeno na osnovu izmerenih vrednosti iz kliničkih studija u integrisanoj bazi podataka za olanzapin.

11 Neželjena reakcija je identifikovana iz spontanog prijavljivanja neželjenih reakcija nakon stavljanja leka u promet, a učestalost je određena uz pomoć integrisane baze podataka za olanzapin.

12 Neželjeni događaji identifikovani iz spontanih post-marketinških izveštaja sa frekvencom procenjenom na gornjoj granici 95% intervala pouzdanosti, koristeći integrisanu bazu podataka za olanzapin.

Dugotrajno izlaganje (najmanje 48 nedelja)

Udeo pacijenata koji su imali neželjene, klinički značajne promene u dobijanju telesne mase, koncentracije glukoze, ukupnom/LDL/HDL holesterolu ili trigliceridima se tokom vremena povećavao. Kod odraslih pacijenata koji su završili terapiju u trajanju 9-12 meseci, stopa povećanje srednje vrednosti glukoze u krvi usporena je nakon približno 6 meseci.

Dodatni podaci za posebne populacije

U kliničkim studijama u kojima su učestvovali stariji pacijenti sa demencijom, terapija olanzapinom bila je povezana sa većim brojem smrtnih slučajeva i pojava neželjenih cerebrovaskularnih događaja u odnosu na terapiju placebom (videti odeljak 4.4). Veoma česta neželjena dejstva povezana sa olanzapinom u ovoj grupi pacijenata bila su poremećen hod i padanje. Kao uobičajena neželjena dejstva uočene su sledeće pojave: zapaljenje pluća, povišena telesna temperatura, letargija, eritem, halucinacije i inkontinencija urina.

Na osnovu kliničkih studija u koje su bili uključeni pacijenti sa psihozama izazvanim lekovima (agonistima dopamina), a koje su povezane sa Parkinsonovom bolešću, češće su se dobijali izveštaji o pogoršanjima parkinsonske simptomatologije i o pojavama halucinacija nego prilikom primene placeba.

U jednoj kliničkoj studiji u kojoj su učestvovali pacijenti sa bipolarnom manijom, kombinovana terapija valproatom i olanzapinom uzrokovala je pojavu neutropenije sa incidencom od 4,1%; potencijalni faktor koji je mogao da doprinese pojavi neutropenije bio je visoka koncentracija valproata u plazmi. Davanje olanzapina zajedno sa litijumom ili valproatom dovelo je do povećanja incidence (≥ 10%) pojave tremora, suvih usta, pojačanog apetita i povećanja telesne mase. Kao uobičajeno neželjeno dejstvo zabeleženi su i poremećaji u govoru. Tokom akutnog lečenja olanzapinom (do 6 nedelja) u kombinaciji sa litijumom ili divalproeksom, porast telesne mase ≥ 7% u odnosu na početno stanje zabeležen je kod 17,4% pacijenata.

Hronična dugotrajna terapija olanzapinom (do 12 meseci), u cilju prevencije ponavljanja simptoma kod pacijenata sa bipolarnim poremećajima, dovela je kod 39,9% pacijenata do povećanja telesne mase za ≥ 7% u odnosu na početno stanje.

Pedijatrijska populacija

Olanzapin nije indikovan za lečenje dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Iako nisu sprovedene studije osmišljene tako da porede adolescente sa odraslima, podaci iz ispitivanja sa adolescentima su upoređeni sa podacima iz ispitivanja na odraslima.

U sledećoj tabeli sumirana su neželjena dejstva koja su se češće javljala kod pacijenata adolescenata (uzrasta 13-17 godina) nego kod odraslih pacijenta ili neželjena dejstva koja su zabeležena samo tokom kratkotrajnih kliničkih istraživanja sa adolescenatima. Deluje da se klinički značajno povećanje telesne mase (≥7%) češće javlja u adolescentskoj populaciji u poređenju sa odraslima, sa sličnim periodom izloženosti. Stepen uvećanja telesne mase i udeo adolescenata kod kojih je došlo do klinički značajnog porasta telesne mase, bio je veći tokom dugotrajnog izlaganja (najmanje 24 nedelje) nego kod kratkotrajne izloženosti.

Unutar svake grupe učestalosti neželjena dejstva su prikazana po opadajućem stepenu ozbiljnosti. Nabrojani termini koji se koriste za učestalost, definisani su na sledeći način: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10).

13 Nakon kratkotrajne terapije (prosečno trajanje 22 dana), zabeleženo je povećanje telesne mase ≥7% u odnosu na početnu vrednost (kg) koje je bilo veoma često (40,6%), povećanje ≥15% je bilo često (7,1%) i povećanje ≥25% takođe često (2,5%). Prilikom dugotrajnog izlaganja (najmanje 24 nedelje), kod 89,4% je zabeleženo povećanje ≥ 7% od svoje početne telesne mase, kod 55,3% povećanje ≥15% i kod 21,9% povećanje ≥25%.

14 PU trenutku merenja, natašte, normalne polazne vrednosti triglicerida (< 1,016 mmoL/L) koje se povećavaju do visokih (≥ 1,467mmoL/L) i granične vrednosti triglicerida su porasle od početnih (≥ 1,016 mmoL/L - < 1,467 mmoL/L) do visokih koncentracija (≥ 2,26 mmoL/L).

15 Promene vrednosti ukupnog holesterola, natašte, koje su od normalnih polaznih vrednosti (< 4,39 mmoL/L) porasle do (≥ 5,17 mmoL/L) javljale su se često. Promene ukupnog holesterola, natašte, koje su od normalnih vrednosti (≥ 4,39 - < 5,17 mmoL/L) do visokih vrednosti (≥ 5,17 mmoL/L) bile su veoma česte.

16 Povišena koncentracija prolaktina u plazmi zabeležena je kod 47,4 % adolescenata. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Znakovi i simptomi

U veoma česte simptome predoziranja (učestalost >10%) spadaju tahikardija, agitacija/agresivnost, disartrija, razni ekstrapiramidalni simptomi i snižen nivo svesti u rasponu od sedacije do kome.

Druge medicinski važne posledice predoziranja jesu delirijum, konvulzije, koma, moguć razvoj neuroleptičkog malignog sindroma depresija respiratorne funkcije, aspiracija, hipertenzija ili hipotenzija, srčana aritmija (u manje od 2% slučajeva predoziranja) i kardiopulmonalni arest.

Smrtni ishodi prijavljeni su pri akutnom predoziranju olanzapinom već pri dozi od 450mg, dok je sa druge strane, pri akutnom predoziranju dozom od 2 g bilo pacijenata koji su preživeli.

Lečenje

Za olanzapin ne postoji specifičan antidot. Ne preporučuje se izazivanje povraćanja. Za slučaj predoziranja indikovana je standardna procedura (npr. ispiranje želuca, davanje aktivnog uglja). Pokazalo se da prateća primena aktivnog uglja redukuje biološku raspoloživost oralne doze olanzapina za 50 do 60%.

Na osnovu kliničke slike treba uvesti praćenje funkcija vitalnih organa i simptomatsku terapiju u koju spadaju i lečenje hipotenzije i kolapsa cirkulacije kao i podrška respiratorne funkcije. Ne sme se koristiti epinefrin, dopamin ili neki drugi simpatomimetički agens sa beta agonističkim dejstvom, jer stimulacija beta receptora može da pogorša hipotenziju. Treba pratiti kardiovaskularne parametre kako bi se otkrile moguće aritmije. Pažljiv medicinski nadzor i praćenje treba nastaviti do oporavka pacijenta.

Farmakoterapijska grupa: Psiholeptici; diazepini, oksazepini i tiazepini

ATC šifra: N05AH03

Farmakodinamski efekti

Olanzapin je antipsihotik, antimanični lek i lek za stabilizaciju raspoloženja sa širokim farmakološkim dejstvom koje obuhvata niz receptorskih sistema.

U pretkliničkim studijama, olanzapin pokazuje široki opseg afiniteta (Ki; < 100 nM) prema serotoninskim 5 HT2A/2C, 5HT3, 5HT6 receptorima, dopaminskim D1, D2, D3, D4, D5 receptorima, holinergičkim muskarinskim receptorima M1–M5, α1 adrenergičkim receptorima i histaminskim H1 receptorima. Rezultati studija ponašanja na životinjama ukazali su na 5HT, dopaminski i holinergični antagonizam, što je u saglasnosti sa profilom vezivanja olanzapina za receptore. U in vitro uslovima olanzapin je pokazao veći afinitet za serotoninske 5HT2 receptore nego za dopaminske D2 receptore, tako da na modelima u in vivo uslovima jače deluje na 5 HT2 nego na D2 receptore. Elektrofiziološka ispitivanja su pokazala da olanzapin selektivno inhibira impulse mezolimbičnih (A10) dopaminergičnih neurona, dok na strijatusne (A9) puteve, koji učestvuju u motorici, deluje sasvim slabo. Olanzapin redukuje uslovni odgovor sa izbegavanjem određenih situacija, što je test koji je indikativan za antipsihotično dejstvo olanzapina u dozama ispod onih koje izazivaju katalepsiju, efekat koji je, sa druge strane, indikativan za sporedna dejstva na motoriku. Za razliku od nekih drugih antipsihotičkih lekova, olanzapin povećava odgovor u „anksiolitičkom“ testu.

U studiji sa zdravim dobrovoljcima, pomoću pozitronske emisione tomografije (PET), prilikom primene pojedinačnih oralnih doza olanzapina (10 mg), ustanovljeno je da se olanzapin više vezuje za 5 HT2A nego za D2 receptore. U prilog tome, pojedinačnom foton emisionom komjuterizovanom tomografijom (SPECT) otkriveno je da je kod pacijenata koji boluju od shizofrenije, a koji reaguju na olanzapin niža zauzetost D2 receptora, receptora na nivou strijatuma u poređenju sa pacijentima koji reaguju na ostale antipsihotike i risperidon, ali slična onoj zabeleženoj kod pacijenata koji reaguju na terapiju klozapinom.

Klinička efikasnost

U oba ispitivanja sa placebom i u dva od tri uporedna kontrolisana ispitivanja, u kojima je učestvovalo preko 2900 pacijenata sa pozitivnim i negativnim simptomima shizofrenije, olanzapin je proizveo statistički značajno veće poboljšanje i pozitivnih i negativnih simptoma.

U multinacionalnoj, dvostruko slepoj, komparativnoj studiji shizofrenije, shizoafektivnih i sličnih poremećaja, u kojoj je učestvovao 1481 pacijent sa promenljivim stepenom pratećih depresivnih simptoma (prosečna bazna vrednost od 16,6 na Montgomery-Asberg skali depresije), prospektivna sekundarna analiza promena u raspoloženju od početnog do krajnjeg stanja pokazala je statistički značajnu (p=0,001) prednost olanzapina (-6,0) u odnosu na haloperidol (-3,1).

Kod pacijenata sa maničnom ili mešovitom epizodom bipolarnog poremećaja, olanzapin je tokom tri nedelje ispoljio veću efikasnost u odnosu na placebo i valproat-seminatrijum (divalproeks) u ublažavanju maničnih simptoma. Olanzapin je za 6 i 12 nedelja bio jednako efikasan kao haloperidol u pogledu broja pacijenata sa remisijom simptoma manije i depresije. Kod pacijenata lečenih litijumom ili valproatom u periodu od najmanje 2 nedelje, dodatak doze od 10 mg olanzapina u koterapiji proizveo je veće ublažavanje simptoma manije nego monoterapija litijumom ili valproatom u trajanju od 6 nedelja.

U dvanaestomesečnoj studiji prevencije povraćaja simptoma kod pacijenata sa maničnim epizodama kod kojih je olanzapinom postignuta remisija simptoma i koji su onda nasumice raspoređeni u grupu koja je dobijala olanzapin i u placebo grupu, olanzapin je pokazao značajnu prednost u odnosu na placebo u pogledu postignutih rezultata u sprečavanju recidiva simptoma bipolarnih poremećaja. Olanzapin je pokazao i statistički značajnu prednost u odnosu na placebo u smislu prevencije recidiva manije ili depresije.

U drugoj dvanaestomesečnoj studiji koja se bavila prevencijom ponovnog pojavljivanja maničnih epizoda kod pacijenata kod kojih je kombinacijom olanzapina i litijuma postignuta remisija i koji su onda nasumice raspoređeni u grupu koja je dobijala samo olanzapin i samo litijum, olanzapin statistički nije bio inferioran u odnosu na litijum u pogledu postignutih rezultata u sprečavanju rekurencije bipolarnih poremećaja (olanzapin 30,0%, litijum 38,3%; p=0,055).

U osamnaestomesečnoj studiji kombinovane terapije, rađenoj na pacijentima sa maničnom ili mešovitom epizodom stabilizovanim olanzapinom uz dodatak stabilizatora raspoloženja (litijum ili valproat), pokazalo se da dugotrajna istovremena kombinovana terapija olanzapinom sa litijumom ili valproatom nije statistički značajno superiorna u odnosu na monoterapiju bilo litijumom ili valproatom u pogledu odlaganja pojave recidiva bipolarnog poremećaja definisane prema (dijagnostičkim) kriterijumima sindroma.

Pedijatrijska populacija

Podaci o efikasnosti iz kontrolisanih ispitivanja kod adolescenata (uzrast od 13 do 17 godina) su ograničeni na kratkotrajne studije u lečenju shizofrenije (6 nedelja) i manije udružene sa bipolarnim poremećajem I (3 nedelje) koje su uključivale manje od 200 adolescenata. Olanzapin je primenjivan u početnoj fleksibilnoj dozi od 2,5 mg koja se povećavala sve do 20 mg/dan. Tokom terapije olanzapinom, povećanje telesne mase je bilo znatno veće kod adolescenata nego kod odraslih pacijenata. Promene koncentracije ukupnog holesterola natašte, LDL holesterola, triglicerida i prolaktina (videti odeljke 4.4 i 4.8), takođe su bile veće kod adolescenata nego kod odraslih. Nema podataka iz kontrolisanih ispitivanja o održavanju terapijskog efekta, ni o dugotrajnoj bezbednosti (videti odeljke 4.4 i 4.8). Informacije o dugotrajnoj bezbednosti primene ograničene su prvenstveno na podatke iz otvorenih, nekontrolisanih ispitivanja.

Oralna disperzibilna tableta olanzapina predstavlja bioekvivalent tableta olanzapina, sa sličnim stepenom i obimom resorpcije. Oralne disperzibilne tablete olanzapina mogu se koristiti kao alternativa tabletama olanzapina.

Resorpcija

Olanzapin se dobro resorbuje posle oralne primene i dostiže maksimalne koncentracije u plazmi u roku od 5 do 8 sati. Hrana ne utiče na resorpciju leka. Apsolutna bioraspoloživost pri oralnoj primeni u odnosu na bioraspoloživost pri intavenskoj primeni nije utvrđena.

Distribucija

U plazmi se oko 93% olanzapina vezuje za proteine pri rasponu koncentracija od oko 7 do oko 1000 nanograma /mL. Olazapin se uglavnom vezuje za albumin i α1-kiseli-glikoprotein.

Biotransformacija

Metabolizam olanzapina se odvija konjugacijom i oksidacijom u jetri. Glavni metabolit u cirkulaciji je 10-N- glukuronid, koji ne prolazi kroz hematoencefalnu barijeru. Citohrom P450-CYP 1A2 i citohrom P450-CYP 2D6 doprinose stvaranju N-desmetil- i 2-hidroksimetil- metabolita i u in vivo uslovima u studijama na

životinjama imali znatno slabiju farmakološku aktivnost od olanzapina.Farmakološka aktivnost predominantno potiče od olanzapina.

Eliminacija

Posle oralne primene kod zdravih osoba, srednja vrednost terminalnog poluvremena eliminacije olanzapina variralo je u zavisnosti od starosti i pola.

Za peroralno uzet olanzapin prosečno poluvreme eliminacije kod zdravih starih osoba (65 godina i više) duže je nego kod mladih osoba (51,8 sati naspram 33,8 sati), a prosečni klirens olanzapina iz plazme je manji (17,5 L/h naspram 18,2 L/h). Razlike u farmakokinetici olanzapina zapažene kod starijih osoba još uvek se kreću u granicama koje važe za mlađe osobe. Kod 44 pacijenta starija od 65 godina sa shizofrenijom, doze od 5 do 20 mg dnevno nisu izazvale neželjena dejstva nekog posebnog profila.

Prosečno poluvreme eliminacije kod žena bilo je nešto duže nego kod muškaraca (36,7 h prema 32,3 h), dok je prosečni klirens olanzapina iz plazme bio manji (18,9 L/h prema 27,3 L/h). Međutim, olanzapin (u dozama od 5 mg do 20 mg) pokazao je sličan profil bezbednosti kod žena (n=467) kao i kod muškaraca (n=869).

Oštećena bubrežna funkcija

Kod pacijenata sa oštećenjem bubrežne funkcije (klirens kreatinina < 10 mL/min), za razliku od zdravih osoba, nije bilo značajnih razlika u prosečnom poluvremenu eliminacije (37,7 prema 32,4 h) ili u klirensu (21,2 prema 25,0 L/h). Merenjem masenog bilansa utvrđeno je da se oko 57% radioaktivno markiranog olanzapina izlučuje preko mokraće, uglavnom u vidu metabolita.

Oštećena funkcija jetre

Mala studija uticaja oštećenja funkcije jetre, sprovedena kod 6 ispitanika sa klinički značajnom (Childs Pugh klasifikacija A (n=5) i B (n=1)) cirozom jetre, pokazala je mali efekat na farmakokinetiku oralno primenjenog olanzapina (2,5 – 7,5 mg pojedinačne doze): ispitanici sa blagim do umerenim oštećenjem jetre imali su blago povećani sistemski klirens i brže poluvreme eliminacije u poređenju sa osobama bez oštećenja funkcije jetre (n=3). Bilo je više pušača među ispitanicima sa cirozom jetre (4/6; 67%) u odnosu na ispitanike bez oštećenja funkcije jetre (0/3; 0%).

Pušenje

Kod nepušača u poređenju sa pušačima (muškarci i žene), prosečno poluvreme eliminacije je bilo produženo (38,6 prema 30,4 h), a klirens je bio smanjen (18,6 prema 27,7 L/h).

Klirens olanzapina iz plazme je niži kod starijih osoba nego kod mlađih, a takođe je niži kod žena nego muškaraca i kod nepušača nego kod pušača. Međutim, razlike u vrednostima klirensa olanzapina usled uticaja starosnog doba, pola, pušenja ili nepušenja, male su u poređenju sa opštim individualnim razlikama klirensa među pojedincima.

U studiji na belcima, Japancima i Kinezima, nije bilo razlike u farmakokinetičkim parametrima između ove tri populacije

Pedijatrijska populacija

Adolescenti (starost od 13 do 17 godina): Farmakokinetika olanzapina je slična kod adolescenata kao i kod odraslih. U kliničkim istraživanjima prosečna izloženost bila je približno 27% veća kod adolescenata.

Demografska razlika između adolescenata i odraslih uključuje nižu prosečnu telesnu masu, a i činjenicu da je među adolescentima bilo manje pušača. Ovi faktori su možda doprineli višoj prosečnoj izloženosti leku, primećenoj kod adolescenata.

Akutna toksičnost (jedna doza)

Znaci oralne toksičnosti olanzapina kod glodara karakteristični su za snažne neuroleptike i obuhvataju hipoaktivnost, komu, tremor, klonične konvulzije, salivaciju i depresiran porast telesne mase. Medijana letalnih doza iznosila je približno 210 mg/kg (kod miševa) i 175 mg/kg (kod pacova). Psi su podnosili

pojedinačne oralne doze do 100 mg/kg bez uginuća. Klinički znaci bili su sedacija, ataksija, tremor, povećana srčana frekvenca, otežano disanje, mioza i anoreksija. Kod majmuna su pojedinačne oralne doze olanzapina u veličini do 100 mg/kg izazivale prostraciju, a još veće doze stanje polusvesti.

Toksičnost posle primene više doza

U studijama koje su trajale do 3 meseca na miševima i do godinu dana na pacovima i psima, preovlađujuće reakcije bile su depresija centralnog nervnog sistema, antiholinergični efekti i periferni hematološki poremećaji. Razvila se tolerancija na depresiju CNS. Pri primeni velikih doza leka, parametri rasta su bili sniženi.Reverzibilne pojave, konzistentne sa povišenim nivoom prolaktina kod pacova, obuhvataju smanjenje mase ovarijuma i uterusa i morfološke promene u vaginalnom epitelu i u mlečnim žlezdama.

Hematološka toksičnost

Kod svih vrsta je ustanovljen uticaj na hematološke parametre, uključujući i redukciju broja leukocita u cirkulaciji miševa zavisnu od doze,te nespecifičnu redukciju broja leukocita u cirkulaciji kod pacova; međutim, nije bilo dokaza koji govore o citotoksičnom oštećenju koštane srži.

Reverzibilna neutropenija, trombocitopenija ili anemija razvile su se kod nekoliko pasa kojima je davano 8 ili 10 mg/kg/dan (ukupna izloženost olanzapinu [PIK] bila je 12 do 15 puta veća nego kod čoveka kome je data doza od 12 mg). Kod pasa sa citopenijom nije bilo sporednih dejstava na progenitorske i proliferativne ćelije koštane srži.

Reproduktivna toksičnost

Olanzapin nije pokazao teratogena dejstva. Sedacija je uticala na performanse mužjaka pri parenju. Doze od 1,1 mg/kg (doze 3 puta veće od maksimalne humane doze) uticale su na estrusni ciklus, a doze od

3 mg/kg (9 puta veće od maksimalnih humanih doza) uticale su na parametre reprodukcije kod pacova. Primećen je sporiji razvoj fetusa i tranzitorni pad nivoa aktivnosti mladunaca čije su majke dobijale olanzapin.

Mutagenost

Olanzapin nije ispoljio mutageno ili klastogeno dejstvo u čitavom nizu standardnih testova, kao što su testiranje bakterijske mutacije te in vitro i in vivo testovi na sisarima.

Kancerogenost

Na osnovu rezultata dobijenih u studijama na miševima i pacovima zaključeno je da olanzapin nije kancerogen.

manitol (E421);

celuloza, mikrokristalna (E460); krospovidon (E1202);

hidroksipropilceluloza LH-21, niskosupstituisana (E463); aspartam (E951);

kalcijum-silikat (E552); magnezijum-stearat (E572).

Inkompatibilije nisu poznate.

5 godina

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.

Unutrašnje pakovanje je perforiran blister deljiv na pojedinačne doze (OPA/Al/PVC//Al) sa 7 oralno disperzibilnih tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera (ukupno 28 oralno disperzibilnih tableta) sa po 7 oralno disperzibilnih tableta i Uputstvo za lek.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Lek Zalasta Q-Tab sadrži aktivnu supstancu olanzapin. Zalasta Q-Tab spada u grupu lekova koji se nazivaju antipsihotici i koristi se za lečenje sledećih stanja:

• Shizofrenije, bolesti za koju je karakteristično da pacijent čuje, vidi ili oseća stvari kojih nema, da ima pogrešna verovanja, da je neobično sumnjičav i da se povlači u sebe. Pacijenti sa ovom bolešću mogu da se osećaju depresivno, uznemireno ili napeto.
• Umerenih do teških maničnih epizoda, stanja sa simptomima prevelike uzbuđenosti ili euforije (osećaj preterane sreće).

Pokazalo se da lek Zalasta Q-Tab sprečava ponovno javljanje ovih simptoma kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem koji u maničnim epizodama reaguju na olanzapin.

• Ako ste alergični (preosetljivi) na olanzapin ili bilo koju drugu pomoćnu supstancu ovog leka

(navedene u odeljku 6). Alergijske reakcije mogu da se pojave u vidu osipa, svraba, oticanja lica, oticanja usana ili u vidu kratkog daha. Ako Vam se to dogodi, obratite se lekaru.

• Ako je kod Vas ranije utvrđeno da imate bolest oka, kao što je glaukom zatvorenog ugla (kojeg karakteriše povećani očni pritisak).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom, pre nego što uzmete lek Zalasta Q-Tab.

• Primena leka Zalasta Q-Tab kod starijih pacijenata sa demencijom se ne preporučuje zbog mogućih ozbiljnih neželjenih efekata.
• Lekovi ove vrste mogu da izazovu neobične pokrete, uglavnom lica i jezika. Ako Vam se to dogodi posle dobijanja leka Zalasta Q-Tab, recite to svom lekaru.
• Veoma retko, lekovi ove vrste izazivaju simptome kombinovane sa groznicom, ubrzanim disanjem, znojenjem, ukočenošću mišića, sanjivošću ili pospanošću. Ako Vam se to dogodi, odmah se obratite svom lekaru.
• Povećanje telesne mase je bilo primećeno kod pacijenata na terapiji lekom Zalasta Q-Tab. Potrebna je redovna kontrola Vaše telesne mase od strane Vašeg lekara ili Vas. Razmotrite konsultaciju sa nutricionistom ili pomoć u vezi plana ishrane, ako je potrebno.
• Povišen nivo šećera u krvi i povišen nivo masti (triglicerida i holesterola) je primećen kod pacijenata koji su uzimali lek Zalasta Q-Tab. Vaš lekar treba da Vam proverava nivo šećera u krvi i određenih masti pre nego što počnete sa uzimanjem leka Zalasta Q-Tab kao i redovno tokom terapije.
• Obavestite Vašeg lekara ako ste Vi ili neko drugi u Vašoj porodici ikada imali sklonost ka stvaranju krvnih ugrušaka, jer su lekovi poput ovog leka povezani sa mogućnošću stvaranja krvnih ugrušaka.

Ako imate neku od sledećih bolesti, recite to što pre svom lekaru:

• moždani udar ili „mini moždani udar“ (prolazni simptomi šloga),
• Parkinsonovu bolest,
• probleme sa prostatom,
• vezana creva (paralitički ileus),
• oboljenje jetre ili bubrega,
• poremećaj krvi,
• bolest srca,
• dijabetes,
• epilepsiju,
• ako znate da možda imate nedovoljno soli u organizmu kao zbog dugotrajnog teškog proliva i povraćanja ili zbog uzimanja diuretika (tableta za izlučivanje vode iz organizma).

Ako patite od demencije, a imali ste moždani udar ili „mini moždani udar“, potrebno je da Vi ili Vaš staratelj to kažete Vašem lekaru.

Ako imate preko 65 godina, lekar može, za svaki slučaj, da rutinski prati Vaš krvni pritisak.

Deca i adolescentni

Zalasta Q-Tab nije namenjena pacijentima mlađim od 18 godina.

Drugi lekovi i lek Zalasta Q-Tab

Kažite svom lekaru ili farmaceutu ako uzimate, ili ste donedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta

Dok ste na terapiji lekom Zalasta Q-Tab, uzimajte druge lekove samo ako Vam lekar to kaže. Možete osećati pospanost ako lek Zalasta Q-Tab uzimate u kombinaciji sa antidepresivima ili lekovima koji se primenjuju u terapiji anksioznosti ili nesanice (trankilizeri).

Naročito je važno da obavestite lekara ako uzimate:

• lekove za Parkinsonovu bolest,
• karbamazepin (antiepileptik i stabilizator raspoloženja), fluvoksamin (antidepresiv) ili ciprofloksacin (antibiotik) - možda će biti neophodna promena doze leka Zalasta Q-Tab.

Uzimanje leka Zalasta Q-Tab sa alkoholom

Ako uzimate lek Zalasta Q-Tab, nemojte piti alkoholna pića, jer Zalasta Q-Tab i alkohol zajedno mogu kod Vas da izazovu osećaj pospanosti.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre uzimanja ovog leka. Ovaj lek ne smete uzimati tokom trudnoće, osim ako o tome niste razgovarali sa lekarom.

Sledeći simptomi se mogu primetiti kod novorođenčadi čije su majke uzimale lek Zalasta Q-Tab u poslednjem trimestru trudnoće (poslednja tri meseca trudnoće): drhtanje, ukočenost i/ili slabost mišića, pospanost, uznemirenost, problemi sa disanjem i teškoće pri hranjenju. Ukoliko Vaša beba ima bilo koji od ovih simptoma možda će biti neophodno da kontaktirate lekara.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Dok uzimate lek Zalasta Q-Tab može se desiti da se osećate omamljeno ili pospano. Ako se budete tako osećali, nemojte upravljati motornim vozilom ili rukovati alatima i mašinama. Obratite se svom lekaru.

Lek Zalasta Q-Tab sadrži aspartam

Aspartam je izvor fenilalanina, koji može biti štetan za osobe sa fenilketonurijom.

Lek Zalasta Q-Tab uzimajte uvek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Lekar će Vam reći po koliko tableta Zalaste Q-Tab treba da uzimate i koliko dugo treba da nastavite da ih uzimate. Dnevna doza leka Zalasta Q-Tab je između 5 i 20 mg.

Ako se Vaši simptomi ponovo pojave, posavetujte se sa lekarom, ali nemojte da prekidate da uzimate lek, osim ako Vam lekar tako ne preporuči.

Prema uputstvu lekara, tablete Zalasta Q-Tab treba da uzimate jednom dnevno. Pokušajte da uzimate tablete svakog dana u isto vreme. Hrana nema uticaj na dejstvo leka.

Kako se upotrebljava lek Zalasta Q-Tab

Pažljivo rukujte tabletama Zalaste Q-Tab zato što se lako lome. Nemojte uzimati tablete vlažnim rukama

zato što se mogu raspasti/rastvoriti. Da biste izvadili tabletu iz pakovanja:

• Uhvatite za blister i duž perforacije otkinite jedan deo blistera.
• Na označenom mestu podignite foliju i pažljivo je skinite.
• Tabletu izvadite iz blistera.
• Stavite tabletu na jezik odmah nakon što ste je izvadili iz blistera.

Ona počinje da se rastvara u ustima posle nekoliko sekundi, a zatim je možete progutati sa vodom ili bez nje. Usta moraju biti prazna pre nego što stavite tabletu na jezik.

Tabletu možete staviti u punu čašu ili šolju vode i mešati. Sa nekim pićima, smeša može promeniti boju i eventualno postati mutna. Odmah je popijte.

Ako ste uzeli više leka Zalasta Q-Tab nego što treba

Pacijenti koji su uzeli više leka Zalaste Q-Tab nego što bi trebalo, imali su sledeće simptome: ubrzan rad srca, uznemirenost/agresivnost, probleme sa govorom, nevoljne pokrete (naročito lica i jezika) i snižen nivo svesti. Ostali simptomi mogu da budu: akutna zbunjenost, grčevi, napadi (epilepsija), koma, kombinacija groznice, ubrzanog disanja, znojenja, oticanja, ukočenosti mišića i ošamućenosti ili pospanosti, usporavanje disanja, aspiracija, povišen ili snižen krvni pritisak, poremećaj srčanog ritma sa srčanim zastojem. Odmah se obratite svom lekaru ili najbližoj bolnici ako osetite bilo koji od navedenih simptoma. Lekaru pokažite pakovanje leka koji koristite.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Zalasta Q-Tab

Nikada ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu!

Uzmite tabletu čim se setite. Nemojte uzimati dve dnevne doze u jednom danu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Zalasta Q-Tab

Nemojte prestati da uzimate tablete samo zato što se osećate bolje. Važno je da tablete Zalasta Q-Tab nastavite da uzimate onoliko dugo vremena koliko je to lekar odredio.

Ako naglo prekinete da uzimate lek Zalasta Q-Tab, mogu da se pojave simptomi kao što su znojenje, nesanica, drhtanje, napetost ili mučnina i povraćanje. Možda će Vam lekar predložiti da dozu leka postepeno smanjujete pre nego što potpuno prekinete lečenje.

Ako imate bilo kakva dodatna pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah se obratite lekaru ako imate:

• neuobičajene pokrete (često neželjeno dejstvo koje se javlja kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) uglavnom lica ili jezika;
• krvne ugruške u venama (povremeno neželjeno dejstvo koje se javlja kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek) naročito u nogama (simptomi uključuju otok, bol i crvenilo noge), koji se mogu kretati kroz krvne sudove i dospeti do pluća izazivajući bol u grudima i teškoće pri disanju. Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma odmah se obratite lekaru;
• kombinaciju groznice, ubrzanog disanja, znojenja, ukočenosti mišića i ošamućenosti ili pospanosti (učestalost pojavljivanja ovog neželjenog dejstva se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) uključuju

porast telesne mase, pospanost, porast vrednosti prolaktina u krvi. Na početku lečenja, pojedini pacijenti mogu osetiti vrtoglavicu ili nesvesticu (sa usporenim srčanim radom), naročito pri ustajanju iz ležećeg ili sedećeg položaja. Ovo je obično prolazno, ali ukoliko se to ne desi obratite se Vašem lekaru.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) uključuju promene broja nekih ćelija krvi, cirkulišućih masti i u ranim fazama lečenja privremeno povećanje vrednosti enzima jetre; povećanje koncentracije šećera u krvi i mokraći, porast nivoa mokraćne kiseline i kreatinin fosfokinaze u krvi; pojačan apetit; ošamućenost; uznemirenost; tremor; nevoljni pokreti (diskinezija); zatvor; suva usta; osip; malaksalost; izraženi umor; zadržavanje vode u organizmu što dovodi do oticanja šaka, zglobova ili stopala; groznica; bol u zglobovima; seksualna disfunkcija kao što je smanjen libido kod žena i muškaraca ili erektilna disfunkcija kod muškaraca.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek) uključuju alergijske reakcije (npr.oticanje usta i grla, svrab, osip); dijabetes ili pogoršanje dijabetesa, povremeno praćeno ketoacidozom (ketoni u krvi ili mokraći) ili komom; konvulzije (epileptični napadi), obično kod pacijenata koji su i ranije imali napade (epilepsiju); ukočenost mišića i grčevi (uključujući spazme mišića očiju što dovodi do kružnih pokreta očnih jabučica); sindrom nemirnih nogu; problem sa govorom; mucanje; usporen srčani rad; osetljivost na svetlost; krvarenje iz nosa; nadutost stomaka; balavljenje; gubitak pamćenja ili zaboravnost; nemogućnost zadržavanja mokraće (inkontinencija); nemogućnost mokrenja; gubitak kose; odsustvo ili smanjenje menstrualnog ciklusa; promene na dojkama kod muškaraca i žena, kao što je pojačano lučenje mleka ili uvećanje dojki.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek) uključuju sniženje normalne telesne temperature; poremećaj srčanog ritma; iznenadnu smrt nejasnog uzroka; zapaljenje pankreasa (gušterače) što ima za posledicu jak bol u stomaku, groznicu i mučninu; oboljenje jetre sa simptomima žute prebojenosti kože i beonjača; oboljenja mišića u vidu neobjašnjivog bola; produžena i/ili bolna erekcija.

Veoma retka neželjena dejstva uključuju ozbiljne alergijske reakcije kao što su reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms - DRESS). DRESS se u početku pojavljuje u vidu simptoma koji su slični gripu sa osipom po licu, a zatim se osip proširuje, visokom telesnom temperaturom, uvećanim limfnim čvorovima, povećanim nivoima enzima jetre koji se vide na testovima krvi i povećanjem određene vrste belih krvnih zrnaca (eozinofilija).

Dok uzimaju olanzapin, kod starijih osoba sa demencijom, može se javiti moždani udar, zapaljenje pluća, nemogućnost zadržavanja mokraće, padovi, jak umor, halucinacije, povišena telesna temperatura, teškoće sa hodanjem. U ovoj specifičnoj grupi pacijenata prijavljeno je i nekoliko smrtnih slučajeva.

Kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću lek Zalasta Q-Tab može da pogorša simptome. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Zalasta Q-Tab posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je olanzapin.

Zalasta Q-Tab 5 mg oralna disperzibilna tableta sadrži 5 mg olanzapina. Zalasta Q-Tab 10 mg oralna disperzibilna tableta sadrži 10 mg olanzapina. Zalasta Q-Tab 15 mg oralna disperzibilna tableta sadrži 15 mg olanzapina. Zalasta Q-Tab 20 mg oralna disperzibilna tableta sadrži 20 mg olanzapina.

• Pomoćne supstance su manitol (E421); celuloza, mikrokristalna (E460); krospovidon (E1202); hidroksipropilceluloza LH-21, niskosupstituisana (E463); aspartam (E951); kalcijum-silikat (E552) i magnezijum-stearat (E572).

Kako izgleda lek Zalasta Q-Tab i sadržaj pakovanja

Oralna disperzibilna tableta: okrugle, blago bikonveksne, mramorirane oralne disperzibilne tablete, žute boje sa mogućim prisustvom tačkica po površini.

Unutrašnje pakovanje: Perforiran blister deljiv na pojedinačne doze (OPA/Al/PVC//Al) sa 7 oralno disperzibilnih tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera (ukupno 28 oralno disperzibilnih tableta) sa po 7 oralno disperzibilnih tableta i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođač:

KRKA POLSKA SPOLKA Z.O.O., Rownolegla 5, Warsaw, Poljska

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Novembar, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Zalasta Q-Tab, 5 mg, oralne disperzibilne tablete: 515-01-00060-19-002 od 15.10.2019. Zalasta Q-Tab, 10 mg, oralne disperzibilne tablete: 515-01-00061-19-002 od 15.10.2019. Zalasta Q-Tab, 15 mg, oralne disperzibilne tablete: 515-01-00062-19-002 od 15.10.2019. Zalasta Q-Tab, 20 mg, oralne disperzibilne tablete: 515-01-00063-19-002 od 15.10.2019.