Abasaglar® 100j./mL rastvor za injekciju u ulošku

Terapiju dijabetes melitusa kod odraslih, adolescenata i dece uzrasta od 2 godine i starije.

Doziranje

Lek Abasaglar sadrži insulin glargin, tj. insulinski analog sa produženim dejstvom.

Lek Abasaglar treba primenjivati jednom dnevno u bilo koje vreme, ali svaki dan u isto vreme.

Režim doziranja (doza i vreme primene) treba prilagoditi kod svakog pacijenta pojedinačno. Kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2, lek Abasaglar se takođe može primenjivati i u kombinaciji sa oralnim antidijabeticima.

Jačina ovog leka izražena je u jedinicama. Ove jedinice se isključivo odnose na insulin glargin i nisu iste kao internacionalne jedinice (i.j.) ili jedinice koje se koriste za izražavanje jačine drugih analoga insulina (videti odeljak 5.1).

Posebne populacije

Stariji pacijenti (≥65 godina)

Kod starijih pacijenata, progresivno pogoršanje funkcije bubrega može dovesti do stalnog smanjenja potrebe za insulinom.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, potrebe za insulinom mogu biti smanjene usled usporenog metabolizma insulina.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, potrebe za insulinom mogu biti smanjene usled smanjenog kapaciteta glukoneogeneze i usporenog metabolizma insulina.

Pedijatrijska populacija

Adolescenti i deca uzrasta od 2 godine i starija

Bezbednost i efikasnost insulin glargina utvrđena je kod adolescenata i dece uzrasta od 2 godine i starije (videti odeljak 5.1). Režim doziranja leka (doza i vreme primene) treba prilagoditi kod svakog pacijenta pojedinačno.

Deca mlađa od 2 godine

Bezbednost i efikasnost insulina glargina nisu utvrđene. Nema dostupnih podataka.

Prevođenje sa drugih insulina na lek Abasaglar

Kad se vrši prevođenje sa terapije insulinom srednje dugog ili dugog delovanja na terapiju lekom Abasaglar, možda će biti potrebe za promenom doze bazalnog insulina i prilagođavanja istovremene terapije antidijabeticima (dozu i vreme primene dodatnih običnih insulina ili brzodelujućih insulinskih analoga odnosno dozu oralnih antidijabetika).

Prevođenje sa primene NPH (engl.neutral protamine Hagedorn) insulna dva puta dnevno na lek Abasaglar

U cilju smanjenja rizika od noćne ili rane jutarnje hipoglikemije, pacijenti koji menjaju režim primene svog bazalnog insulina, sa dva puta dnevno NPH insulina na režim primene insulina leka Abasaglar jednom dnevno treba, u prvim nedeljama terapije, da smanje svoju dnevnu dozu bazalnog insulina za 20-30%.

Prevođenje sa insulin glargina jačine 300 jedinica/mL na lek Abasaglar

Lek Abasaglar i lek Toujeo (insulin glargin 300 jedinica/mL) nisu bioekvivalentni i nisu direktna zamena jedan drugom. U cilju smanjenja rizika od nastanka hipoglikemije, pacijenti koji menjaju svoj režim primene bazalnog insulina i prelaze sa insulinskog režima insulin glargina 300 jedinica/mL primenjenog jednom dnevno na režim primene leka Abasaglar jednom dnevno, treba da smanje svoju dozu za približno 20%.

Tokom tih prvih nedelja, to smanjenje, bar delimično, treba da bude kompenzovano povećanjem doze insulina koji se primenjuje u vreme obroka, a nakon tog perioda, režim primene je potrebno individualno prilagoditi.

Tokom prevođenja, kao i u prvim nedeljama nakon toga, preporučuje se strogo praćenje metabolizma. Zbog poboljšane metaboličke regulacije i posledične povećane osetljivosti na insulin, možda će biti potrebno dodatno prilagođavanje režima doziranja. Možda će biti potrebno prilagođavanje doze, na primer, u slučaju promene telesne mase pacijenta ili životnih navika pacijenta, promene vremena primene doze insulina ili ako se promeni vreme primene doze insulina ili nastupe druge okolnosti zbog kojih se povećava sklonost ka nastanku hipoglikemije odnosno hiperglikemije (videti odeljak 4.4).

Pacijenti koji uzimaju velike doze insulina zbog prisustva antitela na ljudski insulin mogu imati bolji terapijski odgovor na lek Abasaglar.

Način primene

Lek Abasaglar se primenjuje supkutano.

Lek Abasaglar se ne sme primeniti instravenski. Produženo dejstvo insulin glargina zavisi od ubrizgavanja u potkožno tkivo. Intravenska primena uobičajene supkutane doze može da dovede do nastanka teške hipoglikemije.

Nema klinički značajnih razlika u koncentracijama insulina ili glukoze u serumu nakon supkutane primene insulin glargina u predelu abdomena, deltoidnog mišića ili butine.

Potrebno je uvek promeniti mesto injiciranja kod svake injekcije unutar preporučenog područja primene kako bi se smanjio rizik od pojave lipodistrofije i kutane amiloidoze (videti odeljke 4.4 i 4.8)

Lek Abasaglar se ne sme mešati ni sa jednim drugim insulinom i ne sme se razblaživati. Mešanje ili razblaživanje može da dovede do promene njegovog profila vreme/dejstvo, a mešanje može da uzrokuje precipitaciju (taloženje) leka.

Za dodatne informacije o rukovanju, videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Praćenje

Kako bi se poboljšala sledljivost bioloških lekova, potrebno je jasno zabeležiti naziv i broj serije primenjenog leka.

Dijabetesna ketoacidoza

Lek Abasaglar nije insulin izbora za terapiju dijabetesne ketoacidoze. Umesto njega se u takvim slučajevima proporučuje intravenska primena običnog insulina.

Potrebe za insulinom i prilagođavanje doze

U slučajevima nedovoljne kontrole koncentracije glukoze ili sklonosti ka epizodama hiperglikemije odnosno hipoglikemije, pridržavanje pacijenta propisanom režimu doziranja, pravilan izbor injekcionih mesta i pravilna tehnika injiciranja, kao i svi drugi faktori, moraju biti razmotreni pre nego što se uzme u obzir prilagođavanje doze leka.

Prevođenje pacijenta na drugi tip insulina ili insulin drugog proizvođača treba obaviti pod strogim lekarskim nadzorom. Promene jačine, naziva insulina (proizvođača), vrste (obični, NPH, lente, dugodelujući, itd.), porekla (životinjski, humani, analog humanog insulina) i/ili načina proizvodnje mogu dovesti do potrebe za promenom doze.

Hipoglikemija

Vreme pojave hipoglikemije zavisi od profila dejstva primenjenog insulina, i zbog toga se može promeniti sa promenom režima lečenja. Zbog obezbeđenja kontinuiranog oslobađanja insulina pri primeni insulina glargina, može se očekivati da će manje dolaziti do noćnih, ali više do jutarnjih hipoglikemija.

Neophodan je naročit oprez i češća kontrola koncentracije glukoze u krvi kod pacijenata kod kojih epizode hipoglikemije mogu biti od posebnog kliničkog značaja, kao što su pacijenti sa značajnom stenozom koronarnih arterija ili krvnih sudova koji snabdevaju mozak (rizik od srčanih ili cerebralnih komplikacija hipoglikemije), kao i kod pacijenata sa proliferativnom retinopatijom, a naročito ako ista nije lečena fotokoagulacijom (rizik od prolazne amauroze usled hipoglikemijom).

Pacijenti treba da budu svesni okolnosti u kojima su upozoravajući simptomi hipoglikemije manje izraženi. Upozoravajući simptomi hipoglikemije u određenim rizičnim grupama se mogu promeniti, biti manje izraženi ili izostati. Te grupe obuhvataju pacijente:

• kod kojih je regulacija glikemije izrazito poboljšana,
• kod kojih se hipoglikemija razvija postepeno,
• koji su starijeg životnog doba,
• koji su prešli sa insulina životinjskog porekla na humani insulin,
• kod kojih je prisutna autonomna neuropatija,
• koji su sa dugotrajnim dijabetesom u anamnezi,
• koji boluju od neke psihijatrijske bolesti,
• koji su istovremeno na terapiji nekim drugim lekovima (videti odeljak 4.5).

Takva stanja mogu dovesti do teške hipoglikemije (i mogućeg gubitka svesti) pre nego što pacijent postane svestan hipoglikemije.

Produženo dejstvo supkutano primenjenog insulin glargina može odložiti oporavak od hipoglikemije.

Ako su nađene normalne ili smanjene koncentracije glikoziliranog hemoglobina, mora se uzeti u obzir mogućnost pojave rekurentnih, neprepoznatljivih (posebno noćnih) epizoda hipoglikemije.

Za smanjenje rizika od hipoglikemije neophodno je da se pacijent pridržava režima doziranja i ishrane, da pravilno primenjuje insulin i da prepoznaje simptome hipoglikemije. U slučaju postojanja faktora koji povećavaju sklonost ka hipoglikemiji potreban je posebno pažljiv nadzor, takođe prema potrebi može biti potrebno/neophodno prilagođavanje doze. Ovi faktori obuhvataju:

• promenu mesta injiciranja,
• povećanu osetljivost na insulin (npr. uklanjanjem faktora stresa),
• neuobičajenu, povećanu ili dugotrajnu fizičku aktivnost,
• interkurentna oboljenja (npr. povraćanje, dijareja),
• neodgovarajući unos hrane,
• propuštanje obroka,
• konzumaciju alkohola,
• neke nekompenzovane endokrine poremećaje (npr. kod hipotireoze i insuficijencije adenohipofize ili kore nadbubrežne žlezde),
• istovremenu terapiju određenim drugim lekovima.

Tehnika ubrizgavanja

Pacijenti moraju biti upućeni da neprekidno menjaju mesto ubrizgavanja kako bi se smanjio rizik od nastanka lipodistrofije i kutane amiloidoze. Na mestima na kojima su se javile te reakcije moguć je potencijalni rizik od odložene resorpcije insulina i pogoršanja kontrole glikemije nakon primene injekcije insulina. Zabeleženo je da iznenadna promena mesta ubrizgavanja i primena na nezahvaćenom području dovode do hipoglikemije Nakon promene mesta ubrizgavanja preporučuje se praćenje koncentracije glukoze u krvi, a može se razmotriti i prilagođavanje doze antidijabetičkih lekova.

Interkurentna oboljenja

Kod interkurentnih oboljenja potreban je pojačan metabolički monitoring. U mnogim slučajevima indikovano je određivanje ketonskih tela u urinu, pri čemu je često neophodno i prilagođavanje doze insulina. Potreba za insulinom često je povećana. Pacijenti sa dijabetes melitusom tipa 1 moraju da nastave sa redovnim uzimanjem barem male količine ugljenih hidrata čak i kad nisu u stanju da jedu ili mogu da unose malu količinu hrane, ili kada povraćaju i slično, i nikada ne smeju sasvim da izostave upotebu insulina.

Antitela na insulin

Primena insulina može da dovesti do stvaranja antitela na insulin. U retkim slučajevima, pojava antitela na insulin može zahtevati prilagođavanje doze insulina u cilju korigovanja sklonosti ka hiperglikemiji odnosno hipoglikemiji (videti odeljak 5.1).

Penovi koji se koriste sa ulošcima leka Abasaglar

Uloške treba koristiti isključivo sa Lilly insulinskim penom za višekratnu upotrebu i ne smeju se koristiti sa bilo kojim drugim penom za višekratnu upotrebu jer nije utvrđena preciznost doziranja sa drugim penovima.

Medicinske greške

Prijavljene su medicinske greške kada se umesto insulin glargina slučajno primene drugi insulini, posebno kratkodelujući insulini. Pre svake injekcije mora se uvek proveriti nalepnica na insulinu kako ne bi došlo do medicinskih grešaka zbog zamene leka Abasaglar i drugih insulina.

Kombinacija leka Abasaglar sa pioglitazonom

Prijavljeni su slučajevi pojave srčane insuficijencije pri primeni pioglitazona u kombinaciji sa insulinom, a naročito kod pacijenata sa već postojećim faktorima rizika za razvoj srčane insuficijencije. Ovo treba imati u vidu ukoliko se razmatra terapija koja podrazumeva kombinaciju leka Abasaglar i pioglitazona. U slučaju primene ove kombinacije, kod pacijenata treba pratiti pojavu znakova i simptoma srčane insuficijencije, poput porasta telesne mase i edema. Terapiju pioglitazonom treba prekinuti ako dođe do bilo kakvog pogoršanja kardioloških simptoma.

Sadržaj natrijuma

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi, tj. suštinski je bez natrijuma.

Brojne supstance utiču na metabolizam glukoze i mogu prouzrokovati potrebu za prilagođavanjem režima doziranja insulin glargina.

Supstance koje mogu da pojačaju dejstvo na smanjenje koncentracije glukoze u krvi i da povećaju sklonost ka hipoglikemiji obuhvataju oralne antidijabetike, inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitori), dizopiramid, fibrate, fluoksetin, inhibitori monoaminooksidaze (MAO inhibitori), pentoksifilin, propoksifen, salicilati, analoge somatostatina i sulfonamidske antibiotike.

Supstance koje mogu da smanje koncentracije glukoze u krvi obuhvataju kortikosteroide, danazol, diazoksid, diuretike, glukagon, izoniazid, estrogene i progestagene, derivate fenotiazina, somatropin, simpatomimetičke lekove (npr. epinefrin [adrenalin], salbutamol, terbutalin), hormone štitaste žlezde, atipične antipsihotike (npr. klozapin i olanzapin) i inhibitore proteaze.

Beta blokatori, klonidin, soli litijuma ili alkohol mogu ili da pojačaju ili da oslabe dejstvo insulina na smanjenje koncentracije glukoze u krvi. Pentamidin može dovesti dohipoglikemije, koja ponekad može da bude praćena hiperglikemijom.

Osim toga, pod uticajem simpatikolitičkih lekova, kao što su beta blokatori, klonidin, gvanetidin i rezerpin, znaci adrenergičke kontraregulacije mogu da budu smanjeni ili da izostanu.

Trudnoća

Nema dostupnih podataka iz kontrolisanih kliničkih studija o izloženosti insulin glarginu kod trudnica. Veliki broj podataka dobijenih ispitivanjem kod trudnica (više od 1000 ishoda trudnoća) izloženih insulin glarginu, ne ukazuje na postojanje specifičnih neželjenih dejstava na trudnoću, niti na specifične malformacije i feto/neonatalnu toksičnost insulin glargina.

Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na reproduktivnu toksičnost.

Može se razmotriti primena leka Abasaglar tokom trudnoće, ako je to klinički neophodno.

Neophodno je da pacijentkinje sa postojećim ili gestacijskim dijabetesom održavaju dobru metaboličku kontrolu tokom trudnoće, kako bi se sprečila pojava neželjenih ishoda povezanih sa hiperglikemijom. Potrebe za insulinom mogu da se smanje tokom prvog trimestra, a obično se povećavaju u drugom i trećem trimestru trudnoće. Neposredno nakon porođaja, potreba za insulinom brzo se smanjuje (povećan rizik od hipoglikemije). Veoma je važno pažljivo kontrolisati koncentraciju glukoze.

Dojenje

Nije poznato da li se insulin glargin izlučuje u majčino mleko. S obzirom na to da je insulin glargin peptid i da se u gastrointestinalnom traktu kod ljudi vari do aminokiselina, ne očekuje se da će insulin glargin, nakon gutanja, imati metaboličko dejstvo kod novorođenčadi/odojčadi tokom perioda dojenja.

Kod žena koje doje može biti neophodno prilagođavanje doze insulina i dijete. Plodnost

Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na direktna štetna dejstva na plodnost.

Sposobnost pacijenta da se koncentriše i reaguje može biti umanjena usled hipoglikemije ili hiperglikemije ili, na primer, zbog oštećenja vida. To može predstavljati rizik u situacijama u kojima su takve sposobnosti posebno važne (npr. kod vožnje ili rukovanja mašinama).

Pacijentima treba savetovati da preduzmu mere opreza kako bi izbegli hipoglikemiju tokom vožnje. To je naročito važno kod osoba kod kojih su upozoravajući simptomi hipoglikemije slabije izraženi ili izostaju kao i kod osoba sa čestim epizodama hipoglikemije. Potrebno je razmotriti da li je preporučljivo u takvim okolnostima upravljati vozilom ili rukovati mašinama.

Sažetak profila bezbednosti

Hipoglikemija (veoma česta), po pravilu najčešće neželjeno dejstvo terapije insulinom, može da se javi ako je doza insulina suviše velika u odnosu na potrebe za insulinom (videti odeljak 4.4).

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

Sledeća neželjena dejstva povezana sa primenom leka zabeležena u kliničkim ispitivanjima prikazana su prema klasi sistema organa i u padajućem nizu prema učestalosti (veoma često: ≥ 1/10; često: ≥ 1/100 do < 1/10; povremeno: ≥ 1/1000 do < 1/100; retko: ≥ 1/10000 do < 1/1000; veoma retko: < 1/10000; nepoznato: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su navedena prema opadajućem redosledu ozbiljnosti.

Opis odabranih neželjenih dejstava

Poremećaji metabolizma i ishrane

Teški napadi hipoglikemije, naročito ako se ponavljaju, mogu dovesti do neuroloških oštećenja. Dugotrajne ili teške epizode hipoglikemije mogu biti životno ugrožavajuće. Kod mnogih pacijenata, znaci adrenergičke kontraregulacije prethode znacima i simptomima neuroglikopenije. Uopšteno, što je veći i brži pad koncentracije glukoze u krvi, to je izraženiji fenomen kontraregulacije i njegovi simptomi.

Poremećaji imunskog sistema

Neposredne alergijske reakcije na insulin se retko javljaju. Ovakve reakcije na insulin (uključujući insulin glargin) ili pomoćne supstance mogu, na primer, biti povezane sa generalizovanim reakcijama kože, angioedemom, bronhospazmom, hipotenzijom i šokom i mogu biti životno ugrožavajuće.

Poremećaji oka

Izražena promena u regulaciji glikemije može dovesti do privremenog poremećaja vida zbog privremene promene turgiditeta i refrakcionog indeksa sočiva.

Dugotrajno poboljšanje regulacije glikemije smanjuje rizik od progresije dijabetesne retinopatije. Međutim, intenziviranje insulinske terapije praćeno naglim poboljšanjem regulacije glikemije može biti povezano sa privremenim pogoršanjem dijabetesne retinopatije. Kod pacijenata sa proliferativnom retinopatijom, a naročito ako ista nije lečena fotokoagulacijom, epizode teške hipoglikemije mogu dovesti do prolazne amauroze.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Na mestu primene injekcije može doći do lipodistrofije i amiloidoze kože, koja može da odloži lokalnu resorpciju insulina. Neprestana promena mesta primene injekcije unutar preporučenih injekcionih područja može da pomogne u ublažavanju ili sprečavanju takvih reakcija (videti odeljak 4.4).

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Reakcije na mestu primene injekcije uključuju crvenilo, bol, svrab, koprivnjaču, oticanje ili inflamaciju. Većina blagih reakcija na insulin na mestu primene injekcije obično se povlači u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja.

U retkim slučajevima, insulin može da izazove retenciju natrijuma i edem, posebno ako je ranija slaba regulacija metabolizma poboljšana intenziviranom insulinskom terapijom.

Pedijatrijska populacija

Bezbednosni profil kod dece i adolescenata (≤ 18 godina), po pravilu je sličan bezbednosnom profilu kod odraslih pacijenata. Kod dece i adolescenata (≤ 18 godina), prema podacima postmarketinškog praćenja, relativno češće su prijavljivane reakcije na mestu primene injekcije (bol i reakcije na mestu primene) i reakcije kože (osip, urtikarija) nego kod odraslih pacijenata. Nema podataka iz kliničkih ispitivanja o bezbednosti primene leka kod dece mlađe od 2 godine.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija Fax:+381 11 39 51 131

Website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Predoziranje insulinom može dovedesti do teške, a ponekad i dugotrajne i po život opasne hipoglikemije. Terapija

Blage epizode hipoglikemije mogu se obično lečiti oralnim uzimanjem ugljenih hidrata. Možda će biti potrebno prilagođavanje doze leka, rasporeda obroka ili fizičke aktivnosti.

Teže epizode praćene komom, epileptičnim napadima ili neurološkim oštećenjima mogu se lečiti intramuskularnom/supkutanom primenom glukagona ili intravenskom primenom koncentrovanog rastvora glukoze. Produžena upotreba ugljenih hidrata i praćenje pacijenta mogu biti neophodni, jer se nakon prividnog kliničkog oporavka, epizode hipoglikemije mogu ponovo pojaviti.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se upotrebljavaju u dijabetesu (antidijabetici), insulini i analozi, parenteralni, dugog dejstva.

ATC šifra: A10AE04

Lek Abasaglar je lek iz grupe biološki sličnih lekova. Mehanizam dejstva

Insulin glargin je analog humanog insulina razvijen tako da ima slabu rastvorljivost pri neutralnom pH. Potpuno je rastvorljiv pri kiselom pH rastvoru kakav je lek Abasaglar, rastvor za injekciju (pH=4). Nakon injekcije u supkutano tkivo, kiseli rastvor se neutrališe, što dovodi do stvaranja mikroprecipitata iz kojih se male količine insulin glargina kontinuirano oslobađaju, obezbeđujući ravnomeran predvidljiv profil koncentracija/vreme, bez pikova i sa dugotrajnim delovanjem.

Insulin glargin se metaboliše do dva aktivna metabolita, M1 i M2 (videti odeljak 5.2).

Vezivanje za insulinski receptor

In vitro studije pokazale su da je afinitet insulin glargina i njegovih metabolita M1 i M2 za receptore humanog insulina sličan afinitetu humanog insulina.

Vezivanje za IGF-1 receptore: Afinitet insulin glargina za humane IGF-1 receptore približno je 5 do 8 puta veći od afiniteta humanog insulina (ali približno 70 do 80 puta manji nego afinitet IGF-1), dok se M1 i M2 vezuju za IGF-1 receptore afinitetom koji je neznatno manji u odnosu na afinitet vezivanja humanog insulina.

Ukupna terapijska koncentracija insulina (insulin glargina i njegovih metabolita) kod pacijenata koji boluju od dijabetesa tipa 1 bila je značajno manja od koncentracije potrebne za zauzimanje polovine od maksimalno dostupnih vezivnih mesta IGF-1 receptora i za posledičnu aktivaciju mitogeno-proliferativnog puta preko IGF-1 receptora. Fiziološke koncentracije endogenog IGF-1 mogu aktivirati mitogeno-proliferativni put, međutim, terapijske koncentracije u insulinskoj terapiji, uključujući i terapiju lekom Abasaglar, značajno su manje od farmakoloških koncentracija koje su potrebne za aktivaciju IGF-1 metaboličkog puta.

Farmakodinamsko dejstvo

Primarna aktivnost insulina, uključujući i insulin glargin, je regulacija metabolizma glukoze. Insulin i njegovi analozi smanjuju koncentraciju glukoze u krvi stimulacijom perifernog preuzimanja glukoze, posebno od strane skeletnih mišića i masnog tkiva, kao i inhibicijom produkcije glukoze od strane jetre. Insulin inhibira lipolizu u adipocitima, inhibira proteolizu i pojačava sintezu proteina.

U studijama kliničke farmakologije, intravenska primena insulin glargina i humanog insulina dovodila je do ekvipotentnih uticaja kada su oni davani u istim dozama. Kao i kod svih ostalih insulina, na vremenski tok dejstva insulin glargina mogu da utiču fizička aktivnost i različiti drugi faktori.

U euglikemičkim „clamp“ studijama, kod zdravih dobrovoljaca ili pacijenata sa dijabetesom tipa 1, brzina nastupanja dejstva supkutano primenjenog insulin glargina bila je manja nego kod humanog NPH insulina, njegov profil dejstva bio je ravnomeran i bez pika, a vreme njegovog dejstva produženo.

Sledeći grafikon prikazuje rezultate ispitivanja na pacijentima:

Slika 1. Profil aktivnosti kod pacijenata sa dijabetesom tipa 1

*Određeno kao potrebna količina glukoze infundirane tako da se održava stalna koncentracija glukoze u plazmi (vrednosti za jednosatne intervale)

Produženo dejstvo insulin glargina je u direktnoj vezi sa smanjenom brzinom resorpcije i podržava primenu leka jednom dnevno. Trajanje dejstva insulina i insulinskih analoga, poput insulina glargina, može se značajno razlikovati između različitih osoba, ili pak kod jedne iste osobe.

U kliničkoj studiji, simptomi hipoglikemije ili kontraregulatorni odgovor hormona bili su slični nakon intravenske primene insulin glargina i humanog insulina, i to kako kod zdravih dobrovoljaca, tako i kod pacijenata sa dijabetesom tipa 1.

Klinička efikasnost i bezbednost

U kliničkim studijama učestalost prisustva antitela koja ukršteno reaguju sa humanim insulinom i insulinom glarginom bila je podjednaka u grupi koja je primala NPH-insulin i grupi koja je primala insulin glargin.

Dejstvo insulin glargina (primenjivan jednom dnevno) na dijabetesnu retinopatiju procenjivano je u otvorenoj petogodišnjoj NPH kontrolisanoj studiji (NPH primenjivan dva puta dnevno) kod 1024 pacijenta sa dijabetesom tipa 2 kod kojih je progresija retinopatije za 3 ili više stepena na ETDRS skali (ispitivanje ranog lečenja dijabetičke retinopatije; eng. Early Treatment Diabetic Retinopathy Study) praćena na osnovu fotografije fundusa. Nisu primećene značajne razlike u progresiji dijabetesne retinopatije kad je primenjivan insulin glargin u odnosu na NPH insulin.

Studija ORIGIN (smanjenje ishoda uz početnu intervenciju insulinom glarginom; eng. Outcome Reduction with Initial Glargine Intervention) bila je multicentrična, randomizovana, 2x2 faktorska studija sprovedena kod 12537 ispitanika sa visokim kardiovaskularnim rizikom (KV) sa poremećajem koncentracije glukoze natašte (eng. impaired fasting glucose, IFG) ili poremećajem tolerancije na glukozu (impaired glucose tolerance, IGT) (12% ispitanika) ili sa dijabetes melitusom tipa 2 lečeni primenom ≤1 oralnog antidijabetika (88% ispitanika). Ispitanici su bili randomizovani (1:1) da primaju insulin glargin (n = 6264), titrirani da dostignu FPG ≤ 95 mg/dL (5,3 mM (milimolaran)), ili su primali standardnu terapiju.

Prvi koprimarni ishod efikasnosti bilo je vreme do prve pojave smrti zbog kardiovaskularnog uzroka, infarkta miokarda (IM) bez smrtnog ishoda ili moždanog udara bez smrtnog ishoda, a drugi koprimarni ishod

bilo je vreme do prve pojave bilo kojeg koprimarnog događaja, ili procedura revaskularizacije (koronarna, karotidna ili periferna), ili hospitalizacija zbog srčane slabosti.

Sekundarne mere ishoda uključivale su smrtnost od svih uzroka i kompozitni mikrovaskularni ishod.

Insulin glargin nije menjao relativni rizik od kardiovaskularne bolesti i kardiovaskularne smrtnosti u poređenju sa standardnim lečenjem. Nisu primećene razlike između insulin glargina i standardnog lečenja za dva koprimarna ishoda, za bilo koju meru koja je bila sastavni deo navedenih ishoda, smrtnost zbog bilo kog uzroka niti kompozitni mikrovaskularni ishod.

Srednja doza insulin glargina na kraju ispitivanja bila je 0,42 jedinica/kg. Ispitanici su na početku ispitivanja imali medijanu vrednosti HbA1c od 6,4%, a medijana vrednosti HbA1c u toku terapije i tokom celokupnog perioda praćenja kretala se u rasponu od 5,9 do 6,4% u grupi koja je primala insulin glargin i od 6,2 do 6,6% u grupi koja je primala standardnu terapiju. Stopa javljanja teške hipoglikemije (broj pogođenih ispitanika na 100 ispitanik-godina izloženosti) bila je 1,05 u grupi koja je primala insulin glargin i 0,30 u grupi koja je primala standardnu terapiju, a stopa lakše hipoglikemije bila je 7,71 u grupi koja je primala insulin glargin i 2,44 u grupi koja je primala standardnu terapiju. U periodu od 6 godina, koliko je trajala studija, 42% ispitanika iz grupe koja je primala insulin glargin nije nikada imala hipoglikemiju.

Pri poslednjoj kontroli tokom lečenja zabeleženo je srednje povećanje telesne mase od 1,4 kg u odnosu na početnu vrednost u grupi koja je primala insulin glargin, kao i srednje smanjenje od 0,8 kg u odnosu na početnu vrednost u grupi koja je primala standardnu terapiju.

Pedijatrijska populacija

U randomizovanoj, kontrolisanoj kliničkoj studiji, pedijatrijski pacijenti (raspon godina od 6 do 15) sa dijabetesom tipa 1 (n = 349), bili su 28 nedelja na bazal-bolus insulinskom režimu, gde je regularni humani insulin primenjivan pre svakog obroka. Insulin glargin je primenjivan jednom dnevno pre spavanja, a NPH humani insulin jednom ili dva puta dnevno. U obe terapijske grupe primećena su slična dejstva na glikozilirani hemoglobin i incidenciju pojave simptomatske hipoglikemije, dok je koncentracija glukoze natašte bila smanjena više u grupi koja je primala insulin glargin u odnosu na grupu koja je primala NPH insulin, u odnosu na polazne koncentracije. Takođe je u grupi koja je primala insulin glargin bilo manje ozbiljnih hipoglikemija. Od pacijenata iz studije koji su bili na terapiji insulin glarginom 143 je nastavilo terapiju u nekontrolisanoj ekstenziji studije sa srednjim periodom praćenja od 2 godine. Nisu detektovani novi bezbednosni signali tokom ove produžene terapije insulin glarginom.

Takođe je sprovedena ukrštena (crossover) studija koja je poredila primenu insulin glargin i lispro insulin sa primenom NPH insulina i regularnog humanog insulina (svaka terapija je primenjivana 16 nedelja slučajnim redosledom) kod 26 adolescenata sa dijabetes melitusom tip 1, raspona godina od 12 do 18. Kao i u prethodno opisanoj pedijatrijskoj studiji, koncentracija glukoze natašte bila je smanjena više u grupi koja je primala insulin glargin u odnosu na grupu koja je primala NPH insulin, u odnosu na polazne koncentracije. Promene vrednosti HbA1c u odnosu na početne vrednosti bile su slične između terapijskih grupa; međutim, vrednosti glikemije zabeležene preko noći bile su značajno veće u insulin glargin/lispro grupi nego u grupi NPH/regularni sa srednjom najmanjom vrednošću od 5,4 mM, u odnosu na 4,1 mM. Analogno tome, incidencija noćne hipoglikemije bila je 32% u insulin glargin/lispro grupi u odnosu na 52% u NPH/regularni grupi.

Sprovedeno je 24-nedeljno ispitivanje sa paralelnim grupama kod 125 dece sa dijabetes melitusom tipa 1 uzrasta od 2 do 6 godina, u kojima se poredilo delovanje insulin glargina primenjenog jednom dnevno ujutru sa NPH insulinom kao bazalnim insulinom primenjivanim jednom ili dva puta dnevno. Obe grupe su dobijale bolus insulin pre obroka. Primarni cilj ispitivanja, dokazati da insulin glargin nije inferioran u odnosu na NPH insulin kod svih hipoglikemija, nije ostvaren, a postojao je i trend povećanja učestalosti hipoglikemijskih događaja sa insulin glarginom [odnos insulin glargin:NPH (95% CI) = 1,18 (0,97-1,44)].

Varijabilnosti u koncentracijama glikoziliranog hemoglobina i glukoze bile su uporedive u obe terapijske grupe. U ovoj studiji nisu detektovani novi bezbednosni signali.

Resorpcija

Kod zdravih ispitanika i pacijenata sa dijabetesom, koncentracije insulina u serumu ukazivale su na sporiju i mnogo dugotrajniju resorpciju, kao i izostanak pika nakon supkutane injekcije insulin glargina u poređenju sa humanim NPH insulinom. Koncentracije insulin glargina su na taj način bile konzistentne sa vremenskim profilom i farmakodinamskom aktivnošću. Slika 1 prethodno prikazuje profil delovanja insulin glargina i NPH insulina tokom vremena.

Insulin glargin, injiciran jednom dnevno, dostiže stanje ravnoteže u roku od 2-4 dana nakon prve doze. Biotransformacija

Nakon supkutane injekcije kod pacijenata sa dijabetes melitusom, insulin glargin se brzo metaboliše na karboksilnom kraju beta lanca dajući dva aktivna metabolita M1 (21A-Gly-insulin) i M2 (21A-Gly-des-30B- Thr-insulin). Glavni metabolit u plazmi je M1. Izloženost metabolitu M1 raste sa porastom primenjene doze insulin glargina.

Farmakokinetički i farmakodinamski nalazi ukazuju da je dejstvo supkutane injekcije insulin glargina primarno zasnovano na dejstvu metabolita M1. Kod većine ispitanika, prisustvo insulin glargina i metabolita M2 nije detektovano, a i u slučaju detekcije, zabeležene koncentracije bile su nezavisne od primenjene doze insulin glargina.

Eliminacija

Poluvreme eliminacije instravenski primenjenog insulin glargina i humanog insulina bilo je uporedivo. Posebne populacije

U kliničkim studijama, analiza po podgrupama bazirana na podeli po životnom dobu i polu nije ukazivala na bilo kakvu razliku u bezbednosti i efikasnosti kod pacijenata lečenih insulin glarginom u poređenju sa celokupnom populacijom ispitivanom u studiji.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetika kod dece uzrasta od 2 do manje od 6 godina sa dijabetes melitusom tipa 1 procenjivana je u jednoj kliničkoj studiji (videti odeljak 5.1). Najniže koncentracije leka pre sledeće doze insulin glargina u plazmi i njegovih glavnih M1 i M2 metabolita merene su kod dece na tarapiji insulin glarginom i tada je otkriveno da su obrasci koncentracije u plazmi slični onima kod odraslih i ne pružaju nikakav dokaz o akumulaciji insulin glargina ili njegovih metabolita tokom hronične primene.

Rezultati pretkliničkih ispitivanja bazirani na konvencionalnim ispitivanjima farmakološke podnošljivosti, toksičnosti kod ponavljane primene, genotoksičnosti, kancerogenog potencijala i reproduktivne toksičnosti pokazuju da ne postoje posebne opasnosti za ljude.

Cink-oksid; m-Krezol; Glicerol;

Hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH); Natrijum-hidroksid (za podešavanje pH); Voda za injekcije

Ovaj lek se ne sme mešati sa bilo kojim drugim lekovima.

2 godine.

Rok upotrebe uloška nakon prvog korišćenja

Ovaj lek se može čuvati najduže 28 dana na temperaturi do 30°C i zaštićen od visokih temperatura i direktne sunčeve svetlosti. Pen sa uloškom u upotrebi ne sme se čuvati u frižideru.

Nakon svake injekcije, zatvarač pena se mora vratiti na pen radi zaštite od svetlosti.

Pre upotrebe

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C). Ne zamrzavati.

Nemojte čuvati lek Abasaglar u neposrednoj blizini pregrade za zamrzavanje, kao ni pored drugih zamrznutih pakovanja.

Čuvati uložak u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Nakon prve upotrebe

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je uložak (od bezbojnog stakla tipa 1) sa klipom (od halobutil gume) i laminiranim gumenim čepom od poliizoprena i halobutil gume sa aluminijumskom kapicom sa 3 mL rastvora.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 uložaka i Uputstvo za lek.

Lek Abasaglar se ne sme mešati ni sa jednim drugim insulinom niti razblaživati. Mešanje ili razblaživanje može da promeni njegov profil vreme/dejstvo, a mešanje može da dovede do precipitacije.

Insulinski pen

Lek Abasaglar, uloške treba koristiti isključivo sa insulinskim penom za višekratnu upotrebu proizvođača Lilly (videti odeljak 4.4).

Pen treba koristiti u skladu sa preporukama datih od strane proizvođača tog medicinskog sredstva.

Uputstva proizvođača za upotrebu pena moraju se pažljivo pratiti prilikom umetanja uloška, stavljanje igle i primene injekcije insulina.

Ako je pen oštećen ili ako ne funkcioniše ispravno (usled mehaničkih nedostataka) treba ga odbaciti i upotrebiti novi pen za insulin.

Uložak

Pregledati uložak pre upotrebe. Uložak se sme upotrebiti samo ako je rastvor bistar, bezbojan i bez vidljivih čestica i ako je konzistencije slične vodi. Pošto je lek Abasaglar rastvor, ne zahteva resuspenziju pre upotrebe. Mehurići vazduha moraju biti uklonjeni iz uloška pre injiciranja sadržaja (videti uputstvo za upotrebu pena).

Pen sme da koristi samo jedna osoba (pacijent) radi sprečavanja širenja eventualnih bolesti.

Prazni ulošci ne smeju se ponovo puniti i moraju se odlagati na pravilan način. Oznake na insulinu se moraju proveriti pre svake injekcije da bi se izbegla slučajna zamena insulin glargina i ostalih insulina (vidi odeljak 4.4.).

Lek Abasaglar sadrži insulin glargin. To je modifikovani insulin, veoma sličan humanom insulinu.

Lek Abasaglar se koristi za lečenje šećerne bolesti (dijabetes melitusa) kod odraslih, adolescenata i dece starije od 2 godine.

Šećerna bolest je vrsta oboljenja kod kojeg telo ne stvara dovoljno insulina za kontrolu vrednosti šećera u krvi. Insulin glargin dugotrajno i ravnomerno smanjuje vrednost šećera u krvi.

Ako ste alergični (preosetljivi) na insulin glargin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primenite lek Abasaglar.

Pažljivo pratite uputstvo o doziranju, kontroli (analize krvi i mokraće), načinu ishrane i fizičkoj aktivnosti (fizički rad i rekreacija), o kojima ste razgovarali sa svojim lekarom.

Ako Vam je vrednost šećera u krvi suviše smanjena (hipoglikemija), pratite uputstva za slučaj hipoglikemije (vidite uokvireni tekst na kraju ovog Uputstva za lek).

Promene kože na mestu ubrizgavanja

Potrebno je menjati mesto ubrizgavanja kako bi se sprečile promene na koži kao što su kvržice ispod kože. Može se dogoditi da insulin ne deluje dovoljno dobro ako ga ubrizgavate u područje zahvaćeno kvržicama (videti odeljak „Kako se primenjuje lek Abasaglar“). Obratite se svom lekaru ako trenutno ubrizgavate insulin u područje zahvaćeno kvržicama, pre nego što počnete da ga ubrizgavate u drugo područje. Vaš lekar Vam može reći da pažljivije pratite vrednost šećera u krvi i da prilagodite dozu insulina ili drugih antidijabetičkih lekova.

Putovanja

Pre putovanja se obavezno posavetujte sa svojim lekarom. Možda je potrebno da porazgovarate o sledećem:

• da li vrstu insulina koju koristite možete da nabavite u zemlji u koju putujete,
• potrebnoj količini insulina, igala i drugog pribora,
• pravilnom načinu čuvanja insulina za vreme putovanja,
• rasporedu uzimanja obroka i primene insulina za vreme putovanja,
• mogućim uticajima promene vremenskih zona,
• mogućim novim rizicima po Vaše zdravlje u zemljama koje ćete posetiti,
• šta treba da uradite u hitnim slučajevima, ako se ne osećate dobro ili se razbolite.

Bolesti i povrede

Lečenje Vaše šećerne bolesti može zahtevati posebnu pažnju (npr. prilagođavanje doze insulina, analize krvi i mokraće):

• Ako ste bolesni ili teško povređeni, vrednost šećera u krvi može da se poveća (hiperglikemija).
• Ako ne jedete dovoljno, vrednost šećera u krvi može postati suviše smanjena (hipoglikemija). U većini slučajeva biće Vam potrebna pomoć lekara. Obratite se lekaru na vreme.

Ako imate šećernu bolest tipa 1 (insulin zavisni dijabetes melitus), nemojte prekidati primenu insulina i nastavite da uzimate ugljene hidrate (šećere) u dovoljnoj količini. Uvek obavestite osobama koje brinu o Vama ili Vas leče da Vam je potreban insulin.

Lečenje insulinom može prouzrokovati da telo stvara antitela na insulin (supstance koje deluju protiv insulina). Međutim, promena doze insulina biće potrebna samo u veoma retkim slučajevima.

Kod nekih pacijenata koji dugo boluju od šećerne bolesti tipa 2 i imaju oboljenje srca ili su imali moždani udar, a lečeni su pioglitazanom i insulinom došlo je do razvoja srčane slabosti. Obavestite svog lekara što je pre moguće ako primetite znake srčane slabosti kao što su neuobičajeno kratak dah ili naglo povećanje telesne mase ili lokalizovano oticanje (pojava edema).

Primena pogrešnog insulina

Pre svake injekcije uvek morate proveriti pakovanje i nalepnicu na insulinu kako bi se izbegla zamena leka Abasaglar i drugih insulina.

Deca

Nema iskustva sa primenom leka Abasaglar kod dece mlađe od 2 godine.

Drugi lekovi i lek Abasaglar

Neki lekovi mogu da izazovu promenu vrednosti šećera u krvi (smanjenje, povećanje ili oboje, zavisno od situacije). U svakom slučaju, možda će biti potrebno prilagoditi dozu insulina kako biste izbegli suviše smanjene ili suviše povećane vrednosti šećera u krvi. Budite veoma oprezni kada započinjete ili prestajete uzimati neki drugi lek.

Obavestite svog lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Pre nego što uzmete neki lek, pitajte svog lekara hoće li on uticati na vrednost šećera u krvi i šta treba da uradite ako bude potrebno.

Lekovi koji mogu dovesti do smanjenja vrednosti šećera u krvi (hipoglikemija) obuhvataju:

• bilo koji drugi lek za lečenje šećerne bolesti,
• inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE-inhibitore) (koriste se za lečenje nekih srčanih oboljenja ili povišenog krvnog pritiska),
• dizopiramid (koristi se za lečenje nekih srčanih oboljenja),
• fluoksetin (koristi se za lečenje depresije),
• fibrate (koriste se za smanjenje povećane vrednosti masnoća u krvi),
• inhibitore monoaminooksidaze (MAO) (koristi se za lečenje depresije),
• pentoksifilin, propoksifen, salicilate (poput acetilsalicilne kiseline, koji se koristi za ublažavanje bolova i smanjenje povišene telesne temperature),
• analoge somatostatina (kao što je oktreotid, koji se koristi u lečenju retkih stanja kod kojih dolazi do povećanog lučenja hormona rasta),
• sulfonamidske antibiotike.

Lekovi koji mogu izazvati povećanje vrednosti šećera u krvi (hiperglikemija) obuhvataju:

• kortikosteroide (kao što je „kortizon“ – koristi se u lečenju zapaljenja),
• danazol (lek koji deluje na ovulaciju),
• diazoksid (koristi se u lečenje visokog krvnog pritiska),
• diuretike (koriste se u lečenje visokog krvnog pritiska i povećanog zadržavanja tečnosti),
• glukagon (hormon pankreasa (gušterače) koji se koristi za lečenje veoma smanjene vrednosti šećera u krvi),
• izoniazid (koristi se za lečenje tuberkoloze),
• estrogene i progestagene (npr. iz kontraceptivnih pilula koje se koriste za kontrolu začeća),
• fenotiazinske derivate (koriste se u lečenju psihijatrijskih poremećaja),
• somatropin (hormon rasta),
• simpatikomimetičke lekove (npr. epinefrin (adrenalin), salbutamol, terbutalin koji se koriste u lečenju astme),
• hormone štitaste žlezde (koriste se u lečenju oboljenja štitaste žlezde)
• atipične antipsihotike (kao što su olanzapin i klozapin),
• inhibitore proteaze (koriste se za lečenje HIV infekcije).

Vrednost šećera u krvi može da se poveća ili smanji ako uzimate:

• beta blokatore (koriste se za lečenje visokog krvnog pritiska),
• klonidin (koristi se za lečenje visokog krvnog pritiska),
• soli litijuma (koriste se za lečenje psihijatrijskih poremećaja).

Pentamidin (koristi se za lečenje nekih parazitarnih infekcija) može da izazove hipoglikemiju posle koje, ponekad, može da nastupi hiperglikemija.

Beta blokatori, poput drugih „simpatolitičkih lekova“ (npr. klonidin, gvanetidin i rezerpin), mogu da otežaju ili sasvim prekriju prepoznavanje simptoma koji upozoravaju na suviše smanjenu vrednost šećera u krvi (hipoglikemiju). Ako niste sigurni da li uzimate neki od prethodno navedenih lekova, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Uzimanje leka Abasaglar sa alkoholom

Vrednost Vašeg šećera u krvi može bilo da se poveća, bilo da se smanji, ako konzumirate alkoholna pića.

Trudnoća i dojenje

Ako ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek. Postoji mogućnost da je potrebno promeniti Vašu dozu insulina u toku trudnoće i nakon porođaja. Pažljiva kontrola šećerne bolesti i sprečavanje hipoglikemije izuzetno su važni za zdravlje Vaše bebe.

Ako dojite, obratite se Vašem lekaru jer će možda biti potrebno da Vam se promeni doza insulina i način ishrane.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Vaše sposobnosti koncentracije i reagovanja mogu biti oslabljene ako:

• imate hipoglikemiju (smanjenu vrednost šećera u krvi),
• imate hiperglikemiju (povećanu vrednost šećera u krvi),
• imate problema sa vidom.

Imajte to na umu u svim situacijama u kojima sebe i duge možete izložiti riziku (npr. ako upravljate vozilom ili rukujete mašinama). Konsultujte svog lekara da li smete da vozite ako:

• imate česte epizode hipoglikemije,
• ako su Vam prvi upozoravajući znakovi hipoglikemije slabije izraženi ili izostaju.

Lek Abasaglar sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je bez natrijuma.

Uvek primenite ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Iako lek Abasaglar sadrži istu aktivnu supstancu kao lek Toujeo (insulin glargin 300 jedinica/mL), ova dva leka se ne mogu koristiti jedan umesto drugog.. Prelazak sa lečenja jednim insulinom na drugi zahteva lekarski recept, medicinski nadzor i praćenje vrednosti glukoze u krvi. Molimo da se za dodatne informacije obratite Vašem lekaru.

Doza

Na osnovu Vašeg načina života i rezultata analiza vrednosti šećera (glukoze) u krvi, kao i ranije upotrebe insulina, Vaš lekar će:

• odrediti koliko leka Abasaglar Vam je dnevno potrebno i u koje vreme,
• Vam reći kada treba da proverite vrednost šećera u Vašoj krvi i da li treba da uradite analize urina (mokraće),
• Vam reći kada ćete možda trebati da primenite veću ili manju dozu leka Abasaglar.

Lek Abasaglar je insulin sa dugotrajnim dejstvom. Vaš lekar će Vam možda reći da uzimate u kombinaciji sa kratkodelujućim insulinom ili drugim lekovima za lečenje visoke vrednosti šećera u krvi.

Na vrednosti šećera u krvi mogu uticati brojni faktori. Treba da znate koji su to činioci kako biste mogli da pravilno reagujete na promene vrednosti šećera u krvi i da sprečite da vrednost šećera postane suviše povećana ili suviše smanjena. Za dodatne informacije, pročitajte uokvireni tekst na kraju ovog Uputstva za lek.

Upotreba kod dece i adolescenata

Lek Abasaglar se može primenjivati kod adolescenata i dece starije od 2 godine. Primenite ovaj lek tačno onako kako Vam je rekao Vaš lekar.

Učestalost primene

Potrebna Vam je jedna injekcija leka Abasaglar svakog dana u isto vreme.

Način primene

Lek Abasaglar se ubrizgava potkožno. Lek Abasaglar NE smete UBRIZGAVATI u venu, jer će to dovesti do promene njegovog dejstva, i može uzrokovati hipoglikemiju.

Vaš lekar će Vam pokazati u koje područje na koži treba da ubrizgate lek Abasaglar. Kod svake injekcije promenite mesto uboda unutar određenog područja na koži.

Kako rukovati uloškom

Lek Abasaglar, ulošci smeju se upotrebljavati samo sa insulinskim penovima proizvođača Lilly, kako bi se osigurala primena tačne doze. Neki od tih penova možda se neće nalaziti na tržištu u Vašoj zemlji.

Pen treba koristiti na način preporučen u uputstvu proizvođača.

Uputstva proizvođača za upotrebu pena moraju se pažljivo pratiti za umetanje uloška, stavljanje igle i primenu injekcije insulina.

Kako bi se sprečio mogući prenos bolesti, isti pen može koristiti samo jedan pacijent.

Pregledajte uložak pre upotrebe. Uložak se sme upotrebiti samo ako je rastvor bistar, bezbojan i sličan vodi i ako nema vidljivih čestica u njemu. Lek Abasaglar je rastvor i ne treba ga mućkati ili mešati pre upotrebe.

Uvek upotrebite novi uložak ako primetite da Vam se regulacija vrednosti šećera u krvi neočekivano pogoršava. Uzrok tome je što postoji mogućnost da je insulin izgubio nešto od svoje efikasnosti. Ukoliko smatrate da imate problema sa lekom Abasaglar, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Posebna upozorenja pre primene injekcije

Pre injekcije uklonite mehuriće vazduha (videti instrukcije za upotrebu pena).

Treba voditi računa da ni alkohol ni druga sredstva za dezinfekciju, kao ni druge supstance, ne kontaminiraju insulin.

Prazne uloške ne treba ponovo puniti ili ponovo upotrebljavati. U uložak se ne sme dodavati nijedan drugi insulin. Lek Abasaglar se ne sme mešati sa drugim insulinom ili nekim drugim lekom. Ne sme se razblaživati. Mešanje i razblaživanje može da promeni dejstvo leka Abasaglar.

Problemi sa insulinskim penom?

Pridržavajte se uputstva proizvođača za upotrebu pena.

Ukoliko je insulinski pen oštećen ili ne radi ispravno (zbog mehaničkih oštećenja) treba ga odbaciti i upotrebiti novi insulinski pen.

Ako ste primenili više leka Abasaglar nego što je treba

• Ako ste ubrizgali previše leka Abasaglar, ili niste sigurni koliko ste leka ubrizgali, vrednost šećera u krvi može da postane suviše smanjena (hipoglikemija). Često kontrolišite vrednost šećera u krvi. Po pravilu, da biste sprečili pojavu hipoglikemije morate da uzimate više hrane i kontrolišete vrednost šećera u krvi. Za informacije o lečenju hipogikemije, pogledajte uokvireni tekst na kraju ovog Uputstva za lek.

Ako ste zaboravili da primenite lek Abasaglar

• Ako ste propustili dozu leka Abasaglar ili niste primenili dovoljno insulina, vrednost šećera u krvi može suviše povećana (hiperglikemija). Često kontrolišite vrednost šećera u krvi. Za informacije o lečenju hiperglikemije pogledajte uokvireni tekst na kraju ovog Uputstva za lek.
• Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Nakon primene injekcije

Ako niste sigurni koliko ste leka ubrizgali, proverite nivo šećera u Vašoj krvi pre donošenja odluke da li Vam je potrebna još jedna injekcija.

Ako naglo prestanete da primenjujete lek Abasaglar

To može dovesti do ozbiljne hiperglikemije (veoma povećane vrednosti šećera u krvi) i ketoacidoze (telo razgrađuje masti umesto šećera pa dolazi do nakupljanja kiselina u krvi). Nemojte prestati sa primenom leka Abasaglar pre nego što porazgovarate sa lekarom koji će Vam reći šta treba da bude urađeno.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ukoliko primetite znake suviše smanjene vrednosti šećera u krvi (hipoglikemija), odmah preduzmite mere za povećanje vrednosti šećera u krvi. Hipoglikemija (suviše smanjena vrednost šećera u krvi) može biti veoma ozbiljna i veoma je česta kod lečenja insulinom (može se javiti kod više od 1 na 10 pacijenata). Mala vrednost šećer u krvi znači da u Vašoj krvi nema dovoljno šećera. Ako Vam se vrednost šećera u krvi suviše smanji, možete izgubiti svest. Ozbiljna hipoglikemija može da izazove oštećenje mozga, a može biti opasno po život. Za više informacija, vidite uokvireni tekst na kraju ovog Uputstva za lek.

Teške alergijske reakcije (retko, mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata) – znaci mogu uključivati reakcije kože velikog obima (osip ili svrab po celom telu), teško oticanje kože ili sluzokože (angioedem), nedostatak vazduha, pad krvnog pritiska sa ubrzanim otkucajima srca i znojenjem. Ozbiljne alergijske reakcije mogu biti opasne po život. Odmah se obratite lekaru ukoliko primetite znake teške alergijske reakcije.

Promene kože na mestu primene injekcije

Ako ubrizgavate insulin isuviše često na istom mestu, masno tkivo na tom mestu može se istanjiti (lipoatrofija, može da se javi kod najviše 1 na 100 pacijenata) ili zadebljati (lipohipertrofija, može da se javi kod najviše 1 na 10 pacijenata). Uzrok pojave kvržica ispod kože takođe može biti nakupljanje proteina zvanog amiloid (amiloidoza kože; nije poznato koliko često se javlja). Može se desiti da insulin ne deluje dovoljno dobro ako ga ubrizgavate u područje zahvaćeno kvržicama. Promenite mesto ubrizgavanja kod svake injekcije kako biste pomogli sprečavanju takvih promena na koži.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• Reakcije kože i alergijske reakcije na mestu primene (ubrizgavanja)

Znaci uključuju crvenilo, neuobičajeno jak bol na mestu ubrizgavanja, svrab, osip, otok ili zapaljenje). Ove reakcije mogu da se prošire i oko mesta primene. Većina blagih reakcija na insulin obično prolazi u roku od nekoliko dana do nedelja.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• Reakcije na oku

Značajne promene (u vidu poboljšanja ili pogoršanja) u regulaciji vrednosti Vašeg šećera mogu da uzrokuju privremeno pogoršanje Vašeg vida. Ako imate proliferativnu retinopatiju (oboljenje očiju povezanu sa šećernom bolešću), teški napadi hipoglikemije mogu da dovedu do privremenog gubitka vida.

• Opšti poremećaji

U retkim slučajevima, lečenje insulinom može da dovede do nakupljanja vode u Vašem organizmu, sa otocima na listovima nogu i gležnjevima.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek) U veoma retkim slučajevima, mogu se javiti poremećaj ukusa (disgeuzija) i mijalgija (bol u mišićima).

Upotreba kod dece i adolescenata

Opšte gledano neželjena dejstva kod dece i adolescenata uzrasta od 18 godina ili mlađih slična su onima kod odraslih.

Kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina relativno su češće nego kod odraslih pacijenata prijavljene pritužbe na reakcije na mestu primene injekcije (bol na mestu injiciranja, reakcija na mestu injiciranja) i reakcije kože (osip, koprivnjača).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjenu reakciju možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Abasaglar posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Neotvoreni ulošci

Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C). Nemojte zamrzavati lek.

Nemojte čuvati lek Abasaglar u neposrednoj blizini pregrade za zamrzavanje, kao ni pored drugih zamrznutih pakovanja.

Čuvati uložak u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Ulošci u upotrebi

Uloške u upotrebi (u penu za insulin) ili rezervne uloške možete čuvati na temperaturi do 30°C najduže 28 dana, zaštićene od visokih temperatura i direktne sunčeve svetlosti. Uložak u upotrebi ne sme se čuvati u frižideru. Nemojte koristiti uloške posle isteka ovog perioda.

Ne upotrebljavajte lek Abasaglar ako primetite čestice u njemu. Upotrebljavajte lek Abasaglar samo ako je rastvor bistar, bezbojan i sličan vodi.

Lekove ne treba bacati u kanalizaciju, niti kućni otpad. Pitajte svog farmaceuta kako da uklonite lekove koji Vam više nisu potrebni. Ove mere pomažu očuvanju životne sredine. Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

• Aktivna supstanca je insulin glargin.

1 mL sadrži 100 jedinica insulin glargina (što odgovara 3,64 mg).

• Pomoćne supstance su: cink-oksid, m-Krezol, glicerol, natrijum-hidroksid (videti odeljak 2 „Leka Abasaglar sadrži natrijum“), hlorovodonična kiselina i voda za injekcije.

Kako izgleda lek Abasaglar i sadržaj pakovanja

Lek Abasaglar, 100 jedinica/mL, rastvor za injekciju u ulošku je bistar, bezbojan rastvor.

Lek Abasaglar uloške treba koristiti isključivo sa insulinskim penom za višekratnu upotrebu proizvođača Lilly. Jedan uložak sadrži 3 mL rastvora za injekciju, što odgovara ukupnoj količini od 300 jedinica.

Nosilac dozvole i Proizvođač Nosilac dozvole

PREDSTAVNIŠTVO ELI LILLY (SUISSE) SA, BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)

Vladimira Popovića 38-40, Beograd

Proizvođač

LILLY FRANCE – FEGERSHEIM, 2 rue du Colonel Lilly, Zone Industrielle, Fegersheim, Francuska

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-01249-21-001 od 22.02.2022.

HIPERGLIKEMIJA I HIPOGLIKEMIJA

Uvek sa sobom nosite određenu količinu šećera (najmanje 20 g). Nosite sa sobom neku informaciju o tome da ste dijabetičar.

HIPERGLIKEMIJA (povećane vrednosti šećera u krvi)

Ukoliko je vrednost šećera u krvi suviše povećana (hiperglikemija), možda niste ubrizgali dovoljno insulina.

Zašto se javlja hiperglikemija?

Vrednost Vašeg šećera u krvi može da bude suviše povećana iz sledećih razloga:

• niste primenili Vaš insulin ili ga niste primenili u dovoljnoj dozi, ili ako je postao manje efikasan, npr. ako nije bio pravilno čuvan,
• Vaš insulinski pen ne radi ispravno,
• ako vežbate manje nego obično, ako ste pod stresom (emocionalno uznemireni ili uzbuđeni), ili imate povredu, imali ste operaciju, imate infekciju ili povišenu telesnu temperaturu,
• ako uzimate ili ste uzimali neke druge lekove (vidi odeljak 2, „Drugi lekovi i lek Abasaglar“).

Upozoravajući simptomi hiperglikemije

Žeđ, povećana potreba za mokrenjem, umor, suva koža, crvenilo lica, gubitak apetita, nizak krvni pritisak, ubrzani otkucaji srca, pojava glukoze i ketonskih tela u mokraći. Bol u trbuhu, ubrzano i duboko disanje, pospanost ili čak gubitak svesti, što može biti znak ozbiljnosti stanja (ketoacidoza) do kojeg dolazi usled nedostatka insulina.

Šta da uradite u slučaju hiperglikemije?

Proverite vrednost šećera u krvi i prisustvo ketona u mokraći, što pre od pojave simptoma hiperglikemije koji su napred opisani. Teška hiperglikemija ili ketoacidoza moraju uvek biti lečeni od strane lekara, obično u bolnici.

HIPOGLIKEMIJA (suviše smanjena vrednost šećera u krvi)

Ukoliko se vrednost Vašeg šećera u krvi suviše smanji, možete izgubiti svest. Ozbiljna hipoglikemija može izazvati srčani udar ili oštećenje mozga i može biti opasna po život. U uobičajenim okolnostima trebalo bi da možete da prepoznate kada se vrednost Vašeg šećera u krvi suviše smanji tako da možete da preduzmete odgovarajuće mere.

Zašto dolazi do hipoglikemije?

Primeri uključuju:

• uprimili ste previše insulina,
• propustili ste obrok ili ste ga odložili,
• ne jedete dovoljno, ili jedete hranu koja sadrži manje ugljenih hidrata nego što je to uobičajeno (šećer i supstance slične šećerima zovu se ugljenim hidratima; međutim, veštački zaslađivači NISU ugljeni hidrati),
• gubite ugljene hidrate usled povraćanja ili proliva,
• pijete alkoholna pića, naročito ako ne jedete dovoljno,
• izloženi ste većem fizičkom naporu nego što je to uobičajeno ili se bavite drugom vrstom fizičke aktivnosti,
• ako se oporavljate od povrede ili operacije ili nekog drugog stresa,
• oporavljate se od bolesti ili povišene telesne temperature,
• uzimate ili ste prestali sa uzimanjem nekih drugih lekove (videti odeljak 2, „Drugi lekovi i lek Abasaglar“).

Hipoglikemija može se takođe pojaviti i u slučaju da:

• ste upravo započeli sa upotrebom insulina ili pak prešli na drugi insulin (kada prelazite sa drugog bazalnog insulina na lek Abasaglar, hipoglikemija, ukoliko do nje dođe, verovatnije je da se pojavi ujutru nego tokom noći),
• je vrednost šećera u Vašoj krvi skoro normalna ili pak nestabilna,
• ste promenili područje na koži na kome primenjujete insulin (npr. sa kože butine na kožu nadlaktice),
• ako imate teško oboljenja bubrega ili jetre, ili neka druga oboljenja kao što je npr. hipotiroidizam.

Upozoravajući simptomi hipoglikemije

• u Vašem telu

Simptomi koji Vam ukazuju da vrednost šećera u krvi previše ili prebrzo pada su: znojenje, lepljiva koža, uznemirenost, ubrzani otkucaji srca, visok krvni pritisak, osećaj lupanja srca i nepravilni otkucaji srca. Ovi simptomi se često razvijaju pre nego što se pojave simptomi smanjene vrednosti šećera u mozgu.

• u Vašem mozgu

Sledeći simptomi ukazuju na smnjenu vrednost šećera u mozgu: glavobolja, izrazita glad, mučnina, povraćanje, umor, pospanost, poremećaji spavanja, nemir, agresivno ponašanje, poremećaj koncentracije, umanjene reakcije, depresija, zbunjenost, poremećaji govora (ponekad potpuni gubitak sposobnosti govora), poremećaji vida, drhtanje, nemogućnost kretanja (paraliza), osećaji peckanja (parestezije), ukočenost vilica i osećaj trnjenja u predelu usta, vrtoglavica, gubitak samokontrole, nesposobnost vođenja brige o sebi, napade, gubitak svesti.

Prvi simptomi koji upozoravaju na hipoglikemiju („simptomi upozorenja“) mogu biti promenljivi, manje izraženi ili potpuno izostanu ako:

• ste starijeg životnog doba, ako dugo imate šećernu bolest ili ste oboleli od određene vrste neurološke bolesti (koja se naziva „dijabetesna autonomna neuropatija“),
• ste nedavno imali suviše smanjenu vrednost šećera u krvi (npr. dan pre toga) ili ako se hipoglikemija sporo razvija,
• imate skoro „normalnu“ vrednost šećera ili ako se vrednost šećera u krvi znatno poboljšala,
• ste nedavno prešli sa insulina životinjskog porekla na humani insulin kao što je lek Abasaglar,
• uzimate ili ste uzimali neke druge lekove (videti odeljak 2 „Drugi lekovi i lek Abasaglar“).

U takvim slučajevima, kod Vas može nastati teška hipoglikemija (pa čak i gubitak svesti) pre nego što i postanete svesni problema koji Vas je zadesio. Morate poznavati simptome koji Vas upozoravaju na hipoglikemiju. Ako je potrebno, češće merite vrednost šećera u krvi jer Vam to može pomoći u prepoznavanju blagih epizoda hipoglikemije. Ako niste sigurni da ćete prepoznati simptome, izbegavajte situacije u kojima zbog hipoglikemije možete izložiti riziku sebe ili druge (npr. vožnja automobila).

Šta uraditi u slučaju hipoglikemije?

• Nemojte primeniti insulin. Odmah uzmite približno 10 do 20 grama šećera, npr. glukoze, šećera u kockama ili napitak koji sadrži šećer. Upozorenje: molimo Vas da imate u vidu da veštački zaslađivači i hrana sa veštačkim zaslađivačima (npr. dijetalnih napitaka) ne pomažu u lečenju smanjene vrednosti šećera u krvi.
• Zatim pojedite nešto što ima dugotrajno dejstvo u povećanju vrednosti šećera u krvi (npr. hleb ili testenina). O tome ste prethodno trebali da razgovarate sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom.

S obzirom na to da je lek Abasaglar dugodelujući insulin, oporavak od hipoglikemije može potrajati duže .

• Ako do hipoglikemije ponovo nastupi, uzmite još 10 do 20 grama šećera.
• Odmah se obratite lekaru ukoliko ne možete sami da kontrolišete hipoglikemiju ili ukoliko se ona ponavlja. Obavestite rodbinu, prijatelje, i osobe u svojoj okolini o sledećem:

Da će Vam, ukoliko niste u stanju da gutate ili ukoliko ste u besvesnom stanju, biti potrebna injekcija