Avelosartan® 50mg film tableta

• Terapija esencijalne hipertenzije kod odraslih, dece i adolescenata uzrasta 6 – 18 godina.
• Terapija bolesti bubrega kod odraslih pacijenata sa hipertenzijom i dijabetes melitusom tip 2 sa proteinurijom ≥ 0,5 g/dan, kao deo antihipertenzivne terapije (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1).
• Terapija hronične srčane insuficijencije kod odraslih pacijenata kada primena inhibitora angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitori) nije odgovarajuća zbog kontraindikacija ili loše podnošljivosti, naročito zbog kašlja. Pacijente sa srčanom insuficijencijom koji su stabilizovani pomoću terapije ACE inhibitorom ne prebacivati na terapiju losartanom. Potrebno je da pacijenti imaju ejekcionu frakciju leve komore ≤ 40% i da su klinički stabilni i na uspostavljenom terapijskom režimu za hroničnu srčanu insuficijenciju.
• Smanjenje rizika od moždanog udara kod odraslih hipertenzivnih pacijenata sa potvrđenom hipertrofijom leve komore na EKG-u (videti odeljak 5.1 – deo „Rasa”u okviru podnaslova “LIFE” studija).

Napomena:

Lek Avelosartan nije pogodan za uvođenje u terapiju hronične srčane insuficijencije, usled nemogućnosti postizanja doze losartana kojom se započinje terapija u pomenutoj indikaciji (videti odeljak 4.2).

Doziranje:

Hipertenzija

Uobičajena početna doza i doza održavanja za većinu pacijenata je 50 mg jednom. Maksimalno antihipertenzivno dejstvo se postiže 3 – 6 nedelja od početka terapije. Neki pacijenti mogu imati dodatnu korist povećanjem dnevne doze na 100 mg jednom dnevno (ujutru).

Lek Avelosartan se može primenjivati i sa drugim antihipertenzivnim lekovima, naročito diureticima (npr. hidrohlortiazid) (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1).

Hipertenzija i dijabetes melitus tip 2 sa proteinurijom ≥ 0,5 g/dan

Uobičajena početna doza je 50 mg jednom dnevno. Doza se može povećati na 100 mg jednom dnevno, u zavisnosti od vrednosti krvnog pritiska posle mesec dana od početka terapije. Losartan se može primenjivati sa drugim antihipertenzivnim lekovima (npr. diuretici, blokatori kalcijumovih kanala, alfa ili beta blokatori, kao i lekovi sa centralnim dejstvom) (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1), kao i sa insulinom i drugim često primenjivanim hipoglikemijskim lekovima (npr. derivati sulfonilureje, glitazoni i inhibitori glukozidaze).

Srčana insuficijencija

Uobičajena početna doza kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom je 12,5* mg jednom dnevno. Generalno, preporučuje se titriranje doze u nedeljnim intervalima (npr. 12,5 mg dnevno, 25 mg dnevno, 50 mg dnevno, 100 mg dnevno, do maksimalno 150 mg jednom dnevno) u zavisnosti od podnošljivosti terapije.

Smanjenje rizika od moždanog udara kod pacijenata sa hipertenzijom i sa potvrđenom hipertrofijom leve komore na EKG-u

Uobičajena početna doza losartana je 50 mg jednom dnevno. U zavisnosti od uticaja na sniženje krvnog pritiska, može se dodati mala doza hidrohlortiazida i/ili doza losartana povećati na 100 mg losartan-kalijuma jednom dnevno.

Posebne populacije pacijenata

Pacijenti sa smanjenim intravaskularnim volumenom

Kod pacijenata sa smanjenim intravaskularnim volumenom (npr. onih na terapiji velikim dozama diuretika) razmotriti početnu dozu 25 mg jednom dnevno (videti odeljak 4.4).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega i i pacijenti na hemodijalizi

Nije potrebno prilagođavanje početne doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i onih na hemodijalizi.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Potrebno je razmotriti manju dozu kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre u anamnezi. Ne postoje podaci o terapiji kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Zbog toga je losartan kontraindikovan kod ovih pacijenata (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Pedijatrijska populacija

Pacijenti uzrasta od 6 godina do 18 godina

Za pacijente koji mogu da progutaju tabletu i čija je telesna masa veća od 20 kg, a manja od 50 kg, preporučena doza je 25 mg jednom dnevno. U posebnim slučajevima doza može biti povećana na maksimalno 50 mg jednom dnevno. Dozu treba prilagoditi u zavisnosti od terapijskog odgovora.

Kod pacijenata sa telesnom masom većom od 50 kg, uobičajena doza je 50 mg jednom dnevno. U posebnim slučajevima doza se može prilagoditi do najviše 100 mg jednom dnevno. Doze veće od 1,4 mg/kg (ili veće od 100 mg) dnevno nisu ispitivane kod pedijatrijskih pacijenata.

Primena losartan se ne preporučuje kod dece mlađe od 6 godina, jer postoje samo ograničeni podaci o primeni u ovoj grupi pacijenata.

Ne preporučuje se primena kod dece kod koje su vrednosti brzine glomerularne filtracije < 30 mL/min/1,73 m2 , sobzirom na to da nisu dostupni podaci o primeni u ovoj populaciji (videti odeljak 4.4).

Takođe, ne preporučuje primena kod dece sa oštećenjem funkcije jetre (videti takođe odeljak 4.4).

Pacijenti uzrasta od 6 meseci do 5 godina (sve do punih 6 godina)

Efikasnost i bezbednost primene u ovoj populaciji nisu ustanovljene. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljcima 5.1 i 5.2, ali se ne mogu dati preporuke za doziranje.

Stariji pacijenti

Iako treba razmotriti inicijalnu terapiju dozom 25 mg kod pacijenata starijih od 75 godina, prilagođavanje doziranja obično nije neophodno za starije osobe.

Način primene:

Oralna upotreba.

Celu (ili polovinu) tabletu treba progutati sa dovoljno vode. Lek se može primeniti nezavisno od obroka.

Napomena:

Dozu 12,5 mg nije moguće postići pomoću leka Avelosartan jačine 50 mg jer ne postoji moćnost deljenje tablete na 4 jednaka dela. Za postizanje ove doze proveriti dostupnost lekova odgovarajuće jačine. Doza 25 mg losartan- kalijuma može se postići deljenjem tablete po podeonoj liniji.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6).
• Teško oštećenje funkcije jetre.
• Istovremena primena losartana sa lekovima koji sadrže aliskiren je kontraindikovana kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (brzina glomerularne filtracije < 60 mL/min/1,73 m2)(videti odeljke 4.5 i 5.1).

Preosetljivost

Angioedem. Pacijente koji u anamnezi imaju pojavu angioedema (otok lica, usana, grla i/ili jezika) treba pažljivo pratiti (videti odeljak 4.8).

Hipotenzija i disbalans elektrolita/tečnosti

Simptomatska hipotenzija, posebno posle prve doze i posle povećanja doze, može da se javi kod pacijenata kod kojih je smanjen volumen tečnosti i/ili natrijuma usled intenzivne diuretske terapije, smanjenog unosa soli putem hrane, dijareje ili povraćanja. Ova stanja treba da budu korigovana pre primene leka ili treba primeniti manju početnu dozu (videti odeljak 4.2). Ovo se takođe odnosi i na decu uzrasta od 6 do 18 godina.

Disbalans elektrolita

Poremećaj elektrolitnog balansa je čest kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, sa ili bez dijabetesa i potrebno ga je korigovati. U kliničkoj studiji sprovedenoj kod pacijenata sa dijabetesom tip 2 i nefropatijom, incidenca hiperkalemije je bila veća u grupi koja je uzimala losartan u odnosu na placebo grupu (videti odeljak 4.8). Zbog toga je potrebno pratiti koncentraciju kalijuma u plazmi kao i vrednosti klirensa kreatinina, posebno kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom i vrednostima klirensa kreatinina između 30 i 50 mL/min.

Istovremena primena losartana i diuretika koji štede kalijum, suplemenata kalijuma i zamena za soli sa kalijumom ili drugim lekovima koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u serumu (npr. lekova koji sadrže trimetoprim) nije preporučljiva (videti odeljak 4.5).

Oštećenje funkcije jetre

U skladu sa farmakokinetičkim podacima koji pokazuju značajno povećanje koncentracije losartana u plazmi pacijenata sa cirozom jetre, kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre u anamnezi, treba razmotriti primenu manje doze leka. Ne postoje terapijska iskustva sa primrnom losartana kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Zbog toga se losartan ne sme primenjivati kod pacijenata sa teško oštećenom funkcijom jetre (videti odeljke 4.2, 4.3 i 5.2).

Losartan se ne preporučuje kod dece sa oštećenom funkcijom jetre (videti odeljak 4.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Kao posledica inhibicije sistema renin-angiotenzin-aldosteron, prijavljene su promene funkcije bubrega, uključujući bubrežnu insuficijenciju (posebno kod pacijenata čija bubrežna funkcija zavisi od renin- angiotenzin-aldosteron sistema kao što su oni sa teškom srčanom insuficijencijom ili postojećom renalnom disfunkcijom). Kao i u slučaju drugih lekova koji utiču na renin-angiotenzin-aldosteron sistem, povećanja koncentracije uree u krvi i kreatinina u serumu su zabeleženi kod pacijenata sa bilateralnom stenozom bubrežne arterije ili stenozom bubrežne arterije u jedinom bubregu; ove promene bubrežne funkcije mogu biti reverzibilne po prekidu terapije. Lek Avelosartan treba pažljivo primenjivati kod pacijenata sa bilateralnom stenozom bubrežne arterije ili unilateralnom stenozom jedinog bubrega.

Primena kod pedijatrijskih pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega

Lek Avelosartan se ne preporučuje kod dece kod koje je vrednost glomerularne filtracije < 30 mL/min/1,73 m2 jer ne postoje dostupni podaci (videti odeljak 4.2).

Funkcija bubrega se mora pažljivo pratiti u toku terapije losartanom, jer može doći do njenog pogoršanja. Ovo se posebno odnosi u slučaju kada se losartan primenjuje u stanjima koja mogu da dovedu do pogoršanja bubrežne funkcije, kao što su povišena telesna temperatura i dehidracija.

Istovremena primena losartana i ACE inhibitora može oslabiti bubrežnu funkciju. Zbog toga se istovremena primena ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Transplantacija bubrega

Ne postoje iskustva kod pacijeneta sa nedavnom transplantacijom bubrega.

Primarni hiperaldosteronizam

Generalno, pacijenti sa primarnim hiperaldosteronizmom ne reaguju na antihipertenzivne lekove koji deluju preko inhibicije sistema renin-angiotenzin. Zbog toga se primena losartana ne preporučuje.

Koronarna bolest srca i cerebrovaskularna bolest

Kao i pri primeni drugih antihipertenzivnih lekova, preveliko sniženje krvnog pritiska kod pacijenata sa ishemičnim kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim oboljenjem može dovesti do infarkta miokarda ili moždanog udara.

Srčana insuficijencija

Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, sa ili bez oštećenja funkcije bubrega, postoji (kao i sa drugim lekovima koji deluju preko renin-angiotenzin sistema) rizik od teške arterijske hipotenzije i (često akutnog) oštećenja funkcije bubrega.

Ne postoji dovoljno terapijskog iskustva sa primenom losartana kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom i istovremeno teškim oštećenjem funkcije bubrega, kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom (NYHA klasa IV), kao i kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom i simptomatskom srčanom aritmijom koja životno ugrožava pacijenta. Prema tome, losartan treba da se primenjuje oprezno u ovoj grupi pacijenata. Kombinaciju losartana i beta-blokatora treba primenjivati sa oprezom (videti odeljak 5.1).

Stenoza aortne i mitralne valvule, opstruktivna hipertrofična kardiomiopatija

Kao i u slučaju drugih vazodilatatora, posebne mere opreza su neophodne kod pacijenata koji imaju aortnu ili mitralnu stenozu ili opstruktivnu hipertrofičnu kardiomiopatiju.

Trudnoća

Za vreme trudnoće ne treba započinjati terapiju losartanom. Ukoliko se produženje terapije ne smatra neophodnim, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prevesti na alternativnu antihipertenzivnu terapiju koja ima dobro utvrđen bezbednosni profil tokom primene u trudnoći. Kada se utvrdi trudnoća, terapiju losartanom treba prekinuti odmah i, ako je neophodno, započeti alternativnu terapiju (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Ostala upozorenja i mere opreza

Kao što je zapaženo i kod primene ACE inhibitora, losartan i drugi antagonisti angiotenzina II su manje efikasni u sniženju krvnog pritiska kod osoba crne rase u odnosu na druge populacije, verovatno zbog veće prevalence pacijenata sa niskim vrednostima renina u populaciji crne rase sa hipertenzijom.

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, antagonista angiotenzin II receptora ili aliskirena povećava rizik od nastanka hipotenzije, hiperkalemije i pogoršanja bubrežne funkcije (uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju). Dvojna blokada RAAS putem istovremene primene ACE inhibitora, antagonista angiotenzin II receptora ili aliskirena se prema tome ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ukoliko se terapija dvostrukom blokadom RAAS ipak smatra apsolutno neophodnom, sme se samo sprovoditi pod nadzorom specijaliste i uz pažvljivo praćenje bubrežne funkcije, elektrolita i krvnog pritiska. ACE inhibitore i antagoniste angiotenzin II receptora ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Pomoćne supstance

Lek Avelosartan sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno- galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Drugi antihipertenzivni lekovi mogu da pojačaju hipotenzivno dejstvo losartana. Istovremena primena sa drugim lekovima koje mogu da dovedu do hipotenzije kao neželjene reakcije (kao na primer triciklični antidepresivi, antipsihotici, baklofen i amifostin) mogu da povećaju rizik od nastanka hipotenzije.

Losartan se uglavnom metaboliše preko citohroma P450 (CYP) 2C9 u aktivni metabolit karboksilne kiseline. Tokom kliničkog ispitivanja je utvrđeno da flukonazol (inhibitor CYP2C9) smanjuje pojavu aktivnog metabolita za skoro 50%. Takođe je utvrđeno da je istovremena primena losartana i rifampicina (induktor metaboličkih enzima) dovela do smanjenja koncentracije aktivnog metabolita u plazmi za 40%. Klinički značaj ove pojave nije poznat. Nije nađena razlika u raspoloživosti tokom istovremene primene sa fluvastatinom (slab inhibitor CYP2C9).

Kao što je slučaj i kod drugih lekova koji blokiraju angiotenzin II ili njegovo dejstvo, istovremena primena sa drugim lekovima koji dovode do zadržavanja kalijuma (npr. diuretici koji štede kalijum: amilorid, triamteren, spironolakton) ili mogu da povećaju koncentraciju kalijuma (npr. heparin, lekovi koji sadrže trimetoprim), suplementi kalijuma ili zamena za so koje sadrže kalijum), može da poveća serumsku koncentraciju kalijuma. Istovremena primena se zbog toga ne preporučuje.

Reverzibilno povećanje koncentracije litijuma u serumu i toksičnost su prijavljeni kod istovremene primene litijuma i ACE inhibitora. Veoma retko su zabeleženi slučajevi i sa antagonistima angitenzin II receptora. Istovremena primena litijuma i losartana zahteva oprez. Ukoliko je ova kombinacija neophodna, preporučuje se praćenje koncentracije litijuma u serumu tokom istovremene primene.

Kada se antagonisti angiotenzina II primenjuju istovremeno sa NSAIL (npr. selektivni COX-2 inhibitori, acetilsalicilna kiselina u antiinflamatornim dozama i neselektivni NSAIL), može doći do smanjenja antihipertenzivnog dejstva. Istovremena primena antagonista angiotenzina II ili diuretika sa NSAIL može dovesti do povećanja rizika od pogoršanja bubrežne funkcije, uključujući moguću akutnu bubrežnu insuficijenciju i povećanja koncentracije kalijuma u serumu, posebno kod pacijenata sa prethodno oslabljenom funkcijom bubrega. Ovu kombinaciju treba primenjivati oprezno, posebno kod starijih pacijenata. Pacijente treba adekvatno hidrirati i treba obratiti pažnju na praćenje bubrežne funkcije na početku istovremene terapije, kao i periodično nakon toga.

Podaci iz kliničkih studija su pokazali da je dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena udružena sa povećanom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i oštećenjem renalne funkcije (uključujući akutnu renalnu insuficijenciju) u poređenju sa primenom samo jednog leka koji blokira renin-angiotenzin-aldosteron sistem (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Sok od grejpfruta sadrži komponente koji inhibiraju CYP450 enzime, što može dovesti do smanjenja koncentracije aktivnog metabolita losartana i smanjenja terapijskog dejstva leka. Potrebno je izbegavati konzumaciju soka od grejpfruta tokom terapije lekom Avelosartan.

Trudnoća

Primena losartana se ne preporučuje tokom prvog trimestra trudnoće (videti odeljak 4.4).

Primena losartana je kontraindikovana tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Epidemiološki podaci o riziku od teratogenog dejstva, primenom ACE inhibitora u toku prvog trimestra trudnoće nisu bili ubedljivi; međutim, povećanje rizika se ne može isključiti. S obzirom na to da nema kontrolisanih epidemioloških podataka u vezi rizika pri primeni antagonista receptora angiotenzina II u trudnoći, sličan rizik može postojati i za ovu grupu lekova. Osim ukoliko se terapija antagonistima receptora angiotenzina II smatra neophodnom, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prevesti na alternativnu antihipertenzivnu terapiju koja ima dobro utvrđen bezbednosni profil tokom primene u trudnoći. Kada se utvrdi trudnoća, terapiju losartanom treba odmah obustaviti i, ukoliko je moguće, započeti sa alternativnom terapijom.

Utvrđeno je da izloženost antagonistima receptora angiotenzina II tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće indukuje humanu fetotoksičnost (smanjena bubrežna funkcija, oligohidramnion, retardacija osifikacije lobanje) i neonatalna toksičnost (bubrežna insuficijencija, hipotenzija, hiperkalemija)(videti odeljak 5.3). Ukoliko je izloženost losartanu bila prisutna u drugom trimestru trudnoće, preporučuje se kontrolni ultrazvučni pregled bubrežne funkcije i lobanje.

Novorođenčad čije su majke uzimale losartan treba da budu pod strogim nadzorom zbog moguće hipotenzije (videti takođe odeljke 4.3 i 4.4).

Dojenje

Zbog toga što nema podataka u vezi primene losartana u periodu dojenja, ne preporučuje se njegova primena već primena alternativnog leka, sa bolje utvrđenim bezbednosnim profilom u periodu dojenja, posebno u slučaju novorođenčeta ili prevremeno rođenog deteta.

Nisu sprovedene studije o uticaju losartana na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama. Međutim, prilikom upravlajnja vozilima i rukovanjem mašinama treba imati u vidu da se vrtoglavica ili pospanost mogu povremeno javiti tokom primene antihipertenzivne terapije, posebno u početku terapije ili pri povećanju doze.

Losartan je procenjivan u sledećim kontrolisanim kliničkim studijama:

• u studiji na > 3000 odraslih pacijenata, starosti 18 i više godina, koji su imali esencijalnu hipertenziju;
• u kontrolisanoj kliničkoj studiji na 177 hipertenzivnih pedijatrijskih pacijenata uzrasta 6 do 16 godina;
• u kontrolisanoj kliničkoj studiji na > 9000 pacijenata sa hipertenzijom starosti 55 do 80 godina sa hipertrofijom leve komore (videti LIFE studiju, odeljak 5.1);
• u kontrolisanoj kliničkoj studiji na > 7700 odraslih pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom (videti ELITE I, ELITE II i HEAAL studiju, odeljak 5.1);
• u studiji na > 1500 pacijenata sa dijabetesom tip 2 i proteinurijom, starosti 31 godinu i više (videti RENAAL studiju, odeljak 5.1).

U ovim kliničkim studijama, najčešći neželjeni događaj je bila vrtoglavica.

Neželjene reakcije su u nastavku navedene prema sledećim kategorijama učestalosti: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000) i veoma retko (< 1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Tabela 1. Učestalost neželjenih reakcija tokom placebo-kontrolisanih kliničkih studija i post- marketinškog praćenja

* Uključujući otok larinksa, glotisa, lica, usana, ždrela, i/ili jezika (koji izaziva opstrukciju disajnih puteva); kod nekih od ovih pacijenata angioedem je prijavljen u prošlosti u vezi primene drugih lekova, uključujući ACE inhibitore.

⃰ ⃰ Uključujući Henoch-Schönlein purpuru.

Posebno kod pacijenata sa gubitkom intravaskularne tečnosti, npr. pacijenti sa teškom srčanom insuficijencijom ili na terapiji velikim dozama diuretika.

† Često kod pacijenata koji su dobili 150 mg losartana umesto 50 mg.

‡ U kliničkoj studiji sprovedenoj kod pacijenata sa dijabetesom tip 2 i nefropatijom, kod 9,9% pacijenata na terapiji losartanom je došlo do razvoja hiperkalemiju ˃ 5,5 mmol/L i kod 3,4% pacijenata na placebu.

§ Obično se vraća na normalne vrednosti po prestanku terapije.

Sledeće neželjene reakcije su se javljale češće kod pacijenata koji su dobijali losartan u odnosu na one koji su dobijali placebo (nepoznata učestalost): bol u leđima, infekcije urinarnog trakta i simptomi slični gripu.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema:

Kao posledica inhibicije renin-angiotenzin-aldosteron sistema, mogu da se jave promene u bubrežnoj funkciji, uključujući bubrežnu insuficijenciju kod pacijenata sa rizikom; ove promene bubrežne funkcije mogu biti reverzibilne po prestanku terapije (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Profil neželjenih reakcija kod pedijatrijskih pacijenata je izgleda sličan onome kod odraslih pacijenata. Podaci u pedijatrijskoj populaciji su ograničeni.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Ograničen je broj podataka o predoziranju losartanom. Najverovatnije manifestacije predoziranja su hipotenzija i tahikardija. Bradikardija se može javiti usled parasimpatičke (vagusne) stimulacije.

Terapija

Ukoliko se javi simptomatska hipotenzija, neophodno je preduzeti odgovarajuće suportivne mere lečenja. Ove mera zavise od vremena kada je lek uzet kao i vrste i težine simptoma. Prednost treba dati stabilizaciji kardiovaskularnog sistema. Posle oralne ingestije, indikovana je primena dovoljne doze aktivnog uglja. Zatim, treba sprovoditi pažljiv nadzor vitalnih parametara. Ako je potrebno, vitalne parametre treba korigovati.

Losartan i njegov aktivni metabolit se ne mogu ukloniti hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: lekovi koji deluju na renin-angiotezin sistem; antagonisti receptora angiotenzina II, monokomponentni

ATC šifra: C09CA01

Losartan je sintetski antagonist receptora angiotenzina II (tip AT1), za oralnu upotrebu. Angiotenzin II, snažan vazokonstriktor, je primarni aktivni hormon renin-angiotenzin sistema i važan činilac u patofiziologiji hipertenzije. Angiotenzin II se vezuje za AT1 receptore koji je prisutan u mnogim tkivima (npr. glatki mišići krvnih sudova, nadbubrežna žlezda, bubrezi i srce) i podstiče nekoliko važnih bioloških dejstava, uključujući vazokonstrikciju i oslobađanje aldosterona. Angiotenzin II takođe stimuliše proliferaciju glatkih mišićnih ćelija.

Losartan selektivno blokira AT1 receptore. In vitro i in vivo losartan i njegov farmakološki aktivan karboksilni metabolit E-3174 blokira sva fiziološki dejstva angiotenzina II, nezavisno od porekla ili puta njegove sinteze.

Losartan ne ispoljava agonističko dejstvo i ne blokira druge hormonske receptore ili jonske kanale važne u regulaciji kardiovaskularne funkcije. Nadalje, losartan ne inhibira ACE (kininaza II), enzim koji razgrađuje bradikinin. Posledično, nema potenciranja neželjenih dejstava posredovanih bradikininom.

U toku primene losartana, otklanjanje mehanizma negativne povratne sprege angiotenzina II na sekreciju renina dovodi do povećanja aktivnosti renina u plazmi (PRA). Povećanje PRA dovodi do povećanja angiotenzina II u plazmi. Uprkos ovim povećanjima, antihipertenzivna aktivnost i smanjenje koncentracije aldosterona u plazmi se održava, što ukazuje na efikasnu blokadu receptora za angiotenzin II. Po prekidu terapije losartanom, vrednosti PRA i angiotenzina II se u roku od tri dana vraćaju na početne vrednosti.

I losartan i njegov glavni aktivni metabolit imaju mnogo veći afinitet za AT1 receptore nego za AT2 receptore. Aktivni metabolit je 10 do 40 puta aktivniji od losartana u istim količinama.

Studije kod pacijenata sa hipertenzijom

U kontrolisanim kliničkim studijama, primena losartana jednom dnevno kod pacijenata sa blagom do umerenom esencijalnom hipertenzijom je dovela do statistički značajnog smanjenja sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska. Merenja krvnog pritiska 24 sata posle uzimanja leka u upoređeno sa krvnim pritiskom nakon 5-6 sati posle uzimanja, pokazala su smanjenje krvnog pritiska tokom 24 sata; prirodni dnevni ritam ostaje očuvan. Sniženje krvnog pritiska na kraju doznog intervala je iznosilo 70-80% efekta koji se vidi 5-6 sati posle uzimanja doze.

Prekid terapije losartanom kod hipertenzivnih pacijenata nije dovodio do naglog skoka krvnog pritiska (rebound efekat). Uprkos značajnom smanjenju krvnog pritiska, losartan nije imao klinički značajno dejstvo na srčanu frekvenciju.

Losartan je jednako efikasan kod muškaraca i žena, kao i kod mlađih (mlađih od 65 godina) i starijih hipertenzivnih pacijenata.

LIFE studija

LIFE studija (engl. Losartan Intervention For Endpoint Reduction in Hypertension, LIFE) je bila randomizovana, trostruko-slepa studija sa aktivnom kontrolom, u kojoj je učestvovalo 9193 pacijenata sa hipertenzijom starosti 55 do 80 godina sa hipertrofijom leve komore dokumentovanom na EKG-u. Pacijenti su bili randomizovani na grupu koja je dobijala 50 mg losartana jednom dnevno ili 50 mg atenolola jednom dnevno. Ukoliko ciljne vrednosti krvnog pritiska (< 140/90 mmHg) nisu postignute, prvo je dodavan hidrohlortiazid (12,5 mg), a po potrebi je doza losartana i atenolola povećavana do 100 mg jednom dnevno.

Ostali antihipertenzivi, sa izuzetkom ACE inhibitora, antagonista angiotenzina II ili beta blokatora su dodavani po potrebi kako bi se postigle ciljne vrednosti krvnog pritiska.

Studija je trajala 4,8 godina.

Primarni parametar praćenja (engl. primary endpoint) je bio određivanje kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta mereno kroz smanjenje kombinovane incidence kardiovaskularne smrti, moždanog udara i infarkta miokarda. Krvni pritisak je bio značajno smanjen do sličnih vrednosti u obe grupe. Terapija losartanom je imala kao rezultat smanjenje rizika od 13,0% (p=0,021, 95% interval pouzdanosti 0,77-0,98) u poređenju sa terapijom atenololom kod pacijenata koji su dostigli primarni parametar praćenja. Ovo je postignuto uglavnom zahvaljujući smanjenju incidence moždanog udara. Terapija losartanom je smanjila rizik od od moždanog udara za 25% u odnosu na atenolol (p=0,001, 95% interval pouzdanosti 0,63-0,89). Stope kardiovaskularne smrtnosti i infarkta miokarda nisu se značajno razlikovale između terapijskih grupa.

Rasa

U LIFE studiji, pacijenti crne rase lečeni losartanom, imali su veći rizik od primarnog kombinovanog parametra praćenja ishoda, tj. kardiovaskularnog događaja (npr. infarkt miokarda, kardiovaskularna smrt) i posebno moždanog udara, u odnosu na pacijente crne rase lečene atenolol. Zbog toga se rezultati dobijeni upoređivanjem losartana i atenolola u LIFE studiji vezani za kardiovaskularni morbiditet/mortalitet ne odnose na pacijente crne rase sa hipertenzijom i hipertrofijom leve komore.

RENAAL studija

Smanjenje primarnih parametra praćenja kod insulin nezavisnog dijabetes melitusa (NIDDM) sa antagonistom receptora angiotenzina II losartanom, RENAAL studija (engl. The Reduction of Endpoints in NIDDM with the Angiotensin II Receptor Antagonist Losartan, RENAAL) je bila kontrolisana klinička studija sprovedena u svetu kod 1513 pacijenata sa dijabetesom tip 2 i proteinurijom, sa ili bez hipertenzije. Losartan je davan 751 pacijentu.

Cilj studije je bio da se, pored koristi od smanjenja krvnog pritiska, pokaže nefroprotektivno dejstvo losartan-kalijuma.

Pacijenti sa proteinurijom i koncentracijom kreatinina u serumu od 1,3 – 3,0 mg/dL su bili randomizovani da dobijaju dozu od 50 mg losartana jednom dnevno, po potrebi sa titriranjem doze kako bi se postigao adekvatan odgovor krvnog pritiska, ili placeba, pored konvencionalne antihipertenzivne terapije koja je isključivala ACE inhibitore i antagoniste angiotenzina II.

Istraživači su dobili instrukcije da titriraju ispitivani lek do 100 mg na dan po potrebi; 72% pacijenata je uzimalo 100 mg dnevno veći deo vremena. Drugi antihipertenzivni lekovi (diuretici, antagonisti kalcijuma, alfa i beta blokatori i antihipertenzivi sa centralnim dejstvom) bili su dozvoljeni kao dodatna terapija, po potrebi, u obe grupe. Pacijenti su bili praćeni i do 4,6 godina (3,4 godine u proseku).

Primarni parametar praćenja u studiji je bio kombinovan i sastojao se od dvostrukog povećanja kreatinina u serumu, terminalne faze renalne insuficijencije (potreba za dijalizom ili tranplantacijom) ili smrti.

Rezultati su pokazali da je terapija losartanom (327 događaja) u poređenju sa placebom (359 događaja) dovela do smanjenja rizika od 16,1% (p=0,022) kod određenog broja pacijenata koji dostižu primarni kombinovani parametar praćenja. Za sledeće individualne i kombinovane komponente primarnog parametra praćenja, rezultati su pokazali značajno smanjenje rizika u grupi koja je primala losartan: 25,3% smanjenje rizika od dvostrukog povećanja kreatinina u serumu (p=0,006); 28,6% smanjenje rizika za renalnu insuficijenciju u terminalnom stadijumu (p=0,002); 19,9% smanjenje rizika za bubrežnu insuficijenciju u terminalnom stadijumu ili smrt (p=0,009); 21,0% smanjenje rizika za dvostruko povećanje kreatinina u serumu ili renalnu insuficijenciju u terminalnom stadijumu (p=0,01).

Ukupan mortalitet od svih uzroka se nije značajno razlikovao među ispitivanim terapijskim grupama. U ovoj studiji losartan se generalno dobro podnosio, kao što je pokazanom stopom prekida terapije zbog neželjenih reakcija u odnosu na placebo grupu.

HEAAL studija

HEAAL studija (engl. The Heart Failure Endpoint Evaluation of Angiotensin II Antagonist Losartan, HEAAL) je bila kontrolisana klinička studija sprovedena širom sveta kod 3834 pacijenata starosti od 18 do 98 godina sa srčanom insuficijencijom (NYHA klasa II-IV), koji su bili intolerantni na primenu ACE inhibitora. Pacijenti su bili randomizovani da primaju losartan 50 mg jednom dnevno ili losartan 150 mg na osnovu istorije o upotrebi konvencionalne tearapije bez ACE inhibitora.

Pacijenti su bili praćeni duže od 4 godine (medijana 4,7 godina). Primarni parametar praćenja studije je bio kombinovan od svih uzroka smrti ili hospitalizacije zbog srčane insuficijencije.

Rezultati su pokazali da je lečenje sa 150 mg losartana (828 događaja) u poređenju sa 50 mg losartana (889 događaja) dovela do smanjenja rizika od 10,1% (p=0,027, 95% interval pouzdanosti 0,82-0,99) u broju pacijenata koji su dostigli kombinovani primarni parametar praćenja. Ovo se uglavnom odnosilo na smanjenje incidence hospitalizacije zbog srčane insuficijencije. Terapija losartanom sa 150 mg je dovela do smanjenja rizika od hospitalizacije zbog srčane insuficijencije za 13,5% u odnosu na terapiju sa 50 mg losartana (p=0,025, 95% interval pouzdanosti 0,76-0,98). Stopa smrtnosti od bilo kog uzroka uzroka nije bila značajno različita između dve terapijske grupe. Oštećenje bubrežne funkcije, hipotenzija i hiperkalemija su bile češće u grupi koja je uzimala 150 mg u odnosu na grupu koja je dobijala 50 mg, ali ovi neželjeni događaji nisu doveli do značajnog povećanja broja prekida terapije u grupi pacijenata koja je dobijala 150 mg losartana.

ELITE I i ELITE II studije

U ELITE studiji koja je sprovedena tokom više od 48 nedelja kod 722 pacijenta sa srčanom insuficijencijom (NYHA klase II-IV), nije zabeležena razlika između pacijenata koji su primali losartan i onih koji su primali kaptopril, u pogledu primarnog parametra praćenja - hroničnih promena bubrežne funkcije. Opservacije iz studije ELITE I, da je losartan u odnosu na kaptopril redukovao rizik mortaliteta, nije potvrđena u narednoj ELITE II studiji.

U ELITE II studiji losartan u dozi od 50 mg jednom dnevno (početna doza 12,5 mg, povećana do 25 mg, zatim do 50 mg jednom dnevno) je upoređivan sa kaptoprilom od 50 mg tri puta na dan (početna doza 12,5 mg, povećana do 25 mg i onda do 50 mg tri puta na dan). Primarni parametar praćenja ove prospektivne studije je bio ukupni mortalitet od svih uzroka.

U ovoj studiji, 3152 pacijenta sa srčanom insuficijencijom (NYHA klasa II-IV) su praćeni skoro dve godine (medijana 1,5 godina) kako bi se utvrdilo da li je losartan efikasniji od kaptoprila u smanjenju ukupnog mortaliteta od svih uzroka. Primarni parametar praćenja nije pokazao bilo kakvu statistički značajnu razliku između losartana i kaptoprila u smanjenju ukupnog mortaliteta od svih uzroka.

U obe komparativne (ne placebom kontrolisane) kliničke studije kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, podnošljivost losartana je bila bolja u odnosu na kaptopril, procenjivano na osnovu značajno manjeg broja prekida terapije zbog neželjenih reakcija i značajno manje frekvencije kašlja.

Povećan mortalitet je primećen u ELITE II studiji, u maloj podgrupi ispitanika (22% svih pacijenata sa srčanom insuficijencijom), koji su uzimali beta blokatore na početku ispitivanja.

Dvojna blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)

U dve velike randomizovane, kontrolisane studije ONTARGET (engl. Ongoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl. The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes) ispitivana je primena kombinacije ACE inhibitora i antagoniste receptora angiotenzina II.

ONTARGET je bila studija sprovedena kod pacijenata sa kardiovaskularnim ili cerebrovaskularnim oboljenjem u anamnezi ili dijabetes melitusom tip 2 i dokazom o oštećenju ciljnih organa. VA NEPHRON-D je bila studija kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 i dijabetesnom nefropatijom.

Ove studije nisu pokazale nikakvo značajno korisno dejstvo na renalni i/ili kardiovaskularni ishod i mortalitet, dok je registrovan povećan rizik od nastanka hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrežne funkcije

i/ili hipotenzije u odnosu na monoterapiju. Imajući u vidu slične farmakodinamske osobine, ovi rezultati su takođe relevantni i za druge ACE inhibitore i antagoniste receptora angiotenzina II.

ACE inhibitore i antagoniste receptora angiotenzin II prema tome, ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

ALTITUDE (engl. ALiskiren Trial In Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je bila studija dizajnirana da testira korist od dodavanja aliskirena standardnoj terapiji koja se sastoji u primeni ACE inhibitora ili antagoniste receptora angiotenzina II kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 i hroničnim oboljenjem bubrega, kardiovaskularnim oboljenjem ili oba. Studija je prekinuta ranije zbog povećanog rizika od neželjenih ishoda. Smrt od kardiovaskularnih uzroka i moždani udar su bili numerički frekventniji u grupi na aliskirenu nego u placebo grupi a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i poremećaj funkcije bubrega) su bili češće prijavljeni u grupi na aliskirenu u odnosu na placebo grupu.

Pedijatrijska populacija

Hipertenzija u pedijatrijskoj populaciji

Antihipertenzivno dejstvo losartana je utvrđeno u kliničkoj studiji koja je uključila 177 hipertenzivnih pedijatrijskih pacijenata uzrasta 6 do 16 godina sa telesnom masom > 20 kg i brzinom glomerularne filtracije

> 30 mL/min/1,73 m2 . Pacijenti čija je telesna masa bila između 20 kg i 50 kg su primali 2,5 mg; 25 mg ili 50 mg losartana dnevno, a pacijenti koji su imali > 50 kg su primali 5 mg, 50 mg ili 100 mg losartana dnevno. Na kraju perioda od tri nedelje, losartan primenjen jednom dnevno je snizio krvni pritisak na dozno- zavisan način.

U celini, postojao je dozno-zavisni terapijski odgovor. Odnos doze i terapijskog odgovora je postao vrlo očigledan kod grupe koja je primala malu dozu u poređenju sa grupom koja je primala srednju dozu (period I: -6,2 mmHg u poređenju sa -11,65 mmHg), ali je samnjen kada se porede grupa na srednjim dozama sa grupom na velikim dozama (period I: -11,65 mmHg u poređenju sa -12,21 mmHg). Najmanje ispitivane doze od 2,5 mg i 5 mg, koje su odgovarale prosečnoj dnevnoj dozi od 0,07 mg/kg, izgleda nisu pokazale konzistentnu antihipertenzivnu efikasnost.

Ovi rezultati su potvrđeni tokom perioda II studije kada su pacijenti randomizovani da nastave terapiju losartanom ili placebom, posle tri nedelje tretmana. Razlika u povećanju krvnog pritiska u odnosu na placebo je bila najveća u grupi na srednjoj dozi (6,70 mmHg srednja doza u poređenju sa 5,38 mmHg visoka doza). Povećanje najniže vrednosti (″trough″) dijastolnog pritiska je bilo isto kod pacijenata koji su bili na placebu i kod onih koji su i dalje bili na losartanu u najnižoj dozi u svakoj grupi, ponovo sugerišući da najmanja doza u svakoj grupi nije imala značajno antihipertenzivno dejstvo.

Dugoročni uticaj losartana na rast, pubertet i opšti razvoj nisu ispitivani. Takođe, nije ustanovljena ni dugoročna efikasnost antihipertenzivne terapije losartanom u detinjstvu na smanjenje kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta.

Uticaj losartana na proteinuriju je procenjivan u 12-nedeljnoj placebom kontrolisanom i lekom kontrolisanom (amlodipin) kliničkom ispitivanju sprovedenom kod hipertenzivne (N=60) i normotenzivne (N=246) dece sa proteinurijom. Proteinurija je definisana kao odnos proteina u urinu/kreatinin ≥ 0,3. Hipertenzivni pacijenti (uzrasta 6 do 18 godina) su bili randomizovani da dobijaju ili losartan (n=30) ili amlodipin (n=30). Normotenzivni pacijenti (uzrasta od 1 do 18 godina) su bili randomizovani da dobiju ili losartan (n=122) ili placebo (n=124). Losartan je primenjen u dozi od 0,7 mg/kg do 1,4 mg/kg (do maksimalne doze od 100 mg na dan). Amlodipin je primenjen u dozi od 0,05 mg/kg do 0,2 mg/kg (do maksimalne doze od 5 mg na dan).

U celini, posle 12 nedelja terapije, pacijenti koji su dobijali losartan pokazali su statistički značajno smanjenje proteinurije u odnosu na početne vrednosti za 36% odnosno povećanje od 1% u placebo/amlodipin grupi (p ≤ 0,001). Hipertenzivni pacijenti koji su dobijali losartan pokazali su smanjenje

proteinurije u odnosu na početne vrednosti od -41,5% (95% CI -29,9;-51,1) u odnosu na +2,4% (95% CI - 22,2; 14,1) kod grupe koja je primala amlodipin. Sniženje vrednosti i sistolnog i dijastolnog pritiska je bilo veće u grupi koja je primala losartan (-5,5/-3,8 mmHg) u odnosu na grupu koja je primala amlodipin (- 0,1/+0,8 mmHg). Kod normotenzivne dece malo sniženje krvnog pritiska je zabeleženo u grupi koja je primala losartan (-3,7/-3,4 mmHg) u odnosu na grupu koja je primala placebo. Nije zabeležena značajna korelacija između smanjenja proteinurije i vrednosti krvnog pritiska, međutim moguće je da je smanjenje krvnog pritiska delimično odgovorno za smanjenje proteinurije u grupi koja se lečila losartanom.

Dugoročna dejstva losartana kod dece sa proteinurijom ispitivana su u periodu do 3 godine u otvorenoj fazi produžetka iste ove studije u kojoj je ispitivana bezbednost leka, a u koju su pozvani da učestvuju svi pacijenti koji su završili 12 nedelja osnovne studije. Ukupno 268 pacijenata su uključeni u otvorenu produženu fazu pa su ponovo randomizovani na losartan (N=134) ili enalapril (N=134), a 109 pacijenata su imali trajanje studije ≥ 3 godine (prethodno utvrđena tačka prekida od ≥100 pacijenata koji su završili 3 godine perioda praćenja u periodu produžetka). Po proceni istraživača doza losartana je bila od 0,30 do 4,42 mg/kg/dan, a doza enalaprila od 0,02 do 1,13 mg/kg/dan. Maksimalne dnevne doze od 50 mg za pacijente sa telesnom masom < 50 kg, i od 100 mg za pacijente sa telesnom masom > 50 kg, nisu prekoračene kod većine pacijenata tokom faze produžetka ove studije.

U zaključku, rezultati ovog produžetka studije za ispitivanje bezbednosti leka pokazuju da se, tokom tri godine terapije, losartan dobro podnosio i da je doveo do održivog smanjenja proteinurije, bez značajnih promena u brzini glomerularne filtracije. Za normotenzivne pacijente (n=205), u poređenju sa losartanom, enalapril je ispoljio, numerički gledano, veći uticaj na proteinuriju: (-33,0% (95% CI -47,2;-15,0) u odnosu na (-16,6% (95% CI -34,9; 6,8) i na brzinu glomerularne filtracije (9,4 (95% CI 0,4; 18,4) u odnosu na -4,0 (95% CI -13,1; 5,0) mL/min/1,73 m2)). Za hipertenzivne pacijente (n=49), losartan je imao, numerički gledano, veći uticaj na proteinuriju: (-44,5% (95% CI -64,8;-12,4) u odnosu na (-39,5% (95% CI -62,5; -2,2)

i na brzinu glomerularne filtracije (18,9 (95% CI 5,2; 32,5) u odnosu na -13,4 (95% CI -27,3; 0,6) mL/min/1,73 m2)).

Otvoreno kliničko ispitivanje za različite doze je sprovedeno u cilju ispitivanja bezbednosti i efikasosti losartana kod pedijtrijskih pacijenata sa hipertenzijom uzrasta od 6 meseci do 6 godina. Ukupno 101 pacijent je randomizovan u jednu od tri grupe sa različitim početnim dozama losartana u otvorenom ispitivanju: mala doza 0,1 mg/kg/dan (N=33), srednja doza 0,3 mg/kg/dan (N=34) ili velika doza 0,7 mg/kg/dan (N=34). Od ukupnog broja pacijenata, bilo je 27 odojčadi, što je definisano kao uzrast od 6 meseci do 23 meseca. Ispitivani lek je titriran na sledeći dozni nivo u nedeljama 3, 6 i 9 za pacijente kod kojih nisu postignute ciljne vrednosti krvnog pritiska i koji nisu dobijali maksimalnu dozu losartana (1,4 mg/kg/dan, bez prekoračenja doze 100 mg/dan).

Od 99 pacijenata na terapiji ispitivanim lekom, njih 90 (90,9%) je nastavilo studiju praćenja sa posetama lekaru na svaka 3 meseca. Prosečno trajanje terapije je bilo 264 dana.

U zaključku, prosečno sniženje vrednosti krvnog pritiska u odnosu na početne vrednosti je bilo slično u svim terapijskim grupama (promena vrednosti sistolnog pritiska posle 3 nedelje u odnosu na početne vrednosti je bila -7,3; -7,6 i -6,7 mmHg u grupama sa malom, srednjom i velikom dozom, tim redosledom; promena vrednosti dijastolnog krvnog pritiska posle 3 nedelje u odnosu na početne vrednosti je bila -8,2; -5,1 i -6,7 mmHg u grupama sa malom, srednjom i velikom dozom, tim redosledom); međutim, nije bilo statistički značajnog dozno zavisnog terapijskog odgovora u pogledu vrednosti sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska.

Losartan, u velikim dozama kao 1,4 mg/kg se uglavnom dobro podnosi kod dece sa hipertenzijom uzrasta 6 meseci do 6 godina posle 12 nedelja terapije. Ukupan bezbednosni profil leka je bio sličan u svim terapijskim grupama.

Resorpcija

Posle oralne primene, losartan se dobro resorbuje i podleže metabolizmu prvog prolaza, stvarajući aktivni metabolit karboksilne kiseline i druge neaktivne metabolite. Sistemska bioraspoloživost tableta losartana je

približno 33%. Srednje maksimalne koncentracije losartana i njegovog aktivnog metabolita se postižu za 1 sat odnosno 3-4 sata, tim redosledom.

Distribucija

I losartan i njegov aktivni metabolit se u visokom procentu vezuju za proteine plazme (≥ 99%) i to primarno za albumin. Volumen distribucije losartana je 34 litra.

Biotranformacija

Oko 14% intravenski ili oralno primenjene doze losartana se konvertuje u njegov aktivni metabolit. Po oralnoj ili intravenskoj primeni 14C markiranog losartan-kalijuma, cirkulišuća radioaktivnost u plazmi je primarno pripisana losartanu i njegovom aktivnom metabolitu. Minimalna konverzija losartana u njegov aktivni metabolit je zabeležen u oko 1% ispitanika.

Pored aktivnog metabolita, dolazi i do formiranja neaktivnih metabolita.

Eliminacija

Klirens losartana u plazmi i njegovog aktivnog metabolita je oko 600 mL/min odnosno 50 mL/min, tim redosledom. Renalni klirens losartana i njegovog aktivnog metabolita je oko 74 mL/min i 26 mL/min, tim redosledom. Kada se losartan primenjuje oralno, oko 4% unete doze se izlučuje nepromenjeno urinom, a oko 6% kao aktivni metabolit, takođe urinom. Farmakokinetika losartana i njegovog aktivnog metabolita su linearne kada se primenjuju oralne doze losartan-kalijuma do 200 mg.

Praćenjem oralno primenjenog losartana koncentracije losartana i njegovog aktivnog metabolita u plazmi opadaju polieksponencijalno, sa terminalnim poluvremenom eliminacije od oko 2 sata, odnosno 6-9 sati. Tokom primene doze od 100 mg, jednom dnevno, losartan i njegov aktivni metabolit se ne akumuliraju značajno u plazmi.

I bilijarna i urinarna ekskrecija doprinose eliminaciji losartana i njegovih metabolita. Praćenjem oralne/intravenske primene 14C obeleženog losartana kod muškaraca zabeležena je radioaktivnost oko 35%/43% u urinu i 58%/50% u fecesu.

Karakteristike kod pacijenata

Kod starijih pacijenata sa hipertenzijom koncentracije losartana i njegovog aktivnog metabolita se ne razlikuju suštinski od onih zabeleženih kod mladih pacijenata sa hipertenzijom.

Kod žena sa hipertenzijom koncentracije losartana u plazmi su bile i do dva puta veće nego kod muškaraca sa hipertenzijom, dok se koncentracije u plazmi aktivnog metabolita nisu razlikovale između ispitanika muškog i ženskog pola.

Kod pacijenata sa blagom do umerenom, alkoholom izazvanom cirozom jetre, koncentracije u plazmi losartana i njegovog aktivnog metabolita, posle oralne primene bile su 5 i 1,7 puta veći nego kod mladih doborovoljaca muškog pola (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Koncentracije losartana u plazmi nisu bile promenjene kod pacijenata sa klirensom kreatinina iznad 10 mL/min. U odnosu na pacijente sa normalnom bubrežnom funkcijom, vrednost PIK za losartan je oko 2 puta veća kod pacijenata na hemodijalizi.

Koncentracije aktivnog metabolita u plazmi nisu promenjene kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili kod pacijenata na hemodijalizi.

Ni losartan i aktivni metabolit se ne mogu ukloniti hemodijalizom.

Farmakokinetika kod pedijatrijskih pacijenata

Farmakokinetika losartana je ispitivana kod 50 pedijatrijskih pacijenata sa hipertenzijom uzrasta > 1 mesec do < 16 godina posle oralne primene, jednom na dan, doze od približno 0,54 do 0,77 mg/kg losartana (prosečne doze).

Rezultati su pokazali da se aktivni metabolit formira iz losartana u svim starosnim grupama. Rezultati su pokazali približno slične farmakokinetičke parametre losartana posle oralne primene kod odojčadi, male dece, dece predškolskog uzrasta, školskog uzrasta i adolescenata. Farmakokinetički parametri metabolita su se razlikovali u većoj meri između starosnih grupa. Kada se uporede rezultati dece predškolskog uzrasta sa rezultatima adolescenata, ove razlike postaju statistički značajne. Izloženost kod odojčadi/male dece je bila uporedivo visoka.

Pretklinički podaci ne ukazuju na poseban rizik pri primeni leka kod ljudi na osnovu rezultata konvencionalnih ispitivanja opšte farmakologije, genotoksičnosti i karcinogenog potencijala. U ispitivanjima toksičnosti ponovljene doze, primena losartana je dovela do smanjenja parametara vezanih za crvene krvne ćelije (eritrociti, hemoglobin, hematokrit), povećanje koncentracije azota iz uree u serumu i povremena povećanja kreatinina u serumu, smanjenje mase srca (bez histoloških promena) i gastrointestinalnih promena (lezije mukozne membrane, ulceracije, erozije, hemoragije). Kao i druge supstance koje direktno utiču na renin-angiotenzin sistem, i za losartan je pokazano da indukuje neželjene reakcije na kasni fetalni razvoj, dovodeći do fetalne smrti i malformacija.

Jezgro tablete:

Celuloza, mikrokristalna Laktoza, monohidrat Skrob, preželatinizovani

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Magnezijum-stearat

Film (obloga) tablete:

Hipromeloza Makrogol 6000 Talk

Titan-dioksid

Nije primenljivo.

3 godine.

Čuvati van vidokruga i domašaja dece!

Čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju.

Unutrašnje pakovanje je blister Al-PVC/PVDC .

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Avelosartan sadrži aktivnu supstancu losartan-kalijum. Losartan pripada grupi lekova koji se zovu antagonisti receptora angiotenzina II. Angiotenzin II je supstanca koja nastaje u telu i vezuje se za receptore u krvnim sudovima izazivajući njihovo suženje. Ovo ima za posledicu povećanje krvnog pritiska. Losartan sprečava vezivanje angiotenzina II za receptore, izazivajući opuštanje krvnih sudova što dovodi do smanjenja krvnog pritiska. Losartan usporava oštećenje funkcije bubrega kod pacijenata sa visokim krvnim pritiskom i dijabetesom tipa 2.

Lek Avelosartan se koristi:

• za lečenje pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom (hipertenzija), odraslih i dece odnosno adolescenata uzrasta od 6 do 18 godina,
• za lečenje bubrežne bolesti kod pacijenata sa hipertenzijom i dijabetes melitusom tip 2, sa laboratorijskim dokazima o oštećenoj funkciji bubrega i proteinurijom ≥ 0,5 g/dan (stanje u kome mokraća sadrži povećane količine proteina),
• kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom (hronična srčana slabost) kada terapija specifičnim lekovima koji se zovu inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE inhibitori, lekovi koji se koriste za sniženje povišenog krvnog pritiska) prema mišljenju Vašeg lekara ne predstavljaju adekvatnu terapiju. Ako se Vaša srčana insuficijencija stabilizovala ACE inhibitorima, ne treba prelaziti na terapiju losartanom,
• kod pacijenata sa visokim krvnim pritiskom i zadebljanjem leve srčane komore, losartan smanjuje rizik od nastanka moždanog udara (indikacija LIFE studije).

• ako ste alergični (preosetljivi) na losartan ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6),
• ako Vam je funkcija jetre ozbiljno oštećena,
• ako ste trudni duže od 3 meseca (ne preporučuje se primena leka Avelosartan u ranoj trudnoći– videti odeljak „Trudnoća i dojenje“),
• ako imate šećernu bolest ili oštećenu funkciju bubrega i lečite se lekom za sniženje krvnog pritiska koji sadrži aliskiren.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što uzmete lek Avelosartan.

Morate obavestiti Vašeg lekara ukoliko mislite da ste trudni (ili možete da ostanete trudni). Ne preporučuje se primena leka Avelosartan u ranoj trudnoći i ne sme se uzimati ukoliko ste trudni duže od 3 meseca, jer može izazvati ozbiljno oštećenje ploda ukoliko se primenjuje u ovom periodu (videti odeljak „Trudnoća i dojenje“).

Važno je da obavestite Vašeg lekara pre nego što uzmete lek Avelosartan:

• ako ste nekada imali pojavu angioedema (oticanje lica, usana, grla i/ili jezika) (videti odeljak „Moguća neželjena dejstva"),
• ako ste imali obilno povraćanje ili proliv, koji dovode do velikog gubitka tečnosti i/ili soli iz organizma,
• ako ste na terapiji diureticima (lekovi koji povećavaju količinu vode koju gubite preko bubrega) ili ste na dijeti sa smanjenim unosom soli koja dovodi to velikog gubitka tečnosti i soli iz Vašeg organizma (videti odeljak „Doziranju kod posebnih grupa pacijenata“),
• ako imate suženje ili blokadu krvnih sudova koji vode do vaših bubrega ili ako ste nedavno imali transplantaciju bubrega,
• ako imate oštećenu funkciju jetre (videti odeljak „Lek Avelosartan ne smete uzimati“ i odeljak

„Doziranje kod posebnih grupa pacijenata“),

• ako imate srčanu slabost sa ili bez oštećenja funkcije bubrega ili istovremenim teškim srčanim aritmijama koje ugrožavaju život; poseban oprez je neophodan kada ste na istovremenoj terapiji beta- blokatorima,
• ako imate oboljenje srca ili srčanih zalistaka,
• ako bolujete od koronarne bolesti srca (izazvane smanjenim protokom krvi u krvnim sudovima srca) ili od cerebrovaskularne bolesti (izazvane smanjenom cirkulacijom krvi u mozgu),
• ako bolujete od primarnog hiperaldosteronizma (sindrom udružen sa povećanim lučenjem hormona aldosterona iz nadbubrežne žlezde usled oštećenja same žlezde).
• ako uzimate bilo koji od navedenih lekova koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska:
• ACE-inhibitor (npr. enalapril, lizinopril, ramipril), naročito ako imate probleme sa bubrezima koji su povezani sa dijabetesom,
• aliskiren.

Lekar će Vam redovno kontrolisati funkciju bubrega, krvni pritisak i koncentraciju elektrolita (npr. kalijuma) u krvi. Takođe, pogledajte odeljak „Lek Avelosartan ne smete uzimati”.

• ako uzimate druge lekove koji povećavaju koncentraciju kalijuma u serumu (videti odeljak „Drugi lekovi i lek Avelosartan“)

Deca i adolescenti

Losartan je ispitivan u pedijatrijskoj populaciji. Za više informacija, obratite se Vašem lekaru.

Primena losartana se ne preporučuje kod dece koja imaju oboljenje bubrega ili jetre, jer postoje ograničeni podaci za ove grupe pacijenata. Ne preporučuje se primena losartana kod dece uzrasta ispod 6 godina, jer njegovo dejstvo u ovoj starosnoj grupi nije dokazano.

Drugi lekovi i lek Avelosartan

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Recite Vašem lekaru ako uzimate suplemente kalijuma, zamene za so koje sadrže kalijum, lekove koje štede kalijum, kao što su određeni diuretici (amilorid, triamteren, spironolakton) ili druge lekove koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u serumu (npr. heparin, lekovi koji sadrže trimetoprim), jer kombinacija sa lekom Avelosartan nije preporučljiva.

Posebno obratite pažnju ako uzimate sledeće lekove dok ste na terapiji lekom Avelosartan:

• druge lekove koji snižavaju krvni pritisak jer mogu dodatno da smanje krvni pritisak; Vaš krvni pritisak se može takođe sniziti i sledećim lekovima/grupama lekova: triciklični antidepresivi, antipsihotici, baklofen, amifostin,
• nesteroidne antiinflamatorne lekove kao što je indometacin ili COX-2 inhibitori (lekovi koji deluju protiv zapaljenja i/ili ublažavaju bol) jer mogu da dovedu do smanjenja antihipertenzivnog dejstva losartana.

Vaš lekar će možda morati da prilagodi dozu leka i/ili da preduzme druge mere opreza ukoliko uzimate ACE inhibitor ili aliskiren (videti takođe odeljke „Lek Avelosartan ne smete uzimati” i „Upozorenja i mere opreza”).

Ukoliko je Vaša bubrežna funkcija oštećena, istovremena primena ovih lekova može dovesti do pogoršanja funkcije bubrega.

Lekove koji sadrže litijum ne treba uzimati u kombinaciji sa losartanom bez nadzora lekara. Posebne mere predostrožnosti (npr. analize krvi) mogu biti neophodne.

Uzimanje leka Avelosartan sa hranom i pićima

Lek Avelosartan možete uzimati sa hranom ili bez nje.

Sok od grejpfruta treba izbegavati kada se uzima lek Avelosartan.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek .

Trudnoća

Morate reći Vašem lekaru ukoliko mislite da ste trudni (ili možete da ostanete trudni). Vaš lekar će Vas savetovati da prestanete sa uzimanjem leka Avelosartan pre nego što zatrudnite ili čim ostanete u drugom stanju i da započnete sa primenom nekog drugog leka umesto leka Avelosartan. Primena leka Avelosartan se ne preporučuje u ranoj trudnoći, a ne sme se uzimati posle 3. meseca trudnoće, jer može izazvati ozbiljna oštećenja ploda u tom slučaju.

Dojenje

Obavestite Vašeg lekaru ukoliko dojite ili započinjete sa dojenjem. Upotreba leka Avelosartan se ne preporučuje dojiljama. Vaš lekar Vam može propisati drugu terapiju ukoliko želite da nastavite da dojite. Ovo se posebno odnosi kada dojite novorođenče ili prevremeno rođeno dete.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nije ispitivan uticaj losartana na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama.

Lek Avelosartan verovatno neće uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama. Međutim, kao i drugi lekovi koji se koriste u terapiji povišenog krvnog pritiska, losartan može izazvati vrtoglavicu ili pospanost kod nekih osoba. Ukoliko se kod Vas javi vrtoglavica ili pospanost, obratite se lekaru pre nego što započnete ove aktivnosti.

Lek Avelosartan sadrži laktozu, monohidrat

Ukoliko Vam je lekar rekao da imate intoleranciju na neke šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Vaš lekar će odrediti dozu losartana na osnovu Vašeg zdravstvenog stanja i toga da li uzimate druge lekove. Veoma je važno da lek uzimate onoliko dugo koliko Vam je lekar propisao, kako bi se ostvarila adekvatna kontrola Vašeg krvnog pritiska.

Doziranje:

Odrasli pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom

Uobičajena početna doza je 50 mg losartana (jedna tableta leka Avelosartan od 50 mg) jednom dnevno. Maksimalno dejstvo na sniženje krvnog pritiska se postiže za 3 do 6 nedelja od početka terapije. Kod nekih pacijenata doza se može kasnije povećati na 100 mg (dve tablete od 50 mg) jednom dnevno.

Ukoliko imate utisak da lek Avelosartan suviše jako ili suviše slabo deluje na Vas, razgovarajte o tome sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Upotreba kod dece i adolescenata

Deca mlađa od 6 godina

Ne preporučuje se upotreba leka Avelosartan kod dece mlađe od 6 godina, jer njegova efikasnost i bezbednost kod ove starosne grupe nije utvrđena.

Deca uzrasta 6 do 18 godina

Preporučena početna doza kod pacijenata telesne mase između 20 kg i 50 kg je 25 mg losartana, tj. pola tablete leka Avelosartan od 50 mg. Lekar može povećati dozu ukoliko krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan (u posebnim slučajevima doza može biti povećana na maksimalno 50 mg, jednom dnevno).

Kod pacijenata sa telesnom masom većom od 50 kg, uobičajena doza je 50 mg dnevno. Lekar može povećati dozu ukoliko krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan (do najviše 100 mg, jednom dnevno).

Odrasli pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom i dijabetesom tip 2

Terapija uobičajeno počinje sa 50 mg losartana (jedna tableta leka Avelosartan od 50 mg), jednom dnevno. Doza se može kasnije povećati na 100 mg losartana (2 tablete leka Avelosartan od 50 mg ), jednom dnevno, zavisno od vrednosti Vašeg krvnog pritiska.

Tablete losartana se mogu primenjivati sa drugim lekovima za sniženje krvnog pritiska (npr. diuretici, antagonisti kalcijuma, alfa ili beta blokatori i lekovi sa centralnim dejstvom) kao i sa insulinom i drugim lekovima koji se uobičajeno koriste za smanjenje koncentracije šećera (glukoze) u krvi (npr. preparati sulfonilureje, glitazoni i inhibitori glukozidaze).

Odrasli pacijenti sa srčanom insuficijencijom

Terapija uobičajeno počinje dozom od 12,5* mg losartana, jednom dnevno. Generalno, dozu treba povećavati nedeljno i postepeno (npr. 12,5 mg dnevno tokom prve nedelje, 25 mg dnevno tokom druge nedelje, 50 mg dnevno tokom treće nedelje, 100 mg dnevno tokom četvrte nedelje, 150 mg dnevno tokom pete nedelje) do doze održavanja koju će odrediti Vaš lekar. Maksimalna dnevna doza losartana od 150 mg se može primenjivati.

U terapiji srčane insuficijencije, losartan se uobičajeno kombinuje sa diureticima (lekovi koji povećavaju količinu vode koju izbacujete preko bubrega) i/ili digitalisom (lek koji pomaže srcu da radi jače i efikasnije) i/ili beta blokatorom.

Doziranje kod posebnih grupa pacijenata

Lekar može odrediti manju dozu, posebno na početku terapije kod nekih pacijenata kao što su oni koji primaju velike doze diuretika, kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili kod pacijenata starijih od 75 godina. Losartan se ne sme primenjivati kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak

„Lek Avelosartan ne smete uzimati").

Način primene:

Tabletu treba progutati celu, sa dovoljno vode. Lek uzimajte uvek u isto vreme svakog dana. Važno je da lek uzimate redovno, onako kako Vam je lekar propisao. Tableta se može podeliti na jednake doze.

* Napomena: Primena losartana u dozi od 12,5 mg nije moguća sa lekom Avelosartan od 50 mg, jer ne postoji mogućnost deljenja tablete na četiri dela. Koristiti dostupne lekove odgovarajuće jačine.

Ako ste uzeli više leka Avelosartan nego što treba

Ukoliko ste uzeli više tableta od onoga što Vam je lekar propisao (predoziranje) odmah kontaktirajte Vašeg lekara.

Simptomi predoziranja su nizak krvni pritisak i nepravilan (ubrzan ili usporen) rad srca.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Avelosartan

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ukoliko ste propustili da uzmete dozu leka, uzmite je što je pre moguće. Međutim, ukoliko se približilo vreme za uzimanje sledeće doze, nastavite sa uzimanjem leka po preporučenom režimu.

Ukoliko imate nekih pitanja u vezi upotrebe ovog leka obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Avelosartan

Čak i ako se dobro osećate, nemojte naglo prestati da uzimate lek bez konsultacije sa lekarom. Važno je da se pridržavate uputstva koje Vam je dao Vaš lekar.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah prestanite sa uzimanjem leka Avelosartan i idite kod lekara, ukoliko primetite neki od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava – možda Vam je neophodna hitna medicinska pomoć:

• Teška alergijska reakcija (osip, svrab, oticanje lica, usana ili grla koje može da pruzrokuje poteškoće prilikom gutanja ili disanja). Ovo je ozbiljno ali retko neželjeno dejstvo, može da se javi kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek. Možda će vam biti potrebna hitna medicinska pomoć ili hospitalizacija.

Sledeća neželjena dejstva su zabeležena pri primeni losartana:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• vrtoglavica,
• osećaj da se sve vrti oko Vas (vertigo)
• nizak krvni pritisak (naročito nakon izraženog gubitka tečnosti iz organizma, npr. kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom ili kod pacijenata koji su na terapiji velikom dozom diuretika),
• ortostatsko dejstvo vezano za doze kao što je smanjenje krvnog pritiska koje se pojavljuje usled naglog ustajanja iz ležećeg ili sedećeg položaja,
• iscrpljenost,
• zamor,
• smanjenje koncentracije glukoze u krvi,
• povećanje koncentracije kalijuma u krvi,
• oštećenje funkcije bubrega uključujući i bubrežnu insuficijenciju,
• smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) u krvi (anemija),
• povećanje koncentracije uree u krvi, kreatinina i kalijuma u serumu kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• pospanost,
• glavobolja,
• poremećaji spavanja,
• osećaj lupanja srca (palpitacije),
• jak bol u grudima (angina pektoris),
• osećaj nedostatka vazduha (dispneja),
• bol u trbuhu,
• zatvor,
• proliv,
• mučnina,
• povraćanje,
• koprivnjača,
• svrab,
• osip,
• lokalizovani otok,
• kašalj.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• reakcije preosetljivosti,
• alergijska reakcija praćena oticanjem očnih kapaka, usana, jezika, i grla koje uzrokuje teškoće pri disanju i gutanju (angioedem),
• zapaljenje krvnih sudova (vaskulitis, uključujući Henoch-Schönlein purpuru),
• osećaj utrnulosti ili bockanja (parestezije),
• iznenadni i kratkotrajni gubitak svesti,
• brz i nepravilan srčani rad (atrijalna fibrilacija),
• moždani udar,
• zapaljenje jetre (hepatitis),
• povećane vrednosti enzima jetre ALT koje se obično vraćaju na uobičajene vrednosti po prestanku terapije.

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• smanjen broj trombocita (krvne pločice),
• migrena,
• oštećenje funkcije jetre,
• bolovi u mišićima i zglobovima,
• simptomi slični gripu,
• bol u leđima i infekcije urinarnog trakta,
• povećana osetljivost na sunčevu svetlost (fotosenzitivnost),
• neobjašnjiv bol u mišićima praćen pojavom tamne mokraće poput čaja (rabdomioliza),
• seksualna nemoć (impotencija),
• zapaljenje pankreasa (pankreatitis),
• niska koncentracija natrijuma u krvi (hiponatremija),
• depresija,
• opšta slabost,
• zujanje u ušima (tinitus),
• poremećaj čula ukusa (disgueuzija).

Neželjena dejstva koja se javljaju kod dece su slična onima koji se javljaju kod odraslih. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Avelosartan posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon "Važi do". Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je losartan-kalijum. Jedna film tableta sadrži losartan-kalijum 50 mg.

Pomoćne supstance su:

Jezgro tablete: celuloza, mikrokristalna; laktoza, monohidrat; skrob preželatinizovani; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni i magnezijum-stearat.

Film (obloga) tablete: hipromeloza, makrogol 6000, talk i titan-dioksid.

Kako izgleda lek Avelosartan i sadržaj pakovanja

Ujednačene, okrugle, bikonveksne film tablete bele boje, sa podeonom linijom na jednoj strani. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je blister Al-PVC/PVDC.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole: AVE & VETMEDIC DOO BEOGRAD, Petra Lekovića 6, sprat 3, stan 26 Beograd - Čukarica

Proizvođač: AVE&VETMEDIC DOO BEOGRAD, Petra Lekovića 6, sprat 3, stan 26, Beograd – Čukarica, Republika Srbija; mesto proizvodnje AVE&VETMEDIC D.O.O. – OGRANAK 2, Tehnološki park, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Februar, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

000457227 2023 59010 007 000 515 021 04 001 od 06.02.2024.