Doziranje
Hipertenzija
Uobičajena početna doza i doza održavanja kod većine pacijenata je 50 mg jednom dnevno. Maksimalni antihipertenzivni efekat se postiže posle 3-6 nedelja od početka terapije. Neki pacijenti mogu imati dodatnu korist povećanjem doze na 100 mg, jednom dnevno (ujutru).
Losartan se može primenjivati sa drugim antihipertenzivnim lekovima, posebno sa diureticima (npr. hidrohlortiazidom) (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1).
Pacijenti sa hipertenzijom i dijabetesom tip 2 i proteinurijom ≥ 0,5 g/dan
Uobičajena početna doza je 50 mg dnevno. Doza se može povećati na 100 mg jednom dnevno u zavisnosti od vrednosti krvnog pritiska posle mesec dana od početka terapije. Lek LOTAR se može primeniti sa drugim antihipertenzivnim lekovima (npr. diuretici, blokatori kalcijumskih kanala, alfa ili beta blokatori i antihipertenzivi sa centralnim dejstvom) (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1) kao i sa insulinom i drugim često primenjivanim hipoglikemijskim lekovima (npr. derivati sulfonilureje, glitazoni i inhibitori glikozidaze).
Srčana insuficijencija
Uobičajena početna doza losartana kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom je 12,5 mg jednom dnevno.* Doza treba da se titrira u intervalima od nedelju dana (12,5 mg dnevno, 25 mg dnevno, 50 mg dnevno, 100 mg dnevno, do maksimalne doze 150 mg jednom dnevno) u zavisnosti od toga kako pacijent podnosi terapiju.
*Primenom leka LOTAR nije moguće postići dozu od 12,5 mg. Potrebno je koristiti dostupne lekove odgovarajuće jačine.
Smanjenje rizika od moždanog udara kod hipertenzivnih pacijenata sa hipertrofijom leve komore potvrđene na EKG-u
Uobičajena početna doza je 50 mg losartana jednom dnevno. U zavisnosti od vrednosti krvnog pritiska, može se dodati mala doza hidrohlortiazida i/ili se može povećati doza leka LOTAR na 100 mg jednom dnevno.
Posebne populacije
Pacijenti sa smanjenim intravaskularnim volumenom
Kod pacijenata sa smanjenim intravaskularnim volumenom (npr. kod onih na terapiji visokim dozama diuretika), treba razmotriti početnu dozu od 25 mg jednom dnevno (videti odeljak 4.4).
Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega i pacijenata na hemodijalizi
Nije potrebno prilagođavanje početne doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega i pacijenata na hemodijalizi.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre
Treba razmotriti primenu manje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre u anamnezi.
Ne postoje klinička iskustva kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Zbog toga je losartan kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.3 i 4.4).
Pedijatrijska populacija
Deca uzrasta od 6 meseci - mlađa od 6 godina
Bezbednost i efikasnost leka kod dece uzrasta od 6 meseci do mlađe od 6 godina nisu ustanovljene. Trenutno raspoloživi podaci su opisani u odeljcima 5.1 i 5.2, ali se ne mogu dati preporuke za doziranje.
Deca od 6 do 18 godina
Preporučena doza za pacijente telesne mase veće od 20 kg, a manje od 50 kg, koji mogu da progutaju tabletu je 25 mg jednom dnevno (u posebnim slučajevima doza se može povećati na maksimalno 50 mg jednom dnevno). Dozu je potrebno prilagoditi u zavisnosti od terapijskog odgovora.
Kod pacijenata sa telesnom masom većom od 50 kg, uobičajena doza je 50 mg jednom dnevno. U posebnim slučajevima doza se može povećati do najviše 100 mg jednom dnevno. Doze veće od 1,4 mg/kg (ili veće od 100 mg ) dnevno nisu ispitivane u pedijatrijskoj populaciji.
Losartan se ne preporučuje kod dece mlađe od 6 godina, jer postoje samo ograničeni podaci o primeni u ovoj populaciji.
Ne preporučuje se primena losartana kod dece sa vrednostima glomerularne filtracije < 30 mL/ min /1,73m2, jer ne postoje dostupni podaci o primeni u ovoj populaciji pacijenata (videti takođe odeljak 4.4).
Takođe, ne preporučuje se primena losartana kod dece sa oštećenom funkcijom jetre (videti takođe odeljak 4.4).
Stariji pacijenti
Iako je potrebno razmotriti početnu dozu od 25 mg kod pacijenata starijih od 75 godina, prilagođavanje doze obično nije neophodno kod starijih pacijenata.
Način primene
Oralna upotreba
Tabletu treba progutati sa dovoljnom količinom vode. Lek LOTAR se može uzimati sa ili bez hrane.
Preosetljivost
Angioedem. Pacijenti koji su imali angioedem u istoriji bolesti (otok lica, usana, ždrela i/ili jezika) treba pažljivije da se posmatraju (videti odeljak 4.8).
Hipotenzija i disbalans elektrolita/tečnosti
Simptomatska hipotenzija, posebno posle prve doze i posle povećanja doze, može da se javi kod pacijenata kod kojih je smanjen volumen tečnosti i/ili natrijuma usled intenzivne diuretske terapije, smanjenog unosa soli putem hrane, dijareje ili povraćanja. Ova stanja treba da se koriguju pre primene losartana, ili treba primeniti manju početnu dozu (videti odeljak 4.2). Ovo se takođe odnosi i na decu uzrasta od 6 do 18 godina.
Disbalans elektrolita
Treba naglasiti da je disbalans elektrolita čest kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, udruženom ili ne sa dijabetesom. U kliničkoj studiji sprovedenoj na pacijentima sa dijabetesom tip 2 i nefropatijom, incidenca hiperkalemije je bila veća u grupi koja je uzimala losartan u odnosu na placebo grupu (videti odeljak 4.8). Zbog toga je potrebno pažljivo pratiti koncentraciju kalijuma u plazmi kao i klirens kreatinina, posebno kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom i klirensom kreatinina koji je između 30-50 mL/min. Istovremena primena losartana sa diureticima koji štede kalijum, suplementima kalijuma, zamenama za soli sa kalijumom ili drugim lekovima koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u serumu (npr. lekovi koji sadrže trimetoprim) nije preporučljiva (videti odeljak 4.5).
Oštećenje funkcije jetre
Na osnovu farmakokinetičkih podataka koji pokazuju značajno povećanje koncentracije losartana u plazmi kod pacijenata sa cirozom jetre, manje doze leka treba razmotriti kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre u anamnezi. Ne postoje terapijska iskustva sa primenom losartana kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Zbog toga se losartan ne sme primenjivati kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.2, 4.3 i 5.2).
Losartan se ne preporučuje kod dece sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.2).
Oštećenje funkcije bubrega
Kao posledica inhibicije renin-angiotenzin sistema, prijavljene su promene bubrežne funkcije uključujući bubrežnu insuficijenciju (posebno kod pacijenata čija renalna funkcija zavisi od sistema renin-angiotenzin-aldosteron kao što su oni sa teškom srčanom insuficijencijom ili postojećom renalnom disfunkcijom). Kao i kod drugih lekova koji utiču na renin-angiotenzin-aldosteron sistem, povećanje uree u krvi i kreatinina u serumu je prijavljeno i kod pacijenata sa bilateralnom stenozom renalne arterije ili stenozom arterije u jedinom bubregu; ove promene u bubrežnoj funkciji mogu biti reverzibilne po prekidu terapije. Losartan treba primenjivati obazrivo kod pacijenata sa bilateralnom stenozom renalne arterije ili stenozom arterije jedinog bubrega.
Primena kod pedijatriskih pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega
Losartan se ne preporučuje kod dece sa glomerularnom filtracijom < 30mL/min/1,73 m2, jer ne postoje dostupni podaci (videti odeljak 4.2).
Renalna funkcija treba redovno da se prati u toku lečenja losartanom jer može doći do pogoršanja. To se posebno odnosi na to kada se losartan daje u stanjima koja mogu da dovedu do pogoršanja bubrežne funkcije (povišena telesna temperatura, dehidratacija).
Istovremena primena losartana i ASE inhibitora može oslabiti bubrežnu funkciju. Zbog toga se istovremana primena ne preporučuje (videti odeljak 4.5).
Transplantacija bubrega
Ne postoje iskustva kod pacijenata sa nedavnom transplantacijom bubrega.
Primarni hiperaldosteronizam
Pacijenti sa primarnim aldosteronizmom generalno ne reaguju na antihipertenzivne lekove koji deluju preko inhibicije sistema renin-angiotenzin. Zbog toga se ne preporučuje upotreba losartana.
Koronarna bolest srca i cerebrovaskularna bolest
Kao i kod svih antihipertenziva, preveliko smanjenje krvnog pritiska kod pacijenata sa ishemijskim kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim bolestima može da dovede do infarkta miokarda ili moždanog udara.
Srčana insuficijencija
Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, sa ili bez oštećenja funkcije bubrega, kao i kod drugih lekova koji deluju na renin-angiotenzin sistem, postoji rizik od teške arterijske hipotenzije, i (često akutnog) oštećenja funkcije bubrega.
Nema dovoljno terapijskog iskustva sa primenom losartana kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom i istovremenim teškim oštećenjem funkcije bubrega, kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom (NYHA klasa IV) kao i kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom i simptomatskim srčanim aritmijama koje ugrožavaju život. Zbog toga losartan treba da se primenjuje sa oprezom kod ovih grupa pacijenata. Kombinacija losartana sa beta-blokatorom treba da se koristi sa oprezom (videti odeljak 5.1).
Stenoza aortne i mitralne valvule, opstruktivna hipertrofična kardiomiopatija
Kao i kod drugih vazodilatatora, potreban je poseban oprez kod pacijenata sa aortnom i mitralnom stenozom ili opstruktivnom hipertrofičnom kardiomiopatijom.
Trudnoća
U toku trudnoće ne treba započinjati terapiju losartanom. Ukoliko se produženje terapije ne smatra neophodnim, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba da se prebace na alternativnu antihipertenzivnu terapiju koja ima dobro utvrđen bezbednosni profil tokom primene u trudnoći. Kada se utvrdi trudnoća, terapija losartanom treba odmah da se prekine i ako je neophodno započne sa alternativnom terapijom (videti odeljke 4.3. i 4.6.).
Ostala upozorenja i mere opreza
Kao što je zapaženo i u slučaju ASE inhibitora, losartan i drugi angiotenzin antagonisti su manje efikasni u smanjenju krvnog pritiska kod populacije crne rase u odnosu na druge populacije, verovatno zbog veće prevalence pacijenata sa niskim vrednostima renina u ovoj grupi hipertoničara.
Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)
Postoje dokazi da istovremena primena ASE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i smanjene bubrežne funkcije (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega). Dvostruka blokada RAAS-a kombinovanom primenom ASE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena se stoga ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1).
Ako se terapija dvostrukom blokadom smatra apsolutno nužnom, sme se samo sprovoditi pod nadzorom specijaliste i uz pažljivo praćenje bubrežne funkcije, elektrolita i krvnog pritiska.
ASE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.
Pomoćne supstance
Lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po jednoj film tableti, tj. ‘suštinski je bez natrijuma’.
Drugi antihipertenzivi mogu da pojačaju hipotenzivno dejstvo losartana. Istovremena primena sa drugim lekovima koji mogu da dovedu do hipotenzije kao neželjene reakcije (kao što su triciklični antidepresivi, antipsihotici, baklofen i amifostin) može da poveća rizik od hipotenzije.
Losartan se uglavnom metaboliše preko citohrom P450 (CYP) 2C9 do aktivnog karboksi- kiselog metabolita. U kliničkoj studiji je pokazano da flukonazol (inhibitor CYP2C9) smanjuje pojavu aktivnog metabolita za skoro 50%. Utvrđeno je da je istovremena primena losartana i rifampicina (induktor metaboličkih enzima) dovela do smanjenja koncentracije
aktivnog metabolita u plazmi za 40%. Klinički značaj ove pojave je nepoznat. Nije primećena razlika u raspoloživosti prilikom istovremene primene sa fluvastatinom (slab inhibitor CYP2C9).
Kao i sa drugim lekovima koji blokiraju angiotenzin II ili njegovo dejstvo, istovremena primena sa drugim lekovima koji štede kalijum (npr. diuretici koji štede kalijum: amilorid, triamteren, spironolakton) ili mogu da povećaju koncentraciju kalijuma (npr. heparin, lekovi koji sadrže trimetoprim), suplementi kalijuma ili zamena za so koja sadrži kalijum može dovesti do povećanja koncentracije kalijuma u serumu. Ne preporučuje se istovremena primena.
Prijavljeno je reverzibilno povećanje koncentracija litijuma u serumu i toksičnost kod istovremene primene litijuma i ASE inhibitora. U veoma retkim slučajevima je isto bilo prijavljeno i sa antagonistima angiotenzin II receptora. Istovremena primena litijuma i losartana zahteva oprez. Ako je ova kombinacija ipak neophodna, potrebno je pratiti koncentraciju litijuma u serumu tokom istovremene primene.
Istovremena primena angiotenzin II antagonista sa NSAIL (npr. selektivni COX-2 inhibitori, acetilsalicilna kiselina u antiinflamatornim dozama i neselektivni NSAIL), može da dovede do slabijeg antihipertenzivnog dejstva. Istovremena primena angiotenzin II antagonista ili diuretika i NSAIL može dovesti do povećanja rizika od pogoršanja bubrežne funkcije, uz razvoj akutne bubrežne insuficijencije, povećanja koncentracije kalijuma u serumu, posebno kod pacijenata sa prethodno oslabljenom bubrežnom funkcijom. Kombinacija treba da se primenjuje pažljivo, posebno kod starijih pacijenata. Pacijente treba adekvatno hidrirati i treba pažljivo pratiti bubrežnu funkciju na početku istovremene primene, kao i periodično nakon toga.
Podaci iz kliničkih studija su pokazali da je dvostruka blokada renin-angiotenzin- aldosteron sistema (RAAS) kombinovanom primenom ASE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povezana sa većom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i oštećenje funkcije bubrega (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega) u poređenju sa primenom samo jednog leka koji deluje na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).
Sok od grejpfruta sadrži komponente koje inhibiraju enzime CYP450 i mogu smanjiti koncentraciju aktivnog metabolita losartana što može smanjiti terapijski efekat.
Potrebno je izbegavati konzumaciju soka od grejpfruta prilikom uzimanja losartan tableta.
Trudnoća
Primena losartana se ne preporučuje u toku prvog trimestra trudnoće (videti odeljak 4.4). Primena losartana je kontraindikovana u toku drugog i trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke 4.3 i 4.4).
Epidemiološki podaci koji se odnose na teratogenost posle primene ASE inhibitora u toku prvog trimestra trudnoće nisu bili ubedljivi; međutim, povećanje rizika se ne može isključiti. Iako ne postoje kontrolisani epidemiološki podaci o riziku kod primene inhibitora angiotenzin II receptora, sličan rizik može da postoji i kod ove grupe lekova. Ukoliko terapija inhibitorima angiotenzin II receptora nije neophodna, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba da se prebace na alternativnu antihipertenzivnu terapiju koja ima dobro utvrđen bezbednosni profil tokom primene u trudnoći. Kada se utvrdi trudnoća, terapiju losartanom treba odmah obustaviti i ako je potrebno, započeti alternativnu terapiju.
Poznato je da izlaganje inhibitorima angiotenzin II receptora u toku drugog i trećeg trimestra indukuje fetotoksičnost (smanjena bubrežna funkcija, oligohidroamnion,
retardacija osifikacije lobanje) i neonatalna toksičnost (bubrežna insuficijencija, hipotenzija, hiperkalemija) (videti takođe odeljak 5.3).
Ako se losartan primenjuje u drugom trimestru trudnoće, preporučuje se ultrazvučni pregled bubrežne funkcije i lobanje.
Novorođenčad čije majke su uzimale losartan treba da se intenzivno prate zbog hipotenzije (videti takođe odeljke 4.3 i 4.4).
Dojenje
Zbog toga što nema podataka u vezi primene losartana tokom dojenja, ne preporučuje se njegova primena, već primena alternativnih lekova, sa bolje utvrđenim bezbednosnim profilom tokom dojenja, posebno kod novorođenčeta i prevremneno rođenog deteta.
Studije o uticaju losartana na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama nisu sprovedene. Međutim, prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama treba imati na umu da se vrtoglavica ili pospanost mogu povremeno javiti tokom primene antihipertenzivne terapije, naročito u početku terapije ili posle povećanja doze.
Losartan je procenjivan u kliničkim studijama na sledeći način:
U ovim kliničkim studijama, najčešća neželjena reakcija je bila vrtoglavica. Neželjene reakcije su navedene prema sledećim kategorijama učestalosti:
Veoma često (≥ 1/10); često (≥1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000
do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Tabela 1. Učestalost neželjenih reakcija u placebo-kontrolisanim kliničkim i postmarketinškim ispitivanjima
Neželjena reakcija | Učestalost neželjenih reakcija prema indikaciji | Ostalo | |||
Hipertenzija | Hipertenzi- | Hronična | Hipertenzija | Postmarke- | |
vni | srčana | i dijabetes | tinško | ||
pacijenti sa | insuficije- | tip 2 sa | iskustvo | ||
hipertrofi- | ncija | bubrežnom | |||
jom leve | bolešću | ||||
komore | |||||
Poremećaji krvi i limfnog sistema | |||||
anemija | Često | Nepoznata | |||
trombocitopenija | Nepoznata | ||||
Poremećaji imunskog sistema |
reakcije preosetljivosti, anafilaktička reakcija, angioedem*, i | Retko | ||||
Psihijatrijski poremećaji | |||||
depresija | Nepoznata | ||||
Poremećaji nervnog sistema | |||||
vrtoglavica | Često | Često | Često | Često | |
somnolencija | Povremeno | ||||
glavobolja | Povremeno | Povremeno | |||
poremećaji sna | Povremeno | ||||
parestezija | Retko | ||||
migrena | Nepoznata | ||||
disgeuzija | Nepoznata | ||||
Poremećaji uha i labirinta | |||||
vertigo | Često | Često | |||
tinitus | Nepoznata | ||||
Kardiološki poremećaji | |||||
palpitacije | Povremeno | ||||
angina pektoris | Povremeno | ||||
sinkopa | Retko | ||||
atrijalna fibrilacija | Retko | ||||
cerebrovaskularni | Retko | ||||
Vaskularni poremećaji | |||||
(ortostatska) hipotenzija (uključujući dozno zavisne ortostatske | Povremeno | Često | Često | ||
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | |||||
dispnea | Povremeno | ||||
kašalj | Povremeno | Nepoznata | |||
Gastrointestinalni poremećaji | |||||
abdominalni bol | Povremeno | ||||
opstipacija | Povremeno | ||||
dijareja | Povremeno | Nepoznata | |||
mučnina | Povremeno | ||||
povraćanje | Povremeno | ||||
Hepatobilijarni poremećaji | |||||
pankreatitis | Nepoznata | ||||
hepatitis | Retko | ||||
poremećaji funkcije | Nepoznata | ||||
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | |||||
urtikarija | Povremeno | Nepoznata |
pruritus | Povremeno | Nepoznata | |||
osip | Povremeno | Povremeno | Nepoznata | ||
fotosenzitivnost | Nepoznata | ||||
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva | |||||
mijalgija | Nepoznata | ||||
artralgija | Nepoznata | ||||
rabdomioliza | Nepoznata | ||||
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | |||||
oštećenje funkcije | Često | ||||
renalna | Često | ||||
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | |||||
erektilna disfunkcija/impotenci | Nepoznata učestalost | ||||
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | |||||
astenija | Povremeno | Često | Povremeno | Često | |
umor | Povremeno | Često | Povremeno | Često | |
edem | Povremeno | ||||
slabost | Nepoznata | ||||
Ispitivanja | |||||
hiperkalemija | Često | Povremeno† | Često‡ | ||
povećana vrednost alanin | Retko | ||||
povećanje | Često | ||||
hiponatremija | Nepoznata | ||||
hipoglikemija | Često |
*uključujući otok larinksa, glotisa, lica, usana, ždrela i/ili jezika (koji izaziva opstrukciju disajnih puteva); kod nekih od ovih pacijenata angioedem je prijavljen u prošlosti u vezi primene drugih lekova, uključujući ASE inhibitore
**uključujući Henoch-Schönlein purpuru
║posebno kod pacijenata sa intravaskularnom deplecijom, npr. pacijenti sa teškom srčanom insuficijencijom ili na terapiji velikim dozama diuretika
†često kod pacijenata koji su dobili dozu od 150 mg umesto od 50 mg
‡U kliničkoj studiji sprovedenoj kod pacijenata sa dijabetesom tip 2 i nefropatijom, kod 9,9% pacijenata lečenih losartanom je došlo do razvoja hiperkalemije >5,5 mmol/L i kod 3,4% pacijenata na placebu
§obično se rešava prestankom terapije
Sledeće dodatne neželjene reakcije su se javljale češće kod pacijenata koji su dobijali losartan u odnosu na one koji su dobijali placebo (nepoznata učestalost): bol u leđima, infekcije urinarnog trakta i simptomi slični gripu.
Poremećaji bubrega i urinarnog sisitema:
Kao posledica inhibicije renin-agiotenzin-aldosteron sistema mogu da se jave promene u bubrežnoj funkciji, uključujući bubrežnu insuficijenciju kod pacijenata sa rizikom; ove promene su reverzibilne, jer se povlače po ukidanju terapije (videti odeljak 4.4).
Pedijatrijska populacija
Profil neželjenih reakcija kod pedijatrijskih pacijenata je sličan onome kod odraslih pacijenata. Podaci u pedijatrijskoj populaciji su ograničeni.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
faks: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi
Dostupni su ograničeni podaci vezani za predoziranje kod ljudi. Najverovatnije manifestacije predoziranja su hipotenzija i tahikardija. Bradikardija se može javiti kao posledica stimulacije parasimpatikusa (vagusa).
Terapija
Ukoliko se javi simptomatska hipotenzija, potrebno je primeniti suportivnu terapiju.
Mere zavise od vremena kada je lek uzet kao i od vrste i težine simptoma. Prvo treba stabilizovati kardiovaskularni sistem. Posle oralne primene, indikovana je primena dovoljne doze aktivnog uglja. Zatim je potrebno pažljivo praćenje vitalnih parametra, koji treba da se koriguju prema potrebi.
Ni losartan ni njegov aktivni metabolit ne mogu da se uklone hemodijalizom.
Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji deluju na renin-angiotenzin sistem; antagonisti receptora angiotenzina II, monokomponentni
ATC šifra: C09CA01
Mehanizam dejstva
Losartan je sintetski oralni antagonist angiotenzin II (AT1 tip) receptora. Angiotenzin II, kao potentni vazokonstriktor, je primarno aktivni hormon renin-angiotenzin sistema i
bitna odrednica patofiziologije hipertenzije. Angiotenzin II se vezuje za AT1 receptor koji je prisutan u mnogim tkivima (npr. glatki mišići krvnih sudova, nadbubrežna žlezda, bubrezi i srce) i podstiče nekoliko važnih bioloških dejstava, uključujući vazokonstrikciju i oslobađanje aldosterona. Angiotenzin II takođe stimuliše proliferaciju glatkih mišićnih ćelija.
Losartan selektivno blokira AT1 receptor. In vitro i in vivo losartan i njegov farmakološki aktivan karboksilni metabolit E-3174 blokiraju sva fiziološka dejstva angiotenzina II, nezavisno od porekla ili puta njegove sinteze.
Losartan ne ispoljava agonističko dejstvo i ne blokira druge hormonske receptore ili jonske kanale važne u regulaciji kardiovaskularne funkcije. Losartan ne inhibira ASE (kininaza II), enzim koji razgrađuje bradikinin. Posledično, ne potenciraju se neželjena dejstva izazvana bradikininom.
Tokom primene losartana, otklanjanje mehanizma negativne povratne sprege angiotenzin II na sekreciju renina dovodi do povećane aktivnosti renina u plazmi (PRA). Povećanje PRA dovodi do povećanja angiotenzina II u plazmi. Uprkos ovim povećanjima, antihipertenzivna aktivnost i smanjenje koncentracije aldosterona u plazmi se održava, što ukazuje na efikasnu blokadu receptora za angiotenzin II. Po prekidu terapije losartanom, PRA i vrednosti angiotenzina II se u roku od tri dana vraćaju na početne vrednosti.
Losartan i njegov aktivni metabolit imaju veći afinitet za AT1-receptor nego za AT2- receptor. Aktivni metabolit je 10-40 puta aktivniji od losartana u istim količinama.
Klinička efikasnost i bezbednost
Studije kod pacijenata sa hipertenzijom
U kontrolisanim kliničkim studijama, primena losartana jednom dnevno kod pacijenata sa blagom do umerenom esencijalnom hipertenzijom je dovela do statistički značajnog smanjenja sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska. Merenje krvnog pritiska 24-sata posle uzimanja leka upoređeno sa krvnim pritiskom nakon 5-6 sati posle uzimanja, pokazalo je smanjenje krvnog pritiska tokom 24 sata; prirodni dnevni ritam ostaje očuvan. Smanjenje krvnog pritiska na kraju doznog intervala je iznosilo 70-80% efekta koji se vidi 5-6 sati posle uzimanja doze.
Prekid terapije losartanom kod hipertenzivnih pacijenata nije dovodio do naglog skoka krvnog pritiska (rebound fenomen). Uprkos značajnom smanjenju krvnog pritiska, losartan nije imao klinički značajano dejstvo na srčanu frekvenciju.
Losartan je podjednako efikasan kod muškaraca i žena, kao i kod mlađih (mlađih od 65 godina) i starijih hipertenzivnih pacijenata.
LIFE-studija
LIFE studija (engl. Losartan Intervention For Endpoint Reduction in Hypertension, LIFE) je bila randomizovana, trostruko slepa, aktivno kontrolisana studija na 9193 hipertenzivnih pacijenata starosti od 55 do 80 godina sa hipertrofijom leve komore dokumentovanom na EKG-u. Pacijenti su bili randomizovani na grupu koja je dobijala losartan 50 mg jednom dnevno ili atenolol 50 mg jednom dnevno. Ukoliko nije postignuta ciljna vrednost krvnog pritiska (< 140/90 mmHg), prvo je dodavan hidrohlorotiazid (12,5 mg), a po potrebi je doza losartana i atenolola povećavana do 100 mg jednom dnevno. Ostali antihipertenzivi, sa izuzetkom ASE inhibitora, angiotenzin II antagonista ili beta blokatora su dodavani po potrebi da bi se postigle ciljne vrednosti krvnog pritiska.
Studija je trajala 4,8 godina.
Primarni parametar praćenja (engl. primary endpoint) je bio određivanje kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta mereno kroz smanjenje kombinovane incidence kardiovaskularne
smrti, moždanog udara i infarkta miokarda. Krvni pritisak je bio značajno smanjen do sličnih vrednosti u obe grupe. Terapija losartanom je imala kao rezultat smanjenje rizika od 13% (p=0,021, 95% interval pouzdanosti 0,77-0,98) u poređenju sa terapijom atenololom kod pacijenata koji su dostigli primarni parametar praćenja. To je postignuto uglavnom zahvaljujući redukciji incidence moždanog udara. Terapija losartanom je smanjila rizik od moždanog udara za 25% u odnosu na atenolol (p=0,001 95% interval pouzdanosti 0,63-0,89). Stope kardiovaskularne smrtnosti i infarkta miokarda se nisu značajno razlikovale između terapijskih grupa.
Rasa
U LIFE studiji pacijenti crne rase lečeni losartanom su imali veći rizik od primarnog kombinovanog parametra praćenja, tj. kardiovaskularnog događaja (npr. infarkt miokarda, kardiovaskularna smrt) i posebno od moždanog udara u odnosu na pacijente crne rase lečene atenololom. Zbog toga se rezultati dobijeni upoređivanjem losartana i atenolola u LIFE studiji vezani za kardiovaskularni morbiditet/mortalitet ne odnose na pacijente crne rase sa hipertenzijom i hipertrofijom leve komore.
RENAAL studija
Smanjenje primarnih parametara praćenja kod insulin nezavisnog dijabetes melitusa (NIDDM) sa antagonistom receptora angiotenzina II losartanom RENAAL studija (engl.The Reduction of Endpoints in NIDDM with the Angiotensin II Receptor Antagonist Losartan, RENAAL) je bila kontrolisana klinička studija sprovedena u više zemalja sveta kod 1513 pacijenata sa dijabetesom tip 2 i proteinurijom, sa ili bez hipertenzije. Losartan je davan 751 pacijentu.
Cilj studije je bio da se pored koristi od smanjenja krvnog pritiska, pokaže nefroprotektivno dejstvo losartan-kalijuma.
Pacijenti sa proteinurijom i vrednostima kreatinina u serumu 1,3 – 3,0 mg/dL su bili randomizovani da dobijaju dozu od 50 mg losartana jednom dnevno, po potrebi sa titriranjem doze kako bi se postigao adekvatan odgovor krvnog pritiska, ili placebo, pored konvencionalne antihipertenzivne terapije koja je isključivala ACE inhibitore i angiotenzin II antagoniste.
Istraživači su dobili instrukcije da titriraju ispitivani lek do 100 mg dnevno po potrebi; 72% pacijenata je uzimalo 100 mg dnevno tokom većeg dela vremena. Drugi antihipertenzivi (diuretici, antagonisti kalcijuma, alfa i beta blokatori i antihipertezivi sa centralnim dejstvom) bili su dozvoljeni kao dodatna terapija u zavisnosti od potrebe u obe grupe. Pacijenti su praćeni i do 4,6 godina (3,4 godina u proseku).
Primarni parametar praćenja u studiji je bio kombinovan i sastojao se od dvostrukog povećanja kreatinina u serumu, terminalne faze bubrežne insuficijencije (potreba za dijalizom ili transplantacijom) ili smrti.
Rezultati su pokazali da je terapija losartanom (327 događaja) u poređenju sa placebom (359 događaja), dovela do smanjenja rizika za 16,1% (r = 0,022) kod određenog broja pacijenata koji dostižu primarni kombinovani parametar praćenja. Za sledeće individualne i kombinovane komponente primarnog parametra praćenja, rezultati su pokazali značajno smanjenje rizika u grupi pacijenata koja je primala losartan: 25,3% smanjenje rizika od dvostrukog povećanja kreatinina u serumu (r = 0,006), 28,6% smanjenje rizika od terminalne faze bubrežne insuficijencije (r = 0,002), 19,9% smanjenje rizika od terminalne faze bubrežne insuficijencije ili smrti (r = 0,009), 21,0% smanjenje rizika za dvostruko povećanje kreatinina u serumu ili terminalne faze bubrežne insuficijencije (r = 0,01).
Ukupan mortalitet od svih uzroka se nije značajno razlikovao među ispitivanim terapijskim grupama. U ovoj studiji losartan se uglavnom dobro podnosio, kao što je pokazano stopom prekida terapije zbog neželjenih reakcija u odnosu na placebo grupu.
HEAAL studija
HEAAL studija (engl. The Heart Failure Endpoint Evaluation of Angiotensin II Antagonist Losartan, HEAAL) je bila kontrolisana klinička studija, sprovedena širom sveta kod 3834 pacijenta uzrasta od 18 do 98 godina, sa srčanom insuficijencijom (NYHA klasa II-IV) koji su bili intolerantni na primenu ACE inhibitora. Pacijenti su bili randomizovani da primaju ili 50 mg losartana jednom dnevno ili 150 mg losartana, na osnovu istorije o upotrebi konvencionalne terapije bez ACE inhibitora.
Pacijenti su praćeni duže od 4 godine (medijana 4,7 godina). Primarni parametar praćenja u studiji je bio kombinovani parametar praćenja od svih uzroka smrti ili hospitalizacije zbog srčane insuficijencije.
Rezultati su pokazali da je lečenje sa 150 mg losartana (828 događaja) u poređenju sa 50 mg losartana (889 događaja) dovelo do smanjenja rizika od 10,1% (p=0,027 95% CI 0,82-0,99) u broju pacijenata koji su dostigli kombinovani primarni parametar praćenja. Ovo se uglavnom odnosilo na smanjenje incidence hospitalizacije zbog srčane insuficijencije. Terapija sa
150 mg losartana je dovela do smanjenja rizika od hospitalizacije zbog srčane insuficijencije za 13,5% u odnosu na terapiju sa 50 mg losartana (p=0,025 95% CI 0,76-0,98). Stopa smrtnosti od bilo kog uzroka nije bila značajno različita između dve terapijske grupe. Oštećenje bubrežne funkcije, hipotenzija, i hiperkalemija su bili češći u grupi koja je uzimala 150 mg losartana u odnosu na grupu koja je uzimala 50 mg, ali ovi neželjeni događaji nisu doveli do značajno većeg broja prekida terapije u grupi pacijenata koji su uzimali 150 mg losartana.
ELITE I i ELITE II studije
U ELITE studiji koja je sprovedena tokom više od 48 nedelja kod 722 pacijenta sa srčanom insuficijencijom (NYHA klasa II-IV), nije zabeležena razlika između pacijenata tretiranih losartanom i onih tretiranih kaptoprilom u odnosu na primarni parametar praćenja - hronična promena bubrežne funkcije. Zapažanje iz ELITE I studije, gde je, u poređenju sa kaptoprilom, losartan pokazao smanjen rizik od mortaliteta, nije potvrđeno u narednoj ELITE II studiji.
U ELITE II studiji losartan u dozi od 50 mg jednom dnevno (početna doza od 12,5 mg, povećana do 25 mg, zatim do 50 mg jednom dnevno) je upoređivan sa kaptoprilom od 50 mg tri puta dnevno (početna doza 12,5 mg, povećana do 25 mg i onda do 50 mg tri puta dnevno). Primarni parametar praćenja ove prospektivne studije je bio mortalitet od svih uzroka.
U ovoj studiji, 3152 pacijenta sa srčanom insuficijencijom (NYHA klasa II-IV) su praćeni skoro dve godine (medijana: 1,5 godina), kako bi se utvrdilo da li je losartan efikasniji od kaptoprila u smanjenju ukupnog mortaliteta od svih uzroka. Primarni parametar praćenja nije pokazao bilo kakvu statistički značajnu razliku između losartana i kaptoprila u smanjenju ukupnog mortaliteta od svih uzroka.
U obe komparativne (ne placebo kontrolisane) kliničke studije kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, podnošljivost losartana je bila bolja u odnosu na kaptopril, procenjivano na osnovu znatno manjeg broja prekida terapije zbog neželjenih reakcija i značajno manje učestalosti kašlja.
Povećan mortalitet je zabeležen u ELITE II studiji u maloj podgrupi ispitanika (22% svih pacijenata sa srčanom insuficijencijom), koji su uzimali beta-blokatore na početku ispitivanja.
Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)
Dva velika randomizirana, kontrolisana ispitivanja (ONTARGET (engl. ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl. The
Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes)) ispitivala su primenu kombinacije ASE inhibitora sa blokatorom angiotenzin II receptora.
ONTARGET je bila studija sprovedena kod pacijenata sa kardiovaskularnom ili cerebrovaskularnom bolešću u anamnezi, ili sa diabetes mellitus-om tip 2 uz dokaze oštećenja ciljnih organa. VA NEPHRON-D je bila studija kod pacijenata sa diabetes mellitus-om tip 2 i dijabetesnom nefropatijom.
Ove studije nisu pokazale nikakavo značajano korisno dejstvo na bubrežne i/ili kardiovaskularne ishode i smrtnost, a bio je uočen povećani rizik od hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrežne funkcije i/ili hipotenzije u poređenju sa monoterapijom. S obzirom na njihove slične farmakodinamske osobine, rezultati su relevantni i za druge ASE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora.
ASE inhibitori i blokatori angiotenzin II receptora se stoga ne bi trebalo istovremeno primenjivati kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.
ALTITUDE (engl. Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je bila studija dizajnirana da testira korist od dodavanja aliskirena standardnoj terapiji ASE inhibitorom ili blokatorom angiotenzin II receptora kod pacijenata sa diabetes mellitus-om tip 2 i hroničnom bolešću bubrega, kardiovaskularnom bolešću ili obe. Studija je bila prevremeno prekinuta zbog povećanog rizika od neželjenih ishoda. Smrt od kardiovaskularnih uzroka i moždani udar su numerički bili učestaliji u grupi koja je primala aliskiren nego u onoj koja je primala placebo, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od značaja (hiperkalemija, hipotenzija i bubrežna disfunkcija) su bili češće prijavljeni u grupi koja je primala aliskiren nego u onoj koja je primala placebo.
Pedijatrijska populacija
Hipertenzija u pedijatrijskoj populaciji
Antihipertenzivno dejstvo losartana je utvrđeno u kliničkoj studiji u koju je uključeno 177 hipertenzivnih pedijatrijskih pacijenata od 6 do 16 godina starosti telesne mase > 20 kg i brzinom glomerularne filtracije > 30 mL / min / 1,73 m2. Pacijenti telesne mase > 20 kg a < 50 kg, su primali ili 2,5; 25 ili 50 mg losartana dnevno a pacijenti telesne mase > 50 kg, su primali 5,50 ili 100 mg losartana dnevno. Na kraju perioda od tri nedelje primene losartana jednom dnevno krvni pritisak se smanjio u zavisnosti od doze.
U celini, postojao je dozno-zavisni terapijski odgovor. Odnos terapijskog odgovora i doze je postao veoma očigledan kod grupe na malim dozama u poređenju sa grupom na srednjim dozama (period I: -6,2 mmHg vs. -11,65 mmHg), ali je smanjen kada se porede grupa na srednjim dozama sa grupom na velikim dozama (period I: -11,65 mmHg vs. -12,21 mmHg). Najmanje ispitivane doze od 2,5 mg i 5 mg koje su odgovarale prosečnoj dnevnoj dozi od 0,07 mg/kg izgleda nisu pokazale stalno antihipertenzivno dejstvo.
Ovi rezultati su potvrđeni tokom perioda II studije gde su pacijenti bili randomizovani da nastave terapiju losartanom ili placebom, posle 3 nedelje tretmana. Razlika u povećanju krvnog pritiska u odnosu na placebo je bila najveća u grupi na srednjoj dozi (6,70 mmHg srednja doza vs. 5,38 mmHg velika doza). Povećanje najniže vrednosti (″trough″) dijastolnog krvnog pritiska je bilo isto kod pacijenata koji su bili na placebu i kod onih koji nastavljaju terapiju na najnižoj dozi losartana u svakoj grupi, ponovo sugerišući da najmanja doza u svakoj grupi nije imala značajano antihipertenzivno dejstvo.
Dugoročni efekti losartana na rast, pubertet i opšti razvoj nisu ispitivani. Takođe nije ustanovljena ni dugoročna efikasnost antihipertenzivne terapije losartanom u detinjstvu na smanjenje kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta.
Efekat losartana na proteinuriju procenjivan je u 12-nedeljnom placebo kontrolisanom i lekom kontrolisanom (amlodipin) kliničkom ispitivanju sprovedenom kod hipertenzivne (n
= 60) i normotenzivne (n = 246) dece sa proteinurijom. Proteinurija je definisana kao odnos proteina u urinu/kreatinin ≥ 0,3. Hipertenzivni pacijenti (uzrasta od 6 do 18 godina) su bili randomizovani da dobiju ili losartan (n = 30) ili amlodipin (n = 30). Normotenzivni pacijenti (uzrasta od 1 do 18 godina) su bili randomizovani da dobiju ili losartan (n = 122) ili placebo (n = 124). Losartan je primenjen u dozi od 0,7 mg/kg do 1,4 mg/kg (do maksimalne doze od 100 mg na dan). Amlodipin je primenjen u dozi od 0,05 mg/kg do 0,2 mg/kg (do maksimalne doze od 5 mg na dan).
Sveukupno, posle 12 nedelja lečenja, pacijenti koji su dobijali losartan pokazali su statistički značajno smanjenje proteinurije u odnosu na početne vrednosti za 36% u odnosu na 1% povećanja kod placebo/amlodipin grupe (r ≤ 0,001). Hipertenzivni pacijenti koji su dobijali losartan pokazali su smanjenje proteinurije u odnosu na početne vrednosti od -41,5% (95% CI -29,9; -51,1) u odnosu na +2,4% (95% CI -22,2; 14,1) kod amlodipin grupe. Smanjenje sistolnog krvnog pritiska i dijastolnog krvnog pritiska bilo je veće u grupi na losartanu (- 5,5/-3,8 mmHg) u odnosu na grupu na amlodipinu (-0,1/0,8 mmHg). Kod normotenzivne dece malo smanjenje krvnog pritiska je zabeleženo u grupi na losartanu (-3,7/-3,4 mmHg) u poređenju sa placebo grupom. Ne postoji značajna korelacija između smanjenja proteinurije i vrednosti krvnog pritiska, međutim, moguće je da je smanjenje krvnog pritiska delimično odgovorno za smanjenje proteinurije u grupi koja se lečila losartanom.
Dugoročni efekti losartana kod dece sa proteinurijom ispitivani su u trajanju do tri godine u otvorenoj fazi produžetka iste ove studije u kojoj je ispitivana bezbednost leka, a u kojoj su svi pacijenti koji su završili 12 nedelja osnovne studije bili pozvani da učestvuju. Ukupno 268 pacijenata su uključeni u otvorenu produženu fazu, pa su ponovo randomizovani na losartan (n = 134) ili enalapril (n = 134) i 109 pacijenata su imali trajanje studije od ≥ 3 godina (prethodno određena tačka za prekid studije je ≥ 100 pacijenata koji su završili tri godine perioda praćenja u periodu produžetka). Po proceni istraživača, doza losartana je bila od 0,30 mg/kg/dan do 4,42 mg/kg/dan, a doza enalaprila od 0,02 mg/kg/dan do 1,13 mg/kg/dan. Maksimalne dnevne doze od 50 mg za osobe telesne mase manje od 50 kg i 100 mg za osobe telesne mase veće od 50 kg nisu prekoračene kod većeg broja pacijenata u toku faze produžetka ove studije.
U zaključku, rezultati ovog produžetka studije za ispitivanje bezbednosti leka pokazuju da se, losartan dobro podnosi i da je doveo do održivog smanjenja proteinurije bez značajnih promena u brzini glomerularne filtracije (GFR) tokom više od tri godine. Za normotenzivne pacijente (n = 205), u poređenju sa losartanom, enalapril je imao, numerički gledano, veći efekat na proteinuriju (-33,0% (95% CI -47,2; -15) vs. -16,6% [95% interval
poverenja -34,9; 6,8]) i GFR (9,4 (95% CI 0,4; 18,4) vs. -4,0 (95% CI -13,1; 5,0) mL/min/1,73m2)).
Za hipertenzivne pacijente (n = 49), losartan je imao, numerički gledano, veći efekat na proteinuriju (-44,5% (95% CI -64,8; -12,4) vs. -39,5% (95% CI -62,5; -2,2)) i na GFR (18,9 (95%
CI 5,2; 32,5) vs. -13,4 (95% CI -27,3; 0,6)) mL/min/1,73 m2.
Otvoreno kliničko ispitivanje za raspon doza je sprovedeno zbog proučavanja bezbednosti i efikasnosti losartana kod pedijatrijskih pacijenata sa hipertenzijom uzrasta od 6 meseci do 6 godina. Ukupno 101 pacijent je randomizovan u jednu od tri grupe sa različitim početnim dozama losartana u otvorenom ispitivanju: mala doza od 0,1 mg/kg/dan (n = 33), srednja doza od 0,3 mg/kg/dan (n = 34), ili velika doza od 0,7 mg/kg/dan (n = 34). Od tog broja, bilo je 27 odojčadi, što je definisano kao deca uzrasta od 6 meseci do 23 meseca. Ispitivani lek je titriran na sledeći dozni nivo u nedeljama 3, 6 i 9 za pacijente kod kojih nisu postignute ciljne vrednosti krvnog pritiska i koji nisu dobijali maksimalnu dozu losartana (1,4 mg/kg/dan, a da ne pređu 100 mg/dan).
Od 99 pacijenata na terapiji ispitivanim lekom, 90 (90,9%) pacijenata je nastavilo studiju praćenja sa posetama lekaru na svaka 3 meseca. Prosečno trajanje terapije bilo je 264 dana.
U zaključku, prosečno smanjenje krvnog pritiska u odnosu na početnu vrednost bilo je slično u svim terapijskim grupama (promena vrednosti sistolnog krvnog pritiska posle tri nedelje u odnosu na početne vrednosti je bila -7,3, -7,6, odnosno -6,7 mmHg za grupu sa niskom, srednjom odnosno velikom dozom, tim redosledom; promena vrednosti dijastolnog krvnog pritiska posle tri nedelje u odnosu na početne vrednosti je bila -8,2, -5,1,odnosno -6,7 mmHg u grupi sa malom, srednjom odnosno velikom dozom, tim redosledom); međutim, nije bilo statistički značajnog dozno-zavisnog terapijskog odgovora u pogledu vrednosti sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska.
Losartan, u velikim dozama kao 1,4 mg/kg, se uglavnom, dobro podnosi kod dece sa hipertenzijom uzrasta od 6 meseci do 6 godina nakon 12 nedelja terapije. Ukupan bezbednosni profil leka je bio sličan u svim terapijskim grupama.
Resorpcija
Nakon oralne primene, losartan se dobro resorbuje i podleže metabolizmu prvog prolaza, stvarajući aktivne metabolite karboksilne kiseline i druge neaktivne metabolite. Sistemska bioraspoloživost tableta losartana je približno 33%. Srednje maksimalne koncentracije losartana i njegovog aktivnog metabolita se postižu za 1 sat, odnosno 3-4 sata.
Distribucija
Losartan i njegov aktivni metabolit se ≥ 99% vezuju za proteine plazme, primarno albumin. Volumen distribucije losartana iznosi 34 litra.
Biotransformacija
Oko 14% intravenski ili oralno primenjene doze losartana se konvertuje u njegov aktivni metabolit. Nakon oralne i intravenske primene 14C-markiranog losartan-kalijuma, cirkulišuća radioaktivnost u plazmi je prvenstveno pripisana losartanu i njegovom aktivnom metabolitu. Minimalna konverzija losartana do njegovog aktivnog metabolita je zabeležena kod oko 1% ispitanika.
Pored aktivnog metabolita, formiraju se i neaktivni metaboliti.
Eliminacija
Klirens losartana u plazmi i njegovog aktivnog metabolita iznosi oko 600 mL/min, odnosno 50 mL/min. Renalni klirens losartana i njegovog aktivnog metabolita iznosi oko 74 mL/min, odnosno 26 mL/min. Kada se losartan primenjuje oralno, oko 4% doze se izlučuje nepromenjeno urinom, a oko 6% u obliku aktivnog metabolita, takođe urinom. Farmakokinetika losartana i njegovog metabolita je linearna sa oralno primenjenim dozama do 200 mg losartan-kalijuma.
Praćenjem oralno primenjenog losartana, koncentracije losartana i njegovog aktivnog metabolita u plazmi opadaju polieksponencijalno, sa terminalnim poluvremenom eliminacije od oko 2 sata, odnosno 6-9 sati. Tokom jednodnevnog doziranja od 100 mg ni losartan, ni aktivni metabolit se ne akumuliraju značajno u plazmi.
I bilijarna i urinarna ekskrecija doprinose eliminaciji losartana i njegovih metabolita. Praćenjem oralno date doze/intravenski primenjenog 14C -markiranog losartana kod muškaraca, zabeležena je radioaktivnost oko 35% / 43% u urinu i 58% / 50% u fecesu.
Karakteristike kod pacijenata
Kod starijih hipertenzivnih pacijenata koncentracije losartana i njegovog aktivnog metabolita u plazmi se ne razlikuju značajno u odnosu na one zabeležene kod mlađih hipertenzivnih pacijenata.
Kod žena sa hipertenzijom koncentracije losartana u plazmi su bile i do dva puta veće nego kod hipertenzivnih muškaraca, dok se koncentracije aktivnog metabolita u plazmi ne razlikuju između muškaraca i žena.
Kod pacijenata sa blagom do umerenom, alkoholom indukovanom cirozom jetre, koncentracije losartana i njegovog aktivnog metabolita u plazmi, nakon oralne primene bili su 5 odnosno 1,7 puta veće nego kod mladih dobrovoljaca muškog pola (vidite odeljke 4.2 i 4.4).
Koncentracije losartana u plazmi se nisu menjale kod pacijenata sa klirensom kreatinina iznad 10 mL/min. U odnosu na pacijente sa normalnom funkcijom bubrega, vrednost PIK za losartan je oko 2 puta veća kod pacijenata na hemodijalizi.
Plazma koncentracija aktivnog metabolita se ne menja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili kod pacijenata na hemodijalizi.
Ni losartan, ni aktivni metabolit se ne mogu ukloniti hemodijalizom.
Farmakokinetika kod pedijatrijskih pacijenata
Farmakokinetika losartana je ispitana kod 50 hipertenzivnih pedijatrijskih pacijenata uzrasta od > 1 meseca do < 16 godina, nakon oralne primene, jednom dnevno, doze od približno 0,54 do 0,77 mg/kg losartana (prosečna doza).
Rezultati su pokazali da se aktivni metabolit losartana formira u svim starosnim grupama. Rezultati su pokazali približno slične farmakokinetičke parametre losartana nakon oralne primene kod odojčadi i male dece, dece predškolskog uzrasta, dece školskog uzrasta i adolescenata. Farmakokinetički parametri metabolita su se razlikovali u većoj meri između starosnih grupa. Kada upoređujete decu predškolskog uzrasta i adolescente ove razlike postaju statistički značajne. Izloženost kod odojčadi/male dece je bila uporedivo visoka.
Pretklinički podaci ne ukazuju na poseban rizik pri primeni leka kod ljudi na osnovu konvencionalnih studija opšte farmakologije, genotoksičnosti i karcinogenog potencijala. U studijama toksičnosti ponovljenih doza, primena losartana indukuje smanjenje parametara vezanih za crvena krvna zrnca (eritrociti, hemoglobin, hematokrit), povećanje koncentracije azota iz ureee u serumu i povremeno povećanje kreatinina u serumu, smanjenje mase srca (bez histološke korelacije) i gastro-intestinalne promene (lezije mukozne membrane, ulceracije, erozije, hemoragije). Kao i ostale supstance koje direktno utiču na renin-angiotenzin sistem, pokazalo se da i losartan indukuje neželjene reakcije na kasni fetalni razvoj, dovodeći do fetalne smrti i malformacija.
Tabletno jezgro:
Skrob, preželatinizovan Natrijum-skrobglikolat (tip A) Laktoza, monohidrat
Celuloza, mikrokristalna Magnezijum-stearat
Film obloga tablete: Hidroksipropilceluloza Titan-dioksid (E171)
Gvožđe(III)-oksid, žuti (E 172) (samo za LOTAR, 100 mg, film tablete)
Nije primenljivo.
3 godine.
Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
LOTAR, 50 mg, film tableta
Unutrašnje pakovanje je perforirani PVC/Al blister koji sadrži 10 film tableta. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 perforirana PVC/Al blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.
LOTAR, 100 mg, film tableta
Unutrašnje pakovanje je perforirani PVC/Al blister koji sadrži 15 film tableta. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 2 perforirana PVC/Al blistera sa po 15 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Lek LOTAR sadrži aktivnu supstancu losartan-kalijum, koja pripada grupi lekova poznatih kao antagonisti receptora angiotenzina II.
Angiotenzin II je supstanca koja se proizvodi u organizmu, vezuje se za receptore u krvnim sudovima, izazivajući njihovo suženje. Ovo ima za posledicu povećanje krvnog pritiska. Losartan sprečava vezivanje angiotenzina II za receptore, izazivajući opuštanje krvnih sudova što dovodi do smanjenja krvnog pritiska. Losartan usporava oštećenje funkcije bubrega kod pacijenata sa visokim krvnim pritiskom i dijabetesom tip 2.
Lek LOTAR se koristi:
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što uzmete lek LOTAR.
Morate obavestiti Vašeg lekara ako mislite da ste trudni ili planirate trudnoću. Ne preporučuje se primena leka LOTAR u ranoj trudnoći i ne sme se uzimati ako ste trudni duže od 3 meseca, jer može izazvati ozbiljna oštećenja ploda ako se koristi u ovom periodu (vidite odeljak „Trudnoća i dojenje”).
Važno je da obavestite Vašeg lekara pre uzimanja leka LOTAR:
Lekar Vam može redovno kontrolisati funkciju bubrega, krvni pritisak i koncentraciju elektrolita (npr. kalijuma) u krvi. Takođe, vidite informacije u odeljku 2 „Lek LOTAR ne smete uzimati”.
Pogledati takođe odeljak „Lek LOTAR ne smete uzimati”
Deca i adolescenti
Losartan je ispitivan kod dece. Za više informacija, razgovarajte sa Vašim lekarom. Upotreba leka LOTAR se ne preporučuje kod dece koja imaju oboljenje bubrega ili jetre, jer postoje ograničeni podaci za ove grupe pacijenata. Upotreba leka LOTAR se ne preporučuje kod dece mlađe od 6 godina, jer njegovo dejstvo u ovoj uzrastnoj grupi nije dokazano.
Drugi lekovi i lek LOTAR
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.
Recite Vašem lekaru ako uzimate suplemente kalijuma, zamene za so koje sadrže kalijum, lekove koji štede kalijum, kao što su određeni diuretici (amilorid, triamteren, spironolakton) ili druge lekove koji mogu povećati koncentraciju kalijuma u serumu (npr. heparin, lekovi koji sadrže trimetoprim), jer kombinacija sa lekom LOTAR nije preporučljiva.
Posebno obratite pažnju ako uzimate sledeće lekove dok ste na terapiji lekom LOTAR:
Vaš lekar će možda morati da Vam promeni dozu i/ili preduzme druge mere opreza:
ne smete uzimati” i „Upozorenja i mere opreza”).
Ako je Vaša bubrežna funkcija oštećena, istovremena upotreba ovih lekova može dovesti do pogoršanja funkcije bubrega.
Lekove koji sadrže litijum ne treba uzimati u kombinaciji sa losartanom bez nadzora Vašeg lekara. Posebne mere predostrožnosti (npr. analize krvi) mogu biti neophodne.
Uzimanje leka LOTAR sa hranom i pićima
Lek LOTAR možete uzimati sa hranom ili bez nje.
Treba da izbegavate uzimanje soka od grejpfruta dok uzimate lek LOTAR.
Trudnoća i dojenje
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Trudnoća
Morate obavestiti Vašeg lekara ako mislite da ste (ili možda ostanete) trudni. Vaš lekar će Vas posavetovati da prestanete da uzimate lek LOTAR pre nego što zatrudnite ili čim saznate da ste trudni i posavetovaće Vas da uzimate neki drugi lek umesto leka LOTAR.
Lek LOTAR se ne preporučuje u ranoj trudnoći, i ne sme se uzimati ako ste trudni više od 3 meseca, jer može izazvati ozbiljna oštećenja ploda ako se koristi nakon trećeg meseca trudnoće.
Dojenje
Obavestite Vašeg lekara ako dojite ili započinjete sa dojenjem. Upotreba leka LOTAR se ne preporučuje kod dojilja, i Vaš lekar Vam može propisati drugu terapiju ukoliko želite da dojite. Naročito ako Vam je dete novorođenče ili je prevremeno rođeno.
Posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete ovaj lek.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Nije ispitivan uticaj losartana na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama.
Lek LOTAR verovatno neće uticati na Vašu sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, kao i mnogi drugi lekovi koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska, losartan može izazvati vrtoglavicu ili pospanost kod nekih osoba. Ukoliko se kod Vas jave vrtoglavica ili pospanost, obratite se lekaru pre nego što započnete ove aktivnosti.
Lek LOTAR sadrži laktozu, monohidrat
U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.
Lek LOTAR sadrži natrijum
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po jednoj film tableti, tj. “suštinski je bez natrijuma”.
Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
Vaš lekar će Vam odrediti odgovarajuću dozu leka LOTAR, u zavisnosti od Vašeg zdravstvenog stanja i toga da li uzimate neke druge lekove. Važno je da uzimate lek LOTAR
onoliko dugo koliko Vam je Vaš lekar propisao, kako bi se ostvarila adekvatna kontrola Vašeg krvnog pritiska.
Doziranje
Odrasli pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom
Terapija se obično započinje sa 50 mg losartana (jedna tableta leka LOTAR od 50 mg) jednom dnevno.
Maksimalno dejstvo na smanjenje krvnog pritiska se postiže za 3-6 nedelja od početka terapije. Kod nekih pacijenata doza se može povećati na 100 mg losartana (jedna tableta leka LOTAR od 100 mg ili dve tablete leka LOTAR od 50 mg) jednom dnevno.
Ako imate utisak da je efekat losartana previše jak ili previše slab, molimo Vas razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
Upotreba kod dece i adolescenata
Deca mlađa od 6 godina
Ne preporučuje se upotreba leka LOTAR kod dece mlađe od 6 godina, jer njegova efikasnost i bezbednost kod ove uzrastne grupe nisu utvrđene.
Deca uzrasta od 6 do 18 godina
Preporučena početna doza kod pacijenata telesne mase između 20 i 50 kg je 0,7 mg losartana po kilogramu telesne mase jednom dnevno (do 25 mg losartana (pola tablete leka LOTAR od 50 mg)). Lekar može povećati dozu ako krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan.
Drugi oblik ovog leka može da bude prikladniji za decu; konsultujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
Odrasli pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom i dijabetesom tip 2
Terapija se obično započinje dozom od 50 mg losartana (jedna tableta leka LOTAR od 50 mg) jednom dnevno. Doza se kasnije može povećati na 100 mg losartana (jedna tableta leka LOTAR od 100 mg ili dve tablete leka LOTAR od 50 mg) jednom dnevno u zavisnosti od odgovora Vašeg krvnog pritiska.
Losartan tablete se mogu primenjivati sa drugim lekovima za smanjivanje krvnog pritiska (npr. diuretici, blokatori kalcijumskih kanala, alfa ili beta blokatori i lekovi sa centralnim dejstvom), kao i sa insulinom i drugim lekovima koji se obično koriste za smanjivanje koncentracije glukoze u krvi (npr. sulfonilurea, glitazoni i inhibitori glikozidaze).
Odrasli pacijenti sa srčanom insuficijencijom
Terapija se obično započinje dozom od 12,5 mg losartana jednom dnevno. Generalno, dozu treba povećavati nedeljno i postepeno (tj. 12,5 mg dnevno tokom prve nedelje, 25 mg dnevno u toku druge nedelje, 50 mg dnevno u toku treće nedelje, 100 mg dnevno u toku četvrte nedelje, 150 mg dnevno u toku pete nedelje) do doze održavanja određene od strane Vašeg lekara. Može se upotrebiti maksimalna doza od 150 mg losartana (npr. tri tablete leka LOTAR od 50 mg ili po jedna tableta leka LOTAR od 100 mg i LOTAR od 50 mg) jednom dnevno.
U lečenju srčane insuficijencije, losartan se obično kombinuje sa diuretikom (lek koji povećava količinu vode koju izbacujete putem bubrega) i/ili digitalisom (lek koji pojačava snagu i efikasnost srca) i / ili beta blokatorima.
Doziranje kod posebnih grupa pacijenata
Lekar može odrediti manju dozu, posebno na početku terapije kod određenih pacijenata kao što su oni koji su lečeni velikim dozama diuretika, kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, ili kod pacijenata starijih od 75 godina. Upotreba losartana se ne preporučuje kod pacijenata sa teškim oštećenjem jetre (vidite odeljak „Lek LOTAR ne smete uzimati”) .
Način primene
Tablete treba progutati sa dovoljno vode. Trebalo bi da pokušate da uzimate lek svakog dana u isto vreme. Važno je da nastavite da uzimate lek LOTAR sve dok Vaš lekar ne odredi drugačije.
Ako ste uzeli više leka LOTAR nego što treba
Ako slučajno uzmete više tableta od onoga što Vam je lekar propisao, odmah kontaktirajte Vašeg lekara. Simptomi predoziranja su nizak krvni pritisak, ubrzan srčani ritam, moguć usporen srčani ritam.
Ako ste zaboravili da uzmete lek LOTAR
Ako slučajno preskočite dozu, uzmite sledeću dozu po uobičajenom rasporedu. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu. Ukoliko imate nekih pitanja u vezi upotrebe ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.
Ako naglo prestanete da uzimate lek LOTAR
Čak i ako se dobro osećate, nemojte naglo prestati da uzimate lek bez konsultacije sa lekarom. Važno je da se pridržavate uputstva koje Vam je dao Vaš lekar.
Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Ako imate sledeće simptome, prestanite sa uzimanjem losartan tableta i odmah obavestite svog lekara ili idite u hitnu službu najbliže bolnice:
Ovo je ozbiljno, ali retko neželjeno dejstvo, može da se javi kod više od 1 na 10000 pacijenata ali najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek.
Možda će Vam biti potrebna hitna medicinska pomoć ili hospitalizacija.
Sledeća neželjena dejstva su prijavljena pri primeni losartana:
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
Neželjena dejstva koja se javljaju kod dece su slična onima koja se javljaju kod odraslih. Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u
proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek LOTAR posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
- Aktivna supstanca je losartan-kalijum. LOTAR, 50 mg, film tablete
Jedna film tableta sadrži 50 mg losartan-kalijuma.
LOTAR, 100 mg, film tablete
Jedna film tableta sadrži 100 mg losartan-kalijuma.
- Pomoćne supstance su:
Tabletno jezgro:
Skrob, preželatinizovan; natrijum-skrobglikolat (tip A); laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; magnezijum-stearat.
Film obloga tablete:
Hidroksipropilceluloza; titan-dioksid (E171); gvožđe(III)-oksid, žuti (E 172) (samo za LOTAR, 100 mg, film tablete).
Kako izgleda lek LOTAR i sadržaj pakovanja
LOTAR, 50 mg, film tablete su bele, okrugle, bikonveksne film tablete sa podeonom linijom na jednoj strani. Tableta se može podeliti na jednake doze.
Unutrašnje pakovanje je perforirani PVC/Al blister koji sadrži 10 film tableta. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 3 perforirana PVC/Al blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.
LOTAR, 100 mg, film tablete su svetložute, okrugle, bikonveksne film tablete sa podeonom linijom na jednoj strani. Podeona linija služi samo da olakša lomljenje da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze.
Unutrašnje pakovanje je perforirani PVC/Al blister koji sadrži 15 film tableta. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 2 perforirana PVC/Al blistera sa po 15 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole
ALKALOID D.O.O. BEOGRAD
Prahovska 3, Beograd
Proizvođač
Beograd, Republika Srbija;
mesto proizvodnje Pančevački put 38, Beograd, Republika Srbija
Bulevar Aleksandar Makedonski 12, Skopje, Republika Severna Makedonija
Napomena:
Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Jul, 2023.
Režim izdavanja leka:
Lek se izdaje uz lekarski recept.
Broj i datum dozvole:
LOTAR, 50 mg, film tablete: 515-01-02308-22-001 od 25.07.2023.
LOTAR, 100 mg, film tablete: 515-01-02309-22-001 od 25.07.2023.