CEFEPIMA BASI 1000mg prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Odrasli:

Lek CEFEPIMA BASI je indikovan za terapiju infekcija izazvanih bakterijama osetljivim na cefepim:

• Bakterijemija koja je povezana sa nekom od navedenih infekcija, ili ukoliko postoji sumnja da je povezana sa nekom od njih;
• Teška pneumonija;
• Komplikovane infekcije urinarnog trakta;
• Komplikovane intraabdominalne infekcije, uključujući peritonitis;

Po potrebi se preporučuje kombinovana terapija sa drugim antibiotikom, uzimajući u obzir individualan profil rizika pacijenta i očekivane odnosno dokazane uzročnike.

• Infekcija žučne kese i žučnih kanala;
• Empirijsko lečenje febrilnih epizoda kod pacijenata sa umerenom (neutrofinlni granulociti ≤1000/mm3) ili teškom (neutrofilni granulociti ≤500/mm3) neutropenijom. Kod pacijenata sa visokim rizikom od teške infekcije (npr. pacijenata nakon nedavne transplantacije koštane srži, sa niskim krvnim pritiskom u vreme dolaska, sa udruženom hematološkom malignom bolešću ili teškom ili dugotrajnom neutropenijom), antimikrobna monoterapija može biti neprimerena. Nedostaju podaci o efikasnosti monoterapije cefepimom kod ovih pacijenata. Po potrebi se preporučuje kombinovana terapija sa antibiotikom iz grupe aminoglikozida ili glikopeptida, zavisno od individualnog profila rizika pacijenta.

Deca:

Za lečenje infekcija koje uzrokuju patogeni osetljivi na cefepim:

• Bakterijemija koja je povezana sa nekom od navedenih infekcija, ili ukoliko postoji sumnja da je povezana sa nekom od njih;
• Teška pneumonija;
• Komplikovane infekcije urinarnog trakta;
• Bakterijski meningitis;
• Empirijsko lečenje febrilnih epizoda kod pacijenata sa umerenom (neutrofilni granulociti ≤ 1000/mm3) ili teškom (neutrofilni granulociti ≤ 500/mm3) neutropenijom. Kod pacijenata sa visokim rizikom od teške infekcije (npr. pacijenata nakon nedavne transplantacije koštane srži, sa niskim krvnim pritiskom u vreme

dolaska, sa udruženom hematološkom malignom bolešću ili teškom ili dugotrajnom neutropenijom), antimikrobna monoterapija može biti neprimerena. Nedostaju podaci o efikasnosti monoterapije cefepimom kod ovih pacijenata. Po potrebi se preporučuje kombinovana terapija sa antibiotikom iz grupe aminoglikozida ili glikopeptida, zavisno od individualnog profila rizika pacijenta.

Prilikom primene cefepima treba pratiti zvanične preporuke i smernice za primenu antibiotika.

Lek CEFEPIMA BASI treba primeniti intravenskim putem (videti odeljak 4.2 Način primene) nakon rekonstitucije (videti odeljak 6.6).

Doziranje cefepima zavisi od osetljivosti patogena, težine infekcije, funkcije bubrega kao i opšteg stanja pacijenta.

Doziranje kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega:

Odrasli i adolescenti telesne mase ˃ 40 kg (približno stariji od 12 godina):

Trajanje lečenja:

Uobičajeno trajanje terapije je 7 do 10 dana. Generalno ne treba primenjivati lek CEFEPIMA BASI u periodu kraćem od 7 dana ili dužem od 14 dana za svako lečenje.

U empirijskom lečenju febrilne neutropenije uobičajeno trajanje terapije je 7 dana ili do povlačenja neutropenije.

Kod odojčadi i dece uzrasta od 1 meseca do 12 godine i/ili telesne mase ≤ 40 kg, sa normalnom funkcijom bubrega:

Iskustvo kod odojčadi mlađe od 2 meseca je ograničeno, pri čemu su ta iskustva stečena sa dozom od 50 mg/kg telesne mase. Ali iz farmakokinetičkih podataka za pacijente starije od 2 meseca može se zaključiti da je za decu uzrasta 1 – 2 meseca dovoljna doza od 30 mg/kg telesne mase svakih 12 ili 8 sati. Decu ovog uzrasta potrebno je tokom primene pažljivo nadzirati.

Kod dece sa telesnom masom većom od 40 kg važi preporuka doziranja za odrasle (videti tabelu). Kod dece starije od 12 godina sa telesnom masom manjom od 40 kg, potrebno je primeniti preporuke o doziranju za mlađe pacijente sa telesnom masom ≤ 40 kg. Doziranje kod dece ne sme premašiti maksimalnu dozu za odrasle (2,0 g svakih 8 sati).

Doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega:

Odrasli i adolescenti (> 12 godina) telesne mase ≥40 kg (približno stariji od 12 godina):

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, dozu cefepima treba prilagoditi tako da se kompenzuje sporija eliminacija putem bubrega.

Početna preporučena doza cefepima kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega mora biti ista kao i doza koja se koristi kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega, dakle 2,0 g cefepima.

Sledeća tabela prikazuje doze nakon toga (doze održavanja):

Pacijenti na dijalizi:

Kod pacijenata koji su na hemodijalizi, približno 68% ukupne količine cefepima prisutne u organizmu na početku dijalize biće eliminisano posle dijalize koja traje 3 sata. Farmakokinetički modela pokazuje da je kod pacijenata na hemodijalizi potrebno smanjiti dozu. Preporučuje se sledeće doziranje:

- 1,0 g cefepima prvi dan terapije, a sledeće dane po 0,5 g cefepima/dan kod svih infekcija osim febrilne neutropenije. Kod febrilne neutropenije doza iznosi 1,0 g dnevno.

Cefepim je po mogućnosti potrebno davati svaki dan u isto vreme, a na dane dijalize mora da se primeni nakon završene dijalize.

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega koji su na kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (engl.

continuous ambulatory peritoneal dialysis, CAPD), preporučuje se sledeće doziranje:

• 1,0 g cefepima na svakih 48 sati kod teških infekcija (bakterijemija, pneumonija, komplikovane infekcije urinarnog trakta, infekcije žučne kese i žučnih kanala);
• 2,0 g cefepima na svakih 48 sati kod veoma teških infekcija (infekcije abdomena, uključujući peritonitis, empirijsko lečenje febrilnih epizoda kod pacijenata sa neutropenijom).

Deca od 1 meseca i telesne mase ≤ 40 kg (približno 12 godina) i sa oštećenjem funkcije bubrega:

Pošto je izlučivanje urinom primarni put eliminacije cefepima kod dece, potrebno je prilagođavanje doze kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega.

Jedna doza od 50 mg/kg telesne mase za decu uzrasta od 2 meseca do 12 godina, kao i jedna doza od 30 mg/kg telesne mase za odojčad uzrasta od 1 do 2 meseca, odgovaraju jednoj dozi od 2,0 g kod odraslih.

Zbog toga se kod dece preporučuje jednako produženje intervala doziranja i/ili smanjenje doze kao i kod odraslih, u skladu sa sledećom tabelom.

Deca uzrasta od 2 meseca do 40 kg telesne mase (približno 12 godina):

Odojčad uzrasta 1 meseca do manje od 2 meseca:

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2).

Stariji pacijenti

Budući da kod starijih pacijenata postoji veća verovatnoća oštećenja funkcije bubrega, potreban je oprez kod doziranja i praćenje funkcije bubrega. Ako je funkcija bubrega oštećena, preporučuje se prilagođavanje doze (videti odeljak 4.4).

Način primene:

Sa mikrobiološke tačke gledišta, lek je potrebno upotrebiti odmah. Za uputstva o rekonstituciji/razblaženju leka pre primene, videti odeljak 6.6.

Nakon odgovarajuće rekonstitucije, lek CEFEPIMA BASI može da se primeni putem:

• direktne intravenske injekcije u trajanju od 3 do 5 minuta direktno u venu pomoću šprica ili infuzione tube ili,
• se može dodati u neki od rastvora navedenih u odeljku 6.6 i primeniti putem intravenske infuzije u trajanju od 30 minuta.

Lek CEFEPIMA BASI se ne sme mešati sa bilo kojim drugim lekom, osim rastvora navedenih u odeljku 6.6. Moguća je istovremena intravenska primena cefepima sa antibioticima, ali antibiotici se ne smeju davati sa cefepimom ili istim intravenskim putem (videti odeljak 6.2).

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Preosetljivost na antiobiotike cefalosporine ili na bilo koji drugi beta-laktamski antibiotik (penicilini, monbaktami ili karbapenemi).

Reakcije preosetljivosti

Kao i kod svih beta-laktamskih antibakterijskih agenasa, prijavljene su teške reakcije preosetljivosti, u pojedinim slučajevima i smrtnim ishodom.

Pre uspostavljanja terapije cefepimom, treba pažljivo proveriti da li je pacijent imao prethodne reakcije preosetljivosti na cefepim, beta-laktame ili druge medicinske proizvode.

Cefepim bi trebalo primeniti sa oprezom kod pacijenata koji su nekada imali astmu ili alergijsku dijatezu. Potrebno je sa oprezom pratiti pacijenta u toku prve primene leka.

Ukoliko se javi alergijska reakcija, terapiju treba prekinuti odmah.

Teške reakcije preosetljivosti mogu zahtevati terapiju epinefrinom, kao i uvođenje drugih hitnih mera.

Antibakterijska aktivnost cefepima

Zbog relativno ograničenog spektra antibakterijske aktivnosti cefepima, on nije pogodan za lečenje nekih vrsta infekcija, osim ako je patogen koji je već poznat i za koji se zna da je osetljiv na cefepim ili ako postoji velika verovatnoća da bi najverovatnije patogen(i) biti pogodan za lečenje cefepimom (videti odeljak 5.1).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (klirens kreatinina ≤ 50 mL/min) ili sa drugim stanjima koja mogu uticati na funkciju bubrega, dozu cefepima trebalo bi prilagoditi tako da se nadoknadi sporija bubrežna eliminacija. Kako se visoke koncentracije antibiotika u serumu koje se dugo održavaju, mogu pojaviti i pri uobičajenom doziranju kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili drugim stanjima koja mogu uticati na funkciju bubrega , dozu održavanja treba smanjiti kada takvi pacijenti primaju lek cefepim. Dalje doziranje zavisi od stepena oštećenja funkcije bubrega, težine infekcije i osetljivosti uzročnika infekcije (videti odeljak 4.2 i 5.2).

U toku postmarketinškog praćenja, prijavljena su sledeća teška neželjena dejstva: reverzibilna encefalopatija (poremećaj svesti uključujući konfuziju, halucinacije, stupor i komu), mioklonus, konvulzije (uključujući nekonvulzivni status epileptikus) i/ili prestanak rada bubrega (videti odeljak 4.8). Najveći broj slučajeva se odnosio na pacijente sa oštećenom funkcijom bubrega koji su primili doze cefepima koje su bile veće od preporučenih.

Obično su se simptomi neurotoksičnosti povlačili po prekidu terapije cefepimom i/ili posle hemodijalize, međutim zabeleženi su i neki slučajevi sa smrtnim ishodom.

Dijareja koju izaziva Clostridium difficile

Dijareja koju izaziva Clostridium difficile (engl. Clostridium difficile associated diarrhea, CDAD) prijavljena je u slučaju primene skoro svih antibiotika, uključujući cefepim, i varira po težini kliničke slike od blage dijareje do kolitisa koji ponekada može biti i životno ugrožavajući. CDAD treba uzeti u obzir kod svih pacijenata kod kojih je prisutna dijareja nakon primene antibiotika. Pažljivo uzimanje anamneze je neophodno s obzirom na to da postoje izveštaji o slučajevima gde se CDAD pojavio i dva meseca posle primene

antibakterijskog agensa. Ukoliko se posumnja ili potvrdi dijagnoza CDAD-a, tekuću terapiju antibiotikom koja ne deluje na C. difficile bi trebalo prekinuti.

Kao i kod drugih antibiotika, usled lečenja cefepimom može doći do povećanog rasta neosetljivih organizama. Ukoliko dođe do pojave superinfekcije tokom terapije ovim lekom, treba preduzeti odgovarajuće mere.

Cefepim se može koristiti tokom trudnoće samo ako je izričito naznačeno. Tokom dojenja, cefepim se može koristiti samo sa oprezom (videti odeljak 4.6).

Funkcija bubrega mora se pažljivo nadgledati ako se cefepim kombinuje sa potencijalno nefrotoksičnim lekovima, kao što su aminoglikozidi i moćni diuretici.

Interakcije sa serološkim testovima

Kod pacijenata lečenih cefepimom dva puta dnevno opisana je pojava lažno pozitivnih rezultata Coombsovog testa, bez dokaza hemolize.

Cefalosporini mogu takođe dati lažno pozitivnu reakciju glukoze u urinu kod testova sa reagensom na bazi bakra (Benedict-ov ili Fehling-ov rastvor ili sa Clinitest tabletama), ali ne i kod enzimskih testova (glukozo- oksidaze) za testiranje glukozurije. Iz tog razloga se za glikozuriju preporučuju testovi za dokazivanje glukoze koji su bazirani na enzimskoj reakciji glukozo-oksidaze.

Stariji pacijenti

Osim u slučajevima bubrežne insuficijencije, klinička efikasnost i sigurnost preporučene doze cefepima za starije pacijente može se porediti sa dozom kod mlađih pacijenata. U kliničkim ispitivanjima sprovedenim na više od 6400 pacijenata koji su lećene cefepimom, 35% je imalo 65 godina ili više, dok je 16% imalo 75 godina ili više. U poređenju sa mlađim pacijentima, postojao je umereno produženi poluživot eliminacije i niže vrednosti bubrežnog klirensa. U slučaju oštećenja funkcije bubrega treba prilagoditi dozu (videti odeljke 4.2).

U većini slučajeva, cefepim se izlučuje putem bubrega i rizik od toksične reakcije može se povećati kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega. Kako se kod starijih pacijenata povećava mogućnost smanjene bubrežne funkcije, potrebno je pažljivo doziranje i praćenje funkcije bubrega. Kod gerijatrijskih pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom, kod kojih doza cefepima nije bila prilagođena, javile su se teške neželjene reakcije, uključujući reverzibilnu encefalopatiju (poremećaj svesti uključujući (stanje konfuzije, halucinacije, stupor i komu)), mioklonus, konvulzije (uključujući nekonvulzivni status epileptikus), i/ili prestanak rada bubrega (videti odeljke 4.2 i 4.8).

Nisu sprovedene studije interakcije.

Istovremena primena sa bakteriostatskim antibioticima može uticati na dejstvo beta-laktamskih antibiotika. Uticaj na laboratorijske vrednosti (klinički hemijski parametri):

Kumbasov test može biti lažno pozitivan tokom lečenja lekom CEFEPIMA BASI (Videti odeljke 4.4 i 4.8). Neenzimske metode merenja glukoze (vrste šećera) u urinu mogu dati lažno pozitivne rezultate. Zbog toga treba koristiti metode enzimskog određivanja.

Plodnost

Nije primećen negativan uticaj na plodnost kod pacova. Ne postoje podaci o uticaju na plodnost kod ljudi.

Trudnoća

Nema dovoljno podataka o upotrebi cefepima u trudnoći.

Reproduktivne studije na miševima, pacovima i kunićima ne ukazuju na bilo kakve direktne ili indirektne štetne efekte na razvoj ploda. Studije na životinjama su nedovoljne u pogledu uticaja na trudnoću, razvoj embriona, porođaj i postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat. Tokom trudnoće, lek CEFEPIMA BASI treba koristiti samo ako je jasno indikovano.

Cefepim prolazi kroz placentu. Do sada nema dovoljno iskustva sa primenom leka CEFEPIMA BASI u trudnoći kod ljudi. Iz tog razloga, sve dok ne bude dostupno dodatno iskustvo, ovaj lek treba koristiti tokom trudnoće, posebno u prva tri meseca, samo nakon pažljive procene koristi i rizika.

Dojenje

S obzirom na to da se cefepim izlučuje u majčino mleko, tokom dojenja se može upotrebljavati samo nakon precizne procene odnosa koristi/rizika, i potrebno je razmotriti potencijalno negativne efekte na odojče (uticaj na crevnu floru sa mogućim razvojem kolonija kvasca i senzibilizacije na antibiotike na bazi cefalosporina).

Nema studija o efektima uticaja leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, moguća neželjena dejstva kao što su poremećaj svesti, vrtoglavica, stanje konfuzije ili halucinacije mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da ne voze i ne rukuju mašinama tokom lečenja lekom CEFEPIMA BASI.

U kliničkim ispitivanjima koja su uključivala 5598 pacijenata, najčešće neželjene reakcije bile su gastrointestinalne nuspojave i reakcije preosetljivosti. Procena neželjenih reakcija zasniva se na sledećim podacima o učestalosti: veoma česta (≥1/10), česta (≥1/100 do <1/10), povremena (≥1/1000 do <1/100), retka (≥1/10000 do ≤1/1000), veoma retka (≤ 1/10000) i nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

U okviru svake kategorije učestalosti, neželjena dejstva su prikazana prema opadajućoj ozbiljnosti. Neželjena dejstva leka prijavljena tokom kliničkih studija i postmarketinškog praćenja

1 Neželjeni efekti koji se primećuju i kod drugih cefalosporinskih antibiotika.

Bezbednosni profil cefepima kod beba, male dece i dece sličan je onom kod odraslih. Najčešće neželjeno dejstvo u kliničkim ispitivanjima je bio eritem.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Do slučajnog predoziranja dolazilo je ako su pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega primali velike doze (videti odeljke 4.2 i 4.4). U slučajevima teškog predoziranja, posebno kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, hemodijaliza može pomoći u uklanjanju cefepima iz organizma. Peritonealna dijaliza ovde nije primenjiva.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; cefalosporini, IV generacija

ATC šifra: J01DE01

Mehanizam dejstva:

Mehanizam dejstva cefepima bazira se na inhibiciji sinteze ćelijskog zida bakterije (tokom faze rasta), putem inhibicije penicilin-vezujućih proteina (engl. penicillin-binding proeteins, PBPs) kao što su npr. transpeptidaze, rezultujući baktericidnim dejstvom.

Odnos između farmakokinetike i farmakodinamike:

Efikasnost u osnovi zavisi od vremena tokom kojeg je koncentracija aktivne supstance iznad minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) patogena.

Mehanizmi rezistencije:

Rezistencija na cefepim može biti uzrokovana sledećim mehanizmima:

• Inaktivacija putem beta-laktamaza. Cefepim može biti hidrolizovan pomoću određenih beta- laktamaza, naročito beta-laktamaza proširokog spektra (engl. extended spectrum betalactamases, ESBLs

) koje se npr. nalaze kod sojeva Escherichia coli ili Klebsiella pneumoniae.

• Smanjeni afinitet PBP-a za cefepim. Stečena rezistencija kod pneumokoka i drugih streptokoka zavisi od modifikacije postojećih PBP-a kao rezultat mutacije. Za rezistenciju kod stafilokoka rezistentnih na meticilin (oksacilin) odgovorno je stvaranje dodatnog PBP-a sa smanjenim afinitetom za cefepim.
• Neodgovarajuća penetracija cefepima kroz spoljašnji ćelijski zid kod Gram-negativnih bakterija može dovesti do nedovoljne inhibicije PBP-a.
• Cefepim se može aktivnim transportom izbaciti iz ćelije putem efluksnih pumpi. Delimična ili potpuna unakrsna rezistencija postoji između cefepima i drugih cefalosporina i penicilina.

Granične vrednosti

Tesitranje cefepima radi se pomoću uobičajenih dilucionih serija.

Utvrđene su sledeće minimalne inhibitorne koncentracije za osetljive i rezistentne mikroorganizme:

EUCAST (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing) granične vrednosti:

1)Granične vrednosti odnose se na terapiju visokim dozama (2g tri puta dnevno).

2)Za Staphylococcus spp. uzima se rezultat testa za oksacilin odnosno cefoksitin. Stafilokoke rezistentne na meticilin (oksacilin) smatraju se rezistentnim na cefalosporin.

3) Za Streptococcus spp. (grupe A, B, C, G) uzima se rezultat testa za penicilin G.

4) Granične vrednosti se odnose na intravensku primenu dnevne doze od 2 g x 2 dnevno i visoke doze od najmanje 2 g x 3.

* Temelje se uglavnom na farmakokinetici seruma.

Prevalenca stečene rezistencije:

Prevalenca stečene rezistencije pojedine bakterijske vrste može da varira geografski i sa vremenom.

Stoga su potrebne lokalne informacije o osetljivosti sojeva pre započinjanja terapije, naočito za odgovarajuću terapiju teških infekcija. Ako je zbog lokalne rezistencije dejstvo cefepima dovedeno u pitanje, trebalo bi konsultovati stručnjaka. Naročito u slučaju teških infekcija ili u slučaju neuspešnog lečenja, potrebna je mikrobiološka dijagnostika sa dokazanim patogenom i njegovoj osetljivosti na cefepim.

Prevalenca stečene rezistencije u Nemačkoj, zasnovana na podacima nacionalnih projekata i studija praćenja rezistencije, za prethodnih pet godina (stanje: januar 2016. godine)

° Nisu bili dostupni aktuelni podaci u vreme objavljivanja tabele. U primarnoj literaturij, standardnim radovima i terapijskim preporukama pretpostavlja se osetljivost.

+ Stopa rezistencije je preko 50% u najmanje jednom regionu.

% Sojevi koje produkuju beta-laktamaze proširenog spektra delovanja (ESBL) su uvek rezistentni. 3 U vanbolničkim uslovima, stopa rezistencije je <10%.

Sledeća tabela prikazuje srednje vrednosti koncentracije cefepima u plazmi zapažene kod odraslih muškaraca nakon pojedinačne intravenske infuzije od 500 mg, 1 g i 2 g u trajanju od 30 minuta.

Tabela.1 Srednje koncentracije cefepima u plazmi (mikrograma/mL)

Distribucija

Vezivanje cefepima za proteine u serumu iznosi 16,4% i nezavisno je od koncentracije cefepima u sreumu.

Biotransformacija:

Cefepim se metaboliše do derivata N-metilpirolidina koji se brzo konvertuje do N-metilpriolidin-N-oksida. Približno 85% primenjene doze u nepromenjenom obliku se izluči urinom. U urinu se beleže visoke koncentracije nepromenjenog cefepima. Manje od 1% primenjene doze izlučuje se u urinu u obliku derivata N-metilpirolidina, 6,8% kao N-oksid i 2,5% kao epimer cefepima.

Eliminacija:

Prosečno poluvreme eliminacije cefepima je oko 2 sata i ne varira u odnosu na primenjenu dozu u rasponu doza od 250 mg do 2 g. Nije zabeležena akumulacija kod zdravih ispitanika koji su primali dozu do 2 g intravenski svakih 8 sati u periodu od 9 dana.

Prosečna srednja vrednost ukupnog klirensa je 120 mL/min.

Prosečni renalni klirens je 110 mL/min, što ukazuje na to da se cefepim gotovo isključivo eliminiše putem bubrega, pre svega glomerularnom filtracijom.

Oštećenje funkcije bubrega:

Kod pacijenata sa različitim stepenom oštećenja funkcije bubrega dolazi do značajnog produženja poluvremena eliminacije leka. Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega postoji linearni odnos između individualne brzine ukupnog izlučivanja i klirensa kreatinina (videti odeljak 4.2). Kod pacijenata na dijalizi sa teškim oštećenjem funkcije bubrega, prosečno poluvreme eliminacije iznosi 13 sati, a kod pacijenata koji su na kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi i do 19 sati.

Oštećenje funkcije jetre:

Farmakokinetika cefepima je nepromenjena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre prilikom primene pojedinačne doze od 1,0 g cefepima. Zbog toga, nije potrebno prilagođavati dozu cefepima.

Stariji pacijenti:

Zdravi dobrovoljci starosti 65 godina i više, koji su primali pojedinačnu intravensku dozu od 1,0 g cefepima imali su više vrednosti PIK i niže vrednosti renalnog klirensa u poređenju sa zdravim mlađim dobrovoljcima. Prilagođavanje doze se preporučuje kod starijih pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2 i 4.3).

Pedijatrijska populacija:

Ispitana je farmakokinetika nakon pojedinačne ili nakon ponovljenih doza cefepima kod pacijenata uzrasta od 2,1 meseca do 11,2 godine, koji su primali dozu od 50 mg/kg telesne mase, primenjenu putem intravenske infuzije ili intramuskularne injekcije. Višestruke doze su primenjivane na svakih 8 ili 12 sati, u periodu od najmanje 48 sati.

Nakon primene pojedinačne intravenske doze, prosečna vrednost ukupnog klirensa bila je 3,3 mL/min/kg i prosečni volumen distribucije bio je 0,3 L/kg. Ukupno prosečno poluvreme eliminacije bilo je 1,7 sati. Udeo cefepima koji se pojavljuje nepromenjen u urinu je 60,4% primenjene doze, pri čemu je renalni klirens bio glavni put eliminacije sa prosečnom vrednošću od 2,0 mL/min/kg.

Prosečna koncentracija cefepima u plazmi nakon prve doze bila je slična koncentraciji u stanju dinamičke ravnoteže, sa samo malim stepenom akumulacije nakon primene više doza. Ostali farmakokinetički parametri za novorođenčad i decu su isti nakon prve doze i u stanju dinamičke ravnoteže, bez obzira na interval

doziranja (svakih 12 ili 8 sati). Pored toga, nisu zabeležene razlike u farmakokinetici između različitih starosnih grupa ili između pacijenata ženskog i muškog pola.

Nisu provedena dugoročna ispitivanja na životinjama u svrhu procene kancerogenog potencijala. In vitro i in vivo ispitivanja genotoksičnosti pokazala su da cefepim nije genotoksičan. Kod pacova nije zabeleženo oštećenje plodnosti.

L-arginin.

Ovaj lek ne sme da se meša sa drugim lekovima i rastvorima, osim sa onima navedenim u odeljku 6.6.

Postoji fizička i hemijska inkompatibilnost cefepima sa metronidazolom, vankomicinom, gentamicinom, tobramicinom, netilmicinom i aminofilinom. Ukoliko je indikovana istovremena intravenska primena, ovi lekovi se ne smeju mešati sa cefepimom i ne smeju se davati putem istih intravenskih linija (moraju se posebno davati).

Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaživanja sa vodom za injekcije:

1 g u 3 mL rastvora (240 mg/mL) i cefepime 1 g u 10 mL rastvora (90 mg/mL). Upotrebiti odmah nakon rekonstitucije.

Dokazano je da je pripremljeni lek hemijski i fizički stabilan 18 sati ukoliko se čuva na sobnoj temperaturi (15°C do 25°C) ili u roku od 2 dana ako se čuva u frižideru (2°C do 8°C).

Sa mikrobiološke tačke gledišta lek treba upotrebiti odmah.

Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja do primene su odgovornost korisnika i ne bi smeli da budu duži od 24 sata na temperaturi od 2°C do 8 °C, osim ako rekonstitucija nije izvedena u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Stabilnost pripremljenog infuzionog rastvora rekonstituisanog sa drugim rastvaračima (0,9% rastvor natrijum hlorida, 0,9% rastvora natrijum hlorida sa 5% glukoze, 5% ili 10% rastvora glukoze, Ringerov rastvor, Ringerov rastvor sa 5% glukoze, rastvor natrijuma 1/6M):

Dokazana je hemijska i fizička stabilnost u upotrebi tokom 4 sata na sobnoj temperaturi (15°C - 25°C).

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla tip II od 20 mL (ukupnog kapaciteta 26 mL) sa zatvaračem od hlorbutil gume i aluminijumskom kapicom sa plastičnim poklopcem (flip off), sa 1 g praška za rastvor za injekciju/infuziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica i Uputstvo za lek.

Priprema i primena rekonstituisanog rastvora:

Lek CEFEPIMA BASI, prašak za rastvor za injekciju/infuziju je potrebno rastvoriti u:

• vodi za injekcije

ili u jednom od navedenih rastvora pod b) za intravensku primenu.

• natrijum-hlorid 0,9% rastvor

natrijum-hlorid 0,9% rastvor sa 5% glukozom

5% ili 10% rastvor glukoze Ringerov rastvor

Ringerov rastvor za 5% glukozom Rastvor natrijum-laktat 1/6 M

Zapremina rastvarača za infuziju koji će se koristiti za svaku bočicu i rezultirajuća koncentracija cefepima predstavljeni su u sledećoj tabeli:

Način pripreme rastvora CEFEPIMA BASI 1000 mg:

Napomena:

Rekonstituisani rastvori, koji su pravilno pripremljeni, mogu da imaju žutu do žuto-smeđu boju. To ne znači da efikasnost leka CEFEPIMA BASI može biti ugrožena.

Sadržaj bočice predviđen je za jednokratnu upotrebu. Preostali rekonstituisani rastvor treba baciti. Pre upotrebe pregledajte bočicu. Rastvor se može se koristiti samo ukoliko ne sadrži čestice.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek CEFEPIMA BASI je antibiotik u obliku praška za rastvor za injekciju/infuziju. Lek CEFEPIMA BASI sadrži aktivnu supstancu cefepim-dihidrohlorid, monohidrat, koja pripada grupi cefalosporina. Pripada grupi antibiotika pod nazivom „cefalosporini četvrte generacije“. Ovi antibiotici su slični penicilinskim antibioticima.

Lek CEFEPIMA BASI je namenjen za lečenje bakterijskih infekcija koje su izazvane mikroorganizmima osetljivim na cefepim.

Lek CEFEPIMA BASI se koristi za lečenje:

Odrasli

• Teško trovanje krvi (sepsa) koje je povezano sad nekom od navedenih infekcija;
• Teška pneumonija;
• Teške infekcije urinarnog trakta;
• Abdominalne infekcije uključuju peritonitis, ako je potrebno u kombinaciji sa drugim antibiotikom;
• Infekcije žučne kese i žučnih puteva;
• Lečenje napada groznice nepoznatog porekla kod pacijenata čiji je imuni sistem oslabljen (empirijski tretman febrilnih epizoda kod pacijenata sa umerenom do teškom neutropenijom), ako je potrebno u kombinaciji sa drugim antibiotikom.

Deca

• Teško trovanje krvi (sepsa) koje je povezano sad nekom od navedenih infekcija;
• Teška pneumonija;
• Teške infekcije urinarnog trakta;
• Bakterijski meningitis
• Lečenje napada groznice nepoznatog porekla kod pacijenata čiji je imuni sistem oslabljen (empirijski tretman febrilnih epizoda kod pacijenata sa umerenom do teškom neutropenijom), ako je potrebno u kombinaciji sa drugim antibiotikom.

Prilikom primene cefepima treba pratiti zvanične preporuke i smernice za primenu antibiotika.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na cefepim ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ako ste alergični na klasu antibiotika cefalosporina ili druge antibiotike slične hemijske strukture (beta-laktamski antibiotici kao što su penicilin, monobaktami ili karbapenemi).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što primite lek Cefepime Basi:

• Ukoliko imate problema sa bubrezima što može uticati na eliminaciju ovog leka iz Vašeg organizma.
• Ukoliko imate alergije (kao što su polenska groznica, koprivnjača) i ako ste nekada imali alergije na betalaktamske lekove (peniciline, monobaktame ili karbapeneme) ili druge lekove. Ako tokom lečenja cefepimom razvijete alergijsku reakciju, odmah se obratite lekaru jer to može imati ozbiljne posledice. U tom slučaju, lekar će odmah prekinuti lečenje.
• Ukoliko ste nekada imali astmu ili ste skloni alergijskim reakcijama.
• Ukoliko radite testove krvi ili urina. Važno je da kažete svom lekaru da primate lek CEFEPIMA BASI, jer ovaj lek može uticati na rezultate pojedinih testova.
• Ukoliko patite od uporne dijareje tokom ili nakon upotrebe ovog leka. Odmah obavestite Vašeg lekara kako mogao da ispita da li je dijareja rezultat upale creva izazvane antibiotikom i po potrebi preduzeti odgovarajuće mere.

Lečenje lekom CEFEPIMA BASI može dovesti do sekundarnih infekcija izazvanih drugim faktorima (kao što su gljivične infekcije sluzokože koje uzrokuju crvenilo ili beli sloj na sluzokoži). Vaš lekar će adekvatno lečiti sekundarne infekcije.

Deca

Postoje posebne indikacije o doziranju za novorođenčad i decu (videti odeljak 3 - „Kako primenjuje lek Cefepime Basi“).

Starije osobe

Doziranje za starije pacijente treba pažljivo odabrati i uzimati u obzir funkciju bubrega, jer postoji veća mogućnost razvoja problema sa bubrezima (videti odeljak 3 „Kako se primenjuje lek Cefepime Basi“).

Interakcija sa dijagnostičkim testovima

Lek može pokazati lažno pozitivnu reakciju u nekim laboratorijskim testovima (određivanje glukoze u urinu i Coombs test)

Drugi lekovi i lek CEFEPIMA BASI

Obavestite Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ukoliko primate, donedavno ste primali ili ćete možda primati bilo koje druge lekove uključujući i lekove koji se izdaju bez lekarskog recepta.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primite ovaj lek.

Trudnoća

Lek CEFEPIMA BASI ne sme se koristiti tokom trudnoće, osim ako je njegova primena neophodna i ako Vam je lekar posebno odredio ovu terapiju.

Dojenje

Lek CEFEPIMA BASI može se izlučuje u majčino mleko i zbog toga se ovaj lek može koristiti tokom dojenja samo nakon pažljive procene koristi i rizika.

Posvetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom bre nego što uzmete bilo koji lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nemojte upravljati vozilima niti rukovati mašinama tokom lečenja lekom Cefepima Bas. Može doći do poremećaja svesti, vrtoglavice, konfuzije ili halucinacije.

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako je navedeno u ovom uputstvu ili kako Vam je to objasnio Vaš lekar, farmaceut ili medicinska sestra. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom.

Doziranje kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega:

Odrasli i adolescenti telesne mase ≥40 kg ili više (približno stariji od 12 godina):

Uobičajeno trajanje terapije je 7 do 10 dana. Generalno ne treba primenjivati lek CEFEPIMA BASI u periodu kraćem od 7 dana ili dužem od 14 dana za svako lečenje.

U slučaju empirijskog lečenja pacijenata sa febrilnom neutropenijom uobičajeno trajanje lečenja je 7 dana ili dok se ne utvrdi da neutropenije više nije prisutna.

Kod odojčadi i dece uzrasta od 1 meseca do 12 godine i/ili telesne mase ≤ 40 kg, sa normalnom funkcijom bubrega:

Za decu uzrasta od 1-2 meseca dovoljna je doza od 30 mg/kg telesne mase na svakih 12 ili 8 sati, i treba ih pažljivo pratiti tokom primene.

Kod dece sa telesnom masom većom od 40 kg važi preporuka doziranja za odrasle (videti tabelu). Kod dece starije od 12 godina sa telesnom masom manjom od 40 kg, potrebno je primeniti preporuke o doziranju za mlađe pacijente sa telesnom masom ≤ 40 kg. Doziranje kod dece ne sme premašiti maksimalnu dozu za odrasle (2,0 g svakih 8 sati).

Doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega:

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, dozu cefepima treba prilagoditi tako da se kompenzuje sporija eliminacija putem bubrega. Početna preporučena doza cefepima kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega mora biti ista kao i doza koja se koristi kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega, dakle 2,0 g cefepima.

Sledeća tabela prikazuje doze nakon toga (doze održavanja):

Pacijenti na dijalizi

Kod pacijenata koji su na hemodijalizi, približno 68% ukupne količine cefepima prisutne u organizmu na početku dijalize biće eliminisano posle dijalze koja traje 3 sata. Farmakokinetički model pokazuje da je kod pacijenata na hemodijalizi potrebno smanjiti dozu. Preporučuje se sledeće doziranje:

- 1,0 g cefepima prvi dan terapije, a sledeće dane po 0,5 g cefepima/dan kod svih infekcija osim febrilne neutropenije. Kod febrilne neutropenije doza iznosi 1,0 g dnevno.

Cefepim je po mogućnosti potrebno davati svaki dan u isto vreme, a na dane dijalize mora da se primeni nakon završene dijalize.

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega koji su na kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (engl. continuous ambulatory peritoneal dialysis, CAPD), preporučuje se sledeće doziranje:

• 1,0 g cefepima na svakih 48 sati kod teških infekcija (bakterijemija, pneumonija, komplikovane infekcije urinarnog trakta, infekcije žučne kese i žučnih kanala);
• 2,0 g cefepima na svakih 48 sati kod veoma teških infekcija (infekcije abdomena, uključujući peritonitis, empirijsko lečenje febrilnih epizoda kod pacijenata sa neutropenijom).

Deca od 1 meseca i telesne mase ≤ 40 kg (približno 12 godina) i sa oštećenjem funkcije bubrega:

Pošto je izlučivanje urinom primarni put eliminacije cefepima kod dece, potrebno je prilagođavanje doze kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega.

Jedna doza od 50 mg/kg telesne mase za decu uzrasta od 2 meseca do 12 godina, kao i jedna doza od 30 mg/kg telesne mase za odojčad uzrasta od 1 do 2 meseca, odgovaraju jednoj dozi od 2,0 g kod odraslih.

Zbog toga se kod dece preporučuje jednako produženje intervala doziranja i/ili smanjenje doze kao i kod odraslih, u skladu sa sledećom tabelom.

Deca uzrasta od 2 meseca do 40 kg telesne mase (približno 12 godina):

Odojčad uzrasta 1 meseca do manje od 2 meseca:

Način primene

Više informacija o upotrebi ovog leka dostupno je na kraju ovog Uputstva, u odeljku sa informacijama namenjenim medicinskim ili zdravstvenim radnicima.

Ako ste primili više leka CEFEPIMA BASI nego što treba

Obratite se odmah Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri, pošto u određenim okolnostima može doći do pojave ozbiljnih neželjenih dejstava.

Ako ste zaboravili da primite lek CEFEPIMA BASI

Obavestite odmah Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru.

Ako naglo prestanete da primate lek CEFEPIMA BASI

Nemojte prekidati da uzimate ovaj lek pre nego što se posavetujete sa Vašim lekarom. Vaša primarna bolest se može pogoršati ukoliko primenu leka prekinete pre vremena.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah obavestite Vašeg lekara ukoliko Vam se javi bilo koje od sledećih neželjenih dejstava:

• teška alergijska reakcija zajedno sa iznenadnim i sve više otežanim disanjem, oticanjem glave i tela, sa osipom po koži, poremećajem u cirkulaciji, sniženim krvnim pritiskom;
• iznenadna pojava osipa po koži, plikova ili ljušćenje kože praćeno sa povišenom telesnom temperaturom;
• umerena do ozbiljna, uporna dijareja praćena bolom u stomaku i povišenom telesnom temperaturom, koja se može javiti tokom lečenja antibioticima ili čak tokom naredna dva meseca;
• promene u svesti sa konfuzijom, halucinacije, ukočenost, nesvestica, kontrakcije mišića, grčevi.

Procenom neželjenih efekata utvrđena je sledeća skala učestalosti:

• Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
• Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
• Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
• Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
• Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• Lažno pozitivan Coombs-ov test (metoda za određivanje antitela)

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• produženo vreme koagulacije krvi (produženo protrombinsko i tromboplastinsko vreme);
• anemija (malokrvnost);
• povećanje broja određenih ćelija krvi (eozinofilija);
• zapaljenje ili iritacija venskog zida na mestu primene injekcije;
• proliv;
• osip;
• reakcija na mestu primene infuzije;
• bol i zapaljenje na mestu primene injekcije;
• povećanje vrednosti određenih enzima u krvi (alanin aminotransferaze, aspartat aminotransferaze, alkalne fosfataze), povećanje koncentracije ukupnog bilirubina;

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• gljivična infekcija u ustima sa belim naslagama;
• vaginalna infekcija;
• smanjenje broja određenih ćelija krvi (trombocitopenija, leukopenija, neutropenija);
• glavobolja;
• zapaljenje debelog creva praćenom bolom u stomaku (kolitis);
• mučnina;
• povraćanje;
• crvenilo kože (eritem);
• koprivnjača;
• svrab;
• povećanje koncentracije uree u krvi;
• povećanje koncentracije kreatinina u serumu;
• povišena telesna temperatura;
• zapaljenje na mestu primene infuzije.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• nespecifična gljivična infekcija (kandidazija);
• alergijske reakcije;
• grčenje (konvulzije)
• abnormalne senzacije kao što su osećaj trnjenja i mravinjanja;
• poremećaj čula ukusa;
• vrtoglavica;
• vazodilatacija (širenje krvnih sudova);
• otežano disanje;
• bol u trbuhu;
• konstipacija (otežano pražnjenje creva);
• zadržavanje tečnosti u tkivima (edem);
• bol u zglobovima;
• genitalni svrab;
• drhtanje;
• zujanje u ušima (tinitus).

Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka:

• smanjenje broja određenih krvnih ćelija (aplastična anemija, abnormalno razaranje crvenih krvnih zrnaca (hemolitička anemija), agranulocitoza i, pored toga, povećana verovatnoća krvarenja, hematoma i infekcija);
• oticanje kože ili sluzokože (angioedem);
• anafilaktički šok, koji je životno-ugrožavajući (videti početak u odeljku „Moguća neželjena dejstva“);
• lažno pozitivni rezultati određivanja glukoze u urinu;
• konfuzija;
• halucijnacije;
• koma;
• ukočenost;
• neinflamatorna bolest mozga (encefalopatija);
• poremećena svest;
• trzanje mišića;
• krvarenje;
• gastrointestinalni poremećaji;
• nekroza ćelija kože (toksična epidermalna nekroliza);
• ozbiljno zapaljenje kože praćenom crvenilom sa plikovima i groznicom (Stevens-Johnson-ov sindrom; videti početak u odeljku „Moguća neželjena dejstva“);
• zapaljenje kože sa crvenilom (multiformni eritem);
• bubrežna insuficijencija;
• povrede bubrega (toksična nefropatija).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite Vašeg lekara. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek CEFEPIMA BASI posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaživanja sa vodom za injekcije:

Upotrebiti odmah nakon rekonstitucije.

Dokazano je da je pripremljeni lek hemijski i fizički stabilan 18 sati ukoliko se čuva na sobnoj temperaturi (od 15°C do 25°C) ili u roku od 2 dana ako se čuva u frižideru (od 2°C do 8°C).

Sa mikrobiološke tačke gledišta lek treba upotrebiti odmah.

Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja do primene su odgovornost korisnika i ne bi smeli da budu duži od 24 sata na temperaturi od 2 do 8 °C, osim ako rekonstitucija nije izvedena u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Stabilnost pripremljenog infuzionog rastvora rekonstituisanog sa drugim rastvaračima (0,9% rastvor natrijum hlorida, 0,9% rastvora natrijum hlorida sa 5% glukoze, 5% ili 10% rastvora glukoze, Ringerov rastvor, Ringerov rastvor sa 5% glukoze, rastvor natrijuma 1/6M):

Dokazana je hemijska i fizička stabilnost u upotrebi tokom 4 sata na sobnoj temperaturi (15°C - 25°C).

Nemojte koristiti lek CEFEPIMA BASI ako primetite da je rastvor zamućen i da je promenio boju. Rastvor treba da bude potpuno bistar i bezbojan do žute boje. Sav neiskorišćeni rastvor treba baciti.

Rastvor cefepima treba primeniti odmah nakon rekonstitucije.

Aktivna supstanca je cefepim.

Jedna bočica leka CEFEPIMA BASI, prašak za rastvor za injekciju/infuziju sadrži 1 g cefepima (u obliku cefepim-dihidrohlorid, monohidrata).

Pomoćna supstanca je L-arginin.

Kako izgleda lek CEFEPIMA BASI i sadržaj pakovanja

Izgled: Lek CEFEPIMA BASI, prašak za rastvor za injekciju/infuziju je beo do bledo žut prašak.

Rekonstituisani rastvor: bistar rastvor bez mehaničkih onečišćenja.

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla tip II od 20 mL (ukupnog kapaciteta 26 mL) sa zatvaračem od hlorbutil gume i aluminijumskom kapicom sa plastičnim poklopcem (flip off), sa 1 g praška za rastvor za injekciju/infuziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

RHEI LIFE DOO, Beogradskog bataljona 4, Beograd-Čukarica

Proizvođač:

LABORATORIOS BASI – INDUSTRIA FARMACEUTICA, S.A.,

Parque Industrial Manuel Lourenco Ferreira, Lotes 8, 15 e 16, Mortagua, Portugalija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-02598-20-001 od 30.03.2023.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Odrasli:

Lek CEFEPIMA BASI je indikovan za terapiju infekcija izazvanih bakterijama osetljivim na cefepim:

• Bakterijemija koja je povezana sa nekom od navedenih infekcija, ili ukoliko postoji sumnja da je povezana sa nekom od njih;
• Teška pneumonija;
• Komplikovane infekcije urinarnog trakta;
• Komplikovane intraabdominalne infekcije, uključujući peritonitis;

Po potrebi se preporučuje kombinovana terapija sa drugim antibiotikom, uzimajući u obzir individualan profil rizika pacijenta i očekivane odnosno dokazane uzročnike.

• Infekcija žučne kese i žučnih kanala;
• Empirijsko lečenje febrilnih epizoda kod pacijenata sa umerenom (neutrofinlni granulociti ≤1000/mm3) ili teškom (neutrofilni granulociti ≤500/mm3) neutropenijom. Kod pacijenata sa visokim rizikom od teške infekcije (npr. pacijenata nakon nedavne transplantacije koštane srži, sa niskim krvnim pritiskom u vreme dolaska, sa udruženom hematološkom malignom bolešću ili teškom ili dugotrajnom neutropenijom), antimikrobna monoterapija može biti neprimerena. Nedostaju podaci o efikasnosti monoterapije cefepimom kod ovih pacijenata. Po potrebi se preporučuje kombinovana terapija sa antibiotikom iz grupe aminoglikozida ili glikopeptida, zavisno od individualnog profila rizika pacijenta.

Deca:

Za lečenje infekcija koje uzrokuju patogeni osetljivi na cefepim:

• Bakterijemija koja je povezana sa nekom od navedenih infekcija, ili ukoliko postoji sumnja da je povezana sa nekom od njih;
• Teška pneumonija;
• Komplikovane infekcije urinarnog trakta;
• Bakterijski meningitis;
• Empirijsko lečenje febrilnih epizoda kod pacijenata sa umerenom (neutrofilni granulociti ≤ 1000/mm3) ili teškom (neutrofilni granulociti ≤ 500/mm3) neutropenijom. Kod pacijenata sa visokim rizikom od teške infekcije (npr. pacijenata nakon nedavne transplantacije koštane srži, sa niskim krvnim pritiskom u vreme dolaska, sa udruženom hematološkom malignom bolešću ili teškom ili dugotrajnom neutropenijom), antimikrobna monoterapija može biti neprimerena. Nedostaju podaci o efikasnosti monoterapije cefepimom kod ovih pacijenata. Po potrebi se preporučuje kombinovana terapija sa antibiotikom iz grupe aminoglikozida ili glikopeptida, zavisno od individualnog profila rizika pacijenta.

Prilikom primene cefepima treba pratiti zvanične preporuke i smernice za primenu antibiotika.

Doziranje i način primene Doziranje

Lek CEFEPIMA BASI treba primeniti intravenskim putem (videti odeljak „Doziranje i način primene”) nakon rekonstitucije (videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”).

Doziranje cefepima zavisi od osetljivosti patogena, težine infekcije, funkcije bubrega kao i opšteg stanja pacijenta.

Doziranje kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega:

Odrasli i adolescenti telesne mase ˃ 40 kg (približno stariji od 12 godina):

Trajanje lečenja:

Uobičajeno trajanje terapije je 7 do 10 dana. Generalno ne treba primenjivati lek CEFEPIMA BASI u periodu kraćem od 7 dana ili dužem od 14 dana za svako lečenje.

U empirijskom lečenju febrilne neutropenije uobičajeno trajanje terapije je 7 dana ili do povlačenja neutropenije.

Kod odojčadi i dece uzrasta od 1 meseca do 12 godine i/ili telesne mase ≤ 40 kg, sa normalnom funkcijom bubrega:

Iskustvo kod odojčadi mlađe od 2 meseca je ograničeno, pri čemu su ta iskustva stečena sa dozom od 50 mg/kg telesne mase. Ali iz farmakokinetičkih podataka za pacijente starije od 2 meseca može se zaključiti da je za decu uzrasta 1 – 2 meseca dovoljna doza od 30 mg/kg telesne mase svakih 12 ili 8 sati. Decu ovog uzrasta potrebno je tokom primene pažljivo nadzirati.

Kod dece sa telesnom masom većom od 40 kg važi preporuka doziranja za odrasle (videti tabelu). Kod dece starije od 12 godina sa telesnom masom manjom od 40 kg, potrebno je primeniti preporuke o doziranju za mlađe pacijente sa telesnom masom ≤ 40 kg. Doziranje kod dece ne sme premašiti maksimalnu dozu za odrasle (2,0 g svakih 8 sati).

Doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega:

Odrasli i adolescenti (> 12 godina) telesne mase ≥40 kg (približno stariji od 12 godina):

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, dozu cefepima treba prilagoditi tako da se kompenzuje sporija eliminacija putem bubrega.

Početna preporučena doza cefepima kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega mora biti ista kao i doza koja se koristi kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega, dakle 2,0 g cefepima.

Sledeća tabela prikazuje doze nakon toga (doze održavanja):

Pacijenti na dijalizi:

Kod pacijenata koji su na hemodijalizi, približno 68% ukupne količine cefepima prisutne u organizmu na početku dijalize biće eliminisano posle dijalize koja traje 3 sata. Farmakokinetički modela pokazuje da je kod pacijenata na hemodijalizi potrebno smanjiti dozu. Preporučuje se sledeće doziranje:

- 1,0 g cefepima prvi dan terapije, a sledeće dane po 0,5 g cefepima/dan kod svih infekcija osim febrilne neutropenije. Kod febrilne neutropenije doza iznosi 1,0 g dnevno.

Cefepim je po mogućnosti potrebno davati svaki dan u isto vreme, a na dane dijalize mora da se primeni nakon završene dijalize.

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega koji su na kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (engl. continuous ambulatory peritoneal dialysis, CAPD), preporučuje se sledeće doziranje:

• 1,0 g cefepima na svakih 48 sati kod teških infekcija (bakterijemija, pneumonija, komplikovane infekcije urinarnog trakta, infekcije žučne kese i žučnih kanala);
• 2,0 g cefepima na svakih 48 sati kod veoma teških infekcija (infekcije abdomena, uključujući peritonitis, empirijsko lečenje febrilnih epizoda kod pacijenata sa neutropenijom).

Deca od 1 meseca i telesne mase ≤ 40 kg (približno 12 godina) i sa oštećenjem funkcije bubrega:

Pošto je izlučivanje urinom primarni put eliminacije cefepima kod dece, potrebno je prilagođavanje doze kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega.

Jedna doza od 50 mg/kg telesne mase za decu uzrasta od 2 meseca do 12 godina, kao i jedna doza od 30 mg/kg telesne mase za odojčad uzrasta od 1 do 2 meseca, odgovaraju jednoj dozi od 2,0 g kod odraslih.

Zbog toga se kod dece preporučuje jednako produženje intervala doziranja i/ili smanjenje doze kao i kod odraslih, u skladu sa sledećom tabelom.

Deca uzrasta od 2 meseca do 40 kg telesne mase (približno 12 godina):

Odojčad uzrasta 1 meseca do manje od 2 meseca:

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak „Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Stariji pacijenti

Budući da kod starijih pacijenata postoji veća verovatnoća oštećenja funkcije bubrega, potreban je oprez kod doziranja i praćenje funkcije bubrega. Ako je funkcija bubrega oštećena, preporučuje se prilagođavanje doze (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka).

Način primene:

Sa mikrobiološke tačke gledišta, lek je potrebno upotrebiti odmah. Za uputstva o rekonstituciji/razblaženju leka pre primene, videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Nakon odgovarajuće rekonstitucije, lek CEFEPIMA BASI može da se primeni putem:

• direktne intravenske injekcije u trajanju od 3 do 5 minuta direktno u venu pomoću šprica ili infuzione tube ili,
• se može dodati u neki od rastvora navedenih u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)” i primeniti putem intravenske infuzije u trajanju od 30 minuta.

Lek CEFEPIMA BASI se ne sme mešati sa bilo kojim drugim lekom, osim rastvora navedenih u odeljku

„Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Moguća je istovremena intravenska primena cefepima sa antibioticima, ali antibiotici se ne smeju davati sa cefepimom ili istim intravenskim putem (videti odeljak „Inkompatibilnost”).

Lista pomoćnih supstanci

L-arginin.

Inkompatibilnost

Ovaj lek ne sme da se meša sa drugim lekovima i rastvorima, osim sa onima navedenim u odeljku

„Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Postoji fizička i hemijska inkompatibilnost cefepima sa metronidazolom, vankomicinom, gentamicinom, tobramicinom, netilmicinom i aminofilinom. Ukoliko je indikovana istovremena intravenska primena, ovi lekovi se ne smeju mešati sa cefepimom i ne smeju se davati putem istih intravenskih linija (moraju se posebno davati).

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine.

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaživanja sa vodom za injekcije:

1 g u 3 mL rastvora (240 mg/mL) i cefepime 1 g u 10 mL rastvora (90 mg/mL). Upotrebiti odmah nakon rekonstitucije.

Dokazano je da je pripremljeni lek hemijski i fizički stabilan 18 sati ukoliko se čuva na sobnoj temperaturi (15°C do 25°C) ili u roku od 2 dana ako se čuva u frižideru (2°C do 8°C).

Sa mikrobiološke tačke gledišta lek treba upotrebiti odmah.

Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja do primene su odgovornost korisnika i ne bi smeli da budu duži od 24 sata na temperaturi od 2°C do 8 °C, osim ako rekonstitucija nije izvedena u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Stabilnost pripremljenog infuzionog rastvora rekonstituisanog sa drugim rastvaračima (0,9% rastvor natrijum hlorida, 0,9% rastvora natrijum hlorida sa 5% glukoze, 5% ili 10% rastvora glukoze, Ringerov rastvor, Ringerov rastvor sa 5% glukoze, rastvor natrijuma 1/6M):

Dokazana je hemijska i fizička stabilnost u upotrebi tokom 4 sata na sobnoj temperaturi (15°C - 25°C).

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja, videti odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla tip II od 20 mL (ukupnog kapaciteta 26 mL) sa zatvaračem od hlorbutil gume i aluminijumskom kapicom sa plastičnim poklopcem (flip off), sa 1 g praška za rastvor za injekciju/infuziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Priprema i primena rekonstituisanog rastvora:

Lek CEFEPIMA BASI, prašak za rastvor za injekciju/infuziju je potrebno rastvoriti u:

• vodi za injekcije

ili u jednom od navedenih rastvora pod b) za intravensku primenu.

• natrijum-hlorid 0,9% rastvor

natrijum-hlorid 0,9% rastvor sa 5% glukozom

5% ili 10% rastvor glukoze

Ringerov rastvor

Ringerov rastvor za 5% glukozom Rastvor natrijum-laktat 1/6 M

Zapremina rastvarača za infuziju koji će se koristiti za svaku bočicu i rezultirajuća koncentracija cefepima predstavljeni su u sledećoj tabeli:

Način pripreme rastvora CEFEPIMA BASI 1000 mg:

Napomena:

Rekonstituisani rastvori, koji su pravilno pripremljeni, mogu da imaju žutu do žuto-smeđu boju. To ne znači da efikasnost leka CEFEPIMA BASI može biti ugrožena.

Sadržaj bočice predviđen je za jednokratnu upotrebu. Preostali rekonstituisani rastvor treba baciti. Pre upotrebe pregledajte bočicu. Rastvor se može se koristiti samo ukoliko ne sadrži čestice.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.