Eligard™ 45mg prašak i rastvarač za rastvor za injekciju

Lek Eligard, jačine 45 mg je indikovan za lečenje uznapredovalog hormonski zavisnog karcinoma prostate i za lečenje visoko rizičnog lokalizovanog i lokalno uznapredovanog hormonski zavisnog karcinoma prostate u kombinaciji sa radioterapijom.

Doziranje kod odraslih muškaraca

Lek Eligard, jačine 45 mg treba primenjivati pod nadzorom zdravstvenog stručnjaka koji ima iskustva u praćenju odgovora na primenjeno lečenje.

Lek Eligard, jačine 45 mg se primenjuje kao pojedinačna supkutana injekcija jednom na svakih 6 meseci. Injekcija datog rastvora, stvara čvrsti depo iz kojeg se lek otpušta i koji pruža kontinuirano oslobađanje leuprorelin-acetata tokom perioda od šest meseci.

Po pravilu, lečenje uznapredovalog karcinoma prostate lekom Eligard podrazumeva dugotrajnu terapiju i ne treba ga prekidati kada nastane remisija ili poboljšanje.

Lek Eligard se može koristiti kao neoadjuvantna ili adjuvantna terapija u kombinaciji sa radioterapijom kod visoko rizičnog lokalizovanog i lokalno uznapredovalog karcinoma prostate.

Odgovor na primenu leka Eligard treba pratiti na osnovu kliničkih parametara i merenjem koncentracijeprostata specifičnog antigena (PSA) u serumu. Klinička ispitivanja pokazuju da se koncentracije testosterona povećaju tokom prva tri dana primene leka kod većine neorhiektomisanih pacijenata, a zatim tokom 3-4 nedelje opadnu ispod koncentracije koja je karakteristična nakon medicinske kastracije. Jednom dostignuta koncentracijakoja je karakteristična nakon kastracije, održava se onoliko dugo koliko traje primena leka (kod < 1% slučajeva koncentracija testosterona prevazilazi te vrednosti). U slučaju da odgovor pacijenta na primenjeno lečenje nije optimalan, treba potvrditi da li je dostinuta koncentracija testosterona u serumu , odnosno da li je ostala na koncentraciji koja je bila nakon kastracije. Izostanak efikasnosti može nastati usled nepravilne pripreme, rekonstitucije ili primene leka, a koncentraciju testosterona bi trebalo evaluirati u slučajevima kada se posumnja ili tačno zna da je došlo do greške u rukovanju (videti odeljak 4.4)

Terapija primenom GnRH agonista se može nastaviti kod pacijenata sa metastatskim karcinomom prostate rezistentnim na kastraciju, koji nisu hirurški kastrirani a primaju GnRH agoniste kakav je leuprorelin, i odgovaraju kriterijumima za primenu terapije sa inhibitorima biosinteze androgena ili inhibitorima androgenog receptora.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Eligard 45 mg, nije utvrđena kod dece uzrasta 0 do18 godina (videti takođe odeljak 4.3).

Prilagođavanje doze kod posebnih populacija pacijenata

Nisu sprovedena klinička ispitivanja kod pacijenata koji imaju poremećaj funkcije jetre ili bubrega.

Način primene

Eligard treba da bude pripremljen, rekonstituisan i primenjen od strane zdravstvenih radnika koji su

obučeni za tu proceduru. Informacije o rekonstituciji leka pre njegove primene moraju se striktno poštovati. ( pogledati odeljke 4.4 i 6.6.). Ukoliko lek nije pripremljen na propisan način, ne treba ga primenjivati.

Sadržaj dva napunjena sterilna injekciona šprica treba izmešati neposredno pre primene supkutane injekcije leka Eligard.

Na osnovu podataka iz ispitivanja sprovedenih na životinjama, treba strogo izbegavati primenu intraarterijske ili intravenske injekcije.

Kao i kod supkutane primene ostalih lekova, mesto davanja injekcije treba povremeno promeniti.

Lek Eligard je kontraindikovan kod žena i kod pedijatrijskih pacijenata.

Preosetljivost na leuprorelin-acetat ili druge GnRH agoniste ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka (videti odeljak 6.1).

Kod pacijenata koji su prethodno imali orhiektomiju (kao i prilikom primene ostalih GnRH agonista, lek Eligard neće dovesti do daljeg snižavanja koncentracije testosterona u serumu u slučajevima hirurške kastracije).

Kao monoterapija karcinoma prostate kod pacijenata kod kojih je došlo do kompresije kičmene moždine ili kod kojih su dokazane metastaze na kičmenom stubu (videti odeljak 4.4)

Ispravna rekonstitucija: Prijavljene su greške prilikom rukovanjem leka koje mogu nastati tokom bilo kog koraka u postupku rekonstitucije leka što može dovesti do izostanka efikasnosti leka. Potrebno je strogo slediti uputstva za rekonstituciju i primenu leka ( pogledati odeljak 6.6.)

Ukoliko postoji sumnja ili je ustanovljena greška u rukovanju lekom Eligard, pacijente treba pažljivo pratiti (pogledati odeljak 4.2).

Androgena deprivacija može da dovede do produženja QT interval.

Poseban oprez je neophodan kod pacijenata sa faktorom rizika za produžavanje QT-intervala ili kod pacijenata na istovremenoj terapiji sa lekovima koji mogu da produžavaju QT-interval (videti odeljak 4.5), lekar treba da proceni odnos rizika i koristi primene leka, uključujući i mogućnost pojava Torsade de pointes pre započinjanja terapije sa lekom Eligard.

Kardiovaskularna oboljenja: zabeležen je povećan rizik za nastanak infarkta miokarda, iznenadne srčane smrti i moždanog udara koji su udruženi sa primenom GnRH agonista kod muškaraca. Rizik izgleda nizak na osnovu prijavljene analize mogućeg rizika (odds ratio), a u slučaju određivanja terapije pacijentima sa karcinomom prostate treba ga pažljivo proceniti zajedno sa kardiovaskularnim faktorima rizika. Kod pacijenata koji primaju GnRH agoniste treba pratiti simptome i znake koji ukazuju na razvoj kardiovaskularnih oboljenja i postupati u skladu sa aktuelnom kliničkom praksom.

Prolazna pogoršanja nivoa testosterona:leuprorelin-acetat, kao i ostali GnRH agonisti, dovodi tokom prve nedelje primene do prolaznog povećanja koncentracije testosterona, dihidrotestosterona i kisele fosfataze u serumu. Pacijenti mogu osetiti pogoršanje simptoma ili ispoljavanje novih simptoma, uključujući bolove u kostima, neuropatiju, hematuriju ili opstrukciju mokraćnog kanala (ureter) ili izlaza mokraćne bešike (videti odeljak 4.8). Ovi simptomi se obično povlače tokom nastavka primene leka.

Treba razmotriti dodatnu primenu odgovarajuće antiandrogene terapije, čija primena bi počela 3 dana pre početka primene leuprorelina i nastavila se tokom prve dve do tri nedelje lečenja. Opisano je da se na ovaj način sprečavaju posledice inicijalnog povećanja koncentracije testosterona u serumu.

Nakon hirurške kastracije, lek Eligard ne dovodi do daljeg smanjenja koncentracije testosterona u serumu kod muškaraca.

Gustina kosti:smanjenje gustine koštane mase bilo je zabeleženo u medicinskoj literaturi kod muškaraca koji su imali orhiektomiju ili koji su lečeni primenom GnRH agonista (videti odeljak 4.8).

Primena antiandrogene terapije značajno povećava rizik za nastanak fraktura usled osteoporoze. O tome postoje vrlo ograničeni podaci. Prelomi usled osteoporoze zapaženi su kod 5% pacijenata nakon 22 meseca farmakološke androgene deprivacije, i kod 4% pacijenata nakon 5 do 10 godina lečenja. Rizik za nastanak fraktura usled osteoporoze je uopšteno viši od rizika za nastanak patoloških fraktura.

Osim dugotrajne deficijencije testosterona, starije životno doba, pušenje i konzumiranje alkoholnih pića, gojaznost i nedovoljna fizička aktivnost mogu imati uticaja na razvoj osteoporoze.

Apopleksija hipofize: tokom postmarketinške studije, retki slučajevi apopleksije hipofize (klinički sindrom nastao usled infarkta hipofize) prijavljeni su nakon primene GnRH agonista, pri čemu je većina nastala tokom dve nedelje od primene prve doze, a neki i tokom prvog sata. Kod ovih slučajeva, apopleksija hipofize ispoljila se kao iznenadna glavobolja, povraćanje, poremećaj vida, oftalmoplegija, izmenjen mentalno stanje i ponekad kardiovaskularni kolaps. U takvim slučajevima je neophodna hitna medicinska pomoć.

Hiperglikemija i dijabetes: hiperglikemija i povećan rizik od nastanka dijabetesa su zabeleženi kod muškaraca koji primaju terapiju GnRH agonista. Hiperglikemija može predstavljati razvoj dijabetes melitusa ili pogoršanje glikemijske kontrole kod pacijenata sa dijabetesom. Preporučuje se periodično praćenje vrednosti glukoze u krvi i/ili glikoziliranog hemoglobina (HbA1c) kod pacijenata koji primaju terapiju GnRH agonista i primena važeće kliničke prakse za terapiju hiperglikemije ili dijabetesa.

Konvulzije: postmarketinške prijave konvulzija su bile zabeležene kod pacijenata na leuprorelin acetat terapiji u sa ili bez prethodnog prisustva predisponirajućih faktora. Konvulzijama treba pristupati u skladu sa aktuelnom kliničkom praksom.

Ostali događaji: slučajevi opstrukcije uretre i kompresije kičmene moždine, koji mogu doprineti nastanku paralize sa ili bez fatalnih komplikacija, prijavljeni su kod primene GnRH agonista. Ako se razvije kompresija kičmene moždine ili oštećenje funkcije bubrega, treba primeniti standardne mere lečenja ovih komplikacija.

Pacijente sa vertebralnim i/ili metastazama na mozgu kao i pacijente sa opstrukcijom urinarnog trakta treba pažljivo pratiti tokom prvih nekoliko nedelja primene leka.

Farmakokinetičke studije lek-lek interakcija nisu rađena sa lekom Eligard. Nisu zabeležene prijave interakcije leuprorelin-acetata sa ostalim lekovima.

Pošto androgena deprivacija može dovesti do produženja QT intervala, treba pažljivo proceniti istovremenu primenu leka Eligard sa lekovima za koje je poznato da produžavaju QT interval ili lekovima koji mogu da indukuju Torsade de pointes, kao što su antiaritmici klase IA (npr. hinidin, dizopiramid) ili klase III (npr. amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid), metadon, moksifloksacin, antipsihotici itd. (videti odeljak 4.4).

Nije relevantno, jer je primena leka Eligard kontraindikovana kod žena.

Nisu sprovedena ispitivanja uticaja leka Eligard na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama može biti umanjena usled zamora, vrtoglavice ili poremećaja vida koji se opisuju kao moguća neželjena dejstva leka ili mogu biti posledica osnovne bolesti.

Neželjene reakcije zabeležene pri primeni leka Eligard 45mg su uglavnom posledica specifičnog farmakološkog delovanja leuprorelin acetata, odnosno povećanja i smanjenja koncentracije određenih hormona. Najčešće prijavljene neželjene reakcije su talasi vrućine, mučnina, malaksalost, zamor i povremene lokalne iritacije na mestu davanja injekcije. Blagi do umereni talasi vrućine pojavljuju se kod oko 58% pacijenata.

Sledeća neželjena dejstva prijavljena su tokom kliničkih ispitivanja leka Eligard 45mg kod pacijenata sa uznapredovalim karcinomom prostate. Neželjena dejstva klasifikovana su, prema učestalosti ispoljavanja, kao veoma često (≥1/10), često (≥1/100, <1/10), povremeno (≥1/1 000, < 1/100), retko (≥1/10 000, < 1/1 000), vrlo retko (< 1/10 000), i nepoznato (čija učestalost ispoljavanja ne može biti procenjena iz dostupnih podataka).

Tabela 1. Neželjena dejstva u kliničkim ispitivanjima leka Eligard

Ostali neželjeni događaji prijavljeni tokom lečenja leuprorelin-acetatom obuhvataju periferni edem, plućnu emboliju, palpitacije, mialgiju, promenu osetljivosti kože, mišićnu slabost, jezu, osip, amneziju i poremećaje vida. Mišićna atrofija je zapažena kod dugotrajne primene lekova iz ove klase. Infarkt u sklopu ranije postojeće apopleksije hipofize je retko zabeležen nakon primene kako kratko, tako i dugo delujućih GnRH agonista. Postoje retki prijavljeni slučajevi trombocitopenije i leukopenije. Promene u toleranciji glukoze su takođe prijavljene.

Konvulzije su prijavljene nakon primene analoga GnRH agonista (videti odeljak 4.4).

Lokalna neželjena dejstva prijavljena nakon primene injekcije leka Eligard 45mg su slična lokalnim neželjenim dejstvima koja se javljaju prilikom davanja supkutanih injekcija sličnih lekova.

Uopšteno, ova lokalna neželjena dejstva nastala nakon davanja supkutane injekcije su blaga i opisuju se kao kratkotrajna.

Anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije su retko prijavljene nakon primene analoga GnRH agonista. Promene gustine kosti

Smanjena gustina kostiju, opisana je u medicinskoj literaturi, kod muškaraca koji su imali orhiektomiju ili su lečeni nekim od analoga GnRH. Može se pretpostaviti da dugotrajno lečenje leuprorelinom može dovesti do pojave izraženih znakova osteoporoze. Vezano za povećan rizik od fraktura usled osteoporoze (videti odeljak 4.4).

Pogoršanje znakova i simptoma oboljenja

Lečenje leuprorelin acetatom može tokom prvih nekoliko nedelja izazvati pogoršanje znakova i simptoma oboljenja. U slučaju pogoršanja vertebralnih metastaza i/ili urinarne opstrukcije ili hematurije, mogu se pojaviti neurološki problemi kao što su slabost i/ili parestezije donjih ekstremiteta ili pogoršanje urinarnih simptoma.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Nema mogućnosti da se lek Eligard zloupotrebi, i namerno predoziranje je malo verovatno. Nema prijava zloupotrebe ili predoziranja sa leuprorelin acetatom u kliničkoj praksi, ali u slučaju prekomerne izloženosti leku preporučuje se praćenje pacijenata i simptomatsko suportivno lečenje.

Farmakoterapijska grupa: Analozi hormona koji oslobađaju gonadotropin

ATC šifra: L02AE02

Leuprorelin-acetat je sintetski nonapeptidni agonist prirodno prisutnog hormona koji oslobađa gonadotropin (GnRH, od engl. gonadotropin releasing hormone) koji pri kontinuiranoj primeni inhibira sekreciju gonadotropina iz hipofize i suprimira sintezu steroida u testisima kod muškaraca. Ovo dejstvo je reverzibilno i prestaje nakon prestanka primene leka. Agonist ipak ima veći potencijal delovanja nego prirodni hormon i vreme do ponovnog uspostavljanja nivoa testosterona može varirati od pacijenta do pacijenta.

Primena leuprorelin-acetata uzrokuje početni porast koncentracije luteinizirajućeg hormona (LH) i folikulo- stimulirajućeg hormona (FSH) u cirkulaciji što dovodi do prolaznog povećanja koncentracije polnih steroida, testosterona i dihidrotestosterona, kod muškaraca. Kontinuirana primena leuprorelin-acetata praćena je smanjenjem koncentracije LH i FSH. Koncentracija testosterona kod muškaraca smanjuje se ispod praga koji je karakterističan nakon kastracije (≤50 nanograma/dL). Ova smanjenja nastaju tokom tri do četiri nedelje nakon početka lečenja. Prosečan nivo testosterona u šestom mesecu primene leka je 10,4 (±0,53) nanograma/dL i može se porediti sa nivoom koji je karakterističan nakon obostrane orhiektomije. Kod svih pacijenata, osim kod jednog, koji su primili punu dozu od leuprorelina tokom pivotalnog kliničkog ispitivanja nivoi testosterona karakteristični nakon kastracije su postignuti nakon četiri nedelje. Kod većine pacijenata koncentracija testosterona je bila ispod 20 nanograma/dL, iako do sada nije utvrđena prava korist od tako niskih koncentracija testosterona. Koncentracije PSA su se smanjile za 97% tokom šest meseci.

Dugotrajna ispitivanja pokazala su da nastavak primene leka održava koncentraciju testosterona ispod nivoa koncentracije koja je karakteristična u periodu nakon kastracije i do sedam godina, a verovatno i na neodređeni vremenski period.

Veličina tumora nije direktno merena tokom trajanja programa kliničkog ispitivanja, ali je za Eligard indirektno pokazan pozitivan odgovor tumora na terapiju, što se ogledalo u smanjenju srednje vrednosti PSA za 97%.

U fazi III randomizovanog kliničkog ispitivanja, analizom neinferiornosti se poredila kratkotrajna sa dugotrajnom konkomitantnom i adjuvantnom terapijom GnRH agonistima (triptorelin ili goserelin); ispitivanje je obuhvatilo 970 pacijenata sa lokalno uznapredovalim karcinomom prostate (uglavnom stadijum bolesti T2c-T4 uz nešto T1c do T2b pacijenata sa patološkim regionalnim limfnim čvorovima), od kojih je 483 bilo određeno za kratkotrajnu androgenu supresiju (6 meseci) u kombinaciji sa radijacionom terapijom a 487 pacijenata za dugotrajnu androgenu supresiju (3 godine). Ukupni 5-godišnji mortalitet je bio 19% u grupi kratkotrajne i 15,2% u grupi dugotrajne terapije. Zapažen je HR (Hazard Ratio) od 1,42 sa gornjim jednostranim 95,71% intervalom poverenja (CI) od 1,79 ili dvostranim 95,71% CI od 1,09; 1,85 (p = 0,65 za neinferiornost) pokazuje da kombinacija radioterapije i 6-mesečne androgene deprivacije pruža inferiorno preživljavanje u poređenju sa kombinacijom radioterapije i 3-godišnje androgene deprivacije. Ukupno petogodišnje preživljavanje iznosi 84,8% za dugotrajnu terapiju a 81,0% za kratkotrajnu terapiju. Ukupni skor kvaliteta života primenom QLQ-C30 nije se značajno razlikovao između dve grupe (P= 0,37). Rezultatima dominira populacija pacijenata sa lokalno uznapredovalim tumorima.

Dokaz za upotrebu kod visoko rizičnog lokalizovanog karcinoma prostate se zasniva na objavljenim studijama o radioterapiji u kombinaciji sa GnRH analozima, uključujući i leuprorelin-acetat. Analizirani su

podaci iz pet objavljenih studija (EORTC 22863, RTOG 85-31, RTOG 92-02, RTOG 8610, i D’Amico et al., JAMA, 2004), koji su pokazali korist od kombinovanja GnRH analoga sa radioterapijom. U objavljenim studijama nije moguće napraviti jasnu razliku između odgovarajućih ispitivanih populacija za indikaciju lokalno uznapredovalog karcinoma prostate i visoko rizičnog lokalizovanog karcinoma prostate.

Klinički podaci pokazuju da radioterapija praćena sa trogodišnjom androgenom deprivacijom ima prednost u odnosu na radioterapiju praćenu sa šestomesečnom androgenom deprivacijom.

Preporučeno trajanje androgene deprivacije u medicinskim vodičima za T3-T4 pacijente koji primaju radioterapiju iznosi 2-3 godine.

Resorpcija: Kod pacijenata sa uznapredovalim karcinomom prostate srednje vrednosti koncentracija leuprorelina u serumu kod primene inicijalne injekcije dostižu 82 nanograma/mL nakon 4,4 h (C max) od momenta primene. Nakon početnog porasta koji prati davanje svake injekcije (faza platoa od 3-168 dana nakon svake doze), koncentracija u serumu ostaje relativno konstantna (0,2 - 2 nanograma/mL). Nema podataka o akumulaciji leka tokom primene ponovljenih doza.

Distribucija: Prosečni volumen distribucije leuprorelina u stanju ravnoteže nakon intravenske bolus injekcije kod zdravih dobrovoljaca muškog pola bio je 27 litara. In vitro vezivanje za humane proteine u plazmi varira od 43% do 49%.

Eliminacija: Kod zdravih dobrovoljaca muškog pola, intravensko davanje bolusa od 1 mg leuprorelin-acetata pokazalo je da je srednja vrednost sistemskog klirensa 8,34 L/h sa terminalnim poluvremenom eliminacije od oko 3 sata, bazirano na dvoprostornom modelu.

Nisu sprovedena ispitivanja izlučivanja za lek Eligard 45mg. Nisu sprovedena ispitivanja metabolizma za lek Eligard 45mg .

Pretklinička ispitivanja sa leuprorelin-acetatom su otkrila uticaj na reproduktivni sistem oba pola, što se i moglo očekivati prema poznatim farmakološkim osobinama. Pokazalo se da su ova dejstva reverzibilna, nakon prekida primene leka i nakon odgovarajućeg vremena oporavka. Leuprorelin-acetat nije pokazao teratogenost. Embriotoksično/letalno dejstvo primećeno je kod kunića, u skladu sa farmakološkim delovanajem leuprorelin-acetata na reproduktivni sistem.

Ispitivanja karcinogenosti sprovedena su na pacovima i miševima tokom 24 meseca. Kod pacova je uočeno dozno zavisno povećanje nastanka apopleksija hipofize, koje je primećeno nakon supkutane primene doza od 0,6 do 4 mg/kg/dan. Ovakvi efekti nisu zapaženi kod miševa.

Leuprorelin-acetat i sličan lek Eligard 7,5 mg koji je namenjen za primenu jednom mesečno nisu pokazali mutagena dejstva u uslovima in vitro i in vivo ispitivanja.

Rastvarač (špric A): 85:15 poli(DL-laktid-ko-glikolid) N-metilpirolidon

Prašak (špric B): nema pomoćnih supstanci

Leuprorelin koji se nalazi u špricu B mora se mešati samo sa rastvaračem iz šprica A i ne sme se mešati sa drugim lekovima.

2 godine.

Jednom izvađen lek iz frižidera čuva se u originalnom pakovanju na temperaturi do 25°C najduže 4 nedelje u okviru odobrenog roka upotrebe.

Nakon otvaranja lek treba odmah pripremiti i primeniti.

Nakon otvaranja posude, prašak se mora odmah rastvoriti u rastvaraču i pripremljeni rastvor za injekciju mora se odmah dati pacijentu.

Jednom pripremljen rastvor: odmah primeniti, pošto se viskoznost rastvora povećava tokom vremena.

Lek čuvati na temperaturi od 2°C do 8°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Temperatura leka treba da se izjednači sa sobnom temperaturom pre primene leka. Lek izvaditi iz frižidera otprilike 30 minuta pre upotrebe. Jednom izvađen lek iz frižidera čuva se u originalnom pakovanju na temperaturi do 25°C najduže 4 nedelje u okviru odobrenog roka upotrebe. Lek čuvati u originalnom pakovanju radu zaštite od vlage.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja / rekonstitucije leka, videti odeljak 6.3

Dva napunjena injekciona šprica, jedan od cikličnog olefin kopolimera sadrži prašak (špric B), a drugi od polipropilena sadrži rastvarač ( špric A) . Ova dva napunjena injekciona šprica zajedno čine sistem za mešanje.

Špric A unutrašnje pakovanje je od polipropilena, sa gumenim delom klipa šprica od silikonizovanog sintetskog termoplastičnog elastomera. Špric ima „ženski“ Luer-Lok nastavak koji je zatvoren polipropilenskim Luer-Lok zatvaračem.

Sekundarno pakovanje za špric A je blister sa termički oblikovanim ležištem od poliestera sa poklopcem od aluminijumske folije obložene polimerom, u kome se pored šprica A nalazi i beli klip šprica koji će se koristiti sa špricem B i kesica desikanta.

Špric B unutrašnje pakovanje je od kopolimera olefina, sa dva gumena dela klipa šprica od hlorbutil gume, ima „muški“ Luer-Lok nastavak sa zatvaračem šprica od brombutil gume.

Sekundarno pakovanje za špric B je blister sa termički oblikovanim ležištem od poliestera sa poklopcem od aluminijumske folije obložene polimerom, u kome se pored šprica B nalazi i individualno upakovana sterilna igla (18G) koja će se koristiti sa špricem B i kesica desikanta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze sekundarno pakovanje za špric A i sekundarno pakovanje za špric B i Uputstvo za lek.

Sačekajte da se temperatura leka izjednači sa sobnom temperaturom. Lek izvaditi iz frižidera oko 30 minuta pre upotrebe.

Prvo pripremite pacijenta za injekciju, a zatim pripremite lek, sledeći uputstvo dato u daljem tekstu.

Ukoliko lek nije pripremljen korišćenjem odgovarajuće tehnike, lek ne treba da se primeni, može doći do izostanka efikasnosti leka usled nepravilne rekonstitucije leka.

Korak 1: Otvorite obe posude (odvojite foliju na uglu koji možete prepoznati po mehuriću) i ispraznite sadržaj na čistu površinu (dve posude sadrže špric A (slika 1.1) i špric B (slika 1.2)). Bacite desikant vrećice za upijanje vlage.

Korak 2: Povucite, ali bez odvrtanja, plavi čep kratkog štapića klipa šprica B, zajedno sa pričvršćenim sivim gumenim čepom, i bacite ga (slika 2). Ne pokušavajte da pomešate lek dok su dva čepa na svom mestu.

Korak 3: lagano zavrnite beli štapić klipa šprica B u preostali sivi čep šprica B (slika 3).

Korak 4: Uklonite sivi zapušač sa šprica B i ostavite špric (slika 4).

Korak 5: držite špric A u vertikalnom položaju da biste tako obezbedili da tečnost ne iscuri i odvrnite providnu kapicu sa šprica A (slika 5).

Korak 6: Spojite dva šprica tako što ćete ih pritisnuti jedan na drugi i zavrnuti špric B na špric A sve dok ne budu čvrsto spojeni (slika 6a i 6b). Nemojte previše stezati.

Korak 7: Okrenite tako povezan spoj i nastavite da držite špriceve vertikalno, s tim da

špric B bude dole sve vreme dok ubrizgavate tečnost iz šprica A u špric B koji sadrži prašak (leuprorelin-acetat) (slika 7).

Korak 8: Potpuno izmešajte lek laganim potiskivanjem sadržaja iz jednog šprica u drugi (ukupno 60 puta, što traje približno 60 sekundi) u horizontalnom položaju, da bi se dobio homogen, viskozni rastvor (slika 8). Nemojte savijati spoj dva šprica (jer to može dovesti do isticanja tečnosti tako što savijanjem možete delimično odvrnuti spoj između špriceva).

Kada se dobro izmeša, viskozni rastvor je bezbojan do svetložut.

Važno: Nakon mešanja odmah nastavite sa sledećim korakom, jer lek vremenom postaje sve viskozniji. Nemojte stavljati izmešani lek u frižider.

Napomena: Lek se mora izmešati na opisani način; mućkanje NEĆE dovesti do odgovarajućeg mešanja leka.

Korak 9: Držite špriceve vertikalno, tako da špric B bude dole. Špricevi moraju biti čvrsto spojeni sve vreme. Uvucite sav izmešani lek u špric B (široki špric) tako što ćete pritiskati prema dole klip šprica A a lagano izvlačiti klip šprica B (slika 9).

Korak 10: Odvrnite špric A dok nastavljate potiskivati klip šprica A prema dole (slika 10). Pazite da lek ne iscuri jer igla neće biti ispravno obezbeđena kada se postavi.

Napomena: u leku može zaostati jedan veliki ili više malih mehurića vazduha– to je prihvatljivo. Molimo, da ne istiskujete mehuriće vazduha iz šprica B u ovoj fazi, jer to može dovesti do gubitka leka!

Korak 11:

• Držite špric B uspravno i pridržavajte beli klip kako biste sprečili gubitak leka.
• Otvorite pakovanje sa sigurnosnom iglom tako što ćete ukloniti papirni poklopac i izvaditi sigurnosnu iglu iz pakovanja. Ne uklanjajte zglobni sigurnosni mehanizam.
• Pričvrstite sigurnosnu iglu na špric B držeći špric i nežno okrećući iglu u smeru kazaljke na satu, otprilike tri četvrtine okreta dok igla nije stabilna (slika 11).

Nemojte previše stezati, jer to može prouzrokovati pucanje podnožja igle, što dovodi do isticanja leka tokom davanja injekcije.

Lek se ne sme primeniti ukoliko podnožje igle pukne, izgleda kao da je oštećeno ili ukoliko dolazi do isticanja leka. Oštećena igla se ne sme zameniti i lek ne sme biti primenjen. Ceo lek treba ukloniti u skladu sa bezbednosnim merama.

U slučaju oštećenja podnožja igle, potrebno je primeniti novi lek.

Korak 12: Pomerite sigurnosni mehanizam od igle i uklonite zaštitni poklopac igle pre primene (slika 12).

Važno: Nemojte dirati zaštitni mehanizam igle pre primene.

Korak 13: Pre primene istisnite sve veće mehuriće vazduha iz šprica B. Primenite lek supkutano držeći sigurnosni mehanizam dalje od igle. Molimo Vas da pazite da ceo sadržaj leka iz šprica B bude ubrizgan prilikom davanja injekcije.

Korak 14: Nakon davanja injekcije, zaključajte sigurnosni mehanizam na jedan od postupaka opisanih u daljem tekstu.

Aktivna supstanca leka Eligard pripada grupi takozvanih hormona koji oslobađaju gonadotropin. Ovi lekovi se koriste da bi se smanjila proizvodnja određenih polnih hormona (testosteron).

Lek Eligard se koristi za lečenje hormonski zavisnog metastatskog raka (karcinoma) prostate kod odraslih muškaraca i za lečenje visoko rizičnog ne metastatskog hormonski zavisnog karcinoma prostate u kombinaciji sa radioterapijom.

Lek Eligard ne smete primati:

- Ako ste žena ili dete

- Ako ste preosetljivi (alergični) na aktivnu supstancu leuprorelin-acetat, lek čija aktivnost može da se poredi sa prirodno postojećim hormonom gonadotropinom, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka Eligard (vidite odeljak 6)

- Nakon hirurške intervencije uklanjanja testisa, jer u tom slučaju lek Eligard ne vodi daljem sniženju vrednosti testosterona u serumu

- Ako je to jedini vid lečenja, u slučaju da patite od simptoma koji su vezani za pritisak na kičmenu moždinu ili tumora kičmenog stuba. U tom slučaju, lek Eligard može da se koristi samo u kombinaciji sa drugim lekovima za rak prostate.

Upozorenja i mere opreza

Kada uzimate lek Eligard, posebno vodite računa:

- Ako imate oboljenje srca ili krvnih sudova, uključujuči i poremećaje ritma srca (aritmije) ili ste na terapiji sa lekovima za lečenje ovih oboljenja. Rizik od pojave aritmije je povećan kada uzimate lek Eligard.

- Ako imate otežano mokrenje. Biće potrebno da Vas lekar pažljivo prati tokom prvih nedelja primene leka.

- Ako se pojave simptomi pritiska na kičmenu moždinu ili otežano mokrenje. U vezi sa primenom drugih lekova koji imaju sličan mehanizam delovanja kao lek Eligard, prijavljeno je da teški slučajevi pritiska na kičmenu moždinu i sužavanja mokraćnog kanala koji se nalaze između bubrega i mokraćne bešike mogu izazvati pojavu simptomima, koji su slični paralizi. Ako se razviju ovakve komplikacije, treba započeti sa standardnom terapijom.

- Ako dobijete iznenadnu glavobolju, povraćanje, izmenu mentalnog stanja i ponekad srčanu slabost, tokom dve nedelje od početka primene leka Eligard, upozorite na to svog lekara ili medicinsko osoblje. Ovo su retki slučajevi, a naziv za to stanje je apopleksija (poremećaj protoka krvi) hipofize, i zabeleženi su i kod primene drugih lekova koji imaju sličan mehanizam delovanja kao lek Eligard.

- Ako patite od dijabetes melitusa (povećana vrednost šećera u krvi) bićete pažljivo praćeni tokom lečenja.

- Lečenje lekom Eligard može povećati rizik od preloma usled osteoporoze (smanjena gustina kosti).

- Prijavljeni su slučajevi depresije kod pacijenata koji uzimaju lek Eligard. Ukoliko se pojavi depresivno raspoloženje dok uzimate lek Eligard obavestite Vašeg lekara.

- Prijavljeni su slučajevi kardiovaskularnih neželjenih događaja kod pacijenata koji uzimaju lekove koji su slični leku Eligard pri čemu nije potvrđeno da su događaji vezani za primenu ovih lekova. Ukoliko uzimate lek Eligard i pojave vam se kardiovaskularni neželjeni znaci ili simptomi, obavestite Vašeg lekara.

- Nakon primene leka Eligard kod pacijenata su zabeleženi epileptični napadi (padavica). Ako primate lek Eligard i dobijete epileptični napad, obratite se svom lekaru.

Komplikacije koje se mogu javiti na početku lečenja

Tokom prve nedelje primene leka, generalno postoji kratkotrajni porast muškog polnog hormona, testosterona u krvi. Ovo može voditi privremenom pogoršanju simptoma vezanih za osnovnu bolest, a takođe i do pojave novih simptoma koji se do tada nisu javljali. Ovo posebno obuhvata bolove u kostima, poremećaje mokrenja, pritisak na kičmenu moždinu ili pojavu krvi u mokraći. Ovi simptomi se obično povlače sa nastavkom lečenja. Ako se ovi simptomi ne povuku, treba da se obratite svom lekaru.

Ako lek Eligard ne pomogne

Jedan procenat bolesnika ima tumore, koji ne reaguju na snižene vrednosti testosterona u krvi. Molimo Vas da se obratite svom lekaru ukoliko imate osećaj da je dejstvo leka Eligard jako slabo.

Drugi lekovi i Eligard

Lek Eligard može da stupi u interakciju sa nekim od lekova koji se koriste za lečenje poremećaja srčanog ritma (npr. hinidin, prokainamid, amjodaron ili sotalol) ili može da poveća rizik za nastanak poremećaja srčanog ritma kada se koristi zajedno sa drugim lekovima (npr. metadon (koji se koristi za olakšanje bolova ili kao deo terapije detoksikacije u lečenju zavisnosti od droge), moksifloksacin (antibiotik), antipsihotici za lečenje ozbiljnih duševnih bolesti).

Molimo Vas da se obratite svom lekaru ili farmaceutu ako uzimate ili ste do nedavno uzimali druge lekove, uključujući i lekove koji se izdaju bez lekarskog recepta.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Lek Eligard nije namenjen ženama.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Zamor, vrtoglavica i poremećaji vida su moguća neželjena dejstva leka Eligard ili mogu biti posledica osnovne bolesti. Ako imate ova neželjena dejstva, budite pažljivi ukoliko upravljate vozilom ili rukujete mašinama.

Lek Eligard uzimajte uvek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar.

Doziranje

Ako Vaš lekar nije drugačije propisao, lek Eligard se primenjuje jednom na svakih šest meseci.

Injekcijom rastvora formira se depo aktivne supstance iz koga se kontinuirano oslobađa aktivna supstanca leuprorelin-acetat tokom perioda od 6 meseci.

Dodatna laboratorijska ispitivanja

Odgovor na primenjenu terapiju lekom Eligard treba da proveri Vaš lekar kontrolom određenih kliničih pokazatelja kao i merenjem nivoa takozvanog prostata specifičnog antigena (PSA) u krvi.

Način primene

Lek Eligard može da Vam da samo lekar ili medicinska sestra, koji takođe brinu i o pripremi leka. Nakon pripreme, lek Eligard se primenjuje kao potkožna injekcija (injekcija u tkivo koje se nalazi ispod kože).

Intraarterijalna (u arteriju) i intravenska (u venu) injekcija se mora strogo izbegavati.

Kao i kod drugih aktivnih supstanci koje se daju u vidu potkožne injekcije, mesto davanja injekcije treba povremeno promeniti.

Ako ste primili više leka Eligard nego što treba

Kako injekciju daje lekar ili odgovarajuće obučeno medicinsko osoblje, predoziranje se ne očekuje.

Ako se ipak primeni veća količina leka od nameravane, Vaš lekar će Vas posebno pratiti i prema potrebi primeniti dodatne lekove.

Ako ste zaboravili da primite lek Eligard

Molimo Vas da se obratite Vašem lekaru ako verujete da niste na vreme primili svoju šestomesečnu dozu leka Eligard.

Ako naglo prestanete da primate lek Eligard

Po pravilu, lečenje raka prostate lekom Eligard zahteva dugotrajnu primenu leka. Stoga, lečenje ne treba prekidati čak i ako je došlo do poboljšanja simptoma ili ako su se oni potpuno povukli.

Ako se lečenje lekom Eligard prekine prerano, može doći do pogoršanja simptoma koji se odnose na osnovnu bolest.

Ne treba prevremeno da prekidate primenu leka bez konsultacije sa svojim lekarom. Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, lek Eligard može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Neželjena dejstva koja su zabeležena prilikom primene leka Eligard uglavnom su posledica specifičnog delovanja aktivne supstance leuprorelin-acetata, odnosno povećanja i sniženja vrednosti određenih hormona. Najčešće zabeleženo neželjeno dejstvo su talasi vrućine (kod oko 58% pacijenata), mučnina, malaksalost i zamor, kao i prolazna lokalna iritacija na mestu davanja injekcije.

Neželjena dejstva koja se javljaju na početku primene leka

Tokom prvih nedelja primene leka Eligard može doći do pogoršanja simptoma specifičnih za osnovno oboljenje, prvenstveno zato što na početku postoji kratkotrajno povećanje vrednosti muškog polnog hormona testosterona u krvi. Zbog toga Vaš lekar može primeniti u početnoj fazi lečenja odgovarajući anti-androgen (lek koji sprečava dejstvo testosterona), sa ciljem da smanji nastanak mogućih kasnijih neželjenih dejstava. (Videti takođe, Odeljak 2 Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Eligard, Komplikacije koje se mogu javiti na početku lečenja).

Lokalna neželjena dejstva

Lokalna neželjena dejstva koja su zabeležena nakon primene injekcije leka Eligard su tipično ona koja su često udružena sa primenom potkožnih injekcija sličnih lekova (lekova koji se daju injekcijom u tkivo ispod kože). Blag osećaj pečenja odmah nakon davanja injekcije je vrlo čest. Osećaj bockanja i bol nakon davanja injekcije je čest, kao i pojava modrica na mestu davanja injekcije. Crvenilo kože na mestu davanja injekcije je često zabeleženo. Očvrsnuća i ulceracije (oštećenja kože-ranice) su povremene.

Lokalna neželjena dejstva nakon primene potkožnih injekcija su blaga i zabeleženo je da su kratkotrajna. Ne pojavljuju se ponovo u periodu između dve injekcije.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

- Talasi vrućine

- Spontano krvarenje u koži i sluzokožama, crvenilo kože

- Zamor, neželjena dejstva na mestu davanja injekcije (videti takođe, lokalna neželjena dejstva u tekstu iznad)

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

- Nazofaringitis (upala sluznice nosa i ždrela kao kod prehlade)

- Mučnina, malaksalost, proliv, zapaljenje sluznice želuca i creva (gastroenteritis/kolitis)

- Svrab, noćno preznojavanje

- Bol u zglobovima

- Poremećaj mokrenja (i u toku noći), otežano započinjanje mokrenja, bolovi pri mokrenju, smanjeno izlučivanje mokraće (smanjen mlaz urina)

- Napetost u dojkama, otok dojki, smanjenje testisa, bol u testisima, neplodnost, poremećaji erekcije, smanjena veličina penisa

- Drhtavica (periodi jake drhtavice i visoke temperature), slabost

- Produženo vreme krvarenja, promene u laboratorijskim analizama krvi, smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca/nizak broj crvenih krvnih zrnaca

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

- Infekcije sistema organa za mokrenje, lokalne infekcije kože

- Pogoršanje šećerne bolesti (dijabetes melitus)

- Abnormalni snovi, depresija, smanjen libido (polni nagon)

- Vrtoglavica, glavobolja, izmena osetljivosti kože, nesanica, promene čula ukusa, promene čula mirisa

- Hipertenzija (povišene vrednosti krvnog pritiska), hipotenzija (snižene vrednosti krvnog pritiska)

- Otežano disanje

- Konstipacija (otežano pražnjenje creva), suvoća usta, dispepsija (poremećaj varenja sa simptomima osećaja punoće u želucu, bola u želucu,podrigivanja, mučnine, povraćanja, osećaja pečenja u želucu), povraćanje

- Lepljivost kože, pojačano znojenje

- Bol u leđima, grčevi u mišićima

- Hematurija (pojava krvi u mokraći)

- Spazam mokraćne bešike, poremećaj učestalosti mokrenja (više nego uobičajeno), nemogućnost započinjanja mokrenja

- Uvećanje tkiva dojki kod muškaraca, impotencija

- Letargija (pospanost), bol, povišena temperatura

- Povećanje telesne mase

- Gubitak ravnoteže, nesvestica

- Smanjenje mišićne mase/gubitak mišićne mase nakon dugotrajne primene

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

- Nenormalni nevoljni pokreti

- Iznenadni gubitak svesti, nesvestica

- Vetrovi, podrigivanje

- Opadanje kose, bubuljice

- Bolovi u dojkama

- Ulceracije (oštećenja kože-ranice) na mestu davanja injekcije

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

- Nekroza (izumiranje tkiva) na mestu davanja injekcije

Nepoznata ućestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

-Promene u EKG-u (produženje QT intervala)

-Zapaljenje pluća, bolest pluća

Ostala neželjena dejstva

Ostala neželjena dejstva koja su zabeležena u literaturi u vezi sa primenom leuprorelina, aktivne supstance leka Eligard, su edem (nakupljanje tečnosti u tkivu, koje se ispoljava u vidu otoka šaka i stopala), plućna embolija (dovodi to tegoba kao što su nedostatak vazduha, otežano disanje i bol u grudima), palpitacije (osećaj lupanja srca), mišićna slabost, jeza, osip, smetnje kod pamćenja, i poremećaj vida. Češće ispoljavanje smanjene gustine koštanog tkiva (osteoporoza) može se očekivati nakon dugotrajne primene leka Eligard.

Usled osteoporoze, povećan je rizik za nastanak preloma kostiju.

Ozbiljne alergijske reakcije koje izazivaju otežano disanje ili vrtoglavice su bile retko prijavljene nakon primene lekova iz iste klase kao Eligard.

Epileptični napadi su bili zabeleženi nakon primene lekova iz iste klase kao Eligard.

Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Rok upotrebe

Ne smete koristiti lek Eligard posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvanje

Lek čuvati na temperaturi od 2°C do 8°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Temperatura leka treba da se izjednači sa sobnom temperaturom pre primene leka. Lek izvaditi iz frižidera oko 30 minuta pre upotrebe. Jednom izvađen lek iz frižidera čuva se u originalnom pakovanju na temperaturi do 25°C najduže 4 nedelje u okviru odobrenog roka upotrebe. Lek čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Lek upotrebiti odmah nakon otvaranja/rekonstituisanja.

Nakon što se jednom posuda otvori, lek treba odmah pripremiti i upotrebiti. Samo za jednokratnu upotrebu.

Uputstvo za uklanjanje neiskorišćenog leka Eligard ili onog kome je istekao rok upotrebe

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je je leuprorelin-acetat.

Jedan napunjen injekcioni špric (špric B) sadrži 45 mg leuprorelin-acetata.

Rastvarač (špric A): 85:15 poli(DL-laktid-ko-glikolid) N-metilpirolidon

Prašak (špric B): nema pomoćnih supstanci

Kako izgleda lek Eligard i sadržaj pakovanja

Prašak i rastvarač za rastvor za injekciju.

Prašak (špric B):

bele do skoro bele boje, bez stranih čestica i nenarušene konzistencije liofilizata

Rastvarač (špric A):

bistar, bezbojan do svetložuti viskozni rastvor, bez mehaničkih onečišćenja

Rekonstituisan lek

bezbojan do svetložut, viskozni rastvor koji može sadržati mehuriće vazduha, bez mehaničkih onečišćenja. Dva napunjena injekciona šprica, jedan od cikličnog olefin kopolimera sadrži prašak (špric B), a drugi od polipropilena sadrži rastvarač ( špric A) . Ova dva napunjena injekciona šprica zajedno čine sistem za mešanje.

Špric A unutrašnje pakovanje je od polipropilena, sa gumenim delom klipa šprica od silikonizovanog sintetskog termoplastičnog elastomera. Špric ima „ženski“ Luer-Lok nastavak koji je zatvoren polipropilenskim Luer-Lok zatvaračem.

Sekundarno pakovanje za špric A je blister sa termički oblikovanim ležištem od poliestera sa poklopcem od aluminijumske folije obložene polimerom, u kome se pored šprica A nalazi i beli klip šprica koji će se koristiti sa špricem B i kesica desikanta.

Špric B unutrašnje pakovanje je od kopolimera olefina, sa dva gumena dela klipa šprica od hlorbutil gume, ima „muški“ Luer-Lok nastavak sa zatvaračem šprica od brombutil gume.

Sekundarno pakovanje za špric B je blister sa termički oblikovanim ležištem od poliestera sa poklopcem od aluminijumske folije obložene polimerom, u kome se pored šprica B nalazi i individualno upakovana sterilna igla (18G) koja će se koristiti sa špricem B i kesica desikanta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze sekundarno pakovanje za špric A i sekundarno pakovanje za špric B i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

PREDSTAVNIŠTVO ASTELLAS PHARMA BEOGRAD

Strahinjića Bana 39, Beograd-Stari Grad

Proizvođač:

ASTELLAS PHARMA EUROPE B.V.

Hogemaat 2, Meppel Holandija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

April. 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-01896-20-001 od 19.04.2021.

< >

Terapijske indikacije

Lek Eligard, jačine 45 mg je indikovan za lečenje uznapredovalog hormonski zavisnog karcinoma prostate i za lečenje visoko rizičnog lokalizovanog i lokalno uznapredovanog hormonski zavisnog karcinoma prostate u kombinaciji sa radioterapijom.

Doziranje i način primene

Doziranje kod odraslih muškaraca

Lek Eligard, jačine 45 mg treba primenjivati pod nadzorom zdravstvenog stručnjaka koji ima iskustva u praćenju odgovora na primenjeno lečenje.

Lek Eligard, jačine 45 mg se primenjuje kao pojedinačna supkutana injekcija jednom na svakih 6 meseci. Injekcija datog rastvora, stvara čvrsti depo iz kojeg se lek otpušta i koji pruža kontinuirano oslobađanje leuprorelin-acetata tokom perioda od šest meseci.

Po pravilu, lečenje uznapredovalog karcinoma prostate lekom Eligard podrazumeva dugotrajnu terapiju i ne treba ga prekidati kada nastane remisija ili poboljšanje.

Lek Eligard se može koristiti kao neoadjuvantna ili adjuvantna terapija u kombinaciji sa radioterapijom kod visoko rizičnog lokalizovanog i lokalno uznapredovalog karcinoma prostate.

Odgovor na primenu leka Eligard treba pratiti na osnovu kliničkih parametara i merenjem koncentracijeprostata specifičnog antigena (PSA) u serumu. Klinička ispitivanja pokazuju da se koncentracije testosterona povećaju tokom prva tri dana primene leka kod većine neorhiektomisanih pacijenata, a zatim tokom 3-4 nedelje opadnu ispod koncentracije koja je karakteristična nakon medicinske kastracije. Jednom dostignuta koncentracijakoja je karakteristična nakon kastracije, održava se onoliko dugo

koliko traje primena leka (kod < 1% slučajeva koncentracija testosterona prevazilazi te vrednosti). U slučaju da odgovor pacijenta na primenjeno lečenje nije optimalan, treba potvrditi da li je dostinuta koncentracija testosterona u serumu , odnosno da li je ostala na koncentraciji koja je bila nakon kastracije. Izostanak efikasnosti može nastati usled nepravilne pripreme, rekonstitucije ili primene leka, a koncentraciju testosterona bi trebalo evaluirati u slučajevima kada se posumnja ili tačno zna da je došlo do greške u rukovanju (videti odeljak 4.4)

Terapija primenom GnRH agonista se može nastaviti kod pacijenata sa metastatskim karcinomom prostate rezistentnim na kastraciju, koji nisu hirurški kastrirani a primaju GnRH agoniste kakav je leuprorelin, i odgovaraju kriterijumima za primenu terapije sa inhibitorima biosinteze androgena ili inhibitorima androgenog receptora.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Eligard 45 mg, nije utvrđena kod dece uzrasta 0 do18 godina (videti takođe odeljak 4.3).

Prilagođavanje doze kod posebnih populacija pacijenata

Nisu sprovedena klinička ispitivanja kod pacijenata koji imaju poremećaj funkcije jetre ili bubrega. Način primene

Eligard treba da bude pripremljen, rekonstituisan i primenjen od strane zdravstvenih radnika koji su obučeni za tu proceduru. Informacije o rekonstituciji leka pre njegove primene moraju se striktno poštovati. (pogledati odeljke 4.4 Sažetka karakteristika leka i Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).Ukoliko lek nije pripremljen na propisan način, ne treba ga primenjivati.

Sadržaj dva napunjena sterilna injekciona šprica treba izmešati neposredno pre primene supkutane injekcije leka Eligard.

Na osnovu podataka iz ispitivanja sprovedenih na životinjama, treba strogo izbegavati primenu intraarterijske ili intravenske injekcije.

Kao i kod supkutane primene ostalih lekova, mesto davanja injekcije treba povremeno promeniti.

Lista pomoćnih supstanci

Rastvarač (špric A): 85:15 poli(DL-laktid-ko-glikolid) N-metilpirolidon

Prašak (špric B): nema pomoćnih supstanci

Inkompatibilnost

Leuprorelin koji se nalazi u špricu B mora se mešati samo sa rastvaračem iz šprica A i ne sme se mešati sa drugim lekovima.

Rok upotrebe

2 godine.

Jednom izvađen lek iz frižidera čuva se u originalnom pakovanju na temperaturi do 25°C najduže 4 nedelje u okviru odobrenog roka upotrebe.

Nakon otvaranja lek treba odmah pripremiti i primeniti.

Nakon otvaranja posude, prašak se mora odmah rastvoriti u rastvaraču i pripremljeni rastvor za injekciju mora se odmah dati pacijentu.

Jednom pripremljen rastvor: odmah primeniti, pošto se viskoznost rastvora povećava tokom vremena.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Lek čuvati na temperaturi od 2°C do 8°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Temperatura leka treba da se izjednači sa sobnom temperaturom pre primene leka. Lek izvaditi iz frižidera otprilike 30 minuta pre upotrebe. Jednom izvađen lek iz frižidera čuva se u originalnom pakovanju na temperaturi do 25°C najduže 4 nedelje u okviru odobrenog roka upotrebe. Lek čuvati u originalnom pakovanju radu zaštite od vlage.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja / rekonstitucije leka, videti odeljak 6.3

Priroda i sadržaj pakovanja

Dva napunjena injekciona šprica, jedan od cikličnog olefin kopolimera sadrži prašak (špric B), a drugi od polipropilena sadrži rastvarač ( špric A) . Ova dva napunjena injekciona šprica zajedno čine sistem za mešanje.

Špric A unutrašnje pakovanje je od polipropilena, sa gumenim delom klipa šprica od silikonizovanog sintetskog termoplastičnog elastomera. Špric ima „ženski“ Luer-Lok nastavak koji je zatvoren polipropilenskim Luer-Lok zatvaračem.

Sekundarno pakovanje za špric A je blister sa termički oblikovanim ležištem od poliestera sa poklopcem od aluminijumske folije obložene polimerom, u kome se pored šprica A nalazi i beli klip šprica koji će se koristiti sa špricem B i kesica desikanta.

Špric B unutrašnje pakovanje je od kopolimera olefina, sa dva gumena dela klipa šprica od hlorbutil gume, ima „muški“ Luer-Lok nastavak sa zatvaračem šprica od brombutil gume.

Sekundarno pakovanje za špric B je blister sa termički oblikovanim ležištem od poliestera sa poklopcem od aluminijumske folije obložene polimerom, u kome se pored šprica B nalazi i individualno upakovana sterilna igla (18G) koja će se koristiti sa špricem B i kesica desikanta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze sekundarno pakovanje za špric A i sekundarno pakovanje za špric B i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Sačekajte da se temperatura leka izjednači sa sobnom temperaturom. Lek izvaditi iz frižidera oko 30 minuta pre upotrebe.

Prvo pripremite pacijenta za injekciju, a zatim pripremite lek, sledeći uputstvo dato u daljem tekstu.

Ukoliko lek nije pripremljen korišćenjem odgovarajuće tehnike, lek ne treba da se primeni, može doći do izostanka efikasnosti leka usled nepravilne rekonstitucije leka.

Korak 1: Otvorite obe posude (odvojite foliju na uglu koji možete prepoznati po mehuriću) i ispraznite sadržaj na čistu površinu (dve posude sadrže špric A (slika 1.1) i špric B (slika 1.2)). Bacite desikant vrećice za upijanje vlage.

Korak 2: Povucite, ali bez odvrtanja, plavi čep kratkog štapića klipa šprica B, zajedno sa pričvršćenim sivim gumenim čepom, i bacite ga (slika 2). Ne pokušavajte da pomešate lek dok su dva čepa na svom mestu.

Korak 3: lagano zavrnite beli štapić klipa šprica B u preostali sivi čep šprica B (slika 3).

Korak 4: Uklonite sivi zapušač sa šprica B i ostavite špric (slika 4).

Korak 5: držite špric A u vertikalnom položaju da biste tako obezbedili da tečnost ne iscuri i odvrnite providnu kapicu sa šprica A (slika 5).

Korak 6: Spojite dva šprica tako što ćete ih pritisnuti jedan na drugi i zavrnuti špric B na špric A sve dok ne budu čvrsto spojeni (slika 6a i 6b). Nemojte previše stezati.

Korak 7: Okrenite tako povezan spoj i nastavite da držite špriceve vertikalno, s tim da

špric B bude dole sve vreme dok ubrizgavate tečnost iz šprica A u špric B koji sadrži prašak (leuprorelin-acetat) (slika 7).

Korak 8: Potpuno izmešajte lek laganim potiskivanjem sadržaja iz jednog šprica u drugi (ukupno 60 puta, što traje približno 60 sekundi) u horizontalnom položaju, da bi se dobio homogen, viskozni rastvor (slika 8). Nemojte savijati spoj dva šprica (jer to može dovesti do isticanja tečnosti tako što savijanjem možete delimično odvrnuti spoj između špriceva).

Kada se dobro izmeša, viskozni rastvor je bezbojan do svetložut.

Važno: Nakon mešanja odmah nastavite sa sledećim korakom, jer lek vremenom postaje sve viskozniji. Nemojte stavljati izmešani lek u frižider.

Napomena: Lek se mora izmešati na opisani način; mućkanje NEĆE dovesti do odgovarajućeg mešanja leka.

Korak 9: Držite špriceve vertikalno, tako da špric B bude dole. Špricevi moraju biti čvrsto spojeni sve vreme. Uvucite sav izmešani lek u špric B (široki špric) tako što ćete pritiskati prema dole klip šprica A a lagano izvlačiti klip šprica B (slika 9).

Korak 10: Odvrnite špric A dok nastavljate potiskivati klip šprica A prema dole (slika 10). Pazite da lek ne iscuri jer igla neće biti ispravno obezbeđena kada se postavi.

Napomena: u leku može zaostati jedan veliki ili više malih mehurića vazduha– to je prihvatljivo. Molimo, da ne istiskujete mehuriće vazduha iz šprica B u ovoj fazi, jer to može dovesti do gubitka leka!

Korak 11:

• Držite špric B uspravno i pridržavajte beli klip kako biste sprečili gubitak leka.
• Otvorite pakovanje sa sigurnosnom iglom tako što ćete ukloniti papirni poklopac i izvaditi sigurnosnu iglu iz pakovanja. Ne uklanjajte zglobni sigurnosni mehanizam.
• Pričvrstite sigurnosnu iglu na špric B držeći špric i nežno okrećući iglu u smeru kazaljke na satu, otprilike tri četvrtine okreta dok igla nije stabilna (slika 11).

Nemojte previše stezati, jer to može prouzrokovati pucanje podnožja igle, što dovodi do isticanja leka tokom davanja injekcije.

Lek se ne sme primeniti ukoliko podnožje igle pukne, izgleda kao da je oštećeno ili ukoliko dolazi do isticanja leka. Oštećena igla se ne sme zameniti i lek ne sme biti primenjen. Ceo lek treba ukloniti u skladu sa bezbednosnim merama.

U slučaju oštećenja podnožja igle, potrebno je primeniti novi lek.

Korak 12: Pomerite sigurnosni mehanizam od igle i uklonite zaštitni poklopac igle pre primene (slika 12).

Važno: Nemojte dirati zaštitni mehanizam igle pre primene.

Korak 13: Pre primene istisnite sve veće mehuriće vazduha iz šprica B. Primenite lek supkutano držeći sigurnosni mehanizam dalje od igle. Molimo Vas da pazite da ceo sadržaj leka iz šprica B bude ubrizgan prilikom davanja injekcije.

Korak 14: Nakon davanja injekcije, zaključajte sigurnosni mehanizam na jedan od postupaka opisanih u daljem tekstu.