Lek Fingolimod Pharmascience je indikovan kao monoterapija koja utiče na tok bolesti kod veoma aktivne relapsno-remitentne multiple skleroze za sledeće grupe odraslih i pedijatrijskih pacijenata uzrasta 10 godina i starijih:
ili
Terapiju treba da započne i nadzire lekar koji ima iskustva u lečenju multiple skleroze. Doziranje
Kod odraslih preporučena doza fingolimoda je jedna kapsula od 0,5 mg koja se uzima oralno, jednom dnevno.
Kod pedijatrijskih pacijenata (uzrasta 10 godina i starijih) preporučena doza zavisi od telesne mase:
Lek Fingolimod Pharmascience, 0,5 mg, kapsule, tvrde nisu pogodne za pedijatrijske pacijente sa telesnom masom ≤40 kg. Na tržištu su dostupni drugi lekovi koji sadrže fingolimod u manjoj jačini (kapsule od 0,25 mg).
Jačina leka od 0,25 mg nije dostupna na tržištu Republike Srbije.
Pedijatrijski pacijenti koji započnu terapiju sa kapsulom od 0,25 mg, i vremenom dostignu stabilnu telesnu masu >40 kg treba da pređu na kapsule od 0,5 mg.
Kada se prelazi sa dnevne doze od 0,25 mg na 0,5 mg, preporučuje se ponavljanje istog praćenja primene prve doze leka kao i u inicijalnoj terapiji.
Preporučuje se isto praćenje prve doze kao i na početku terapije kada se terapija prekida na:
Ako je terapija prekinuta u kraćem trajanju u odnosu na prethodno navedeno, terapiju treba nastaviti narednom dozom prema planiranom rasporedu (videti odeljak 4.4).
Posebne populacije
Stariji pacijenti
Lek Fingolimod Pharmascience treba koristiti uz oprez kod pacijenata životnog doba 65 godina i starijih, zbog nedovoljnih podataka o bezbednosti i efikasnosti (videti odeljak 5.2).
Poremećaj funkcije bubrega
Fingolimod nije ispitivan kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega u pivotalnim studijama multiple skleroze. Na osnovu kliničkih farmakoloških studija, nije potrebno prilagođavanje doza kod pacijenata sa blagim do teškim oštećenjem funkcije bubrega.
Poremećaj funkcije jetre
Lek Fingolimod Pharmascience se ne sme primenjivati kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh klasa C) (videti odeljak 4.3). Iako nisu potrebna prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije jetre, potreban je oprez kada se započinje terapija kod ovih pacijenata (videti odeljke 4.4 i 5.2).
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost primene fingolimoda kod dece mlađe od 10 godina nije utvrđena. Nisu dostupni podaci. Postoje veoma ograničeni podaci koji su trenutno dostupni za decu uzrasta između 10-12 godina (videti odeljak 4.4, 4.8 i 5.1).
Način primene
Ovaj lek je namenjen za oralnu primenu.
Lek Fingolimod Pharmascience može da se uzima sa hranom ili bez hrane (videti odeljak 5.2). Kapsule treba uvek progutati cele, bez otvaranja.
Bradiaritmija
Započinjanje terapije dovodi do prolaznog smanjenja srčane frekvence i takođe može da bude povezano sa odlaganjem u atrioventrikularnom sprovođenju, uključujući pojavu izolovanih slučajeva prolaznog, potpunog AV bloka koji spontano prolazi (videti odeljke 4.8 i 5.1).
Nakon prve doze, usporenje srčane frekvence započinje u roku od 1 sata i dostiže maksimum u roku od 6 sati. Ovaj efekat nakon primenjene doze traje tokom narednih nekoliko dana, mada obično u blažem obliku, i obično se povlači tokom narednih nedelja. Sa nastavkom primene leka, prosečna vrednost srčane frekvence se vraća na početne vrednosti u roku od 1 meseca. Međutim, kod pojedinih pacijenata, postoji mogućnost da se srčana frekvenca ne vrati na početnu vrednost na kraju prvog meseca. Poremećaji sprovođenja su obično prolazni i asimptomatski. Obično nisu zahtevali terapiju i nestajali su tokom prva 24 sata terapije. Ako je potrebno, smanjenje srčane frekvence izazvano fingolimodom se može lečiti parenteralnom primenom atropina ili izoprenalina.
Kod svih pacijenta treba uraditi EKG i izmeriti krvni pritisak pre i 6 sati posle prve doze leka Fingolimod Pharmascience. Sve pacijente treba pratiti 6 sati zbog znakova i simptoma bradikardije uz merenje srčane frekvence i krvnog pritiska na jedan sat. Preporučuje se kontinuirani (engl. real time) EKG monitoring tokom ovog perioda od 6 sati.
Iste mere predostrožnosti kao i nakon primene prve doze preporučuju se kada pacijenti treba da budu prevedeni sa doze od 0,25 mg dnevno na 0,5 mg dnevno.
Ako nakon primene doze dođe do pojave simptoma povezanih sa bradiaritmijom, treba primeniti prikladnu terapiju, i treba nastaviti sa praćenjem sve dok ovi simptomi ne povuku. Ako je pacijentu potrebna terapija lekovima tokom praćenja posle prve doze, treba nastaviti praćenje tokom cele noći u medicinskoj ustanovi i praćenje kao posle prve doze treba ponoviti posle druge doze leka Fingolimod Pharmascience.
Ako je srčana frekvenca najmanja u 6. satu od primene prve doze (ukazujući na to da se maksimalno farmakodinamsko dejstvo na srce još uvek nije ispoljilo), praćenje treba produžiti za najmanje 2 sata i dok se srčana frekvenca opet ne poveća. Dodatno, ako je posle 6 sati srčana frekvenca < 45 otkucaja u minuti kod odraslih, <55 otkucaja u minuti kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta 12 godina i starijih, ili <60 otkucaja u minuti kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 10 godina do mlađeg od 12 godina, ili EKG pokazuje novonastali AV blok drugog ili višeg stepena ili je QTc interval ≥ 500 milisekundi, neophodno je sprovesti produženi nadzor (bar tokom cele noći), i dok se nalazi ne stabilizuju. Pojava AV bloka trećeg stepena u bilo kom periodu takođe zahteva produženi nadzor (bar tokom cele noći).
Uticaj na srčanu frekvencu i atrioventrikularnu sprovodljivost može se ponovo javiti pri ponovnom uvođenju fingolimoda u terapiju, zavisno od vremena prekida terapije i vremena proteklog od početka terapije
fingolimodom. Kada se terapija privremeno prekida preporučuje se isto praćenje posle prve doze na isti način kao i na početku terapije (videti odeljak 4.2).
Kod odraslih pacijenata lečenih fingolimodom prijavljeni su veoma retki slučajevi inverzije T-talasa. U slučaju inverzije T-talasa lekar koji je propisao lek treba proveriti da nema udruženih znakova ili simptoma ishemije miokarda. Ukoliko se sumnja na ishemiju miokarda, preporučuje se da se zatraži savet kardiologa.
Zbog rizika od ozbiljnih poremećaja srčanog ritma ili značajnije bradikardije, lek Fingolimod Pharmascience se ne treba primenjivati kod pacijenata sa sinoatrijalnim srčanim blokom, simptomatskom bradikardijom, rekurentnom sinkopom ili srčanim zastojem u anamnezi, ili kod pacijenata sa značajnim produženjem QT intervala (QTc > 470 milisekundi (odrasla pacijentkinja), QTc > 460 milisekundi (pedijatrijska pacijentkinja) ili > 450 milisekundi (odrasli ili pedijatrijski pacijent muškog pola)), nekontrolisanom hipertenzijom ili teškom apnejom toku spavanja (videti takođe odeljak 4.3). Kod ovih pacijenata, terapiju lekom Fingolimod Pharmascience treba razmatrati samo ako predviđena korist prevazilazi potencijalne rizike i ako se pre započinjanja terapije potraži savet od kardiologa da bi se odredilo najprikladnije praćenje pacijenta. Za početak terapije se preporučuje nadzor bar tokom cele noći (videti takođe odeljak 4.5).
Fingolimod nije ispitivan kod pacijenata sa aritmijama koje zahtevaju terapiju antiaritmicima klase Ia (npr. hinidin, dizopiramid) ili klase III (npr. amjodaron, sotalol). Antiaritmici klase Ia i klase III povezani su sa slučajevima torsades de pointes kod pacijenata sa bradikardijom (videti odeljak 4.3).
Iskustvo sa lekom Fingolimod Pharmascience je ograničeno kod pacijenata koji primaju istovremeno terapiju beta blokatorima, blokatorima kalcijumskih kanala koji smanjuju srčanu frekvencu (kao što su verapamil ili diltiazem), ili drugim lekovima koji mogu smanjiti srčanu frekvencu (npr. ivabradin, digoksin, antiholinesterazni lekovi ili pilokarpin). S obzirom na to da je započinjanje terapije fingolimodom takođe povezano sa smanjenjem srčane frekvence (videti takođe deo „Bradiaritmija“), istovremena primena ovih lekova tokom započinjanja terapije fingolimodom može biti povezana sa teškom bradikardijom i srčanim blokom. Zbog mogućih aditivnih efekata na srčanu frekvencu, terapiju lekom Fingolimod Pharmascience ne treba započinjati kod pacijenata koji se istovremeno leče ovim lekovima (videti odeljak 4.5). Kod ovih pacijenata, terapiju lekom Fingolimod Pharmascience treba razmotriti samo ako predviđena korist prevazilazi potencijalne rizike. Ako se razmatra terapija lekom Fingolimod Pharmascience, treba potražiti savet od kardiologa u vezi prelaska na lekove koji ne smanjuju srčanu frekvencu pre započinjanja terapije.
Ako ne može da se prekine primena lekova koji smanjuju srčanu frekvencu, treba potražiti savet od kardiologa da bi se odredio nadzor posle prve doze, pri čemu se preporučuje produženi nadzor bar tokom cele noći (videti odeljak 4.5).
QT interval
U jednoj opsežnoj studiji QT intervala sa dozama od 1,25 mg ili 2,5 mg fingolimoda u stanju ravnoteže, kada je negativno hronotropno dejstvo fingolimoda i dalje prisutno, terapija fingolimodom dovela je do produženja QTcI, sa gornjom graničnom vrednošću 90% CI ≤13,0 milisekundi. Nema povezanosti između fingolimoda i produženja QTcI sa odnosom doza-odgovor ili izloženost-odgovor. Nije bilo konzistentnih signala koji bi ukazivali na povećanu incidencu odstupanja od raspona QTcI koje su izvan granica, bilo kao ukupnih vrednosti ili promene u odnosu na početne vrednosti, koja se dovodi u vezu sa terapijom fingolimodom.
Klinički značaj ovog nalaza nije poznat. U studijama multiple skleroze, klinički značajna dejstva na produženje QTc-intervala nisu zabeležena, ali pacijenti sa rizikom od produženja QT nisu bili uključeni u kliničke studije.
Zato je najbolje da se lekovi koji mogu da produže QTc interval izbegavaju kod pacijenata koji imaju značajne faktore rizika, npr. hipokalijemiju ili kongenitalno produženje QT intervala.
Imunosupresivna dejstva
Fingolimod ima imunosupresivno dejstvo, koje kod pacijenata dovodi do predispozicije za rizik od nastanka infekcija, uključujući potencijalne oportunističke infekcije sa smrtnim ishodom, povećava rizik od razvoja limfoma i drugih malignih oboljenja, naročito malignih bolesti kože. Lekari treba pažljivo da prate pacijente,
posebno one sa prisutnim dodatnim oboljenjima ili poznatim faktorima, kao što je prethodno primenjivana imunosupresivna terapija. Ukoliko se sumnja na ovaj rizik, prekid terapije lekar treba da razmotri od slučaja do slučaja (videti odeljak 4.4 ,,Infekcije“ i ,, Maligne bolesti kože” i odeljak 4.8 ,,Limfomi”).
Infekcije
Ključno farmakodinamsko dejstvo fingolimoda je dozno zavisno smanjenje broja limfocita u perifernoj krvi na 20-30% od početnih vrednosti. Ovo je posledica reverzibilne sekvestracije limfocita u limfoidnim tkivima (videti odeljak 5.1).
Pre započinjanja terapije lekom Fingolimod Pharmascience, treba imati što skorije rezultate kompletne krvne slike (tj. rezultate dobijene u poslednjih 6 meseci ili nakon prekida prethodne terapije). Procena kompletne krvne slike preporučuje se i periodično tokom terapije, u trećem mesecu i najmanje jednom godišnje nakon toga, i u slučaju znakova infekcije. Ako se potvrdi da je ukupni broj limfocita <0,2x109/L, terapija treba da se obustavi, sve do oporavka, jer je u kliničkim studijama terapija fingolimodom obustavljana kada je apsolutni broj limfocita bio <0,2x109/L.
Započinjanje terapije lekom Fingolimod Pharmascience treba odložiti kod pacijenata sa teškom aktivnom infekcijom dok se infekcija ne izleči.
Uticaj leka Fingolimod Pharmascience na imuni sistem može povećati rizik od infekcija, uključujući oportunističke infekcije (videti odeljak 4.8). Kod pacijenata koji imaju simptome infekcije tokom terapije, potrebno je preduzeti efikasne dijagnostičke i terapijske mere. Pri proceni pacijenata sa sumnjom na infekciju koja bi mogla biti ozbiljna, potrebno je razmotriti upućivanje lekaru koji je iskusan u lečenju infekcija. Za vreme lečenja, pacijente treba uputiti da svom lekaru odmah prijave simptome infekcije.
Ako se kod pacijenta razvije teška infekcija, treba razmotriti obustavu terapije lekom Fingolimod Pharmascience i treba uzeti u obzir odnos korist-rizik pre ponovnog uvođenja terapije.
Eliminacija fingolimoda nakon prekida terapije može trajati do dva meseca i zato tokom ovog perioda treba nastaviti pratiti pacijenta zbog mogućih infekcija. Pacijente je potrebno uputiti da prijave simptome infekcije u periodu do 2 meseca nakon prestanka primene fingolimoda.
Infekcija herpes virusom
Ozbiljni, životno ugrožavajući, slučajevi encefalitisa, meningitisa ili meningoencefalitisa ponekad i sa smrtnim ishodom, uzrokovani virusima herpes simplex i varicella zoster desili su se u bilo kom trenutku tokom terapije lekom Fingolimod Pharmascience. Ako se pojave herpesni encefalitis, meningitis ili meningoencefalitis, terapiju lekom Fingolimod Pharmascience treba obustaviti i primeniti odgovarajuću terapiju za navedenu infekciju.
Pre početka terapije lekom Fingolimod Pharmascience potrebno je proveriti postojanje antitela na varicellu (ovčije boginje). Preporučuje se da se pacijenti koji nemaju ovčije boginje u anamnezi koju je potvrdio zdravstveni radnik ili nemaju dokumentaciju o potpunom ciklusu vakcinacije protiv varicelle, testiraju na antitela na varicella zoster virus (VZV) pre početka terapije fingolimodom. Pre nego što se započne terapija lekom Fingolimod Pharmascience preporučuje se celokupan ciklus vakcinacije protiv varicella za pacijente sa negativnim nalazom na prisustvo antitela (videti odeljak 4.8). Početak terapije fingolimodom treba odložiti za 1 mesec kako bi se omogućio potpuni efekat vakcinacije.
Kriptokoni meningitis
Slučajevi kriptokoknog meningitisa (gljivične infekcije) ponekad sa smrtnim ishodom, zabeleženi su nakon stavljanja leka u promet nakon približno 2-3 godine lečenja, mada tačna povezanost sa trajanjem lečenja nije poznata (videti odeljak 4.8). Pacijente koji imaju simptome i znakove koji odgovaraju kriptokoknom meninigitisu (npr. glavobolja udružena sa psihičkim promenama kao što su konfuzija, halucinacije i/ili izmene ličnosti) treba odmah dijagnostički proceniti. Ako se dijagnostikuje kriptokokni meningitis, primenu fingolimoda treba obustaviti i započeti odgovarajuću terapiju. Potrebno je konsultovati više lekara specijalista (npr. infektologa) ako je opravdano ponovno započinjanje terapije fingolimodom.
Progresivna multifokalna leukoencefalopatija
Progresivna multifokalna leukoencefalopatija (PML) zabeležena je tokom lečenja fingolimodom nakon odobrenja za stavljanje leka u promet (videti odeljak 4.8). PML je oportunistička infekcija koju uzrokuje John Cunningham virus (JCV) i koja može biti sa smrtnim ishodom ili može dovesti do teške onesposobljenosti. Slučajevi PML su se događali približno nakon 2-3 godine lečenja monoterapijom bez prethodne izloženosti natalizumabu. Mada se čini da procenjeni rizik raste sa kumulativnom izloženošću tokom vremena, tačna povezanost sa trajanjem lečenja je nepoznata. Dodatni slučajevi PML su se dogodili kod pacijenata koji su prethodno bili lečeni natalizumabom, koji ima veću poznatu povezanost sa PML. PML se može javiti samo u prisustvu infekcije JCV-om. Ako se sprovodi testiranje na JCV, potrebno je imati u vidu da uticaj limfopenije na tačnost testiranja na anti–JCV antitela nije bio ispitivan kod pacijenata lečenih fingolimodom. Takođe treba napomenuti da negativan test na anti-JCV antitela ne isključuje mogućnost naknadne infekcije JCV-om. Pre započinjanja terapije fingolimodom, potrebno je imati snimak početnog stanja magnetnom rezonancom (obično napravljen u okviru tri meseca) kao referencu. Nalazi MRI mogu da se pojave pre kliničkih znakova ili simptoma. Tokom rutinskog snimanja magnetnom rezonancom (u skladu sa nacionalnim i lokalnim preporukama), lekari treba da obrate pažnju na lezije koje upućuju na PML. MRI se može smatrati kao deo povećanog opreza kod pacijenata za koje se smatra da su izloženi povećanom riziku od PML. Slučajevi asimptomatskog PML zasnovani na nalazima MRI i pozitivne DNK JCV u cerebrospinalnoj tečnosti zabeleženi su kod pacijenata lečenih fingolimodom. Ako se sumnja na PML, neophodno je odmah obaviti snimanje MR-om u dijagnostičke svrhe, a lečenje fingolimodom treba obustaviti dok se ne isključi PML.
Infekcija humanim papiloma virusom
Infekcija humanim papiloma virusom (HPV), uključujući papilome, displaziju, bradavice i kancer povezan sa HPV infekcijama, prijavljivani su tokom terapije fingolimodom u periodu nakon stavljanja leka u promet (videti odeljak 4.8). Zbog imunosupresivnih svojstava fingolimida, vakcinaciju protiv HPV treba razmotriti pre započinjanja terapije fingolimodom, uzimajući u obzir i preporuke za vakcinaciju. Preporučuje se skrining na maligni tumor,uključujući i PAPA test se preporučuje prema standardnoj nezi.
Edem makule
Edem makule sa ili bez simptoma poremećaja vida prijavljen je kod 0,5% pacijenata na terapiji sa 0,5 mg fingolimoda, i to uglavnom u prvih 3-4 meseci terapije (videti odeljak 4.8). Zato se preporučuje oftalmološki pregled 3-4 meseca nakon započinjanja terapije. Ako se pacijent požali na bilo kakve poremećaje vida u bilo kom trenutku dok prima ovu terapiju, treba izvršiti pregled očnog dna, uključujući i makulu.
Pacijenti sa uveitisom u anamnezi i pacijenti sa dijabetes melitusom imaju povećani rizik od razvoja edema makule (videti odeljak 4.8). Fingolimod nije ispitivan kod pacijenata sa multiplom sklerozom koji istovremeno imaju i dijabetes melitus. Preporučuje se da se pacijenti koji istovremeno imaju multiplu sklerozu i dijabetes melitus ili sa uveitisom u anamnezi, pre uvođenja terapije imaju oftalmološki pregled, a potom da idu na kontrolne preglede i tokom terapije.
Nije procenjivan nastavak terapije fingolimodom kod pacijenata koji imaju edem makule. Preporučuje se da se lek Fingolimod Pharmascience obustavi ako pacijent razvije edem makule. Odluka o tome da li terapija fingolimodom treba da se ponovo uvede pošto se edem makule povuče, treba da uzme u obzir potencijalne koristi i rizike za svakog pacijenta posebno.
Oštećenje funkcije jetre
Povećane vrednosti enzima jetre, posebno alanin aminotransaminaza (ALT), ali i gama glutamiltransferaza (GGT) i aspartat transaminaza (AST), zabeležene su kod pacijenata sa multiplom sklerozom koji su bili na terapiji fingolimodom. . Prijavljeni su slučajevi akutnog oštećenja jetre koji su zahtevali transplataciju jetre i slučajevi klinički značajnog oštećenja jetre. Znaci oštećenja funkcije jetre, uključujući izraženo povećanje vrednosti enzima jetre u serumu i povećanje ukupne koncentracije bilirubina, pojavili su se već deset dana nakon prve doze, a zabeleženi su i nakon produžene primene. U kliničkim studijama, došlo je do povećanja vrednosti ALT do vrednosti tri ili više puta većih od gornje granice referentnih vrednosti (engl. upper limit of normal, ULN) kod 8,0% pacijenata lečenih fingolimodom od 0,5 mg fingolimoda u poređenju sa 1,9%
pacijenata koji su uzimali placebo. Povećanje do vrednosti petostruko veće od ULN zabeleženo je kod 1,8% pacijenata lečenih fingolimodom i kod 0,9% pacijenata na placebu. U kliničkim studijama, fingolimod je obustavljan ako su vrednosti bile više od petostruke vrednosti ULN. Ponovni povećanje vrednosti transaminaza jetre javljalo se pri ponovnom izlaganju kod nekih pacijenata, što potvrđuje povezanost sa fingolimodom. U kliničkim ispitivanjima, povećanja vrednosti transaminaza su se javljala u bilo kom periodu tokom terapije, iako se većina javljala u prvih 12 meseci. Vrednosti transaminaza u serumu su se normalizovale u roku od približno 2 meseca po obustavi terapije fingolimodom.
Fingolimod nije ispitivan kod pacijenata sa već postojećim težim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh klase C) i kod ovih pacijenata ne sme da se koristi (videti odeljak 4.3).
Zbog imunosupresivnih svojstava fingolimoda, uvođenje ove terapije treba odložiti kod pacijenata sa aktivnim virusnim hepatitisom, dok se ne izleči.
Pre uvođenja terapije fingolimodom potrebno je imati skorašnje rezultate vrednosti transaminaza i bilirubina (tj. koji su dobijeni pre manje od 6 meseci). Ako nema kliničkih simptoma, vrednost transaminase i bilirubina u serumu jetre treba određivati u 1., 3., 6., 9. i 12. mesecu ove terapije, i periodično nakon toga do 2 meseca nakon prekida terapije lekom Fingolimod Pharmascience. U odsustvu kliničkih simptoma, i ako su vrednosti transaminaza jetre veće od trostrukih ali manje od petostrukih vrednosti ULN bez povećanja bilirubina u serumu, potrebno je uvesti češća merenja koncentraciju bilirubina u serumu, i alkalne fosfataze (ALP) da bi se potvrdilo da li se javljaju dalja povećanja i da bi se utvrdilo da li postoji neka druga etiologija poremećaja funkcije jetre. Ako su vrednosti transaminaza jetre najmanje 5 puta veće od ULN ili najmanje 3 puta veće od ULN uz bilo kakvo povećanje vrednosti bilirubina u seruma, terapiju lekom Fingolimod Pharmascience treba obustaviti. Praćenje funkcije jetre treba nastaviti.. Ako se vrednosti u serumu vrate na normalu (uključujući i to da je drugi uzrok poremećaja funkcije jetre otkriven), terapija lekom Fingolimod Pharmascience može ponovo da se započne na osnovu pažljive procene koristi i rizika za pacijenta. .
Pacijentima koji razviju simptome koji ukazuju na poremećaj funkcije jetre, kao što su neobjašnjiva mučnina, povraćanje, bol u abdomenu, zamor, anoreksija, ili žutica i/ili tamno prebojeni urin, treba proveriti vrednosti enzima jetre i bilirubina i obustaviti terapiju ako se potvrdi značajnije oštećenje jetre. Terapiju ne treba ponovo započinjati osim ako se ne utvrdi neka druga verovatna etiologija za znake i simptome oštećenja funkcije jetre.
Iako nema podataka koji bi ukazivali na to da su pacijenti sa već postojećim oboljenjem jetre izloženi većem riziku od razvoja povećanih vrednosti testova funkcije jetre kada uzimaju lek Fingolimod Pharmascience treba biti oprezan sa primenom leka Fingolimod Pharmascience kod pacijenata koji imaju značajno oboljenje jetre u anamnezi.
Dejstva na krvni pritisak
Pacijenti sa hipertenzijom koja nije kontrolisana lekovima nisu učestvovali u kliničkim studijama sprovedenim pre stavljanja leka u promet, i potreban je poseban oprez kod pacijenata sa nekontrolisanom hipertenzijom koji su na terapiji lekom Fingolimod Pharmascience.
U kliničkim studijama multiple skleroze pacijenti koji su lečeni sa 0,5 mg fingolimoda u proseku su imali povećanje sistolnog krvnog pritiska od približno 3 mmHg i povećanje dijastolnog krvnog pritiska od približno 1 mmHg, što je otkrivano po prvi put približno 1 mesec po započinjanju terapije, i održavalo se u nastavku terapije. U jednoj dvogodišnjoj placebo-kontrolisanoj studiji, hipertenzija je zabeležena kao neželjeni događaj kod 6,5% pacijenata koji su uzimali 0,5 mg fingolimoda i kod 3,3% onih koji su primali placebo. Prema tome, krvni pritisak treba redovno pratiti tokom terapije.
Respiratorna dejstva
Manja dozno zavisna smanjenja vrednosti forsiranog ekspiratornog volumena (FEV1) i difuzionog kapaciteta za ugljen-monoksid (engl. diffusion capacity for carbon monoxide, DLCO) zabeleženi su tokom terapije fingolimodom počev od prvog meseca, ali su vrednosti potom bile stabilne. Lek Fingolimod Pharmascience
treba oprezno da se primenjuje kod pacijenata sa teškim respiratornim bolestima, plućnom fibrozom i hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (videti odeljak 4.8).
Sindrom posteriorne reverzibilne encefalopatije
Retki slučajevi sindroma posteriorne reverzibilne encefalopatije (engl. posterior reversible encephalopathy syndrome, PRES) zabeleženi su pri dozi od 0,5 mg u kliničkim ispitivanjima, kao i nakon stavljanja leka u promet (videti odeljak 4.8). Zabeleženi simptomi uključuju iznenadni nastup teške glavobolje, mučninu, povraćanje, promenu mentalnog stanja, poremećaje vida i epileptične napade. Simptomi PRES-a su obično reverzibilni, ali se mogu razviti u ishemijski moždani udar ili moždano krvarenje. Odlaganje dijagnoze i lečenja može dovesti do trajnih neuroloških posledica. Ako se sumnja na PRES, terapiju lekom Fingolimod Pharmascience treba prekinuti.
Prethodno lečenje imunosupresivnim i imunomodulatornim terapijama
Nisu sprovedene studije kojima bi se procenila efikasnost i bezbednost fingolimoda kada pacijenti prelaze sa terapije teriflunomidom, dimetil fumaratom ili alemtuzumabom na lek Fingolimod Pharmascience. Prilikom prelaska pacijenata sa bilo koje druge terapije koja modifikuje tok bolesti na lek Fingolimod Pharmascience, u obzir se moraju uzeti poluvreme eliminacije i način delovanja druge terapije radi izbegavanja aditivnih imunskih efekata, uz istovremeno smanjivanje rizika od reaktivacije bolesti. Određivanje kompletne krvne slike se preporučuje pre započinjanja terapije lekom Fingolimod Pharmascience da bi se osiguralo da su se imunska dejstva od prethodne terapije (npr. citopenija) povukla.
Generalno, terapija lekom Fingolimod Pharmascience se može započeti odmah nakon obustave terapije interferonom ili glatirameracetatom.
Za dimetil fumarat, period eliminacije leka iz organizma mora da bude dovoljan za oporavak krvne slike pre započinjanja terapije lekom Fingolimod Pharmascience.
Zbog dugog poluvremena eliminacije natalizumaba, eliminacija obično traje do 2-3 meseca nakon obustave. Teriflunomid se takođe sporo eliminiše iz plazme. Bez procesa ubrzane eliminacije, uklanjanje teriflunomida iz plazme može trajati od nekoliko meseci do 2 godine. Preporučuje se proces ubrzane eliminacije opisan u Sažetku karakteristika leka za teriflunomid, u suprotnom period eliminacije leka iz organizma ne sme da bude kraći od 3,5 meseci. Neophodna je opreznost zbog mogućeg istovremenog imunskog efekta kada pacijenti prelaze sa natalizumaba ili teriflunomida na lek Fingolimod Pharmascience.
Alemtuzumab ima uticajniji i produžen imunosupresivni efekat. S obzirom na to da je stvarno vreme trajanja ovih efekata nepoznato, ne preporučuje se započinjanje terapije lekom Fingolimod Pharmascience nakon terapije alemtuzumabom, osim ukoliko korist od ove terapije jasno prevazilazi rizik kod svakog pacijenta posebno.
Odluku o istovremenoj primeni produžene terapije kortikosteroidima treba doneti nakon pažljivog razmatranja.
Istovremena primena sa snažnim induktorima CYP450
Kombinaciju fingolimoda i snažnih induktora CYP450 potrebno je oprezno primenjivati. Istovremena primena sa kantarionom se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).
Maligne bolesti
Maligne bolesti kože
Kod pacijenata na terapiji lekom Fingolimod Pharmascience prijavljeni su slučajevi karcinoma bazalnih ćelija (engl. basal cell carcinoma, BCC) i druge maligne bolesti kože, uključujući maligni melanom, karcinom skvamoznih ćelija, Kaposijev sarkom i karcinom Merkel-ovih ćelija (videti odeljak 4.8).
Neophodno je praćenje pojave lezija na koži i preporučuje se lekarski pregled kože na početku primene leka,
a zatim svakih 6 do 12 meseci prema kliničkoj proceni. U slučaju da se otkriju sumnjive lezije, pacijenta treba uputiti dermatologu.
Zbog potencijalnog rizika od nastanka malignih promena na koži, pacijente koji su na terapiji fingolimodom treba upozoriti da se ne izlažu sunčevoj svetlosti bez odgovarajuće zaštite. Ovi pacijenti ne treba istovremeno da primaju fototerapiju UV-B zračenjem ili PUVA-fotohemoterapiju.
Limfomi
Bilo je slučajeva limfoma u kliničkim studijama i u periodu nakon stavljanja leka u promet (videti odeljak 4.8). Prijavljeni slučajevi su bili heterogeni po prirodi, uglavnom non-Hodgkin-ov limfom, uključujući B ćelije i T ćelije limfoma. Primećeni su slučajevi T-limfoma kože (mycosis fungoides). Takođe je zapažen i Epstein-Barr virus (EBV) pozitivni B-ćelijski limfom sa smrtnim ishodom. Ukoliko se sumnja na limfom, terapiju treba prekinuti.
Žene u reproduktivnom periodu
Zbog rizika po fetus, fingolimod je kontraindikovan tokom trudnoće i kod žena u reproduktivnom periodu koje ne koriste efektivnu kontracepciju. Pre započinjanja terapije, žene u reproduktivnom periodu moraju da budu obaveštene o riziku po fetus, moraju da imaju negativan test na trudnoću i moraju da koriste efektivnu kontracepciju tokom terapije i 2 meseca nakon prekida terapije (videti delove odeljka 4.3 i 4.6 i informaciju koja se nalazi u Edukativnom materijalu za lekare).
Tumefaktivne lezije
U periodu nakon stavljanja leka u promet zabeleženi su retki slučajevi tumefaktnih lezija povezani sa relapsom multiple skleroze. U slučaju teških relapsa, treba da se uradi MRI da bi se isključile tumefaktne lezije. Lekar treba da razmotri prekid terapije od slučaja do slučaja na osnovu individualne koristi i rizika.
Povratak aktivnosti bolesti (rebound efekat) nakon prekida primene fingolimoda
U periodu nakon stavljanja leka u promet, retko je primećeno ozbiljno pogoršanje bolesti kod nekih pacijenata nakon prestanka uzimanja fingolimoda. Ovo je uopšteno zabeleženo tokom 12 nedelje nakon prestanka primene fingolimoda, ali takođe je prijavljivano i do 24 nedelje nakon prestanka primene fingolimoda. Zbog toga je potreban oprez kada se obustavlja terapija fingolimodom. Ukoliko je neophodan prekid terapije fingolimodom, treba razmotriti mogućnost rekurentnosti bolesti izrazito velike aktivnosti i pacijente treba pratiti zbog relevantnih znakova i simptoma i započinjanja odgovarajuće terapije prema potrebi (videti odeljak u nastavku „Prekid terapije“).
Prekid terapije
Ako je doneta odluka da se prekine terapija lekom Fingolimod Pharmascience, potreban je interval od 6 nedelja bez terapije, a na osnovu vrednosti poluvremena eliminacije, kako bi se fingolimod eliminisao iz cirkulacije (videti odeljak 5.2). Broj limfocita se kod većine pacijenata progresivno vraća na uobičajene vrednosti unutar 1-2 meseca po prekidu terapije (videti odeljak 5.1), iako potpuni oporavak kod nekih pacijenata može trajati značajno duže. Započinjanje drugih terapija u ovom periodu će dovesti do istovremenog izlaganja fingolimodu. Upotreba imunosupresiva ubrzo po obustavi leka Fingolimod Pharmascience može da dovede do aditivnog dejstva na imunski sistem, pa je zato neophodan oprez.
Oprez je takođe potreban prilikom prekida terapije, usled rizika od ponovne aktivacije bolesti (videti prethodno naveden odeljak „Povratak aktivnosti bolesti (rebound efekat) nakon prekida primene fingolimoda”). Ako je potrebno prekinuti terapiju lekom Fingolimod Pharmascience, pacijente treba nadgledati u ovom periodu kako bi se utvrdilo da li ima relevantnih znakova ponovne aktivacije bolesti.
Uticaj na serološko testiranje
Budući da fingolimod smanjuje broj limfocita u krvi putem preraspodele u sekundarnim limfoidnim organima, broj limfocita u perifernoj krvi ne može se koristiti za procenu statusa podskupa limfocita kod
pacijenta koji je na terapiji lekom Fingolimod Pharmascience. Laboratorijske analize uključuju upotrebu cirkulišućih mononuklearnih ćelija, pa je potrebna veća količina krvi zbog smanjenja broja limfocita u cirkulaciji.
Pedijatrijska populacija
Bezbednosni profil kod pedijatrijskih pacijenata je sličan onom kod odraslih i upozorenja i mere opreza za odrasle su zbog toga primenljive i kod pedijatrijskih pacijenata.
Posebno treba obratiti pažnju prilikom propisivanja fingolimoda kod pedijatrijske populacije:
,,Infekcije”).
Terapija antineoplasticima, imunomodulatorima ili imunosupresivima
Terapiju antineoplasticima, imunomodulatorima ili imunosupresivima ne treba primenjivati istovremeno sa lekom Fingolimod Pharmascience, zbog rizika od aditivnih efekata na imunski sistem (videti odeljke 4.3 i 4.4).
Potreban je oprez i kod prelaska pacijenata sa dugodelujućih terapija sa imunskim efektima kao što su natalizumab, teriflunomid ili mitoksantron (videti odeljak 4.4). U kliničkim ispitivanjima multiple skleroze istovremena terapija relapsa kratkotrajnom primenom kortikosteroida nije bila povezana sa povećanom stopom infekcija.
Vakcinacija
Tokom terapije lekom Fingolimod Pharmascience i do dva meseca po njenoj obustavi, vakcinacija može biti manje delotvorna. Upotreba živih atenuisanih vakcina može imati rizik od infekcije i zato je treba izbegavati (videti odeljke 4.4 i 4.8).
Lekovi koji indukuju bradikardiju
Fingolimod je ispitivan u kombinaciji sa atenololom i diltiazemom. Kada je fingolimod primenjivan sa atenololom u studiji interakcija sprovedenoj kod zdravih dobrovoljaca, dolazilo je do dodatnih 15% smanjenja vrednosti srčane frekvence na početku lečenja fingolimodom, što nije zabeleženo kod diltiazema. Terapiju lekom Fingolimod Pharmascience ne treba započinjati kod pacijenata koji primaju beta blokatore, ili druge lekove koji mogu da smanje srčanu frekvencu, kao što su antiaritmici klase Ia i III, blokatori kalcijumskih kanala (kao što su verapamil ili diltiazem), ivabradin, digoksin, antiholinesterazni lekovi ili pilokarpin, zbog potencijalnih aditivnih dejstva na srčanu frekvencu (videti odeljke 4.4 i 4.8). Ako se kod takvih pacijenata razmatra terapija lekom Fingolimod Pharmascience, treba potražiti savet kardiologa u vezi prelaska na lekove koji ne smanjuju srčanu frekvencu ili adekvatnog praćenja pri započinjanju terapije, preporučuje se praćenje bar tokom cele noći, u slučaju da ne može da se prekine primena lekova koji smanjuju srčanu frekvencu.
Farmakokinetičke interakcije drugih lekova sa fingolimodom
Fingolimod se uglavnom metaboliše pomoću CYP4F2. Drugi enzimi, kao što je CYP3A4, takođe mogu da doprinesu njegovom metabolizmu, naročito u slučaju snažne indukcije CYP3A4. Ne očekuje se ni da će snažni inhibitori transportnih proteina uticati na raspodelu fingolimoda. Istovremeno davanje fingolimoda sa ketokonazolom dovodilo je do 1,7 puta većeg izlaganja fingolimodu i fingolimod-fosfatu (izraženo kroz vrednost PIK- površina ispod krive) inhibicijom CYP4F2. Treba biti oprezan sa lekovima koji mogu da inhibiraju CYP3A4 (inhibitori proteaze, azolni antimikotici, neki makrolidi kao što su klaritromicin ili telitromicin).
Istovremena primena karbamazepina 600 mg dva puta dnevno u stanju ravnoteže i pojedinačna doza fingolimoda 2 mg smanjila je vrednost PIK fingolimoda i njegovog metabolita za približno 40%. Drugi snažni induktori enzima CYP3A4, na primer rifampicin, fenobarbital, fenitoin, efavirenz i kantarion mogu smanjiti vrednost PIK fingolimoda i njegovog metabolita, bar do te mere. Budući da bi to potencijalno moglo narušiti efikasnost, potreban je oprez kod njihove istovremene primene.
Istovremena primena sa kantarionom se, međutim, ne preporučuje (videti odeljak 4.4).
Farmakokinetičke interakcije-uticaj fingolimoda na druge lekove
Malo je verovatno da će fingolimod imati interakciju sa lekovima koji se uglavnom eliminišu preko CYP450 enzima ili supstratima glavnih proteina nosača.
Istovremena primena fingolimoda sa ciklosporinom nije dovelo do promene u izloženosti ni ciklosporinu ni fingolimodu. Prema tome, ne očekuje se da će fingolimod menjati farmakokinetiku lekova koji su supstrati CYP3A4.
Istovremena primena fingolimoda sa oralnim kontraceptivima (etinilestradiol i levonorgestrel) nije dovodila do promene u izloženosti oralnim kontraceptivima. Nisu rađene studije interakcija sa oralnim kontraceptivima koji sadrže druge progestagene, ali se ne očekuje nikakvo dejstvo fingolimoda na izloženost ovim lekovima.
Žene u reproduktivnom periodu/kontracepcija kod žena
Fingolimod je kontraindikovan kod žena u reproduktivnom periodu koje ne koriste efektivnu kontracepciju (videti odeljak 4.3). Zbog toga, pre započinjanja terapije, kod žena u reproduktivnom periodu, mora postojati negativan rezultat testa na trudnoću i potrebno je obezbediti savetovanje vezano za ozbiljan rizik po fetus.
Žene u reproduktivnom periodu moraju da koriste efikasnu kontracepciju tokom terapije i 2 meseca nakon prekida primene leka Fingolimod Pharmascience, s obzirom da je fingolimodu potrebno približno 2 meseca da se eliminiše iz organizma nakon prekida terapije (videti odeljak 4.4).
Posebne mere su takođe uključene u edukativni materijal namenjen lekarima. Te se mere moraju primeniti pre nego što se fingolimod propiše pacijentkinji kao i tokom lečenja.
Kada se terapija fingolimodom prekida radi planiranja trudnoće, treba uzeti u obzir moguću ponovnu aktivaciju bolesti (videti odeljak 4.4).
Trudnoća
Na osnovu iskustva kod ljudi, podaci dobijeni nakon stavljanja leka u promet ukazuju da je primena fingolimoda tokom trudnoće povezana sa 2 puta većim rizikom od pojave većih urođenih malformacija, u poređenju sa stopom zabeleženom u opštoj populaciji (2-3%; EUROCAT).
Glavne malformacije koje su najčešće prijavljene su:
Nema podataka o dejstvu fingolimoda na kontrakcije i porođaj.
Studije sprovedene na životinjama ukazale su na reproduktivnu toksičnost, uključujući i gubitak fetusa i oštećenja organa, posebno perzistentni truncus arteriosus i ventrikularni septalni defekt (videti odeljak 5.3). Takođe, poznato je da je jedan receptor na koji utiče fingolimod (sfingozin 1-fosfatni receptor) uključen u formiranje krvnih sudova tokom embriogeneze.
Zbog toga je fingolimod kontraindikovan tokom trudnoće (videti odeljak 4.3). Terapiju sa fingolimodom treba prekinuti 2 meseca ranije pre planirane trudnoće (videti odeljak 4.4). Ako žena zatrudni u toku lečenja, terapija sa fingolidom se prekida. Neophodno je dati savete u vezi sa rizikom od štetnih efekata na fetus koji su povezani sa lečenjem i neophodno je obaviti ultrazvučni pregled.
Dojenje
Fingolimod se izlučuje u mleko životinja kod kojih je primenjivan ovaj lek tokom laktacije (videti odeljak 5.3). Zbog mogućih ozbiljnih neželjenih reakcija na fingolimod kod odojčadi, žene koje uzimaju lek Fingolimod Pharmascience ne smeju da doje.
Plodnost
Podaci iz pretkliničkih studija ne ukazuju na to da bi primena fingolimoda mogla da bude povezana sa povećanim rizikom od smanjene plodnosti (videti odeljak 5.3).
Fingolimod nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Međutim, vrtoglavica ili pospanost mogu povremeno da se jave kada se započinje terapija ovim lekom. Kada se započinje terapija lekom Fingolimod Pharmascience preporučuje se da se pacijent prati tokom perioda od 6 sati (videti odeljak 4.4, „Bradiaritmija“).
Sažetak bezbednosnog profila
Najčešće neželjene reakcije (učestalost ≥ 10%) pri dozi od 0,5 mg su bile glavobolja (24,5%), povećanje vrednosti enzima jetre (15,2%), dijareja (12,6%), kašalj (12,3%), grip (11,4%), sinusitis (10,9%) i bol u
leđima (10,0%).
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Neželjene reakcije prijavljene u kliničkim ispitivanjima, kao i one koje potiču iz spontanih prijava slučajeva ili slučajeva iz literature u periodu nakon stavljanja leka u promet prikazane su u nastavku. Učestalosti su definisane prema sledećoj konvenciji: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su su navedene prema opadajućem stepenu ozbiljnosti.
Infekcije i infestacije | |
Veoma često: | Grip |
Često: | Infekcije herpes virusom Bronhitis |
Povremeno: | Pneumonija |
Nepoznato: | Progresivna multifokalna |
leukopencefalopatija (PML) ** Kriptokokne infekcije** | |
Neoplazme benigne, maligne i | |
Često: | Bazocelularni karcinom |
Povremeno: | Maligni melanom**** |
Retko: | Limfom*** |
Veoma retko: | Kapošijev sarkom**** |
Nepoznato: | Karcinom Merkel-ovih ćelija*** |
Poremećaji krvi i limfnog sistema | |
Često: | Limfopenija |
Povremeno: | Trombocitopenija |
Nepoznato: | Autoimuna hemolitička anemija*** |
Poremećaji imunskog sistema | |
Nepoznato: | Reakcije hipersenzitivnosti, uključujući osip, urtikariju i angioedem na početku terapije*** |
Psihijatrijski poremećaji | |
Često: | Depresija |
Povremeno: | Depresivno raspoloženje |
Poremećaji nervnog sistema | |
Veoma često: | Glavobolja |
Često: | Vrtoglavica |
Povremeno: | Epileptični napadi |
Retko: | Sindrom posteriorne reverzibilne encefalopatije (PRES)* |
Nepoznato: | Teško pogoršanje bolesti nakon prestanka |
Poremećaji oka | |
Često: | Zamućen vid |
Povremeno: | Edem makule |
Kardiološki poremećaji | |
Često: | Bradikardija |
Veoma retko: | Inverzija T-talasa*** |
Vaskularni poremećaji | |
Često: | Hipertenzija |
Respiratorni, torakalni i medijastinalni | |
Veoma često: | Kašalj |
Često: | Dispnea |
Gastrointestinalni poremećaji | |
Veoma često: | Dijareja |
Povremeno: | Mučnina*** |
Hepatobilijarni poremećaji | |
Nepoznato: | Akutna insuficijencija jetre*** |
Poremećaji kože i potkožnog tkiva |
Često: | Ekcem Alopecija |
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i | |
Veoma često: | Bol u leđima |
Često: | Mijalgija |
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | |
Često: | Astenija |
Ispitivanja | |
Veoma često: | Povećane vrednosti enzima jetre (povećane vrednosti alanin transaminaza, gama |
Često: | Smanjenje telesne mase*** |
Povremeno: | Smanjen broj neutrofila |
* Kategorija učestalosti zasniva se na procenjenoj izloženosti fingolimodu od približno 10000 pacijenata u svim kliničkim ispitivanjima.
** PML i kriptokokne infekcije (uključujući slučajeve kriptokoknog meningitisa) zabeležene su nakon stavljanja leka u promet (videti odeljak 4.4)
*** Neželjene reakcije na lek iz spontanog prijavljivanja i literature
**** Kategorija učestalosti i procena rizika su zasnovani na proceni izloženosti više od 24000 pacijenata fingolimodu u dozi od 0,5 mg u svim kliničkim ispitivanjima.
Opis odabranih neželjenih reakcija
Infekcije
U kliničkim studijama multiple skleroze ukupna stopa infekcija (65,1%) pri dozi od 0,5 mg bila je slična kao i za placebo. Međutim, infekcije donjih disajnih puteva, primarno bronhitis i u manjoj meri infekcija herpes virusom i pneumonija bile su češće kod pacijenata koji su bili na terapiji fingolimodom.
Neki slučajevi diseminovane infekcije herpesom, uključujući i smrtne slučajeve, zabeleženi su čak i sa dozom od 0,5 mg.
Nakon stavljanja leka u promet, prijavljeni su slučajevi oportunističkih infekcija virusnim (npr. virusom varicella-zoster [VZV], virusom John Cunningham [JCV] koji uzrokuje progresivnu multifokalnu leukoencefalopatiju, herpes simpleks virusom [HSV]), gljivičnim (npr. kriptokokama, uključujući kriptokokni meningitis) ili bakterijskim (npr. atipičnom mikobakterijom) patogenima, od kojih su neki bili sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.4).
Nakon stavljanja leka u promet, zabeležena je infekcija humanim papiloma virusom (HPV), uključujući papilome, displazije, bradavice i tumor koji je povezan sa HPV virusom za vreme terapije sa fingolimodom (videti odeljak 4.4). Zbog imunosupresivnih svojstava fingolimoda, neophodno je razmotriti vakcinaciju protiv HPV virusa pre započinjanje terapije sa fingolimodom uzimajući u obzir preporuke za vakcinaciju. Preporučuje se skrining tumora, uključujući PAPA test, prema standardu nege.
Edem makule
U kliničkim studijama multiple skleroze edem makule se javio kod 0,5% pacijenata lečenih preporučenom dozom od 0,5 mg i kod 1,1% pacijenata lečenih većom dozom od 1,25 mg. Većina ovih slučajeva javila se u prvih 3-4 meseca terapije. Neki pacijenti su se žalili na zamagljen vid ili oslabljenu oštrinu vida, a ostali
slučajevi su bili asipmtomatski i dijagnoza je postavljena pri rutinskom oftalmološkom pregledu. Edem makule se po pravilu smanjivao, ili spontano povlačio po obustavi terapije. Rizik od recidiva po ponovnom izlaganju leku nije procenjivan.
Incidenca edema makule povećana je kod pacijenata sa multiplom sklerozom sa podacima o uveitisu u anamnezi (17% sa podacima o uveitisu u anamnezi nasuprot 0,6% bez podataka o uveitisu u anamnezi). Lek Fingolimod Pharmascience nije ispitivan kod pacijenata sa multiplom sklerozom i dijabetes melitusom, oboljenjem koje je povezano sa povećanim rizikom od edema makule (videti odeljak 4.4). U kliničkim studijama sa pacijentima sa transplantiranim bubregom u koje su bili uključeni i pacijenti sa dijabetes melitusom, terapija fingolimodom od 2,5 mg i 5 mg dovela je do udvostručavanja incidence edema makule.
Bradiaritmija
Započinjanje terapije dovodi do prolaznog smanjenja srčane frekvence i može da bude povezano sa odlaganjem u atrioventrikularnom sprovođenju. U kliničkim studijama sa multiplom sklerozom maksimalno smanjenje srčane frekvence zabeleženo je u okviru 6 sati od započinjanja terapije, sa opadanjem srčane frekvence u proseku za 12-13 otkucaja u minuti kada se uzima 0,5 mg fingolimoda. Srčana frekvenca manja od 40 otkucaja u minuti kod odraslih i manja od 50 otkucaja u minuti kod pedijatrijskih pacijenata, je retko zabeležena kod pacijenata koji su uzimali 0,5 mg fingolimoda. Prosečna vrednost srčane frekvence se vratila na početne vrednosti u roku od mesec dana hronične terapije. Bradikardija je po pravilu bila asimptomatska, ali su neki pacijenti ipak imali blage do umerene simptome, uključujući hipotenziju, vrtoglavicu, zamor i/ili palpitacije, koji su nestajali tokom prvih 24 sata po uvođenju terapije (takođe videti odeljke 4.4 i 5.1).
U kliničkim ispitivanjima multiple skleroze, atrioventrikularni blok prvog stepena (produženi PR interval na EKG-u) otkriven je po uvođenju terapije kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata. U kliničkim ispitivanjima kod odraslih, pojavio se kod 4,7% pacijenata koji su primali 0,5 mg fingolimoda, kod 2,8% pacijenata koji su primali intramuskularni interferon beta-1a i kod 1,6% pacijenata koji su primali placebo. Atrioventrikularni blok drugog stepena otkriven je kod manje od 0,2% odraslih pacijenata koji su primali 0,5 mg fingolimoda. Nakon stavljanja leka u promet, zabeleženi su tokom 6 sati praćenja nakon prve doze leka Fingolimod Pharmascience izolovani slučajevi prolaznog kompletnog AV bloka koji se spontano povukao. Pacijenti su se spontano oporavili. Poremećaji sprovodljivosti koji su praćenii u kliničkim studijama i postmarketinški, bili su obično prolazni, asimptomatski i povlačili su se tokom prvih 24 sata od započinjanja terapije. Iako većini pacijenata nije bila potrebna medicinska intervencija, jedan pacijent koji je uzimao 0,5 mg fingolimoda primio je izoprenalin za asimptomatski atrioventrikularni blok drugog stepena Mobitz I.
Nakon stavljanja leka u promet, u toku 24 sata od prve doze javili su se izolovani događaji sa odloženim početkom koji uključuju prolaznu asistolu i neobjašnjivu smrt. Ovim slučajevima doprinosi i istovremena primena drugih lekova i/ili prethodno postojeće oboljenje. Povezanost ovih događaja sa primenom leka Fingolimod Pharmascience nije pouzdana.
Krvni pritisak
U kliničkim studijama multiple skleroze primena 0,5 mg fingolimoda bila je povezana sa prosečnim povećanjem sistolnog krvnog pritiska od približno 3 mmHg i povećanjem dijastolnog krvnog pritiska od približno 1 mmHg, što se manifestovalo približno 1 mesec nakon početka terapije. Ovo povećanje perzistiralo je u nastavku terapije. Hipertenzija je prijavljena kod 6,5% pacijenata koji su uzimali 0,5 mg fingolimoda i kod 3,3% onih koji su primali placebo. Nakon stavljanja leka u promet, prijavljivani su slučajevi hipertenzije u toku prvog meseca od započinjanja terapije i tokom prvog dana terapije, koji mogu zahtevati terapiju antihipertenzivnim lekovima ili prekid terapije lekom Fingolimod Pharmascience (videti takođe odeljak 4.4, „Dejstva na krvni pritisak“).
Funkcija jetre
Povećanje vrednosti enzima jetre zabeleženo je kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata sa multiplom sklerozom koji su bili na terapiji lekom Fingolimod Pharmascience. U kliničkim studijama, od pacijenata koji su uzimali 0,5 mg fingolimoda, 8,0% je imalo asimptomatsko povećanje vrednosti ALT u serumu do ≥3 puta vrednost ULN (engl. Upper limit of normal), a 1,8% pacijenata je imalo to povećanje ≥5 puta vrednost ULN. Ponovno povećanje vrednosti transaminaza jetre javilo se pri ponovnom izlaganju kod nekih pacijenata, što potvrđuje povezanost sa ovim lekom. U kliničkim ispitivanjima, povećanja vrednosti
transaminaza su se javljala u bilo koje vreme tokom lečenja, iako se većina javljala tokom prvih 12 meseci lečenja. Vrednosti ALT su se normalizovale u roku od približno 2 meseca po obustavi terapije. Kod malog broja pacijenata (N=10 sa 1,25 mg, N=2 sa 0,5 mg) kod kojih su zabeležena povećanja vrednosti ALT ≥ 5x ULN i kod kojih je terapija fingolimodom nastavljena, vrednosti ALT su se vratile na uobičajene u roku od približno 5 meseci (videti odeljak 4.4, Funkcija jetre).
Poremećaji nervnog sistema
U kliničkim ispitivanjima, kod pacijenata koji su uzimali veće doze fingolimoda (1,25 mg ili 5,0 mg), javila su se retka neželjena dejstva na nivou nervnog sistema, uključujući ishemijske i hemoragijske moždane udare i atipične neurološke poremećaje kao što su događaji slični akutnom diseminovanom encefalomijelitisu (ADEM).
U kliničkim studijama i nakon stavljanja leka u promet, kod pacijenata koji su uzimali fingolimod zabeleženi su slučajevi epileptičnih napada, uključujući status epilepticus.
Vaskularni poremećaji
Retki slučajevi periferne arterijske okluzivne bolesti zabeleženi su kod pacijenata lečenih većim dozama fingolimoda (1,25 mg).
Respiratorni sistem
Manja dozno zavisna smanjenja vrednosti forsiranog ekspiratornog volumena (FEV1) i difuzionog kapaciteta za ugljen-monoksid (DLCO) zabeleženi su pri primeni leka Fingolimod Pharmascience od prvog meseca, nakon čega su ostala stabilna. U 24. mesecu, smanjenje u odnosu na početne vrednosti u procentima predviđenog FEV1 iznosilo je 2,7% za 0,5 mg fingolimoda i 1,2% za placebo, gde je ova razlika nestala po obustavi terapije. Za DLCO, smanjenje u 24. mesecu iznosilo je 3,3% za 0,5 mg fingolimoda i 2,7% za placebo (videti odeljak 4.4, „Respiratorna dejstva“) .
Limfomi
Zabeleženi su slučajevi različitih tipova limfoma, u toku obe kliničke studije i tokom postmarketinških iskustava, uključujući jedan smrtni slučaj B ćelijskog limfoma pozitivnog na Epstein-Barr virus (EBV). Učestalost non-Hočkinovog limfoma (B ćelija i T ćelija) bila je veća u kliničkim studijama nego što se očekivalo u opštoj populaciji. Zabeleženi su i neki slučajevi T-ćelijskog limfoma u periodu nakon stavljanja leka u promet, uključujući slučajeve T-ćelijskih limfoma kože (lat. mycosis fungoides) (videti odeljak 4.4,
„Maligne bolesti“).
Hemofagocitni sindrom
Veoma retki slučajevi hemofagocitnog sindroma (HFS) sa smrtnim ishodom zabeleženi su kod pacijenata lečenih fingolimodom u prisustvu infekcije. HFS je retko stanje za koje se smatra da je povezano sa infekcijama, imunosupresijom i raznim autoimunskim oboljenjima.
Pedijatrijska populacija
U kontrolisanoj pedijatrijskoj studiji D2311 (videti odeljak 5.1), bezbednosni profil kod pedijatrijskih pacijenata koji su primali fingolimod 0,25 mg ili 0,5 mg (uzrasta od 10 do 18 godina) bio je u potpunosti sličan onome koji je zabeležen kod odraslih. Bilo je ipak primećeno više neuroloških i psihijatrijskih poremećaja u studiji. U ovoj podgrupi je potreban oprez zbog veoma ograničenog znanja dostupnog iz kliničkih studija.
U pedijatrijskoj studiji, prijavljivani su slučajevi epileptičnih napada kod 5,6% pacijenata na terapiji fingolimodom i kod 0,9% pacijenata na terapiji beta-1a interferonom.
Poznato je da se depresija i anksioznost javljaju sa povećanom učestalošću u populaciji oboleloj od multiple skleroze. Depresija i anksioznost su takođe prijavljeni kod pedijatrijske populacije na terapiji fingolimodom.
Blago izolovano povećanje koncentracije bilirubina zabeleženo je kod pedijatrijskih pacijenata koji su uzimali fingolimod.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Zdravi dobrovoljci su dobro podnosili pojedinačne doze koje su do 80 puta veće od preporučene (0,5 mg). Pri dozi od 40 mg, 5 od 6 ispitanika prijavilo je blago stezanje u plućima ili nelagodnost koja je klinički odgovarala maloj reaktivnosti disajnih puteva.
Fingolimod može da izazove bradikardiju na početku terapije. Smanjenje srčane frekvence obično počinje u toku 1 sata od prve doze, i najizraženije je u toku 6 sati. Negativno hronotropno dejstvo leka Fingolimod Pharmascience traje i nakon 6 sati i progresivno se smanjuje tokom narednih dana terapije (za detalje videti odeljak 4.4). Postoje izveštaji o sporom atrioventrikularnom sprovođenju, sa izolovanim slučajevima prolaznog, kompletnog AV bloka koji se spontano povukao (videti odeljke 4.4 i 4.8).
Ako predoziranje predstavlja prvo izlaganje leku Fingolimod Pharmascience, važno je pratiti pacijenta sa kontinuiranim (engl. real time) EKG-om i merenjem pulsa i krvnog pritiska na svakih sat vremena, najmanje tokom prvih 6 sati (videti odeljak 4.4).
Dodatno, ako je posle 6 sati srčana frekvenca <45 otkucaja u minuti kod odraslih, <55 kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta 12 godina i starijih ili <60 otkucaja u minuti kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 10 godina do mlađeg od 12 godina, ili ako EKG 6 sati nakon prve doze pokazuje AV blok drugog ili višeg stepena, ili ako pokazuje QTc interval ≥ 500 milisekundi, nadzor treba produžiti bar tokom cele noći i dok se nalazi ne stabilizuju. Pojava AV bloka trećeg stepena u bilo kom trenutku takođe zahteva produžen nadzor, uključujući praćenje tokom cele noći.
Fingolimod ne može da se eliminiše iz organizma ni dijalizom, ni izmenom plazme.
Farmakoterapijska grupa: imunosupresivna sredstva, selektivni imunosupresivi
ATC šifra: L04AA27 Mehanizam delovanja
Fingolimod je modulator receptora sfingozin 1-fosfata. Fingolimod se metaboliše preko sfingozin kinaze u
aktivni metabolit fingolimod-fosfat. Fingolimod-fosfat se u niskim nanomolarnim koncentracijama vezuje za sfingozin 1-fosfat (S1P) receptor 1 koji se nalazi na limfocitima i lako prolazi krvno-moždanu barijeru pa se vezuje za S1P receptor 1 koji se nalazi na nervnim ćelijama u centralnom nervnom sistemu (CNS). Delujući kao funkcionalni antagonist S1P receptora na limfocitima, fingolimod-fosfat blokira sposobnost limfocita da napuste limfne noduse, izazivajući više redistribuciju, nego depleciju limfocita. Studije na životinjama su pokazale da redistribucija smanjuje infiltraciju patogenih limfocitnih ćelija, uključujući pro-infalamatorne ćelije Th17 u CNS, gde bi bili uključeni u zapaljenje nerava i oštećenje nervnog tkiva. Studije na životinjama
i in vitro eksperimenti ukazuju da fingolimod može da deluje i putem interakcije sa S1P receptorima na nervnim ćelijama.
Farmakodinamska dejstva
U roku od 4-6 sati posle prve doze 0,5 mg fingolimoda, broj limfocita se smanjuje na približno 75% početne vrednosti u perifernoj krvi. Sa nastavkom svakodnevnog doziranja, broj limfocita nastavlja da opada tokom perioda od dve nedelje, i dostiže minimalni broj od približno 500 ćelija/mikrolitar ili približno 30% početne vrednosti. Kod 18% pacijenata dostignut je minimalni broj ispod 200 ćelija/mikrolitar u bar jednom merenju. Hroničnim, svakodnevnim doziranjem održava se mali broj limfocita. Većina T i B limfocita redovno prolazi kroz limfoidne organe, i ove su ćelije uglavnom zahvaćene fingolimodom. Približno 15-20% T limfocita ima efektorski memorijski fenotip, i to su ćelije koje su važne u praćenju perifernog imuniteta. Budući da ova podgrupa limfocita tipično ne ide u limfoidne organe, na njih fingolimod ne deluje. Povećanje broja perifernih limfocita je očigledan u toku nekoliko dana po prestanku terapije fingolimodom, pa se vrednosti normalizuju obično u roku od jednog do dva meseca. Hronično davanje fingolimoda dovodi do blagog smanjenja broja neutrofila na približno 80% od početnih vrednosti. Fingolimod ne deluje na monocite.
Fingolimod izaziva prolazno smanjenje srčane frekvence i smanjeno atrioventrikularno sprovođenje na početku terapije (videti odeljke 4.4 i 4.8). Maksimalno smanjenje srčane frekvence se zapaža tokom 6 sati nakon uzimanja doze, a 70% negativnog hronotropnog dejstva postiže se prvog dana. Sa kontinuiranim uzimanjem ovog leka srčana frekvenca se vraća na početne vrednosti u toku mesec dana. Smanjenje srčane frekvence koje izaziva fingolimod može se neutralisati parenteralnom primenom atropina ili izoprenalina. Pokazalo se da i inhalacija salmeterola ima umereno pozitivno hronotropno dejstvo. Sa započinjanjem terapije fingolimodom dolazi do povećanja broja prevremenih kontrakcija pretkomora, ali nema povećane stope atrijalnih fibrilacija/flatera, niti ventrikularne aritmije, niti ektopije. Terapija fingolimodom se ne dovodi u vezu sa smanjenjem minutnog volumena. Fingolimod ne utiče na odgovor srca kontrolisanog autonomnim nervnim sistemom, uključujući i diurnalne varijacije srčane frekvence, kao ni na odgovor na fizički napor.
S1P4 bi mogao delimično da doprinosi dejstvu, ali nije glavni receptor odgovoran za limfoidnu depleciju. Mehanizam delovanja bradikardije i vazokonstrikcije ispitivan je takođe in vitro kod zamoraca i izolovanoj aorti i koronarnoj arteriji kunića. Zaključeno je da bi bradikardija mogla biti posredovana prvenstveno aktivacijom ulazno-ispravljačkog kalijumovog kanala (engl. inward-rectifying potassium channel, IKACh) ili ulazno-ispravljačkog K+ kanala aktiviranog G-proteinom (engl. G-protein activated inwardly rectifying K+ channel, GIRK) i čini se da je vazokonstrikcija posredovana Rho kinazom i mehanizmom koji zavisi od kalcijuma.
Terapija fingolimodom, pojedinačnim ili multiplim dozama od 0,5 mg i 1,25 mg tokom dve nedelje nije povezana sa merljivim porastom vazdušnog otpora merenog preko FEV1 i stopom forsiranog ekspiratornog volumena (FEF) 25-75. Međutim, pojedinačne doze fingolimoda ≥ 5 mg (10 puta veće od preporučene doze) povezuju se sa dozno zavisnim porastom otpora vazdušnih puteva. Terapija fingolimodom, multiplim dozama od 0,5 mg, 1,25 mg ili 5 mg nije povezana sa oštećenom oksigenacijom ili desaturacijom kiseonika pri fizičkom naporu ili sa pojačanim odgovorom disajnih puteva na metaholin. Ispitanici na terapiji fingolimodom imali su normalan bronhodilatatorni odgovor pri inhalaciji beta-agonista.
Klinička efikasnost i bezbednost
Efikasnost fingolimoda pokazana je u dve studije koje su procenjivale doze fingolimoda od 0,5 mg i 1,25 mg jednom dnevno kod pacijenata sa relapsirajućom-remitentnom multiplom sklerozom (RRMS). Obe studije uključile su pacijente koji su imali ≥ 2 relapsa u prethodne 2 godine ili ≥ 1 relapsa tokom prethodne godine. Rezultat na proširenoj skali statusa invalidnosti (engl. Expanded Disability Status Score - EDSS) bio je između 0 i 5,5. Treće ispitivanje koje je bilo usmereno na istu populaciju pacijenata završeno je nakon registracije leka Fingolimod Pharmascience.
Studija D2301 (FREEDOMS) bila je dvogodišnja, randomizovana, dvostruko slepa, placebo-kontrolisana studija faze III sa 1272 pacijenta (n=425 sa 0,5 mg, 429 sa 1,25 mg, 418 sa placebom). Medijana vrednosti početnih parametara bile su sledeće: životno doba 37 godina, trajanje bolesti 6,7 godina i skor EDSS 2,0.
Dobijeni rezultati prikazani su u Tabeli 1. Nije bilo značajne razlike između doza od 0,5 mg i 1,25 mg ni po jednom parametru praćenja.
Tabela 1: Studija D2301 (FREEDOMS): glavni rezultati
Fingolimod 0,5 mg | Placebo | |
Klinički parametri | ||
Stopa relapsa na godišnjem nivou (primarni parametar | 0,18** | 0,40 |
Procenat pacijenata koji su bez relapsa u 24. mesecu | 70%** | 46% |
Udeo sa progresijom onesposobljenosti potvrđenom | 17% | 24% |
Hazard ratio(95% CI) | 0,70 (0,52, 0,96)* | |
Parametri praćenja utvrđeni upotrebom MRI | ||
Medijana (srednja vrednost) broja novih ili povećanih | 0,0 (2,5)** | 5,0 (9,8) |
Medijana (srednja vrednost) broja lezija koje pojačano | 0,0 (0,2)** | 0,0 (1,1) |
Medijana (srednja vrednost) % promene zapremine | -0,7 (-0,8)** | -1,0 (-1,3) |
† Progresija onesposobljenosti definisana kao povećanje od 1 boda na EDSS-u koje je potvrđeno nakon 3 meseca |
Pacijenti koji su završili 24-mesečnu osnovnu FREEDOMS studiju, mogli su da se uključe u produženu dvostruko-slepu studiju (D2301E1) i da prime fingolimod. Ukupno je uključeno 920 pacijenata (n=331 nastavilo je sa dozom od 0,5 mg, 289 nastavilo je sa dozom od 1,25 mg, 155 je prešlo sa placeba na dozu 0,5 mg i 145 je prešlo sa placeba na dozu 1,25 mg). Nakon 12 meseci (mesec 36), 856 pacijenata (93%) je i dalje bilo uključeno.
Između 24. i 36. meseca, za pacijente koji su primali dozu fingolimoda 0,5 mg i koji su u osnovnoj studiji ostali na dozi 0,5 mg, stopa recidiva na godišnjem nivou (engl. Annualise relapse rate, ARR) bila je 0,17 (0,21 u osnovnoj studiji). Za pacijente koji su prešli sa placeba na dozu fingolimoda 0,5 mg ARR je bila 0,22 (0,42 u osnovnoj studiji).
Uporedivi rezultati su prikazani u ponovljivoj, dvogodišnjoj, randomiziranoj, dvostruko-slepoj, placebo- kontrolisanoj studiji faze III ispitivanja fingolimoda sa 1083 pacijenta (n=358 na 0,5 mg, 370 na 1,25 mg, 355 na placebu) sa RRMS (D2309; FREEDOMS 2). Medijana vrednosti osnovnih karakteristika bile su: životno doba 41 godina, trajanje bolesti 8,9 godina, EDSS vrednost 2.5.
Tabela 2: Studija D2309 (FREEDOMS 2): glavni rezultati
Fingolimod 0,5 mg | Placebo | |
Klinički parametri | ||
Stopa relapsa na godišnjem nivou (primarni parametar) | 0,21** | 0,40 |
Procenat pacijenata koji su bez relapsa nakon 24 | 71,5%** | 52,7% |
Udeo sa progresijom onesposobljenosti potvrđenom | 25% | 29% |
Hazard ratio (95% CI) | 0,83 (0,61; 1,12) | |
Parametri praćenja utvrđeni upotrebom MRI | ||
Medijana (srednja vrednost) broja novih ili povećanih T2 lezija tokom 24 meseca | 0,0 (2,3)* | 4,0 (8,9) |
Medijana (srednja vrednost) broja lezija koje pojačano | 0,0 (0,4)** | 0,0 (1,2) |
Medijana (srednja vrednost) % promene zapremine | -0,71 (-0,86)** | -1,02 (-1,28) |
† Progresija onesposobljenosti definisana kao povećanje od 1 boda na EDSS-u za koje je potvrđeno nakon 3 meseca |
Studija D2302 (TRANSFORMS) bila je jednogodišnja, randomizovana, dvostruko-slepa, dvostruko maskirana studija faze III sa aktivnom kontrolom (interferon beta-1a), sa 1280 pacijenata (n=429 sa 0,5 mg, 420 sa 1,25 mg, 431 sa 30 mikrograma interferona beta-1a, datog intramuskularnom injekcijom jednom nedeljno). Medijana vrednosti početnih parametara bile su sledeće: životno doba 36 godina, trajanje bolesti 5,9 godina i skor EDSS 2.0. Dobijeni rezultati prikazani su u Tabeli 3. Nije bilo značajne razlike između doza od 0,5 mg i 1,25 mg ni kod jednog parametra studije.
Tabela 3: Studija D2302 (TRANSFORMS): glavni rezultati
Fingolimod 0,5 mg | Interferon beta-1a, 30 mirokgrama | |
Klinički parametri | ||
Stopa relapsa na godišnjem nivou (primarni parametar) | 0,16** | 0,33 |
Procenat pacijenata koji su bez relapsa nakon 12 | 83%** | 71% |
Udeo sa progresijom onesposobljenosti potvrđenom | 6% | 8% |
Hazard ratio (95% CI) | 0,71 (0,42;1,21) | |
Parametri praćenja utvrđeni upotrebom MRI | ||
Medijana (srednja vrednost) broja novih ili povećanih | 0,0 (1,7)* | 1,0 (2,6) |
Medijana (srednja vrednost) broja lezija koje pojačano | 0,0 (0,2)** | 0,0 (0,5) |
Medijana (srednja vrednost) % promene zapremine | -0,2 (-0,3)** | -0,4 (-0,5) |
† Progresija onesposobljenosti definisana kao povećanje od 1 boda na EDSS-u koje je potvrđeno posle 3 meseca |
Pacijenti koji su završili 12-mesečnu osnovnu TRANSFORMS studiju mogli su se uključe u dvostruko slepu produženu studiju (D2301E1) i da prime fingolimod. Ukupno je uključeno 1030 pacijenata, međutim 3 od ovih pacijenata nije primilo terapiju (n=356 je nastavilo sa dozom od 0,5 mg, 330 je nastavilo sa dozom od 1,25 mg, 167 je prešlo sa interferona beta-1a na dozu 0,5 mg i 174 je prešlo sa interferona beta-1a na dozu 1,25 mg). Nakon 12 meseci (24. mesec), 882 pacijenta (86%) je i dalje bilo uključeno. Između 12 i 24 meseci, za pacijente koji su primali dozu fingolimoda 0,5 mg i koji su u osnovnoj studiji ostali na dozi 0,5 mg, vrednost ARR bila je 0,20 (0,19 u osnovnoj studiji). Za pacijente koji su prešli sa interferona beta-1a na dozu fingolimoda 0,5 mg, vrednost ARR je bila 0,33 (0,48 u osnovnoj studiji).
Objedinjeni rezultati studija D2301 i D2302 pokazali su konzistentno i statistički značajno smanjenje stopa relapsa na godišnjem nivou u poređenju sa poredbenim podgrupama definisanim prema polu, životnom dobu, prethodnoj terapiji za multiplu sklerozu, aktivnosti bolesti ili nivou onesposobljenosti na početku.
Dalje analize podataka iz kliničkih studija pokazuju konzistentna terapijska dejstva u podgrupama pacijenata sa visoko aktivnom relapsirajućom-remitentnom multiplom sklerozom.
Pedijatrijska populacija
Efikasnost i bezbednost doze od 0,25 mg ili 0,5 mg jednom dnevno (doza izabrana na osnovu telesne mase i merenja izloženosti) utvrđene su kod pedijatrijskih pacijenata sa relapsirajućom-remitentnom multiplom sklerozom uzrasta od 10 do <18 godina.
Ispitivanje D2311 (PARADIGMS) bilo je dvostruko slepo ispitivanje sa dvostrukim placebom i aktivnom kontrolom, sa fleksibilnim trajanjem do 24 meseca, sa 215 pacijenata uzrasta od 10 do <18 godina (n=107 koji su primali fingolimod, 108 koji su primali interferon beta-1a 30 mikrograma intramuskularnom injekcijom jednom nedeljno).
Medijane vrednosti za početne karakteristike bili su: uzrast od 16 godina, medijana trajanja bolesti 1,5 godina i skor EDSS 1,5. Većina pacijenata je bila sa stepenom razvoja po Tanner-u 2 ili višim i imali su >40 kg (95,3%). Sve ukupno, 180 (84%) pacijenata dovršilo je osnovnu fazu sa ispitivanim lekom (n=99 [92,5%] sa fingolimodom, 81 [75%] sa interferonom beta-1a). Dobijeni rezultati prikazani su u Tabeli 4.
Tabela 4 Ispitivanje D2311 (PARADIGMS): glavni rezultati
Fingolimod | Interferon beta-1a, 30 mikrograma | |
Klinički parametri | N=107 | N=107# |
Stopa relapsa na godišnjem nivou | 0,122** | 0,675 |
Procenat pacijenata koji su bez | 85,7** | 38,8 |
Parametri praćenja utvrđeni upotrebom MRI | ||
Stopa broja novih ili povećanih | n=106 | n=102 |
Prilagođena srednja vrednost | 4.393** | 9.269 |
Broj T1 lezija koje pojačano vezuju Gd do 24. meseca | n=106 | n=101 |
Prilagođena srednja vrednost | 0,436** | 1,282 |
Stopa atrofije mozga od početne | n=96 | n=89 |
Srednje vrednosti dobijene | -0,48* | -0,80 |
# Jedan pacijent koji je bio randomizovan da primi interferon beta-1a intramuskularnom injekcijom nije mogao da proguta „ dvostruko maskirani” lek pa je prekinuo ispitivanje. Pacijent je isključen iz kompletne analize podataka za analizu i grupe za bezbednosnu analize. |
Farmakokinetički podaci dobijeni su od zdravih odraslih dobrovoljaca, odraslih pacijenata sa transplantiranim bubregom i odraslih pacijenata sa multiplom sklerozom.
Za efikasnost leka odgovoran je farmakološki aktivni metabolit fingolimod-fosfat.
Resorpcija
Fingolimod se resorbuje sporo (tmax je 12-16 sati) i ekstenzivno (≥ 85%). Ukupna oralna biološka raspoloživost iznosi 93% (95% interval pouzdanosti: 79-111%). Koncentracije u krvi u stanju ravnoteže dostižu se u toku 1 do 2 meseca posle oralne primene jednom dnevno, a koncentracije u stanju ravnoteže su približno 10 puta veće nego posle inicijalne doze.
Unos hrane ne menja vrednost Cmax, niti izloženost (PIK) fingolimodu. Vrednost Cmax fingolimod-fosfata neznatno je smanjena za 34%, ali je vrednost PIK ostajala nepromenjena. Shodno tome, lek Fingolimod Pharmascience se može uzimati nezavisno od obroka (videti odeljak 4.2).
Distribucija
Distribucija fingolimoda u crvenim krvnim ćelijama je velika, a frakcija u krvnim ćelijama iznosi 86%. Fingolimod-fosfat se manje preuzima u krvnim ćelijama, <17%. Fingolimod i fingolimod-fosfat se u velikoj meri vezuju za proteine (>99%).
Fingolimod se u velikoj meri distribuira u telesnim tkivima sa volumenom distribucije od oko 1200±260 litara. Studija kod četiri zdrava ispitanika koji su jednokratno primili intravensku dozu radioaktivno obeleženog analoga fingolimoda, pokazala je da fingolimod dospeva do mozga. U studiji sprovedenoj kod 13 muškaraca, pacijenata sa multiplom sklerozom koji su primili 0,5 mg dnevno fingolimoda, prosečna količina fingolimoda (i fingolimod-fosfata) u ejakulatu sperme, u stanju ravnoteže, bila je približno 10000 puta manja nego kod oralno primenjene doze (0,5 mg).
Biotransformacija
Fingolimod se kod ljudi transformiše reverzibilnom stereoselektivnom fosforilacijom u farmakološki aktivni (S)-enantiomer fingolimod-fosfata. Fingolimod se eliminiše oksidativnom biotransformacijom katalizovanom uglavnom putem CYP4F2 i moguće drugim izoenzimima, a zatim degradacijom sličnoj onoj kod masnih kiselina u inaktivne metabolite. Takođe je zabeleženo stvaranje farmakološki neaktivnih nepolarnih ceramidnih analoga fingolimoda. Glavni enzim uključen u metabolizam fingolimoda je delimično identifikovan i ovo može da bude ili CYP4F2 ili CYP3A4.
Po davanju pojedinačne oralne doze [14C] fingolimoda, glavne komponente povezane sa fingolimodom u krvi, procenjeno njihovim doprinosom vrednosti PIK do 34 dana posle doze ukupnih radioobeleženih komponenti, su sam fingolimod (23%), fingolimod-fosfat (10%), i neaktivni metaboliti (M3 metabolit karboskilne kiseline (8%), M29 ceramidni metabolit (9%) i M30 ceramidni metabolit (7%).
Eliminacija
Klirens fingolimoda iz krvi iznosi 6,3±2,3 L/h, a prosečno prividno poluvreme eliminacije (t1/2) je 6-9 dana. Koncentracije fingolimoda i fingolimod-fosfata paralelno opadaju u terminalnoj fazi dovodeći do sličnih vrednosti poluvremena eliminacije za oba.
Posle oralne primene, otprilike 81% doze se polako izlučuje urinom u vidu neaktivnih metabolita. Fingolimod i fingolimod-fosfat se ne izlučuju neizmenjeni urinom, ali su glavne komponente u fecesu, kojim se izlučuje manje od 2,5% od svake doze. Posle 34 dana, izluči se 89% primenjene doze.
Linearnost
Koncentracije fingolimoda i fingolimod-fosfata povećavaju se na dozno proporcionalan način posle višestrukih doza od 0,5 mg ili 1,25 mg primenjenih jednom dnevno.
Karakteristike kod posebnih grupa pacijenata
Pol, etnička pripadnost i oštećenje funkcije bubrega
Farmakokinetika fingolimoda i fingolimod-fosfata se ne razlikuje kod muškaraca i žena, kod pacijenata različitog etničkog porekla ili kod pacijenata sa blagim do teškim oštećenjem funkcije bubrega.
Oštećenje funkcije jetre
Kod ispitanika sa blagim, umerenim ili teškim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh klase A, B i C), nije zabeležena promena u vrednosti Cmax fingolimoda, ali je vrednost PIK fingolimoda bila povećana za 12%, 44%, odnosno 103%, tim redom. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh klase C), vrednost Cmax fingolimod-fosfata bila je smanjena za 22%, ali vrednost PIK nije bio znatnije izmenjen.
Farmakokinetika fingolimod-fosfata nije bila procenjivana kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Prividno poluvreme eliminacije fingolimoda je nepromenjeno kod ispitanika sa blagim oštećenjem funkcije jetre, ali je produženo za otprilike 50% kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije jetre.
Fingolimod se ne sme primenjivati kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh klase C) (videti odeljak 4.3). Fingolimod treba oprezno uvoditi kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.2).
Stariji pacijenti
Kliničko iskustvo i farmakokinetičke informacije kod pacijenata starijih od 65 godina su ograničeni. Fingolimod treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata životnog doba 65 godina i starijih (videti odeljak 4.2).
Pedijatrijska populacija
Kod pedijatrijskih pacijenata (uzrasta 10 godina i više) koncentracije fingolimod-fosfata su se povećavale na očigledan način proporcionalno dozi između 0,25 mg i 0,5 mg.
Koncentracija fingolimod-fosfata u stanju ravnoteže je približno 25% manja kod pedijatrijskih pacijenata (uzrasta 10 godina i više) nakon primene 0,25 mg ili 0,5 mg fingolimoda dnevno u odnosu na koncentraciju kod odraslih pacijenata lečenih sa 0,5 mg fingolimoda jednom dnevno.
Nema dostupnih podataka za pedijatrijske pacijente mlađe od 10 godina.
Pretklinički bezbednosni profil fingolimoda procenjivan je kod miševa, pacova, pasa i majmuna. Glavni ciljni organi bili su limfoidni sistem (limfopenija i limfoidna atrofija), pluća (povećana masa, hipertrofija glatkih mišića na bronho-alveolarnoj spojnici) i srce (negativno hronotropno dejstvo, povišeni krvni pritisak, perivaskularne promene i degeneracija miokarda) u nekoliko životinjskih vrsta; krvni sudovi (vaskulopatije) kod pacova u dvogodišnjoj studiji samo sa dozama od 0,15 mg/kg i većim, što predstavlja približno četvorostruko veću vrednost u odnosu na sistemsku izloženost kod ljudi (PIK) sa dnevnom dozom od 0,5 mg.
Nisu zabeleženi dokazi o karcinogenosti u dvogodišnjem biološkom testiranju kod pacova pri oralnim dozama do maksimalno tolerisane doze fingolimoda od 2,5 mg/kg, što predstavlja približno pedeset puta veću vrednost u odnosu na sistemsku izloženost kod ljudi (PIK) sa dnevnom dozom od 0,5 mg. Međutim, u jednoj dvogodišnjoj studiji na miševima, zabeležena je povećana incidenca malignog limfoma pri dozama od 0,25 mg/kg i većim, što predstavlja približno šestostruko veću vrednost u odnosu na sistemsku izloženost kod ljudi (PIK) sa dnevnom dozom od 0,5 mg.
U studijama na životinjama, fingolimod nije pokazao ni mutagenost, ni klastrogenost.
Fingolimod nije imao nikakva dejstva na broj ili pokretljivost spermatozoida ili na plodnost mužjaka i ženki pacova pri najvećim testiranim dozama (10 mg/kg), što predstavlja približno 150 puta veću vrednost u odnosu na sistemsku izloženost kod ljudi (PIK) sa dnevnom dozom od 0,5 mg.
Fingolimod je imao teratogeno dejstvo kod pacova kada je davan u dozama od 0,1 mg/kg ili većim. Izloženost leku u toj dozi kod pacova bila je slična izloženosti kod pacijenata na terapijskoj dozi (0,5 mg). Najčešće visceralne malformacije fetusa uključivale su perzistentni truncus arteriosus i ventrikularni septalni
defekt. Teratogeni potencijal kod kunića nije mogao biti u celini procenjen, ali je povećan embrio-fetalni mortalitet zabeležen sa dozama od 1,5 mg/kg i većim, a smanjen broj fetusa koji mogu preživeti kao i retardacija fetalnog rasta zabeleženi su pri dozi od 5 mg/kg. Izloženost leku kod kunića pri ovim dozama bila je slična onoj kod pacijenata.
Kod pacova, preživljavanje mladunaca F1 generacije bilo je smanjeno u ranom postpartalnom periodu sa dozama koje nisu izazivale toksičnost kod majki. Međutim, terapija fingolimodom nije uticala na telesnu masu, razvoj, ponašanje i plodnost generacije F1.
Fingolimod se izlučivao u mleku tretiranih ženki tokom laktacije u koncentracijama koje su 2-3 puta veće od koncentracija u plazmi majke. Fingolimod se izlučivao u mleku tretiranih ženki tokom laktacije. Fingolimod i njegovi metaboliti su prolazili kroz placentalnu barijeru gravidnih kunića.
Ispitivanja na mladuncima
Rezultati iz dva ispitivanja toksičnosti kod mladunaca pacova pokazali su neznatan efekat na neurobihejvioralni odgovor, zakasnelo polno sazrevanje i smanjeni imunski odgovor na ponovljene stimulacije hemocijaninom (engl. Keyhole Limpet Haemocyanin, KLH), što se nije smatralo neželjenim. Sveukupno gledano, efekti vezani za terapiju fingolimodom kod mladunaca bili su uporedivi sa onim zabeleženim kod odraslih pacova pri sličnim dozama, sa izuzetkom promena mineralne gustine kostiju i oštećenja neurobihevijoralnih funkcija (smanjen odgovor u testu iznenadnog zvuka, engl. auditory startle response) pri dozi od 1,5 mg/kg i većim kod mladunaca i odsutnosti hipertrofije glatkih mišića u plućima mladunaca.
Sadržaj kapsule:
Kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni; Magnezijum-stearat.
Sastav kapsule:
Telo kapsule: Želatin;
Titan-dioksid (E171).
Kapa kapsule: Želatin;
Titan-dioksid (E171); Gvožđe-oksid, žuti (E172).
Mastilo za štampu Šelak (E904);
Gvožđe-oksid, crni (E172); Gvožđe-oksid, žuti (E172); Titan-dioksid (E171).
Nije primenljivo.
3 godine
Čuvati na temperaturi do 25°C.
Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.
Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/PCTFE/aluminijumski) deljiv na pojedinačne doze sa 7 kapsula (7 x 1).
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 4 blistera deljiva na pojedinačne doze sa po 7 kapsula, tvrdih (ukupno 28 kapsula, tvrdih, (4 x (7 x 1)) i Uputstvo za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.
Lek Fingolimod Pharmascience sadrži aktivnu supstancu fingolimod.
Lek Fingolimod Pharmascience se koristi kod odraslih i kod dece i adolescenata (uzrasta 10 godina i starijih) za lečenje relapsno remitentne multiple skleroze, kod:
-pacijenata kod kojih nije postignut odgovor na terapiju nekim lekom za lečenje multiple skleroze, ili
-pacijenata kod kojih se teška multipla skleroza brzo razvija.
Lek Fingolimod Pharmascience ne leči multiplu sklerozu, ali pomaže da se smanji broj relapsa i da se uspori napredovanje fizičke onesposobljenosti koju uzrokuje multipla skleroza.
Šta je multipla skleroza
Multipla skleroza je dugotrajno stanje koje utiče na centralni nervni sistem, uključujući mozak i kičmenu moždinu. Kod multiple skleroze zapaljenje uništava zaštitni omotač oko nerava u centralnom nervnom sistemu (koji se naziva mijelin) i sprečava normalno funkcionisanje nerava. Ovo se naziva demijelinizacija.
Relapsno remitentna multipla skleroza se karakteriše ponovnim javljanjem (relapsima) simptoma vezanih za nervni sistem koji odražavaju zapaljenje unutar centralnog nervnog sistema. Ovi simptomi mogu da se razlikuju, od pacijenta do pacijenta, ali tipično obuhvataju poteškoće u hodanju, utrnulost, probleme sa vidom ili poremećaj ravnoteže. Simptomi relapsa mogu potpuno da se povuku kada se relaps završi, ali neki poremećaji mogu da se zadrže.
Kako deluje lek Fingolimod Pharmascience
Lek Fingolimod Pharmascience pomaže u zaštiti centralnog nervnog sistema od napada imunskog sistema, tako što smanjuje sposobnost nekih belih krvnih ćelija (limfocita) da se slobodno kreću u organizmu, sprečavajaći ih da stignu do mozga i kičmene moždine. Ovim se ograničava oštećenje nerava uzorkovano multiplom sklerozom.
Lek Fingolimod Pharmascience takođe smanjuje neke imunske reakcije u Vašem telu.
Ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, ili ako niste sigurni, razgovarajte sa Vašim lekarom pre nego što uzmete lek Fingolimod Pharmascience.
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa Vašim lekarom pre nego što uzmete lek Fingolimod Pharmascience:
Ako se bilo šta od prethodno navedenog odnosi na Vas, obavestite Vašeg lekara pre nego što uzmete lek Fingolimod Pharmascience.
Usporeni rad srca (bradikardija) i nepravilan rad srca
Na početku terapije ili nakon uzimanja prve doze od 0,5 mg prilikom prelaska sa dnevne doze od 0,25 mg, lek Fingolimod Pharmascience usporava rad srca. Zbog ovoga, možete osetiti vrtoglavicu ili zamor, ili možete imati osećaj lupanja srca, ili Vam se može sniziti krvni pritisak. Ako su ova dejstva izražena, obavestite svog lekara, jer Vam je možda odmah potrebno lečenje. Lek Fingolimod Pharmascience može da dovede i do nepravilnog rada (otkucaja) srca, posebno posle prve doze. Nepravilni otkucaji srca obično se vraćaju na uobičajene za manje od jednog dana. Usporeni rad srca (puls) se obično normalizuje u roku od mesec dana. Tokom ovog perioda se obično ne očekuje klinički značajan uticaj na brzinu srčanih otkucaja.
Vaš lekar će zahtevati od Vas da ostanete u ordinaciji ili ambulanti barem 6 sati, sa merenjem pulsa i krvnog pritiska na svakih sat vremena, nakon uzimanja Vaše prve doze leka Fingolimod Pharmascience ili nakon uzimanja prve doze od 0,5 mg prilikom prevođenja sa dnevne doze od 0,25 mg, kako bi se preduzele odgovarajuće mere u slučaju neželjenih dejstava na početku terapije. Potrebno je da se uradi elektrokardiogram (EKG nalaz) pre uzimanja prve doze leka Fingolimod Pharmascience i posle perioda praćenja od 6 sati. Vaš lekar može pratiti Vaš elektrokardiogram neprekidno tokom ovog perioda praćenja. Ako posle šestočasovnog perioda praćenja imate veoma usporen ili opadajući puls, ili ako dođe do poremećaja nalaza elektrokardiograma, možda će biti potrebno praćenje u dužem vremenskom periodu (još najmanje 2 sata i moguće preko noći), dok se poremećaji ne povuku. Isto se može odnositi i na ponovno započinjanje terapije lekom Fingolimod Pharmascience posle prekida, zavisno od toga koliko dug je bio prekid i koliko dugo ste uzimali lek Fingolimod Pharmascience pre prekida.
Terapija lekom Fingolimod Pharmascience možda neće biti odgovarajuća za Vas ukoliko imate ili kod Vas postoji rizik od nepravilnog ili izmenjenog srčanog ritma, ako Vam je nalaz EKG izmenjen ili ako imate oboljenje srca ili srčanu slabost.
Ako ste ranije imali iznenadni gubitak svesti ili usporen rad srca (puls), lek Fingolimod Pharmascience možda nije odgovarajući lek za Vas. Bićete pregledani od strane kardiologa (lekar specijalista za srce) i biće Vam objašnjeno kako da počnete terapiju lekom Fingolimod Pharmascience, uključujući praćenje preko noći.
Ako uzimate lekove koji mogu izazvati usporavanje srčanog pulsa, lek Fingolimod Pharmascience možda nije odgovarajući lek za Vas. Moraće da Vas pregleda kardiolog, koji će proveriti da li možete biti prevedeni na drugu terapiju koja ne dovodi do smanjenja pulsa, kako bi se omogućila terapija lekom Fingolimod
Pharmascience. Ako prevođenje na drugu terapiju nije moguć, kardiolog će Vas savetovati kako da započnete terapiju lekom Fingolimod Pharmascience, uključujući praćenje preko noći.
Ako nikada niste imali ovčije boginje
Ako nikada niste imali ovčije boginje, Vaš lekar će da proveri Vaš imunitet protiv virusa koji ih izaziva (virus varičela zoster). Ako niste zaštićeni od ovog virusa, možda će biti potrebno da se vakcinišete pre nego što počnete da uzimate lek Fingolimod Pharmascience. Ako je tako, Vaš lekar će odložiti započinjanje terapije lekom Fingolimod Pharmascience za mesec dana od završetka kompletnog ciklusa vakcinacije.
Infekcije
Lek Fingolimod Pharmascience smanjuje broj belih krvnih ćelija (posebno broj limfocita). Bele krvne ćelije se bore protiv infekcija. Dok uzimate lek Fingolimod Pharmascience (i još dva meseca pošto prestanete da ga uzimate), možete lako da dobijete neku infekciju. Svaka infekcija koju već imate može da se pogorša.
Infekcije mogu da budu teške i životno ugrožavajuće. Ako mislite da imate neku infekciju, imate povišenu telesnu temperaturu, osećate se kao da imate grip, imate herpes zoster ili imate glavobolju praćenu sa ukočenošću vrata, osetljivošću na svetlost, mučninom, osipom, zbunjenošću (ovo mogu biti simptomi meningitisa i/ili encefalitisa i mogu biti uzrokovani gljivičnom ili herpes virusnom infekcijom), odmah kontaktirajte svog lekara, jer može biti ozbiljno i životno ugrožavajuće stanje.
Ako mislite da Vam se multipla skleroza (MS) pogoršava (npr. slabost ili promene vida) ili ako primetite bilo kakve nove simptome, odmah se obratite svom lekaru, zato što bi to mogli da budu simptomi retkog poremećaja mozga uzrokovanog infekcijom koja se zove progresivna multifokalna leukoencefalopatija (PML). PML je ozbiljno oboljenje koje može da dovede do teške onesposobljenosti ili smrti. Vaš lekar će razmotriti snimanje mozga magnetnom rezonancom kako bi procenio stanje i odlučio da li treba da prestanete da uzimate lek Fingolimod Pharmascience.
Kod pacijenata lečenim fingolimodom zabeležene su infekcije humanim papiloma virusom (HPV), uključujući papilome, displazije, bradavice i rak koji se povezuje sa HPV-om. Vaš lekar će razmotriti da li treba da se vakcinišete protiv HPV pre započinjanja terapije. Ako ste žena, Vaš lekar će takođe preporučiti skrining za HPV.
Edem makule
Pre nego što počnete da uzimate lek Fingolimod Pharmascience, ako ste imali problema sa vidom ili druge znake otoka u centralnom vidnom polju (makula) u zadnjem delu Vašeg oka, zapaljenje ili infekciju oka (uveitis) ili šećernu bolest, Vaš lekar će Vas možda uputiti na pregled kod očnog lekara.
Vaš lekar će Vas možda uputiti na pregled očiju 3-4 meseca pošto započnete lečenje lekom Fingolimod Pharmascience.
Makula je malo polje na mrežnjači u zadnjem delu oka koje omogućava da jasno i oštro vidite oblike, boje i detalje. Lek Fingolimod Pharmascience može da izazove otok makule, stanje koje se naziva edem makule. Do ovog otoka obično dolazi u prva 4 meseca terapije lekom Fingolimod Pharmascience.
Verovatnoća da će se kod Vas razviti edem makule je veća ako već imate šećernu bolest ili ako ste imali zapaljenje oka koja se naziva uveitis. U takvim slučajevima Vaš lekar će Vas uputiti na redovne kontrole kod očnog lekara kako bi se rano otkrio edem makule.
Ako ste imali edem makule, razgovarajte sa Vašim lekarom pre nego što počnete ponovo da uzimate lek Fingolimod Pharmascience.
Edem makule može da izazove neke od istih očnih simptoma kao i napad multiple skleroze (optički neuritis). U samom početku, možda uopšte nećete imati ovakvih simptoma. Svakako obavestite svog lekara ako se pojave bilo kakve promene u vezi sa vidom. Vaš lekar će Vas možda uputiti da uradite pregledu očiju, posebno ako:
Testovi funkcije jetre
Ako imate teških problema sa jetrom, ne treba da uzimate lek. Lek Fingolimod Pharmascience može uticati na funkciju Vaše jetre. Verovatno nećete primetiti bilo kakve simptome, ali ako primetite da Vam koža ili beonjače dobijaju žutu boju, ili ako Vam je urin neuobičajeno tamno prebojen, imate bol u stomaku, imate manji apetit od uobičajenog ili imate neobjašnjivu mučninu ili povraćanje, odmah obavestite svog lekara.
Ako Vam se bilo koji od ovih simptoma pojavi pošto počnete da uzimate lek Fingolimod Pharmascience,
odmah obavestite Vašeg lekara.
Pre, tokom i nakon lečenja Vaš lekar će tražiti da uradite analize krvi radi praćenja funkcije Vaše jetre. Ako rezultati ovih analiza ukažu na problem sa jetrom, možda ćete morati da privremeno prekinete lečenje lekom Fingolimod Pharmascience.
Visoki krvni pritisak
Budući da lek Fingolimod Pharmascience izaziva neznatno povećanje krvnog pritiska, Vaš lekar će možda zatražiti redovnu kontrolu krvnog pritiska.
Problemi sa plućima
Lek Fingolimod Pharmascience ima neznatno dejstvo na funkciju pluća. Kod pacijenata koji imaju teške probleme sa plućima ili sa pušačkim kašljem postoji veća mogućnost za pojavu neželjenih dejstava.
Krvna slika
Željeno dejstvo terapije lekom Fingolimod Pharmascience je da se smanji broj belih krvnih ćelija u krvi. Ovaj broj se obično vraća na uobičajene vrednosti u roku od 2 meseca posle prekida terapije. Ako je potrebno da Vam se urade laboratorijske analize krvi, obavestite svog lekara da uzimate ovaj lek. Ako to ne uradite, lekar neće pravilno tumačiti dobijene rezultate, a za neke vrste analiza krvi lekar će možda morati da Vam uzme više krvi nego što je uobičajeno.
Pre nego što počnete da uzimate lek Fingolimod Pharmascience, Vaš lekar će proveriti da li imate dovoljno belih krvnih ćelija u krvi i to će možda redovno kontrolisati. Ako nemate dovoljno belih krvnih ćelija, možda ćete morati da obustavite lečenje lekom Fingolimod Pharmascience.
Sindrom posteriorne reverzibilne encefalopatije (PRES)
Poremećaj koji se naziva sindrom posteriorne reverzibilne encefalopatije (PRES) je retko prijavljen kod pacijenata sa multiplom sklerozom lečenih lekom Fingolimod Pharmascience. Simptomi mogu uključivati iznenadnu pojavu teške glavobolje, zbunjenost, epileptične napade i poremećaje vida. Ukoliko Vam se javi bilo koji od ovih simptoma tokom terapije lekom Fingolimod Pharmascience, obratite se Vašem lekaru, jer bi to moglo biti ozbiljno.
Kancer (rak)
Kod pacijenata sa multiplom sklerozom lečenih lekom Fingolimod Pharmascience prijavljene su različite vrste kancera kože. Odmah obavestite Vašeg lekara ukoliko primetite bilo kakve čvoriće na koži (npr. sjajne perlaste čvoriće), fleke ili otvorene rane koje ne zarastaju nedeljama (to mogu biti znaci karcinoma bazalnih ćelija). Simptomi kancera kože mogu uključivati neuobičajeni rast ili promene tkiva kože (npr. neuobičajeni mladeži) sa promenom boje, oblika ili veličine tokom vremena. Pre nego što počnete sa primenom leka Fingolimod Pharmascience, potrebno je obaviti pregled kože kako bi se proverilo da li imate bilo kakvih čvorića na koži. Lekar će Vam takođe redovno pregledati kožu tokom terapije lekom Fingolimod Pharmascience. Ako se jave problemi sa kožom, lekar Vas može uputiti dermatologu koji će nakon konsultacija možda odlučiti da morate dolaziti na redovne kontrole.
Kod pacijenata sa multiplom sklerozom koji su na terapiji lekom Fingolimod Pharmascience prijavljivane su vrste kancera limfnog sistema (limfom).
Izlaganje suncu i zaštita od sunca
Terapija fingolimodom slabi Vaš imunski sistem. To povećava rizik od nastajanja kancera, naročito kancera kože. Neophodno je ograničiti izlaganje suncu i UV zracima tako što ćete:
Neuobičajene lezije na mozgu povezane sa relapsom multiple skleroze
Prijavljivani su retki slučajevi neobičnih velikih lezija na mozgu povezanih sa relapsom multiple skleroze kod pacijenata lečenih lekom Fingolimod Pharmascience. U slučaju teških relapsa, Vaš lekar će razmotriti snimanje mozga magnetnom rezonancom kako bi procenio Vaše stanje i odlučio da li treba da prekinete sa uzimanjem leka Fingolimod Pharmascience.
Prevođenje sa drugih terapija na terapiju lekom Fingolimod Pharmascience
Vaš lekar može da Vas prevede direktno sa beta interferona, glatiramer acetata ili dimetil fumarata na lek Fingolimod Pharmascience, ako nema znakova poremećaja izazvanih prethodnom terapijom. Vaš lekar će možda da uradi krvnu sliku kako bi se isključilo prisustvo takvih poremećaja. Nakon prestanka upotrebe natalizumaba možda ćete morati da sačekate 2-3 meseca pre nego što započnete lečenje lekom Fingolimod Pharmascience. Da biste bili prevedeni sa teriflunomida, Vaš lekar će Vas posavetovati da sačekate određeni vremenski period ili da prođete kroz proceduru ubrzane eliminacije. Ako ste bili na terapiji alemtuzumabom, potrebna je temeljna procena i razgovor sa Vašim lekarom o odluci da li je lek Fingolimod Pharmascience odgovarajući lek za Vas.
Žene u reproduktivnom periodu
Ukoliko se koristi tokom trudnoće, lek Fingolimod Pharmascience može da naškodi plodu. Pre nego što započnete terapiju lekom Fingolimod Pharmascience, lekar će ukazati na rizik i zahtevaće od Vas da uradite test na trudnoću kako biste bili sigurni da niste trudni. Takođe, lekar će Vam dati Podsetnik za pacijente sa objašnjenjem zašto ne biste smeli da zatrudnite dok uzimate lek Fingolimod Pharmascience. Morate da koristite pouzdane metode kontracepcije tokom terapije i još 2 meseca nakon prestanka terapije (videti odeljak „Trudnoća i dojenje“).
Pogoršanje simptoma multiple skleroze nakon prestanka lečenja lekom Fingolimod Pharmascience
Nemojte prestati da uzimate lek Fingolimod Pharmascience niti menjati dozu leka bez konsultacije sa Vašim lekarom.
Obavestite svog lekara odmah ukoliko mislite da Vam se pogoršava stanje multiple skleroze nakon što ste prekinuli lečenje lekom Fingolimod Pharmascience. Ovo može biti ozbiljno (videti odeljak „Ako naglo prestanete da uzimate lek Fingolimod Pharmascience” i odeljak “Moguća neželjena dejstva”).
Stariji pacijenti
Iskustvo sa upotrebom leka Fingolimod Pharmascience kod starijih pacijenata (starijih od 65 godina) je ograničeno. Ako imate bilo kakvih nedoumica, posavetujte se sa Vašim lekarom.
Deca i adolescenti
Lek Fingolimod Pharmascience nije namenjen za primenu kod dece mlađe od 10 godina, jer nije ispitivan na pacijentima sa multiplom sklerozom u ovom uzrastu.
Upozorenja i mere opreza prethodno navedene se takođe odnose na decu i adolescente. Sledeće informacije su posebno važne za decu i adolescente i osobe koje se brinu o njima:
Drugi lekovi i lek Fingolimod Pharmascience
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.
Obavestite Vašeg lekara ako uzimate bilo koji od sledećih lekova:
Druge vakcine mogu da budu manje efikasne nego inače ako se daju tokom ovog perioda.
o inhibitori proteaze, antiinfektivni lekovi kao što su ketokonazol, azolni lekovi za lečenje gljivičnih infekcija, klaritromicin ili telitromicin.
o karbamazepin, rifampicin, fenobarbital, fenitoin, efavirenz ili kantarion (potencijalni rizik od smanjene efikasnosti leka Fingolimod Pharmascience).
Uzimanje leka Fingolimod Pharmascience sa hranom i pićima
Lek Fingolimod Pharmascience može da se uzima sa hranom ili bez hrane.
Trudnoća i dojenje
Ako ste trudni ili dojite, mislite da ste možda trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Trudnoća
Nemojte da primenjujete lek Fingolimod Pharmascience tokom trudnoće, ili ako pokušavate da zatrudnite ili ako ste žena koja može da zatrudni, a ne koristite pouzdane metode kontracepcije. Ako se tokom trudnoće primenjuje lek Fingolimod Pharmascience, postoji rizik od oštećenja ploda. Stopa urođenih anomalija zabeležena kod beba koje su bile izložene leku Fingolimod Pharmascience tokom trudnoće je otprilike 2 puta veća od stope zabeležene u opštoj populaciji (gde je stopa urođenih anomalija otprilike 2-3%). Najčešće prijavljivane anomalije su uključivale srčane, bubrežne i mišićnoskeletne anomalije.
Zbog toga, kao ste žena u reproduktivnom periodu:
i
Vaš lekar će vam dati edukativni material iz koga ćete dobiti objašnjenje zašto ne treba da zatrudnite dok uzimate lek Fingolimod Pharmascience.
Ako zatrudnite dok uzimate lek Fingolimod Pharmascience, odmah obavestite Vašeg lekara. Vaš lekar će odlučiti da prekinete terapiju (videti deo „Ako naglo prestanete da uzimate lek Fingolimod Pharmascience “ u odeljku 3 i takođe odeljak 4 „Moguća neželjena dejstva“). Biće sprovedeno specijalizovano prenatalno praćenje.
Dojenje
Dok uzimate lek Fingolimod Pharmascience ne treba da dojite. Lek Fingolimod Pharmascience se izlučuje u majčino mleko, i postoji rizik od ozbiljnih neželjenih dejstava za odojče.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Vaš lekar će Vam reći da li Vam Vaša bolest dopušta da bezbedno upravljate vozilima, uključujući bicikl i rukujete mašinama. Ne očekuje se da lek Fingolimod Pharmascience ima uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Međutim, prilikom započinjanja terapije morate ostati u ordinaciji ili ambulanti 6 sati posle uzimanja prve doze leka Fingolimod Pharmascience. Vaša sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama može biti smanjena tokom i potencijalno posle ovog vremenskog perioda.
Lečenje lekom Fingolimod Pharmascience nadgledaće lekar sa iskustvom u lečenju multiple skleroze.
Uvek uzimajte lek Fingolimod Pharmascience tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom.
Preporučena doza je:
Odrasli:
Doza je jedna kapsula 0,5 mg na dan.
Deca i adolescenti (uzrasta 10 godina i stariji):
Doza zavisi od telesne mase:
Jačina leka od 0,25 mg nije dostupna na tržištu Republike Srbije.
Deca i adolescenti koji započnu terapiju sa jednom kapsulom od 0,25 mg dnevno, a kasnije kada dostignu stabilnu telesnu masu veću od 40 kg, lekar će propisati da nastave terapiju sa jednom kapsulom od 0,5 mg dnevno. U ovom slučaju, preporučuje se da se ponovi period praćenja prve doze.
Nemojte uzimati dozu veću od propisane.
Lek Fingolimod Pharmascience je namenjen za oralnu upotrebu.
Lek Fingolimod Pharmascience uzimajte jednom dnevno uz dovoljnu količinu vode (čašu vode). Kapsule leka Fingolimod Pharmascience uvek treba progutati cele, bez prethodnog otvaranja. Lek Fingolimod Pharmascience može da se uzima sa hranom ili bez hrane.
Uzimanje leka Fingolimod Pharmascience u isto vreme svakoga dana će Vam pomoći da se setite kada treba da uzmete Vaš lek.
Ako imate pitanja o tome koliko dugo da uzimate lek Fingolimod Pharmascience, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Ako ste uzeli više leka Fingolimod Pharmascience nego što treba
Ako ste uzeli više leka Fingolimod Pharmascience, odmah se obratite Vašem lekaru.
Ako ste zaboravili da uzmete lek Fingolimod Pharmascience
Ako uzimate lek Fingolimod Pharmascience manje od jednog meseca i ako ste zaboravili da uzmete jednu dozu ceo dan, obratite se Vašem lekaru pre nego što uzmete sledeću dozu. Vaš lekar može odlučiti da Vas zadrži na praćenju u vreme kada uzimate sledeću dozu.
Ako uzimate lek Fingolimod Pharmascience najmanje jedan mesec i zaboravili ste da uzmete lek duže od dve nedelje, obratite se Vašem lekaru pre nego što uzmete sledeću dozu. Vaš lekar može odlučiti da Vas zadrži na praćenju u vreme kada uzimate sledeću dozu. Međutim, ako ste zaboravili da uzmete terapiju do dve nedelje, možete uzeti narednu dozu kako je planirano.
Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadoknadite onu koju ste propustili.
Ako naglo prestanete da uzimate lek Fingolimod Pharmascience
Ne smete prestati da uzimate lek Fingolimod Pharmascience, niti da menjate dozu pre nego što se o tome posavetujete sa Vašim lekarom.
Lek Fingolimod Pharmascience će se zadržati u Vašem organizmu do 2 meseca pošto prestanete da ga uzimate. Broj Vaših belih krvnih ćelija (broj limfocita) može da ostane mali tokom ovog perioda, i još uvek mogu da se javljaju neželjena dejstva koja su opisana u ovom uputstvu. Pošto prestanete da uzimate lek Fingolimod Pharmascience možda ćete morati da čekate 6-8 nedelja pre nego što budete mogli da počnete da uzimate novi lek za terapiju multiple skleroze.
Ako treba ponovo da uzimate lek Fingolimod Pharmascience, a prošlo je više od 2 nedelje pošto ste prestali da ga uzimate, mogu ponovo da se jave dejstva na srčanu frekvencu koja se obično javljaju kada se lek uzima prvi put i biće neophodan lekarski nadzor u ordinaciji ili bolnici prilikom ponovnog uvođenja terapije. Ne smete ponovo započinjati uzimanje leka Fingolimod Pharmascience ako ste prestali da uzimate lek duže od dve nedelje, bez prethodnog savetovanja sa Vašim lekarom.
Vaš lekar će odlučiti da li je potrebno i na koji način pratiti Vaše stanje nakon prestanka uzimanja leka Fingolimod Pharmascience. Odmah obavestite svog lekara ako mislite da Vam se multipla skleroza pogoršava nakon što ste prekinuli lečenje lekom Fingolimod Pharmascience. To bi moglo biti ozbiljno.
Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Neka dejstva mogu biti ili bi mogla postati ozbiljna
Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
-Vrsta kancera kože koji se zove karcinom bazalnih ćelija (BCC) koji se često javlja u obliku perlastog čvorića, iako može biti i drugačijeg oblika.
Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Veoma retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):
Nepoznato (učestalost se ne može odrediti na osnovu dostupnih podataka):
Ako osetite bilo šta od navedenog, odmah obavestite Vašeg lekara. Ostala neželjena dejstva
Veoma često (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Često (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Povremeno (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Retko (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Nepoznato (učestalost se ne može odrediti na osnovu dostupnih podataka):
Ako bilo koje od ovih neželjenih dejstava postane teško, obavestite svog lekara.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.
Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Fingolimod Pharmascience posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Lek čuvati na temperaturi do 25°C.
Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.
Ne koristiti pakovanje ako je oštećeno ili ima vidljive znake otvaranja.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Aktivna supstanca je fingolimod.
Jedna kapsula, tvrda sadrži 0,5 mg fingolimoda (u obliku fingolimod-hidrohlorida).
Pomoćne supstance:
Sadržaj kapsule: kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni; magnezijum-stearat.
Sastav kapsule:
Telo kapsule: želatin, titan-dioksid (E171)
Kapa kapsule: želatin, titan-dioskid (E171), gvožđe-oksid, žuti (E172).
Mastilo za štampu: šelak (E904), gvožđe-oksid, crni (E172), gvožđe-oksid, žuti (E172), titan-dioksid (E171).
Kako izgleda lek Fingolimod Pharmascience i sadržaj pakovanja
Dvodelne, tvrde, neprovidne želatinske kapsule, dužine 16 mm, sa oznakom ,,FIN” iznad ,,0.5 mg“ odštampano crnim mastilom na svetložutoj kapi i sa dve kružne linije odštampane žutim mastilom na belom telu.
Unutrašnje pakovanje je blister (PVC/PCTFE/aluminijumski) deljiv na pojedinačne doze sa 7 kapsula (7 x 1).
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 4 blistera deljiva na pojedinačne doze sa po 7 kapsula, tvrdih (ukupno 28 kapsula, tvrdih, (4 x (7 x 1)) i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač
EVROPA LEK PHARMA D.O.O. BEOGRAD
Bore Stankovića 2 Beograd
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Jun, 2023.
Režim izdavanja leka:
Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, izuzetno lek se može izdavati i uz lekarski recept, u cilju nastavka terapije kod kuće, što mora biti naznačeno i overeno na poleđini recepta.
Broj i datum dozvole:
515-01-02889-20-002 od 09.06.2023.