Flebogamma 10% DIF 100mg/mL rastvor za infuziju

Terapija nadoknade kod odraslih, dece i adolescenata (uzrasta 2-18 godina) sa:

• sindromima primarne imunodeficijencije (PID) sa nedovoljnom proizvodnjom antitela
• sekundarnim imunodeficijencijama (SID) kod pacijenata sa teškim ili rekurentnim infekcijama, nedelotvornom antimikrobnom terapijom i dokazanom neaktivnošću specifičnih antitela (PSAF)* ili koncentracijama IgG u serumu od <4 g/L

* PSAF= neuspelo ostvarivanje najmanje dvostrukog povećanja titra IgG antitela na vakcine sa pneumokoknim polisaharidom i peptidnim antigenom.

Imunomodulacija kod odraslih, dece i adolescenata (uzrasta 2-18 godina) kod:

• Primarne imunske trombocitopenije (ITP), kod pacijenata sa visokim rizikom od krvarenja ili pre hirurške intervencije da bi se korigovao broj trombocita
• Guillain Barré sindroma
• Kawasaki bolesti (zajedno sa acetilsalicilnom kiselinom; pogledajte 4.2)
• Hronične inflamatorne demijelinizirajuće poliradikuloneuropatije (CIDP)
• Multifokalne motorne neuropatije (MMN)

Terapiju nadoknade treba započeti i sprovoditi pod nadzorom lekara sa iskustvom u terapiji imunodeficijencije.

Doziranje

Doza i režim doziranja zavise od indikacije.

Može biti potrebno da se doza individualno prilagodi svakom pacijentu u zavisnosti od kliničkog odgovora.Kod doziranja zasnovanog na telesnoj masi može biti potrebno prilagođavanje kod pacijenata sa manjom ili prekomernom telesnom masom. Sledeći režimi doziranja dati su kao smernica.

Terapija nadoknade kod sindroma primarne imunodeficijencije

Režimom doziranja treba da se postigne najniža koncentracija IgG (izmeren pre sledeće infuzije) od najmanje 6 g/l ili u normalnom referentnom opsegu za starost populacije.

Potrebno je tri do šest meseci od početka terapije do uspostavljanja ravnoteže (stabilno stanje koncentracije IgG). Preporučena početna doza je 0,4–0,8 g/kg data odjednom, a zatim najmanje 0,2 g/kg svake tri do četiri nedelje.

Potrebna doza da se postigne najniža koncentracija IgG od 6 g/L je prema režimu od 0,2–0,8 g/kg/mesečno. Interval između doza u stabilnom stanju varira od 3 do 4 nedelje.

Najniže koncentracije IgG treba meriti i proceniti u odnosu na incidencu infekcije. Da bi se

smanjila stopa bakterijskih infekcija, može biti potrebno povećanje doze u cilju postizanja većih najnižih koncentracija u krvi.

Sekundarne imunodeficijencije (definisane u 4.1)

Preporučena doza je 0,2–0,4 g/kg svake tri do četiri nedelje.

Najnižekoncentracije IgG treba meriti i proceniti u odnosu na incidencu infekcije. Dozu treba prilagoditi po potrebi da bi se postigla optimalna zaštita od infekcija, a povećanje može biti neophodno kod pacijenata sa upornom infekcijom; smanjenje doze se može razmotriti kada pacijent bude bez infekcije.

Primarna imunska trombocitopenija

Moguća su dva alternativna rasporeda terapije:

• 0,8–1 g/kg dato kao doza prvog dana, koja se može ponoviti jedanput u roku od 3 dana.
• 0,4 g/kg dnevno tokom dva do pet dana.

Terapija se može ponoviti ukoliko dođe do relapsa.

Guillain Barré sindrom

0,4 g/kg/dnevno tokom 5 dana (moguće ponavljanje doze u slučaju relapsa).

Kawasaki bolest

2,0 g/kg treba dati kao pojedinačnu dozu. Pacijenti treba istovremeno da uzimaju acetilsalicilnu kiselinu.

Hronična inflamatorna demijelinizujuća poliradikuloneuropatija (CIDP)

Početna doza: 2 g/kg podeljeno u 2-5 uzastopnih dana.

Doze održavanja: 1 g/kg u 1-2 uzastopna dana svake 3 nedelje.

Dejstvo terapije treba proceniti nakon svakog ciklusa; ukoliko se nakon 6 meseci ne primeti nikakvo dejstvo terapije, terapiju treba prekinuti.

Ukoliko je terapija delotvorna, dugoročna terapija treba da bude odluka lekara na osnovu odgovora pacijenta i odgovora na održavanje. Doziranje i materijale možda će biti potrebno prilagoditi prema pojedinačnom toku bolesti.

Multifokalna motorna neuropatija (MMN)

Početna doza: 2 g/kg podeljeno u 2-5 uzastopnih dana.

Doza održavanja: 1 g/kg svake 2 do 4 nedelje ili 2 g/kg svakih 4 do 8 nedelja.

Dejstvo terapije treba proceniti nakon svakog ciklusa; ukoliko se nakon 6 meseci ne primeti nikakvo dejstvo terapije, terapiju treba prekinuti.

Ukoliko je terapija delotvorna, dugoročna terapija treba da bude odluka lekara na osnovu odgovora pacijenta i odgovora na održavanje. Doziranje i materijale možda će biti potrebno prilagoditi prema pojedinačnom toku bolesti.

Sažet pregled preporuka za doziranje naveden je u tabeli u nastavku:

Pedijatrijska populacija

Lek Flebogamma 10% DIF je kontraindikovan kod dece uzrasta od 0 do 2 godine (videti odeljak 4.3).

Doziranje kod dece i adolescenata (2-18 godina) ne razlikuje se od doziranja kod odraslih, jer se za svaku indikaciju određuje prema telesnoj masi i prilagođeno je kliničkom odgovoru u gorepomenutim stanjima.

Oštećenje funkcije jetre

Ne postoje dokazi na osnovu kojih bi se tražilo prilagođavanje doze. Oštećenje funkcije bubrega

Nema prilagođavanja doze ukoliko nije klinički neophodno, pogledati odeljak 4.4.

Starije osobe

Nema prilagođavanja doze ukoliko nije klinički neophodno, pogledati odeljak 4.4. Način primene

Intravenska primena.

Lek Flebogamma 10% DIF se ubrizgava intravenski početnom brzinom od 0,01 mL/kg/min tokom prvih trideset minuta. Videti odeljak 4.4. U slučaju neželjene reakcije, neophodno je ili smanjiti brzinu primene, ili prekinuti infuziju. Ako se dobro podnosi, može se povećati brzina na 0,02 mL/kg/min tokom drugog perioda od 30 minuta. Opet, ako se dobro podnosi, može se povećati brzina na 0,04 mL/kg/min tokom trećeg perioda od 30 minuta. Ako pacijent dobro podnosi infuziju, dodatna povećanja brzine infuzije za 0,02 mL/kg/min tokom perioda od 30 minuta mogu da se uvode sve do postizanja maksimalne brzine infuzije od 0,08 mL/kg/min.

Prijavljeno je da se učestalost neželjenih reakcija na i.v.Ig povećava sa povećanjem brzine infuzije. Početne infuzije moraju da budu spore. Ukoliko ne dođe do neželjenih reakcija, brzina davanja sledećih infuzija može polako da se povećava do maksimalne. Kod pacijenata kod kojih je došlo do neželjenih reakcija savetuje se smanjenje brzine infuzije pri sledećem davanju i ograničenje do maksimalno 0,04 mL/kg/min ili primena i.v.Ig u koncentraciji od 5% (videti odeljak 4.4).

Preosetljivost na aktivnu supstancu (humane imunoglobuline) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci (videti odeljke 4.4 i 6.1).

Intolerancija na fruktozu (videti odeljak 4.4).

Kod novorođenčadi i male dece (uzrasta 0–2 godine) nasledna intolerancija na fruktozu (HFI) možda još nije utvrđena i zato što može biti fatalna, ona ne smeju da primaju ovaj lek.

Pacijenti sa selektivnom IgA deficijencijom kod kojih su se javila antitela na IgA, jer primena leka koji sadrži IgA može da dovede do anafilakse.

Jedan mL ovog leka sadrži 50 mg sorbitola. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu ne smeju koristiti ovaj lek.

Kod osoba starijih od 2 godine sa naslednom intolerancijom na fruktozu (HFI) razvija se spontana averzija na hranu koja sadrži fruktozu koja može biti praćena nastankom simptoma (povraćanje, gastrointestinalni poremećaji, apatija, zaostajanje u rastu i razvoju). Stoga je potrebno od svakog pacijenta posebno uzeti detaljnu anamnezu vezano za HFI pre primene leka Flebogamma DIF.

U slučaju nenamerne primene leka i sumnje na intoleranciju na fruktozu, treba odmah prekinuti primenu infuzije, i postupcima intenzivne nege ponovo uspostaviti normalnu glikemiju i stabilizovati funkciju organa.

Interferencija sa određivanjem koncentracije glukoze u krvi se ne očekuje.

Sledljivost

Da bi se poboljšala sledljivost bioloških lekova, naziv i broj serije primenjenog proizvoda treba jasno zabeležiti.

Mere opreza pri upotrebi leka

Moguće komplikacije se često mogu izbeći ako se obezbedi sledeće:

• da pacijenti nisu osetljivi na humani normalni imunoglobulin, inicijalnim sporim ubrizgavanjem proizvoda (početnom brzinom od 0,01 mL/kg/min);
• da su pacijenti pažljivo praćeni u vezi sa svim simptomima tokom perioda infuzije.

Naročito, pacijenti koji prethodno nisu primali humani normalan imunoglobulin, pacijenti koji su ranije primali neki drugi lek sa i.v.Ig, ili kada je prošlo mnogo vremena od prethodne infuzije, treba da se prate u bolnici tokom prve infuzije i tokom prvog sata nakon prve infuzije kako bi se otkrili mogući neželjeni znaci. Sve ostale pacijente treba pratiti najmanje 20 minuta nakon primene

Kod svih pacijenata primena i.v.Ig zahteva:

• odgovarajuću hidraciju pre početka davanja infuzije i.v.Ig
• praćenje količine izlučenog urina
• praćenje koncentracije kreatinina u serumu

– izbegavanje istovremene primene diuretika Henleove petlje (videti 4.5)

U slučaju neželjene reakcije, neophodno je ili smanjiti brzinu primene, ili prekinuti infuziju. Potrebna terapija zavisi od prirode i stepena težine neželjene reakcije.

Reakcija na infuziju

Određene neželjene reakcije (npr. glavobolja, crvenilo, drhtavica, mialgija, zviždanje prilikom disanja, tahikardija, bol u donjem delu leđa, mučnina i hipotenzija) mogu biti povezane sa brzinom infuzije. Neophodno je striktno se pridržavati preporučene brzine infuzije navedene u odeljku 4.2. Pacijente je neophodno pažljivo pratiti i posmatrati zbog pojave svih simptoma tokom perioda infuzije.

Neželjene reakcije se mogu češće javljati

• kod pacijenata koji primaju humani normalni imunoglobulin prvi put ili, u retkim slučajevima, kada se proizvod sa humanim normalnim imunoglobulinom promeni ili kada prođe previše vremena od prethodne infuzije
• kod pacijenata sa nelečenom infekcijom ili osnovnim hroničnim zapaljenjem Preosetljivost

Reakcije preosetljivosti su retke.

Anafilaksa se može javiti kod pacijenata

• koji imaju IgA koji se ne može detektovati, a koji imaju anti-IgA antitela
• kod pacijenata koji su podnosili prethodnu terapiju sa humanim normalnim imunoglobulinom

U slučaju šoka treba primeniti standardnu medicinsku terapiju za šok. Tromboembolizam

Postoje klinički dokazi povezanosti primene i.v.Ig i tromboembolijskih događaja kao što su infarkt miokarda, cerebrovaskularni događaji (uključujući moždani udar), tromboembolija pluća i tromboze dubokih vena, za koje se pretpostavlja da su povezani sa relativnim povećanjem viskoziteta krvi usled velikog priliva imunoglobulina kod pacijenata sa postojećim rizikom. Treba biti oprezan prilikom propisivanja i primene i.v.Ig kod gojaznih pacijenata i pacijenata sa poznatim faktorima rizika za tromboembolije (starije osobe, osobe sa hipertenzijom, dijabetes melitusom i istorijom vaskularnih oboljenja ili trombotičnih epizoda, pacijenti sa stečenim ili naslednim trombofiličnim poremećajima, pacijenti sa produženim periodom imobilizacije, pacijenti sa teškom hipovolemijom i pacijenti sa bolestima koje povećavaju viskozitet krvi).

Kod pacijenata sa rizikom od tromboembolijskih neželjenih reakcija, i.v.Ig lekove treba primenjivati minimalnom brzinom infuzije i u najnižoj primenljivoj dozi.

Akutna bubrežna insuficijencija

Prijavljeni su slučajevi akutne bubrežne insuficijencije kod pacijenata koji su primali i.v.Ig terapiju. U većini slučajeva identifikovani su faktori rizika, kao što je postojeća bubrežna insuficijencija, dijabetes melitus, hipovolemija, prekomerna telesna masa, istovremeno primenjeni nefrotoksični lekovi ili starost preko 65 godina.

Bubrežne parametre treba proceniti pre primene infuzije i.v.Ig, posebno kod pacijenata za koje se smatra da su u potencijalnom povišenom riziku od pojave akutne bubrežne insuficijencije, i ponovo u odgovarajućim intervalima. Kod pacijenata sa rizikom od akutne bubrežne insuficijencije, i.v.Ig lekove treba primenjivati minimalnom brzinom infuzije i u najnižoj primenljivoj dozi. U slučaju oštećenja renalne funkcije treba razmotriti prekid primene i.v.Ig.

Iako su ovi izveštaji o disfunkciji bubrega i akutnoj bubrežnoj insuficijenciji bili povezivani sa upotrebom mnogih licenciranih i.v.Ig proizvoda, koji sadrže različite ekscipijense kao npr. saharozu, glukozu i maltozu, broj onih koji sadrže saharozu kao stabilizator je bio nesrazmerno visok. Kod pacijenata sa rizikom treba razmatrati upotrebu i.v.Ig lekova koji ne sadrže navedene pomoćne supstance. Lek Flebogamma DIF ne sadrži saharozu, maltozu, niti glukozu.

Sindrom aseptičnog meningitisa

Zabeleženo je da se sindrom aseptičnog meningitisa javlja udružen sa terapijom i.v.Ig. Sindrom obično počinje u roku od nekoliko sati do 2 dana nakon i.v.Ig terapije. Ispitivanja cerebrospinalne tečnosti su često ukazivala na pleocitozu, do nekoliko hiljada ćelija po mm3, uglavnom granulocita, i povišena koncentracija proteina do nekoliko stotina mg/dL. Sindrom aseptičnog meningitisa može češće da se javi prilikom terapije visokim dozama i.v.Ig (2 g/kg).

Pacijenti sa takvim znacima i simptomima treba da odu na detaljan neurološki pregled, uključujući i analize cerebrospinalne tečnosti, kako bi se isključili ostali uzroci meningitisa.

Prekid i.v.Ig terapije doveo je do remisije AMS u roku od nekoliko dana bez sekvela. Hemolitička anemija

I.v.Ig lekovi mogu da sadrže antitela krvnih grupa koja mogu da deluju kao hemolizini i da izazovu in vivo oblaganje eritrocita imunoglobulinom, uzrokujući pozitivnu direktnu antiglobulinsku reakciju (Coombs-ov test) i retko, hemolizu. Hemolitička anemija se može razviti nakon i.v.Ig terapije zbog povećane sekvestracije eritrocita. Pacijente koji primaju i.v.Ig treba pratiti kako bi se otkrili klinički znakovi i simptomi hemolize. (Videti odeljak 4.8)

Neutropenija/leukopenija

Nakon terapije i.v.Ig zabeleženi su prolazno povećanje broja neutrofila odnosno epizode neutorpenije koje su ponekad bile teške. To se obično javlja u roku od nekoliko dana ili sati nakon primene i.v.Ig i spontano prolazi u roku od 7 do 14 dana.

Akutna povreda pluća izazvana transfuzijom (TRALI)

Kod pacijenata koji primaju i.v.Ig zabeležen je akutni nekardiogeni edem pluća [akutna povreda pluća izazvana transfuzijom (TRALI)]. Akutnu povredu pluća izazvanu transfuzijom karakterišu teška hipoksija, dispneja, tahipneja, cijanoza, povišena temperatura i hipotenzija. Simptomi akutne povrede pluća izazvane transfuzijom obično se javljaju tokom ili u roku od 6 sati nakon transfuzije, često u roku od sat-dva. Stoga je primaoce i.v.Ig neophodno pratiti, a infuziju i.v.Ig neophodno je odmah zaustaviti u slučaju plućnih neželjenih reakcija. Akutna povreda pluća izazvana transfuzijom je stanje opasno po život koje zahteva hitno zbrinjavanje u jedinici intenzivne nege.

Interferencija sa serološkim ispitivanjima

Nakon primene imunoglobulina, privremeno povećanje raznih pasivno prenetih antitela u krvi pacijenta može dovesti do lažno pozitivnih rezultata seroloških testova.

Pasivni prenos antitela na antigene eritrocita, npr. A, B, D, može da utiče na neke serološke testove za antitela eritrocita, na primer direktni antiglobulinski test (DAT, direktni Coombs-ov test).

Prenosivi agensi

Standardne mere za prevenciju infekcija, koje su posledica upotrebe lekova proizvedenih iz humane krvi ili plazme, uključuju selekciju donora, ispitivanje prisutnosti specifičnih markera infekcije u pojedinačnim donacijama i sveukupnoj prikupljenoj plazmi, kao i uvođenje efektivnih proizvodnih koraka za inaktivaciju/uklanjanje virusa. Uprkos ovome, kada se koriste lekovi pripremljeni iz humane krvi ili plazme, mogućnost prenosa infektivnih agenasa se ne može u potpunosti isključiti. Ovo se takođe odnosi na nepoznate ili novootkrivene viruse i druge patogene.

Preduzete mere se smatraju efektivnim za viruse sa omotačem kao što su virus humane imunodeficijencije (HIV), hepatitis B virus (HBV) i hepatitis C virus (HCV), kao i za viruse bez omotača: hepatitis A i parvovirus B19.

Postoji uverljivo kliničko iskustvo o tome da se hepatitis A ili parvovirus B19 ne prenose imunoglobulinima, a takođe se pretpostavlja da prisutna antitela daju važan doprinos odbrani od virusa.

Strogo se preporučuje se da se pri svakoj primeni leka Flebogamma DIF zabeleži ime i broj serije leka, kako bi se održala veza između pacijenta i date serije leka.

Sadržaj natrijuma

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po bočici, tj. zanemarljive količine natrijuma. Ipak, u zavisnosti od potrebne doze, pacijent može da primi više od 1 bočice.

Postregistraciona studija bezbednosti

Rezultati postregistracione studije bezbednosti ukazuju na višu stopu infuzija sa moguće povezanim neželjenim reakcijama prilikom primene leka Flebogamma 10% DIF u odnosu na lek Flebogamma 5% DIF (videti odeljak 5.1).

Pedijatrijska populacija

Preporučuje se praćenje vitalnih znakova kada se lek Flebogamma 10% DIF primenjuje kod pedijatrijskih pacijenata.

Žive atenuisane virusne vakcine

Primena imunoglobulina može da smanji efikasnost živih atenuisanih virusnih vakcina za male boginje, rubelu, zauške i ovčije boginje tokom perioda od najmanje 6 nedelja do 3 meseca. Nakon primene ovog leka treba da prođe period od 3 meseca pre vakcinacije živim atenuisanim virusnim vakcinama. U slučaju malih boginja ovo smanjenje efikasnosti može da potraje do 1 godine.

Prema tome, kod pacijenata koji su primili vakcinu protiv malih boginja treba pratiti status antitela.

Diuretici Henleove petlje

Izbegavanje istovremene primene diuretika Henleove petlje Pedijatrijska populacija

Očekuje se da se jave iste interakcije kod pedijatrijske populacije kao što je navedeno za odrasle.

Trudnoća

Bezbednost primene ovog leka u trudnoći nije utvrđena kontrolisanim kliničkim ispitivanjima i zato ga treba davati samo uz oprez trudnicama i dojiljama. Utvrđeno je da i.v.Ig lekovi prolaze kroz placentu i to pojačano tokom trećeg trimestra. Kliničko iskustvo sa imunoglobulinima ukazuje da se ne očekuju štetni efekti na tok trudnoće na fetus ili na novorođenče.

Dojenje

Imunoglobulini se izlučuju u majčino mleko. Ne očekuju se negativna dejstva na dojenu novorođenčad/odojčad.

Plodnost

Kliničko iskustvo sa imunoglobulinima ukazuje da ne treba očekivati štetne efekte na plodnost.

Sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama može biti ugrožena usled nekih neželjenih reakcija, kao što je vrtoglavica, povezana sa primenom leka Flebogamma DIF. Pacijenti kod kojih se tokom terapije jave neželjene reakcije, pre upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama treba da sačekaju da se neželjene reakcije povuku.

Sažetak bezbednosnog profila

Neželjene reakcije koje izazivaju humani normalni imunoglobulini (u smanjenoj učestalosti) prate (pogledajte i odeljak 4.4):

• drhtavica, glavobolja, vrtoglavica, groznica, povraćanje, alergijske reakcije, mučnina, artralgija, nizak krvni pritisak i umereni bol u donjem delu leđa
• reverzibilne hemolitičke reakcije, naročito kod pacijenata sa krvnom grupom A, B i AB i (retko) hemolitička anemija zbog koje je bila neophodna transfuzija
• (retko) iznenadni pad krvnog pritiska i, u izolovanim slučajevima, anafilaktički šok, čak iako pacijent nije u prethodnoj primeni pokazao preosetljivost na lek
• (retko) prolazne kožne reakcije (uključujući kožni lupus eritematozus – nepoznate učestalosti)
• (veoma retko) tromboembolijske reakcije kao što su infarkt miokarda, moždani udar, plućna embolija i duboka venska tromboza
• slučajevi reverzibilnog aseptičnog meningitisa
• slučajevi povišene koncentracije kreatinina u serumu odnosno pojava akutne bubrežne insuficijencije
• slučajevi akutne povrede pluća izazvane transfuzijom (TRALI)

Za informacije o bezbednosti upotrebe leka s osvrtom na prenosive agense, videti odeljak 4.4. Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

U kliničkim ispitivanjima je zabeležena povećana učestalost neželjenih reakcija koja je najverovatnije povezana sa većom brzinom infuzije (pogledati odeljak 4.2).

Tabela prikazana u nastavku je prema MedDRA klasifikaciji sistema organa (SOC i Preferred Term Level).

Učestalosti su određene prema sledećim kriterijumima:

- veoma često (>1/10)

- često (≥1/100 do <1/10)

- povremeno (≥1/1000 do <1/100) – retko (≥1/10.000 do <1/1000)

- veoma retko (<1/10.000)

- nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

U okviru svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su navedene u opadajućem nizu prema ozbiljnosti.

Izvor baze podataka o bezbednosti iz kliničkih ispitivanja i postregistracionih studija bezbednosti kod ukupno 160 pacijenata izloženih leku Flebogamma 10% DIF (sa ukupno 915 infuzija)

Opis odabranih neželjenih reakcija

Najčešće prijavljivane postmarketinške neželjene reakcije prijavljene nakon registracije leka, za obe koncentracije, bile su bol u grudima, naleti vrućine i crvenila, povišenje i sniženje krvnog pritiska, malaksalost, dispneja, mučnina, povraćanje, povišena telesna temperatura, bol u leđima, glavobolja i jeza.

Pedijatrijska populacija

Procenjeni su rezultati o bezbednosti leka kod 4 pedijatrijska pacijenta (uzrasta  17 godina), uključena u PID studiju, i kod 13 dece (uzrasta 3 do 16 godina), koji su bili uključeni u ITP studiju. Primećen je proporcionalno veći broj glavobolja, jeze, pireksije, mučnine, povraćanja, hipotenzije, povišenog broja otkucaja srca i bola u leđima kod dece u odnosu na odrasle.

Cijanoza je prijavljena kod jednog deteta, a nije kod odraslih. Procena vitalnih znakova u kliničkim studijama sa pedijatrijskom populacijom nije ukazala na bilo kakav šablon klinički značajnih promena.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje može dovesti do preopterećenja tečnošću i hiperviskoziteta, naročito kod pacijenata sa rizikom, uključujući starije pacijente, ili pacijente sa oštećenom funkcijom srca ili bubrega (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Informacije o predoziranju kod dece nisu ustanovljene sa lekom Flebogamma DIF. Međutim, kao i kod odrasle populacije, predoziranje može dovesti do preopterećenja tečnošću i hiperviskoziteta, kao i kod ostalih imunoglobulina za intravensku primenu.

Farmakoterapijska grupa: Imunoserumi i imunoglobulini: humani normalni imunoglobulin za intravensku upotrebu, ATC šifra: J06BA02.

Humani normalni imunoglobulin sadrži uglavnom imunoglobulin G (IgG) sa širokim spektrom antitela protiv infektivnih agenasa.

Humani normalni imunoglobulin sadrži IgG antitela koja su prisutna u normalnoj populaciji. Obično se priprema iz sveukupno prikupljene („pula”) plazme od ne manje od 1000 donora. Distribucija potklasa imunoglobulina G proporcionalna je onoj u nativnoj humanoj plazmi.

Odgovarajuće doze ovog leka mogu vratiti niskukoncentraciju imunoglobulina G do normalnih koncentracija.

Mehanizam dejstva u indikacijama, osim kod terapije nadoknade, nije u potpunosti razjašnjen, ali uključuje imunomodulatorne efekte.

Tri kliničke studije su izvedene sa lekom Flebogamma DIF, jedna studija u terapiji nadoknade kod pacijenata sa primarnom imunodeficijencijom (kod odraslih i dece uzrasta iznad 6 godina) i dve studije u imunomodulaciji kod pacijenata sa imunskom trombocitopenijskom purpurom (jedna kod odraslih pacijenata, a druga kod odraslih i dece uzrasta od 3 do 16 godina).

Rezultati postregistracione studije bezbednosti, koja je uključivala 66 pacijenata, pokazali su veći broj infuzija sa mogućim neželjenim reakcijama (18,46%, n=24/130) prilikom primene leka Flebogamma 10% DIF nego prilikom primene Flebogamma 5% DIF (2,22%, n = 3/135).

Međutim, kod jedne osobe koja je primala lek Flebogamma 10% DIF došlo je do blagih epizoda glavobolje tokom svih infuzija, a još jedan pacijent je imao 2 epizode povišene telesne temperature tokom primene 2 infuzije. Treba uzeti u obzir da su ove 2 osobe doprinele povećanoj učestalosti infuzija sa neželjenim reakcijama u navedenim grupama. Nije bilo drugih osoba sa više od 1 infuzijom praćenom neželjenom reakcijom u obe grupe.

Nakon intravenske primene, humani normalni imunoglobulin je odmah i u potpunosti biološki raspoloživ u cirkulaciji. Distribuira se relativno brzo između plazme i ekstravaskularne tečnosti, a nakon približno 3–5 dana postiže se ravnoteža između intravaskularnih i ekstravaskularnih prostora.

Lek Flebogamma 10% DIF ima poluvreme eliminacije od oko 34–37 dana. Poluvreme eliminacije može da varira od pacijenta do pacijenta, naročito kod primarne imunodeficijencije.

IgG i IgG-kompleksi se razlažu u ćelijama retikuloendotelijalnog sistema.

Pedijatrijska populacija

Ne očekuju se razlike u farmakokinetičkim podacima kod pedijatrijske populacije.

Ispitivanja toksičnosti pojedinačne doze su sprovedena na pacovima i miševima. Odsustvo mortaliteta u pretkliničkim studijama izvedenim sa lekom Flebogamma DIF sa dozama do 2500 mg/kg, kao i odsustvo bilo kog relevantnog neželjenog znaka na respiratorni, cirkulatorni i centralni nervni sistem tretiranih životinja, podržavaju bezbednost leka Flebogamma DIF.

Ispitivanja toksičnosti ponovljenih doza i ispitivanja embriofetalne toksičnosti su neprimenljiva zbog indukcije antitela i interferencije sa antitelima. Efekti leka na imunski sistem novorođenčadi nisu ispitivani.

D-sorbitol

Voda za injekcije

U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, niti sa bilo kojim drugim i.v.Ig proizvodima.

2 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: upotrebiti odmah.

Čuvati na temperaturi do 30 ºC. Ne zamrzavati.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3.

Flebogamma 10% DIF, 1 x 50 mL, rastvor za infuziju

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica (staklo tip II), sa gumenim čepom (hlorbutil guma).

Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa 50 mL rastvora za infuziju i Uputstvo za lek.

Flebogamma 10% DIF, 1 x 100 mL, rastvor za infuziju

Unutrašnje pakovanje je staklena boca (staklo tip II), sa gumenim čepom (hlorbutil guma).

Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca sa 100 mL rastvora za infuziju i Uputstvo za lek.

Flebogamma 10% DIF, 1 x 200 mL, rastvor za infuziju

Unutrašnje pakovanje je staklena boca (staklo tip II), sa gumenim čepom (hlorbutil guma).

Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca sa 200 mL rastvora za infuziju i Uputstvo za lek.

Lek mora dostići sobnu temperaturu ili temperaturu tela pre upotrebe.

Rastvor treba da bude bistar ili malo opalescentan, bezbojan ili bledožute boje. Ne koristiti rastvore koji su zamućeni ili imaju talog.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Flebogamma DIF sadrži humani normalni imunoglobulin, visokopročišćeni protein izdvojen iz humane plazme (deo krvi davalaca). Ovaj lek pripada grupi lekova koji se nazivaju intravenski imunoglobulini. Oni se koriste za lečenje stanja kod kojih odbrambeni sistem organizma ne funkcioniše kako treba u borbi protiv bolesti.

Za šta se koristi Flebogamma DIF

Terapija odraslih, dece i adolescenata (uzrasta 2-18 godina) koji nemaju dovoljno antitela (lek Flebogamma 10% DIF se koristi kao terapija nadoknade) Mogu se podeliti u dve grupe:

• pacijenti sa sindromima primarne imunodeficijencije (PID), sa urođenim nedostatkom antitela (grupa 1)
• pacijenti sa sindromima sekundarne imunodeficijencije (SID) sa teškim ili rekurentnim infekcijama, nedelotvornom antimikrobnom terapijom i bilo dokazanom neaktivnošću specifičnih antitela (PSAF)* ili vrednostima IgG u serumu od <4 g/L (grupa 2)

* PSAF= neuspelo ostvarivanje najmanje dvostrukog povećanja titra IgG antitela na vakcine sa pneumokoknim polisaharidom i peptidnim antigenom.

Terapija odraslih, dece i adolescenata (uzrasta 2-18 godina) sa izvesnim autoimunskim poremećajima (imunomodulacija). Mogu se podeliti u pet grupa:

• Primarna imunska trombocitopenija (ITP), stanje gde je značajno smanjen broj trombocita (krvnih pločica) u krvotoku. Trombociti čine važni deo procesa zgrušavanja i smanjenje njihovog broja može da prouzrokuje neželjena krvarenja i modrice. Lek se takođe koristi kod pacijenata sa visokim rizikom od krvarenja ili pre hirurške intervencije da bi se korigovao broj trombocita.
• Guillain Barré-ov sindrom, pri kojem imunski sistem oštećuje nerve i sprečava njihov ispravan rad.
• Kawasaki bolest (u ovom slučaju zajedno sa terapijom acetilsalicilnom kiselinom), bolest kod dece gde dolazi do povećanja krvnih sudova (arterija) u organizmu.
• Hronična inflamatorna demijelinizujuća poliradikuloneuropatija (CIDP), retka i progresivna bolest koja dovodi do slabosti udova, utrnulosti, bolova i umora.
• Multifokalna motorna neuropatija (MMN), retka bolest koja izaziva sporu progresivnu asimetričnu slabost udova bez gubitka osećaja.

• Ukoliko ste alergični na humani normalni imunoglobulin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).
• Ukoliko nemate dovoljno imunoglobulina tipa IgA u krvi ili ste razvili antitela prema IgA.
• Ukoliko imate netoleranciju na fruktozu, veoma retko genetsko oboljenje kod kojeg se ne proizvodi enzim za razlaganje fruktoze. Kod novorođenčadi i male dece (uzrasta 0–2 godine) nasledna nepodnošljivost fruktoze možda još nije utvrđena i zato što može biti smrtonosna, ona ne smeju da primaju ovaj lek (videti posebna upozorenja o pomoćnim supstancama na kraju ovog odeljka).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre primene leka Flebogamma DIF.

Izvesna neželjena dejstva se mogu češće javiti:

• u slučaju velike brzine infuzije
• ako se lek Flebogamma DIF primenjuje prvi put, ili ako se daje umesto alternativnog leka koji sadrži humani normalni imunoglobulin (i.v.Ig), ili ako je prošlo mnogo vremena od poslednje infuzije (npr. nekoliko nedelja). Pažljivo će Vas nadzirati sat vremena nakon završetka infuzije kako bi se uočila moguća neželjena dejstva.

Alergijske reakcije su retke. Mogu da se jave pogotovo ukoliko nemate dovoljno imunoglobulina tipa IgA u krvi ili ako su se razvila antitela prema IgA.

Pacijenti sa prethodno postojećim faktorima rizika

Obavestite Vašeg lekara o postojanju bilo kog drugog stanja i/ili bolesti, pošto je potrebna kontrola kod pacijenata sa prethodno postojećim faktorom rizika od trombotičnih događaja (stvaranja krvnih ugrušaka u krvi). Naročito treba obavestiti lekara ako imate:

• dijabetes (šećernu bolest)
• visok krvni pritisak
• bolest krvnih sudova ili trombozu u istoriji bolesti
• prekomernu telesnu masu
• smanjeni volumen krvi
• bolesti koje uzrokuju povišen viskozitet krvi
• više od 65 godina

Pacijenti sa bubrežnim problemima

Ako imate oboljenje bubrega i primate lek Flebogamma DIF prvi put, možete imati probleme sa bubrezima.

Vaš lekar će razmotriti Vaše faktore rizika i preduzeti mere kao što su smanjenje brzine infuzije ili prekid terapije.

Uticaj na rezultate analiza krvi

Primena leka Flebogamma DIF može tokom određenog perioda da utiče na rezultate nekih testova iz krvi (serološki testovi). Ukoliko ćete raditi analize krvi nakon primanja leka Flebogamma DIF, obavestite lekara ili laboranta da ste primili ovaj lek.

Posebno upozorenje o bezbednosti

Kada se lekovi dobijaju iz humane krvi ili plazme preduzimaju se određene mere kako bi se sprečio prenos infekcija na pacijenta. Ove mere uključuju:

• pažljiv odabir donora krvi i plazme, kako bi se uverili da su osobe rizične za prenos infekcija isključene,
• ispitivanje svake donacije i sveukupne prikupljene plazme na prisustvo virusa/infekcije,
• uključivanje koraka tokom obrade krvi ili plazme koji mogu inaktivirati ili ukloniti viruse.

Uprkos ovim merama, kada se primenjuju lekovi pripremljeni iz humane krvi ili plazme, ne može se u potpunosti isključiti mogućnost prenosa infekcije. Ovo se takođe odnosi na nepoznate ili novootkrivene viruse ili na druge vrste infekcija.

Preduzete mere se smatraju efektivnim za viruse sa omotačem kao što su virus humane imunodeficijencije (HIV), hepatitis B virus i hepatitis C virus, kao i za viruse bez omotača: hepatitis A i parvovirus B19.

Imunoglobulini nisu povezani sa infekcijama virusima hepatitisa A i parvovirusa B19 verovatno zato što lek sadrži antitela protiv ovih infekcija, koja deluju zaštitno.

Strogo se preporučuje da se pri svakoj primeni leka Flebogamma DIF, zabeleži ime pacijenta i broj serije leka (naveden na nalepnici i kartonskoj kutiji iza Serija) kako bi se održala evidencija upotrebljenih serija.

Deca i adolescenti

Preporučuje se praćenje vitalnih znakova (telesne temperature, krvnog pritiska, brzine otkucaja srca i brzine disanja) tokom primene infuzije leka Flebogamma DIF.

Drugi lekovi i lek Flebogamma DIF

• Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate ili ste nedavno uzeli bilo koje druge lekove.
• Uticaj na vakcine: Flebogamma DIF može da smanji efikasnost nekih vrsta vakcina (vakcine sa živim oslabljenim virusima). Od primene leka do primene vakcine za rubelu, zauške i ovčije boginje mora da prođe 3 meseca. Za male boginje, taj period iznosi do godinu dana.
• Trebalo bi da izbegavate istovremenu primenu lekova koji povećavaju izlučivanje vode iz Vašeg organizma (diuretici petlje) tokom terapije lekom Flebogamma DIF.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Tokom lečenja pacijenti mogu imati reakcije (kao što su npr. vrtoglavica ili mučnina) koje mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek Flebogamma DIF sadrži sorbitol

Ovaj lek sadrži 50 mg sorbitola po 1 mL. Ukoliko Vam je lekar rekao da imate intoleranciju na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Kod osoba starijih od 2 godine sa problemima sa podnošenjem fruktoze, razvija se spontana reakcija na hranu koja sadrži fruktozu koja može biti praćena sledećim simptomima: povraćanje, gastrointestinalni poremećaji, apatija, zaostajanje u rastu i razvoju. Stoga je potrebno da se pre primene leka Flebogamma DIF pacijenti pregledaju u vezi sa simptomima nasledne intolerancije na fruktozu.

Lek Flebogamma DIF sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po bočici, t.j. zanemarljive količine natrijuma. Ipak, u zavisnosti od potrebne doze, pacijent može da primi više od 1 bočice.

Flebogamma DIF se daje injekcijom u venu (intravenska primena). Lek možete dati sami sebi ako ste potpunosti obučeni od strane bolničkog osoblja. Morate da primenite infuziju tačno onako kako Vam je pokazano kako biste sprečili ulazak mikroorganizama u telo. Nikada ga ne smete primeniti bez prisustva druge osobe; odgovorno odraslo lice mora da bude prisutno uvek.

Doza koju primate zavisi od Vaše bolesti i telesne mase i o tome odlučuje Vaš lekar (vidi deo

„Sledeće informacije namenjene su isključivo zdravstvenim radnicima” na kraju ovog uputstva).

Na početku infuzije primaćete lek Flebogamma DIF malom brzinom (0,01 mL/kg/min). U zavisnosti od toga koliko dobro se osećate, lekar može postepeno da poveća brzinu infuzije (do 0,08 mL/kg/min).

Primena kod dece starije od 2 godine

Smatra se da se doza za decu ne razlikuje od doze za odrasle, jer zavisi od oboljenja i telesne mase deteta.

Ako ste primili više leka Flebogamma DIF nego što treba

Ukoliko ste primili više leka Flebogamma DIF nego što treba, u organizmu može nastati višak tečnosti. Ovo može da se desi naročito kod pacijenata sa rizikom, npr. kod starijih pacijenata ili kod pacijenata sa problemima sa srcem ili bubrezima. Obavestite odmah svog lekara o tome.

Ako zaboravite da uzmete lek Flebogamma DIF

Obavestite svog lekara ili farmaceuta odmah i sledite njihova uputstva. Ne smete uzeti dvostruku dozu da bi ste nadoknadili zaboravljenu dozu.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek.

U retkim i izolovanim slučajevima, prijavljene su sledeća neželjena dejstva prilikom primene lekova

koji sadrže imunoglobulin. Bez odgalanja zatražite medicinsku pomoć ako se javi bilo koja od sledećih neželjenih reakcija za vreme ili posle infuzije:

• Iznenadni pad krvnog pritiska i, u izolovanim slučajevima, anafilaktički šok (sa znakovima kao što su izmedju ostalih osip, hipotenzija, palpitacije, zviždanje prilikom disanja, kašalj, kijanje i otežano disanje), čak iako niste u prethodnoj primeni pokazali preosetljivost na lek.
• Slučajevi prolaznog neinfektivnog meningitisa (sa simptomima ili znacima kao što su glavobolja, strah ili nepodnošenje svetlosti, ukočen vrat).
• Slučajevi privremenog smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca u krvi (reverzibilna hemolitička anemija/hemoliza).
• Slučajevi prolaznih kožnih reakcija (neželjenih dejstava na Vašoj koži).
• Povećanje vrednosti kreatinina u serumu (test kojim se meri funkcija bubrega) i/ili akutna bubrežna insuficijencija (sa znakovima kao što su bol u donjem delu leđa, zamor, smanjena količina urina).
• Tromboembolijske reakcije, kao što su srčani udar (osećaj stezanja u grudima i prebrzog rada srca), moždani udar (slabost mišića lica, ruku, nogu, otežan govor ili razumevanje), plućna embolija (nedostatak daha, bol u grudima, zamor), tromboza dubokih vena (bolni i otečeni ekstremiteti).
• Slučajevi akutne povrede pluća izazvane transfuzijom (TRALI) koja izaziva hipoksiju (nedostatak kiseonika), dispneju (otežano disanje), tahipneju (ubrzano disanje), cijanozu (nedostatak kiseonika u krvi), povišenu temperaturu i hipotenziju.

Ostala neželjena dejstva:

Veoma česta (mogu se javiti u više od 1 od 10 infuzija):

• glavobolja

Česta (mogu se javiti u najviše 1 od 10 infuzija):

• tahikardija (ubrzan rad srca)
• hipotenzija (nizak krvni pritisak)
• povišena telesna temperatura
• rigor (osećaj hladne drhtavice) ili jeza
• mučnina
• povraćanje
• bol u leđima
• mialgija (bol u mišićima)

Povremena (mogu se javiti u najviše 1 od 100 infuzija):

• preosetljivost
• grip (prehlada)
• vrtoglavica (bolest kretanja)
• tremor (podrhtavanje)
• fotofobija (prekomerna osetljivost na svetlost)
• vertigo
• hipertenzija (povišeni krvni pritisak)
• zviždanje prilikom disanja
• bol u stomaku (uključujući bol u gornjem delu stomaka)
• proliv
• nadutost
• pruritus (svrab)
• osip
• nelagodnost u ekstremitetima
• grčevi u mišićima i stegnutost mišića
• bol u vratu
• bol u ekstremitetima
• nelagodnost i bol u grudima
• umor
• osećaj hladnoće
• malaksalost
• periferni edem
• ubrzan srčani ritam
• kontuzija
• urinarna infekcija
• aseptični meningitis (neinfektivni meningitis)
• smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca i belih krvnih zrnaca
• anoreksija (nedostatak apetita)
• nesanica
• radikularni sindrom (bol u vratu ili u leđima i drugi simptomi kao što su utrnulost, peckanje i slabost u rukama i nogama)
• vazovagalna sinkopa (privremeni gubitak svesti)
• konjunktivitis (zapaljenje konjunktive oka)
• makulopatija (bolest makule u retini oka)
• zamagljeni vid
• bol u uhu
• cijanoza (plavičasta promena boje kože)
• povišeni ili sniženi krvni pritisak
• naleti crvenila lica
• hematom
• tromboza
• limfedem
• dispneja (otežano disanje)
• epistaksa (krvarenje iz nosa)
• curenje nosa (prekomerni mukus)
• bolovi u sinusima
• sindrom kašlja iz gornjih respiratornih puteva
• nelagodnost i nadimanje u stomaku
• suva usta
• hamatemeza (povraćanje krvi)
• akne
• alopecija
• hiperhidroza (prekomerno znojenje)
• ehkimoza (veliki hematomi kože)
• eritem (crvenilo kože)
• artralgija (bol u zglobovima)
• nelagodnost u mišićima i kostima
• reakcija na infuziju i reakcija na mestu ubrizgavanja (uključujući eritem i bol na mestu primene infuzije)
• osećaj nervoze
• bolest slična gripu
• opšte pogoršanje fizičkog zdravlja
• smanjena vrednost hemoglobina
• povišen broj retikulocita
• usporen srčani ritam

Dodatna neželjena dejstva kod dece i adolescenata

Primećeno je da se glavobolja, drhtavica, povišena telesna temperatura, mučnina, povraćanje, ubrzani rad srca, nizak krvni pritisak i bol u leđima javljaju kod dece sa većim udelom nego kod odraslih.

Cijanoza (nedostatak kiseonika u krvi) prijavljena je kod jednog deteta, a nije kod odraslih.

Neželjena dejstva se mogu smanjiti prelaskom na lečenje lekom Flebogamma 5% DIF. Molimo Vas da

se posavetujete sa svojim lekarom ako se neželjena dejstva povećaju.

Prijavljivanje neželjenih dejstava

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena rakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestri. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koje nije navedeno u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti ovaj lek posle isteka roka upotrebe naznačenog na nalepnici i na kutiji nakon „Važi do”.

Čuvati na temperaturi do 30 ºC. Ne zamrzavati.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: upotrebiti odmah.

Rastvor mora biti bistar ili blago opalescentan. Ne upotrebljavati lek ukoliko primetite da je rastvor zamućen ili ima talog.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci

prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

- Aktivna supstanca leka Flebogamma 10% DIF je humani normalni imunoglobulin za intravensku upotrebu (i.v.Ig). Jedan mL sadrži 100 mg humanog normalnog imunoglobulina, od čega najmanje 97% je IgG.

Jedna bočica od 50 mL sadrži: 5 g humanog normalnog imunoglobulina za intravensku upotrebu. Jedna boca od 100 mL sadrži: 10 g humanog normalnog imunoglobulina za intravensku upotrebu. Jedna boca od 200 mL sadrži: 20 g humanog normalnog imunoglobulina za intravensku upotrebu.

Procenti IgG potklasa iznose približno 66,6% IgG1, 27,9% IgG2, 3,0% IgG3 i 2,5% IgG4. Ovaj lek sadrži imunoglobulin tipa A (IgA) u tragovima (manje od 100 mikrograma/mL).

Pomoćne supstance su D-sorbitol i voda za injekcije (videti odeljak 2. za dodatne informacije o pomoćnim supstancama).

Kako izgleda lek Flebogamma DIF i sadržaj pakovanja

Lek Flebogamma 10% DIF je rastvor za infuziju. Rastvor je bistar ili blago opalescentan, bezbojan ili

bledožute boje.

Flebogamma 10% DIF, 1 x 50 mL, rastvor za infuziju

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica (staklo tip II), sa gumenim čepom (hlorbutil guma).

Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa 50 mL rastvora za infuziju i Uputstvo za lek.

Flebogamma 10% DIF, 1 x 100 mL, rastvor za infuziju

Unutrašnje pakovanje je staklena boca (staklo tip II), sa gumenim čepom (hlorbutil guma).

Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca sa 100 mL rastvora za infuziju i Uputstvo za lek.

Flebogamma 10% DIF, 1 x 200 mL, rastvor za infuziju

Unutrašnje pakovanje je staklena boca (staklo tip II), sa gumenim čepom (hlorbutil guma).

Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca sa 200 mL rastvora za infuziju i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole je:

AMICUS SRB D.O.O.

Milorada Jovanovića 9, Beograd

Proizvođač:

INSTITUTO GRIFOLS, S.A.

Poligon Industrial Llevant, Can Guasch 2, Parets del Valles (Barselona), Španija.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno:

Januar, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

Broj dozvole za stavljanje u promet leka Flebogamma 10% DIF, rastvor za infuziju, 1 x 50 mL, (100 mg/mL): 515-01-01372-22-001 od 26.01.2023.

Broj dozvole za stavljanje u promet leka Flebogamma 10% DIF, rastvor za infuziju, 1 x 100 mL, (100 mg/mL): 515-01-01373-22-001 od 26.01.2023.

Broj dozvole za stavljanje u promet leka Flebogamma 10% DIF, rastvor za infuziju, 1 x 200 mL, (100 mg/mL): 515-01-01374-22-001 od 26.01.2023.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU SAMO ZDRAVSTVENIM RADNICIMA (videti

odeljak 3 za dodatne informacije):

Doziranje i način primene

Doza i režim doziranja zavise od indikacije.

Može biti potrebno da se doza individualno prilagodi svakom pacijentu u zavisnosti od kliničkog odgovora. Kod doziranja zasnovanog na telesnoj masi može biti potrebno prilagođavanje kod pacijenata sa manjom ili prekomernom težinom. Sledeći režimi doziranja dati su kao smernica.

Sažet pregled preporuka za doziranje naveden je u tabeli u nastavku:

Flebogamma DIF treba primenjvati kroz intravensku infuziju početnom brzinom od 0,01 ml/kg/min tokom prvih 30 minuta. Ako se podnesi, povećajte do 0,02 ml/kg/min tokom drugih 30 minuta. Ponovo, ako se toleriše, povećajte do 0,04 ml/kg/min tokom trećih 30 minuta. Ako pacijent dobro podnosi infuziju, mogu se napraviti dodatni koraci od 0,02 ml/kg/min u intervalima od 30 minuta do maksimalno 0,08 ml/kg/min.

Prijavljeno je da se učestalost neželjenih reakcija na IVIg povećava sa brzinom infuzije. Brzina infuzije

tokom početnih infuzija treba da bude spora. Ako nema neželjenih reakcija, brzina infuzije za sledeće infuzije može se polako povećati do maksimalne brzine. Za pacijente koji imaju neželjene reakcije, preporučljivo je smanjiti brzinu infuzije u narednim infuzijama i ograničiti maksimalnu brzinu na 0,04 ml/kg/min, ili primeniti IVIg u koncentraciji od 5%.

Pedijatrijska populacija

Kako je doziranje u svakoj indikaciji dato u odnosu na telesnu masu i prilagođeno kliničkom odgovoru u gore pomenutim stanjima, smatra se da doziranje kod dece nije drugačije u odnosu na doziranje kod odraslih osoba.

Inkompatibilnost

Lek Flebogamma DIF ne treba mešati sa drugim lekovima ili rastvorima za intravensku primeni i treba ga primenjivati kroz posebnu intravensku liniju.

Posebne mere opreza Sorbitol

Jedan mL ovog leka sadrži 50 mg sorbitola. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu ne smeju koristiti ovaj lek.

Kod osoba starijih od 2 godine sa naslednom intolerancijom na fruktozu (HFI)razvija se spontana averzija na hranu koja sadrži fruktozu koja može biti praćena nastankom simptoma (povraćanje, gastrointestinalni poremećaji, apatija, zaostajanje u rastu i razvoju). Stoga je potrebno od svakog pacijenta posebno uzeti detaljnu anamnezu vezano za naslednu intoleranciju na fruktozu (HFI) pre primene leka Flebogamma DIF.

U slučaju nenamerne primene leka i sumnje na intoleranciju na fruktozu, treba odmah prekinuti primenu infuzije, i postupcima intenzivne nege ponovo uspostaviti normalnu glikemiju i stabilizovati funkciju organa.

Ne očekuju se uticaj na određivanje nivoa glukoze u krvi.

Izričito se preporučuje da se svaki put kada se Flebogamma DIF daje pacijentu, zabeleže naziv i broj serije proizvoda kako bi se održala veza između pacijenta i serije leka.Instrukcije za rukovanje i odlaganje

Lek mora dostići sobnu temperaturu (ne višu od 30 ̊C) pre upotrebe.

Rastvor treba da bude bistar ili malo opalescentan. Ne koristiti lek Flebogamma DIF rastvore koji su zamućeni ili imaju talog.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa lokalnim propisima.