Privigen® 100mg/mL rastvor za infuziju

Supstituciona terapija kod odraslih, dece i adolescenata (0-18 godina) kod:

Sindroma primarne imunodeficijencije (engl. primary immunodeficiency syndromes, PID) sa smanjenim stvaranjem antitela (videti odeljak 4.4).

Sekundarnih imunodeficijencija (engl. secondary immunodeficiencies, SID) kod pacijenata sa teškim ili rekurentnim infekcijama, kod kojih antimikrobno lečenje nije bilo efikasno i sa dokazanim nedostatkom stvaranja specifičnog antitela (PSAF)* ili sa koncentracijom IgG-a u serumu <4 g/L

1 od 18

* PSAF (engl. proven specific antibody failure) = nemogućnost da se postigne najmanje dvostruki porast titra IgG antitela na polisaharidne i polipeptidne antigene u pneumokoknim vakcinama.

Imunomodulacija kod odraslih, dece i adolescenata (0-18 godina) kod:

Primarne imunske trombocitopenije (ITP) kod pacijenata sa velikim rizikom od krvarenja ili pre

hirurških intervencija radi korekcije broja trombocita. Gullain-Barré-ovog sindroma.

Kawasaki-jeve bolesti(uz istovremenu upotrebu acetilsalicilnekiseline; videti odeljak4.2).

Hronične inflamatorne demijelinizirajuće polineuropatije (CIDP). Postoje ograničena iskustva u primeni intravenskog imunoglobulina kod dece sa CIDP.

Multifokalne motorne neuropatije(MMN).

Supstitucionu terapiju treba da započne i pratilekar koji ima iskustvo u terapijiimunodeficijencije.

Doziranje

Doza i režim doziranja zavise od indikacije.

Kod supstitucione terapije, može biti potrebno da se doza individualno prilagodi svakom pacijentu u zavisnosti od kliničkog odgovora. Doze određene na osnovu telesne mase može biti potrebno prilagoditi kod pacijenata sa nedovoljnom ili prekomernom telesnom masom.

Sledeći režimi doziranja daju se kao smernice.

Supstituciona terapija kod sindroma primarne imunodeficijencije (PID)

Režimom doziranja treba da se postigne najmanja koncentracija IgG (izmerena pre sledeće infuzije), od najmanje 6 g/L ili unutar normalnog referentnog raspona za uzrasnu populaciju. Ravnoteža se uspostavlja tri do šest meseci od započinjanja terapije. Preporučena početna doza je 0,4 – 0,8g/kg telesne mase (TM) data odjednom, nakon čega se primenjuje najmanje 0,2 g/kg TM svake 3 do 4 nedelje.

Doza potrebna da se postigne najmanja koncentracija IgG od 6 g/L iznosi 0,2 – 0,8 g/kgTM/mesečno. Interval doziranja nakon dostizanja stanja ravnoteže varira između 3 do 4 nedelje.

Najmanje koncentracije IgG potrebno je meriti i procenjivati u odnosu na učestalost infekcije. Kako bi se smanjila učestalost bakterijskih infekcija, može biti neophodno povećati dozu i težiti postizanju većih najmanjih koncentracija IgG.

Sekundarne imunodeficijencije (definisane uodeljku4.1)

Režimom doziranja treba da se postigne najmanja koncentracija IgG (izmerena pre sledeće infuzije), od najmanje 6 g/L ili unutar normalnog referentnog raspona za uzrasnu populaciju. Preporučena doza je 0,2 -0,4 g/kgTM svake tri do četiri nedelje.

Najmanje koncentracije IgG potrebno je meriti i proceniti prema učestalosti infekcija. Dozu je potrebno prilagoditi prema potrebi kako bi se postigla optimalna zaštita od infekcija; povećanje može biti neophodno kod pacijenata sa perzistentnom infekcijom, a smanjenje doze može da se razmotri kada pacijent bude bez infekcije.

Primarna imunska trombocitopenija (ITP) Postoje dva alternativna režima terapije:

0,8–1 g/kg TM prvog dana; ova doza se može ponoviti jednom u okviru 3 dana.

0,4 g/kg TM dnevno tokom 2 do 5 dana. Terapija se može ponoviti u slučaju relapsa bolesti.

Gullain-Barré-ov sindrom

0,4 g/kgTM/dan tokom 5 dana (terapija se može ponoviti u slučaju relapsa).

2 od 18

Kawasaki-jeva bolest

Ukupnu dozu od 2,0 g/kgTM treba primeniti kao pojedinačnu dozu. Pacijenti treba istovremeno da primaju i terapiju acetilsalicilnom kiselinom.

Hronična inflamatorna demijelinizirajuća polineuropatija (CIDP)*

Preporučena početna doza je 2 g/kg TM podeljena tokom 2 do 5 uzastopnih dana nakon čega sledi doza održavanja od 1 g/kg TM tokom 1 do 2 uzastopna dana svake 3 nedelje.

Nakon svakog ciklusa potrebno je proceniti terapijski efekat; ako se terapijski efekat ne primeti nakon 6 meseci, terapiju treba prekinuti.

Ako je terapija efikasna, dugotrajno lečenje treba sprovoditi prema odluci lekara na osnovu odgovora pacijenta na početnu dozu i dozu održavanja. Doziranje i razmak između primene može biti potrebno prilagoditi prema individualnom toku bolesti.

Multifokalna motorna neuropatija (MMN)

Početna doza: 2 g/kg tokom 2 do 5 uzastopnih dana.

Doza održavanja: 1 g/kg svake2 do 4 nedelje ili 2 g/kg svakih 4 do 8 nedelja.

Nakon svakog ciklusa potrebno je proceniti terapijski efekat; ako se terapijski efekat ne primeti nakon 6 meseci, terapiju treba prekinuti.

Ako je terapija efikasna, dugotrajno lečenje treba sprovoditi prema odluci lekara na osnovu odgovora pacijenta. Doziranje i razmak između primene može biti potrebno prilagoditi prema individualnom toku bolesti.

Preporuke za doziranjesu sumirane u sledećoj tabeli:

3 od 18

*Doza je određena na osnovu doze koja je korišćena u kliničkim studijama sprovedenim sa lekom Privigen. Trajanje terapije posle 25. nedelje je diskreciono pravo lekara i zasniva se na odgovoru pacijenta na terapiju i održavanju tog odgovora u dužem vremenskom periodu. Možda će biti potrebno da se doziranje i intervali doziranja prilagode individualnom toku bolesti.

Pedijatrijska populacija

Doziranje kod dece i adolescenata (0-18 godina) se ne razlikuje od doziranja kod odraslih, s obzirom da se doziranje za svaku indikaciju određuje prema telesnoj masi i prilagođava kliničkom odgovoru prethodno navedenih stanja.

Oštećenje funkcije jetre

Nema dostupnih podataka o potrebi za prilagođavanjemdoze.

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze, osim ako je to klinički opravdano, videti odeljak 4.4.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze, osim ako je to klinički opravdano, videti odeljak 4.4.

Način primene

Za intravensku primenu.

Lek Privigen se primenjuje intravenskom infuzijom uz početnu brzinu infuzije od 0,3 mL/kgTM/h u trajanju približno 30 minuta. U slučaju da se infuzija dobro podnosi (videti odeljak 4.4), brzinu infuzije treba postepeno povećavati do 4,8 mL/kg TM/h.

Kod PID pacijenata, koji dobro podnose brzinu infuzije od 4,8 mL/kg TM/h, brzina infuzije se može postepeno povećavati do maksimalne vrednosti od 7,2 mL/kg TM/h.

Ukoliko se zahteva razblaživanje pre infuzije, lek Privigen se može razblažiti sa 5% rastvorom glukoze do konačne koncentracije od 50 mg/mL (5%). Za detaljne instrukcije o primeni leka videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na aktivnu supstancu (humani imunoglobulin) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1 (videti odeljak 4.4).

Pacijenti sa selektivnim nedostatkom IgA koji su razvili antitela na IgA, jer primena leka koji sadrži IgA može uzrokovati anafilaksu.

Pacijenti sa hiperprolinemijomtipa I ili II.

4 od 18

Sledljivost

U cilju poboljšanja sledljivosti bioloških lekova, naziv i broj serije primenjenog leka treba da budu jasno zabeleženi.

Određene ozbiljne neželjene reakcije mogu biti povezane sa brzinom infuzije. Preporučena brzina infuzije data u odeljku 4.2 mora biti strogo poštovana. Pacijenti se moraju redovno kontrolisati i pažljivo pratiti kako bi se primetili eventualni simptomi tokom perioda primene infuzije.

Određeneneželjene reakcije se mogu javiti češće: u slučaju velike brzine infuzije;

kod pacijenata sa hipogamaglobulinemijom ili agamaglobulinemijom, sa ili bez nedostatka IgA;

kod pacijenata koji prvi put primaju humani normalni imunoglobulin ili, u retkim slučajevima, kada je jedan lek koji sadrži humani normalni imunoglobulin zamenjen drugim, ili kada je protekao dug vremenski period od prethodne infuzije.

Potencijalne komplikacije se često mogu izbeći ako se osigura da pacijenti:

nisu preosetljivi na humani normalni imunoglobulin, tako što se u početku lek primenjuje u vidu spore infuzije (0,3 mL/kgTM/h);

budu pažljivo nadzirani kako bi se uočila pojava bilo kakvih simptoma tokom perioda primene infuzije. Posebno bi, tokom prve infuzije i tokom prvog sata nakon infuzije, trebalo pratiti pacijente

koji prvi put primaju humaninormalniimunoglobulin, pacijente koji su do tada primali drugi humani normalni imunoglobulin (drugog proizvođača), ili kod kojih je protekao dug period od prethodne infuzije, kako bi se uočili potencijalni znaci neželjenih dejstava. Sve ostale pacijente treba pratiti najmanje 20 minuta nakon primene.

Ukoliko se pojavi neželjena reakcija, mora se smanjiti brzina primene infuzije ili se primena infuzije mora prekinuti. Neophodna terapija zavisi od prirode i ozbiljnosti neželjenih reakcija.

Kod svih pacijenata primena i.v. Igzahteva:

odgovarajuću hidrataciju pre započinjanja infuzije i.v. Ig, praćenje količine izlučenog urina,

praćenje koncentracije kreatinina u serumu,

izbegavanje istovremene primene diuretika Henleove petlje(videti odeljak4.5).

Za pacijente koji imaju dijabetes melitus, a kod kojih je potrebno razblaživanje leka Privigen da bi se smanjile koncentracije, treba voditi računa o prisustvu glukoze u preporučenom razblaživaču.

Preosetljivost

Prave reakcije preosetljivosti su retke. One se mogu pojaviti kod pacijenata sa antiIgA antitelima.

Intravenski imunoglobulin (i.v.Ig) nije indikovan kod pacijenata sa selektivnom IgA deficijencijom, kod kojihje IgA deficijencija jedini poremećaj imunskog sistema.

Retko, humani normalni imunoglobulin može izazvati pad krvnog pritiska sa anafilaktoidnom reakcijom, čak i kod pacijenata koji su dobro podneliprethodnu terapiju humanim normalnim imunoglobulinom.

U slučaju šoka, potrebno je primeniti standardne medicinske mere.

5 od 18

Hemolitička anemija

Intravenski imunoglobulini (i.v.Ig) mogu da sadrže antitela na krvne grupe, koja mogu ispoljiti efekte hemolizina i izazvati in vivo oblaganje eritrocita imunoglobulinom, prouzrokujući pozitivnu direktnu antiglobulinsku reakciju (Coombs-ov test) i retko, hemolizu. Hemolitička anaemija može se razviti odmah nakon i.v. Ig terapije, usled pojačane sekvestracije eritrocita. Postupak proizvodnje leka Privigen uključuje korak sa imunoafinitetnom hromatografijom (engl. immunoaffinity chromatography, IAC) koja specifično smanjuje antitela krvne grupe A i B (izoaglutinini A i B). Klinički podaci za lek Privigen proizveden postupkom koji uključuje korak sa imunoafinitetnom hromatografijom pokazuju statistički značajno smanjenje razvoja hemolitičke anemije (videti odeljak4.8 i odeljak 5).

Prijavljeni su izolovani slučajevi renalne disfunkcije/renalne insuficijencije povezane sa hemolizom ili diseminovane intravaskularne koagulacije, kaoismrtni ishodi.

Sa razvojem hemolize povezani su sledeći faktori rizika: velike doze, primenjene bilo u vidu pojedinačne doze ili u vidu podeljenih doza tokom nekoliko dana; ne-nulte krvne grupe; i postojeće inflamatorno stanje. Kako su ovi događaji često prijavljivani kod pacijenata sa ne-nultom krvnom grupom, a koji su primali velike doze leka za ne-PID indikacije, preporučuje se povećano praćenje bezbednosti leka kod ovih pacijenata.

Kodpacijenata kojisu primalisupstitucionu terapiju za PID, hemoliza jeretkoprijavljivana.

Pacijenti koji primaju i.v. Ig moraju se pratiti kako bi se uočili klinički znaci i simptomi hemolize. Ako se znaci i/ili simptomi hemolize razviju tokom ili nakon primene intravenske infuzije imunoglobulina, lekar treba da razmotriprekidterapije intravenskimimunoglobulinima (videtiodeljak4.8).

Sindrom aseptičnog meningitisa (AMS)

Prijavljenoje da se sindrom aseptičkog meningitisa javlja udružen sa terapijom i.v. Ig.

Sindrom obično počinje unutar nekoliko sati ili do dva dana nakon terapije i.v. Ig. Analiza cerebrospinalne tečnosti je često pozitivna na pleocitozu i do nekoliko hiljada ćelija po mm3, pretežno granulocita, i pokazuje povećane vrednosti proteina do nekoliko stotina mg/dL.

AMS se može javiti učestalije pri terapiji velikimdozama i.v. Ig(2 g/kgTM).

Pacijenti kod kojih su se pojavili takvi znaci i simptomi, moraju da se podvrgnu detaljnom neurološkom pregledu, uključujući laboratorijsku analizu cerebrospinalne tečnosti, kako bi se isključili drugi uzroci meningitisa.

Prekid terapije i.v. Ig uzrokovao je remisiju AMS nakonnekoliko dana, bez posledica.

Tromboembolija

Postoje klinički dokazi povezanosti primene i.v. Ig i tromboembolijskih događaja, kao što su infarkt miokarda, cerebrovaskularni događaj (uključujući moždani udar), plućna embolija i duboka venska tromboza, za koje se pretpostavlja da su posledica relativnog povećanja viskoziteta krvi usled velikogpriliva imunoglobulina kod pacijenata sa rizikom. Potreban je oprez prilikom propisivanja i primene i.v. infuzije Ig kod pacijenata sa prekomernom telesnom masom i kod pacijenata sa postojećim faktorima rizika za trombotične događaje (starije osobe, hipertenzija, dijabetes melitus i istorija vaskularnih oboljenja ili trombotičnih epizoda, pacijenti sa stečenom ili naslednom trombofilijom, pacijenti koji su duži vremenski period imobilisani, pacijenti sa ozbiljnom hipovolemijom i pacijenti sa oboljenjima kod kojih dolazi do povećanja viskoziteta krvi).

6 od 18

Kod pacijenata kod kojih postoji rizik od tromboembolijskih neželjenih reakcija, intravenske imunoglobuline bi trebalo primenjivati minimalnom brzinom infuzije i u najmanjoj primenljivoj dozi na osnovu kliničke procene.

Akutna insuficijencija bubrega

Prijavljeni su slučajevi akutne insuficijencije bubrega kod pacijenata koji su primali i.v. Ig terapiju. Kod većine su identifikovani faktori rizika, kao što su postojeća bubrežna insuficijencija, dijabetes melitus, hipovolemija, prekomerna telesna masa, istovremena primena nefrotoksičnih lekova ili uzrast 65 godina i više.

Parametre funkcije bubrega treba proceniti pre primene i.v. Ig, posebno kod pacijenata za koje se smatra da imaju potencijalno povećan rizik za razvoj akutne insuficijencije bubrega, a zatim njihovo određivanje ponavljati u odgovarajućimintervalima.

U slučaju oštećenja funkcije bubrega treba razmotriti prekid terapije i.v. Ig. Prijavljeni slučajevi disfunkcije i akutne insuficijencije bubrega bili su povezivani sa upotrebom mnogih odobrenih i.v. Ig lekova, koji sadrže različite ekscipijense kao što su saharoza, glukoza i maltoza. Izveštaji o ovim slučajevima doveli su do zaključka da je primena saharoze kao stabilizatora u najvećem broju povezana sa ovim neželjenim reakcijama. Zbog toga treba razmotriti primenu i.v. Ig lekova koji ne sadrže saharozu kod pacijenata kod kojih postoje faktori rizika. Lek Privigen ne sadrži saharozu, maltozu ili glukozu.

Kod pacijenata sa rizikom od nastanka akutne bubrežne insuficijencije, i.v. Ig lekove bi trebalo primenjivati minimalnom brzinom infuzije i u najmanjoj dozi na osnovu kliničke procene.

Akutno oštećenje pluća povezano sa transfuzijom

Prijavljeni su slučajevi akutnog nekardiogenog plućnog edema (akutno oštećenje pluća povezano sa transfuzijom, engl. Transfusion Related Acute Lung Injury, TRALI) kod pacijenata koji su primali intravenske humane imunoglobuline. Akutno oštećenje pluća povezano sa transfuzijom karakteriše teška hipoksija, dispneja, tahipneja, cijanoza, povišena telesna temperatura i hipotenzija. Simptomi akutnog oštećenja pluća povezanog sa transfuzijom se tipično razvijaju tokom ili unutar 6 sati nakon primene transfuzije, često u roku od 1-2 sata. Zbog toga je potrebnopratiti pacijente koji primaju intravenske humane imunoglobuline i intravensku infuziju humanim imunoglobulinima odmah prekinuti u slučaju pojave neželjenih reakcija na plućima. Akutno oštećenje pluća povezano sa transfuzijom može biti životno ugrožavajućestanje koje zahteva hitno lečenje u jedinici intenzivne nege.

Uticaj na serološke testove

Nakon primene imunoglobulina, prolazno povećanje različitih, pasivno prenetih antitela u krvi pacijenta može uzrokovati lažno pozitivne rezultate seroloških testova.

Pasivan prenos antitela na antigene eritrocita, npr. A, B, D može interferirati sa nekim serološkim testovima za antitela eritrocita, na primer direktni antiglobulinski test (DAT, direktni Coombs-ov test).

Prenosivi agensi

Lek Privigen se dobija iz humane plazme. Standardne mere za prevenciju infekcija, koje su posledica upotrebe lekova proizvedenih iz humane krvi ili plazme, uključuju selekciju donora, ispitivanje prisutnosti specifičnih markera infekcije u pojedinačnim donacijama i sveukupnoj prikupljenoj plazmi, kao i uvođenje efikasnih proizvodnih mera za inaktivaciju i uklanjanje virusa. Uprkos ovome, kada se koriste lekovi pripremljeni iz humane krvi ili plazme, mogućnost prenosa infektivnih agenasa se ne može u potpunosti isključiti. Ovo se takođe odnosi na nepoznate ili novootkrivene viruse i druge patogene.

7 od 18

Smatra se da su preduzete mere efikasne za viruse sa omotačem kao što su virus humane imunodeficijencije (HIV), hepatitis B virus (HBV) i hepatistis C virus (HCV), i viruse bez omotača kao što su hepatitis A virus (HAV) i parvovirus B19.

Postoji uverljivo kliničko iskustvo koje pokazuje da se imunoglobulinima ne prenose hepatitis A, niti parvovirus B19. Pretpostavlja se da prisutna antitela značajnodoprinoseodbrani od virusa.

Pedijatrijska populacija

Iako su dostupni ograničeni podaci, očekuje se da ista upozorenja, mere opreza i faktori rizika važe i za pedijatrijsku populaciju. U postmarketinškim studijama je primećeno da su indikacije koje zahtevaju velike doze intravenskih imunoglobulina kod dece, posebno u Kawasaki-jevoj bolesti, povezane sa većim brojem prijavljenih hemolitičkih reakcija u odnosu na ostale indikacije za primenu intravenskih imunoglobulina kod dece.

Lek Privigen sadržinatrijum

Ovaj lek sadrži manje od 2,3 mg natrijuma na 100 mL, što odgovara 0,12% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.

Žive atenuisane virusne vakcine

Primena imunoglobulina može smanjiti efikasnost živih atenuisanih virusnih vakcina kao što su vakcine protiv morbila, rubele, zauški i varičela u periodu od najmanje 6 nedelja do 3 meseca. Nakon primene ovog leka mora da prođe vremenski period od 3 meseca pre vakcinacije živim atenuisanim virusnim vakcinama. Smanjenje efikasnosti, u slučaju vakcinacije protiv morbila, može trajati do godinu dana. Zbog toga, pacijentima koji primaju vakcinu protiv morbila treba prethodno proveriti status antitela.

Diuretici Henleove petlje

Izbegavati istovremenu primenu diuretika Henleove petlje.

Pedijatrijska populacija

Iako su dostupni ograničeni podaci, kod pedijatrijske populacije može se očekivati pojava istih interakcija.

Trudnoća

Bezbednost primene ovog leka u trudnoći nije utvrđena kontrolisanim kliničkim ispitivanjima i prema tome, trudnicama i dojiljama lek treba primenjivati uz oprez. Pokazano je da i.v. Ig lekovi prolaze kroz placentu, povećano tokomtrećeg trimestra.

Kliničko iskustvo pri primeni imunoglobulina pokazuje da se ne očekuje štetno dejstvo na trudnoću, plod i novorođenče.

Studije na životinjama nisu pokazale nikakvu direktnu ili indirektnu toksičnost pomoćne supstance L-prolin na trudnoću, embrionalni ili fetalni razvoj.

Dojenje

Imunoglobulini se izlučuju u majčino mleko i mogu da doprinesu zaštiti novorođenčeta od patogena koji u organizam ulaze preko sluzokoža.

Plodnost

Klinička iskustva pri primeniimunoglobulina pokazuju da se ne očekuje štetno dejstvo na plodnost.

8 od 18

Lek Privigen ima mali uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, npr. vrtoglavica (videti odeljak 4.8). Pacijenti kod kojih se tokom terapije jave neželjene reakcije, pre upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama treba da sačekaju da se neželjene reakcije povuku.

Sažetak bezbednosnog profila

Povremeno, nakon intravenske primene humanog imunoglobulina, mogu se javiti neželjene reakcije kao što su drhtavica, glavobolja, vrtoglavica, povišena telesna temperatura, povraćanje, alergijske reakcije, mučnina, bol u zglobovima, nizak krvni pritisak i umereni bol u donjem delu leđa.

Retko, humani normalni imunoglobulini, mogu prouzrokovati nagli pad krvnog pritiska i, u izolovanim slučajevima, anafilaktički šok, čak i kod pacijenta koji nije pokazao preosetljivost prilikom prethodne primene.

Slučajevi reverzibilnog aseptičkog meningitisa i retki slučajevi prolaznih reakcija na koži (uključujući kožni eritemski lupus - nepoznata učestalost) primećenisu nakon upotrebe humanog normalnog imunoglobulina.

Kod pacijenata su primećene reverzibilne hemolitičke reakcije, posebno kod onih pacijenata koji imaju krvnu grupu A, B i AB prilikom imunomodulatorne terapije. Retko se, nakon primene velikih doza i.v. Ig, može razviti hemolitička anemija koja zahteva transfuziju (videti odeljak 4.4).

Primećeno je povećanje koncentracijekreatinina u serumu i/ili akutna insuficijencija bubrega.

Veoma retko: akutno oštećenje pluća povezano s transfuzijom (TRALI) i tromboembolijske reakcije kao što su infarkt miokarda, moždani udar, plućna embolija i duboka venska tromboza.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sprovedeno je sedam kliničkih studija sa lekom Privigen, kod pacijenata sa primarnom imunodeficijencijom (PID), imunskom trombocitopenijskom purpurom (ITP) i hroničnom inflamatornom demijelinizirajućom polineuropatijom (CIDP). U pivotalnoj studiji PID-a bilo je uključeno 80 pacijenata koji su bili na terapiji lekom Privigen. Od toga, 72 pacijenta je završilo dvanaestomesečno lečenje. U PID produženoj studiji bilo je uključeno 55 pacijenata koji su bili na terapiji lekom Privigen. U drugoj kliničkoj studiji, sprovedenoj u Japanu, bilo je uključeno 11 pacijenata sa PID-om. U dve ITP studije je bilo uključeno po 57 pacijenata u svakoj. U dve CIDP studije je uključeno 28, odnosno 207 pacijenata.

Većina neželjenih reakcija koje su primećene u ovih sedam kliničkih studija su po prirodi bile blage do umerene.

Neželjene reakcije koje su prijavljene u ovih sedam kliničkih studija su kategorisane prema MedDRA klasifikaciji sistema organa (SOC) i Preferred TermLevel (PT) i učestalosti, i prikazane u tabeli u nastavku. Učestalost je definisana na sledeći način: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), i veoma retko (<1/10000). Za spontane postmarketinške neželjene reakcije, učestalost prijavljivanja je kategorisana kao nepoznata.

9 od 18

U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su prikazana po opadajućem redosledu učestalosti.

10 od 18

β Učestalost se izračunava na osnovu studija završenih pre primene koraka redukcije izoaglutinina imunoafinitetnom hromatografijom (IAC) u proizvodnji leka Privigen. U studiji bezbednosti primene leka nakon izdavanja dozvoleza stavljanje leka u promet (PASS): „Primena leka Privigen i hemolitička anemija kod odraslih i dece i bezbednosni profil leka Privigen kod dece sa CIDP - opservacijsko, bolničko, kohortno ispitivanjeu SAD-u“ procenom podataka kod 7759 pacijenata koji su primili lek Privigen identifikujući 4 slučaja hemolitičke anemije nakon IAC u odnosu na 9439 pacijenata koji su primili lek Privigen identifikujući47 slučajeva hemolitičke anemije pre IAC (početna vrednost), dokazanoje 89% statistički značajno smanjenje ukupne stope verovatne hemolitičke anemije na osnovu odnosa stope učestalostiod 0,11 prilagođeno za bolničko/ambulantno lečenje, uzrast, pol, dozu leka Privigen i indikacijeza primenu leka Privigen(jednostrana p-vrednost <0,01). Verovatni slučajevi hemolitičke anemije definisani su na osnovu šifre specifične za hemolitičku anemiju priotpustu pacijenta iz bolnice prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB-9 ili MKB-10. Mogućislučajevi hemolitičke anemije sastojali su se od nespecifične transfuzijskereakcije identifikovane putem MKB-9 ili MKB-10 šifre kodotpusta pacijenta iz bolniceili putempregleda opisa bolničkih nadoknada vremenski povezanih sa haptoglobinom, direktnim antiglobulinskimtestomili indirektnimantiglobulinskimtestomkoji se izvodi u lečenju hemolitičke anemije.

Za informacije o bezbednosti upotrebe leka s osvrtom na prenosive agense i dodatne pojedinosti o faktorima rizika, videti odeljak 4.4.

Pedijatrijska populacija

U kliničkim studijama kod pedijatrijske populacije nije bilo razlike u učestalosti, prirodi i ozbiljnosti neželjenihreakcija između dece i odraslih. Upostmarketinškimprijavama, primećeno je da jeudeoslučajeva hemolize u ukupnom broju slučajeva prijavljenih kod dece, nešto veći nego kod odraslih. Za dodatne pojedinosti o faktorima rizika i praćenju preporuka, molimo pogledajte odeljak 4.4.

Prijavljivanje neželjenihreakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lekAgenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131 website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje može dovesti do preopterećenja tečnošću i hiperviskoziteta, posebno kod pacijenata sa rizikom, uključujući starije pacijente, ili pacijente sa oštećenjemfunkcijesrca ili bubrega.

Farmakoterapijskagrupa: Imunoserumi i imunoglobulini; imunoglobulini, nespecifični

ATC šifra: J06BA02

11 od 18

Humani normalni imunoglobulin sadrži uglavnom imunoglobulin G (IgG) sa širokim spektrom antitela protiv infektivnih agenasa.

Humani normalni imunoglobulin sadrži IgG antitela koja su prisutna u normalnoj populaciji. Obično se priprema iz sveukupno prikupljene (,,pula’’) plazme od najmanje 1000 donora. Raspodela potklasa IgG je približno proporcionalna onoj u nativnoj humanoj plazmi. Odgovarajuće doze ovog leka mogu povratiti abnormalno male koncentracije IgG u normalni raspon vrednosti i tako pomoći protiv infekcija. Mehanizam delovanja u ostalim indikacijama, osim kod supstitucione terapije još uvek nije u potpunosti razjašnjen, ali uključuje imunomodulatorne efekte.

Bezbednost i efikasnost leka Privigen je ispitana u 7 prospektivnih, otvorenih, multicentičnih studija s jednom grupom ispitanika, sprovedenih u Evropi (ITP, PID i CIDP studije), Japanu (PID i CIDP studije) i u SAD-u (PID i CIDP studije).

Dodatni podaci o bezbednosti prikupljeni su u studiji o bezbednosti primene leka nakon izdavanja dozvoleza stavljanje leka u promet (PASS), multicentričnom opservacionom studijom kod pacijenata sa različitim imunološkim stanjima sprovedenoj u SAD-u.

PID

U pivotalnu PID studiju je bilo uključeno ukupno 80 pacijenata uzrasta od 3 do 69 godina. 19 dece (uzrasta 3 do 11 godina), 12 adolescenata (uzrasta 12 do 16 godina) i 49 odraslih pacijenata je bilo na terapiji lekom Privigen tokom 12 meseci. Primenjeno je 1038 infuzija, 272 (kod 16 pacijenata) prema tronedeljnom rasporedu i 766 (kod 64 pacijenata) prema četvoronedeljnom rasporedu. Medijane doza primenjenih tokom tronedeljne i četvoronedeljne terapije su bile skoro identične (428,3 u poređenju sa 440,6 mg IgG/kg TM).

U produženu PID studiju bilo je uključeno ukupno 55 pacijenata uzrasta od 4 do 81 godine. 13 dece (uzrasta 3 do 11 godina), 8 adolescenata (uzrasta 12 do 15 godina) i 34 odrasla pacijenta je bilo na terapiji lekom Privigen tokom 29 meseci. Primenjena je 771 infuzija, a medijana primenjene doze iznosila je 492,3 mg IgG/kg TM.

ITP

U pivotalnoj ITP studiji, ukupno 57 pacijenata uzrasta 15 do 69 godina je lečeno sa po 2 infuzije leka Privigen, što je ukupno 114 infuzija. Kod svihpacijenata se strogo pridržavalo planiranoj dozi od 1 g/kg TM po infuziji (medijana 2 g IgG/kg TM).

U drugoj ITP studiji, 57 pacijenata sa ITP (broj trombocita na početku ispitivanja ≤ 30 × 109/L) uzrasta 18 –65 godina je bilo na terapiji lekom Privigen u dozi od 1g/ kg TM. Trećeg dana pacijenti su mogli da prime drugu dozu od 1g/kg TM, a za pacijente sa brojem trombocita od <50 x 109/L druga doza je trećeg dana bila obavezna.

Generalno, kod 42 pacijenta (74%) broj trombocita se povećao najmanje jednom na ≥ 50 × 109/L unutar 6 dana nakonprve infuzije, što je bilo u očekivanom rasponu. Druga doza kod pacijenata sa brojem trombocita ≥ 50 x 109/L nakon prve doze obezbedila je relevantnu dodatnu korist u smislu većeg i dužeg povećanja broja trombocita u poređenju s pojedinačnom dozom. Kod pacijenata sa brojem trombocita < 50 x 109/L nakonprve doze, 30% je pokazalo odgovor broja trombocita ≥ 50× 109/Lnakon obavezne druge doze.

CIDP

U prvoj CIDP studiji, prospektivnoj multicentričnoj otvorenoj studiji (uticaj leka Privigen na mobilnost i autonomiju - PRIMA studija, eng. Privigen impact on mobility and autonomy study), 28 pacijenata (od kojih su 13 prethodno primali i 15 koji nisu primali intravenske imunoglobuline) su primali udarnu dozu leka Privigen od 2g/kg TM tokom 2 - 5 dana nakon čega su primili 6 doza održavanja od 1g/kg TM tokom 1 - 2

12 od 18

dana svake tri nedelje. Prethodno lečeni pacijenti su povučeni sa terapije intravenskim imunoglobulinima sve dok se nije dokazalo pogoršanje pre nego što je započeto lečenje lekom Privigen. Na prilagođenoj INCAT (Inflamatorna neuropatija uzrok i lečenje, engl. Inflammatory Neuropathy Cause and Treatment) skali od 10 poena, klinički značajno poboljšanje od najmanje 1 poen od početka do 25. nedelje terapije je uočeno kod 17 od ukupno 28 pacijenata. INCAT stepen odgovora je bio 60,7% (95% interval pouzdanosti [42,41; 76,4]). 9 pacijenata je odgovorilo na terapiju posle primenjene inicijalne doze indukcije do 4. nedelje terapije, a 16 pacijenata je povoljno odgovorilo do 10. nedelje terapije.

Mišićna snaga merena pomoću MRC (engl. Medical Research Council) skora, se poboljšala kod svih pacijenata za 6,9 poena (95% interval pouzdanosti [4,11; 9,75]), kod prethodno lečenih pacijenata za 6,1 poena (95% interval pouzdanosti [2,72; 9,44]), a kod nelečenih pacijenata za 7,7 poena (95% interval pouzdanosti [2,89; 12,44]). Stopa pacijenata koji su odgovorili na lečenje prema MRC, odnosno povećanje od najmanje 3 poena, iznosila je 84,8% i bila je slična kao kod prethodno lečenih (81,5% [58,95; 100,00]) i nelečenih pacijenata (86,7% [69,46; 100,00]). Kod pacijenata koji su definisani kao oni koji ne reaguju na lečenje prema INCAT-e skali, mišićna snaga se poboljšala za 5,5 poena (95% interval pouzdanosti [0,6; 10,2]) u poređenju sa INCAT pacijentima koji su odgovorili na lečenje (7,4 poena (95% interval pouzdanosti [4,0; 11,7]).

U drugoj prospektivnoj, multicentričnoj, randomizovanoj, placebo kontrolisanoj kliničkoj studiji (engl. Polyneuropathy and Treatment with Hizentra, PATH studija), 207 pacijenata sa CIDP lečeno je lekom Privigen u fazi studije pre randomizacije. Pacijenti koji su prethodno lečeni intravenskim imunoglobulinima tokom najmanje 8 nedelja i sa i.v. Ig zavisnošću, potvrđenom klinički očiglednim pogoršanjem tokom faze obustavljanja intravenskih imunoglobulina do 12. nedelje, primili su udarnu dozu leka Privigen od 2 g/kg TM, nakon čega su primili do 4 doze održavanja od 1g/kg TM svake 3 nedelje do13 nedelja.

Nakon kliničkog pogoršanja tokom obustavljanja primene intravenskih imunoglobulina, kliničko poboljšanje CIDP bilo je prvenstveno određeno smanjenjem za ≥ 1 poen na prilagođenoj INCAT skali. Dodatne mere poboljšanja CIDP bile su povećanje R-ODS (engl. Rasch-built Overall Disability Scale) skora za ≥ 4 poena, a srednje povećanje jačine stiska za ≥8 kPa ili povećanje zbirnog MRC skora za ≥ 3 poena. Generalno, 91% pacijenata (188 pacijenata) pokazali su poboljšanje najmanje jednog od navedenih kriterijuma do 13. nedelje. Prema prilagođenom INCAT skoru, stopa odgovora do 13. nedelje bila je 72,9% (151/207 pacijenata), sa 149 pacijenata koji su odgovorili na terapiju do 10. nedelje. Ukupno 43 od 207 pacijenata je postiglo bolji CIDP status prema prilagođenomINCAT skoru u poređenju sa CIDP statusom na početku studije.

Srednje poboljšanje na kraju perioda lečenja u poređenju sa posetom koja je referentna bilo je 1,4 poena u PRIMA studiji (1,8 poena kod pacijenata koji su prethodno lečeni intravenskim imunoglobulinima) i 1,2 poena u PATH studiji.

U PRIMA studiji, procenat pacijenata koji su odgovorili na terapiju prema ukupnom MRC skoru (definisan kao povećanje za ≥ 3 poena) bio je 85% (87% kod pacijenata koji nisu prethodno lečeni intravenskim imunoglobulinima i 82% kod pacijenata koji su prethodno lečeni intravenskim imunoglobulinima) i 57% u PATH studiji. Ukupna mediana vremena do prvog odgovora prema ukupnom rezultatu MRC-a u PRIMA studiji bilo je 6 nedelja (6 nedelja kod pacijenata koji nisu prethodno lečeni intravenskim imunoglobulinima i 3 nedelje kod pacijenata koji su prethodno lečeni intravenskim imunoglobulinima) i 9,3 nedelje u PATH studiji. Ukupni MRC skor u PRIMA studiji je poboljšan za 6,9poena (7,7 poena kod pacijenata koji nisu prethodno lečeni intravenskim imunoglobulinima i 6,1 poena kod pacijenata koji su prethodno lečeni intravenskim imunoglobulinima) i za 3,6poena u PATH studiji.

Jačina stiska dominantne ruke poboljšana je za 14,1 kPa (17,0kPa kod pacijenata koji nisu prethodno lečeni intravenskim imunoglobulinima i 10,8 kPa kod pacijenata koji su prethodno lečeni intravenskim imunoglobulinima) u PRIMA studiji, dok je u PATH studiji jačina stiska dominantne ruke poboljšana za 12,2 kPa. Slični rezultati za nedominantnu ruku uočeni su i u PRIMA i u PATH studiji.

Profili efikasnosti i bezbednosti leka u PRIMA i PATH studiji kod CIDP pacijenata bili su uporedivi.

13 od 18

Studija o bezbednosti primene leka nakon izdavanja dozvole za stavljanjeleka u promet (PASS)

U opservacionoj, bolničkoj, kohortnoj studiji o bezbednosti primene leka nakon izdavanja dozvole za stavljanje leka u promet (PASS), procenjen je rizik od razvoja hemolitičke anemije nakon terapije lekom Privigen kod pacijenata sa različitim imunološkim stanjima tokom perioda od 1. januara 2008. do 30. aprila 2019. godine. Rizik od razvoja hemolitičke anemije procenjivan je pre (početna vrednost) i nakon primene mere za smanjenje rizika, uvođenjem koraka imunoafinitetne hromatografije (IAC) u proces proizvodnje leka Privigen. Verovatni slučajevi hemolitičke anemije definsani su prema MKB-9 ili MKB-10 šifri specifičnoj za hemolitičku anemiju kod otpusta iz bolnice. (Mogući slučajevi hemolitičke anemije sastojali su se od nespecifične transfuzijske reakcije identifikovane prema MKB-9 ili MKB-10 šifri kod otpusta iz bolnice ili putem pregleda opisa bolničkih nadoknada vremenski povezanih sa haptoglobinom, direktnim antiglobulinskim testom ili indirektnim antiglobulinskim testom koji se izvodi u lečenju hemolitičke anemije).

Statistički značajno smanjenje stope razvoja hemolitičke anemije od 89% (na osnovu stope učestalosti od 0,11; prilagođeno za bolničko/ambulantno lečenje, uzrast, pol, dozu leka Privigen i indikacije za primenu leka Privigen (jednostrana p-vrednost <0,01) primećeno je nakon primene IAC koraka u poređenju sa početnom vrednošću:

ɸ Izuzimanje davalaca humane krvne plazme sa velikimtitrima anti-A izvršeno između 1. oktobra 2008. i 31. decembra 2015. godine, kao početna mera minimizacije rizika za hemolitičku anemiju, pokazalo je 38% smanjenje razvoja verovatne hemolitičke anemije u odnosu na početnu vrednost, a zatim je zamenjeno uvođenjemIAC korakau procesu proizvodnje leka Privigen, kao što je prethodno navedeno.

£ Medijanatitra izoaglutininaizmerena metodom direktnogispitivanja prema Ph.Eur

α Verovatni slučaj hemolitičke anemije: definisan MKB-9 ili MKB-10 šifrom otpusta iz bolnice specifičnom za hemolitičku anemiju i pojavom tokom vremenskog intervala od prve infuzije do 30 dana nakon poslednje infuzije, ako je primenjenoviše od jedne infuzije leka Privigen

& Interval pouzdanosti

Prilagođeno za bolničko/ambulantno lečenje, uzrast, pol, dozu leka Privigen i indikacijeza primenu leka Privigen

14 od 18

Smanjenje stope učestalostiverovatne hemolitičke anemije nakon primene IAC procedure u odnosu na početnostanje bilo jeposebno izraženo kod pacijenata na terapiji dozama leka Privigen ≥ 0,75 g/kg TM.

Pored toga, 28 pedijatrijskih pacijenata sa CIDP <18 godina identifikovano je tokom cele studije od 1. januara 2008. do 31. decembra 2019. godine. Nijedan pedijatrijski pacijent sa CIDP koji je primio ukupno 486 primena leka Privigen nije razvio hemolitičku anemiju, AMS, akutnu insuficijenciju bubrega, tešku anafilaktičku reakciju ili tromboembolijski događaj. Dva pacijenta su razvila umerenu anafilaktičku reakciju, štopredstavlja 0,4% svih primena leka Privigen.

Pedijatrijska populacija

Nisu uočene razlike u farmakodinamskim svojstvima i bezbednosnom profilu između studija kod odraslih i dece.

Resorpcija

Humani normalni imunoglobulin je odmah i u potpunosti bioraspoloživ u cirkulaciji pacijenta nakon intravenske primene.

Distribucija

Distribuira se relativno brzo između plazme i ekstravaskularne tečnosti. Ravnoteža između intra- i ekstravaskularnog prostora se postiže nakon približno tri do pet dana.

Eliminacija

IgG i IgG kompleksi se razgrađuju u ćelijama retikuloendotelnog sistema. Poluvreme eliminacije može varirati od pacijenta do pacijenta. Farmakokinetički parametri leka Privigen su utvrđeni u kliničkoj studiji kod PID pacijenata (videti odeljak 5.1). 25 pacijenata (uzrasta od 13 do 69 godina) je učestvovalo u farmakokinetičkoj (FK) proceni. U ovoj studiji, medijana poluvremena eliminacije leka Privigen kod pacijenata sa PID iznosila je 36,6 dana. U produžetku ove studije, 13 pacijenata sa PID (uzrasta od 3 do 65 godina) učestvovalo je u farmakokinetičkoj (FK) podstudiji. Rezultati ove studije pokazuju da je medijana poluvremena eliminacije leka Privigen iznosila 31,1 dan (videti tabelu u nastavku).

Farmakokinetički parametri leka Privigen kod PID pacijenata

Cmax-maksimalna koncentracija u serumu; Cmin-minimalna koncentracija u serumu (najniži nivo); t1/2 -poluvreme eliminacije

Pedijatrijska populacija

Nisu primećene razlike u farmakokinetičkim parametrima između odraslih i dece obolele od PID u ispitivanju. Nema podataka o farmakokinetičkim svojstvima kod pedijatrijskih pacijenata sa CIDP.

Imunoglobulini su normalni sastavni deoljudskog tela. L-prolin je fiziološka, neesencijalna amino kiselina.

15 od 18

Bezbednost leka Privigen je ispitivana u nekoliko pretkiničkih studija sa posebnim osvrtom na pomoćnu supstancu L-prolin. Neke objavljene studije koje se odnose na hiperprolinemiju su pokazale da dugoročna primena velikih doza L-prolina utiče na razvoj mozga veoma mladih pacova. Međutim, u studijama kod kojih je doziranje bilo tako osmišljeno da se odnosi na kliničku primenu leka Privigen, nisu primećeni efekti na razvoj mozga. Pretklinički podaci dobijeni iz bezbednosnih farmakoloških i toksikoloških studija ukazuju da ne postoji poseban rizik za ljude.

L-prolin

voda za injekcije

natrijum-hidroksid (za podešavanje pH vrednosti) hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH vrednosti)

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, sredstvima za razblaživanje ili rastvaračima, osim sa onim navedenim u odeljku 6.6.

Rok upotrebeleka preprvog otvaranja: 3 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja:

Nakon otvaranja bočice njen sadržaj treba odmah upotrebiti. S obzirom da rastvor za infuziju ne sadrži konzervanse, lek Privigen treba odmah primeniti putem infuzije.

Rok upotrebe nakon razblaživanja

Ukoliko se lek razblažuje na manju koncentraciju (videti odeljak 6.6), preporučuje se primena neposredno nakon razblaživanja. Lek nakon razblaživanja sa 5% rastvorom glukoze na konačnu koncentraciju od 50mg/mL u fizičko-hemijskom pogledu stabilan tokom 10 dana na temperaturi do 30ºC. Međutim, sa mikrobiološke tačke gledišta lek treba odmah upotrebiti.

Lek čuvati na temperaturi do 25 ºC. Ne zamrzavati.

Čuvati bočicu u spoljašnjem pakovanju (kartonska kutija), radizaštite od svetlosti. Za uslove čuvanja leka nakon prvog otvaranja i razblaživanja videti odeljak 6.3.

Privigen, 1 x 25mL, rastvor za infuziju:

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica (staklo tip I) sa elastomernim čepom, aluminijumskom kapicom i plastičnim flip off poklopcem i nalepnicom sa integrisanim sistemom za kačenje u kojoj se nalazi 25 mL rastvora za infuziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa 25 mL rastvora za infuziju (2,5 g/25 mL) i Uputstvo za lek.

Privigen, 1 x 50mL, rastvor za infuziju:

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica (staklo tip I ili tip II) sa elastomernim čepom, aluminijumskom kapicom i plastičnim flip off poklopcem i nalepnicom sa integrisanim sistemom za kačenje u kojoj se nalazi 50 mL rastvora za infuziju.

16 od 18

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa 50 mL rastvora za infuziju (5 g/50 mL) i Uputstvo za lek.

Privigen, 1 x 100mL, rastvor za infuziju:

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica (staklo tip I ili tip II) sa elastomernim čepom, aluminijumskom kapicom i plastičnim flip off poklopcem i nalepnicom sa integrisanim sistemom za kačenje u kojoj se nalazi 100 mL rastvora za infuziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa 100 mL rastvora za infuziju (10 g/100 mL) i Uputstvo za lek.

Lek Privigen se isporučuje kao rastvor spreman za upotrebu u bočicama za jednokratnu upotrebu. Lek treba da bude na sobnoj temperaturi (do 25 °C) pre upotrebe. Prilikom primene leka Privigen treba koristiti potpuno otvorenu infuzionu liniju. Dozvoljeno je ispiranje cevi za infuziju fiziološkim rastvorom ili 5% rastvoromglukoze. Probušite čep bočice kroz njegov centar, u okviru označene površine.

Rastvor mora da bude bistar ili slabo opalescentan, bezbojan ili bledožut. Ne koristiti rastvore koji su zamućeni ili sadrže čestice.

Ukoliko je razblaživanje potrebno, treba koristiti 5% rastvor glukoze. Za dobijanje rastvora imunoglobulina u koncentraciji od 50 mg/mL, lek Privigen 100 mg/mL treba razblažiti sa jednakom zapreminom 5% rastvora glukoze. Aseptična tehnika se mora striktno primenjivati tokom razblaživanja leka Privigen.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Šta je lek Privigen

Lek Privigen pripada grupi lekova koji se nazivaju humani normalni imunoglobulini. Imunoglobulini su takođe poznati kao antitela i to su proteini krvi koji pomažu Vašem organizmu da se bori protiv infekcija.

Kako deluje lek Privigen

Privigen sadrži imunoglobuline koji su izolovani iz plazme krvi zdravih ljudi. Ovaj lek deluje na potpuno isti način kao i imunoglobulini koji su prirodno prisutni u krvi zdravih ljudi.

Čemu je namenjen lek Privigen

Lek Privigen se koristi uterapiji odraslih i dece (uzrasta 0-18 godina) u sledećim situacijama:

A. Da poveća nenormalno male koncentracije imunoglobulina u Vašoj krvi do normalnih vrednosti (terapija zamene):

1. Pacijenti koji su rođeni sa smanjenom sposobnošću ili nesposobnošću da stvaraju imunoglobuline (primarna imunodeficijencija (PID)).

2. Pacijenti sa stečenom imunodeficijencijom (SID) sa teškim ili infekcijama koje se ponavljaju, kod kojih antimikrobno lečenje nije bilo efikasno i sa dokazanim nedostatkom stvaranja specifičnog antitela ili sa koncentracijom IgG-a u serumu <4 g/l.

B. Za lečenje određenihzapaljenskihporemećaja (imunomodulacija). Postojipet grupa:

1. Pacijenti koji nemaju dovoljno krvnih pločica (primarna imunska trombocitopenija (ITP)) i koji

imaju velikirizik za pojavu krvarenja, ili koji će uskoro biti podvrgnuti operaciji.

2. Pacijenti sa Guillain-Barré sindromom. Ovo je akutno oboljenje koje karakteriše zapaljenje perifernih nerava, kojeuzrokuje ozbiljnu slabost u mišićima uglavnom u nogama i rukama.

3. Pacijenti sa Kawasaki-jevom bolešću. Ovo je akutna bolest koja se javlja prvenstveno kod mlađe dece i karakterišese zapaljenjemkrvnih sudova u celom telu.

4. Pacijenti sa hroničnom inflamatornom demijelinizirajućom polineuropatijom (CIDP). Ovo je hronična bolest koju karakteriše zapaljenje perifernih nerava (živaca) što uzrokuje slabost i/ili utrnulost mišića uglavnom u nogama i rukama.

5. Pacijenti sa multifokalnom motornom neuropatijom (MMN). Ovo je spora progresivna bolest motornihnerava sa slabošću u rukama i nogama.

Pročitajte ovaj odeljak pažljivo. Vi i Vaš lekar treba da uzmete u obzir navedene informacije pre primeneleka Privigen.

LekPrivigenne smete primati:

Ako ste alergični (preosetljivi) na humane imunoglobuline (antitela), prolinili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Ako su se u Vašoj krvi razvila antitela na imunoglobuline tipa IgA.

Ako bolujete od hiperprolinemijetipa I ili II (genetski poremećaj koji uzrokuje veliku koncentraciju aminokiseline prolin u krvi). Ovo je veoma retko oboljenje. U svetu je poznato samo nekoliko porodica sa ovom bolešću.

Upozorenjai mere opreza

Koje okolnosti povećavaju rizik od pojave neželjenih dejstava?

2 od 13

Ukoliko se bilo koje od navedenih stanja odnosi na Vas, recite to svom lekaru ili medicinskoj sestri pre nego što počnete sa primenom leka Prvigen:

ako primate ovaj lek u velikim dozama, bilo u jednom danu ili tokom nekoliko dana, a imate krvnu grupu A, B ili AB i/ili imate postojeće zapaljensko oboljenje. U tim okolnostima, često je prijavijeno da imunoglobulini povećavaju rizik od razlaganja crvenih krvnih ćelija (hemoliza).

ako imate prekomernu telesnu masu, ako ste starije životne dobi, dugo ste vezani za postelju (duže vreme ste bili nepokretni) ili imate šećernu bolest (dijabetes), visok krvni pritisak, malu količinu krvi u organizmu (hipovolemija), poremećaje krvnih sudova (vaskularno oboljenje), povećanu sklonost ka zgrušavanju krvi (trombofilija ili trombotički događaj) ili oboljenje ili stanje koje uzrokuje zgrušavanje krvi (hiperviskozna krv). U ovim okolnostima, mada u veoma retkim slučajevima, imunoglobulini mogu povećati rizik od srčanog udara (infarkt miokarda), moždanog udara, krvnih ugrušaka u plućima (plućna embolija) ili začepljenjekrvnih sudova u nozi.

ako imate šećernu bolest (dijabetes), iako lek Privigen ne sadrži šećer, pre same primene može se razblažiti sa posebnim rastvorom šećera (glukoza 5%), koji može da utiče na koncentraciju šećera u Vašoj krvi.

ako imate ili ste ranije imali poremećaj bubrega ili uzimate lekove koji mogu da oštete Vaše bubrege (nefrotoksične lekove). U ovim okolnostima, mada u veoma retkim slučajevima, imunoglobulini mogu povećati rizik od ozbiljnog i brzog gubitka funkcije bubrega (akutna slabost bubrega). Gubitak funkcije bubrega sa smrtnim ishodom, desio se u izolovanim slučajevima koji su bili povezani sa hemolizom.

Koja vrsta nadzora je potrebna tokom infuzije?

Za Vašu ličnu bezbednost terapija lekom Privigen se izvodi pod nadzorom Vašeg lekara ili zdravstvenog radnika. Bićete pod nadzorom sve vreme tokom primene infuzije i još najmanje 20 minuta nakon toga. U određenim okolnostima mogu biti neophodne posebne mere opreza. Primeri takvih okolnosti su:

ako primate lek Privigen velikom brzinom infuzije ili

ako primate lek Privigen prvi put ili nakon duže pauze u lečenju (npr. nekoliko meseci).

U ovim slučajevima ćete biti pažljivo posmatrani tokom primene cele infuzije i još najmanje 1 sat nakon infuzije.

Kada može biti potrebnousporiti ili prekinuti infuziju?

Možete biti alergični (preosetljivi) na imunoglobuline bez Vašeg znanja. Međutim, prave alergijske reakcije su retke. One se mogu javiti čak i ako ste prethodno dobro podneli lečenje humanim imunoglobulinima. Ovo se posebno može desiti ako ste razvili antitela na imunoglobuline tipa IgA. U

ovakvim retkim slučajevima mogu se pojaviti alergijske reakcije kao što je nagli pad krvnog pritiska ili šok (videti odeljak 4).

U veoma retkim slučajevima, nakon primene imunoglobulina može da nastane akutno oštećenje pluća povezano sa transfuzijom. Ovo može dovesti do nakupljanja tečnosti, koje nije povezano sa

srcem, u vazdušnim prostorima pluća (nekardiogeni edem pluća). Akutno oštećenje pluća povezano sa transfuzijom ćete prepoznati po otežanom disanju (respiratorni distres), plavo prebojenoj koži (cijanoza), abnormalno maloj vrednosti kiseonika u krvi (hipoksija), sniženom krvnom pritisku (hipotenzija) i povišenoj telesnoj temperaturi (groznica). Simptomi se najčešće pojavljuju tokom ili unutar 6 sati nakonprimene leka.

Odmah obavestitesvog lekara ili zdravstvenog radnika ako primetite opisane reakcije tokom infuzije leka Privigen. On će tada odlučiti da li će smanjiti brzinu infuzije ili će je u potpunosti prekinuti.

Laboratorijske analizekrvi

Obavestitesvoglekara da koristite lek Privigen pre bilo kakvih laboratorijakih analiza krvi.

Nakon primene leka Privigen rezultati nekih laboratorijskih analiza krvi (seroloških testova) mogu biti promenjeni određeno vreme.

Informacije o bezbednosti uzimajući u obzir infekcije

Lek Privigen se dobija iz humane plazme (to je tečni deo krvi).

3 od 13

Kada se lekovi dobijaju iz humane krvi ili plazme preduzimaju se određene mere kako bi se sprečilo prenošenje infekcija na pacijenta. Te mere uključuju:

pažljiv odabir donora krvi i plazme, kako bi se uverili da su osobe rizične za prenos infekcija

isključene;

ispitivanje svake donacije i sveukupne prikupljene plazme na prisustvo virusa/infekcije; uključivanje mera za inaktivaciju i uklanjanje virusa u proces obrade krvi ili plazme.

Uprkos ovim merama, kada se primenjuju lekovi proizvedeni iz humane krvi ili plazme, ne može se u potpunosti isključiti mogućnost prenosa infekcije. Ovo se takođe odnosi na nepoznate ili novootkrivene viruse i druge patogene.

Smatra se da su preduzete mere efikasne za viruse sa omotačem kao što su virus humane imunodeficijencije (HIV), hepatitis B virus (HBV) i hepatistis C virus (HCV), i viruse bez omotača kao što su hepatitis A virus (HAV) i parvovirus B19.

Imunoglobulini nisu povezani sa infekcijama hepatitisom A ili parvovirusom B19, što može biti posledica toga da antitela protiv ovih infekcija, koja se nalaze u ovome leku ujedno imaju i zaštitnu ulogu.

Izričitose preporučuje da se pri svakoj primeni leka Privigen zabeleži naziv i broj serije leka kako bi se mogle pratiti primenjeneserije leka.

Drugilekovi i lek Privigen

Obavestite svog lekara ili zdravstvenog radnika ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Tokom lečenja lekom Privigen treba izbegavati istovremenu primenu lekova koji povećavaju izlučivanje vode iz tela (diuretici Henleove petlje). Vaš lekar će odlučiti da li trebate primenjivati ili nastaviti lečenje diureticima Henleove petlje.

Vakcinacije

Pre vakcinacije, obavestitesvoglekara, da ste na terapiji lekom Privigen.

Nakon terapije lekom Privigen, efikasnost nekih vakcina može biti smanjena. Tu spadaju žive atenuisane vakcine kao što su vakcine protiv malih boginja, zauški, rubeole i ovčije boginje. Ove vakcinacije treba odložiti za najmanje tri meseca nakon poslednje primene leka Privigen. U slučaju vakcinacije protiv malih boginja smanjenje efikasnosti vakcine može trajati do godinu dana. Zbog toga, Vaš lekar treba da proveri efikasnost vakcine protiv malih boginja.

Trudnoćai dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek. Vaš lekar će odlučiti da li možete da primatelek Privigen u toku trudnoće ili dok dojite.

Lekovi koji sadrže antitela su korišćeni kod trudnica i dojilja. Dugogodišnje iskustvo je pokazalo da se ne očekuju štetni efekti na tok trudnoće ili na novorođenče.

Akoprimate lekPrivigen dokdojite, antitela iz ovogleka ćesetakođe naćiu mleku, takoda će iVaša beba primitizaštitna antitela.

Upravljanje vozilima irukovanje mašinama

Tokomlečenja lekomPrivigen, možeteimati neželjene reakcije kaošto su npr. vrtoglavica ili mučnina, koje mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ako se ovo desi, ne smete da upravljate vozilima i rukujete mašinama dok se neželjene reakcije ne povuku.

4 od 13

Lek Privigen sadrži prolin

Ne smete da koristite ovaj lek ako patite od hiperprolinemije (videti odeljak 2. „Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Privigen”)

Obavestite o tome svog lekara pre primene leka.

Lek Privigen sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 2,3 mg natrijuma (glavnog sastojka kuhinjske soli) u 100 mL. To odgovara 0,12 % preporučenog maksimalnog dnevnog unosa soli za odraslu osobu.

Lek Privigen se primenjuje jedino kao infuzija u venu (intravenska infuzija). Lek Privigen će Vam dati Vaš lekar ili medicinska sestra. Vaš lekar će odrediti tačnu dozu leka Privigen koju treba da primite, uzimajući u obzir Vašu telesnu masu, specifična stanja navedena u odeljku 2 „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” i Vaš odgovor na terapiju. Određivanje doze za decu i mlađe pacijente se ne razlikuje u odnosu na odrasle. Na početku, lek Privigen ćete primati sporom infuzijom. Ako dobro podnosite lek, Vaš lekar možepostepenopovećavatibrzinu infuzije.

Ako ste primiliviše leka Privigennego što treba

Lek Privigen se obično primenjuje samo pod medicinskim nadzorom, tako da nije verovatno da ćete primiti preveliku dozu leka. Ako, uprkos tome, primite više leka Privigen nego što bi trebalo, Vaša krv može postati previše gusta (hiperviskozna) što može povećati rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Ovo se može desiti posebno ako ste pacijent sa povećanim rizikom, npr. ako ste stariji ili ako patite od bolesti srca ili bubrega. Recite svom lekaru ako znate da imate zdravstvene probleme.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek. Moguća neželjena dejstva mogu se smanjiti ili čak izbeći primenom leka Privigen u vidu spore infuzije. Ova neželjena dejstva se mogu pojaviti, čak i ako ste ranije primali humane imunoglobulinei dobroihpodnosili.

U retkim i izolovanim slučajevima, prijavljena su sledeća neželjena dejstva pri primeni imunoglobulinskih preparata:

ozbiljne reakcije preosetljivosti, kao što su nagli pad krvnog pritiska ili anafilaktički šok (možete osetiti ošamućenost, vrtoglavicu, nesvesticu prilikom ustajanja, hladnoću u šakama ili stopalima, nepravilno lupanje srca ili bol u grudima ili zamagljen vid) čak iako nije bilo preosetljivosti prilikom primene prethodne infuzije;

Odmah obavestite svog lekara ili zdravstvenog radnika ukoliko primetite ovakvu reakciju tokom primene infuzije leka Privigen. Onili ona će odlučiti da li da smanji brzinu primene infuzije ili da je u potpunosti prekine.

stvaranje krvnih ugrušaka koji se mogu prenositi kroz cirkulaciju krvi (tromboembolijske reakcije), a što

može dovesti do srčanog udara (na primer kada imate iznenadni bol u grudima ili nedostatak daha); do moždanogudara (na primer kada imate iznenadnu pojavu mišićneslabosti, gubitak osećaja i/iliravnoteže, smanjenu budnost ili poteškoće u govoru); do pojave krvnih ugrušaka u arterijama pluća (na primer kada imate bol u grudima, poteškoće u disanju ili iskašljavate krv); do duboke venske tromboze (na primer kada imateosećajtoplote, preosetljivost na dodir, bol, crveniloiotokjedne ili obenoge);

bol u grudima, nelagodnost u grudima, bolno disanje zbog akutnog oštećenja pluća povezanog sa transfuzijom;

Odmah obavestite svog lekara ili zdravstvenog radnika ukoliko imate bilo koji odnavedenih simptoma. Svaka osoba kod koje se takvi simptomi ispolje treba odmah da se preveze do bolnice na odeljene za hitne slučajeve radi procene stanja i lečenja.

privremeni neinfektivni meningitis (reverzibilni aseptični meningitis);

5 od 13

Odmah obavestitesvog lekara ili zdravstvenog radnika ako imate ukočen vrat i jedan ili više sledećih simptoma: povišenu telesnu temperaturu, mučinu, povraćanje, glavobolju, preteranu osetljivost na svetlost, poremećaj stanja svesti.

povećanje koncentracijekreatinina u krvi;

povećana vrednost proteina u urinu (proteinurija); akutna slabost bubrega;

prolazno smanjenjebroja crvenih krvnih ćelija (reverzibilna hemolitička anemija/ hemoliza), anemija (smanjen broj crvenih krvnih ćelija), leukopenija (smanjen broj belih krvnih ćelija), anizocitoza (nepravilan oblikcrvenih krvnih ćelija) (uključujući mikrocitozu (stanje u kojem su crvene krvne ćelije u krvi manje od normalnih)).

Neželjena dejstva primećena u kontrolisanim kliničkim studijama i u postmarketinškom iskustvu navedena su prema opadajućoj učestalosti:

Veoma česta neželjena dejstva(mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): Glavobolja (uključujući sinusnu glavobolju, migrenu, nelagodnost u glavi, tenzionu glavobolju), bol (uključujući bol u leđima, bol u ekstremitetima, bol u zglobovima i kostima (artralgija), bol u vratu, bol lica), povišena telesna temperatura (uključujući drhtavicu), bolest slična gripu (uključujući curenje iz nosa (nazofaringitis), bol u grlu (faringolaringealni bol)), plikove u ustima i grlu (orofaringealni plikovi), stezanje u grlu).

Česta neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

Privremeno smanjenje broja crvenih krvnih ćelija (anemija), razgradnja crvenih krvnih ćelija (hemoliza uključujući hemolitičku anemiju)β, smanjenje broja belih krvnih ćelija (leukopenija), preosetljivost, vrtoglavica (uključujući vertigo (osećaj okretanja ili nestabilnosti)), povišen krvni pritisak (hipertenzija), naleti crvenila praćeni osećajem vrućine (uključujući nalete vrućine, crvenilo), hipotenzija (uključujući nizak krvni pritisak), nedostatak daha (otežano disanje (dispneja) uključujući bol u grudima, nelagodnost u grudima, bolno disanje), nelagodnost u želucu (mučnina), povraćanje, proliv (dijareja), bol u želucu, promene na koži (uključujući osip, svrab (pruritus), koprivnjaču (urtikarija), makulo-papularni osip, crvenilo kože (eritem), ljuštenje kože (eksfolijacija kože)), bol u mišićima (uključujući grčeve u mišićima i ukočenost), zamor (malaksalost), fizička slabost (astenija), slabost u mišićima.

Uobičajene laboratorijske analize mogu često otkriti promene funkcije jetre (hiperbilirubinemija), kao i promene u krvnoj slici (npr. pozitivan (direktan) Coombs-ov test, povećanu vrednost alanin aminotransferaze, povećanu vrednost aspartat aminotansferaze, povećanu vrednost laktat dehidrogenaze u krvi).

Povremena neželjena dejstva(mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): Privremeni neinfektivni meningitis (reverzibilni aseptični meningitis), nepravilan oblik crvenih krvnih ćelija (mikroskopski nalaz), povećan broj krvnih pločica u krvi (trombocitoza), pospanost, drhtavica (tremor), palpitacije (osećaj lupanja srca), tahikardija (ubrzan rad srca), tromboembolijski događaji, slabo snabdevanje krvlju donjih udova koji uzrokuje npr. bol pri hodanju (periferni vaskularni poremećaj), povećana vrednost serumskih proteina u urinu (proteinurija uključujući povećanu koncentraciju kreatinina u krvi), bol na mestu primeneinjekcije(uključujući nelagodnost na mestu primene infuzije).

U izolovanimslučajevima (postmarketinško iskustvo), kod pacijenata koji su primali lek Privigen primećeno je sledeće: abnormalno mali broj specifičnih belih krvnih ćelija koje se nazivaju neutrofili (smanjen broj neutrofila), anafilaktički šok, bolno disanje usled oštećenja pluća povezanog sa transfuzijom i akutnu slabost bubrega.

6 od 13

β Slučajevi hemolitičke anemije nakon završetka kontrolisanog kliničkog ispitivanja primećeni su sa značajno smanjenom učestalošću zbog poboljšanja u procesu proizvodnje leka Privigen.

 Obavestite svog lekara ili zdravstvenog radnika ukoliko se kod Vas ispolji bilo koje neželjeno dejstvo. Ovouključujebilo koje moguće neželjenodejstvo, koje nije navedenou ovomUputstvu za lek.

Za dodatne pojedinosti o okolnostima koje povećavaju rizik od pojave neželjenih dejstava, molimo Vas pogledajteodeljak2. „Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Privigen”.

Prijavljivanjeneželjenihreakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjenereakcije možete da prijavite Agencijiza lekovei medicinska sredstva Srbije(ALIMS):

Agencija za lekovei medicinska sredstva Srbije Nacionalnicentar za farmakovigilancu VojvodeStepe458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van domašaja i vidokruga dece.

Nesmete koristiti lek Privigen posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju, nakon oznake „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednjidan navedenog meseca.

Lekčuvatina temperaturido25 ºC. Nezamrzavati.

Čuvatibočicu u spoljašnjempakovanju (kartonska kutija), radizaštite odsvetlosti.

Rok upotrebe nakonprvog otvaranja

Nakon otvaranja bočice njensadržajtreba odmahupotrebiti. S obziromda rastvor za infuziju nesadrži konzervanse, lekPrivigentreba odmahprimenitiputem infuzije.

Rok upotrebe nakon razblaživanja

Ukoliko se lek razblažuje na manju koncentraciju (videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”), preporučuje se primena neposredno nakon razblaživanja. Lek je nakon razblaživanja sa 5% rastvorom glukoze na konačnu koncentraciju od 50mg/mL u fizičko-hemijskom pogledu stabilan tokom 10 dana na temperaturi do 30ºC. Međutim, sa mikrobiološke tačke gledišta lek treba odmah upotrebiti.

Nemojte koristitilekPrivigenakoprimetite da jerastvor zamućen ili da sadržičesticekojelebdeu rastvoru.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

ŠtasadržilekPrivigen

7 od 13

Aktivna supstancaje humani normalni imunoglobulin za intravensku upotrebu (i.v. Ig).

Jedan mL rastvora sadrži 100 mg humanog normalnog imunoglobulina (čistoće najmanje 98% IgG).

Privigen, 1 x 25mL, rastvor za infuziju:

Jedna bočica od 25 mL rastvora sadrži 2,5 g humanog normalnog imunoglobulina za intravensku upotrebu.

Privigen, 1 x 50 mL, rastvor za infuziju:

Jedna bočica od 50 mL rastvora sadrži 5 g humanog normalnog imunoglobulina za intravensku upotrebu.

Privigen, 1 x 100 mL, rastvor za infuziju:

Jedna bočica od 100 mL rastvora sadrži 10 g humanog normalnog imunoglobulina za intravensku upotrebu.

Raspodela IgG po potklasama (približne vrednosti): IgG1.............. 69%

IgG2.............. 26% IgG3.............. 3% IgG4.............. 2%

Maksimalan sadržaj IgA je 25 mikrograma/mL.

Pomoćne supstance: L-prolin, voda za injekcije, natrijum-hidroksid (za podešavanje pH vrednosti), hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH vrednosti).

Kako izgledalekPrivigenisadržaj pakovanja

Lek Privigen je rastvor za infuziju.

Rastvor je bistar ili slabo opalescentan, bezbojan ilibledo žut.

Privigen, 1 x 25mL, rastvor za infuziju:

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica (staklo tip I) sa elastomernim čepom, aluminijumskom kapicom i plastičnim flip off poklopcem i nalepnicom sa integrisanim sistemom za kačenje u kojoj se nalazi 25 mL rastvora za infuziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa 25 mL rastvora za infuziju (2,5 g/25 mL) i Uputstvo za lek.

Privigen, 1 x 50 mL, rastvor za infuziju:

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica (staklo tip I ili tip II) sa elastomernim čepom, aluminijumskom kapicom i plastičnim flip off poklopcem i nalepnicom sa integrisanim sistemom za kačenje u kojoj se nalazi 50 mL rastvora za infuziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa 50 mL rastvora za infuziju (5 g/50 mL) i Uputstvo za lek.

Privigen, 1 x 100 mL, rastvor za infuziju:

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica (staklo tip I ili tip II) sa elastomernim čepom, aluminijumskom kapicom i plastičnim flip off poklopcem i nalepnicom sa integrisanim sistemom za kačenje u kojoj se nalazi 100 mL rastvora za infuziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa 100 mL rastvora za infuziju (10 g/100 mL) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole iproizvođač

Nosilac dozvole

PHARMASWISS D.O.O., BEOGRAD Batajnički drum 5 A, Beograd

8 od 13

Proizvođač

CSL BEHRING AG

Wankdorfstrasse 10, Bern, Švajcarska

Ovo uputstvo je poslednjiput odobreno

Decembar, 2021.

Režimizdavanjaleka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

Privigen, rastvorza infuziju, 1 x 25 mL (100mg/mL): 515-01-04809-20-001 od 23.12.2021. Privigen, rastvor za infuziju, 1 x 50 mL (100mg/mL): 515-01-04810-20-001 od 23.12.2021.

Privigen, rastvor za infuziju, 1 x 100 mL (100mg/mL): 515-01-04811-20-001 od 23.12.2021.

<------------------------------------------------------------------------------------------------> SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

KLINIČKI PODACI

Terapijske indikacije

Supstituciona terapija kod odraslih, dece i adolescenata (0-18 godina) kod:

Sindroma primarne imunodeficijencije (engl. primary immunodeficiency syndromes, PID) sa smanjenim stvaranjem antitela (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka).

Sekundarnih imunodeficijencija (engl. secondary immunodeficiencies, SID) kod pacijenata sa teškim ili rekurentnim infekcijama, kod kojih antimikrobno lečenje nije bilo efikasno i sa dokazanim nedostatkom stvaranja specifičnog antitela (PSAF)* ili sa koncentracijom IgG-a u serumu <4 g/L

* PSAF (engl. proven specific antibody failure) = nemogućnost da se postigne najmanje dvostruki porast titra IgG antitela na polisaharidne i polipeptidne antigene u pneumokoknim vakcinama.

Imunomodulacija kod odraslih, dece i adolescenata (0-18 godina) kod:

Primarne imunske trombocitopenije (ITP) kod pacijenata sa velikim rizikom od krvarenja ili pre hirurških intervencija radi korekcije broja trombocita.

Gullain-Barré-ovog sindroma.

Kawasaki-jeve bolesti (uz istovremenu upotrebu acetilsalicilne kiseline; videti odeljak „Doziranje i način primene”).

Hronične inflamatorne demijelinizirajuće polineuropatije (CIDP). Postoje ograničena iskustva u primeni intravenskog imunoglobulina kod dece sa CIDP.

Multifokalne motorne neuropatije (MMN).

Doziranje i način primene

Supstitucionu terapiju treba da započne i prati lekar koji ima iskustvo u terapiji imunodeficijencije.

Doziranje

Doza i režim doziranja zavise od indikacije.

9 od 13

Kod supstitucione terapije, može biti potrebno da se doza individualno prilagodi svakom pacijentu u zavisnosti od kliničkog odgovora. Doze određene na osnovu telesne mase može biti potrebno prilagoditi kod pacijenata sa nedovoljnom ili prekomernom telesnom masom.

Sledeći režimi doziranja daju se kao smernice.

Supstituciona terapija kod sindroma primarne imunodeficijencije (PID)

Režimom doziranja treba da se postigne najmanja koncentracija IgG (izmerena pre sledeće infuzije), od najmanje 6 g/L ili unutar normalnog referentnog raspona za uzrasnu populaciju. Ravnoteža se uspostavlja tri do šest meseci od započinjanja terapije. Preporučena početna doza je 0,4 – 0,8g/kg telesne mase (TM) data odjednom, nakon čega se primenjuje najmanje 0,2 g/kg TM svake 3 do 4 nedelje.

Doza potrebna da se postigne najmanja koncentracija IgG od 6 g/L iznosi 0,2 – 0,8 g/kgTM/mesečno. Interval doziranja nakon dostizanja stanja ravnoteže varira između 3 do 4 nedelje.

Najmanje koncentracije IgG potrebno je meriti i procenjivati u odnosu na učestalost infekcije. Kako bi se smanjila učestalost bakterijskih infekcija, može biti neophodno povećati dozu i težiti postizanju većih najmanjih koncentracija IgG.

Sekundarne imunodeficijencije (definisane u odeljku „Terapijske indikacije”)

Režimom doziranja treba da se postigne najmanja koncentracija IgG (izmerena pre sledeće infuzije), od najmanje 6 g/L ili unutar normalnog referentnog raspona za uzrasnu populaciju. Preporučena doza je 0,2 -0,4 g/kg TM svake tri do četiri nedelje.

Najmanje koncentracije IgG potrebno je meriti i proceniti prema učestalosti infekcija. Dozu je potrebno prilagoditi prema potrebi kako bi se postigla optimalna zaštita od infekcija; povećanje može biti neophodno kod pacijenata sa perzistentnom infekcijom, a smanjenje doze može da se razmotri kada pacijent bude bez infekcije.

Primarna imunska trombocitopenija (ITP) Postoje dva alternativna režima terapije:

0,8–1 g/kg TM prvog dana; ova doza se može ponoviti jednom u okviru 3 dana. 0,4 g/kg TM dnevno tokom 2 do 5 dana.

Terapija se može ponoviti u slučaju relapsa bolesti.

Gullain-Barré-ov sindrom

0,4 g/kgTM/dan tokom 5 dana (terapija se može ponoviti u slučaju relapsa).

Kawasaki-jeva bolest

Ukupnu dozu od 2,0 g/kgTM treba primeniti kao pojedinačnu dozu. Pacijenti treba istovremeno da primaju i terapiju acetilsalicilnom kiselinom.

Hronična inflamatorna demijelinizirajuća polineuropatija (CIDP)*

Preporučena početna doza je 2 g/kg TM podeljena tokom 2 do 5 uzastopnih dana nakon čega sledi doza održavanja od 1 g/kg TM tokom 1 do 2 uzastopna dana svake 3 nedelje.

Nakon svakog ciklusa potrebno je proceniti terapijski efekat; ako se terapijski efekat ne primeti nakon 6 meseci, terapiju treba prekinuti.

Ako je terapija efikasna, dugotrajno lečenje treba sprovoditi prema odluci lekara na osnovu odgovora pacijenta na početnu dozu i dozu održavanja. Doziranje i razmak između primene može biti potrebno prilagoditi prema individualnom toku bolesti.

Multifokalna motorna neuropatija (MMN)

Početna doza: 2 g/kg tokom 2 do 5 uzastopnih dana.

Doza održavanja: 1 g/kg svake 2 do 4 nedelje ili 2 g/kg svakih 4 do 8 nedelja.

Nakon svakog ciklusa potrebno je proceniti terapijski efekat; ako se terapijski efekat ne primeti nakon 6 meseci, terapiju treba prekinuti.

10 od 13

Ako je terapija efikasna, dugotrajno lečenje treba sprovoditi prema odluci lekara na osnovu odgovora pacijenta. Doziranje i razmak između primene može biti potrebno prilagoditi prema individualnom toku bolesti.

Preporuke za doziranje su sumirane u sledećoj tabeli:

*Doza je određena na osnovu doze koja je korišćena u kliničkim studijama sprovedenim sa lekom Privigen. Trajanje terapije posle 25. nedelje je diskreciono pravo lekara i zasniva se na odgovoru pacijenta na terapiju i održavanju tog odgovora u dužem vremenskom periodu. Možda će biti potrebno da se doziranje i intervali doziranja prilagode individualnom toku bolesti.

Pedijatrijska populacija

Doziranje kod dece i adolescenata (0-18 godina) se ne razlikuje od doziranja kod odraslih, s obzirom da se doziranje za svaku indikaciju određuje prema telesnoj masi i prilagođava kliničkom odgovoru prethodno navedenih stanja.

11 od 13

Oštećenje funkcije jetre

Nema dostupnih podataka o potrebi za prilagođavanjem doze.

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze, osim ako je to klinički opravdano, videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze, osim ako je to klinički opravdano, videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka.

Način primene

Za intravensku primenu.

Lek Privigen se primenjuje intravenskom infuzijom uz početnu brzinu infuzije od 0,3 mL/kgTM/h u trajanju približno 30 minuta. U slučaju da se infuzija dobro podnosi (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka), brzinu infuzije treba postepeno povećavati do 4,8 mL/kg TM/h.

Kod PID pacijenata, koji dobro podnose brzinu infuzije od 4,8 mL/kg TM/h, brzina infuzije se može postepeno povećavati do maksimalne vrednosti od 7,2 mL/kg TM/h.

Ukoliko se zahteva razblaživanje pre infuzije, lek Privigen se može razblažiti sa 5% rastvorom glukoze do konačne koncentracije od 50 mg/mL (5%). Za detaljne instrukcije o primeni leka videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

FARMACEUTSKI PODACI

Lista pomoćnih supstanci

L-prolin

voda za injekcije

natrijum-hidroksid (za podešavanje pH vrednosti) hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH vrednosti)

Inkompatibilnost

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, sredstvima za razblaživanje ili rastvaračima, osim sa onim navedenim u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Rok upotrebe

Rok upotrebe leka pre prvog otvaranja: 3 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja:

Nakon otvaranja bočice njen sadržaj treba odmah upotrebiti. S obzirom da rastvor za infuziju ne sadrži konzervanse, lek Privigen treba odmah primeniti putem infuzije.

Rok upotrebe nakon razblaživanja

Ukoliko se lek razblažuje na manju koncentraciju (videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”), preporučuje se primena neposredno nakon razblaživanja. Lek nakon razblaživanja sa 5% rastvorom glukoze na konačnu

12 od 13

koncentraciju od 50mg/mL u fizičko-hemijskom pogledu stabilan tokom 10 dana na temperaturi do 30ºC. Međutim, sa mikrobiološke tačke gledišta lek treba odmah upotrebiti.

Posebne mere oprezapri čuvanju

Lekčuvati na temperaturi do 25 ºC. Ne zamrzavati.

Čuvati bočicu u spoljašnjem pakovanju (kartonska kutija), radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja leka nakon prvog otvaranja i razblaživanja videti odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Privigen, 1 x 25 mL, rastvor za infuziju:

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica (staklo tip I) sa elastomernim čepom, aluminijumskom kapicom i plastičnim flip off poklopcem i nalepnicom sa integrisanim sistemom za kačenje u kojoj se nalazi 25 mL rastvora za infuziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa 25 mL rastvora za infuziju (2,5 g/25 mL) i Uputstvo za lek.

Privigen, 1 x 50 mL, rastvor za infuziju:

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica (staklo tip I ili tip II) sa elastomernim čepom, aluminijumskom kapicom i plastičnim flip off poklopcem i nalepnicom sa integrisanim sistemom za kačenje u kojoj se nalazi 50 mL rastvora za infuziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa 50 mL rastvora za infuziju (5 g/50 mL) i Uputstvo za lek.

Privigen, 1 x 100 mL, rastvor za infuziju:

Unutrašnje pakovanje je staklena bočica (staklo tip I ili tip II) sa elastomernim čepom, aluminijumskom kapicom i plastičnim flip off poklopcem i nalepnicom sa integrisanim sistemom za kačenje u kojoj se nalazi 100 mL rastvora za infuziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa 100 mL rastvora za infuziju (10 g/100 mL) i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Lek Privigen se isporučuje kao rastvor spreman za upotrebu u bočicama za jednokratnu upotrebu. Lek treba da bude na sobnoj temperaturi (do 25 °C) pre upotrebe. Prilikom primene leka Privigen treba koristiti potpuno otvorenu infuzionu liniju. Dozvoljeno je ispiranje cevi za infuziju fiziološkim rastvorom ili 5% rastvorom glukoze. Probušite čep bočice kroz njegov centar, u okviru označene površine.

Rastvor mora da bude bistar ili slabo opalescentan, bezbojan ili bledožut. Ne koristiti rastvore koji su zamućeni ili sadrže čestice.

Ukoliko je razblaživanje potrebno, treba koristiti 5% rastvor glukoze. Za dobijanje rastvora imunoglobulina u koncentraciji od 50 mg/mL, lek Privigen 100 mg/mL treba razblažiti sa jednakom zapreminom 5% rastvora glukoze. Aseptična tehnika se mora striktno primenjivati tokom razblaživanja leka Privigen.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

13 od 13