Gentamicin Krka 40mg/mL rastvor za injekciju/infuziju

Gentamicin je aminoglikozidni antibiotik sa širokim baktericidnim spektrom dejstva. Indikovan je za lečenje teških infekcija izazvanih bakterijama osetljivim na gentamicin, kao što su, ali ne samo u slučajevima:

• infekcije urinarnog trakta,
• infekcije respiratornog trakta,
• intraabdominalne infekcije,
• infekcije CNS-a,
• teške neonatalne infekcije.

Obično je aktivan protiv većine sojeva sledećih bakterija: Escherichia coli, Klebsiella spp., Proteus spp (indol pozitivni i indol negativni), Pseudomonas aeruginosa, Staphylococci, Enterobacter spp., Citrobacter spp. i Providencia spp.

Potrebno je pratiti lokalne vodiče za pravilnu upotrebu antibiotika.

Doziranje

Odrasli

Preporučena doza za odrasle sa očuvanom funkcijom bubrega je 3 - 5 mg/kg/dnevno, u zavisnosti od težine infekcije, primenjena u jednoj pojedinačnoj dozi (preporučeno) ili podeljena u dve doze. Doza bi trebalo da

bude prilagođena u skladu sa kliničkim odgovorom i koncentracijom leka u serumu (videti u nastavku). Preračun doze se vrši u skladu sa telesnom masom. Upotreba leka češće od dva puta dnevno može se primenjivati za neke specifične patogene ili mesta infekcije po preporuci nacionalnih i lokalnih vodiča.

Doziranje jednom dnevno se ne preporučuje u slučajevima endokarditisa, u zavisnosti od uzročnika.

Kod terapije endokarditisa potrebno je uzeti u obzir nacionalne i lokalne vodiče za upotrebu gentamicina, i pratiti koncentraciju gentamicina u serumu.

Kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega, može da se koristi 160 mg jednom dnevno za lečenje infekcija urinarnog trakta.

Pedijatrijska populacija

Deca uzrasta od godinu dana i starija, kao i adolescenti sa očuvanom funkcijom bubrega

Preporučena dnevna doza je 3 - 6 mg/ kg/dan, kao jedna pojedinačna doza (poželjno), ili podeljena u dve doze.

Odojčad starija od mesec dana

Dnevna doza je 4,5 - 7,5 mg/kg telesne mase, kao jedna pojedinačna doza (poželjno), ili podeljena u dve doze.

Nedonoščad i novorođenčad (0 - 4 nedelje starosti)

Dnevna doza je 4 - 7 mg/kg telesne mase. Zbog produženog poluvremena eliminacije, potrebna dnevna doza se kod novorođenčadi primenjuje u jednoj pojedinačnoj dozi.

Stariji pacijenti

Postoje podaci da stariji pacijenti mogu biti osetljiviji na toksičnost aminoglikozida, bilo zbog već postojećeg ostećenja osmog kranijalnog živca, ili postojanja granične bubrežne disfunkcije. S tim u vezi, potrebno je periodično praćenje koncentracije gentamicina u serumu, procena funkcije bubrega ili pojave znakova ototoksičnosti.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, preporučene dnevne doze se moraju smanjiti i prilagoditi stepenu oštećenja funkcije bubrega. Ovo može biti postignuto smanjenjem doze ili produžavanjem intervala doziranja.

Kod svih pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, najveću i najmanju koncentraciju gentamicina u serumu kao i funkciju bubrega treba pratititi redovno (videti u nastavku).

Dostupni su nomogrami za izračunavanje doze gentamicina, u zavisnosti od starosti pacijenta, telesne mase i funkcije bubrega. Treba uzeti u obzir nacionalne vodiče, ako su dostupni.

Nema jasnih preporuka za doziranje jednom dnevno, doziranje treba prilagođavati u skladu sa koncentracijom leka u serumu. Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega, kod kojih bi doziranje jednom dnevno bilo odgovarajuće da je funkcija bubrega očuvana, interval doziranja bi trebalo da bude najmanje 24 sata i duže u skladu sa stepenom oštećenja funkcije bubrega i praćenom koncentracijom gentamicina u serumu. Dostupni su ograničeni podaci kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min) nakon primene leka jednom dnevno.

Sledeća tabela može biti od koristi za odrasle na režimima doziranja višestrukim dnevnim dozama:

*60 mg ukoliko je telesna masa < 60 kg.

Savet za monitoring:

Preporučeno je praćenje koncentracija gentamicina u serumu za sve pacijente, posebno kod starijih pacijenata, novorođenčadi, gojaznih pacijenata ili pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, kao i kod pacijenata sa cističnom fibrozom. Gentamicin se ne sme propisivati ukoliko ne može da se prati koncentracija u serumu.

Nema univerzalno prihvaćenih preporuka za praćenje koncentracije gentamicina u terapiji. Praćenje i prilagođavanje doze bi trebalo vršiti u skladu sa nacionalnim vodičima, ukoliko su dostupni.

„Pre-dose” praćenje (“praćenje najmanje koncentracije”) se preporučuje da bi se osigurao pravilan interval doziranja. Najmanja koncentracija se meri na kraju intervala doziranja i ne bi trebalo da bude veća od 1 mg/L za doziranje jednom dnevno ili 2 mg/L za doziranje dva ili više puta dnevno. Ukoliko izmerene vrednosti prekoračuju navedene, potrebno je produžiti interval doziranja, a ne smanjivati dozu.

„Post-dose“ praćenje („praćenje najveće koncentracije“) se preporučuje radi provere adekvatnosti doze ili da bi se osiguralo da doza nije prekomerna i da može prouzrokovati toksičnost. Najveću koncentraciju treba meriti jedan sat nakon intravenske bolus ili intramuskularne bolus doze, ili 30 minuta nakon završetka primene infuzije. Koncentracija u plazmi <4 mg/L ukazuje da je doza neadekvatna i potrebno je razmotriti povećanje doze; koncentracija u plazmi >10 mg/L ukazuje na povećan rizik od toksičnosti, posebno ototoksičnosti, i potrebno je razmotriti smanjenje doze.

Svaku promenu doze bi trebalo preispitati u skladu sa najvećom i najmanjom koncentracijom u plazmi da bi se potvrdila adekvatnost nove doze i prikladnost intervala doziranja.

Način primene

Preporučena doza i mere opreza za intramuskularnu i intravensku primenu su identični. Gentamicin primenjen intravenski bi trebalo da se primeni direktno u venu ili u obliku infuzije u formi kap po kap tokom najmanje tri minuta. Ukoliko se primenjuje kao infuzija, trebalo bi da se završi u roku od 20 - 30 minuta, i u ne većem volumenu tečnosti od 100 mL. Duže vreme infuzije do 60 minuta može da se koristi, pogotovu u režimu doziranja jednom dnevno. Režim doziranja jednom dnevno bi trebalo primeniti samo putem intravenske primene.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci, navedenih u odeljku 6.1.
• Miastenija gravis.

Ototoksičnost i nefrotoksičnost

Nakon primene aminoglikozida, uključujući gentamicin zabeležena je ototoksičnost. Simptomi uključuju gubitak ravnoteže i sluha, koji mogu biti ireverzibilni (videti odeljak 4.8). Važne faktore rizika predstavljaju oštećenje funkcije bubrega, velike doze, produženo vreme trajanja terapije i uzrast (novorođenčad/odojčad i moguće stariji). Usled potencijalnog rizika od ototoksičnosti i nefrotoksičnosti, preporučuje se praćenje renalne, auditivne i vestibularne funkcije pre, tokom i neposredno nakon terapije (videti odeljak 4.8).

Koncentracije gentamicina u serumu se određuju kako maksimalne koncentracije gentamicina ne bi prelazile 10 mg/L, a minimalne 1 mg/L (ukoliko se gentamicin primenjuje jednom dnevno), odnosno 2 mg/L (ukoliko se gentamicin primenjuje dva puta dnevno).

Kako postoje podaci koji ukazuju da je rizik od ototoksičnosti i nefrotoksičnosti u vezi sa vrednošću ukupne izloženosti, dužina trajanja terapije bi trebalo da bude što je moguće kraća u poređenju sa kliničkim oporavkom. Kod nekih pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega bilo je prolaznog povećanja koncentracije azota iz uree u krvi (engl. blood-urea-nitrogen, BUN), koji se obično vraćao na normalne

vrednosti tokom ili nakon prekida terapije. Važno je prilagoditi učestalost doziranja prema stepenu oštećenja funkcije bubrega.

Zabeleženi su slučajevi povećanog rizika od ototoksičnosti prilikom primene aminoglikozida kod pacijenata sa mitohondrijalnim mutacijama, posebno m.1555A>G mutacija, uključujući slučajeve gde su koncentracije aminoglikozida u serumu pacijenta bile unutar preporučenog opsega. Neki slučajevi su povezani sa istorijom gluvoće i/ili mitohondrijalne mutacije kod majke. Mitohondrijalne mutacije su retke i učestalost ovog efekta je nepoznata.

U slučajevima izražene gojaznosti, potrebno je pažljivo pratiti koncentracije gentamicina u serumu i razmotriti smanjenje doze. Da bi se izbegli neželjeni događaji, preporučuje se dugoročno praćenje (pre, tokom i nakon terapije) parametara funkcije jetre i laboratorijskih parametara.

Gentamicin treba primenjivati u trudnoći samo ukoliko lekar proceni da je neophodno (videti odeljak 4.6). Lečenje gentamicinom može dovesti do prekomernog razvoja mikoroorganizama rezistentnih na lek.

Ukoliko se to dogodi, potrebno je započeti odgovarajuće lečenje.

Dijareja i pseudomembranozni kolitis su bili zabeleženi prilikom primene gentamicina u kombinaciji sa drugim antibioticima. Ove dijagnoze treba uzeti u obzir kod svakog pacijenta kod koga se javi dijareja tokom ili neposredno nakon lečenja. Primenu gentamicina treba prekinuti ukoliko se kod pacijenta javi teška i/ili krvava dijareja tokom terapije i treba započeti odgovarajuće lečenje. Lekovi koji inhibiraju peristaltiku ne smeju se primenjivati (videti odeljak 4.8).

Gentamicin je potrebno koristiti uz oprez u stanjima koja karakteriše mišićna slabost.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Gentamicin Krka sadrži metilparahidroksibenzoat (E218) i propilparahidroksibenzoat (E216). Mogu izazvati alergijske reakcije, čak i odložene, a izuzetno i bronhospazam.

Lek Gentamicin Krka sadrži natrijum-metabisulfit (E223). Retko može izazvati teške hipersenzitivne reakcije i bronhospazam.

Lek Gentamicin Krka sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je bez natrijuma.

Treba izbegavati istovremenu primenu gentamicina sa drugim potencijalno ototoksičnim ili nefrotoksičnim lekovima. Veruje se da jaki diuretici, kao etakrinska kiselina i furosemid, povećavaju rizik od ototoksičnosti, dok amfotericin B, cisplatin i ciklosporin mogu da povećaju nefrotoksičnost.

U prisustvu gentamicina može doći do povećanja nefrotoksičnosti cefalosporina, posebno cefaloridina. Iz tog razloga u slučaju istovremene primene ovih lekova potrebno je praćenje stanja funkcije bubrega.

Aminoglikozidi, uključujući i gentamicin, mogu da izazovu neuromuskularnu blokadu i respiratornu paralizu kod pacijenata koji su primili miorelaksans (po tipu kurarea) u toku anestezije.

Indometacin može dovesti do povećanja koncentracija gentamicina u plazmi kod novorođenčadi. Istovremena upotreba sa oralnim antikoagulansima može povećati hipotrombinemijski efekat.

Istovremena upotreba gentamicina sa bisfosfonatima može povećati rizik od hipokalcemije.

Istovremena primena gentamicina i botulinum toksina može povećati rizik od toksičnosti zbog pojačanja neuromuskularne blokade.

Gentamicin antagonizuje efekat neostigmina ili piridostigmina ukoliko se primenjuju istovremeno.

Trudnoća

Nema potvrđenih slučajeva da primena gentamicina dovodi do intrauterinog oštećenja ploda. Međutim, imajući u vidu ono što je zajedničko za većinu lekova koji prolaze kroz placentu, primenu u trudnoći je potrebno razmotriti samo u životno ugrožavajućim situacijama kada očekivana korist prevazilazi potencijalni rizik.

Dojenje

Ukoliko odojče nema gastrointestinalno zapaljenje, malo je verovatno da gentamicin iz mleka može dovesti do značajnog porasta koncentracija gentamicina u serumu odojčeta.

Nije poznato da primena gentamicina utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Gde je primenjivo, učstalost je navedena prema sledećoj CIOMS konvenciji:

• Veoma često ( 1/10)

- Često ( 1/100 do < 1/10)

- Povremeno ( 1/1,000 do < 1/100)

- Retko ( 1/10,000 do < 1/1,000)

- Veoma retko (< 1/10,000)

• Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

	Veoma često	Veoma retko	Nepoznata učestalost
Infekcije i infestacije			superinfekcija (uzrokovana bakterijama rezistentnim na gentamicin),
Poremećaji krvi i limfnog			anemija, krvne diskrazije
Poremećaji imunskog sistema			anafilaksa/anafilaktička reakcija (uključujući anafilaktički šok),
Poremećaji metabolizma i			hipomagnezemija prilikom produžene
Psihijatrijski poremećaji			depresija, halucinacije, konfuzija
Poremećaji nervnog sistema			centralna neuropatija (uključujući konvulzije, letargiju, encefalopatiju),
Poremećaji uha i labirinta			vestibularno oštećenje, prolazni gubitak sluha, trajan gubitak sluha, gluvoća*, posebno nakon izlaganja ototoksičnim lekovima ili u prisustvu oštećene
Gastrointestinalni	povraćanje		stomatitis, mučnina
Hepatobilijarni poremećaji			poremećaj funkcije jetre, povećana
Poremećaji kože i potkožnog tkiva			osip, purpura, urtikarija, pruritus, Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

akutna insuficijencija bubrega, Fanconi-sličan sindrom kod pacijenata na produženoj terapiji velikim

zabeležena je nefrotoksičnost (obično reverzibilna)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Hemodijaliza i peritonealna dijaliza će pomoći u uklanjanju gentamicina iz krvi, s tim da je hemodijaliza delotvornija. Intravenska primena soli kalcijuma koristi se za uklanjanje neuromuskularne blokade uzrokovane gentamicinom.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku upotrebu; ostali aminoglikozidi

ATC šifra: J01GB03

Gentamicin je mešavina antibiotika dobijena iz aktinomicete Micromonospora purpurea. Baktericidan je i ima veću antibakterijsku aktivnost nego streptomicin, neomicin ili kanamicin.

Gentamicin na nekoliko načina utiče na ćeliju osetljive bakterije. Utiče na integritet ćelijske membrane i metabolizam RNK, ali se kao njegov najznačajniji uticaj navodi inhibicija proteinske sinteze na nivou 30s ribozomalne subjedinice.

Gentamicin se ne resorbuje lako iz gastrointestinalnog trakta. 70-85% gentamicina se vezuje za albumine plazme i oko 90% se izlučuje u nepromenjenom obliku u urinu. Poluvreme eliminacije kod zdravih osoba je 2 do 3 sata.

Efektivna koncentracija leka u plazmi su 4-8 mikrograma/mL. Volumen distribucije je 0,3 L/kg.

Konstanta brzine eliminacije:

• 0,02 sat-1 kod pacijenata sa anurijom*
• 0,30 sat-1 kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega.

*Iz tih razloga kod pacijenata sa anurijom potreban je oprez nakon primene uobičajene inicijalne doze i svako sledeće doziranje treba da bude redukovano u skladu sa koncentracijom gentamicina u serumu.

Pedijatrijska populacija (nedonoščad i novorođenčad)

Distribucija

Volumen distribucije gentamicina približno je ekvivalentan volumenu ekstracelularne tečnosti. Kod novorođenčadi voda čini 70-75% ukupne telesne mase, u poređenju sa odraslima kod kojih čini 50-55%. Prostor ekstracelularne tečnosti je veći (40% telesne mase u poređenju sa 25% kod odraslih). To utiče na volumen distribucije gentamicina po kilogramu telesne mase, koji se smanjuje s godinama i iznosi od 0,5 do 0,7 L/kg kod nedonoščadi, a do 0,25 L/kg telesne mase kod adolescenata. Veći volumen distribucije po kilogramu telesne mase znači da je za postizanje željene maksimalne koncentracije potrebno primeniti veću dozu leka po kilogramu telesne mase.

Eliminacija

Gentamicin se ne metaboliše i izlučuje se u nepromenjenom obliku u mikrobiološki aktivnoj formi uglavnom preko bubrega. Kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega poluvreme eliminacije iznosi približno 2-3 sata. Kod nedonoščadi je brzina eliminacije smanjena zbog nezrelosti funkcije bubrega.

Prosečno poluvreme eliminacije kod nedonoščadi starosti od 26 do 34 gestacijske nedelje je približno 8 sati, u poređenju sa 6,7 sati kod novorođenčadi starosti od 35 do 37 gestacijskih nedelja.

Vrednosti klirensa rastu sa 0,05 L/h kod nedonoščadi starosti 27 gestacijskih nedelja, do 0,2 L/sat kod novorođenčadi starosti 40 gestacijskih nedelja.

Nema značajnih pretkliničkih podataka o bezbednosti leka.

Metilparahidroksibenzoat (E218); Propilparahidroksibenzoat (E216); Dinatrijum-edetat;

Natrijum-metabisulfit (E223); Voda za injekciju.

Beta laktamski antibiotici u in vitro uslovima mogu da učine gentamicin nekativnim; zbog toga se ne smeju mešati u boci za intravensku primenu. Gentamicin se ne sme mešati ni sa eritromicinom, heparinom i natrijum-hidrogenkarbonatom.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Rok upotrebe pre prvog otvaranja: 5 godina.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: Sa mikrobiološke tačke gledišta lek nakon prvog otvaranja treba odmah upotrebiti. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika.

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je ampula koja sadrži 1 mL rastvora za injekciju/infuziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 10 ampula sa po 1 mL rastvora za injekciju/infuziju u 2 plastična blistera (10 x 1 mL) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Gentamicin Krka sadrži aktivnu supstancu gentamicin. Pripada grupi antibiotika koji se nazivaju aminoglikozidi.

Lek Gentamicin Krka se koristi za lečenje sledećih infekcija uzrokovanih bakterijama:

• infekcije mokraćnih puteva (uključujući Vaše bubrege ili bešiku).
• infekcije disajnih puteva (uključujući Vaša pluća),
• infekcije stomaka (uključujući creva),
• infekcija mozga i kičmene moždine,
• infekcije krvi (uključuje stanje koje se zove bakterijemija ili septikemija),
• infekcije novorođenčadi.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na gentamicin, na bilo koji drugi antibiotik ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Znaci alergijske reakcije uključuju osip, otežano gutanje ili disanje, otok usana, lica, grla i jezika;

• ukoliko imate miasteniju gravis (bolest koja dovodi do slabosti mišića).

Nemojte primati ovaj lek ukoliko se bilo šta od navedenog odnosi na Vas. Ukoliko niste sigurni, razgovarajte sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što počnete da primate lek Gentamicin Krka.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Gentamicin Krka:

• ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate da zatrudnite,
• ukoliko dojite ili planirate da dojite,
• ukoliko imate mišićnu slabost,
• ukoliko znate (ili mislite) da imate oboljenje mitohondrija (mutacije u delovima ćelije koje su odgovorne za stvaranje energije). Određena oboljenja mitohondrija mogu da povećaju rizik od gubitka sluha usled primene ovog leka,
• ukoliko ste izrazito gojazni,
• ukoliko imate probleme sa bubrezima,
• ukoliko imate cističnu fibrozu,
• ukoliko ste stariji od 65 godina ili je pacijent mlađi od 1 godine
• ukoliko iskusite težak oblik dijareje.

Potrebno je da Vaš lekar sprovodi praćenje pre, tokom i ubrzo nakon terapije. Lekar može kontrolisati Vaš sluh, centar za ravnotežu, funkciju bubrega i količinu gentamicina u Vašoj krvi. Na ovaj način se sprečava oštećenje sluha i/ili bubrega i posebno je važno ukoliko imate oštećenu funkciju bubrega, gojazni ste, bolujete od cistične fibroze, stariji ste od 65 godina ili ukoliko je pacijent mlađi od 1 godine.

Ukoliko niste sigurni da li se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što počnete da primate lek Gentamicin Krka.

Drugi lekovi i lek Gentamicin Krka

Obavestite Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ukoliko uzimate,donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Ovo uključuje i lekove koji se nabavljaju bez lekarskog recepta, uključujući biljne lekove. Razlog je što lek Gentamicin Krka može da utiče na dejstvo drugih lekova.

Takođe, neki lekovi mogu da utiču na dejstvo leka Gentamicin Krka.

Posebno obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate neki od sledećih lekova:

• lekove koji sprečavaju zgrušavanje krvi, kao što je varfarin,
• diuretike (lekove za izbacivanje viška tečnosti), kao etakrinska kiselina i furosemid,
• amfotericin B (lek za lečenje gljivičnih infekcija),
• antibiotike kao što su cefalosporini (posebno cefaloridin),
• ciklosporin (lek koji se koristi pri transplantaciji organa ili za teške probleme sa kožom),
• neostigmin i piridostigmin (lekovi za lečenje miastenije gravis),
• mišićni relaksansi (lekovi za opuštanje mišića) - ponekad se koriste tokom operacija koje zahtevaju primenu anestetika,
• indometacin (koristi se za lečenje bola i otoka),
• bisfosfonati (lekovi za terapiju osteoporoze),
• cisplatin (lek za lečenje tumora),
• toksin botulin (koji se koristi za izvesne neuromuskularne poremećaje i u kozmetološke svrhe).

Ovi lekovi mogu povećati učestalost javljanja pojedinih neželjenih dejstava. Ukoliko niste sigurni, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Trudnoća i dojenje

Obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri za savet pre nego što primite ovaj lek:

• ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću. Lek Gentamicin Krka ne treba koristiti u trudnoći u uobičajenim okolnostima;
• ukoliko dojite ili planirate da dojite.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nije poznato da primena gentamicina utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lek Gentamicin Krka sadrži metilparahidroksibenzoat (E218), propilparahidroksibenzoat (E216), natrijum-metabisulfit (E223) i natrijum.

Metilparahidroksibenzoat (E218) i propilparahidroksibenzoat (E216) mogu izazvati alergijske reakcije, čak i odložene, a izuzetno i bronhospazam.

Natrijum-metabisulfit (E223) retko može izazvati teške hipersenzitivne reakcije i bronhospazam.

Lek Gentamicin Krka sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je bez natrijuma.

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom.

Lek Gentamicin Krka će Vam primeniti medicinsko osoblje, iz razloga što se primenjuje u vidu injekcije ili infuzije.

Doziranje i način primene

Lekar će odrediti dozu leka koju treba da primite u zavisnosti od Vaše telesne mase, vrste infekcije i drugih bolesti ukoliko ih imate, naročito oboljenja bubrega.

Analize

Analiza krvi Vam može biti urađena da bi se proverilo da li je doziranje odgovarajuće. Ne smete primati gentamicin ako ove analize krvi ne mogu da se urade.

Možda će Vam biti potrebni testovi za proveru sluha i ravnoteže.

Starije ili gojazne osobe, novorođenčad, osobe sa oštećenjem funkcije bubrega i cističnom fibrozom, treba posebno da budu praćene od strane svog lekara kada primaju ovaj lek.

Odrasli:

Uobičajena dnevna doza kod odraslih je 3-5 mg leka po kilogramu telesne mase. Može se primeniti kao jedna pojedinačna dnevna doza (preporučljivo) ili podeljeno na dve ili tri dnevne doze.

Dnevna doza može biti povećana ili smanjena od strane Vašeg lekara ukoliko postoji potreba u zavisnosti od oboljenja i rezultata Vaše analize krvi. Ukoliko imate problema sa bubrezima, Vaš lekar može smanjiti dozu ili produžiti interval doziranja.

Deca

Deca uzrasta od godinu dana i starija, kao i adolescenti sa očuvanom funkcijom bubrega

Uobičajena dnevna doza je 3-6 mg/kg telesne mase, poželjno u jednoj, ili podeljeno u dve doze.

Odojčad od 4 nedelje do 1 godine

Uobičajena dnevna doza je 4,5-7,5 mg/kg telesne mase, poželjno u jednoj, ili podeljeno u dve doze.

Novorođenčad i nedonoščad (0-4 nedelje starosti)

Uobičajena dnevna doza je 4-7 mg/kg telesne mase. Primenjuje se u jednoj pojedinačnoj dozi. Ukoliko Vam se učini da lek na Vas deluje prejako ili preslabo, recite to svom lekaru.

Ako ste primenili više leka Gentamicin Krka nego što treba

Ovaj lek će Vam primenjivati medicinsko osoblje. Stoga je malo verovatno da primite manju ili veću dozu leka od propisane. Ukoliko ipak mislite da niste dobili pravu količinu leka, obratite se Vašem lekaru ili medicinskoj sestri.

Ako ste zaboravili da primenite lek Gentamicin Krka

Ovaj lek će Vam primenjivati medicinsko osoblje. Iz tog razloga je malo verovatno da nećete dobiti lek na vreme. Ukoliko ipak mislite da niste dobili lek na vreme, obratite se Vašem lekaru.

Ako naglo prestanete da primenjujete lek Gentamicin Krka

Važno je da se lek Gentamicin Krka prima onoliko dugo koliko je odredio lekar. Čak i ukoliko se budete bolje osećali potrebno je lečenje sprovesti do kraja. Ukoliko ranije prekinete primenu leka, infekcija Vam se može pogoršati.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek.

Odmah se obratite Vašem lekaru ukoliko primetite bilo koje od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava

• možda će Vam biti potrebna hitna medicinska pomoć:

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Alergijske reakcije (uključujući ozbiljne alergijske reakcije poput anafilakse), koje mogu da uključuju:

• hrapav osip koji svrbi ili koprivnjaču (urtikarija),
• otok ruku, stopala, članaka, lica, usana ili grla, što može da prouzrokuje poteškoće u gutanju ili disanju,
• nesvesticu, vrtoglavicu, omaglicu (nizak krvni pritisak). Infekcija drugim bakterijama rezistentnim na gentamicin.

Teška alergijska reakcija kože i sluzokože praćena plikovima i crvenilom kože koja u izuzetno teškim slučajevima može da utiče na unutrašnje organe i može da bude opasna po život (Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroza).

Obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru što je pre moguće ukoliko Vam se ispolji bilo koje od sledećih neželjenih dejstava:

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

• Akutna insuficijencija bubrega, koja može da dovede do stvaranja manje urina nego što je uobičajeno, zadržavanje tečnosti, otežano disanje ili umor / zamaranje.

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• Privremeni ili nepovratni gubitak sluha ili gluvoća
• Neuobičajeno otežano kretanje koje ranije nije bilo prisutno
• Utrnulost, slabost i bol u rukama i nogama (periferna neuropatija)
• Krv u urinu
• Dijareja (proliv), sa ili bez krvi i / ili grčevima u stomaku.

Obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru ukoliko bilo koje od sledećih neželjenih dejstava postane ozbiljno ili traje duže od nekoliko dana. Takođe ih obavestite ukoliko primetite neželjena dejstva koji nisu navedena u ovom Uputstvu.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• Mučnina (povraćanje).

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• Mučnina
• Čirevi u ustima
• Osip, svrab ili ljubičasta ili crvenkasto-smeđa prebojenost kože
• Depresija
• Videti ili čuti stvari koje nisu stvarne (halucinacije)
• Osećaj zbunjenosti, umora ili slabosti
• Napadi (konvulzije).

Ostala moguća neželjena dejstva:

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10.000 pacijenata koji uzimaju lek)

• Velike vrednosti fosfata i aminokiselina (tzv. Fanconi-sličan sindrom, povezan sa dugotrajnom primenom visokih doza).

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• Promene u broju krvnih zrnaca (uključujući anemiju) - vidljive u rezultatima analiza krvi
• Promene u količini enzima jetre – vidljive u rezultatima analiza krvi
• Smanjenje koncentracije magnezijuma u krvi, povezano sa produženom terapijom lekom. Ukoliko dođe do težih neželjenih dejstava, lečenje treba prekinuti.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Nemojte koristiti lek Gentamicin Krka posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja:

Sa mikrobiološke tačke gledišta lek se nakon prvog otvaranja treba odmah upotrebiti. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je gentamicin.

1 mL rastvora za injekciju/infuziju (1 ampula) sadrži 40 mg gentamicina u obliku gentamicin-sulfata.

• Pomoćne supstance su: metilparahidroksibenzoat (E218); propilparahidroksibenzoat (E216); dinatrijum-edetat; natrijum-metabisulfit (E223); voda za injekciju.

Kako izgleda lek Gentamicin Krka i sadržaj pakovanja

Bistar, bezbojan do slabo žut rastvor, bez vidljivih čestica.

Unutrašnje pakovanje je ampula koja sadrži 1mL rastvora za injekciju/infuziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 10 ampula sa po 1 mL rastvora za injekciju/infuziju u 2 plastična blistera (10 x 1 mL) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođač:

KRKA, D.D., NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo Mesto, Slovenija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Maj, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-02463-20-001 od 13.05.2021.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Gentamicin je aminoglikozidni antibiotik sa širokim baktericidnim spektrom dejstva. Indikovan je za lečenje teških infekcija izazvanih bakterijama osetljivim na gentamicin, kao što su, ali ne samo u slučajevima:

• infekcije urinarnog trakta,
• infekcije respiratornog trakta,
• intraabdominalne infekcije,
• infekcije CNS-a,
• teške neonatalne infekcije.

Obično je aktivan protiv većine sojeva sledećih bakterija: Escherichia coli, Klebsiella spp., Proteus spp (indol pozitivni i indol negativni), Pseudomonas aeruginosa, Staphylococci, Enterobacter spp., Citrobacter spp. i Providencia spp.

Potrebno je pratiti lokalne vodiče za pravilnu upotrebu antibiotika.

Doziranje i način primene

Doziranje

Odrasli

Preporučena doza za odrasle sa očuvanom funkcijom bubrega je 3 - 5 mg/kg/dnevno, u zavisnosti od težine infekcije, primenjena u jednoj pojedinačnoj dozi (preporučeno) ili podeljena u dve doze. Doza bi trebalo da bude prilagođena u skladu sa kliničkim odgovorom i koncentracijom leka u serumu (videti u nastavku).

Preračun doze se vrši u skladu sa telesnom masom. Upotreba leka češće od dva puta dnevno može se primenjivati za neke specifične patogene ili mesta infekcije po preporuci nacionalnih i lokalnih vodiča.

Doziranje jednom dnevno se ne preporučuje u slučajevima endokarditisa, u zavisnosti od uzročnika.

Kod terapije endokarditisa potrebno je uzeti u obzir nacionalne i lokalne vodiče za upotrebu gentamicina, i pratiti koncentraciju gentamicina u serumu.

Kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega, može da se koristi 160 mg jednom dnevno za lečenje infekcija urinarnog trakta.

Pedijatrijska populacija

Deca uzrasta od godinu dana i starija, kao i adolescenti sa očuvanom funkcijom bubrega

Preporučena dnevna doza je 3 - 6 mg/ kg/dan, kao jedna pojedinačna doza (poželjno), ili podeljena u dve doze.

Odojčad starija od mesec dana

Dnevna doza je 4,5 - 7,5 mg/kg telesne mase, kao jedna pojedinačna doza (poželjno), ili podeljena u dve doze.

Nedonoščad i novorođenčad (0 - 4 nedelje starosti)

Dnevna doza je 4 - 7 mg/kg telesne mase. Zbog produženog poluvremena eliminacije, potrebna dnevna doza se kod novorođenčadi primenjuje u jednoj pojedinačnoj dozi.

Stariji pacijenti

Postoje podaci da stariji pacijenti mogu biti osetljiviji na toksičnost aminoglikozida, bilo zbog već postojećeg ostećenja osmog kranijalnog živca, ili postojanja granične bubrežne disfunkcije. S tim u vezi, potrebno je periodično praćenje koncentracije gentamicina u serumu, procena funkcije bubrega ili pojave znakova ototoksičnosti.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, preporučene dnevne doze se moraju smanjiti i prilagoditi stepenu oštećenja funkcije bubrega. Ovo može biti postignuto smanjenjem doze ili produžavanjem intervala doziranja.

Kod svih pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, najveću i najmanju koncentraciju gentamicina u serumu kao i funkciju bubrega treba pratititi redovno (videti u nastavku).

Dostupni su nomogrami za izračunavanje doze gentamicina, u zavisnosti od starosti pacijenta, telesne mase i funkcije bubrega. Treba uzeti u obzir nacionalne vodiče, ako su dostupni.

Nema jasnih preporuka za doziranje jednom dnevno, doziranje treba prilagođavati u skladu sa koncentracijom leka u serumu. Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega, kod kojih bi doziranje jednom dnevno bilo odgovarajuće da je funkcija bubrega očuvana, interval doziranja bi trebalo da bude najmanje 24 sata i duže u skladu sa stepenom oštećenja funkcije bubrega i praćenom koncentracijom gentamicina u serumu. Dostupni su ograničeni podaci kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min) nakon primene leka jednom dnevno.

Sledeća tabela može biti od koristi za odrasle na režimima doziranja višestrukim dnevnim dozama:

*60 mg ukoliko je telesna masa < 60 kg.

Savet za monitoring:

Preporučeno je praćenje koncentracija gentamicina u serumu za sve pacijente, posebno kod starijih pacijenata, novorođenčadi, gojaznih pacijenata ili pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, kao i kod pacijenata sa cističnom fibrozom. Gentamicin se ne sme propisivati ukoliko ne može da se prati koncentracija u serumu.

Nema univerzalno prihvaćenih preporuka za praćenje koncentracije gentamicina u terapiji. Praćenje i prilagođavanje doze bi trebalo vršiti u skladu sa nacionalnim vodičima, ukoliko su dostupni.

„Pre-dose” praćenje (“praćenje najmanje koncentracije”) se preporučuje da bi se osigurao pravilan interval doziranja. Najmanja koncentracija se meri na kraju intervala doziranja i ne bi trebalo da bude veća od 1 mg/L za doziranje jednom dnevno ili 2 mg/L za doziranje dva ili više puta dnevno. Ukoliko izmerene vrednosti prekoračuju navedene, potrebno je produžiti interval doziranja, a ne smanjivati dozu.

„Post-dose“ praćenje („praćenje najveće koncentracije“) se preporučuje radi provere adekvatnosti doze ili da bi se osiguralo da doza nije prekomerna i da može prouzrokovati toksičnost. Najveću koncentraciju treba meriti jedan sat nakon intravenske bolus ili intramuskularne bolus doze, ili 30 minuta nakon završetka primene infuzije. Koncentracija u plazmi <4 mg/L ukazuje da je doza neadekvatna i potrebno je razmotriti povećanje doze; koncentracija u plazmi >10 mg/L ukazuje na povećan rizik od toksičnosti, posebno ototoksičnosti, i potrebno je razmotriti smanjenje doze.

Svaku promenu doze bi trebalo preispitati u skladu sa najvećom i najmanjom koncentracijom u plazmi da bi se potvrdila adekvatnost nove doze i prikladnost intervala doziranja.

Način primene

Preporučena doza i mere opreza za intramuskularnu i intravensku primenu su identični. Gentamicin primenjen intravenski bi trebalo da se primeni direktno u venu ili u obliku infuzije u formi kap po kap tokom najmanje tri minuta. Ukoliko se primenjuje kao infuzija, trebalo bi da se završi u roku od 20 - 30 minuta, i u ne većem volumenu tečnosti od 100 mL. Duže vreme infuzije do 60 minuta može da se koristi, pogotovu u režimu doziranja jednom dnevno. Režim doziranja jednom dnevno bi trebalo primeniti samo putem intravenske primene.

Lista pomoćnih supstanci

Metilparahidroksibenzoat (E218); Propilparahidroksibenzoat (E216);

Dinatrijum-edetat;

Natrijum-metabisulfit (E223); Voda za injekciju.

Inkompatibilnost

Beta laktamski antibiotici u in vitro uslovima mogu da učine gentamicin nekativnim; zbog toga se ne smeju mešati u boci za intravensku primenu. Gentamicin se ne sme mešati ni sa eritromicinom, heparinom i natrijum-hidrogenkarbonatom.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom) ”.

Rok upotrebe

Rok upotrebe pre prvog otvaranja: 5 godina.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: Sa mikrobiološke tačke gledišta lek nakon prvog otvaranja treba odmah upotrebiti. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja, videti odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je ampula koja sadrži 1 mL rastvora za injekciju/infuziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 10 ampula sa po 1 mL rastvora za injekciju/infuziju u 2 plastična blistera (10 x 1 mL) i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.