Leflogal® 500mg film tableta

Lek Leflogal je indikovan kod odraslih za terapiju sledećih infekcija (videti odeljke 4.4 i 5.1):

• Akutni pijelonefritis i komplikovane infekcije urinarnog trakta (videti odeljak 4.4);
• Hronični bakterijski prostatitis;
• Inhalacioni antraks: profilaksa nakon izlaganja uzročniku i terapija (videti odeljak 4.4).

Za terapiju infekcija navedenih u nastavku teksta, lek Leflogal treba koristiti samo ukoliko se ne mogu koristiti drugi antibiotici koji se obično preporučuju za inicijalno lečenje pomenutih infekcija.

• Akutni bakterijski sinuzitis;
• Akutna egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća, uključujući bronhitis;
• Vanbolnička pneumonija;
• Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva;
• Nekomplikovani cistitis (videti odeljak 4.4).

Lek Leflogal se takođe može koristiti za završetak terapije kod pacijenata kod kojih se stanje poboljšalo tokom inicijalne terapije intravenski primenjenim levofloksacinom.

Treba uzeti u obzir zvanične preporuke o odgovarajućoj upotrebi antibiotika.

Lek Leflogal film tablete se primenjuju jednom ili dva puta dnevno. Doziranje zavisi od tipa i težine infekcije, kao i osetljivosti pretpostavljenog uzročnika infekcije.

Lek Leflogal film tablete se takođe mogu koristiti za završetak terapije kod pacijenata kod kojih se stanje poboljšalo tokom inicijalne terapije intravenski primenjenim levofloksacinom; zahvaljujući bioekvivalentnosti parenteralnog i oralnog oblika, može se koristiti isto doziranje.

Doziranje

Preporuke za doziranje levofloksacina su sledeće:

Doziranje kod pacijenata sa očuvanom bubrežnom funkcijom (klirens kreatinina > 50 mL/min)

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina  50 mL/min)

1 Nije potrebna primena dodatne doze posle hemodijalize ili kontinuirane ambulantne peritonealne dijalize (CAPD).

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze, s obzirom na to da se levofloksacin praktično ne metaboliše u jetri i uglavnom se izlučuje putem bubrega.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata, osim kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.4 - Tendinitis i ruptura tetiva i Produženje QT intervala).

Pedijatrijska populacija

Lek Leflogal je kontraindikovan kod dece i adolescenata u periodu rasta (videti odeljak 4.3). Način primene

Lek Leflogal tablete treba progutati cele (bez žvakanja), sa dovoljno tečnosti. Tableta se može prelomiti po podeonoj liniji, kako bi se uzela odgovarajuća doza leka. Lek Leflogal tablete se mogu uzeti tokom ili između obroka. Treba ih uzeti najmanje 2 sata pre ili 2 sata nakon primene soli gvožđa, cinka, antacida koji sadrže magnezijum ili aluminijum, ili didanozina (samo formulacije didanozina koje sadrže supstance za

puferovanje sa aluminijumom ili magnezijumom), kao i primene sukralfata, s obzirom na to da može doći do smanjenja resorpcije leka (videti odeljak 4.5).

Primena levofloksacina u dozi manjoj od 250 mg nije moguća sa doznim oblikom leka Leflogal. Za primenu leka u manjim dozama od 250 mg koristiti druge lekove dostupne na tržištu.

Levofloksacin je kontraindikovan:

• kod pacijenata koji su preosetljivi na levofloksacin, druge hinolone ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;
• kod pacijenata sa epilepsijom;
• kod pacijenata sa oboljenjima tetiva, povezanih sa upotrebom fluorohinolona u anamnezi;
• kod dece i adolescenata u periodu rasta;
• u toku trudnoće;
• tokom dojenja.

Primenu levofloksacina treba izbegavati kod pacijenata koji su imali ozbiljne neželjene reakcije na lekove koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak 4.8). Lečenje levofloksacinom se kod ovih pacijenata može započeti samo ukoliko ne postoje druge terapijske opcije i to nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika (videti takođe odeljak 4.3).

Rizik od rezistencije

Veoma je verovatno da su meticilin-rezistentni sojevi S. aureus-a korezistentni na fluorohinolone, uključujući levofloksacin. Iz tog razloga se ne preporučuje primena levofloksacina za lečenje potvrđenih ili suspektnih MRSA infekcija, osim u slučajevima kada postoji laboratorijska potvrda osetljivosti mikroorganizma na levofloksacin (i kada se ne mogu primenjivati antibiotici koji se obično preporučuju za lečenje MRSA infekcija).

Levofloksacin se može primenjivati u terapiji akutnog bakterijskog sinuzitisa i akutne egzacerbacije hroničnog bronhitisa, kada su ove infekcije adekvatno dijagnostikovane.

U evropskim zemljama varira rezistencija E. coli (najčešćeg patogena koji uzrokuje infekcije urinarnog trakta) na fluorohinolone. Lekarima se savetuje da pri određivanju terapije uzmu u obzir lokalnu prevalencu rezistencije E. coli na fluorohinolone.

Inhalacioni antraks: Primena levofloksacina kod ljudi je bazirana na in vitro ispitivanjima osetljivosti Bacillus anthracis i ispitivanjima na životinjama, uz ograničene podatke koji se odnose na humanu populaciju. Primena leka treba da bude u skladu sa nacionalnim i/ili internacionalnim smernicama za terapiju antraksa.

Dugotrajne, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije

Kod pacijenata koji primaju hinolone i fluorohinolone su zabeleženi vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koji traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija koje zahvataju različite sisteme organa (mišićno-skeletni, neurološki, psihijatrijski i čulni poremećaji), a ponekad istovremeno i više njih, bez obzira na starost pacijenata i prethodno prisutne faktore rizika. Pri pojavi prvih znakova ili simptoma bilo koje ozbiljne neželjene reakcije, primenu levofloksacina treba odmah prekinuti, a pacijentima savetovati da se obrate lekaru koji im je propisao lek.

Tendinitis i ruptura tetive

Tendinitis i ruptura tetiva (naročito Ahilove, ali i drugih tetiva), ponekad bilateralna, mogu da nastanu unutar 48 sati od početka terapije hinolonima i fluorohinolonima, do nekoliko meseci nakon obustave terapije. Rizik od tendinitisa i rupture tetive je povećan kod starijih pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pacijenata sa transplantiranim solidnim organima, pacijenata koji uzimaju dnevnu dozu od 1000 mg levofloksacina, kao i pacijenata koji istovremeno uzimaju kortikosteroide. Zbog toga treba izbegavati istovremenu primenu kortikosteroida.

Pri pojavi prvih znakova tendinitisa (npr. bolan otok, zapaljenje) treba prekinuti lečenje levofloksacinom i razmotriti primenu druge terapijske opcije. Zahvaćene ekstremitete treba lečiti na odgovarajući način (npr. imobilizacijom). Ako se pojave znakovi tendopatije, ne smeju se primenjivati kortikosteroidi.

Oboljenje povezano sa Clostridium difficile

Dijareja koja se javi u toku ili posle terapije levofloksacinom (uključujući nekoliko nedelja nakon terapije), naročito ukoliko je teška, perzistentna i/ili sa primesama krvi, može da ukazuje na oboljenje povezano sa Clostridium difficile (CDAD). Prema težini, ovo oboljenje može biti blago do životno ugrožavajuće, a njegov najteži oblik je pseudomembranozni kolitis (videti odeljak 4.8). Zato je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih dođe do razvoja teške dijareje tokom ili nakon terapije levofloksacinom. Ukoliko se sumnja na CDAD ili je on potvrđen, primenu levofloksacina treba odmah obustaviti i bez odlaganja započeti odgovarajuću terapiju. Kod takvog kliničkog stanja, kontraindikovani su lekovi koji inhibiraju peristaltiku.

Pacijenti koji su skloni epileptičnim napadima

Fluorohinoloni mogu da smanje prag za nastanak konvulzija i da na taj način budu okidač za epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u anamnezi (videti odeljak 4.3) i, kao i druge hinolone, treba ga sa oprezom koristiti kod pacijenata koji imaju povećan rizik od pojave konvulzija ili kod pacijenata koji istovremeno uzimaju lekove koji snižavaju prag za pojavu konvulzija, kao što je teofilin (videti odeljak 4.5). U slučaju pojave konvulzija (videti odeljak 4.8), primenu levofloksacina treba obustaviti.

Pacijenti sa deficijencijom enzima glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Pacijenti sa latentnom ili postojećom deficijencijom enzima glukoza-6-fosfat dehidrogenaze mogu biti skloni hemolitičkim reakcijama, ukoliko su na terapiji antibioticima iz grupe hinolona. Zbog toga, ukoliko se levofloksacin koristi kod ovih pacijenata, treba ih kontrolisati zbog potencijalnog nastanka hemolize.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

S obzirom na to da se levofloksacin izlučuje pretežno putem bubrega, potrebno je prilagoditi doze leka u skladu oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).

Reakcije preosetljivosti

Levofloksacin može da izazove teške reakcije preosetljivosti, potencijalno sa smrtnim ishodom (npr. od angioedema do anafilaktičkog šoka), ponekad i nakon primene inicijalne doze (videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da odmah prekinu primenu leka i da se obrate svom lekaru ili potraže službu hitne medicinske pomoći, kako bi se preduzele odgovarajuće hitne medicinske mere.

Teške neželjene reakcije na koži

Slučajevi teških neželjenih reakcija na koži (eng. severe cutaneous adverse reactions, SCARs), uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN, takođe poznatu kao Lyell-ov sindrom), Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i reakciju na lekove sa eozinofiljom i sistemskim simptomima (DRESS sindrom), koje mogu biti životno ugrožavajuće ili dovesti do smrtnog ishoda, prijavljeni su tokom primene levofloksacina (videti odeljak 4.8). Pri započinjanju terapije, pacijentima treba ukazati na znakove i simptome teških neželjenih reakcija na koži i pažljivo ih pratiti. Ukoliko se pojave zankovi ili simptomi koji ukazuju na ove reakcije, potrebno je odmah prekinuti primenu levofloksacina i razmotriti alternativnu terapiju. Ako pacijent tokom terapije levofloksacinom razvije tešku kožnu reakciju, kao što su SJS, TEN ili DRESS, terapija levofloksacinom se ni u kom slučaju ne sme ponovo započeti kod ovog pacijenta.

Poremećaji koncentracije glukoze u krvi

Kao i prilikom primene drugih hinolona, prijavljeni su slučajevi poremećaja koncentracije glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju, koji se češće javljaju kod starijih pacijenata, uglavnom kod pacijenata sa dijabetesom koji su na terapiji oralnim hipoglikemicima (npr. glibenklamid) ili insulinom. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi kod pacijenata sa dijabetesom (videti odeljak 4.8).

Ukoliko pacijent prijavi poremećaj vrednosti glukoze u krvi, terapiju levofloksacinom treba odmah prekinuti i razmotriti primenu druge antibakterijske terapijske opcije lekovima druge grupe.

Prevencija fotosenzibilizacije

Prijavljena je pojava fotosenzibilizacije kod primene levofloksacina (videti odeljak 4.8). U cilju prevencije fotosenzibilizacije, pacijente treba upozoriti da se ne izlažu jakom suncu ili veštačkim UV zracima (npr. UV lampe, solarijum) bez potrebe tokom trajanja terapije i 48 sati nakon obustave primene levofloksacina.

Pacijenti na terapiji antagonistima vitamina K

Kod pacijenata koji istovremeno primaju levofloksacin i antagoniste vitamina K (npr. varfarin), postoji veći rizik od porasta vrednosti testova koagulacije (PT/INR) i/ili od pojave krvarenja. Zbog toga se preporučuje redovna kontrola testova koagulacije kod pacijenata koji istovremeno uzimaju ove lekove (videti odeljak 4.5).

Psihotične reakcije

Psihotične reakcije su prijavljene kod pacijenata na terapiji hinolonima, uključujući i levofloksacin. U veoma retkim slučajevima, ove reakcije mogu da progrediraju do suicidalnih misli i samopovređivanja, ponekad i nakon samo jedne doze levofloksacina (videti odeljak 4.8). Pri pojavi prvih simptoma i znakova ovih reakcija, primenu levofloksacina treba odmah obustaviti i pacijente posavetovati da se obrate svom lekaru. Treba razmotriti primenu druge terapijske opcije lekovima druge grupe i preduzeti odgovarajuće mere. Preporučuje se oprez prilikom primene levofloksacina kod psihotičnih pacijenata ili pacijenata sa psihijatrijskim oboljenjima u anamnezi.

Produženje QT intervala

Potreban je oprez prilikom primene fluorohinolona, uključujući levofloksacin, kod pacijenata sa faktorima rizika za produženje QT intervala, kao što su:

• sindrom kongenitalno produženog QT intervala;
• istovremena upotreba lekova za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiaritmici klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici);
• nekorigovani poremećaj ravnoteže elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezemija);
• oboljenja srca (npr. srčana slabost, infarkt miokarda, bradikardija).

Stariji pacijenti i žene mogu biti osetljiviji na lekove koji produžavaju QTc interval. Zbog toga je potreban oprez prilikom primene fluorohinolona, uključujući levofloksacin kod ovih populacija (videti odeljke 4.2 Stariji pacijenti, 4.5, 4.8 i 4.9).

Periferna neuropatija

Kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone zabeleženi su slučajevi senzorne ili senzomotorne polineuropatije sa posledičnom parestezijom, hipoestezijom, disestezijom ili slabošću. Pacijente koji su na terapiji levofloksacinom treba savetovati da pre nastavka lečenja obaveste svog lekara ukoliko imaju simptome neuropatije poput bola, žarenja, mravinjanja, utrnulosti ili slabosti, kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnog stanja (videti odeljak 4.8).

Hepatobilijarni poremećaji

Prijavljeni su slučajevi nekroze jetre sve insuficijencije jetre sa smrtnim ishodom, nakon primene levofloksacina, prvenstveno kod pacijenata sa teškim postojećim oboljenjima, kao što je sepsa (videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da prekinu primenu leka i da se obrate lekaru ukoliko se jave znaci i simptomi hepatičnog oboljenja, kao što su anoreksija, žutica, tamno prebojena mokraća, pruritus ili bolna osetljivost abdomena.

Egzacerbacija miastenije gravis

Fluorohinoloni, uključujući levofloksacin, imaju blokirajuće neuromuskularno dejstvo i mogu da pogoršaju slabost mišića kod pacijenata sa miastenijom gravis. Nakon stavljanja leka u promet su prijavljene ozbiljne neželjene reakcije, uključujući smrt i potrebu za respiratornom podrškom, koje su bile povezane sa primenom fluorohinolona kod pacijenata sa miastenijom gravis. Levofloksacin se ne preporučuje kod pacijenata sa miastenijom gravis u anamnezi.

Poremećaji vida

Ukoliko prilikom primene levofloksacina dođe do poremećaja vida, ili se jave bilo kakvi poremećaji oka, treba odmah konsultovati oftalmologa (videti odeljke 4.7 i 4.8).

Superinfekcija

Primena levofloksacina, naročito produžena, može dovesti do rasta neosetljivih mikroorganizama. Ako dođe do superinfekcije tokom terapije, treba preduzeti odgovarajuće mere.

Interferencija sa laboratorijskim testovima

Kod pacijenata na terapiji levofloksacinom, određivanje opijata u urinu može dati lažno pozitivne rezultate. U tom slučaju pozitivan nalaz treba potvrditi specifičnijom metodom.

Levofloksacin može da inhibira rast Mycobacterium tuberculosis i zbog toga može dati lažno negativne rezultate prilikom bakteriološke dijagnoze tuberkuloze.

Aneurizma i disekcija aorte, regurgitacija/slabost srčanog zaliska

U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte, posebno kod starijih pacijenata, kao i aortne i mitralne valvularne regurgitacije nakon primene fluorohinolona. Prijavljeni su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući i smrtne slučajeve), kao i slučajevi regurgitacije/slabosti bilo kog srčanog zaliska kod pacijenata koji su uzimali fluorohinolone (videti odeljak 4.8).

Zbog toga fluorohinolone treba primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmatskom bolešću ili kongenitalnim oboljenjem srčanih zalistaka u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte ili oboljenje srčanih zalistaka, ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju za:

• aneurizmu i disekciju aorte, kao i za regurgitaciju/slabost srčanih zalistaka (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što su Marfan-ov sindrom, Ehlers-Danlos-ov sindrom, Turner-ov sindrom, Behçet-ova bolest, hipertenzija, reumatoidni artritis) ili dodatno
• aneurizmu i disekciju aorte (npr. vaskularni poremećaji kao što su Takayasu-ov arteritis ili arteritis džinovskih ćelija arterija, poznata ateroskleroza ili Sjögren-ov sindrom) ili dodatno
• regurgitaciju/slabost srčanog zaliska (npr. infektivni endokarditis).

Rizik od aneurizme i disekcije aorte, kao i njihove rupture, takođe može biti povećan kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji sistemskim kortikosteroidima.

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u službu hitne medicinske pomoći.

Pacijente treba savetovati da hitno potraže medicinsku pomoć u slučaju akutne dispneje, novonastalih srčanih palpitacija ili razvoja edema abdomena ili donjih ekstremiteta.

Akutni pankreatitis

Kod pacijenata koji koriste levofloksacin može se javiti akutni pankreatitis. Pacijentima treba objasniti karakteristične simptome akutnog pankreatitisa. Pacijente kod kojih se jave mučnina, nelagodnost u abdomenu, akutni bol u abdomenu ili povraćanje treba odmah pregledati. Kod sumnje na akutni pankreatitis, potrebno je obustaviti primenu levofloksacina; ako se akutni pankreatitis potvrdi, levofloksacin se ne sme ponovo uvoditi. Potreban je oprez kod pacijenata sa pankreatitisom u anamnezi (videti odeljak 4.8).

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Lek Leflogal sadrži pomoćnu supstancu laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, tj. suštinski je „bez natrijuma”.

Uticaj drugih lekova na levofloksacin

Soli gvožđa, soli cinka, antacidi koji sadrže magnezijum ili aluminijum, didanozin

Resorpcija levofloksacina je značajno smanjena ukoliko se primenjuje istovremeno sa solima gvožđa, antacidima koji sadrže magnezijum ili aluminijum, ili didanozinom (samo formulacije didanozina koje sadrže puferske supstance sa aluminijumom ili magnezijumom). Istovremena primena fluorohinolona sa multivitaminskim preparatima koji sadrže cink smanjuje njihovu resorpciju. Iz tog razloga se preporučuje da se preparati koji sadrže dvovalentne i trovalentne katjone kao što su soli gvožđa, soli cinka, antacidi sa aluminijumom ili magnezijumom ili didanozin (samo formulacije didanozina koje sadrže puferske supstance sa aluminijumom ili magnezijumom) ne uzimaju 2 sata pre i 2 sata nakon primene levofloksacina (videti odeljak 4.2). Kalcijumove soli imaju minimalan uticaj na oralnu resorpciju levofloksacina.

Sukralfat

Bioraspoloživost levofloksacina je značajno smanjena kada se primeni istovremeno sa sukralfatom. Kod pacijenata koji uzimaju oba leka, najbolje je primeniti sukralfat 2 sata nakon primene levofloksacina (videti odeljak 4.2).

Teofilin, fenbufen i slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)

U kliničkim ispitivanjima nisu zapažene farmakokinetičke interakcije između levofloksacina i teofilina. Ipak, može doći do izraženog sniženja praga za konvulzije, ukoliko se hinoloni primenjuju istovremeno sa teofilinom, NSAIL-ima ili drugim lekovima koji snižavaju prag za pojavu konvulzija.

U prisustvu fenbufena, koncentracija levofloksacina se povećava za oko 13%, u poređenju sa koncentracijom koja se postiže primenom levofloksacina u monoterapiji.

Probenecid i cimetidin

Probenecid i cimetidin imaju statistički značajan efekat na izlučivanje levofloksacina. Renalni klirens levofloksacina je bio smanjen za 24% prilikom primene cimetidina i 34% prilikom primene probenecida. Ovo sniženje klirensa nastaje zbog sposobnosti oba leka da blokiraju renalnu tubularnu sekreciju levofloksacina. Međutim, pri dozama ispitanim u studiji, mala je verovatnoća da ove statistički značajne farmakokinetičke razlike imaju klinički značaj.

Potreban je oprez prilikom istovremene primene levofloksacina sa lekovima koji utiču na tubularnu sekreciju, kao što su probenecid i cimetidin, posebno kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega.

Ostale relevantne informacije

Kliničke farmakološke studije su pokazale da ne dolazi do klinički značajnih promena farmakokinetike levofloksacina tokom istovremene primene sa: kalcijum-karbonatom, digoksinom, glibenklamidom i ranitidinom.

Uticaj levofloksacina na druge lekove

Ciklosporin

Poluvreme eliminacije ciklosporina povećano je za oko 33% tokom istovremene primene sa levofloksacinom.

Antagonisti vitamina K

Povećane vrednosti testova koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenje koje može biti teško, prijavljeni su kod pacijenata koji su istovremeno primali levofloksacin i antagoniste vitamina K (npr. varfarin). Zbog toga treba redovno pratiti testove koagulacije kod pacijenata koji istovremeno uzimaju antagoniste vitamina K i levofloksacin (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji produžavaju QT interval

Potreban je oprez kada se levofloksacin, kao i ostali fluorohinoloni, istovremeno primenjuje sa lekovima koji produžavaju QT interval (antiaritmici klase Ia i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici) (videti odeljak 4.4– Produženje QT intervala).

Ostale relevantne informacije

U ispitivanju farmakokinetičkih interakcija, levofloksacin nije imao uticaj na farmakokinetiku teofilina (koji je supstrat za CYP1A2), što ukazuje na to da levofloksacin ne inhibira CYP1A2.

Drugi oblici interakcija

Hrana

Ne postoje klinički značajne interakcije sa hranom. Iz tog razloga, levofloksacin se može uzimati nezavisno od obroka.

Trudnoća

Podaci o primeni levofloksacina kod trudnica su ograničeni. Studije na životinjama nisu pokazale direktan ili indirektan štetni uticaj u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3). Međutim, budući da ne postoje podaci o primeni leka kod trudnica i imajući u vidu rizik od oštećenja zglobnih hrskavica nosećih zglobova pri primeni fluorohinolona kod organizma u razvoju, levofloksacin se ne sme koristiti u toku trudnoće (videti odeljke 4.3 i 5.3).

Dojenje

Levofloksacin je kontraindikovan kod žena koje doje. Nema dovoljno podataka o izlučivanju levofloksacina u majčino mleko; međutim, poznato je da se drugi fluorohinoloni izlučuju u majčino mleko. Usled nedostatka podataka o primeni leka kod trudnica i imajući u vidu rizik od oštećenja zglobnih hrskavica nosećih zglobova pri primeni fluorohinolona kod organizma u razvoju, levofloksacin se ne sme koristiti tokom dojenja (videti odeljke 4.3 i 5.3).

Plodnost

Levofloksacin ne utiče na plodnost i reproduktivnu funkciju kod pacova.

Levofloksacin ima neznatan do umereni uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Neka neželjena dejstva (npr. vrtoglavica/vertigo, pospanost, poremećaj vida) mogu da oslabe sposobnost za koncentraciju i reagovanje, i samim tim predstavljaju rizik u situacijama kada su ove sposobnosti od posebnog značaja (npr. upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama).

Informacije o neželjenim dejstvima u nastavku teksta su zasnovane na podacima iz kliničkih ispitivanja, kojima je obuhvaćeno više od 8300 pacijenata, kao i prijavama neželjenih dejstava u toku postmarketinškog praćenja.

Učestalost neželjenih dejstava navedena je prema sledećoj konvenciji: veoma česta (≥ 1/10), česta (≥ 1/100,

< 1/10), povremena (≥ 1/1000, < 1/100), retka (≥ 1/10000, < 1/1000), veoma retka (< 1/10000), nepoznata (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka).

U svakoj kategoriji učestalosti, neželjena dejstva su navedena prema opadajućoj ozbiljnosti

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

aAnafilaktičke i anafilaktoidne reakcije mogu ponekad da se jave već nakon prve doze.

bMukokutane reakcije mogu ponekad da se jave i nakon prve doze.

Ostala neželjena dejstva koja su povezana sa upotrebom fluorohinolona uključuju:

• napade porfirije kod pacijenata koji boluju od porfirije.

*Veoma retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija koje zahvataju nekoliko organskih sistema i čula, a ponekad i više njih istovremeno (uključujući reakcije poput tendinitisa, rupture tetive, artralgije, bola u ekstremitetima, poremećaja hoda, neuropatije povezane sa parestezijom, depresije, umora, poremećaja pamćenja, poremećaja spavanja i oštećenja čula sluha, vida, ukusa i mirisa) zabeženi su u vezi sa primenom hinolona i fluorohinolona, u nekim slučajevima nezavisno od prethodno prisutnih faktora rizika (videti odeljak 4.4).

**Prijavljeni su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad praćen rupturom kao komplikacijom (uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom), kao i slučajevi regurgitacije/slabosti bilo kog srčanog zalistka kod pacijenata koji su primali fluorohinolone (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Na osnovu ispitivanja toksičnosti na životinjama ili kliničkih farmakoloških studija sprovedenih primenom supraterapijskih doza, najvažniji znaci koji se mogu očekivati nakon akutnog predoziranja levofloksacinom su simptomi od strane centralnog nervnog sistema kao što su konfuzija, vrtoglavica, poremećaj svesti, konvulzivni napadi, produženje QT intervala, kao i gastrointestinalni poremećaji poput mučnine i erozija sluzokože.

Tokom postmarketinškog praćenja leka prijavljeni su simptomi od strane CNS-a, kao što su stanje konfuzije, konvulzije, halucinacije i tremor.

U slučaju predoziranja, treba primeniti simptomatsko lečenje. Potrebno je uraditi EKG, zbog mogućeg produženja QT intervala. Za zaštitu sluzokože želuca, mogu se primeniti antacidi.

Hemodijaliza, uključujući peritonealnu dijalizu i CAPD, nije efektivna u uklanjanju levofloksacina iz cirkulacije. Ne postoji specifičan antidot.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; Hinolonski antibakterijski lekovi; Fluorohinoloni

ATC šifra: J01MA12

Levofloksacin je sintetski antibakterijski lek iz klase fluorohinolona i predstavlja S(-) enantiomer racemski aktivne supstance ofloksacina.

Mehanizam dejstva

Kao fluorohinolonski antibakterijski agens, levofloksacin deluje na kompleks DNK-DNK-girazu i topoizomerazu IV.

FK/FD odnos

Stepen baktericidne aktivnosti levofloksacina zavisi od odnosa maksimalne koncentracije leka u serumu (Cmax) ili vrednosti PIK (površina ispod krive) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIK).

Mehanizam rezistencije

Rezistencija na levofloksacin se stiče postepeno preko mutacija ciljnog mesta u obe topoizomeraze tipa II, DNK girazi i topoizomerazi IV. Drugi mehanizmi rezistencije kao što su barijere permeacije (uobičajena kod Pseudomonas aeruginosa) i efluks mehanizmi (pumpe), mogu takođe da utiču na osetljivost na levofloksacin.

Postoji ukrštena rezistencija između levofloksacina i ostalih fluorohinolona. Generalno, zbog mehanizma dejstva, ne postoji ukrštena rezistencija između levofloksacina i drugih klasa antibiotika.

Granične vrednosti MIC (minimalna inhibitorna koncentracija)

EUCAST daje preporučene MIC granične vrednosti za levofloksacin, razdvajajući osetljive od umereno osetljivih mikroorganizama, kao i umereno osetljive mikroorganizme od rezistentnih. Vrednosti MIC (mg/L) su date u tabeli.

EUCAST kliničke MIC granične vrednosti za levofloksacin (verzija 10.0, 2020-01-01):

1samo za nekomplikovane infekcije urinarnog trakta.

2osetljivost se može zaključiti na osnovu osetljivosti na ciprofloksacin.

Prevalenca rezistencije varira geografski i vremenom može da se promeni za određene bakterije, pa je poznavanje tzv. lokalne rezistencije poželjno, posebno ako se radi o lečenju teških infekcija. Po potrebi, treba

potražiti stručni savet ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od primene leka za neke bakterijske sojeve dovedena u pitanje.

#Vrlo je verovatno da meticilin rezistentni S. aureus poseduje korezistenciju na fluorohinolone, uključujući levofloksacin.

Resorpcija

Oralno primenjen levofloksacin se brzo i skoro potpuno resorbuje, a maksimalne koncentracije u plazmi se postižu tokom 1 - 2 sata. Apsolutna bioraspoloživost je 99 - 100%.

Hrana u manjoj meri utiče na resorpciju levofloksacina.

Stanje ravnoteže se postiže unutar 48 sati nakon režima doziranja od 500 mg jednom ili dva puta dnevno. Distribucija

Približno 30-40% levofloksacina se vezuje za proteine plazme.

Prosečni volumen distribucije levofloksacina je oko 100 L nakon pojedinačne i ponovljenih doza od 500 mg, što ukazuje na široku distribuciju u telesna tkiva.

Prelazak u tkiva i tkivne tečnosti

Pokazano je da levofloksacin prodire u bronhijalnu mukozu, tečnost površinskog epitela, alveolarne makrofage, plućno tkivo, kožu (tečni sadržaj vezikula i bula), tkivo prostate i urin. Međutim, levofloksacin slabo prodire u cerebrospinalnu tečnost.

Biotransformacija

Levofloksacin se metaboliše u veoma maloj meri, do metabolita demetil-levofloksacina i levofloksacin N- oksida. Oni čine manje od 5% doze i izlučuju se urinom. Levofloksacin je stereohemijski stabilan i ne podleže hiralnoj inverziji.

Eliminacija

Nakon oralne ili intravenske primene, levofloksacin se relativno sporo eliminiše iz plazme (t1/2: 6–8 sati). Izlučivanje je primarno putem bubrega (> 85% primenjene doze).

Srednja vrednost ukupnog klirensa levofloksacina nakon primene pojedinačne doze od 500 mg, iznosi 175 

29,2 mL/min.

Nema značajnih razlika u farmakokinetici prilikom oralne ili intravenske primene levofloksacina, što ukazuje da su oralni i intravenski put primene međusobno zamenjivi.

Linearnost

Levofloksacin pokazuje linearnu farmakokinetiku u rasponu doza od 50 do 1000 mg. Posebne populacije

Pacijenti sa bubrežnom insuficijencijom

Na farmakokinetiku levofloksacina utiče oštećenje funkcije bubrega. Sa slabljenjem funkcije bubrega smanjuju se eliminacija putem bubrega i klirens levofloksacina, a samim tim je poluvreme eliminacije povećano, što je prikazano u tabeli:

Farmakokinetika kod bubrežne insuficijencije nakon pojedinačne oralne doze od 500 mg

Starije osobe

Nema značajne razlike u farmakokinetici levofloksacina kod mlađih i strarijih osoba, osim onih koje su uslovljene razlikom u klirensu kreatinina.

Razlike uslovljene polom

Odvojene analize kod pacijenata ženskog i muškog pola su pokazale male do zanemarljive razlike u farmakokinetici levofloksacina. Nije dokazano da su ove razlike između polova klinički značajne.

Pretklinički podaci ne ukazuju na postojanje posebnog rizika pri primeni leka kod ljudi na osnovu sprovedenih konvencionalnih studija toksičnosti pojedinačne doze, toksičnosti ponovljene doze, karcinogenog potencijala i reproduktivne i razvojne toksičnosti.

Levofloksacin nije doveo do oštećenja plodnosti ili reproduktivne funkcije kod pacova, a njegov jedini efekat na fetuse je bio odloženo sazrevanje, kao rezultat maternalne toksičnosti.

Levofloksacin nije indukovao genske mutacije u bakterijskim ćelijama ili ćelijama sisara, ali jeste indukovao hromozomske aberacije u ćelijama pluća kineskog hrčka in vitro. Ovi efekti mogu biti posledica inhibicije topoizomeraze II. In vivo testovi (mikronukleusni test, razmena sestrinskih hromatida, neplanirana sinteza DNK, testovi dominantnih letalnih mutacija) nisu pokazali genotoksični potencijal.

Ispitivanja sprovedena na miševima su pokazala da levofloksacin ispoljava fototoksičnu aktivnost samo pri veoma velikim dozama. Levofloksacin nije ispoljio genotoksični potencijal u testovima fotomutagenosti, a u određivanju fotokarcinogenosti smanjio je razvoj tumora.

Kao i drugi fluorohinoloni, levofloksacin je ispoljio uticaj na hrskavicu (stvaranje mehurova i šupljina) kod pacova i pasa. Ovi nalazi su bili izraženiji kod mladih životinja.

Sastav jezgra tablete:

natrijum-stearilfumarat; krospovidon;

silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; kopovidon;

celuloza, mikrokristalna, silikonizovana (98% celuloza, mikrokristalna i 2% silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni);

Sastav film obloge:

Opadry II Pink 31K34554, sastava:

laktoza, monohidrat; hipromeloza 2910/15cP; titan-dioksid;

triacetin;

gvožđe(III)–oksid, crveni; gvožđe(III)– oksid, žuti;

Nije primenljivo.

5 godina

Čuvati na temperaturi do 25 °C u originalnom pakovanju.

Unutrašnje pakovanje je PVC/Al blister koji sadrži 7 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jedan blister sa 7 film tableta (ukupno 7 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Leflogal sadrži aktivnu supstancu levofloksacin. Levofloksacin je antibiotik iz grupe hinolona. Deluje tako što uništava bakterije koje prouzrokuju infekcije.

Lek Leflogal se koristi za lečenje infekcija:

• sinusa (sinuzitis),
• pluća (kod pacijenata sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom ili zapaljenjem pluća),
• urinarnog trakta, uključujući bubrege i mokraćnu bešiku,
• prostate, u slučaju dugotrajne infekcije,
• kože i mekih tkiva (potkožna tkiva i mišići).

Lek Leflogal se može koristiti u lečenju inhalacionog antraksa i preventivno nakon izlaganja uzročniku.

• ste alergični na levofloksacin, bilo koji drugi hinolonski antibiotik (npr. ciprofloksacin, moksifloksacin ili ofloksacin) ili na neku od pomoćnih supstanci leka (navedene u odeljku 6).

Znaci alergijske reakcije uključuju osip po koži, probleme sa gutanjem ili disanjem, oticanje lica, usana ili jezika;

• bolujete od epilepsije;
• ste imali oštećenja tetiva (veza između zglobova i mišića), kao što je zapaljenje tetiva (tendinitis), a koje je bilo povezano sa upotrebom hinolonskih antibiotika;
• ste dete ili adolescent u periodu rasta;
• ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću;
• dojite.

Ne smete uzimati ovaj lek ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas. Ako niste sigurni, obratite se svom lekaru ili farmaceutu pre upotrebe leka Leflogal.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Leflogal ukoliko:

• imate 60 godina ili ste stariji;
• uzimate kortikosteroide (videti odeljak „Drugi lekovi i lek Leflogal“);
• Vam je transplantiran organ;
• ste ranije imali konvulzije (epileptične napade);
• ste imali oštećenje mozga, usled šloga (moždani udar) ili povrede glave;
• imate probleme sa bubrezima;
• imate nedostatak enzima glukoza-6-fosfat-dehidrogenaze. U tom slučaju, u toku primene leka Leflogal može doći do ozbiljnih poremećaja krvi;
• ste ranije imali psihijatrijske probleme;
• ste ranije imali srčane tegobe; oprez je potreban prilikom upotrebe ovog leka ukoliko Vi ili neko u Vašoj porodici ima produženi QT interval (vidi se na EKG zapisu), imate poremećaj elektrolita (posebno malu koncentraciju magnezijuma i kalijuma u krvi), usporen rad srca (bradikardija), srčanu slabost ili ste imali srčani udar (infarkt miokarda), ste ženskog pola ili ste starija osoba, ili ako uzimate lekove koji mogu dovesti do produženja QT intervala na EKG-u (videti u nastavku "Drugi lekovi i lek Leflogal");
• imate šećernu bolest (dijabetes);
• ste ranije imali probleme sa jetrom;
• bolujete od miastenije gravis;
• imate probleme sa nervima (periferna neuropatija);
• Vam je postavljena dijagnoza proširenja ili „ispučenja“ velikog krvnog suda (aneurizma aorte ili aneurizma velikog perifernog krvnog suda);
• ste ranije doživeli epizodu disekcije aorte (raslojavanje unutrašnjeg i središnjeg sloja aortnog zida);
• Vam je postavljena dijagnoza popuštanja srčanih zalistaka (regurgitacija srčanih zalistaka);
• imate aneurizmu aorte ili disekciju aorte ili urođene bolesti srčanih zalistaka u porodičnoj anamnezi, ili druge faktore rizika ili stanja koji povećavaju rizik od pojave aneurizme ili disekcije (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što je Marfan-ov sindrom, Ehlers-Danlos-ov sindrom, Turner-ov sindrom, Sjögren-ov sindrom (autoimuna zapaljenska bolest) ili vaskularni poremećaji kao što je Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija, Behçet-ova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza, reumatoidni artritis (bolest zglobova) ili endokarditis (zapaljensko oboljenje srca));
• ste ranije imali težak osip po koži ili ljuštenje kože, sa pojavom plikova i/ili rana u ustima nakon uzimanja levofloksacina.

Ozbiljne reakcije na koži

Prilikom primene levofloksacina prijavljene su ozbiljne reakcije na koži, uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom, toksičnu epidermalnu nekrolizu, reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS).

• Stevens-Johnson-ov sindrom/toksična epidermalna nekroliza se inicijalno javljaju kao crvenkaste tačke ili krugovi, najčešće sa centralnim plikom (koji liče na mete) na trupu. Takođe, mogu se javiti ranice u usnoj duplji, grlu, nosu, genitalijama i očima (crvene i otečene oči). Pre pojave ovih ozbiljnih reakcija na koži javljaju se groznica (povišena telesna temperatura) i simptomi slični gripu. Osip može napredovati do rasprostranjenog ljuštenja kože ili životno ugrožavajućih komplikacija, ili može biti sa smrtnim ishodom.
• Reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS) inicijalno počinje sa simptomima sličnim gripu i osipom na licu, a zatim se osip širi uz povišenu telesnu temperaturu, sa povećanim vrednostima enzima jetre i povećanim brojem jedne vrste belih krvnih zrnaca (eozinofila) u laboratorijskim ispitivanjima i uvećanim limfnim čvorovima.

Ako Vam se pojavi ozbiljan osip ili neki od pomenutih simptoma, prestanite sa upotrebom levofloksacina i odmah se javite svom lekaru ili potražite medicinsku pomoć.

Ako ste ranije imali teške neželjene reakcije nakon uzimanja hinolona ili fluorohinolona, ne uzimajte fluorohinolonske/hinolonske antibiotike, uključujući levofloksacin. Odmah obavestite svog lekara o ovoj situaciji.

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom u toku terapije lekom Leflogal ako:

• osetite iznenadan jak bol u stomaku, grudnom košu ili leđima, što može biti simptom aneurizme ili disekcije aorte, odmah idite u službu hitne medicinske pomoći. Rizik može biti povećan ukoliko ste na istovremenoj terapiji sistemskim kortikosteroidima;
• Vam se iznenada jave simptomi u vidu otežanog disanja - nedostatka vazduha, posebno kada ležite u krevetu ili primetite oticanje gležnjeva, stopala ili stomaka ili pojavu lupanja srca (osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca), odmah obavestite lekara;
• Vam se jave mučnina, opšte loše stanje, izražena nelagodnost u stomaku ili bol u stomaku koji traje ili se pogoršava ili povraćanje – odmah se obratite lekaru, jer ovo može biti znak zapaljenja pankreasa (akutni pankreatitis).

Retko može doći do pojave bola i otoka u zglobovima i zapaljenja ili pucanja (rupture) tetiva. Rizik je povećan ako ste starije životne dobi (stariji od 60 godina), imate presađen organ, tegobe sa bubrezima, ili se lečite kortikosteroidima. Zapaljenje i pucanje tetiva mogu nastati tokom prvih 48 sati po uzimanju leka Leflogal, pa sve do nekoliko meseci nakon prestanka terapije. Pri pojavi prvog znaka bola ili zapaljenja tetive (na primer, u članku, ručnom zglobu, laktu, ramenu ili kolenu), prestanite da uzimate lek Leflogal, obratite se lekaru i poštedite bolno područje. Izbegavajte svaku nepotrebnu fizičku aktivnost, jer to može povećati rizik od pucanja tetive.

Retko možete osetiti simptome oštećenja nerava (neuropatije), kao što su bol, žarenje, mravinjanje, utrnulost i/ili slabost, posebno u stopalima i nogama ili šakama i rukama. Ako se to dogodi, odmah prestanite da uzimate lek Leflogal i obratite se svom lekaru kako bi se sprečili razvoj potencijalno trajnih oštećenja.

Dugotrajna, onesposobljavajuća i potencijalno trajna ozbiljna neželjena dejstva

Fluorohinolonski/hinolonski antibiotici, uključujući lek Leflogal, dovode se u vezu sa veoma retkim, ali ozbiljnim neželjenim dejstvima, od kojih su neka dugotrajna (traju mesecima ili godinama), onesposobljavajuća ili potencijalno trajna. To uključuje bol u tetivama, mišićima i zglobovima ruku i nogu,

otežano hodanje, neuobičajene osećaje na površini kože poput bockanja, trnaca, mravinjanja, utrnulosti ili žarenja (parestezija), čulne poremećaje, uključujući oštećenje čula vida, ukusa, mirisa i sluha, depresiju, poremećaj pamćenja, jak umor i teške poremećaje spavanja.

Ako Vam se nakon uzimanja leka Leflogal javi neko od ovih neželjenih dejstava, pre nastavka lečenja odmah se obratite svom lekaru. Zajedno sa lekarom odlučićete o nastavku lečenja, uzimajući u razmatranje i primenu drugih antibiotika.

Ako niste sigurni da li se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, obratite se svom lekaru ili farmaceutu pre nego što uzmete lek Leflogal.

Drugi lekovi i lek Leflogal

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Lek Leflogal može uticati na dejstvo drugih lekova. Takođe drugi lekovi mogu uticati na dejstvo leka Leflogal.

Naročito obavestite svog lekara ukoliko uzimate neki od sledećih lekova, jer prilikom njihove istovremene primene sa lekom Leflogal povećana je mogućnost ispoljavanja određenih neželjenih dejstava:

• kortikosteroidi (lekovi koji se koriste za lečenje zapaljenja). Povećan je rizik od zapaljenja i/ili pucanja tetiva;
• varfarin (lek koji se koristi za sprečavanje zgrušavanja krvi). Može doći do pojave krvarenja. Vaš lekar će redovno kontrolisati testove koagulacije krvi (vreme krvarenja i dr.);
• teofilin (lek koji se koristi za ublažavanje problema sa disanjem). Povećava verovatnoću za pojavu epileptičnih napada ako se uzima sa lekom Leflogal;
• nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL - lekovi za ublažavanje bola i zapaljenja, kao što su acetilsalicilna kiselina (aspirin), ibuprofen, fenbufen, ketoprofen, indometacin). Povećavaju verovatnoću pojave epileptičnih napada ako se uzimaju sa lekom Leflogal;
• ciklosporin (lek koji se koristi za sprečavanje odbacivanja transplantata). Povećan je rizik od pojave neželjenih dejstava ovog leka;
• lekovi koji mogu uticati na rad srca, kao što su lekovi za lečenje aritmija (antiaritmici, kao što su hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, sotalol, dofetilid, ibutilid i amjodaron), lekovi za lečenje depresije (triciklični antidepresivi, kao što su amitriptilin, imipramin), psihijatrijskih poremećaja (antipsihotici), bakterijskih infekcija (makrolidni antibiotici, kao što su eritromicin, azitromicin, klaritromicin);
• probenecid (koristi se za lečenje gihta). Ukoliko imate oslabljenu funkciju bubrega, lekar će Vam možda propisati manju dozu leka.
• cimetidin (koristi se za lečenje čira na želucu i gorušice). Ukoliko imate oslabljenu funkciju bubrega, lekar će Vam možda propisati manju dozu leka.

Recite svom lekaru ukoliko se bilo šta od navedenog odnosi na Vas.

Ne uzimajte lek Leflogal istovremeno sa sledećim lekovima, jer oni mogu uticati na dejstvo leka Leflogal:

• preparati gvožđa (za lečenje anemije, tj. malokrvnosti), suplementi cinka, antacidi (lekovi za lečenje povećanog lučenja kiseline u želucu ili gorušice) koji sadrže magnezijum ili aluminijum, didanozin (lek za lečenje HIV infekcije), kao i sukralfat (lek za lečenje čira na želucu). Ukoliko već uzimate neki od navedenih lekova, vidite odeljak 3 - Kako se uzima lek Leflogal.

Uticaj na rezultate laboratorijskih testova

Test urina na opijate

Test za određivanje opijata u urinu može da pokaže lažno pozitivne rezultate na lekove za ublažavanje jakih bola, tj. opijate, kod ljudi koji istovremeno uzimaju lek Leflogal. Ukoliko treba da uradite test urina na opijate, obavestite svog lekara da uzimate lek Leflogal.

Test na tuberkulozu

Ovaj lek može prouzrokovati lažno negativne rezultate kod nekih laboratorijskih testova na bakteriju koja je uzročnik tuberkuloze.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što uzmete ovaj lek

Lek Leflogal ne smete uzimati ako:

• ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću,
• dojite ili planirate da dojite.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nakon uzimanja leka Leflogal ponekad se mogu javiti neželjena dejstva u vidu nesvestice, pospanosti, vrtoglavice ili problema sa vidom. Neka od ovih neželjenih dejstava mogu da oslabe sposobnost koncentracije i reagovanja. Ukoliko osetite ove simptome, nemojte upravljati vozilom ili rukovati mašinama i ne radite ništa što zahteva visok nivo pažnje.

Lek Leflogal sadrži laktozu

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka. Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, tj. suštinski je „bez natrijuma”.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Način primene

Lek se primenjuje oralno. Tablete treba progutati cele, sa dovoljnom količinom vode. Tablete se mogu uzeti tokom obroka ili u bilo koje vreme između obroka.

Ako koristite tablete gvožđa, suplemente cinka, antacide, didanozin ili sukralfat: nemojte uzimati ove lekove u isto vreme sa lekom Leflogal. Lek Leflogal uzmite najmanje 2 sata pre ili 2 sata nakon ovih lekova (videti odeljak Drugi lekovi i lek Leflogal).

Doziranje

• Vaš lekar će odlučiti koliko tableta leka Leflogal treba da uzimate.
• Doza leka zavisi od vrste infekcije koju imate i mesta infekcije
• Trajanje lečenja zavisi od težine infekcije.
• Ako osetite da je dejstvo ovog leka suviše slabo ili jako, nemojte sami menjati dozu, već se obratite svom lekaru.

Odrasli i starije osobe Infekcija sinusa

Jedna tableta od 500 mg, jednom dnevno.

Infekcija pluća kod pacijenata koji imaju hronične probleme sa disanjem

Jedna tableta od 500 mg, jednom dnevno.

Pneumonija (zapaljenje pluća)

Jedna tableta od 500 mg, jednom ili dva puta dnevno.

Infekcije urinarnog trakta, uključujući infekcije bubrega i mokraćne bešike

Pola tablete ili jedna tableta od 500 mg, jednom dnevno.

Infekcija prostate

Jedna tableta od 500 mg, jednom dnevno.

Infekcija kože i potkožnog tkiva, uključujući i mišiće

Jedna tableta od 500 mg, jednom ili dva puta dnevno.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Vaš lekar će možda odrediti manju dozu leka Leflogal.

Primena levofloksacina u dozi manjoj od 250 mg nije moguća sa doznim oblikom leka Leflogal. Za primenu leka u dozama manjim od 250 mg koristiti druge lekove dostupne na tržištu.

Deca i adolescenti:

Lek Leflogal se ne sme primenjivati kod dece i adolescenata.

Zaštita kože od sunčeve svetlosti

Nemojte se izlagati direktnoj sunčevoj svetlosti dok ste na terapiji lekom Leflogal i još 2 dana nakon prestanka terapije. To je zbog toga što Vaša koža može postati osetljivija na sunčevo zračenje, zbog čega može izgoreti, može se javiti osećaj peckanja ili se pojaviti plikovi. Neophodno je da se pridržavate sledećih mera predostrožnosti:

• koristite zaštitnu kremu sa visokim UV faktorom;
• uvek nosite šešir i odeću koja pokriva ruke i noge;
• izbegavajte solarijum.

Ako ste uzeli više leka Leflogal nego što treba

Ukoliko ste slučajno uzeli više tableta od onoga što Vam je propisano, odmah se obratite svom lekaru ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Ponesite sa sobom Vaše pakovanje leka, da bi lekar znao šta ste uzeli.

U slučaju predoziranja može doći do pojave konvulzija (epileptični napadi), konfuzije (zbunjenost), vrtoglavice, poremećaja svesti, tremora i srčanih tegoba (osećaj lupanja ili preskakanja srca) i mučnine ili gorućeg osećaja u stomaku.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Leflogal

Ukoliko ste zaboravili da uzmete lek, uzmite propuštenu dozu leka čim se setite, osim ako je blizu vreme za sledeću dozu po preporučenom režimu.

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu leka.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Leflogal

Lečenje ne treba da prekidate bez prethodnog savetovanja sa lekarom. Veoma je važno da uzimate Leflogal onoliko dugo koliko Vam je propisano, čak i ako se budete osećali bolje nakon nekoliko dana lečenja. Ukoliko prekinete uzimanje leka pre vremena, simptomi bolesti mogu ponovo da se jave, a bakterija koja je izazvala bolest može da postane rezistentna (otporna) na levofloksacin, što znači da lek Leflogal više neće delovati.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek. Neželjena dejstva su najčešće blaga ili umerena i obično nestaju ubrzo nakon početka terapije.

Odmah prekinite sa uzimanjem leka i obratite se svom lekaru ili idite u najbližu zdravstvenu ustanovu ukoliko se javi sledeće neželjeno dejstvo:

Veoma retko neželjeno dejstvo (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• alergijska reakcija: osip, otežano gutanje ili disanje, oticanje usana, lica, ždrela ili jezika.

Ukoliko se javi neko od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava, odmah prekinite sa uzimanjem leka i obratite se svom lekaru, jer Vam može biti potrebna hitna medicinska pomoć:

Retka neželjena dejstva (može da se javi kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• vodenasta dijareja (proliv), koja može da sadrži primese krvi i biti praćena grčevima u stomaku i visokom temperaturom. Ovo mogu biti znaci teškog zapaljenja creva;
• bol i zapaljenje tetiva ili ligamenata, koje može dovesti do pucanja (rupture). Najčešće je zahvaćena Ahilova tetiva;
• epileptični napadi (konvulzije);
• videti ili čuti stvari kojih nema (halucinacije, paranoja);
• depresija, duševni problemi, osećaj nemira (agitacija), neuobičajeni snovi ili noćne more;
• široko rasprostranjen osip, povišena telesna temperatura, povišene vrednosti enzima jetre, povećan broj vrste leukocita - eozinofila u laboratorijskim analizama krvi, uvećani limfni čvorovi i poremećaji drugih sistema organa (reakcija na lek praćena eozinofilijom i sistemskim simptomima - DRESS sindrom (videti odeljak 2)).
• sindrom povezan sa poremećenim izlučivanjem vode i malim vrednostima natrijuma u krvi (SIADH);
• hipoglikemija (smanjena koncentracija šećera u krvi) i hipoglikemijska koma (koma usled izraženog smanjenja šećera u krvi), što je od posebnog značaja kod osoba koje boluju od šećerne bolesti.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

• osećaj žarenja, peckanja, bol ili utrnulost. Ovo mogu biti znaci oštećenja nerava (neuropatija);

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• ozbiljan osip na koži uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu. Osip se javlja u vidu crvenih tačaka nalik “metama” ili kružnih promena, često sa plikom u centru, na trupu, dolazi do ljuštenja kože, pojave ranica u ustima, grlu, nosu, genitalijama i očima, a može im prethoditi povišena telesna temperatura i simptomi nalik gripu (videti odeljak 2);
• gubitak apetita, žuta prebojenost kože i beonjača, tamna prebojenost urina, svrab, bolna osetljivost stomaka. Ovo mogu biti znaci problema sa jetrom, koji nekada ukazuju na popuštanje funkcije jetre koje može biti sa smrtnim ishodom;
• psihotični poremećaji sa sklonošću ka samopovređivanju, samoubilačkim mislima ili pokušajima;
• mučnina, opšte loše stanje, nelagodnost ili bol u stomaku ili povraćanje. Ovo mogu biti znaci zapaljenja pankreasa (akutni pankreatitis) (videti odeljak 2).

Ukoliko osetite bilo kakav problem sa vidom ili imate bilo kakve poremećaje oka dok ste na terapiji lekom Leflogal, odmah se obratite oftalmologu.

Veoma retki slučajevi dugotrajnih (traju mesecima ili godinama) ili trajnih neželjenih reakcija, kao što su zapaljenja tetive, pucanje tetive, bol u zglobovima, bol u ekstremitetima (rukama i nogama), otežano hodanje, poremećaji poput bockanja, trnaca, mravinjanja, žarenja, utrnulosti ili bola (neuropatija), depresija, umor, poremećaji spavanja, narušeno pamćenje, kao i oštećenja čula sluha, vida, ukusa i mirisa, koja u nekim slučajevima nastaju nezavisno od prethodno prisutnih faktora rizika, povezana su sa primenom hinolonskih i fluorohinolonskih antibiotika.

Kod pacijenata koji su primali fluorohinolone zabeleženi su slučajevi uvećanja i slabljenja zida aorte ili pucanja zida aorte (aneurizme i disekcije), koji kao komplikaciju mogu imati pucanje i dovesti do smrtnog ishoda, kao i slabost srčanih zalistaka (videti odeljak 2).

Obratite se svom lekaru ukoliko neko od sledećih neželjenih dejstava postane ozbiljno ili traje duže od nekoliko dana:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• nesanica;
• glavobolja, vrtoglavica;
• mučnina, povraćanje i dijareja;
• povećanje vrednosti nekih enzima jetre u krvi.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• promene u broju ostalih bakterija ili gljivica, infekcija uzrokovana gljivicom Candida (kandidijaza) koja se mora lečiti;
• promene u broju određenih vrsta leukocita - belih krvnih zrnaca (leukopenija i eozinofilija) koje se otkrivaju analizama krvi;
• anksioznost, konfuzija (zbunjenost), nervoza, pospanost, drhtavica (tremor), osećaj okretanja i nestabilnosti (vertigo);
• nedostatak vazduha (dispneja);
• izmenjeno čulo ukusa, gubitak apetita, problemi sa varenjem (dispepsija), bol u stomaku, osećaj nadutosti (flatulencija), konstipacija (otežano pražnjenje creva);
• svrab i osip na koži, jak svrab ili koprivnjača (urtikarija), pojačano znojenje (hiperhidroza);
• bol u zglobovima i mišićima;
• promene u rezultatima analiza krvi usled problema u radu jetre (povećane vrednosti bilirubina) ili bubrega (povećane vrednosti kreatinina);
• opšta slabost.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• stvaranje modrica ili pojačano krvarenje usled smanjenog broja trombocita (trombocitopenija);
• smanjenje broja belih krvnih zrnaca (neutropenija);
• preteran imuni odgovor (hipersenzitivnost);
• osećaj peckanja i utrnulosti u rukama ili nogama (parestezije);
• problemi sa sluhom (zujanje u ušima - tinitus) ili vidom (zamućen vid);
• ubrzan rad srca (tahikardija) ili nizak krvni pritisak (hipotenzija);
• mišićna slabost, naročito važno za osobe koje boluju od miastenije gravis (retko oboljenje centralnog nervnog sistema);
• poremećaj pamćenja;
• promene u radu bubrega i ponekad akutna bubrežna insuficijencija (slabost bubrega), koja može biti posledica alergijske reakcije od strane bubrega (intersticijalni nefritis);
• povišena telesna temperatura;
• oštro ograničene, crvene promene na koži sa ili bez stvaranja plikova koje se razvijaju nekoliko sati od primene levofloksacina, a zaceljuju kao postzapaljenske hiperpigmentovane (tamne) promene na koži; obično se pojavljuju na istim mestima na koži i sluzokoži nakon ponovljene primene levofloksacina.

Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka:

• smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca (anemija). Ovo može uzrokovati bledilo kože ili žutilo usled oštećenja crvenih krvnih zrnaca, smanjenje broja svih krvnih ćelija (pancitopenija);
• groznica, zapaljenje grla, ili opšti osećaj slabosti koji ne prestaje. Razlog tome može biti smanjenje broja belih krvnih zrnaca (agranulocitoza);
• poremećaj cirkulacije (reakcija slična anafilaktičkom šoku);
• hiperglikemija (povećanje koncentracije šećera u krvi). To je naročito važno za osobe koje boluju od šećerne bolesti (dijabetesa);
• izmenjeno čulo mirisa, gubitak čula mirisa ili ukusa (parosmija, anosmija, ageuzija);
• problemi pri pomeranju i kretanju (diskinezija, ekstrapiramidalni poremećaji);
• prolazni gubitak svesti (sinkopa);
• prolazni gubitak vida, zapaljenje oka;
• gubitak ili oštećenje sluha;
• ubrzan srčani ritam, životno ugrožavajuće aritmije uključujući srčani zastoj i promene srčanog ritma (u vidu produženog QT intervala, što se vidi na EKG zapisu);
• otežano disanje ili šištanje usled suženja disajnih puteva (bronhospazam);
• alergijska reakcija pluća;
• zapaljenje pankreasa (pankreatitis);
• zapaljenje jetre (hepatitis);
• pojačana osetljivost kože na sunce i UV zračenje (fotosenzitivnost);
• alergijski vaskulitis (alergijsko zapaljenje krvnih sudova);
• zapaljenje tkiva u usnoj duplji (stomatitis);
• ruptura (pucanje) i destrukcija mišića (rabdomioliza);
• zapaljenje zglobova (artritis);
• bol, uključujući bol u leđima, grudima ili ekstremitetima;
• napadi porfirije kod osoba koje već boluju od porfirije (veoma retko metaboličko oboljenje);
• uporna glavobolja sa ili bez zamućenja vida (benigna intrakranijalna hipertenzija).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Leflogal posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

- Aktivna supstanca je levofloksacin (u obliku levofloksacin, hemihidrata).

Jedna film tableta sadrži 500 mg levofloksacina (u obliku levofloksacin, hemihidrata). Pomoćne supstance su:

Sastav jezgra tablete:

natrijum-stearilfumarat; krospovidon; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; kopovidon; celuloza, mikrokristalna, silikonizovana (98% celuloza, mikrokristalna i 2% silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni)

Sastav film obloge:

Opadry II Pink 31K34554, sastav: laktoza, monohidrat; hipromeloza 2910/15cP; titan-dioksid; triacetin; gvožđe(III)–oksid, crveni; gvožđe(III)–oksid, žuti

Kako izgleda lek Leflogal i sadržaj pakovanja

Ružičaste, ovalne, bikonveksne film tablete, sa podeonom linijom sa jedne strane i bočno, i utisnutom oznakom „L“ na drugoj strani.

Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je PVC/Al blister koji sadrži 7 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jedan blister sa 7 film tableta (ukupno 7 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Januar, 2024.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

000461900 2023 59010 007 000 515 001 04 001 od 16.01.2024.