Levomax® 500mg/100mL rastvor za infuziju

Lek Levomax, rastvor za infuziju, je indikovan kod odraslih za lečenje sledećih infekcija (videti odeljke 4.4 i 5.1):

• Akutni pijelonefritis i komplikovane infekcije urinarnog trakta (videti odeljak 4.4)
• Hronični bakterijski prostitis
• Inhalacioni antraks: profilaksa nakon ekspozicije i lečenje (videti odeljak 4.4)

Za dole navedene infekcije, lek Levomax treba koristiti samo kada se upotreba antibiotika, koji se uobičajeno preporučuju za terapiju ovih infekcija, smatra neodgovarajućom.

• Vanbolnička pneumonija
• Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva

Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o odgovarajućoj primeni antibakterijskih lekova.

Lek Levomax, rastvor za infuziju, se primenjuje u vidu spore intravenske infuzije jednom ili dva puta dnevno.

Doziranje zavisi od tipa i težine infekcije, kao i od osetljivosti pretpostavljenog patogenog uzročnika. Terapija lekom Levomax nakon početne intravenske primene može se nastaviti primenom odgovarajuće oralne doze u skladu sa Sažetkom karakteristika leka za film tablete i ako se smatra odgovarajućom za pacijenta. Usled bioekvivalentnosti parenteralnog i oralnog oblika, može se upotrebiti isti režim doziranja.

Doziranje

Preporučuje se sledeće doziranje leka Levomax, rastvor za infuziju:

Doziranje kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega (klirens kreatinina > 50 mL/min)

1Trajanje lečenja uključuje intravensko i oralno lečenje. Vreme prelaska sa intravenske na oralnu terapiju zavisi od kliničke situacije, ali je uobičajeno od 2 do 4 dana.

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina ≤ 50 mL/min)

1Nije potrebna primena dodatnih doza posle hemodijalize ili kontinuirane ambulantne peritonealne dijalize (CAPD).

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavati dozu pošto se levofloksacin ne metaboliše u jetri u značajnoj meri i uglavnom se ekskretuje putem bubrega.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavati dozu kod starijih pacijenata, osim ako se to ne nameće s obzirom na bubrežnu funkciju (videti odeljak 4.4 "Tendinitis i ruptura tetive" i "Produženje QT intervala").

Pedijatrijska populacija

Lek Levomax je kontraindikovan kod dece i adolescenata u razvoju (videti odeljak 4.3).

Način primene

Lek Levomax, rastvor za infuziju, je namenjen samo za sporu intravensku infuziju; primenjuje se jednom ili dva puta dnevno. Vreme primene infuzije mora biti najmanje 60 minuta za 500 mg leka Levomax, rastvor za infuziju (videti odeljak 4.4).

Za informacije o inkompatibilnosti videti odeljak 6.2, a za kompatibilnost sa drugim infuzionim rastvorima videti odeljak 6.6.

Levofloksacin ne smeju uzimati:

• pacijenti preosetljivi na levofloksacin, ostale hinolone ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1,
• pacijenti koji boluju od epilepsije,
• pacijenti koji u istoriji bolesti imaju poremećaje tetiva nastale usled primene fluorohinolona,
• deca ili adolescenti u razvoju,
• trudnice,
• dojilje.

Primenu levofloksacina treba izbegavati kod pacijenata koji su imali ozbiljne neželjene reakcije pri primeni lekova koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak 4.8). Lečenje tih pacijenata levofloksacinom sme se započeti isključivo ukoliko nema drugih terapijskih mogućnosti i nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika (videti odeljak 4.3).

Vrlo je verovatno da su meticilin-rezistentni sojevi S. aureusa otporni na delovanje fluorohinolona, pa samim tim i na levofloksacin. Iz tog razloga se ne preporučuje primena levofloksacina kod MRSA infekcija koje su dijagnostifikovane ili na koje se sumnja, osim u slučajevima laboratorijske potvrde osetljivosti mikroorganizama na dejstvo levofloksacina (ili kada se iz nekih razloga ne mogu primenjivati antibiotici koji su uobičajeno propisuju za lečenje MRSA infekcija).

Rezistencija E. coli (najčešćeg patogena urinarnog trakta) na fluorohinolone varira širom Evropske unije. Lekarima koji propisuju lek savetuje se da uzmu u obzir lokalnu prevalencu E. Coli, kao i rezistenciju prema fluorohinolonima.

Inhalacioni antraks: Primena kod ljudi se bazira na podacima o in vitro osetljivosti Bacillus anthracis, podacima zabeleženim sprovođenjem eksperimenata na životinjama zajedno sa ograničenim rezultatima ispitivanja u kojima su učestvovali ljudi. Primena leka treba da bude u skladu sa nacionalnim i/ili internacionalnim smernicama za terapiju antraksa.

Dugotrajne, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije

Zabeleženi su veoma retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija koje zahvataju različite, ponekad višestruke, sisteme organa (mišićno-koštani, nervni, psihijatrijski i čula) kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone bez obzira na njihovu starost i postojeće faktore rizika. Pri prvim znacima ili simptomima bilo koje ozbiljne neželjene reakcije primenu levofloksaina treba odmah prekinuti i pacijentima savetovati da se obrate za savet lekaru koji im je propisao lek.

Vreme trajanja infuzije

Preporučeno vreme trajanja infuzije je najmanje 60 minuta za primenu 500 mg levofloksacina. Poznato je da se za vreme primene ofloksacina mogu javiti tahikardija i prolazni pad krvnog pritiska. U retkim slučajevima može doći do kolapsa usled izraženog pada krvnog pritiska. Ukoliko dođe do očiglednog pada krvnog pritiska tokom infuzione primene levofloksacina (l-izomera ofloksacina), treba odmah prekinuti sa primenom infuzije.

Tendinitis i rupture tetiva

Zapaljenje tetive i ruptura tetive (naročito Ahilove tetive, ali i drugih), ponekad bilateralno, mogu se javiti već unutar 48 sati od početka lečenja hinolonima i fluorohinolonima i zabeleženi su i do nekoliko meseci nakon prestanka terapije. Rizik od zapaljenja tetive i rupture tetive povećan je kod starijih osoba, pacijenata koji primaju dnevne doze od 1000 mg levofloksacina, pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, pacijenata sa transplantiranim solidnim organima i pacijenata istovremeno lečenih kortikosteroidima. Zbog toga se istovremena primena kortikosteroida mora izbegavati.

Pri prvim znacima zapaljenja tetive (npr. bolno oticanje, zapaljenje) treba prekinuti primenu levofloksacina i razmotriti drugu terapijsku mogućnost. Oboleli(e) ekstremitet(e) treba lečiti na odgovarajući način (npr. imobilizacija). Ako se pojave znaci tendinopatije, ne smeju se primenjivati kortikosteroidi.

Bolest povezana sa Clostridium difficile

Dijareja, posebno teška, uporna i/ili krvava, koja se pojavljuje tokom ili nakon lečenja levofloksacinom, može biti simptom bolesti povezane sa Clostridium difficile (engl. Clostridium difficile-Associated Diarrhoea, CDAD). CDAD varira od blago do životno ugrožavajućeg oblika, a najteži oblik je pseudomembranozni kolitis (videti odeljak 4.8). Zbog toga je važno ispitati postojanje ovog oboljenja kod osoba koje imaju ozbiljnu dijareju koja se javlja tokom i po završetku terapije levofloksacinom. Ukoliko se posumnja na CDAD, treba odmah prestati sa primenom leka Levomax i odmah započeti sa primenom odgovarajućih mera. U tom kliničkom stanju kontraindikovani su lekovi koji inhibiraju peristaltiku.

Pacijenti skloni epileptičnim napadima

Hinoloni mogu sniziti prag za pojavu konvulzija i izazvati epileptični napad. Levofloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa epilepsijom u istoriji bolesti (videte odeljak 4.3). Kao što je slučaj i sa ostalim hinolonima, potreban je krajnji oprez kod pacijenata koji su skloni epileptičnim napadima ili onih koji se istovremeno leče lekovima koji snižavaju prag pojave cerebralnih napada, kao što je teofilin (videti odeljak 4.5). U slučaju pojave konvulzivnih napada (videte odeljak 4.8), treba prekinuti sa primenom levofloksacina.

Pacijenti sa deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Pacijenti sa latentnim ili postojećim deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze mogu biti skloni hemolitičkim reakcijama kada se leče hinolonima. Zbog toga, kod ovih pacijenata levofloksacin treba primenjivati sa oprezom zbog moguće pojave hemolize.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Budući da se levofloksacin izlučuje uglavnom putem bubrega, kod pacijenata sa oslabljenom bubrežnom funkcijom treba prilagoditi dozu leka Levomax (videti odeljak 4.2).

Reakcije preosetljivosti

Levofloksacin može da izazove ozbiljne reakcije preosetljivosti, sa mogućim smrtnim ishodom (npr. angioedem ili anafilaktički šok), koje se ponekad mogu javiti nakon inicijalne doze leka (videti odeljak 4.8). Pacijenti treba odmah da prekinu sa terapijom i obrate se lekaru kako bi dobili odgovarajuću stručnu pomoć.

Teške kožne neželjene reakcije

Tokom primene levofloksacina uočene su teške kožne neželjene reakcije uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN, Lyell-ov sindrom), Stevens Johnson-ov sindrom (SJS) i reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), koje mogu biti životno ugrožavajuće i sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.8). Pri propisivanju terapije, pacijente treba obavestiti o znakovima i simptomima teških kožnih reakcija i treba ih pažljivo nadgledati. Ukoliko se pojave znakovi i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, treba odmah prekinuti primenu levofloksacina i razmotriti alternativnu terapiju. Ukoliko je pacijent razvio ozbiljnu reakciju kao što je SJS, TEN ili DRESS pri primeni levofloksacina, lečenje levofloksacinom se ne sme ponovo započeti kod tog pacijenta.

Poremećaj metabolizma šećera

Kao i tokom primene svih hinolona, zabeležen je poremećaj šećera u krvi. Prijavljene su obe: hipoglikemija i hiperglikemija, koje su se češće javljale kod starijih pacijenata i obično kod dijabetičara koji su istovremeno na terapiji oralnim antidijabeticima (npr. glibenklamid) ili primaju insulin. Takođe, prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Kod pacijenata koji su dijabetičari, preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi.

Primenu leka Levomax treba prekinuti odmah ako se primeti poremećaj šećera u krvi i treba razmotriti terapiju drugim antibioticima koji nisu iz grupe fluorohinolona.

Prevencija fotosenzitivnosti

Prijavljeni su slučajevi pojave fotosenzitivnosti prilikom terapije levofloksacinom (videti odeljak 4.8). Preporučuje se da se pacijenti nepotrebno ne izlažu jakom suncu ili veštačkim UV zracima (npr. kvarcne lampe, solarijumi) tokom terapije i 48 sati po završetku terapije levofloksacinom, kako bi se sprečile reakcije fotosenzitivnosti.

Pacijenti koji primaju antagoniste vitamina K

Zbog mogućeg povećanja vrednosti parametara koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenja kod pacijenata koji se leče kombinacijom levofloksacina i antagonista vitamina K (npr. varfarin), treba kontrolisati vrednosti parametara koagulacije ako se ti lekovi primenjuju istovremeno (videti odeljak 4.5).

Psihotične reakcije

Psihotične reakcije zabeležene su kod pacijenata lečenih hinolonima, uključujući levofloksacin. U veoma retkim slučajevima one mogu preći u suicidne misli i autodestruktivno ponašanje - ponekad nakon samo jedne doze levofloksacina (videti odeljak 4.8). Ako pacijenti razviju takve reakcije, potrebno je odmah prekinuti primenu levofloksacina pri prvim znacima ili simptomima takvih reakcija i pacijentima savetovati da se obrate za savet lekaru koji im je propisao lek. Treba razmotriti terapiju drugim antibioticima koji nisu iz grupe fluorohinolona i preduzeti odgovarajuće mere. Savetuje se oprez ukoliko se levofloksacin primenjuje kod psihotičnih pacijenata ili kod pacijenata sa psihijatrijskim bolestima u anamnezi.

Produženje QT intervala

Levofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata kod kojih postoji rizik od produženja QT intervala, kao u slučaju:

• sindroma kongenitalno produženog QT intervala,
• istovremene primene lekova koji produžavaju QT interval (npr. antiaritmici I i III klase, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici),
• poremećaj ravnoteže elektrolita (npr. hipokalijemija, hipomagnezijemija),
• srčanih oboljenja (npr. srčane insuficijencije, infarkta miokarda, bradikardija)

Stariji pacijenti i žene mogu biti osetljivi na lekove koji produžavaju QT interval. Zato treba biti oprezan prilikom primene fluorohinolona (levofloksacina) u ovim populacijama (videti odeljke 4.2, 4.5, 4.8, 4.9).

Periferna neuropatija

Zabeleženi su slučajevi senzorne ili senzomotorne polineuropatije koja dovodi do parestezija, hipoestezija, disestezija ili slabosti, kod pacijenata koji primaju hinolone i fluorohinolone. Pacijente koji se leče levofloksacinom treba savetovati da se obrate svom lekaru pre nastavka lečenja ukoliko se pojave simptomi neuropatije kao što su bol, pečenje, trnci, ukočenost ili se razvije slabost kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnog stanja (videti odeljak 4.8).

Hepatobilijarni poremećaji

Kod primene levofloksacina prijavljeni su slučajevi hepatične nekroze, pa čak i životno ugrožavajuće insuficijencije jetre, posebno kod pacijenata sa teškim osnovnim bolestima, kao što je sepsa (videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da prekinu terapiju i kontaktiraju lekara ukoliko dođe do pojave znakova i simptoma oboljenja jetre kao što su anoreksija, žutica, taman urin, pruritus ili osetljivost abdomena.

Egzacerbacije mijastenije gravis

Fluorohinoloni, uključujući levofloksacin, blokiraju neuromuskularnu aktivnost što dovodi do pogoršanja slabosti mišića kod pacijenata sa mijastenijom gravis. Postmarketinški su prijavljene ozbiljne neželjene reakcije, uključujući smrt i respiratorne probleme, koji su povezani sa primenom fluorohinolona kod pacijenata sa mijastenijom gravis. Levofloksacin se ne preporučuje kod pacijenata sa poznatom istorijom mijastenije gravis.

Poremećaji vida

Ukoliko prilikom primene levofloksacina oslabi vid pacijenta ili se pojave bilo kakvi problemi sa očima, treba konsultovati očnog lekara (videti odeljke 4.7 i 4.8).

Superinfekcija

Primena levofloksacina, posebno ako je dugotrajna, može dovesti do povećanja broja rezistentnih mikroorganizama. Ako dođe do superinfekcije tokom terapije, treba preduzeti odgovarajuće mere.

Interferencije sa laboratorijskim testovima

Kod pacijenata koji su na terapiji levofloksacinom, određivanje opijata u urinu može dati lažno pozitivne rezultate. Možda će biti potrebno da se rezultat potvrdi osetljivijom metodom.

Levofloksacin može sprečiti rast Micobacterium tuberculosis i zato može dati lažno negativne rezultate u bakteriološkoj dijagnostici tuberkuloze.

Aneurizma i disekcija aorte

U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte nakon uzimanja fluorohinolona, posebno kod populacije starijih.

Zbog toga se fluorohinoloni smeju primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmom u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte, ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju za aneurizmu i disekciju aorte (npr. Marfan-ov sindrom, vaskularni oblik Ehlers-Danlos-ovog sindroma, Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza).

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

1 mL rastvora za infuziju sadrži 0,15 mmol (3,5 mg) natrijuma (u obliku hlorida).

100 mL rastvora za infuziju sadrži 15,4 mmol (354,2 mg) natrijuma (u obliku hlorida).

Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Uticaj drugih lekova na levofloksacin

Teofilin, fenbufen ili slični nesteroidni antiinflamatorni lekovi

U kliničkom ispitivanju nisu zabeležene farmakokinetičke interakcije levofloksacina sa teofilinom. Međutim, može doći do značajnog sniženja praga za nastanak konvulzija prilikom istovremene primene hinolona sa teofilinom, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, ili drugim lekovima koji snižavaju taj prag.

U prisustvu fenbufena, koncentracije levofloksacina su za 13% veće nego kad se levofloksacin primenjuje sam.

Probenecid i cimetidine

Probenecid i cimetidin imaju statistički značajan uticaj na eliminaciju levofloksacina. Cimetidin smanjuje bubrežni klirens levofloksacina za 24%, a probenecid za 34%. To je zato što oba leka mogu da blokiraju renalnu tubularnu sekreciju levofloksacina. Međutim, statistički značajne kinetičke razlike pri dozama ispitivanim u studiji nisu bile klinički značajne.

Oprez se savetuje kada se levofloksacin primenjuje istovremeno sa lekovima koji utiču na tubularnu bubrežnu ekskreciju, kao što su probenecid i cimetidin, posebno kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega.

Ostale važne informacije

U kliničkim farmakološkim ispitivanjima pokazano je da nije bilo nikakvih klinički bitnih promena u farmakokinetici levofloksacina, pri istovremenoj primeni sa kalcijum-karbonatom, digoksinom, glibenklamidom i ranitidinom.

Uticaj leka Levomax na druge lekove

Ciklosporin

Poluvreme eliminacije ciklosporina se povećava za 33 % pri istovremenoj primeni sa levofloksacinom.

Antagonisti vitamina K

Povećane vrednosti parametara koagulacije (PT/INR) i/ili krvarenje, koje može biti ozbiljno, zabeleženi su kod pacijenata koji su bili istovremeno lečeni levofloksacinom i antagonistima vitamina K (npr. varfarinom). Zbog toga je potrebno pratiti vrednosti koagulacije kod pacijenata koji uzimaju antagoniste vitamina K (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji produžavaju protrombinsko vreme

Levofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji primaju lekove za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiartimike IA i III klase, triciklične antidepresive, makrolide, antipsihotike; videti odeljak 4.4).

Ostale relevantne informacije

U studiji koja se bavila ispitivanjem farmakokinetičkih interakcija, levofloksacin nije pokazao uticaj na farmakokinetiku teofilina (koji je supstrat za CYP1A2), što znači da levofloksacin ne inhibira CYP1A2.

Trudnoća

Ograničeni su podaci o upotrebi levofloksacina kod trudnica. Studije na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3). Međutim, zbog nedostatka podataka o ispitivanjima na ljudima i zbog opasnosti od oštećenja hrskavice nosećih zglobova organizma u razvoju koje mogu izazvati fluorohinoloni, levofloksacin se ne sme primenjivati kod trudnica (videti odeljke 4.3 i 5.3).

Dojenje

Levofloksacin je kontraindikovan tokom dojenja. Nema dovoljno podataka o izlučivanju levofloksacina u majčino mleko; međutim, ostali fluorohinoloni se ekskretuju u mleko. U nedostatku podataka o uticaju na ljude i zbog opasnosti od oštećenja hrskavice nosećih zglobova organizma u razvoju koje mogu izazvati fluorohinoloni, levofloksacin ne treba primenjivati kod dojilja (videti odeljke 4.3 i 5.3).

Plodnost

Levofloksacin ne izaziva oštećenje ploda i reproduktivnog sistema kod pacova.

Neke neželjene reakcije (npr. vrtoglavica/vertigo, pospanost, poremećaji vida) mogu oslabiti sposobnost pacijenta da se koncentriše i reaguje, pa samim tim predstavljaju opasnost u situacijama kad su te sposobnosti posebno važne (npr. upravljanje vozilima ili rukovanje mašinama).

Sledeće informacije zasnivaju se na rezultatima kliničkih ispitivanja na više od 8300 pacijenata i velikom postmarketinškom iskustvu.

Učestalost neželjenih dejstava je prikazana unutar svake klase sistema organa, prema sledećoj konvenciji: veoma često (≥1/10), često (≥1/100, <1/10), povremeno (≥1/1000, < 1/100), retko (≥1/10000, < 1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznata(ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

U okviru svake grupe neželjene reakcije su navedene od najozbiljnijih do najblažih.

aanafilaksa i anafilaktoidna reakcija se mogu javiti već posle prve doze

bmukokutane reakcije se nekada mogu javiti već posle prve doze

*Zabeleženi su veoma retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija koje zahvataju različite, ponekad višestruke, klase sistema organa i čula (uključujući reakcije kao što su zapaljene tetive, ruptura tetive, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj hoda, neuropatije povezane sa parestezijom, depresija, umor, oštećenje pamćenja, poremećaji spavanja i oštećenje sluha, vida i čula ukusa i mirisa) u vezi sa primenom hinolona i fluohinolona, u nekim slučajevima bez obzira na postojeće faktore rizika (videti odeljak 4.4).

Drugi neželjeni efekti koji su u vezi sa primenom fluorohinolona uključuju i:

- napadi porfirije kod pacijenata koji boluju od porfirije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Prema ispitivanjima toksičnosti na životinjama i kliničkim farmakološkim studijama sa supraterapijskim dozama, najvažniji znaci koji se mogu očekivati nakon akutnog predoziranja levofloksacinom su poremećaji centralnog nervnog sistema poput konfuzije, vrtoglavice, poremećaja svesti i konvulzija, produženje QT intervala.

Dejstva na CNS koja uključuju konfuzno stanje, konvulzije, halucinacije i tremor, su zabeležena tokom postmarketinškog praćenja.

U slučaju predoziranja treba započeti simptomatsko lečenje. Potrebno je uraditi EKG zbog mogućeg produženja QT intervala. Hemodijaliza, uključujući peritonealnu dijalizu i CAPD, nisu efikasne u uklanjanju levofloksacina iz organizma. Nema specifičnog antidota.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, fluorohinoloni

ATC šifra: J01MA12

Levofloksacin je sintetski antibakterijski lek iz grupe fluorohinolona i predstavlja S (-) enantiomer racemske supstance ofloksacin.

Mehanizam delovanja

Kao fluorohinolonski antibiotik, levofloksacin deluje na kompleks DNK-DNK giraze i topoizomerazu IV. FK/FD odnos

Stepen baktericidne aktivnosti levofloksacina zavisi od odnosa maksimalne koncentracije u serumu (Cmax) ili površine ispod krive (PIK) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIK).

Mehanizam rezistencije

Rezistencija na levofloksacin nastaje postupno kroz nekoliko koraka, mutacijama ciljnog mesta u obe forme topoizomeraze II, DNK giraze i topoizomeraze IV. Ostali mehanizmi nastanka rezistencije, kao što je propustljivost barijere (često kod Pseudomonas aeruginosa) i efluks mehanizmi, takođe, mogu uticati na osetljivost prema levofloksacinu.

Zabeleženo je postojanje ukrštene rezistencije između levofloksacina i drugih fluorohinolona. Zbog mehanizma dejstva, generalno ne postoji ukrštena rezistencija između levofloksacina i drugih grupa antibiotika.

Granične MIK vrednosti

Granične vredosti MIK, preporučene od strane EUCAST, razdvajaju osetljive od intermedijarno osetljivih mikroorganizama, kao i intermedijarno osetljive mikroorganizme od rezistentnih.

Vrednosti MIK testiranja (mg/L) su date u tabeli.

EUCAST kliničke granične vrednosti MIK za levofloksacin (verzija 2.0, 2012-01-01):

Prevalenca rezistencije može za pojedine sojeve varirati geografski i vremenski, pa je poželjno imati lokalne informacije o rezistenciji, posebno kad se leče teške infekcije. Ukoliko je potrebno, treba potražiti savet stručnjaka ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da se primena leka kod bilo koje vrste infekcije može dovesti u pitanje.

Uobičajeno osetljive vrste

Aerobne Gram-pozitivne bakterije

Bacillus anthracis

Staphylococcus aureus osetljivi na meticilin

Staphylococcus saprophyticus Streptococci, grupa C i G Streptococcus agalactiae Streptococcus pneumoniae Streptococcus pyogenes

Aerobne Gram-negativne bakterije

Eikenella corrodens Haemophilus influenzae Haemophilus para-influenzae Klebsiella oxytoca

Moraxella catarrhalis Pasteurella multocida Proteus vulgaris Providencia rettgeri

Anaerobne bakterije

Peptostreptococcus

Ostale

Chlamydophila pneumoniae Chlamydophila psittaci Chlamydia trachomatis Legionella pneumophila Mycoplasma pneumoniae Mycoplasma hominis Ureaplasma urealyticum

Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem

Aerobne gram-pozitivne bakterije

Enterococcus faecalis

Staphylococcus aureus rezistentan na meticilin# Koagulaza negativne Staphylococcus spp

Aerobne gram- negativne bakterije Acinetobacter baumannii Citrobacter freundii

Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae Escherichia coli Klebsiella pneumoniae Morganella morganii Proteus mirabilis Providencia stuartii Pseudomonas aeruginosa Serratia marcescens

Anaerobne bakterije

Bacteroides fragilis

Prirodno rezistentni sojevi

Aerobne Gram-pozitivne bakterije

Enterococcus faecium

#Meticilin rezistentan Staphylococcus aureus vrlo verovatno poseduje korezistenciju na fluorohinolone, uključujući i levofloksacin.

Resorpcija

Oralno primenjen levofloksacin se brzo i potpuno resorbuje i postiže maksimalne koncetracije u plazmi za oko 1-2 sata. Apsolutna bioraspoloživost je 99 - 100%.

Hrana ima mali uticaj na resorpciju levofloksacina.

Ravnotežna koncentracija se postiže unutar prvih 48 sati nakon primene 500 mg jednom ili dva puta dnevno. Distribucija

Oko 30-40% levofloksacina se vezuje za serumske proteine.

Srednji volumen distribucije levofloksacina je oko 100 L nakon pojedinačnih i ponovljenih doza od 500 mg, pokazujući široku distribuciju u telesnim tkivima.

Prodiranje u tkiva i telesne tečnosti

Levofloksacin prodire u bronhijalnu mukozu, tečnost površinskog epitela, alveolarne makrofage, plućno tkivo, kožu (tečnost vezikule), tkivo prostate i urin. Međutim, levofloksacin teško prodire u cerebro-spinalnu tečnost.

Biotransformacija

Levofloksacin se veoma malo metaboliše, a njegovi metaboliti su desmetil-levofloksacin i levofloksacin N- oksid. Ti metaboliti čine manje od 5% doze izlučene putem urina. Levofloksacin je stereohemijski stabilan i ne podleže hiralnoj inverziji.

Eliminacija

Nakon oralne i intravenske primene, levofloksacin se izlučuje relativno sporo iz plazme (t1/2: 6-8 sati). Izlučuje se primarno putem bubrega (> 85 % primenjene doze).

Srednja vrednost ukupnog klirensa levofloksacina posle primene pojedinačne doze od 500 mg iznosi 175 ± 29,2 mL/min.

Nema velikih razlika u farmakokinetici levofloksacina nakon intravenske i oralne primene, što upućuje da se oralna i intravenska primena mogu zameniti jedna drugom.

Linearnost

Levofloksacin pokazuje linearnu farmakokinetiku u doznom rasponu od 50 mg do 1000 mg. Farmakokinetika kod pacijenata sa insufincijencijom bubrega

Oštećenje bubrega utiče na farmakokinetiku levofloksacina. Slabljenjem funkcije bubrega smanjuju se renalna eliminacija i klirens, a poluvreme eliminacije raste kao što je prikazano u tabeli (farmakokinetika nakon doze od 500 mg kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega):

Farmakokinetika kod starijih pacijenata

Nema značajnih razlika u farmakokinetici levofloksacina između starijih i mlađih pacijenata, osim onih povezanih sa razlikama u klirensu kreatinina.

Razlike u odnosu na pol

Odvojene analize kod pacijenata muškog i ženskog pola pokazale su male ili zanemarljive polne razlike u farmakokinetici levofloksacina. Nema pokazatelja da su te polne razlike klinički važne.

Pretklinički podaci pokazuju da ne postoji posebna opasnost po ljude. Podaci su dobijeni na osnovu konvencionalnih studija toksičnosti jedne doze, toksičnosti ponovljenih doza, kancerogenog potencijala i toksičnosti na reproduktivni sistem i razvoj.

Levofloksacin ne utiče na fertilitet i reprodukciju kod pacova, a jedini efekat na fetus bio je kasnije sazrevanje kao rezultat toksičnosti kod majke.

Levofloksacin ne indukuje mutaciju gena kod bakterija ili u ćelijama sisara, ali ne indukuje hromozomske promene u ćelijama pluća kineskog hrčka in vitro. Ovi efekti mogu biti pripisani inhibiciji topoizomeraze II. In vivo testovi (mikronukleus, izmena sestrinskih hromatida, nepravilna sinteza DNK, dominantni letalni testovi) nisu pokazali bilo kakav genotoksični potencijal.

Studije na miševima, nakon intravenske i oralne primene levofloksacina, pokazale su da levofloksacin ima fototoksičnu aktivnost samo pri vrlo visokim dozama. Levofloksacin nije pokazao bilo kakav genotoksični potencijal u ispitivanjima fotomutagenosti, a smanjio je razvoj tumora u ispitivanjima fotokarcinogenosti.

Kao i ostali fluorohinoloni, levofloksacin ispoljava efekte na hrskavicu (stvaranje ispupčenja i udubljenja) kod pacova i pasa. Ti nalazi su izraženiji kod mladih životinja.

Natrijum-hlorid; Hlorovodonična kiselina 1 N; Natrijum-hidroksid, 0,1 N; Voda za injekcije.

Rastvor za infuziju levofloksacina ne treba mešati sa heparinom ili alkalnim rastvorima (npr. natrijum- hidrogenkarbonat). Ovaj lek ne treba mešati sa drugim preparatima osim onim navedenim u odeljku 6.6.

3 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/razblaživanja

Nakon otvaranja rastvor za infuziju upotrebiti odmah. Nakon razblaživanja sa drugim infuzionim rastvorima: 0,9% rastvorom NaCl, 5% rastvorom glukoze i 2,5% rastvorom glukoze u Ringerovom rastvoru pokazana je fizičko-hemijska stabilnost gotovog proizvoda do 8h na temperaturi do 25°C. Stabilnost je ispitana na najrazblaženiju koncentaciju - kada je 100 mL levofloksacina razblaženo sa najvećom zapreminom infuzionog rastvora na tržištu 500 mL.

Nakon razblaživanja, pripremljeni rastvor za infuziju treba odmah upotrebiti. Ukoliko se odmah ne upotrebi, rok upotrebe i uslovi čuvanja su odgovornost korisnika.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja/razblaživanja, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je LDPE kesa od 100 mL sa zaštitnim zatvaračem tip InsoCap od HDPE.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 kesa sa 100 mL rastvora za infuziju i Uputstvo za lek.

Lek Levomax, rastvor za infuziju, treba odmah iskoristiti. Nije potrebno štititi lek od svetlosti tokom same primene infuzije.

Ovaj lek je namenjen za jednokratnu upotrebu.

Nakon otvaranja, neupotrebljenu količinu leka je potrebno odbaciti.

Pre upotrebe rastvor vizuelno proveriti. Može se koristiti samo bistar rastvor, zelenkasto-žute boje, koji je bez prisustva čestica.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Mešanje sa drugim rastvorima za infuziju:

Lek Levomax, rastvor za infuziju, je kompatibilan sa sledećim rastvorima:

• 0,9% rastvor natrijum-hlorida,
• 5% rastvor glukoze,
• 2,5% rastvor glukoze u Ringerovom rastvoru. Za podatke o inkompatibilnosti videti odeljak 6.2.

Lek Levomax, rastvor za infuziju, sadrži aktivnu supstancu levofloksacin, koji pripada grupi sintetskih antibiotika iz klase fluorohinolona. Ovaj lek deluje tako što uništava bakterije koje su uzrokovale infekciju u Vašem organizmu.

Lek Levomax je indikovan za lečenje sledećih infekcija:

• infekcije pluća, kod pacijenata sa pneumonijom;
• infekcije urinarnog trakta, uključujući infekcije bubrega i mokraćne bešike;
• dugotrajne infekcije prostate;
• infekcije kože i potkožnog tkiva, uključujući i mišiće (tzv. meko tkivo).

U posebnim situacijama, lek Levomax može da se koristi za smanjenje šanse za dobijanje bolesti pluća pod nazivom antraks ili kod pogoršanja bolesti nakon izlaganja bakteriji koja uzrokuje antraks.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na levofloksacin, bilo koji drugi hinolonski antibiotik kao što su moksifloksacin, ciprofloksacin ili ofloksacin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6). Znaci alergijske reakcije su: osip, teškoće sa gutanjem ili disanjem, oticanje usana, jezika, lica ili grla;
• ako imate epilepsiju;
• ako ste nekada imali probleme sa tetivama kao što je tendinitis koji je bio povezan sa terapijom hinolonskim antibioticima. Tetiva je snop vezivnih vlakana koji vezuje mišić za kost;
• ako ste dete ili adolescent u razvoju;
• ako ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću;
• ako dojite.

Nemojte uzimati lek Levomax ako se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas. Ako niste sigurni, posavetujte se svojim lekarom ili farmaceutom pre uzimanja ovog leka.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što primenite lek Levomax:

• ako imate 60 godina i više;
• ako koristite kortikosteroide, koji se nazivaju i steroidi (videti odeljak " Drugi lekovi i Levomax");
• ako ste imali transplataciju;
• ako ste nekada imali konvulzije (napade);
• ako ste imali oštećenje mozga nastalo kao posledica moždanog udara (šloga) ili neke druge povrede mozga;
• ako imate problema sa bubrezima;
• ako imate stanje koje se zove "deficijencija G-6-fosfat dehidrogenaze". Postoji velika mogućnost da se kod Vas jave ozbiljni hematološki problemi tokom uzimanja ovog leka;
• ako ste nekada imali mentalne probleme;
• ako ste nekada imali srčane probleme: trebalo bi da budete oprezni prilikom uzimanja ovih lekova ako Vi ili neko u Vašoj porodici ima produženi QT interval (što se može videti na EKG-u), poremećaj ravnoteže elektrolita (pogotovo kod niskih koncentracija kalijuma i magnezijuma u krvi), veoma spor srčani ritam (bradikardiju), slabo srce (srčanu insuficijenciju), istoriju srčanog udara (infarkt miokarda), ako ste ženskog pola, starija osoba ili uzimate lekove koji mogu uticati na pojavu promena na EKG-u (videti odeljak " Drugi lekovi i Levomax");
• ako imate šećernu bolest;
• ako ste nekada imali probleme sa jetrom;
• ako bolujete od mijastenije gravis;
• ako imate probleme sa nervima (periferna neuropatija);
• ako Vam je postavljena dijagnoza proširenja ili „ispučenja“ velikog krvnog suda (aneurizma aorte ili aneurizma velikog perifernog krvnog suda);
• ako ste već prethodno doživeli epizodu disekcije aorte (raslojavanje unutrašnjeg i središnjeg sloja aortnog zida);
• ako u porodičnoj anamnezi imate aneurizmu aorte ili disekciju aorte, ili druge faktore rizika ili stanja zbog kojih imate veću sklonost za pojavu aneurizme ili disekcije (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što je Marfan-ov sindrom ili vaskularni oblik Ehlers-Danlos-ovog sindroma ili vaskularni poremećaji kao što je Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza).
• ako ste ikada imali ozbiljan osip na koži ili ljuštrenje kože, plikove i / ili čireve u ustima nakon primene levofloksacina;
• ako osetite iznenadan jak bol u trbuhu, grudnom košu ili leđima odmah idite u ustanovu za hitnu medicinsku pomoć ili službu hitne medicinske pomoći.

Ozbiljne kožne reakcije

Tokom primene levofloksacina prijavljene su ozbiljne kožne reakcije uključujući Stevens-Johnson sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN) i reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS).

• SJS/TEN se u početku mogu javiti u vidu crvenkastih tački ili kružnih fleka često sa plikovima u sredini. Takođe, mogu se pojaviti čirevi u ustima, grlu, nosu, genitalijama i očima (crvene i natečene oči). Ovom ozbiljnom osipu na koži često prethode groznica i simptomi nalik gripu. Osip može napredovati do šireg ljuštrenja kože i životno ugrožavajućih ili komplikacija sa smrtnim ishodom.
• DRESS se u početku javlja u vidu simptoma nalik gripu i osipa na licu, a zatim kao produženi osip sa visokom telesnom temperaturom, povećanim vrednostima enzima jetre koji se uočava u rezultatima analiza krvni, povećanjem broja vrste belih krvnih ćelija (eozinofilija) i uvećanim limfnim čvorovima.

Ukoliko Vam se javi ozbiljan osip ili neki od navedenih kožnih simptoma, prestanite sa uzimanjem levofloksacina i obratite se lekaru ili odmah potražite lekarsku pomoć.

Ne smete uzeti fluorohinolonske/hinolonske antibiotike, uključujući lek Levomax, ukoliko ste u prošlosti imali bilo kakvu ozbiljnu neželjenu reakciju kad ste uzimali hinolone ili fluorohinolone. U toj situaciji morate što pre obavestiti svog lekara.

Retko se mogu javiti bol i oticanje zglobova i zapaljenje ili ruptura (pucanje) tetiva. Rizik je povećan ako ste starije dobi (stariji od 60 godina), presađen Vam je organ, imate probleme sa bubrezima ili se lečite kortikosteroidima. Zapaljenje i ruptura (pucanje) tetiva mogu se javiti unutar prvih 48 sati od početka lečenja i čak i do nekoliko meseci nakon prestanka terapije lekom Levomax. Na pojavu prvih znakova boli ili zapaljenja tetive (na primer, u skočnom zglobu, ručnom zglobu, laktu, ramenu ili kolenu) prestanite uzimati lek Levomax, obratite se svom lekaru i pazite da bolno područje miruje. Izbegavajte svaku nepotrebnu fizičku aktivnost jer može povećati rizik od rupture (pucanja) tetive.

Retko možete osetiti simptome oštećenja nerava (neuropatija) kao što su bol, pečenje, trnci, utrnulost i/ili slabost naročito u stopalima i nogama ili šakama i rukama. Ukoliko se to dogodi, odmah prestanite uzimati lek Levomax i obavestite svog lekara kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnog stanja.

Dugotrajne, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije

Fluorohinolonski/hinolonski antibiotici, uključujući lek Levomax, povezani su sa veoma retkim, ali ozbiljnim neželjenim reakcijama, od kojih su neke dugotrajne (traju mesecima ili godinama), onesposobljavajuće ili potencijalno ireverzibilne. To uključuje bol u tetivama, mišićima i zglobovima gornjih i donjih ekstremiteta, otežano hodanje, abnormalne osećaje kao što su bockanje, trnci, škakljanje, utrnulost ili pečenje (parestezija), poremećaje čula uključujući oštećenje vida, čula ukusa i mirisa i sluha, depresiju, oštećenje pamćenja, jak umor i teške poremećaje spavanja.

Ako osetite bilo koju od ovih neželjenih reakcija nakon uzimanja leka Levomax, odmah se obratite svom lekaru pre nastavka lečenja. Vi i Vaš lekar ćete odlučiti o nastavku lečenja i razmotriti primenu antibiotika iz druge grupe.

Ukoliko niste sigurni da li se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, obratite se lekaru ili farmaceutu pre primene ovog leka.

Drugi lekovi i Levomax

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uz primenjujete, donedavno ste primenjivali ili ćete možda primenjivati bilo koje druge lekove. Levofloksacin može da utiče na dejstvo drugih lekova. Takođe, drugi lekovi mogu da utiču na dejstvo levofloksacina.

Posebno je važno da obavestite Vašeg lekara ako uzimate neke od sledećih lekova, s obzirom na to da postoji veći rizik za pojavu neželjenih dejstava tokom uzimanja leka Levomax:

• Kortikosteroidi, nekada se nazivaju steroidi - koriste se kod zapaljenja. Postoji veća verovatnoća da se javi zapaljenje i/ili ruptura tetiva.
• Varfarin - sprečava zgrušavanje krvi. Postoji veća verovatnoća pojave krvarenja. Biće potrebno da Vaš lekar obavlja redovne preglede Vaše krvi kako bi pratio koliko se Vaša krv zgrušava.
• Teofilin - koristi se kod tegoba sa disanjem. Veća je verovatnoća da ćete imati konvulzije (napade) ako uzimate lek Levomax.
• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) - koriste se za lečenje bola i zapaljenja, tu spadaju acetilsalicilna kiselina, ibuprofen, fenbufen, ketoprofen i indometacin. Veća je verovatnoća da ćete imati konvulzije (napade) ako uzimate lek Levomax.
• Ciklosporin - koristi se nakon transplantacije organa. Veća je verovatnoća pojave neželjenih dejstava ciklosporina.
• Lekovi koji utiču na rad srca. Tu spadaju lekovi koji se koriste za lečenje nepravilnog srčanog ritma (antiaritmici kao što su hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, sotalol, dofetilid, ibutilid i amjodaron), antidepresivi (triciklični antidepresivi kao što su amitriptilin i imipramin), psihijatrijski lekovi (antipsihotici) i neki antibiotici (makrolidni antibiotici kao što su eritromicin, azitromicin i klaritromicin).
• Probenecid - koristi se u terapiji gihta. Ako imate problema sa bubrezima, Vaš lekar će Vam možda propisati manju dozu leka.
• Cimetidin - koristi se u terapiji čira na želucu i gorušice. Ako imate problema sa bubrezima, Vaš lekar će Vam možda propisati manju dozu leka.

Recite svom lekaru ako se bilo šta od gore navedenog odnosi na Vas. Urinarni test na opijate

Kod osoba koje uzimaju lek Levomax urinarni test može pokazati "lažno pozitivne" rezultate za jake lekove protiv bolova koji se zovu opijati. Ako Vaš lekar namerava da Vam uradi test na opijate obavestite ga da uzimate ovaj lek.

Test na tuberkulozu

Ovaj lek može uzrokovati "lažno negativne" rezultate laboratorijskih testova kojima se otkriva prisustvo bakterije koja izaziva tuberkulozu.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Ovaj lek ne smete uzimati:

• ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću,
• ukoliko dojite ili planirate da dojite.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nakon primene ovog leka možete osetiti neželjene reakcije kao što su vrtoglavicu, pospanost, vrtoglavica ili promene vida. Neke od ovih reakcija mogu uticati na sposobnost koncentracije i brzinu reagovanja. Ukoliko osetite neke od ovih simptoma, nemojte voziti niti rukovati mašinama.

Lek Levomax sadrži natrijum

1 mL rastvora za infuziju sadrži 0,15 mmol (3,5 mg) natrijuma (u obliku hlorida).

100 mL rastvora za infuziju sadrži 15,4 mmol (354,2 mg) natrijuma (u obliku hlorida).

Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

• Levomax, rastvor za infuziju, je lek koji se primenjuje u bolničkim uslovima
• Lek, koji će Vam dati Vaš lekar ili medicinska sestra, se primenjuje u vidu injekcije. Injekcija se daje u jednu od vena, u dužem vremenskom periodu (kao intravenska infuzija)
• Kod Levomax, rastvora za infuziju, 500 mg, infuzija se prima najmanje 60 minuta
• Rad Vašeg srca i krvni pritisak treba pažljivo pratiti. Neuobičajno brzo lupanje srca i nizak krvni pritisak su mogući neželjeni efekti koji su primećeni prilikom primene infuzije sličnih antibiotika. Ukoliko Vaš krvni pritisak bude primetno pao prilikom primene infuzije, ona će odmah biti obustavljena.

Ukoliko niste sigurni zbog čega morate da primate lek Levomax ili imate bilo kakva pitanja u vezi doziranja leka, obratite se svom lekaru, medicinskoj sestri ili farmaceutu.

• Vaš lekar će odlučiti koju dozu leka treba da primate.
• Doza leka će zavisiti od vrste infekcije i organa koje je zahvatila.
• Dužina trajanja terapije će zavisiti od težine i ozbiljnosti infekcije.

Doziranje kod odraslih i starijih osoba

Pneumonija: 500 mg jednom ili dva puta dnevno

Infekcije urinarnog trakta, uključujući infekcije bubrega i mokraćne bešike: 500 mg jednom dnevno Infekcija prostate: 500 mg jednom dnevno

Infekcija kože i potkožnog tkiva, uključujući i mišiće: 500 mg jednom ili dva puta dnevno

Doziranje kod odraslih i starijih osoba sa bubrežnim problemima

Vaš lekar će Vam dati nižu dozu leka.

Primena kod dece i adolescenata

Ovaj lek ne smeju uzimati deca i adolescenti u razvoju.

Zaštitite kožu od sunčevih zraka

Tokom uzimanja ovog leka i 2 dana nakon prekida primene nemojte se izlagati direktnom sunčevom zračenju, zbog toga što će Vaša koža biti mnogo osetljivija na sunce. Ako se ne budete pridržavali dole navedenih mera opreza možete izgoreti, osetiti peckanje ili se mogu javiti teški plikovi na koži:

• Koristite kreme za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom.
• Uvek nosite šešir ili kapu, kao i odeću koja prekriva Vaše ruke i noge.
• Izbegavajte sunčanje u solarijumu.

Ako ste primili više leka Levomax nego što treba

Mala je mogućnost da će Vam Vaš lekar ili medicinska sestra dati više leka nego što je trebalo. Oni će Vas pažljivo pratiti i proveravati koliko ste leka primili. Uvek pitajte ako niste sigurni zašto ste primili dozu leka. Predoziranje lekom Levomax može dovesti do pojave sledećih simptoma: konvulzivni napadi, osećaj konfuzije, ošamućenost, smanjena svesnost, tremor i srčani problemi - što može dovesti do nepravilnog srčanog ritma kao i do povraćanja.

Ako ste zaboravili da primite lek Levomax

Lekar ili medicinska sestra će imati instrukcije kada da Vam daju lek. Nije verovatno da ćete dobiti manje ili više leka nego što treba. Ako mislite da ste propustili dozu, obratite se lekaru ili medicinskoj sestri.

Ako naglo prestanete da primate lek Levomax

Vaš lekar ili medicinska sestra će nastaviti da Vam daje lek Levomax, čak i ako se osećate bolje. Ako se prebrzo prekine primena, infekcija se može vratiti, Vaše stanje se može pogoršati ili bakterije mogu postati otporne (neosetljive) na lek. Nakon što nekoliko dana budete na infuzionoj terapiji, lekar može da odluči da Vas prebaci na terapiju tabletama istog leka kako bi terapiju priveo kraju.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Prestanite sa primenom leka Levomax i odmah recite svom lekaru ili medicinskoj sestri ako primetite neke od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava - možda će Vam biti potrebna hitna medicinska pomoć:

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• bol i zapaljenje tetiva ili ligamenata, koji mogu dovesti do pucanja. Najčešće je zahvaćena Ahilova tetiva.
• napadi (konvulzije)
• pacijent čuje ili vidi stvari koje ne postoje (halucinacije, paranoja)
• depresija, mentalni problemi, osećaj uznemirenosti (agitacija), čudni snovi ili noćne more
• široko rasprostranjen osip, visoka telesna temperatura, povećane vrednosti enzima jetre, krvne abnormalnosti (eozinofilija), uvećani limfni čvorovi i pojave na nivou drugih organa (reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima koja je takođe poznata kao DRESS ili sindrom preosetljivosti na lek). Videti odeljak 2.
• sindrom povezan s oslabljenim izlučivanjem vode i niskom koncentracijom natrijuma (SIADH)
• smanjenje koncentracija šećera u krvi (hipoglikemija) ili smanjenje koncentracija šećera u krvi koje dovodi do kome (hipoglikemijska koma). Ovo je važna informacija za pacijente koji imaju šećernu bolest.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• peckanje, trnjenje ili mravinjanje po koži, bol ili slabost mišića. Ovo mogu biti znaci stanja koje se naziva "neuropatija".
• vodeni proliv koji može da sadrži krv, moguće sa grčevima u stomaku i visokom telesnom temperaturom.

Ovo mogu biti znaci teških poremećaja funkcije creva.

• ozbiljan osip na koži uključujući Stevens-Johnson sindrom (SJS) i toksičnu epidermalnu nekrolizu. Mogu se ispoljiti u vidu crvenkastih tački ili kružnih fleka često sa plikovima u sredini, ljuštrenja kože, čireva u ustima, grlu, nosu, genitalijama i očima i mogu im prethoditi groznica i simptomi nalik gripu. Videti odeljak 2.
• gubitak apetita, žuta prebojenost kože i beonjača, tamna prebojenost mokraće, svrab ili osetljivost stomaka. Ovo mogu biti znaci problema sa jetrom uključujući insuficijenciju jetre.
• poremećaj mišljenja (psihotične reakcije) sa mogućnošću pojave suicidnih misli i dela

Ukoliko Vam oslabi vid ili se pojave bilo kakvi očni problemi tokom primene leka Levomax, treba konsultovati očnog lekara.

Veoma retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama) ili trajnih neželjenih reakcija, kao što su zapaljene tetive, ruptura (pucanje) tetive, bol u zglobovima, bol u ekstremitetima, otežan hod, abnormalni osećaji kao što su bockanje, trnci, škakljanje, pečenje, utrnulost ili bol (neuropatija), depresija, umor, poremećaji spavanja, oštećenje pamćenja, kao i oštećenje sluha, vida i čula ukusa i mirisa povezani su sa primenom hinolonskih i fluorohinolonskih antibiotika, u nekim slučajevima bez obzira na postojeće faktore rizika.

Obavestite Vašeg lekara ako neko od sledećih neželjenih dejstava postane ozbiljno ili traje duže od nekoliko dana:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• problem sa spavanjem
• glavobolja, vrtoglavica
• mučnina, proliv
• porast vrednosti enzima jetre u krvi
• reakcija na mestu primene infuzije
• zapaljenje vena

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• promena broja drugih bakterija i gljivica, infekcije izazvane gljivicom koja se zove Candida, koje treba adekvatno lečiti
• promena broja belih krvnih ćelija (leukopenija, eozinofilija)
• osećaj uznemirenosti (anksioznost), konfuzije, nervoze, uspavanost, drhtavica, vrtoglavica
• kratak dah (dispneja)
• promena čula ukusa, gubitak apetita, stomačni problem, poremećaj varenja (dispepsija), bol u stomaku, nadutost stomaka usled prisustva gasova (flatulencija), otežano pražnjenje creva (konstipacija)
• svrab i kožni osip, koprivnjača (urtikarija), pojačano znojenje (hiperhidroza)
• bolovi u zglobovima i mišićima
• test krvi može pokazati neuobičajene rezultate koji ukazuju na probleme sa jetrom (povećan bilirubin) ili bubrezima (povećan kreatinin)
• opšta slabost
• anoreksija

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• modrice i krvarenje zbog smanjenja broja krvnih pločica (trombocitopenija)
• mali broj belih krvnih ćelija (neutropenija)
• pojačan imunski odgovor (preosetljivost)
• smanjenje koncentracije šećera u krvi, posebno kod pacijenata sa šećernom bolešću
• utrnulost ruku ili stopala (parestezije)
• problem sa sluhom (tinitus) i vidom (zamagljen vid)
• ubrzan srčani rad (tahikardija) ili smanjen krvni pritisak (hipotenzija)
• mišićna slabost, koja je od posebnog značaja kod pacijenata sa mijastenijom gravis (retka bolest nervnog sistema)
• promene u radu bubrega i ponekad insuficijencija bubrega usled alergijske reakcije bubrega tzv. intersticijalni nefritis
• povišena telesna temperatura
• oštro razgraničeni, eritematski flasteri sa / bez žuljeva koji se razvijaju u roku od nekoliko sati nakon primene levofloksacina i zacele sa postinflamatornom rezidualnom hiperpigmentacijom; obično se ponovo javljaju na istom mestu na koži ili sluzokoži nakon naknadne izloženosti levofloksacinu
• oslabljeno pamćenje

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• smanjenje broja crvenih krvnih ćelija (anemija), koje može dovesti do pojave bledila kože ili žutice usled pojačane razgradnje crvenih krvnih ćelija i smanjenja broja svih krvnih ćelija (pancitopenija)
• groznica, bol u grlu, osećaj opšte slabosti koji ne prolazi. Ovo može biti posledica smanjenja belih krvih ćelija (agranulocitoza)
• gubitak cirkulacije (slično anafilaktičkom šoku)
• povećanje koncentracije šećera u krvi (hiperglikemija). Ovo je važna informacija za pacijente koji imaju šećernu bolest.
• promene čula mirisa, gubitak čula mirisa ili ukusa (parozmija, anozmija, ageuzija)
• problem sa hodanjem i pravljenjem pokreta (diskinezija, ekstrapiramidalni sindrom)
• povremeni gubitak svesti ili posture (sinkopa)
• povremeni gubitak vida, zapaljenje oka
• poremećaj ili gubitak sluha
• veoma brz srčani ritam, nepravilan srčani ritam opasan po život, promene u srčanom ritmu (produženje QT intervala koje se vidi na EKG-u)
• otežano disanje i šištanje (bronhospazam)
• alergijska reakcija pluća
• zapaljenje pankreasa
• zapaljenje jetre (hepatitis)
• povećana osetljivost kože na sunčeve zrake i UV svetlost (fotosenzitivnost)
• zapaljenje krvnih sudova usled alergijske reakcije (vaskulitis)
• zapaljenje usne duplje (stomatitis)
• rupture i razaranje mišića (rabdomioliza)
• crvenilo i oticanje zglobova (artritis)
• bol, uključujući bol u leđima, grudima i ekstremitetima
• akutno pogoršanje porfirije kod ljudi koji već imaju porfiriju (retko metaboličko oboljenje)
• uporna glavobolja sa ili bez pojave zamagljenja vida (benigna intrakranijalna hipertenzija) Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Levomax posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/razblaživanja:

Nakon otvaranja rastvor za infuziju upotrebiti odmah. Nakon razblaživanja sa drugim infuzionim rastvorima: 0,9% rastvorom NaCl, 5% rastvorom glukoze i 2,5% rastvorom glukoze u Ringerovom rastvoru pokazana je fizičko-hemijska stabilnost gotovog proizvoda do 8h na temperaturi do 25°C. Stabilnost je ispitana na najrazblaženiju koncentaciju - kada je 100 mL levofloksacina razblaženo sa najvećom zapreminom infuzionog rastvora na tržištu 500 mL.

Nakon razblaživanja, pripremljeni rastvor za infuziju treba odmah upotrebiti. Ukoliko se odmah ne upotrebi, rok upotrebe i uslovi čuvanja su odgovornost korisnika.

Nemojte koristiti lek Levomax ako primetite da rastvor nije bistar, zelenkasto-žute boje i/ili ako sadrži vidljive čestice.

Ovaj lek ne treba mešati sa drugim rastvorima, kao npr. natrijum-hidrogenkarbonatom ili heparinom. Levomax, rastvor za infuziju, se može davati sam ili u kombinaciji sa sledećim rastvorima:

• 0,9 % rastvor natrijum-hlorida,
• 5 % rastvor glukoze,
• 2,5 % rastvor glukoze u Ringerovom rastvoru.

Nije potrebno štititi lek od svetlosti tokom same primene infuzije.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je levofloksacin.

100 mL rastvora za infuziju sadrži 500 mg levofloksacina (u obliku levofloksacin, hemihidrata). 1 mL rastvora za infuziju sadrži 5 mg levofloksacina (u obliku levofloksacin, hemihidrata).

Pomoćne supstance su: natrijum-hlorid; natrijum-hidroksid 0,1 N; hlorovodonična kiselina 1 N; voda za injekcije.

Kako izgleda lek Levomax i sadržaj pakovanja

Rastvor za infuziju.

Bistar rastvor, zelenkasto-žute boje.

Unutrašnje pakovanje je LDPE kesa od 100 mL sa zaštitnim zatvaračem tip InsoCap od HDPE.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 kesa sa 100 mL rastvora za infuziju i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

PHARMASWISS D.O.O., BEOGRAD, Batajnički drum 5 A, Beograd

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Oktobar, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

Levomax, rastvor za infuziju, 10 x 100 mL (500 mg/100 mL): 515-01-05082-19-001 od 20.10.2020.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Levomax, rastvor za infuziju, je indikovan kod odraslih za lečenje sledećih infekcija (videti odeljke

„Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka i „Farmakodinamski podaci” u Sažetku karakteristika leka):

• Akutni pijelonefritis i komplikovane infekcije urinarnog trakta (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka)
• Hronični bakterijski prostitis
• Inhalacioni antraks: profilaksa nakon ekspozicije i lečenje (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka)

Za dole navedene infekcije, lek Levomax treba koristiti samo kada se upotreba antibiotika, koji se uobičajeno preporučuju za terapiju ovih infekcija, smatra neodgovarajućom.

• Vanbolnička pneumonija
• Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva

Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o odgovarajućoj primeni antibakterijskih lekova.

Doziranje i način primene

Lek Levomax, rastvor za infuziju, se primenjuje u vidu spore intravenske infuzije jednom ili dva puta dnevno.

Doziranje zavisi od tipa i težine infekcije, kao i od osetljivosti pretpostavljenog patogenog uzročnika. Terapija lekom Levomax nakon početne intravenske primene može se nastaviti primenom odgovarajuće oralne doze u skladu sa Sažetkom karakteristika leka za film tablete i ako se smatra odgovarajućom za pacijenta. Usled bioekvivalentnosti parenteralnog i oralnog oblika, može se upotrebiti isti režim doziranja.

Doziranje

Preporučuje se sledeće doziranje leka Levomax, rastvor za infuziju:

Doziranje kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega (klirens kreatinina > 50 mL/min)

1Trajanje lečenja uključuje intravensko i oralno lečenje. Vreme prelaska sa intravenske na oralnu terapiju zavisi od kliničke situacije, ali je uobičajeno od 2 do 4 dana.

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina ≤ 50 mL/min)

1Nije potrebna primena dodatnih doza posle hemodijalize ili kontinuirane ambulantne peritonealne dijalize (CAPD).

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavati dozu pošto se levofloksacin ne metaboliše u jetri u značajnoj meri i uglavnom se ekskretuje putem bubrega.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavati dozu kod starijih pacijenata, osim ako se to ne nameće s obzirom na bubrežnu funkciju (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka "Tendinitis i ruptura tetive" i "Produženje QT intervala").

Pedijatrijska populacija

Lek Levomax je kontraindikovan kod dece i adolescenata u razvoju (videti odeljak „Kontraindikacije” u Sažetku karakteristika leka).

Način primene

Lek Levomax, rastvor za infuziju, je namenjen samo za sporu intravensku infuziju; primenjuje se jednom ili dva puta dnevno. Vreme primene infuzije mora biti najmanje 60 minuta za 500 mg leka Levomax, rastvor za infuziju (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka).

Za informacije o inkompatibilnosti videti odeljak „Inkompatibilnost”, a za kompatibilnost sa drugim infuzionim rastvorima videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom) ”.

FARMACEUTSKI PODACI

Lista pomoćnih supstanci

Natrijum-hlorid; Hlorovodonična kiselina 1 N; Natrijum-hidroksid, 0,1 N; Voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Rastvor za infuziju levofloksacina ne treba mešati sa heparinom ili alkalnim rastvorima (npr. natrijum- hidrogenkarbonat). Ovaj lek ne treba mešati sa drugim preparatima osim onim navedenim u odeljku

„Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom) ”

Rok upotrebe

3 godine.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/razblaživanja

Nakon otvaranja rastvor za infuziju upotrebiti odmah. Nakon razblaživanja sa drugim infuzionim rastvorima: 0,9% rastvorom NaCl, 5% rastvorom glukoze i 2,5% rastvorom glukoze u Ringerovom rastvoru pokazana je fizičko-hemijska stabilnost gotovog proizvoda do 8h na temperaturi do 25°C. Stabilnost je ispitana na najrazblaženiju koncentaciju - kada je 100 mL levofloksacina razblaženo sa najvećom zapreminom infuzionog rastvora na tržištu 500 mL.

Nakon razblaživanja, pripremljeni rastvor za infuziju treba odmah upotrebiti. Ukoliko se odmah ne upotrebi, rok upotrebe i uslovi čuvanja su odgovornost korisnika.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja/razblaživanja, videti odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je LDPE kesa od 100 mL sa zaštitnim zatvaračem tip InsoCap od HDPE.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 kesa sa 100 mL rastvora za infuziju i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Lek Levomax, rastvor za infuziju, treba odmah iskoristiti. Nije potrebno štititi lek od svetlosti tokom same primene infuzije.

Ovaj lek je namenjen za jednokratnu upotrebu.

Nakon otvaranja, neupotrebljenu količinu leka je potrebno odbaciti.

Pre upotrebe rastvor vizuelno proveriti. Može se koristiti samo bistar rastvor, zelenkasto-žute boje, koji je bez prisustva čestica.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Mešanje sa drugim rastvorima za infuziju:

Lek Levomax, rastvor za infuziju, je kompatibilan sa sledećim rastvorima:

• 0,9% rastvor natrijum-hlorida,
• 5% rastvor glukoze,
• 2,5% rastvor glukoze u Ringerovom rastvoru.

Za podatke o inkompatibilnosti videti odeljak „Inkompatibilnost”.