Locamin® 500mg/mL oralne kapi, rastvor

• akutni jaki bolovi nakon povreda ili operacija,
• kolike,
• kancerski bolovi,
• ostali akutni ili hronični jaki bolovi u slučaju da nisu indikovane druge terapijske mere,
• povišena telesna temperatura, koja ne reaguje na druge lekove Parenteralna primena je indikovana samo ako peroralna primena ne dolazi u obzir.

Doziranje

Doziranje zavisi od intenziteta bolova ili temperature i individualne osetljivosti kod reakcije na lek Locamin. Generalno treba izabrati najmanju dozu koja kontroliše bol i temperaturu.

Deci i adolescentima uzrasta do 14 godina dati pojedinačnu dozu od 8 do 16 mg metamizol-natrijum, monohidrata po kilogramu telesne mase. U slučaju temperature, za decu je generalno dovoljna doza od 10 mg metamizol-natrijum, monohidrata po kilogramu telesne mase. Odrasli i adolescenti stariji od 15 godina (> 53 kg) mogu da uzimaju do 1000 mg po pojedinačnoj dozi. Maksimalno se tokom dana mogu primeniti 4 pojedinačne doze, u intervalima od 6 do 8 sati.

Vidljivo dejstvo može da se očekuje 30 do 60 minuta nakon oralne primene.

Sledeća tabela, za doziranje ovog leka protiv bolova, sadrži preporučene pojedinačne doze i maksimalne dnevne doze, u zavisnosti od telesne mase i uzrasta.

Pošto je kod dece sa povišenom telesnom temperaturom uglavnom dovoljno primeniti dozu od 10 mg metamizol-natrijum, monohidrata po kilogramu telesne mase, kod ovih pacijenata se mogu primeniti sledeće pojedinačne doze, u zavisnosti od telesne mase i uzrasta:

Posebne grupe pacijenata

Stariji pacijenti, pacijenti lošeg opšteg stanja i pacijenti smanjenog klirensa kreatinina

Kod starijih pacijenata, pacijenata lošeg opšteg stanja i pacijenata sa smanjenim klirensom kreatinina, treba smanjiti dozu, pošto može da bude produžena ekskrecija metabolita metamizol-natrijum, monohidrata.

Oštećenje funkcije bubrega i jetre

Pošto je kod oštećene funkcije bubrega ili jetre brzina eliminacije smanjena, treba izbegavati ponavljanu primenu visokih doza. Kod kratkoročne primene nije potrebna redukcija doze. Još uvek nema dovoljno podataka o dugoročnoj primeni metamizol-natrijum, monohidrata kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega i jetre.

Način primene

Način primene zavisi od željenog terapijskog efekta i stanja pacijenta. U mnogim slučajevima je dovoljna oralna primena da bi se ostvarilo zadovoljavajuće dejstvo. Ako je potrebno brzo dejstvo ili ako nije indikovano oralno ili rektalno davanje, preporučuje se intravenozna ili intramuskularna injekcija metamizol- natrijum, monohidrata. Vidljivo dejstvo može da se očekuje 30 do 60 minuta nakon oralne primene, a 30 minuta nakon parenteralne primene. Kod izbora načina primene mora se imati na umu to, da je parenteralna primena leka povezana sa većim rizikom od anafilaktičkih odnosno anafilaktoidnih reakcija.

Preporučuje se uzimanje kapi sa malo vode (oko ½ čaše).

Trajanje primene

Trajanje primene zavisi od vrste i težine bolesti. Kod dugoročne terapije lekom Locamin potrebne su redovne kontrole krvne slike uključujući diferencijalnu krvnu sliku.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili ostale pirazolone ili pirazolidine (ovo se odnosi i na pacijente koji su nakon primene ovih supstanci reagovali sa npr. agranulocitozom) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1
• Pacijenti sa poznatim sindromom astme usled dejstva analgetika ili sa poznatom intolerancijom prema analgeticima koja se manifestuje urtikarijom i angioedemom, tj. kod pacijenata koji reaguju sa bronhospazmom ili drugim oblicima anafilaktoidnih reakcija (npr. urtikarija, rinitis, angioedem) na salicilate, paracetamol ili ostale neopiodne analgetike kao npr. diklofenak, ibuprofen, indometacin ili naproksen,
• Poremećaj funkcije koštane srži (npr. nakon lečenja citostaticima) ili oboljenja hematopoetskog sistema,
• Genetski uslovljen deficit glukoza-6-fosfat-dehidrogenaze (opasnost od hemolize),
• Akutna intermitentna hepatična porfirija (opasnost zbog provociranja napada porfirije);
• Poslednji trimestar trudnoće (videti odeljak 4.6).

Lek Locamin sadrži derivat pirazolona metamizol-natrijum, monohidrat i ispoljava retke, ali opasne po život rizike od pojave šoka i agranulocitoze (videti odeljak 4.8).

Pacijenti koji ispoljavaju anafilaktoidne reakcije na lek Locamin, naročito su ugroženi, jer na isti način mogu reagovati i na druge neopioidne analgetike.

Pacijenti koji pokazuju anafilaktičku ili neku drugu imunsku reakciju (npr. agranulocitozu) na lek Locamin, naročito su ugroženi, jer na isti način mogu reagovati i na ostale pirazolone i pirazolidine.

Agranulocitoza

Ako se jave znaci agranulocitoze ili trombocitopenije (videti odeljak 4.8), mora odmah da se obustavi primena leka Locamin i da se izvrši kontrola krvne slike (uključujući diferencijalnu krvnu sliku). Ne sme da se čeka da stignu rezultati laboratorijskih ispitivanja kako bi se prekinula terapija.

Pancitopenija

Kod pojave pancitopenije mora odmah da se prekine terapija i da se prati kompletna krvna slika sve dok se ne normalizuje (videti odeljak 4.8). Sve pacijente bi trebalo upozoriti, da treba odmah da potraže lekara ako se za vreme terapije pojave znaci bolesti i simptomi koji ukazuju na diskraziju krvi (npr. opšta slabost, infekcija, uporna temperatura, hematomi, krvarenja, bledilo).

Anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije

Prilikom izbora načina primene mora se imati na umu to, da je parenteralno davanje leka Locamin povezano sa povećanim rizikom od pojave anafilaktičkih odnosno anafilaktoidnih reakcija.

Opasnost od moguće pojave ozbiljnih anafilaktoidnih reakcija na lek Locamin značajno je povećana kod pacijenata sa:

• sindromom astme usled dejstva analgetika ili kod pacijenata sa intolerancijom na analgetike koja se manifestuje urtikarijom i/ili angioedemom (videti odeljak 4.3),
• bronhijalnom astmom, naročito ako istovremeno imaju rinosinuzitis i nosne polipe,
• hroničnom urtikarijom,
• intolerancijom na boje (npr. tartrazin) ili konzervanse (npr. benzoati),
• intolerancijom na alkohol. Takvi pacijenti reaguju već na male količine alkoholnih pića sa simptomima kao što su kijanje, suzenje očiju i jako crvenilo lica. Takva intolerancija na alkohol

može ukazivati na do tada nedijagnostikovan sindrom astme usled dejstva analgetika (videti odeljak 4.3).

Do anafilaktičkog šoka može doći pre svega kod osetljivih pacijenata. Zato je potreban poseban oprez prilikom primene kod pacijenata sa astmom ili atopijom.

Ozbiljne kožne reakcije

Postoje izveštaji o životno opasnim kožnim reakcijama pri primeni metamizol-natrijum, monohidrata, Stevens-Johnson-ovom sindromu (SJS) i toksičnoj epidermalnoj nekrolizi (TEN). Ako se razviju simptomi ili znaci SJS ili TEN (kao što je progresivni osip na koži, često sa plikovima ili lezijama sluzokože), terapija lekom Locamin mora odmah da se prekine i ne sme se ponovo uvoditi ni u kom slučaju.

Pacijente treba upozoriti na pomenute znake i simptome i pažljivo pratiti reakcije na koži, posebno u prvim nedeljama terapije.

Izolovane hipotenzivne reakcije

Metamizol-natrijum, monohidrat može izazvati hipotenzivne reakcije (videti i odeljak 4.8). Ove reakcije mogu zavisiti od doze. Veća je mogućnost nastanka kod parenteralne nego kod enteralne primene.

Opasnost od nastanka takvih reakcija takođe je povećana kod:

• suviše brze intravenske injekcije (videti odeljak 4.2),
• pacijenata sa npr. već postojećom hipotenzijom, hipovolemijom ili dehidratacijom, poremećajem cirkulacije ili početkom cirkulatornog šoka (kao npr. kod pacijenata sa infarktom miokarda ili politraumom),
• pacijenata sa visokom temperaturom.

Zato je kod ovih pacijenata neophodno pažljivo proveriti indikaciju kao i pažljivo ih pratiti. U cilju smanjenja rizika od hipotenzivne reakcije treba preduzeti određene preventivne mere (npr. stabilizacija krvotoka).

Lek Locamin sme da se primenjuje samo uz pažljivo praćenje hemodinamskih parametara lek kod pacijenata kod kojih po svaku cenu treba izbeći smanjenje krvnog pritiska, kao npr. kod teške koronarne srčane bolesti ili relevantnih stenoza moždanih krvnih sudova.

Kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega ili jetre, lek Locamin bi trebalo primeniti samo nakon stroge procene koristi i rizika i odgovarajućih mera opreza (videti odeljak 4.2).

Pre primene leka Locamin, od pacijenta se moraju uzeti odgovarajući podaci. Kod pacijenata sa povećanim rizikom od anafilaktoidnih reakcija, lek Locamin sme da se koristi samo nakon pažljive procene mogućih rizika u odnosu na očekivanu korist. Ukoliko se lek Locamin primenjuje u takvim slučajevima, pacijent treba da je pod strogim lekarskim nadzorom uz obezbeđene mere za urgentnu pomoć.

Natrijum

Ovaj lek sadrži 1,5 mmol (35 mg) natrijuma po 1 mL (20 kapi). Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Metamizol-natrijum, monohidrat može uticati na smanjenje koncentracije ciklosporina u serumu. Zbog toga se njegove vrednosti moraju kontrolisati ukoliko se primenjuje istovremeno sa lekom Locamin.

U slučaju istovremene primene leka Locamin i hlorpromazina može nastati teška hipotermija.

Dodatna primena metamizol-natrijum, monohidrata sa metotreksatom može povećati hematotoksičnost metotreksata, naročito kod starijih pacijenata. Zato treba izbegavati ovu kombinaciju.

Metamizol-natrijum, monohidrat može smanjiti dejstvo acetilsalicilne kiseline na inhibiciju agregacije trombocita kada se primenjuju istovremeno. Zbog toga metamizol-natrijum, monohidrat treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata koji koriste niske doze acetilsalicilne kiseline za kardioprotektivno dejstvo.

Metamizol-natrijum, monohidrat može smanjiti koncentraciju bupropiona u krvi. Zbog toga je potreban oprez u slučaju istovremene primene metamizol-natrijum, monohidrata i bupropiona.

Za lekove iz klase pirazolona je poznato da može doći do interakcije sa oralnim antikoagulansima, kaptoprilom, litijumom i triamterenom kao i do promene efikasnosti antihipertenziva i diuretika. Nije poznato u kojoj meri metamizol-natrijum, monohidrat dovodi do ovih interakcija.

Uticaj na metode ispitivanja

Za vreme terapije metamizol-natrijum, monohidratom pacijenti su prijavljivali greške laboratorijske dijagnostike kod ispitivanja koja se zasnivaju na Trinderovoj reakciji ili reakcijama sličnim Trinderovoj (npr. određivanje nivoa kreatinina, triglicerida, HDL holesterola ili mokraćne kiseline u serumu).

Trudnoća

Ne postoji dovoljno podataka za upotrebu metamizol-natrijum, monohidrata kod trudnica.

Na temelju objavljenih podataka za trudnice koje su bile izložene metamizol-natrijum, monohidratu u toku prvog trimestra (n = 568) nisu ustanovljeni dokazi za teratogene ili embriotoksične efekte. U pojedinačnim slučajevima može biti prihvatljiva primena pojedinačne doze metamizol-natrijum, monohidrata tokom prvog i drugog trimestra kada ne postoje druge opcije lečenja. Međutim, po pravilu se primena metamizol-natrijum, monohidrata ne preporučuje u prvom i drugom trimestru. Primena u trećem trimestru povezana je sa fetotoksičnim efektima (oštećenje funkcije bubrega i zatvaranja ductus arteriosusa) pa je zbog toga primena metamizol-natrijum, monohidrata kontraindikovana u trećem trimestru trudnoće (videti odeljak 4.3). U slučaju slučajne primene metamizol-natrijum, monohidrata u trećem trimestru, potrebno je ultrazvukom i ehokardiografijom kontrolisati amnionsku tečnost i duktus arteriozus. Iako je metamizol-natrijum, monohidrat slab inhibitor sinteze prostaglandina, ne može se isključiti mogućnost perinatalnih komplikacija zbog smanjene agregacije trombocita kod deteta i majke.

Metamizol-natrijum, monohidrat prolazi kroz placentu.

U studijama na životinjama metamizol-natrijum, monohidrat je pokazao reproduktivnu toksičnost, ali nije pokazao teratogene efekte (videti odeljak 5.3).

Dojenje:

Produkti razgradnje metamizol-natrijum, monohidrata prelaze u majčino mleko u značajnim količinama pa se rizik za odojče ne može isključiti. Zbog toga se posebno mora izbegavati ponovljena primena metamizol- natrijum, monohidrata u periodu dojenja. U slučaju jednokratne primene metamizol-natrijum, monohidrata, majkama se savetuje izmuzavanje i bacanje izmuzenog mleka tokom 48 sati od primene.

U preporučenom doznom opsegu nije poznat uticaj na sposobnost koncentracije i reagovanja. Međutim, iz predostrožnosti, bar u slučaju većih doza trebalo bi uzeti u obzir mogućnost uticaja i odustati od rukovanja mašinama, upravljanja vozilima ili od ostalih opasnih aktivnosti. Ovo se naročito odnosi na kombinaciju sa alkoholom.

Učestalost neželjenih dejstava zasniva se na sledećim kategorijama:

Veoma često (1/10) Često (1/100 do <1/10)

Povremeno (1/1000 do <1/100) Retko (1/10000 do <1/1000) Veoma retko (<1/10000)

Nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Retko: leukopenija

Veoma retko: agranulocitoza, uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom, trombocitopenija.

Nepoznate učestalosti: aplastična anemija, pancitopenija, uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom.

Ove reakcije mogu da se pojave i onda, ako u slučaju ranije primene metamizol-natrijum, monohidrata nije bilo komplikacija.

Postoje pojedinačne indicije, po kojima rizik od nastajanja agranulocitoze može biti povećan, ukoliko se metamizol-natrijum, monohidrat primenjuje duže od nedelju dana.

Ova reakcija ne zavisi od doze i može da se pojavi u svakom trenutku lečenja. Ona se manifestuje visokom temperaturom, groznicom, bolovima u grlu, tegobama pri gutanju kao i zapaljenjem u predelu usne šupljine, nosa, ždrela i genitalnog ili analnog predela. Kod pacijenata koji primaju antibiotike, ovi znaci mogu biti minimalno izraženi. Otok limfnih žlezda ili slezine je neznatan ili sasvim izostaje. Sedimentacija krvi je jako ubrzana, broj granulocita je znatno smanjen ili oni u potpunosti izostaju. Nalazi za hemoglobin, eritrocite i trombocite, uglavnom, ali ne uvek, pokazuju normalne vrednosti (videti odeljak 4.4).

Za oporavak je od odlučujućeg značaja momentalno obustavljanje primene. Preporuka je da se odmah, pre dobijanja rezultata laboratorijskih analiza, obustavi primena leka Locamin ako dođe do neočekivanog pogoršanja opšteg stanja, ukoliko temperatura ne pada ili se vraća, ili se javljaju bolne promene na sluzokoži u predelu usta, nosa i ždrela.

U slučaju pojave pancitopenije terapija odmah mora da bude prekinuta i mora da bude praćena kompletna krvna slika sve dok se ne normalizuje (videti odeljak 4.4).

Poremećaji imunskog sistema

Retko: anafilaktoidne ili anafilaktičke reakcije*

Veoma retko: sindrom astme indukovan analgeticima.

Kod pacijenata sa sindromom astme indukovane analgeticima manifestuju se reakcije intolerancije obično u obliku napada astme.

Nepoznate učestalosti: anafilaktički šok*.

*Ove reakcije se mogu javiti naročito nakon parenteralne aplikacije, mogu da budu ozbiljne i opasne po život, u nekim slučajevima čak sa smrtnim ishodom. Mogu da se pojave i onda ako se metamizol-natrijum, monohidrat u ranijim slučajevima davao bez komplikacija.

Ovakve reakcije se mogu javiti tokom primene injekcije odnosno neposredno posle uzimanja, ali i nekoliko sati kasnije. One se najčešće javljaju tokom prvog sata nakon primene leka. Lakše reakcije se manifestuju tipično kao reakcije na koži i sluzokoži (kao npr. svrab, peckanje, crvenilo, urtikarija, edem), dispneja i ređe kao gastrointestinalne tegobe. Takve blaže reakcije mogu preći u teže oblike sa generalizovanom urtikarijom, teškim angioedemom (i u predelu larinksa), teškim bronhospazmom, poremećajima srčanog ritma, padom krvnog pritiska (ponekad i sa prethodnim rastom krvnog pritiska) i cirkulatornim šokom.

Iz navedenih razloga u slučaju pojave reakcija na koži treba odmah obustaviti primenu leka Locamin.

Kardiološki poremećaji

Nepoznate učestalosti: Kounis-ov sindrom

Vaskularni poremećaji

Povremeno: hipotenzivne reakcije u toku ili nakon primene leka, koje mogu biti farmakološki uslovljene i nisu praćene drugim znacima anafilaktoidne ili anafilaktičke reakcije. Takva reakcija može dovesti do ozbiljnog pada krvnog pritiska. Brza intravenska injekcija povećava rizik od pojave hipotenzivne reakcije.

I kod hiperpireksije, u zavisnosti od primenjene doze leka, može doći do kritičnog pada krvnog pritiska bez drugih znakova reakcije preosetljivosti.

Gastrointestinalni poremećaji

Nepoznate učestalosti: Postoje izveštaji o slučajevima gastrointestinalnog krvarenja.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Povremeno: Exanthema medicamentosum fixum. Retko: osip (npr. makulopapulozni egzantem).

Veoma retko: Stevens-Johnson-ov sindrom ili toksična epidermalna nekroliza (prekinuti terapiju, videti odeljak 4.4).

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Veoma retko: akutno pogoršanje funkcije bubrega, pri čemu se veoma retko može razviti proteinurija, oligurija ili anurija, odnosno akutna bubrežna insuficijencija; akutni intersticijalni nefritis.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Postoje izveštaji o crvenoj prebojenosti urina, čiji je uzrok postojanje metabolita metamizol-natrijum, monohidrata, rubazonske kiseline, u bezazlenoj maloj koncentraciji.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi predoziranja

Kod akutnog predoziranja uočena je mučnina, povraćanje, bolovi u predelu abdomena, oštećenje funkcije bubrega/akutna bubrežna insuficijencija (npr. u vidu intersticijalnog nefritisa), a retko i simptomi od strane CNS-a (vrtoglavica, somnolencija, koma, konvulzije), takođe se javlja i pad krvnog pritiska, do šoka i tahikardije.

Posle primene veoma visokih doza, izlučivanje rubazonske kiseline može prouzrokovati crvenu prebojenost urina.

Terapijske mere u slučaju predoziranja

Za metamizol-natrijum, monohidrat nije poznat ni jedan specifičan antidot. Ukoliko je od aplikacije metamizol-natrijum, monohidrata prošlo malo vremena, može se pokušati sa merama za ograničavanje resorpcije leka u organizmu primenom mera primarne detoksikacije (npr. gastrična lavaža) ili mera za smanjenje resorpcije (npr. aktivni ugalj). Glavni metabolit (4-N-metilaminoantipirin) se može eliminisati hemodijalizom, hemofiltracijom, hemoperfuzijom ili filtracijom plazme.

Terapija intoksikacije, kao i prevencija teških komplikacija, može iziskivati opštu i specijalnu intenzivnu kontrolu i lečenje.

Hitne mere kod teških reakcija preosetljivosti (stanje šoka)

Kod prvih znakova (npr. kožne reakcije u vidu urtikarije i naleta crvenila, uznemirenost, glavobolja, znojenje, mučnina) treba prekinuti primenu injekcije. Kanilu ostaviti u veni ili napraviti pristup veni. Pored uobičajenih urgentnih mera kao što su spuštanje glave i gornjeg dela tela, oslobađanje disajnih puteva i primena kiseonika, može biti potrebno nadoknaditi volumen, primeniti simpatomimetike ili glukokortikoide.

ATC šifra: N02BB02

Metamizol-natrijum, monohidrat je derivat pirazolona i poseduje analgetički, antipiretički i spazmolitički efekat. Mehanizam delovanja nije u potpunosti objašnjen. Neki eksperimentalni rezultati su pokazali da metamizol-natrijum, monohidrat i glavni metabolit (4-N-metilaminoantipirin) verovatno imaju i centralni i periferni mehanizam delovanja.

Metamizol-natrijum, monohidrat se, nakon oralne primene, kompletno hidrolizuje do farmakološki aktivnog 4-N-metilaminoantipirina (MAA). Biološka raspoloživost MAA iznosi oko 90% i neznatno je viša nakon oralne primene nego nakon parenteralne primene. Istovremena primena hrane sa lekom nije imala značajan uticaj na kinetiku metamizol-natrijum, monohidrata.

Klinička efikasnost je zasnovana uglavnom na MAA, a u nekom stepenu i na metabolitu 4-aminoantipirin (AA). Vrednost PIK za AA iznosi oko 25% od vrednosti PIK za MAA. Metaboliti 4-N-acetilaminoantipirin (AAA) i 4-N-formilaminoantipirin (FAA) nisu farmakološki aktivni.

Treba napomenuti da svi metaboliti imaju nelinearnu farmakokinetiku. Klinički značaj ovog fenomena je nepoznat. U kratkoročnoj terapiji, akumulacija metabolita je od manjeg značaja.

Metamizol-natrijum, monohidrat prolazi kroz placentu. Metaboliti metamizol-natrijum, monohidrata izlučuju se u majčino mleko.

Vezivanje za proteine plazme iznosi 58% za MAA, 48% za AA, 18% za FAA i 14% za AAA.

Nakon intravenske primene, poluvreme eliminacije metamizol-natrijum, monohidrata iznosi oko 14 minuta. Nakon intravenske primene, oko 96% radioaktivno obeležene doze se izlučuje putem urina, a oko 6% putem fecesa. Nakon primene pojedinačne oralne doze, identifikovano je 85% metabolita izlučenih urinom. Od ovih je bilo 3±1% MAA, 6±3% AA, 26±8% AAA i 23±4% FAA. Renalni klirens nakon primene pojedinačne oralne doze 1 g metamizol-natrijum, monohidrata iznosio je 5±2 mL/min za MAA, 38±13 mL/min za AA, 61±8 mL/min za AAA i 49±5 mL/min za FAA. Poluvremena eliminacije za metabolite su bila 2,7±0,5 sati za MAA, 3,7±1,3 sati za AA, 9,5±1,5 sati za AAA i 11,2±1,5 sati za FAA.

Stariji pacijenti

U lečenju starijih pacijenata, vrednost PIK se povećava od 2 do 3 puta. Nakon primene pojedinačne oralne doze kod pacijenata sa cirozom jetre poluvreme eliminacije MAA i FAA se povećava 3 puta, dok se poluvreme eliminacije AA i AAA nije povećavalo u istom opsegu. Kod ovih pacijenata je potrebno izbegavati primenu visokih doza.

Oštećenje funkcije bubrega

Dostupni podaci kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega pokazuju smanjenu brzinu eliminacije nekih metabolita (AAA i FAA). Zato je kod ovih pacijenata potrebno izbegavati primenu visokih doza.

Bioraspoloživost

Ispitivanje bioraspoloživosti kapi sprovedeno 1987. na 12 ispitanika u poređenju sa referentnim preparatom (i.v. aplikacija za 2 minuta) za 4-MAA imalo je sledeći rezultat:

(vrednosti u tabeli su prikazane kao srednja vrednost i standardna devijacija)

Apsolutna bioraspoloživost oralnog rastvora mereno u odnosu na PIK vrednost za 4-MAA koncentraciju u plazmi, iznosi 81%.

Srednja vrednost koncentracije u plazmi u poređenju sa referentnim preparatom u dijagramu koji prikazuje koncentraciju i vreme:

Sprovedene su studije subhronične i hronične toksičnosti na različitim životinjskim vrstama. Pacovi su 6 meseci primali metamizol-natrijum, monohidrat per os u dozi od 100 - 900 mg/kg TM. Posle 13 nedelja primećeno je povećanje broja retikulocita i Heinz-ovih telašaca pri najvišoj dozi (900 mg/kg TM).

Tokom 6 meseci psi su dobijali metamizol-natrijum, monohidrat u dozama od 30 - 600 mg/kg TM. U zavisnosti od doze, počev od 300 mg/kg TM, primećena je hemolitička anemija kao i funkcionalne promene na bubrezima i jetri.

In vitro i in vivo ispitivanja sa metamizol-natrijum, monohidratom su pokazala oprečne rezultate u istim test- sistemima.

U dugoročnim studijama na pacovima metamizol-natrijum, monohidrat nije ispoljio karcinogeni potencijal. U dve od tri dugoročne studije na miševima koji su primali visoke doze, primećeno je povećanje učestalosti nastanka hepatocelularnog adenoma.

Studije embriotoksičnosti na pacovima i kunićima nisu ukazale na teratogena dejstva leka.

Embrioletalna dejstva su zapažena kod kunića koji su primali dnevnu dozu metamizol-natrijum, monohidrata od 100 mg/kg TM, koja nije bila toksična za negravidne ženke. Kod pacova su se javljala embrioletalna dejstva nakon doza koje su bile u maternalno toksičnom opsegu. Dnevne doze iznad 100 mg/kg TM kod pacova su uticale na produženje gestacijskog perioda i ugrožavale sam proces partusa sa povećanom smrtnošću i ženke i potomstva.

Studije plodnosti su pokazale blago smanjenu stopu začeća parentalne generacije pri dnevnoj dozi preko 250 mg/kg TM. Plodnost sledeće generacije nije bila ugrožena.

Metaboliti metamizol-natrijum, monohidrata se izlučuju u majčino mleko. Ne postoje iskustva o njihovim uticajima na mladunce koji sisaju.

• Natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat
• Dinatrijum-fosfat
• Sukraloza,
• Saharin-natrijum,
• Aroma maline (sadrži: prirodne aromatične supstance, aromatične supstance, aromatične preparate, 1, 2-propilenglikol (E 1520), gliceril-triacetat (E 1518), maltol)

Nije primenljivo.

30 meseci.

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: 3 meseca.

Ne čuvati u frižideru, ne zamrzavati.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3

Unutrašnje pakovanje je tamna staklena bočica (tip III) boje ćilibara, sa kapaljkom od polietilena niske gustine i sigurnosnim zatvaračem za decu. Zatvarač se sastoji od unutrašnjeg zatvarača od polietilena visoke gustine i spoljašnjeg zatvarača od polipropilena.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija, u kojoj se nalazi 1 bočica i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Locamin sadrži aktivnu supstancu metamizol-natrijum, monohidrat. Locamin kapi su lek za ublažavanje bolova i snižavanje povišene telesne temperature iz grupe pirazolona.

Lek Locamin se primenjuje za lečenje:

• akutnih jakih bolova posle povreda ili operacija,
• bola u stomaku praćenog grčevima (kolike),
• kancerskog bola (bolovi uzrokovani rakom),
• ostalih akutnih ili hroničnih jakih bolova, ukoliko druga terapija nije moguća,
• visoke temperature, koja ne reaguje na druge lekove.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na metamizol-natrijum, monohidrat ili druge pirazolone (npr. fenazon, propifenazon), odnosno pirazolidine (npr. fenilbutazon, oksifenbutazon) (ovo se odnosi i na pacijente, koji su nakon primene ovih supstanci reagovali npr. sa značajnim smanjenjem broja određene vrste belih krvnih zrnaca (agranulocitozom)) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ako imate poznatu intoleranciju na lekove protiv bolova (sindrom astme izazvane analgeticima ili intoleranciju na analgetike koja se manifestuje urtikarijom i angioedemom);

Ovo se odnosi na pacijente koji na lekove protiv bolova, kao što su npr. salicilati, paracetamol, diklofenak, ibuprofen, indometacin ili naproksen, reaguju grčenjem i sužavanjem donjih disajnih puteva (bronhospazam) ili imaju druge simptome reakcije preosetljivosti kao što su svrab, kijavica i otoci (urtikarija, rinitis, angioedem);

• ako imate poremećaj funkcije koštane srži, npr. nakon lečenja citostaticima (lekovi za rak),
• ako imate poremećaj stvaranja krvnih ćelija (poremećaj hematopoeznog sistema),
• ako imate urođeni nedostatak enzima glukoza-6-fosfat-dehidrogenaze (nasledna bolest sa rizikom od razlaganja crvenih krvnih zrnaca),
• ako imate akutnu intermitentnu hepatičnu porfiriju (nasledna bolest sa rizikom od poremećaja stvaranja crvenog krvnog pigmenta),
• ako se nalazite u poslednja tri meseca trudnoće.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Locamin.

Lek Locamin sadrži derivat pirazolona metamizol-natrijum, monohidrat čija primena nosi retke, ali opasne po život rizike kao što su šok (iznenadni cirkulatorni kolaps) i agranulocitoza (teško oboljenje usled značajnog smanjenja broja određene vrste belih krvnih zrnaca).

Ako se kod Vas ispolji reakcija preosetljivosti (anafilaktoidna reakcija) na lek Locamin, u posebnoj ste opasnosti da na isti način reagujete i na druge lekove protiv bolova.

Ako na lek Locamin ispoljavate alergijske ili druge (imunološki uslovljene) odbrambene reakcije (npr. agranulocitoza), u posebnoj ste opasnosti da na isti način reagujete i na druge pirazolone i pirazolidine (hemijski srodne materije).

Ukoliko se kod Vas jave znaci agranulocitoze, pancitopenije ili trombocitopenije, morate odmah prekinuti sa primenom leka Locamin i odmah se javiti lekaru (videti odeljak 4 „Moguća neželjena dejstva“).

Ozbiljne reakcije preosetljivosti (anafilaktoidne ili anafilaktičke reakcije)

Značajno je povećana opasnost od pojave mogućih ozbiljnih reakcija preosetljivosti na lek Locamin ako kod Vas postoji neka od sledećih bolesti/intolerancija:

• intolerancija na lekove koji se koriste u terapiji bola i reumatskih oboljenja, koja se npr. ispoljava svrabom i oticanjem (urtikarija, angioedem) (sindrom astme usled upotrebe analgetika ili intolerancija na analgetike sa urtikarijom i angioedemom, videti odeljak 2 „Lek Locamin ne smete uzimati“),
• napadi gušenja npr. usled sužavanja najmanjih disajnih puteva (bronhijalna astma), naročito ako istovremeno imate zapaljenje nosa i nosnih šupljina (rinosinuzitis), kao i polipe u nosu,
• hronična koprivnjača (urtikarija),
• preosetljivost na boje (npr. tartrazin) ili konzervanse (npr. benzoati),
• intolerancija na alkohol: već na male količine alkohola reagujete kijanjem, suzenjem očiju i jakim crvenilom lica. Takva intolerancija na alkohol može ukazivati na do tada nepoznatu intoleranciju na lekove protiv bolova (videti odeljak 2, „Lek Locamin ne smete uzimati“).

Kod pacijenata sa povećanim rizikom od pojave reakcija preosetljivosti, lek Locamin sme da se koristi samo nakon pažljive procene mogućih rizika u odnosu na očekivanu korist. Ukoliko se lek Locamin primenjuje u takvim slučajevima, pacijent treba da je pod strogim lekarskim nadzorom uz obezbeđene mere za urgentnu pomoć.

Može se javiti anafilaktički šok posebno kod osetljivih pacijenata (videti odeljak 4 „Moguća neželjena dejstva“). Potreban je poseban oprez kod pacijenata sa astmom ili predispozicijom za reakcije preosetljivosti (atopija).

Ozbiljne kožne reakcije

Postoje izveštaji o ozbiljnim kožnim reakcijama koje mogu biti opasne po život (Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza) pri upotrebi metamizol-natrijum, monohidrata. Ako kod Vas dođe do pojave ospe na koži, često sa plikovima i oštećenjima sluzokože, odmah morate prekinuti lečenje lekom Locamin. Ne smete više ponovo započinjati terapiju metamizol-natrijum, monohidratom (videti odeljak 4 „Moguća neželjena dejstva“).

Pad krvnog pritiska (izolovane hipotenzivne reakcije)

Lek Locamin može izazvati pad krvnog pritiska (izolovana hipotenzivna reakcija) (videti odeljak 4

„Moguća neželjena dejstva“).

Ova opasnost je povećana

• ako bolujete od niskog krvnog pritiska (postojeća hipotenzija), izraženog manjka tečnosti, slabosti ili početka otkazivanja cirkulacije (npr. kod srčanog udara ili teških povreda),
• ako imate visoku temperaturu.

Iz tog razloga je potrebno pažljivo razmatranje primene leka kao i praćenje i ako je potrebno, preduzimanje određenih preventivnih mera (npr. stabilizacija krvotoka), u cilju smanjenja rizika od pada krvnog pritiska.

Ako kod Vas mora po svaku cenu da se izbegne pad krvnog pritiska (npr. kod teške koronarne srčane bolesti ili suženja [relevantnih stenoza] koja narušavaju krvotok moždanih krvnih sudova), lek Locamin smete da primenjujete samo uz redovno praćenje vaskularnih funkcija.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega ili jetre

Ako imate oštećenu funkciju bubrega ili jetre, lek Locamin bi trebalo da primenjujete samo nakon stroge procene koristi i rizika leka i uz odgovarajuće mere opreza (videti odeljak 3, „Posebne grupe pacijenata“).

Drugi lekovi i Locamin

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lek Locamin može uticati na smanjenje koncentracije ciklosporina (lekovi za suzbijanje imunološke reakcije) u krvi. U slučaju istovremene primene, moraju da se kontrolišu Vaše koncentracije ciklosporina u krvi.

Istovremena primena metamizol-natrijum, monohidrata i metotreksata (lek za lečenje bolesti raka odnosno određenih reumatskih oboljenja) može pojačati oštećenje hematopoeze usled primene metotreksata, posebno kod starijih ljudi. Zbog toga treba izbegavati ovu kombinaciju.

Metamizol-natrijum, monohidrat može smanjiti dejstvo acetilsalicilne kiseline na krvne pločice. Ako koristite acetilsalicilnu kiselinu u niskim dozama za zaštitu srca, lek Locamin bi trebalo da koristite sa oprezom.

Metamizol-natrijum, monohidrat može uticati na smanjenje koncentracije bupropiona (koristi se za lečenje depresije i za odvikavanje od pušenja) u krvi. Zbog toga je u slučaju istovremene primene bupropiona i leka Locamin potreban oprez.

Kod istovremene primene leka Locamin i hlorpromazina (lek za lečenje mentalnih bolesti), kod Vas može nastupiti suviše niska telesna temperatura (hipotermija).

Poznato je za grupu pirazolona (kojoj pripada i lek Locamin) da može doći do interakcija sa sledećim lekovima:

• lekovi za sprečavanje koagulacije krvi (oralni antikoagulansi),
• kaptopril (lek za visoki krvni pritisak i određene bolesti srca),
• litijum (lek za lečenje mentalnih bolesti),
• lekovi za izbacivanje viška vode iz ogranizma (diuretici, npr. triamteren),
• lekovi za snižavanje visokog krvnog pritiska (antihipertenzivi).

Nije poznato u kojoj meri i lek Locamin dovodi do ovih interakcija. Uticaj na metode ispitivanja

Pre sprovođenja laboratorijskih ispitivanja, obavestite svog lekara o primeni leka Locamin, pošto metamizol- natrijum, monohidrat može da utiče na rezultate pojedinih metoda (npr. određivanje vrednosti kreatinina, masnoća, HDL holesterola ili mokraćne kiseline u krvi).

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Postojeći podaci o primeni metamizol-natrijum, monohidrata tokom prvog tromesečja trudnoće su ograničeni, ali ne ukazuju na štetne efekte na plod. U pojedinačnim slučajevima, ako ne postoje druge mogućnosti lečenja, pojedinačne doze metamizol-natrijum, monohidrata tokom prvog i drugog tromesečja mogu da budu prihvatljive nakon savetovanja s lekarom ili farmaceutom i nakon što su pažljivo procenjeni rizici i koristi od primene metamizol-natrijum, monohidrata. Međutim, u načelu se ne preporučuje primena metamizol-natrijum, monohidrata tokom prvog i drugog tromesečja.

Tokom poslednjeg tromesečja trudnoće ne smete uzimati lek Locamin zbog povećanog rizika od komplikacija za majku i dete (krvarenje, prevremeno zatvaranje važnog krvnog suda kod ploda, tzv. ductus Botalli, koji se prirodno zatvara tek posle rođenja).

Dojenje

Proizvodi razgradnje metamizol-natrijum, monohidrata prelaze u majčino mleko u značajnim količinama pa se rizik za odojče ne može isključiti. Zbog toga se posebno mora izbegavati ponavljana primena metamizol- natrijum, monohidrata u periodu dojenja. U slučaju jednokratne primene metamizol-natrijum, monohidrata, majkama se savetuje izmuzavanje i bacanje izmuzenog mleka tokom 48 sati od primene doze.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

U preporučenom doznom opsegu nije poznat negativan uticaj na sposobnost koncentracije i reagovanja. Međutim, trebalo bi uzeti u obzir mogućnost uticaja na rukovanje mašinama, upravljanje vozilima i od ostalih opasnih aktivnosti bar kod primene većih doza. Ovo se naročito odnosi na kombinaciju sa alkoholom.

Lek Locamin sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži 1,5 mmol (35 mg) natrijuma po dozi. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenta koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Doziranje

Doziranje zavisi od intenziteta bolova ili temperature i individualne osetljivosti kod reakcije na Locamin. Generalno treba izabrati najmanju dozu koja kontroliše bol i temperaturu.

Deci i adolescentima uzrasta do 14 godina dati pojedinačnu dozu od 8 do 16 mg metamizol-natrijum, monohidrata po kilogramu telesne mase. U slučaju temperature, za decu je generalno dovoljna doza od 10 mg metamizol-natrijum, monohidrata po kilogramu telesne mase. Odrasli i adolescenti stariji od 15 godina (> 53 kg) mogu da uzimaju do 1000 mg po pojedinačnoj dozi. Maksimalno se tokom dana mogu primeniti 4 pojedinačne doze, u intervalima od 6 do 8 sati.

Vidljivo dejstvo može da se očekuje 30 do 60 minuta nakon oralne primene.

Sledeća tabela, za doziranje ovog leka protiv bolova, sadrži preporučene pojedinačne doze i maksimalne dnevne doze, u zavisnosti od telesne mase i uzrasta.

Pošto je kod dece sa povišenom telesnom temperaturom uglavnom dovoljno primeniti dozu od 10 mg metamizol-natrijum, monohidrata po kilogramu telesne mase, kod ovih pacijenata se mogu primeniti sledeće pojedinačne doze, u zavisnosti od telesne mase i uzrasta:

Posebne grupe pacijenata

Stariji pacijenti, pacijenti lošeg opšteg stanja i pacijenti smanjenog klirensa kreatinina

Kod starijih pacijenata, pacijenata lošeg opšteg stanja i pacijenata sa smanjenim klirensom kreatinina, treba smanjiti dozu, pošto može da bude produžena ekskrecija metabolita metamizol-natrijum, monohidrata.

Oštećenje funkcije bubrega ili jetre

Pošto je kod oštećene funkcije bubrega ili jetre brzina eliminacije smanjena, treba izbegavati ponavljanu primenu visokih doza. Kod kratkoročne primene nije potrebna redukcija doze. Još uvek nema dovoljno podataka o dugoročnoj primeni metamizol-natrijum, monohidrata kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega i jetre.

Način primene

Preporučuje se uzimanje kapi sa malo vode (oko ½ čaše).

Trajanje primene

Trajanje primene zavisi od vrste i težine bolesti. Kod dugoročne terapije lekom Locamin potrebne su redovne kontrole krvne slike uključujući diferencijalnu krvnu sliku.

Ako ste uzeli više leka Locamin nego što treba

Znaci predoziranja su:

• mučnina,
• povraćanje,
• bolovi u trbuhu,
• slabljenje funkcije bubrega do akutnog otkazivanja bubrežne funkcije (npr. u vidu intersticijalnog nefritisa),
• vrtoglavica,
• pospanost,
• gubitak svesti,
• konvulzije,
• pad krvnog pritiska do kardiovaskularnog kolapsa (šok),
• poremećaji srčanog ritma (tahikardija).

U slučaju da sumnjate na predoziranje, odmah obavestite lekara kako bi on mogao da preduzme odgovarajuće protivmere.

Napomena: Nakon veoma velikih doza, izlučivanje bezopasnog metabolita (rubazonska kiselina) može da izazove crvenu prebojenost urina.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Locamin

Ne uzimajte duplu dozu da bi nadoknadili propuštenu dozu.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Sledeća neželjena dejstva mogu da imaju ozbiljne posledice. Nemojte više uzimati lek Locamin i što pre potražite lekara:

Ako se neko od navedenih neželjenih dejstava ispolji iznenada ili se intenzivno razvija, odmah obavestite lekara kada određena dejstva leka (npr. ozbiljne reakcije preosetljivosti, ozbiljne kožne reakcije kao Stevens Johnson-ov sindrom ili toksična epidermalna nekroliza, agranulocitoza, pancitopenija) u određenim okolnostima mogu da budu opasne po život. U takvim slučajevima lek Locamin ni u kom slučaju dalje ne sme da se uzimaju bez lekarskog nadzora. Pravovremeno obustavljanje terapije može da bude od ključnog značaja za oporavak.

Ako se pojave znaci agranulocitoze, pancitopenije ili trombocitopenije (videti u nastavku teksta), mora odmah da se prestane sa uzimanjem leka Locamin i da se kontroliše krvna slika (uključujući diferencijalnu krvnu sliku) od strane Vašeg lekara. Da bi se prekinulo lečenje, ne sme da se čeka da stignu rezultati laboratorijskih ispitivanja.

Lek Locamin se takođe ne sme više uzimati ako se pojave sledeći znaci bolesti koji mogu ukazivati na moguću agranulocitozu:

• neočekivano pogoršanje opšteg stanja (npr. temperatura, groznica, bolovi u grlu, tegobe prilikom gutanja),
• ako temperatura ne spada ili se vraća,
• ako dođe do bolnih promena na sluzokoži, naročito u ustima, nosu i ždrelu ili u genitalnom ili analnom predelu.

Moguća neželjena dejstva

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• Ljubičasti do tamnocrveni kožni osip, delimično sa plikovima (fiksni egzantem izazvan lekom).
• pad krvnog pritiska (izolovana hipotenzivna reakcija) moguće zbog direktnog efekta leka i nije praćen drugim znacima reakcije preosetljivosti. Takva reakcija retko dovodi do ozbiljnog pada krvnog pritiska. Rizik od smanjenja krvnog pritiska može da bude povećan u slučaju abnormalno visoke temperature (hiperpireksija).

Tipični znaci ozbiljnog pada krvnog pritiska su lupanje srca, bledilo, drhtanje, vrtoglavica, mučnina i gubitak svesti.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Reakcije preosetljivosti (anafilaktoidne ili anafilaktičke reakcije).

U tipične znake blažih reakcija spadaju simptomi kao što su peckanje očiju, kašalj, curenje nosa, kijanje, osećaj teskobe u grudima, crvenilo kože (naročito u predelu lica i glave), koprivnjača i otoci u predelu lica kao i, ređe, mučnina i grčevi u stomaku. Specijalni simptomi upozorenja su peckanje, svrab i osećaj toplote na jeziku i ispod njega i naročito na dlanovima i tabanima.

Takve blaže reakcije mogu da pređu u teže oblike sa jakom koprivnjačom, teškim angioedemom (oticanje, takođe u predelu larinksa), teškim bronhospazmom (grčenje i sužavanje donjih disajnih puteva), lupanjem srca (ponekad i previše sporim pulsom), poremećajem srčanog ritma, padom krvnog pritiska (ponekad i sa prethodnim rastom krvnog pritiska), gubitkom svesti i cirkulatornim šokom.

Ove reakcije se mogu javiti čak i ako je lek ranije primenjivan više puta bez komplikacija, i mogu biti ozbiljne pa čak i opasne po život, u mnogim slučajevima smrtonosne.

Kod pacijenata sa sindromom astme usled dejstva analgetika, reakcije preosetljivosti se ispoljavaju tipično u vidu astmatičnih napada (videti odeljak 2 „Lek Locamin ne smete uzimati“).

• smanjenje broja belih krvnih zrnaca (leukopenija)
• osip na koži (npr. makulopapulozni egzantem)

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• Izraženo smanjenje broja određenih belih krvnih zrnaca (agranulocitoza), uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom ili smanjenje broja krvnih pločica (trombocitopenija). Ove reakcije su verovatno imunološki uslovljene. One se mogu javiti čak i ako je metamizol-natrijum, monohidrat ranije primenjivan bez komplikacija. Postoje pojedinačne indicije, po kojima rizik od nastajanja agranulocitoze može biti povećan, ukoliko se lek Locamin primenjuje duže od nedelju dana.

Agranulocitoza se manifestuje visokom temperaturom, groznicom, bolovima u grlu, tegobama pri gutanju kao i zapaljenjem u predelu usta, nosa,ždrela i genitalnog ili analnog predela. Kod pacijenata koji primaju antibiotike (lekovi protiv bakterijskih zapaljenja), ovi znaci mogu biti veoma slabo izraženi. Brzina sedimentacije eritrocita je jako povećana, dok su limfni čvorovi tipično samo blago ili nisu nimalo uvećani.

Tipični znaci trombocitopenije su npr. pojačana sklonost ka krvarenju i petehije (tačkasta krvarenja u koži i sluzokoži).

• napad astme (napadi gušenja usled sužavanja najmanjih disajnih puteva)
• stvaranje velikih plikova na koži i ljuštenje kože (Stevens-Johnson-ov sindrom ili toksična epidermalna nekroliza).
• akutno pogoršanje funkcije bubrega, u pojedinim slučajevima sa izostankom ili malom količinom urina (oligourija ili anurija), izlučivanje proteina krvi u urinu (proteinurija) odnosno razvoj do akutnog otkazivanja funkcije bubrega; zapaljenje bubrega (akutni intersticijalni nefritis).

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• Anafilaktički šok
• infarkt miokarda u okviru alergijske reakcije (Kounis sindrom)
• anemija sa poremećajem funkcije koštane srži (aplastična anemija)

Smanjenje broja belih i crvenih krvnih zrnaca i krvnih pločica (pancitopenija), uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom.

Znaci pancitopenije i aplastične anemije su: loše opšte stanje, infekcije, uporna temperatura, modrice, krvarenje i bledilo.

• postoje izveštaji o gastrointestinalnim krvarenjima

Izlučivanje bezopasnog produkta metabolizma metamizol-natrijum, monohidrata (rubazonske kiseline) može prouzrokovati crvenu prebojenost urina.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Locamin posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do:“ Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Ne čuvati u frižideru, ne zamrzavati.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Locamin oralne kapi, rastvor 500 mg/ mL:

Aktivna supstanca je metamizol-natrijum, monohidrat

1 mL (20 kapi) Locamin kapi sadrži 500 mg metamizol-natrijum, monohidrata. 1 kap sadrži 25 mg metamizol-natrijum, monohidrata.

Pomoćne supstance su: Natrijum-dihidrogenfosfat, dihidrat; dinatrijum-fosfat; sukraloza; saharin-natrijum; aroma maline (sadrži: prirodne aromatične supstance, aromatične supstance, aromatične preparate, 1, 2- propilenglikol (E 1520), gliceril-triacetat (E 1518), maltol).

Kako izgleda lek Locamin i sadržaj pakovanja

Bistri žuti rastvor.

Unutrašnje pakovanje je tamna staklena bočica (tip III) boje ćilibara, sa kapaljkom od polietilena niske gustine i sigurnosnim zatvaračem za decu. Zatvarač se sastoji od unutrašnjeg zatvarača od polietilena visoke gustine i spoljašnjeg zatvarača od polipropilena.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija, u kojoj se nalazi 1 bočica i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Decembar, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-03296-18-001 od 18.12.2020.