Massido® 5mg tableta

Hipertenzija

Terapija esencijalne hipertenzije.

Hronična srčana insuficijencija

Terapija stabilne, blage do umerene hronične srčane insuficijencije, kao dodatak standardnoj terapiji kod pacijenata starosti 70 godina i više.

Doziranje

Hipertenzija

Odrasli

Dnevna doza je jedna tableta od 5 mg, koju treba uzimati po mogućnosti u isto vreme svakog dana. Smanjenje vrednosti krvnog pritiska se postiže nakon 1-2 nedelje od početka terapije. Ponekad se optimalni efekat postiže tek nakon 4 nedelje terapije.

Kombinacija sa drugim antihipertenzivnim lekovima

Beta-blokatori se mogu primenjivati sami ili istovremeno sa drugim antihipertenzivnim lekovima. Prema dosadašnjim podacima dodatni antihipertenzivni efekat je zabeležen samo kada se lek nebivolol u dozi od 5 mg primenjivao u kombinaciji sa hidrohlortiazidom u dozi od 12,5 - 25 mg.

Pacijenti sa renalnom insuficijencijom

Kod pacijenata sa renalnom insuficijencijom preporučuje se početna doza od 2,5 mg dnevno. Ako je potrebno doza se može povećati na 5 mg dnevno.

Pacijenti sa insuficijencijom jetre

Podaci kod pacijenata sa hepatičnom insuficijencijom ili oštećenom funkcijom jetre su ograničeni. Zbog toga je primena leka Massido kontraindikovana kod ovih pacijenata.

Starije osobe

Kod pacijenata starijih od 65 godina preporučuje se početna doza od 2,5 mg dnevno. Ako je potrebno doza se može povećati na 5 mg. Međutim, imajući u vidu da nema dovoljno iskustva sa primenom leka kod pacijenata starijih od 75 godina, potreban je oprez i redovno praćenje ovih pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Nisu sprovedene studije kod dece i adolescenata. Zbog toga se primena leka kod dece i adolescenata ne preporučuje.

Hronična srčana insuficijencija

Terapiju stabilne srčane insuficijencije treba započeti postepenim povećanjem doze sve dok se ne postigne optimalna individualna doza održavanja.

Stanje pacijenta sa hroničnom srčanom insuficijencijom treba biti stabilno, bez akutnih pogoršanja u proteklih šest nedelja. Preporučuje se da terapiju određuje lekar koji ima iskustva u lečenju hronične srčane insuficijencije.

Pacijentima koji su na terapiji kardiovaskularnim lekovima uključujući diuretike i/ili digoksin i/ili ASE inhibitore i/ili antagoniste angiotenzina II, treba stabilizovati doziranje ovih lekova dve nedelje pre početka terapije lekom Massido.

Početno titriranje bi trebalo sprovoditi 1-2 puta nedeljno u zavisnosti od odgovora pacijenta, po sledećem principu:

• početna doza od 1,25 mg nebivolola se povećava na 2,5 mg nebivolola jednom dnevno, zatim na 5 mg jednom dnevno, i konačno do doze od 10 mg jednom dnevno.

Maksimalna preporučena doza je 10 mg nebivolola jednom dnevno.

Početak terapije i svako povećanje doze trebalo bi da bude pod nadzorom iskusnog lekara u periodu od najmanje 2 sata, kako bi se obezbedila stabilnost kliničkog statusa (to se posebno odnosi na krvni pritisak, srčani ritam, poremećaj sprovođenja impulsa i znake pogoršanja srčane insuficijencije). Ponekad se pojava neželjenih događaja može sprečiti izbegavanjem prekoračenja maksimalne doze. Ukoliko je neophodno, postignuta doza se može postepeno smanjivati i ponovo uvesti u skladu sa preporukama.

Tokom faze titracije, u slučaju pogoršanja srčane insuficijencije ili intolerancije, preporuka je da se prvo smanji doza nebivolola ili ukoliko je neophodno odmah prekinuti primenu (u slučaju teške hipotenzije, pogoršanja srčane insuficijencije sa akutnim plućnim edemom, kardiogenog šoka, simptomatske bradikardije ili AV bloka).

Terapija stabilne hronične srčane insuficijencije nebivololom je obično dugotrajna.

Ne preporučuje se nagli prekid terapije nebivololom budući da može dovesti do prolaznog pogoršanja srčane insuficijencije. Ako je potrebno prekinuti terapiju, dozu bi trebalo nedeljno smanjivati na pola.

Pacijenti sa renalnom insuficijencijom

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagom do umerenom renalnom insuficijencijom jer se titriranjem doza postepeno povećava do postizanja individualne maksimalne doze koju pacijenti mogu da podnesu. Nema iskustava sa pacijentima sa teškom

bubrežnom insuficijencijom (kreatinin u serumu iznosi ≥ 250 mikromol/L). Iz tog razloga se upotreba nebivolola kod ovih pacijenata ne preporučuje.

Pacijenti sa hepatičnom insuficijencijom

Podaci kod pacijenata sa hepatičnom insuficijencijom su ograničeni. Zbog toga je primena leka Massido kontraindikovana kod ovih pacijenata.

Starije osobe

Nije potrebno prilagođavanje doze jer se titriranjem doza postepeno povećava do postizanja individualne maksimalne doze koju pacijenti mogu da podnesu.

Pedijatrijska populacija

Nije utvrđena efikasnost i bezbednost primene leka nebivolol kod dece i adolescenata ispod 18 godina. Nema dostupnih podataka. Zbog toga se primena leka Massido kod dece i adolescenata ne preporučuje.

Način primene Oralna primena.

Tabletu ili delove tablete treba progutati sa dovoljnom količinom vode. Tablete se mogu uzimati uz obrok ili nezavisno od njega.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1
• Insuficijencija jetre ili poremećaji funkcije jetre
• Akutna srčana insuficijencija, kardiogeni šok ili epizoda dekompenzovane srčane insuficijencije koja zahteva intravensku inotropnu terapiju

Dodatno, kao i drugi beta blokatori, primena leka Massido je kontraindikovana kod:

• sindroma bolesnog sinusa srca, uključujući sino-atrijalni blok
• AV bloka II ili III stepena (bez pejsmejkera)
• anamnestičkih podataka o bronhospazmu i bronhijalnoj astmi
• nelečenog feohromocitoma
• metaboličke acidoze
• bradikardije (srčani ritam ispod 60 otkucaja/min na početku terapije)
• hipotenzije (sistolni krvni pritisak ispod 90 mmHg)
• teških poremećaja periferne cirkulacije

Videti odeljak 4.8 Neželjena dejstva

Sledeća upozorenja i mere opreza odnose se uopšteno na beta blokatore.

Anestezija

Nastavak blokade beta receptora smanjuje rizik od aritmije za vreme uvođenja u anesteziju i intubacije. Ako se blokada beta receptora prekine tokom pripreme za operaciju, primenu beta blokatora treba prekinuti najmanje 24 sata pre operacije.

Treba biti oprezan sa određenim anesteticima koji prouzrokuju depresiju miokarda. Pacijent se može zaštititi od vagusne reakcije intravenskom primenom atropina.

Kardiovaskularni poremećaji

Generalno, beta-blokatore ne bi trebalo primenjivati kod pacijenata sa nelečenom srčanom insuficijencijom, sve dok se njihovo stanje ne stabilizuje.

Kod pacijenata sa ishemijskom bolesti srca, beta-blokatore treba postepeno isključivati iz terapije tokom 1-2 nedelje. Ukoliko je neophodno, istovremeno se može započeti supstituciona terapija u cilju sprečavanja nastanka angine pektoris.

Beta-blokatori mogu izazvati bradikardiju. Ako se puls uspori (ispod 50-55 otkucaja/min) u mirovanju i/ili pacijent prepozna simptome koji ukazuju na bradikardiju, dozu leka treba smanjiti.

Beta-blokatore treba primenjivati sa oprezom:

• kod pacijenata sa oboljenjima periferne cirkulacije (Raynaud-ova bolest ili sindrom, intermitentna klaudikacija) jer može doći do pogoršanja ovih poremećaja
• kod pacijenata sa AV blokom I stepena, zbog negativnog efekta beta-blokatora na vreme sprovođenja impulsa
• kod pacijenata sa Prinzmental-ovom anginom zbog neoponirane vazokonstrikcije koronarnih arterija posredovane alfa-receptorom; beta-blokatori mogu povećati broj i trajanje napada angine.

Kombinacija nebivolola sa kalcijumskim antagonistima tipa verapamila i diltiazema, antiaritmicima klase I i antihipertenzivnim lekovima sa centralnim dejstvom se generalno ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Metabolički/endokrinološki poremećaji

Lek Massido ne utiče na koncentraciju glukoze kod pacijenata koji boluju od dijabetesa. Ipak, pri primeni ovog leka kod dijabetičara treba biti oprezan, jer nebivolol može maskirati jasne simptome hipoglikemije (tahikardija, palpitacije). Beta-blokatori mogu maskirati simptome tahikardije u hipertireoidizmu. Naglo ukidanje leka može pojačati simptome.

Respiratorni poremećaji

Kod pacijenata sa hroničnom opstruktivnom bolesti pluća, beta-blokatore treba oprezno primenjivati jer mogu pogoršati bronhokonstrikciju.

Drugo

Pažljivo bi trebalo razmotriti primenu beta-blokatora kod pacijenata koji imaju anamnestičke podatke o psorijazi. Beta blokatori mogu povećati osetljivost prema alergenima i težinu anafilaktičkih reakcija.

Početak terapije hronične srčane insuficijencije nebivololom zahteva redovno praćenje. Za doziranje i način primene videti odeljak 4.2. Terapiju ne treba naglo prekidati osim ako to nije jasno naznačeno. Za detaljnije informacije videti odeljak 4.2.

Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom Lapp laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Farmakodinamske interakcije:

Sledeće interakcije odnose se uopšteno na beta-blokatore.

Kombinacije koje se ne preporučuju:

Antiaritmici I klase (hinidin, hidrohinidin, cibenzolin, flekainid, dizopiramid, lidokain, meksiletin, propafenon): može se potencirati efekat na vreme AV sprovođenja i povećati negativan inotropni efekat (videti odeljak 4.4).

Kalcijumski antagonisti tipa verapamila/diltiazema: negativan uticaj na kontraktilnost, AV sprovođenje. Intravenska primena verapamila kod pacijenata koji su na terapiji beta-blokatorima može dovesti do teške hipotenzije i AV bloka (videti odeljak 4.4)

Antihipertenzivi sa centralnim delovanjem (klonidin, gvanfacin, moksonodin, metildopa, rilmenidin): istovremena upotreba antihipertenziva sa centralnim delovanjem može dovesti do pogoršanja srčane insuficijencije zbog smanjenja centralnog simpatičkog tonusa (smanjenje srčanih otkucaja i minutnog volumena, vazodilatacija) (videti odeljak 4.4). Nagli prekid, naročito pre ukidanja beta-blokatora može povećati rizik od „rebound hipertenzije”.

Kombinacije koje se moraju oprezno primenjivati:

Antiaritmici III klase (amjodaron): može se potencirati efekat na vreme AV sprovođenja.

Anestetici – nestabini halogenizovani: istovremena upotreba beta blokatora i anestetika može umanjiti nastanak refleksne tahikardije i povećati rizik od hipotenzije (videti odeljak 4.4). Opšte je pravilo da se izbegava nagli prekid terapije beta-blokatorima. Potrebno je obavestiti anesteziologa ako pacijent primenjuje lek Massido.

Insulin i oralni antidijabetici: iako nebivolol ne utiče na koncentraciju glukoze u krvi, istovremena primena može maskirati jasne simptome hipoglikemije (palpitacije, tahikardija).

Baklofen (mišićni relaksans), amifostin (antineoplastičan lek): kod istovremene upotrebe sa antihipertenzivima postoji verovatnoća za pad krvnog pritiska, te je zbog toga potrebno prilagođavanje doze antihipertenziva.

Kombinacije za razmatranje:

Glikozidi digitalisa: pri istovremenoj primeni može se produžiti vreme AV sprovođenja. Klinička ispitivanja nisu pokazala bilo kakvu klinički značajnu interakciju. Nebivolol ne utiče na kinetiku digoksina.

Kalcijumski antagonisti tipa dihidropiridina (amlodipin, felodipin, lacidipin, nifedipin, nikardipin, nimodipin, nitrendipin): istovremena primena može povećati rizik od hipotenzije, a ne može se isključiti ni povećanje rizika od daljeg pogoršanja funkcije srčane pumpe kod pacijenata sa insuficijencijom srca.

Antipsihotici, antidepresivi (triciklični antidepresivi, barbiturati i fenotiazini):

istovremena primena može povećati hipotenzivni efekat beta blokatora (dodatni efekat).

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): nema dodatnog efekta na sniženje pritiska prouzrokovano nebivololom.

Simpatomimetici: istovremena primena ometa dejstvo beta-adrenergičkih antagonista. Beta- adrenergici mogu dovesti do neoponirane alfa-adreenergičke aktivnosti simpatomimetika sa alfa-adrenergičkim i beta-adrenergičkim efektom (rizik od hipertenzije, teške bradikardije i srčanog bloka).

Farmakokinetičke interakcije

Kako metabolizam nebivolola uključuje izoenzim CYP2D6, istovremena primena sa supstancama koje inhibiraju ovaj enzim, što se naročito odnosi na paroksetin, fluoksetin, tioridazin i hinidin može dovesti do povećanja koncentracije nebivolola u plazmi, što je praćeno povećanjem rizika od prekomerne bradikardije i neželjenih događaja.

Istovremena primena cimetidina povećava koncentraciju nebivolola u plazmi, bez promene kliničkog efekta. Istovremena primena ranitidina ne utiče na farmakokinetiku nebivolola. Pod uslovom da se lek Massido uzima uz obrok a antacidi između obroka, može se propisati istovremena terapija.

Kombinacija nebivolola sa nikardipinom blago povećava koncentracije oba leka u plazmi, bez promena kliničkog efekta. Istovremena primena alkohola, furosemida i/ili hidrohlortiazida ne

utiče na farmakokinetiku nebivolola. Nebivolol ne utiče na farmakokinetiku i farmakodinamiku varfarina.

Trudnoća

Nebivolol ima farmakološki efekat koji može izazvati štetne efekte u trudnoći i/ili na fetus/novorođenče. Generalno, beta-blokatori smanjuju placentarnu perfuziju, koja je praćena usporenim rastom ploda, intrauterinom smrću, abortusom ili prevremenim porođajem. Neželjena dejstva (npr. hipoglikemija i bradikardija) se mogu javiti kod fetusa i novorođenčeta. Ako je neophodno lečenje beta blokatorima, prednost imaju beta1 selektivni blokatori.

Nebivolol ne bi trebalo primenjivati za vreme trudnoće osim kada je to neophodno. Ukoliko se proceni da je terapija nebivololom potrebna, mora se redovno pratiti uteroplacentarni protok krvi i rast ploda. U slučaju štetnog efekta na trudnoću ili fetus, mora se razmotriti uvođenje alternativne terapije. Novorođenče takođe treba redovno pratiti.

Ispoljavanje simptoma hipoglikemije i bradikardija se očekuje u prva tri dana života.

Dojenje

Studije na životinjama su pokazale da se nebivolol izlučuje u majčino mleko dok kod žena nema podataka o tome. Mnogi beta-blokatori, naročito lipofilni kao nebivolol i njegovi aktivni metaboliti, prolaze u majčino mleko mada u stepenu koji može varirati. Zbog toga se primena nebivolola ne preporučuje za vreme dojenja.

Nisu sprovedene studije o uticaju nebivolola na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Farmakodinamske studije su pokazale da lek Massido ne utiče na psihomotornu funkciju. Kada se upravlja vozilima ili rukuje mašinama treba uzeti u obzir mogućnost pojave vrtoglavice i umora.

Neželjeni događaji su navedeni odvojeno za hipertenziju i hroničnu srčanu insuficijenciju zbog razlike u osnovi bolesti.

Hipertenzija

Prijavljene neželjene reakcije, koje su najčešće bile blagog do umerenog intenziteta, prikazane su u tabeli ispod, prema klasi sistema organa i prema učestalosti.

Tokom primene nekih beta-blokatora prijavljene su i sledeće neželjene reakcije: halucinacije, psihoze, konfuzija, hladni/cijanotični udovi, Raynaud-ov fenomen, suve oči i okulo-mukokutana toksičnost tipa praktolola.

Hronična srčana insuficijencija

Podaci o neželjenim reakcijama dobijeni su iz jedne placebo kontrolisane kliničke studije koja je uključivala 1067 pacijenata koji su uzimali nebivolol i 1061 pacijenta koji su uzimali placebo. U navedenoj studiji ukupno 449 pacijenata (42,1%) je prijavilo neželjene reakcije koje su verovatno povezane sa primenom leka u poređenju sa 334 pacijenta (31,5%) koji su uzimali placebo. Najčešće prijavljivane neželjene reakcije kod pacijenata koji su uzimali nebivolol bile su bradikardija i vrtoglavica, koje su se javljale kod 11% pacijenata. Kod pacijenata koji su primali placebo bradikardija se javila kod oko 2%, a vrtoglavica kod oko 7%.

Prijavljena je sledeća učestalost neželjenih reakcija (postoji bar mogućnost povezanosti s uzimanjem leka) koji se smatraju posebno značajnim u terapiji hronične srčane insuficijencije:

• pogoršanja srčane insuficijencije kod 5,8% pacijenata koji su uzimali nebivolol u odnosu na 5,2% pacijenata koji su uzimali placebo
• posturalna hipotenzija je prijavljena kod 2,1% pacijenata koji su uzimali nebivolol u odnosu na 1,0% pacijenata koji su uzimali placebo
• intolerancija na lek se javila kod 1,6% pacijenata tokom terapije nebivololom u poređenju sa 0,8% pacijenata koji su dobijali placebo
• AV blok I stepena prijavljen je kod 1,4% pacijenata koji su uzimali nebivolol u odnosu na 0,9% pacijenata koji su uzimali placebo
• edem donjih ekstremiteta je prijavljen kod 1,0% pacijenata koji su uzimali nebivolol u odnosu na 0,2% pacijenata koji su uzimali placebo

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

faks: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Nema dotupnih podataka o predoziranju nebivololom.

Simptomi

Simptomi predoziranja beta-blokatorima su: bradikardija, hipotenzija, bronhospazam i akutna srčana insuficijencija.

Terapija

U slučaju predoziranja ili hipersenzitivnosti na ovaj lek, pacijente treba zadržati pod strogim nadzorom i lečiti ih u jedinicama intenzivne nege. Treba proveravati koncentraciju glukoze u krvi. Ako se u gastrointestinalnom traktu i dalje odvija resorpcija, preventivno se mogu primeniti gastrična lavaža, aktivni ugalj i laksativi.

Može biti potrebna i veštačka ventilacija. Bradikardiju ili prekomernu vagusnu reakciju treba lečiti primenom atropina ili metilatropina. Hipotenziju i šok treba lečiti davanjem plazme ili zamenom za plazmu i ukoliko je potrebno kateholaminima. Efekat beta-blokatora se može suzbiti sporom intravenskom primenom izoprenalin-hidrohlorida početnom dozom od 5 mikrograma/min,

ili dobutaminom u početnoj dozi od 2,5 mikrograma/min, sve dok se ne postigne potreban efekat. U refraktornim slučajevima izoprenalin se može kombinovati sa dopaminom. Ukoliko ni ova doza ne proizvodi željeni efekat, treba da se razmotri intravenska primena glukagona u dozi od 50-100 mikrograma/kg.

Ako je potrebno, injekciju bi trebalo ponoviti u roku od sat vremena, a zatim, ako je potrebno, nastaviti infuzijom glukagona u dozi od 70 mikrograma/kg/h. U ekstremnim slučajevima bradikardije koja je rezistentna na terapiju, može se ugraditi pejsmejker.

Farmakoterapijska grupa: Blokatori beta adrenergičkih receptora, selektivni

ATC šifra: C07AB12

Nebivolol je racemat dva enantiomera, SRRR-nebivolola (d-nebivolol) i RSSS-nebivolola (l- nebivolol). Objedinjuje dve farmakološke aktivnosti:

• kompetitivni i selektivni antagonista beta–receptora; ovaj efekat se pripisuje SRRR- enantiomeru (d-enantiomer)
• ima blago vazodilatatorno svojstvo kao rezultat interakcije sa L-argininom/put azot oksida

Jednokratne i ponovljene doze nebivolola usporavaju srčanu frekvencu i snižavaju krvni pritisak u mirovanju i za vreme fizičkih aktivnosti, kod osoba sa normalnim vrednostima krvnog pritiska i kod hipertenzivnih pacijenata. Antihipertenzivni efekat se održava tokom dugotrajnog lečenja.

U terapijskim dozama nebivolol ne deluje antagonistički na α-adrenergičke receptore.

Tokom akutne i hronične terapije nebivololom kod hipertenzivnih pacijenata smanjuje se sistemska vaskularna rezistencija.

Bez obzira na smanjenje srčane frekvence, smanjenje minutnog volumena u miru i za vreme fizičke aktivnosti može biti ograničeno usled povećanja udarnog volumena. Klinički značaj ovih hemodinamskih razlika u poređenju sa drugim antagonistima beta 1 recepora nije jasno potvrđen.

Kod hipertenzivnih pacijenata, nebivolol povećava azot-oksidom posredovani vaskularni odgovor na acetilholin (ACh) koji je smanjen kod pacijenata se endotelijalnom disfunkcijom.

U placebo kontrolisanoj studiji u kojoj su ispitivani mortalitet i morbiditet, kod 2128 pacijenata starosti ≥ 70 godina (prosečna starost 75,2 godina) sa stabilnom hroničnom srčanom insuficijencijom, sa ili bez oštećenja ejekcione frakcije leve komore (LVEF: 36 ± 12,3% sa sledećom raspodelom; LVEF manje od 35% kod 56% pacijenata, LVEF između 35% i 45% kod 25% pacijenata i LVEF više od 45% kod 19% pacijenata) nebivolol je nakon prosečno 20 meseci praćenja, uz standardnu terapiju značajno produžio vreme do nastanka smrtnog ishoda ili hospitalizacije zbog kardiovaskularnih razloga (primarni parametar praćenja efikasnosti) sa smanjenjem relativnog rizika od 14% (apsolutno smanjenje 4,2%). Ovo smanjenje rizika se razvilo nakon 6 meseci lečenja i održalo se tokom celokupnog vremena lečenja (prosečno trajanje 18 meseci). Efekat nebivolola nije zavisio od godina, pola ili ejekcione frakcije leve komore u populaciji pacijenata koja je bila uključena u studiju. Nije uočena statistički značajna korist za sve uzroke smrti u poređenju sa placebom (apsolutno smanjenje 2,3%).

Zabeleženo je smanjenje broja iznenadne smrti kod pacijenata koji su lečeni nebivololom (4,1% u odnosu na 6,6%, relativno smanjenje 38%).

Eksperimenti na životinjama u in vitro i in vivo uslovima, pokazali su da nebivolol nema intrinzičku simpatomimetičku aktivnost, kao i to da u farmakološkim dozama ne deluje stabilišuće na membrane.

Kod zdravih dobrovoljaca nebivolol ne deluje značajno na maksimalnu sposobnost i izdržljivost tokom fizičke aktivnosti.

Oba enantiomera nebivolola se brzo resorbuju nakon oralne primene. Hrana ne utiče na resorpciju nebivolola; nebivolol se može uzimati nezavisno od obroka.

Nebivolol se ektenzivno metaboliše, delimično u aktivne hidroksimetabolite. Nebivolol se metaboliše alicikličnom i aromatičnom hidroksilacijom, N-dealkilacijom i glukuronidacijom; pored toga, stvaraju se glukuronidi hidroksilnih metabolita. Metabolizam nebivolola aromatičnom hidroksilacijom podleže CYP2D6 zavisnom genetskom oksidativnom polimorfizmu. Bioraspoloživost nakon oralne primene iznosi prosečno 12% kod brzih metabolizera i praktično je potpuna kod sporih metabolizera. U stanju ravnoteže i pri istim dozama, PIK plazmatske koncentracije nepromenjenog nebivolola je oko 23 puta viši kod sporih nego kod brzih metabolizera. Kada se uzme u obzir nepromenjeni lek i aktivni metaboliti, razlika u PIK-u plazmatskih koncentracija 1,3 do 1,4 puta. Zbog razlika u brzini metabolizma, dozu nebivolola bi uvek trebalo prilagoditi individualnim zahtevima pacijenata: zbog toga osobe koje sporo metabolišu lek zahtevaju niže doze.

Kod osoba koje brzo metabolišu lek, poluvreme eliminacije enantiomera nebivolola prosečno iznosi 10 sati, dok je kod osoba koje sporo metabolišu lek 3 do 5 puta duže. Kod osoba koje brzo metabolišu lek plazmatski nivoi RSSS-enantiomera u plazmi su blago povišeni u odnosu na SRRR-enantiomere. Kod osoba koje sporo metabolišu lek ove razlike su veće. Kod osoba koje brzo metabolišu lek poluvreme eliminacije hidroksimetabolita oba enantiomera iznosi prosečno 24 sata, i dvostruko je duže u odnosu na spore metabolizere.

Stanje ravnoteže koncentracije leka u plazmi kod većine osoba (koje brzo metabolišu lek) se postiže u toku 24 sata za nebivolol, a u slučaju hidroksimetabolita za nekoliko dana.

Plazmatske koncentracije su proporcionalne dozi u rasponu od 1 do 30 mg. Starost pacijenata ne utiče na farmakokinetiku nebivolola.

U plazmi su oba enantiomera prvenstveno vezana za albumin.

Vezivanje za proteine plazme iznosi 98,1% za SRRR-nebivolol i 97,9% za RSSS-nebivolol.

Nedelju dana nakon primene, 38% doze se izlučuje urinom a 48% fecesom. Izlučivanje nepromenjenog nebivolola urinom je manje od 0,5% unete doze.

Pretklinički podaci ne ukazuju na postojanje povećanog rizika za ljude na osnovu rezultata konvencionalnih studija genotoksičnosti i kancerogenosti.

Laktoza, monohidrat

Skrob, kukuruzni, preželatinizovan Hidroksipropilmetilceluloza Polisorbat 80

Mikrokristalna celuloza Kroskarmeloza-natrijum

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Magnezijum-stearat

Nije primenljivo.

2 godine

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je Al/PVC blister sa 14 tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera (ukupno 28 tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Massido sadrži nebivolol, kardiovaskularni lek koji pripada grupi lekova pod nazivom selektivni beta-blokatori (sa selektivnim dejstvom na kardiovaskularni sistem). Ovaj lek sprečava ubrzan rad srca i kontroliše snagu kojom srce pumpa krv. Takođe vrši dilataciju krvnih sudova kojom doprinosi snižavanju krvnog pritiska.

Ovaj lek se koristi za lečenje visokog krvnog pritiska (hipertenzija).

Lek Massido se takođe koristi i za lečenje blage do umerene hronične srčane slabosti kod pacijenata starosti 70 godina i više, kao dodatak drugoj terapiji.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na nebivolol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ako imate jedan ili više od navedenih poremećaja:
• nizak krvni pritisak,
• ozbiljne probleme sa cirkulacijom u rukama ili nogama,
• veoma spore otkucaje srca (manje od 60 otkucaja u minuti),
• neki drugi ozbiljan poremećaj srčanog ritma (npr. AV blok II ili III stepena, poremećaj AV sprovođenja)
• srčanu slabost koja se tek razvila ili nedavno pogoršala, ili ako za lečenje cirkulatornog šoka usled akutne srčane slabosti primate intravensku terapiju za poboljšanje rada srca,
• astmu ili zviždanje u grudima (novonastalu ili prisutnu u istoriji bolesti),
• nelečen feohromocitom, tumor koji se nalazi na nadbubrežnoj žlezdi,
• poremećaj funkcije jetre,
• metabolički poremećaj (metabolička acidoza), na primer, dijabetesna ketoacidoza.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek Massido ako imate ili je došlo do razvoja jednog od sledećih stanja:

• veoma usporen (abnormalan) rad srca,
• bol u grudima usled spontano nastalog grča koronarnih arterija pod nazivom Prinzmental-ova angina,
• nelečena hronična srčana slabost,
• AV blok I stepena (vrsta sporog sprovođenja impulsa kroz srce koja utiče na srčani ritam),
• oslabljena cirkulacija u rukama i nogama, npr. Raynaud-ova bolest ili sindrom (koji nastaje zbog grča krvnog suda-spazma, što se manifestuje bolom, ali i bledilom uglavnom ruku koje se u kasnijoj fazi smenjuje naglim crvenjenjem sa izraženim bolovima), bolni grčevi u nogama tokom hoda,
• dugotrajni problemi sa disanjem,
• šećerna bolest: Ovaj lek ne utiče na koncentraciju šećera u krvi, ali može prikriti znake koji upozoravaju na nisku koncentraciju šećera u krvi (npr. osećaj lupanja srca, ubrzani otkucaji srca),
• povećana aktivnost štitaste žlezde: Ovaj lek može maskirati znake preteranog ubrzanja srčanih otkucaja usled ovog stanja,
• alergije: Ovaj lek može pojačati Vašu reakciju na polen ili druge supstance na koje ste alergični,
• psorijaza (bolest kože-karakteriše se mrljama ružičaste boje koje se ljušte) ili postojanje psorijaze u istoriji bolesti,
• ako morate da se operišete, pre pripreme za anesteziju obavezno obavestite Vašeg anesteziologa da uzimate lek Massido.

Ako imate ozbiljnih problema sa bubrezima nemojte uzimati Massido za lečenje srčane slabosti i obavestite Vašeg lekara.

Od početka terapije morate biti pod nadzorom lekara koji imaju iskustva u lečenju hronične srčane slabosti (vidite odeljak 3).

Lečenje ne smete naglo prekinuti, osim u slučaju kada postoje jasni razlozi i kada to proceni Vaš lekar (vidite odeljak 3).

Deca i adolescenti

Primena leka Massido se ne preporučuje kod dece i adolescenata zbog toga što nema dovoljno podataka o primeni ovog leka u toj populaciji.

Drugi lekovi i lek Massido

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Obavezno obavestite Vašeg lekara ako uz lek Massido uzimate ili primate neki od sledećih lekova:

• lekove za kontrolu krvnog pritiska ili za srčane probleme (kao što su amjodaron, amlodipin, cibenzolin, klonidin, digoksin, diltiazem, dizopiramid, felodipin, flekainid, guanfacin, hidrohinidin, lacidipin, lidokain, metildopa, meksiletin, moksonidin, nikardipin, nifedipin, nimodipin, nitrendipin, propafenon, hinidin, rilmenidin, verapamil),
• sedative i lekove za lečenje psihoze (mentalna bolest) npr. barbiturati (koriste se i za lečenje epilepsije), fenotiazini (takođe se koriste protiv povraćanja i mučnine) i tioridazini,
• lekove za lečenje depresije npr. amitriptilin, paroksetin, fluoksetin,
• lekove koji su se koristili za anesteziju tokom operacije,
• lekove za lečenje astme, zapušenosti nosa ili nekih očnih bolesti kao što je glaukom (povećan pritisak u očima) ili dilatacija (proširenje) zenice,
• baklofen (lek za opuštanje mišića (miorelaksans);
• amifostin (lek koji štiti Vaš organizam tokom terapije malignih oboljenja).

Svaki od ovih lekova kao i nebivolol mogu uticati na krvni pritisak i/ili funkciju srca.

• lekove za smanjenje prekomernog lučenja želudačne kiseline ili lečenje ulkusa želuca (antacidi), npr. cimetidin: možete uzimati lek Massido tokom obroka i antacide između obroka.

Uzimanje leka Massido sa hranom i pićima

Lek Massido može se uzeti sa ili bez hrane, ali je najbolje da tabletu popijete sa malo vode (vidite odeljak 3).

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Lek Massido ne bi trebalo koristiti tokom trudnoće, osim kada je to zaista neophodno. Primena ovog leka se ne preporučuje ni tokom dojenja.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ovaj lek može izazvati vrtoglavicu ili umor. Ukoliko se to desi u toku primene leka, nemojte upravljati vozilima niti rukovati mašinama.

Lek Massido sadrži laktozu

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Tabletu ili delove tablete treba progutati sa dovoljnom količinom vode. Tablete se mogu uzimati uz obrok ili nezavisno od njega.

Lečenje visokog krvnog pritiska (hipertenzija)

• Preporučena doza je jedna tableta na dan. Poželjno bi bilo da tabletu uzimate svakog dana uvek u isto vreme.
• Stariji pacijenti i oni sa bolestima bubrega trebalo bi da započnu terapiju sa pola tablete (2,5 mg) na dan.

Terapijski efekat na krvni pritisak postaje vidljiv nakon 1-2 nedelje lečenja. Ponekad se optimalni efekat postiže nakon 4 nedelje.

Lečenje hronične srčane slabosti

• Od početka lečenja morate biti pod stalnim nadzorom lekara koji ima iskustva u lečenju hronične srčane slabosti.
• Lekar će Vam na početku propisati ¼ (četvrtina) tablete (1,25 mg) na dan. Doza se može povećati posle 1-2 nedelje na ½ (polovina) tablete (2,5 mg) dnevno pa na jednu tabletu dnevno (5 mg) a tek onda na dve tablete (10 mg) dnevno do postizanja odgovarajuće doze za Vas. Lekar će Vam u svakoj fazi propisivati dozu koja je odgovarajuća za Vas a koje se morate strogo pridržavati.
• Maksimalna preporučena doza je 2 tablete (10 mg) dnevno.
• Na početku lečenja kao i svaki put kada se povećava doza leka, potrebno je da budete 2 sata pod strogim nadzorom iskusnog lekara.
• Ako je potrebno lekar Vam može smanjiti dozu leka.
• Ne smete naglo prekinuti lečenje jer može doći do pogoršanja srčane slabosti.
• Pacijenti sa ozbiljnim bubrežnim oboljenjima ne bi trebalo da uzimaju ovaj lek.
• Uzimajte lek jednom dnevno, ako je moguće, uvek u isto vreme.

Ako Vam je rečeno od strane Vašeg lekara da pijete ¼ ili ½ tablete dnevno, molimo Vas pogledajte uputstva u nastavku o tome kako da podelite tabletu leka Massido 5 mg.

• Stavite tabletu na ravnu, čvrstu površinu (npr. sto ili radnu površinu), tako da je unakrsno- podeona linija okrenuta nagore.
• Polomite tabletu gurajući kažiprstom obe ruke postavljene duž jedne podeone linije (Slike 1 i 2).
• Četvrtine tablete se dobijaju lomljenjem polovina na isti način (Slike 3 i 4).

Slike 1 i 2: Lomljenje tablete Massido 5 mg pomoću unakrsno-podeone linije na polovine.

Slike 3 i 4: Lomljenje polovine tablete Massido pomoću unakrsno-podeone linije na četvrtine.

Tableta se može podeliti na jednake doze.

Vaš lekar može odlučiti da kombinuje lek Massido sa drugim lekovima za lečenje Vaše bolesti. Lek ne smeju koristiti deca i adolescenti.

Ako ste uzeli više leka Massido nego što treba

Ako slučajno uzmete previše ovog leka, odmah se obratite Vašem lekaru ili farmaceutu. Najčešći simptomi i znaci predoziranja ovim lekom su: veoma usporeni otkucaji srca (bradikardija), nizak krvni pritisak uz moguću nesvesticu (hipotenzija), nedostatak vazduha kao kod astme (bronhospazam) i akutna slabost srca.

Možete uzeti aktivni ugalj (dostupan je u apoteci) dok čekate pomoć lekara.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Massido

Ako ste zaboravili da uzmete lek Massido, ali ste se malo kasnije setili da je trebalo da ga uzmete, uzmite dozu za taj dan kao i obično. Međutim, ako je prošlo dosta vremena od poslednje tablete (npr. nekoliko sati), tako da je sledeća doza po rasporedu blizu, preskočite dozu koju ste zaboravili i u uobičajeno vreme uzmite sledeću predviđenu, normalnu dozu. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu. Često preskakanje doza treba izbegavati.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Massido

Uvek se posavetujte sa Vašim lekarom pre nego što prekinete lečenje lekom Massido, bez obzira da li ga uzimate za lečenje visokog krvnog pritiska ili hronične srčane slabosti.

Nemojte naglo prekidati lečenje lekom Massido, jer ovo može dovesti do privremenog pogoršanja srčane slabosti. Ako je neophodno da prekinete lečenje hronične srčane slabosti ovim lekom, dnevne doze treba postepeno smanjivati na pola u razmacima od nedelju dana.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Kada se lek Massido koristi za lečenje povećanog krvnog pritiska, moguća neželjena dejstva su: Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 od 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• glavobolja
• vrtoglavica
• umor
• neuobičajen svrab i peckanje
• proliv
• zatvor
• mučnina
• otežano disanje-nedostatak vazduha
• otok šaka ili stopala.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

• usporeni otkucaji srca ili druge srčane tegobe
• nizak krvni pritisak
• bolni grčevi u nogama tokom hoda
• poremećaj vida
• impotencija
• depresija
• otežano varenje (dispepsija), gasovi u želucu ili crevima, povraćanje
• osip po koži, svrab
• nedostatak vazduha kao kod astme, usled iznenadnog grča mišića koji okružuju disajne puteve (bronhospazam)
• noćne more.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

• nesvestica
• pogoršanje psorijaze (oboljenje kože - karakteriše se ružičastim mrljama koje se ljušte).

Sledeća neželjena dejstva su prijavljivana samo u izolovanim slučajevima tokom primene leka Massido:

• alergijske reakcije sa generalizovanim erupcijama na koži (reakcije preosetljivosti);
• brzo i naglo oticanje, naročito oko usana, očiju ili jezika sa mogućim iznenadnim poteškoćama sa disanjem (angioedem);
• urtikarija (koprivnjača).

U kliničkim ispitivanjima sprovedenim tokom lečenja hronične srčane slabosti, zabeležena su sledeća neželjena dejstva:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 od 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• usporeni otkucaji srca
• vrtoglavica

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 od 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• pogoršanje srčane slabosti
• nizak krvni pritisak (kao što je nesvestica pri naglom ustajanju)
• nemogućnost podnošenja ovog leka
• vrsta blagog poremećaja srčanog sprovođenja koja utiče na srčani ritam (AV blok I stepena)
• oticanje donjih ekstremiteta (kao što je oticanje zglobova). Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Massido posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon („Važi do”). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je: nebivolol.

Jedna tableta sadrži 5 mg nebivolola (u obliku nebivolol-hidrohlorida).

• Pomoćne supstance su:

laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni, preželatinizovan; hidroksipropilmetilceluloza; polisorbat 80; mikrokristalna celuloza; kroskarmeloza-natrijum; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni i magnezijum-stearat.

Kako izgleda lek Massido i sadržaj pakovanja

Okrugle, tablete bele do skoro bele boje, sa utisnutom unakrsnom podeonom linijom sa obe strane. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je Al/PVC blister sa 14 tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera (ukupno 28 tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

ALKALOID D.O.O. BEOGRAD

Prahovska 3, Beograd

Proizvođač

ALKALOID AD SKOPJE

Bulevar Aleksandar Makedonski 12, Skopje, Republika Makedonija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-02138-17-001 od 19.03.2019.