Merocid® 1000mg prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Lek Merocid je indikovan kod odraslih i dece starije od 3 meseca za lečenje sledećih bakterijskih infekcija (videti odeljke 4.4 i 5.1):

• teška pneumonija, uključujući nozokomijalnu pneumoniju i pneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom,
• bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze,
• komplikovane infekcije urinarnog trakta,
• komplikovane intra-abdominalne infekcije,
• intra- i post-partalne infekcije,
• komplikovane infekcije kože i mekih tkiva,
• akutni bakterijski meningitis.

Meropenem se takođe koristi za lečenje pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana ili se sumnja da je povezana sa bilo kojom gore navedenom infekcijom.

Lek Merocid se može primeniti u lečenju febrilnih pacijenata sa neutropenijom ako se sumnja da je temperatura povišena usled bakterijske infekcije.

Treba uzeti u obzir važeće zvanične smernice za adekvatnu primenu antibiotika.

U tabelama navedenim u nastavku su date opšte preporuke za doziranje.

Doza meropenema i trajanje lečenja određuju se u zavisnosti od vrste i težine infekcije, kao i kliničkog odgovora pacijenta.

Doze do 2 g tri puta dnevno kod odraslih i adolescenata, kao i doze do 40 mg/kg tri puta dnevno kod

dece mogu biti odgovarajuće za lečenje nekih vrsta infekcija, kao što su infekcije izazvane manje osetljivim bakterijskim vrstama (npr. Enterobacteriaceae, Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter spp.) ili za lečenje veoma teških infekcija.

Dodatna prilagođavanja doziranja neophodna su kod lečenja pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom (videti sledeću tabelu).

Odrasli i adolescenti

Način primene: Lek Merocid se uobičajeno primenjuje intavenskom infuzijom tokom 15 do 30 minuta (videti odeljke 6.2, 6.3 i 6.6).

Alternativno, doza do 1 g se može primeniti kao intravenska bolus injekcija tokom 5 minuta. Nema podataka o bezbednoj primeni 2 g meropenema u vidu intravenske bolus injekcije kod odraslih.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Potrebno je prilagođavanje doze kod odraslih i adolescenata kod kojih je klirens kreatinina < 51 mL/min, na način prikazan u sledećoj tabeli. Podaci o prilagođavanju pojedinačne doze od 2 g na način naveden u sledećoj tabeli, su ograničeni.

Meropenem se može ukloniti hemodijalizom i hemofiltracijom. Odgovarajuću dozu treba primeniti nakon završetka hemodijalize.

Nema utvrđenih preporuka za doziranje kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.4).

Doziranje kod starijih pacijenata

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega ili klirensom kreatinina većim od 50 mL/min.

Pedijatrijska populacija

Deca uzrasta do 3 meseca:

Bezbednost i efikasnost primene meropenema kao i optimalan režim doziranja kod dece uzrasta do 3 meseca nisu ustanovljeni. Međutim, ograničeni farmakokinetički podaci ukazuju na to da bi adekvatan režim doziranja mogao biti 20 mg/kg svakih 8 sati (videti odeljak 5.2).

Deca uzrasta od 3 meseca do 11 godina i do 50 kg telesne mase:

Preporučeni režim doziranja je prikazan u sledećoj tabeli:

Deca sa telesnom masom preko 50 kg:

Treba primenjivati dozu za odrasle.

Deca sa oštećenjem funkcije bubrega:

Ne postoje iskustva o primeni leka kod ovih pacijenata.

Način primene: Meropenem se obično primenjuje putem intravenske infuzije, tokom 15-30 minuta (videti odeljke 6.2, 6.3 i 6.6). Alternativno, doze meropenema do 20 mg/kg se mogu davati u vidu intravenske bolus injekcije, tokom 5 minuta. Nema podataka o bezbednoj primeni 40 mg/kg meropenema kod dece u vidu intravenske bolus injekcije.

Za uputstvo za rekonstituisanje leka pre primene videti odeljak 6.6.

• preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.;
• preosetljivost na bilo koji drugi karbapenemski antibiotik;
• teška reakcija preosetljivosti (npr. anafilaktička reakcija, teška kožna reakcija) na druge beta-laktamske antibiotike (npr. peniciline, cefalosporine).

Prilikom izbora meropenema u terapiji svakog pojedinačnog pacijenta treba uzeti u obzir prikladnosti primene karbapenemskog antibiotika u zavisnosti od težine infekcije, mogućnosti pojave rezistencije na druge odgovarajuće antibiotike i rizika pogrešnog izbora za lečenje infekcije izazvane karbapenem- rezistentnom bakterijom.

Rezistencija sojeva Enterobacteriaceae, Pseudomonas aeruginosa i Acinetobacter spp.

Rezistencija sojeva Enterobacteriaceae, Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter spp. na antibiotike sa penemskom strukturom varira širom Evropske Unije. Lekarima koji propisuju lek savetuje se da uzmu u obzir lokalnu prevalencu rezistencije navedenih bakterija na antibiotike sa penemskom strukturom.

Reakcije preosetljivosti

Kao i kod primene drugih beta-laktamskih antibiotika, prijavljena je pojava ozbiljne i ponekad fatalne reakcije preosetljivosti (videti odeljke 4.3 i 4.8).

Pacijenti koji su imali reakcije preosetljivosti na karbapeneme, peniciline ili ostale beta-laktamske antibiotike mogu biti preosetljivi i na meropenem. Pre započinjanja terapije meropenemom, neophodno je pažljivo ispitati ranije pojave reakcija preosetljivosti na beta-laktamske antibiotike.

Ukoliko dođe do pojave teškog oblika alergijske reakcije, potrebno je prekinuti sa primenom leka i preduzeti odgovarajuće mere.

Teške kožne neželjene reakcije (engl. Severe Cutaneous Adverse Reactions, SCAR), kao

što su Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksična epidermalna nekroliza (TEN), reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms, DRESS), erythema multiforme (EM) i akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP) prijavljene su kod pacijenata koji su primali meropenem (videti odeljak 4.8). Ukoliko se pojave znaci i simptomi koji ukazuju na te reakcije, primena meropenema se mora odmah obustaviti i treba razmotriti primenu druge terapijske opcije.

Kolitis povezan sa upotrebom antibiotika

Prijavljeni su kolitis povezan sa upotrebom antibiotika i pseudomembranozni kolitis prilikom upotrebe skoro svakog antibiotika, uključujući i meropenem, a mogu se rangirati po ozbiljnosti od blage forme do životno ugrožavajuće. Stoga je važno uzeti u obzir ovu dijagnozu u slučaju pojave dijareje tokom ili nakon primene meropenema (videti odeljak 4.8). Treba razmotriti prekid terapije meropenemom i primenu specifične terapije za Clostridium difficile. Ne treba davati lekove koji usporavaju peristaltiku creva.

Konvulzije

Konvulzije su retko prijavljivane tokom terapije karbapenemima, kao i meropenemom (videti odeljak 4.8). Praćenje funkcije jetre

Tokom primene meropenema treba pažljivo kontrolisati funkciju jetre zbog rizika od hepatotoksičnosti (disfunkcija jetre sa holestazom i citolizom) (videti odeljak 4.8).

Primena kod pacijenata sa oboljenjem jetre: kod pacijenata sa ranije postojećim poremećajem funkcije jetre potrebno je pratiti funkciju jetre tokom terapije meropenemom. Nije neophodno prilagođavanje doze (videti odeljak 4.2).

Direktni antiglobulinski test (Coombs-ov test) serokonverzije

Tokom lečenja meropenemom može doći do pojave pozitivnog direktnog ili indirektnog Coombs-ovog testa. Istovremena primena sa valproinskom kiselinom/natrijum-valproatom/valpromidom

Ne preporučuje se istovremena primena meropenema i valproinske kiseline/natrijum-valproata/valpromida (videti odeljak 4.5).

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama Lek Merocid sadrži natrijum.

Jedna bočica sa 1000 mg meropenema sadrži 208 mg natrijum-karbonata što odgovara približno 90 mg natrijuma.

Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Nisu sprovedene specifične studije interakcija, osim sa probenicidom.

Probenecid stupa u kompeticiju sa meropenemom na nivou aktivne tubularne sekrecije i na taj način inhibira izlučivanje meropenema putem bubrega što utiče na produžavanje poluvremena eliminacije i povećanje koncentracije meropenema u plazmi. Potreban je oprez ukoliko se probenecid daje u isto vreme sa meropenemom.

Potencijalno dejstvo meropenema na vezivanje drugih lekova za proteine plazme i njihov metabolizam nije ispitivano. Međutim, vezivanje meropenema za proteine plazme je toliko malo da se ne očekuje bilo koja interakcija koja bi se objasnila ovim mehanizmom.

Smanjenje koncentracije valproinske kiseline u krvi je zabeleženo pri istovremenoj primeni sa karbapenemima što dovodi do 60-100 % smanjenja koncentracije valproinske kiseline za oko dva dana. Usled brzog efekta i visokog stepena smanjenja koncentracije, istovremena primena valproinske kiseline/natrijum-valproata/valpromida i karbapenema nije pogodna i zbog toga je treba izbegavati (videti odeljak 4.4).

Oralni antikoagulansi

Istovremena primena antibiotika sa varfarinom može pojačati njegov antikoagulantni efekat. Postoji veliki broj prijava o povećanju antikoagulantnog efekta oralno primenjenih antikoagulanasa, uključujući varfarin, kod pacijenata koji istovremeno uzimaju antibiotike. Rizik može varirati u zavisnosti od infekcije, starosti i opšteg stanja pacijenta, pa je teško zaista proceniti uticaj antibiotika na povećanje INR vrednosti (engl. international normalised ratio). Preporučuje se često praćenje vrednosti INR tokom i odmah pri započinjanju istovremene terapije antibioticima i oralnim antikoagulansima.

Pedijatrijska populacija

Ispitivanja interakcija su sprovedena samo kod odraslih.

Trudnoća

Podaci o primeni meropenema kod trudnica ne postoje ili su ograničeni.

Studije na životinjama nisu pokazale direktno ili indirektno štetno dejstvo ovog leka u smislu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3).

Kao mera predostrožnosti, preporučuje se da se primena meropenema izbegava za vreme trudnoće.

Dojenje

Zabeleženo je da se male količine meropenema izlučuju u majčino mleko. Meropenem ne treba koristiti kod žena koje doje, osim ako potencijalna korist za majku opravdava potencijalni rizik za bebu.

Nisu sprovedene studije uticaja na sposobnosti upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ipak, ako se upravlja vozilima ili rukuje mašinama, treba uzeti u obzir da su prilikom primene meropenema prijavljeni glavobolja, parestezija i konvulzije.

Sažetak bezbednosnog profila

Pregledom podataka od 4872 pacijenta kod kojih je primenjeno 5026 terapijskih ciklusa meropenemom, prijavljene su najčešće neželjene reakcije: dijareja (2,3%), osip (1,4%), mučnina/povraćanje (1,4%) i zapaljenje na mestu primene injekcije (1,1%). Najčešća neželjena dejstva meropenema vezano za laboratorijske nalaze su bila trombocitoza (1,6%) i povećanje nivoa enzima jetre (1,5 - 4,3%).

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

Sve neželjene reakcije su prikazana u sledećoj tabeli i klasifikovane su po sistemu organa i učestalosti: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do <1/10), povremeno (≥ 1/1000 do <1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake podele po učestalosti, neželjena dejstva su prikazana po opadajućoj ozbiljnosti.

Pedijatrijska populacija

Lek Merocid je odobren za upotrebu kod dece starije od 3 meseca. Na osnovu ograničenih dostupnih podataka, nema dokaza o povećanom riziku od bilo kakvih neželjenih reakcija kod dece. Svi dobijeni izveštaji bili su u skladu sa događajima koji su zabeleženi kod odrasle populacije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Moguće je relativno predoziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ako doza nije prilagođena prema preporuci iz odeljka 4.2. Ograničeno postmarketinško iskustvo pokazuje da su neželjene reakcije koje se javljaju usled predoziranja u skladu sa opisanim profilom neželjenih reakcija u odeljku 4.8. i obično su blage i prestaju sa smanjenjem doze ili po prestanku primene meropenema. Ponekad je potrebna simptomatska terapija.

Kod osoba sa normalnom funkcijom bubrega dolazi do brze eliminacije putem bubrega. Meropenem i njegovi metaboliti se eliminišu hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, karbapenemi

ATC šifra: J01DH02 Mehanizam dejstva

Meropenem ispoljava svoju baktericidnu aktivnost inhibicijom sinteze bakterijskog ćelijskog zida kod gram- pozitivnih i gram-negativnih bakterija, vezivanjem za penicilin vezujuće proteine (engl. penicillin-binding proteins, PBPs).

Odnos farmakokinetika/farmakodinamika

Slično ostalim beta-laktamskim antibioticima, pokazano je da je dužina vremena u kome je koncentracija meropenema veća od minimalne inhibitorne koncentracije (T>MIK) u korelaciji sa njegovom efikasnošću. Na pretkliničkim modelima meropenem je ispoljio aktivnost kada je plazma koncentracija meropenema bila veća od minimalne inhibitorne koncentracije za datog uzročnika tokom oko 40% doznog intervala. U kliničkim uslovima ova ciljna vrednost nije potvrđena.

Mehanizam rezistencije

Pojava bakterijske rezistencije na meropenem je rezultat: (1) smanjene propustljivosti spoljašnje membrane gram-negativnih bakterija (zbog smanjene produkcije porina) (2) smanjenog afiniteta ciljnih penicilin vezujućih proteina (3) povećane ekspresije komponenti efluks pumpi (4) produkcije beta-laktamaza koje hidrolizuju karbapeneme.

U okviru Evropske Unije postoje lokalizovane grupe infekcija uzrokovane karbapenem-rezistentnim bakterijama.

Ne postoji ciljana ukrštena rezistencija između meropenema i lekova iz grupe hinolona, aminoglikozida, makrolida i tetraciklina. Međutim, bakterija može pokazivati rezistenciju na više od jedne grupe antibiotika onda kada je rezistencija rezultat nepropustljivosti membrane i/ili efluks pumpe (pumpi).

Granične vrednosti

Kliničke granične vrednosti minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) koje je utvrdio Evropski odbor za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (engl. European Committee for Antimicrobial Sensitivity Testing, EUCAST) su prikazane u nastavku.

EUCAST kliničke MIK granične vrednosti za meropenem (2013-02-11, v 3.1)

1 Granične vrednosti meropenema kod meningitisa izazvanog Streptococcus pneumoniae i Haemophilus influenzae su 0,25 mg/L (osetljiv) i 1 mg/mL (rezistentan).

2 Sojevi sa vrednostima MIK iznad osetljive granične vrednosti su veoma retki ili nisu prijavljeni. Identifikacija i antimikrobna osetljivost bilo kog takvog izolata mora se ponoviti i u slučaju potvrde rezultata, izolovani soj se šalje u referentnu laboratoriju. Sve dok ne postoji dokaz kliničkog odgovora za potvrđene izolate sa MIK vrednostima iznad važeće prihvaćene granične vrednosti za rezistentne uzročnike, trebalo bi ih smatrati rezistentnim.

3 Osetljivost stafilokoka na karbapeneme utvrđuje se na osnovu osetljivosti na cefoksitin.

4 Granične vrednosti odnose se samo na meningitis.

5 Granične vrednosti koje nisu vezane za određene sojeve su određene pomoću podataka o odnosu farmakokinetike/farmakodinamike i nezavisne su od MIK vrednosti specifičnih sojeva. Koriste se za sojeve koji nemaju specifične granične vrednosti. Granične vrednosti koje nisu vezane za određene sojeve su izvedene na osnovu sledećeg doziranja: EUCAST granične vrednosti odnose se na primenu meropenema u dozi od 1000 mg, tri puta dnevno, intravenski tokom 30 minuta, kao najmanja doza. Primena 2 g tri puta dnevno je razmatrana kod teških infekcija i u određivanju I/R vrednosti.

6 Osetljivost streptokoka grupa A, B, C i G na beta-laktame zaključena je na osnovu osetljivosti na penicilin.

-- Test osetljivosti se ne preporučuje jer je bakterija slabo osetljiva na lek. Sojevi se mogu označiti kao rezistentni (R) bez prethodnog testiranja.

Prevalenca stečene rezistencije može da varira geografski i vremenski za određene sojeve, pa su poželjne, naročito kod teških infekcija, lokalne informacije o rezistentnosti za izolovane vrste. Ako je neophodno, može se tražiti mišljenje stručnjaka kad je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od terapije lekom kod nekih tipova infekcije sporna.

Na osnovu kliničkog iskustva i terapijskih vodiča napravljena je sledeća lista patogena:

Uobičajeno osetljivi sojevi Gram-pozitivne aerobne bakterije Enterococcus faecalisa

Staphylococcus aureus (osetljive na meticilin)b

Staphylococcus species (osetljive na meticilin) uključujući Staphylococcus epidermidis Streptococcus agalactiae (grupa B)

Streptococcus milleri grupa (S. anginosus, S. constellatus i S. intermedius) Streptococcus pneumoniae

Streptococcus pyogenes (grupa A)

Gram-negativne aerobne bakterije

Citrobacter freundii Citrobacter koseri Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae Escherichia coli Haemophilus influenzae Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae Morganella morganii Neisseria meningitidis Proteus mirabilis Proteus vulgaris Serratia marcescens

Gram-pozitivne anaerobne bakterije Clostridium perfringens Peptoniphilus asaccharolyticus

Peptostreptococcus species (uključujući P. micros, P. anaerobius, P. magnus)

Gram-negativne anaerobne bakterije Bacteroides caccae

Bacteroides fragilis grupa Prevotella bivia Prevotella disiens

Sojevi kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem

Gram-pozitivne aerobne bakterije

Enterococcus faeciuma,c

Gram-negativne aerobne bakterije Acinetobacter species Burkholderia cepacia Pseudomonas aeruginosa

Prirodno rezistentni mikroorganizmi Gram-negativne aerobne bakterije Stenotrophomonas maltophilia Legionella species

Drugi mikroorganizmi Chlamydophila pneumoniae Chlamydophila psittaci Coxiella burnetti

Mycoplasma pneumoniae

a sojevi koji pokazuju prirodnu srednju osetljivost

b svi meticilin rezistentni stafilokoki su rezistentni na meropenem

c stopa rezistencije ≥ 50% u jednoj ili više EU zemalja.

Sakagija i meloidoza: Primena meropenema kod ljudi bazira se na in vitro osetljivosti B.mallei i B. pseudomallei i na ograničenim podacima o primeni kod ljudi. Ordinirajući lekar treba da se osloni na nacionalne i /ili internacionalne smernice za lečenje sakagije i meloidoze.

Kod zdravih ispitanika srednje poluvreme eliminacije iz plazme iznosi oko 1 sat, srednja vrednost volumena distribucije je oko 0,25 L/kg (11-27 L), i srednji klirens je 287 mL/min pri dozi od 250 mg i smanjuje se do 205 mL/min pri dozi od 2 g. Doze od 500, 1000 i 2000 mg koje se primenjuju putem intravenske infuzije tokom 30 minuta daju Cmax od približno 23, 49 i 115 mikrograma/mL, odgovarajuće PIK vrednosti su 39,3, 62,3 i 153 mikrogram.h/mL. Nakon primene infuzije tokom 5 minuta, vrednosti Cmax iznosile su 52 i 112 mikrograma/mL nakon primene doze od 500 i 1000 mg. Kada se primenjuju ponovljene doze meropenema u intervalima od po 8 sati, kod osoba sa očuvanom funkcijom bubrega ne dolazi do akumulacije leka u organizmu.

U studiji sa 12 pacijenata koji su postoperativno primali meropenem u dozi od 1000 mg na svakih 8 sati zbog intraabdominalnih infekcija, pokazano je da su postignute vrednosti Cmax i poluvremena eliminacije iz plazme uporedivi sa zdravim ispitanicima, ali da je volumen distribucije bio veći (27 L).

Distribucija

Prosečno vezivanje meropenema za proteine plazme je oko 2% i ne zavisi od koncentracije leka. Nakon brze primene (5 minuta ili manje) farmakokinetika je bieksponencijalna, ali ovo je mnogo manje evidentno nakon 30-minutne infuzije. Meropenem dobro prodire u većinu telesnih tečnosti i telesnih tkiva uključujući: pluća, bronhijalni sekret, žuč, cerebrospinalnu tečnost, ginekološka tkiva, kožu, fascije, mišiće i peritonealni eksudat.

Biotransformacija

Meropenem se metaboliše hidrolizom beta-laktamskog prstena, prelazeći u mikrobiološki neaktivni metabolit. U in vitro uslovima meropenem pokazuje slabiju osetljivost na hidrolizu humanim dehidropeptidazama-I (DHP-I) u poređenju sa imipenemom, te ne postoji potreba za istovremenom primenom inhibitora DHP-I.

Eliminacija

Meropenem se pretežno izlučuje nepromenjen preko bubrega; oko 70% (50-75%) doze se izluči u nepromenjenom obliku tokom 12 sati. Preostalih 28% se nalazi u obliku mikrobiološki neaktivnog metabolita. Putem fecesa eliminiše se oko 2% ukupne doze. Izmereni renalni klirens i efekat probenecida pokazuju da meropenem podleže i filtraciji i tubularnoj sekreciji.

Insuficijencija bubrega

Oštećenje funkcije bubrega dovodi do veće vrednosti PIK i dužeg poluvremena eliminacije meropenema. PIK se povećava 2,4 puta kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (CrCL 33-74 mL/min), 5 puta kod teškog oštećenja funkcije bubrega (CrCL 4-23 mL/min) i 10 puta kod pacijenata na hemodijalizi (CrCL <2 mL/min) u odnosu na zdrave osobe (CrCL> 80 mL/min). PIK mikrobiološki neaktivnog metabolita sa otvorenim prstenom se takođe značajno povećava kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Preporučuje se prilagođavanje doze kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).

Meropenem se eliminiše hemodijalizom, a klirens tokom hemodijalize je oko 4 puta veći nego kod pacijenata sa anurijom.

Insuficijencija jetre

Rezultati studije kod pacijenata sa alkoholnom cirozom pokazali su da oboljenje jetre ne utiče na farmakokinetiku meropenema nakon ponovljene doze.

Odrasli pacijenti

Farmakokinetička ispitivanja kod pacijenata su pokazala da nema značajnih farmakokinetičkih razlika u odnosu na zdrave osobe sa istom bubrežnom funkcijom. Populacioni model koji je razvijen iz ispitivanja na 79 pacijenata sa intraabdominalnom infekcijom ili pneumonijom je pokazao zavisnost centralnog volumena od telesne mase pacijenta i klirensa od klirensa kreatinina i starosnog doba.

Pedijatrijska populacija

Ispitivanjem farmakokinetike kod odojčadi i dece sa infekcijom, pri dozama od 10, 20 i 40 mg/kg, pokazano je da vrednosti Cmax odgovaraju onima kod odraslih nakon primene doza od 500 mg, 1000 mg i 2000 mg. Poređenjem je pokazana konzistentna farmakokinetika između doza i poluvremena eliminacije slično onima zapaženim kod odraslih, osim kod najmlađih ispitanika (kod dece mlađe od 6 meseci poluvreme eliminacije je 1,6 sata). Srednje vrednosti klirensa meropenema su bile 5,8 mL/min/kg (kod dece uzrasta 6-12 godina), 6,2 mL/min/kg (kod dece uzrasta 2-5 godina), 5,3 mL/min/kg (kod dece uzrasta 6-23 meseci) i 4,3 mL/min/kg (kod odojčadi uzrasta 2-5 meseci). Približno 60% doze se izluči urinom tokom 12 sati u nepromenjenom obliku, a 12 % u obliku metabolita. Koncentracija meropenema u cerebrospinalnoj tečnosti kod dece sa meningitisom je oko 20% koncentracije u plazmi, ali postoje značajne interindividualne razlike.

Ispitivanje farmakokinetike meropenema kod novorođenčadi kojima je neophodna antibiotska terapija pokazalo je veću vrednost klirensa kod novorođenčadi sa većom hronološkom ili gestacionom starošću i ukupno prosečno poluvreme eliminacije od oko 2,9 sati. Monte Karlo simulacija zasnovana na populacionom farmakokinetičkom modelu je pokazala da se režimom doziranja od 20 mg/kg na svakih 8 sati postiže 60%T>MIK za Pseudomonas aeruginosa kod 95% prevremeno rođene dece i 91% kod dece koja su rođena u terminu.

Stariji pacijenti

Rezultati farmakokinetičkih studija sa zdravim starijim ispitanicima (starosti 65-80 godina) su pokazali da dolazi do smanjenja klirensa leka iz plazme, koji je u korelaciji sa smanjenjem klirensa kreatinina zavisnog od starosti kao i manjeg smanjenja nebubrežnog klirensa. Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata, osim u slučajevima umerenog do teškog oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).

Studije na životinjama ukazuju na dobru renalnu podnošljivost meropenema. Histološki dokazi oštećenja tubula bubrega uočeni su kod miševa i pasa samo pri dozama od 2000 mg/kg i većim nakon jednokratne primene i kod majmuna pri dozama od 500 mg/kg tokom sedmodnevne studije.

Meropenem se u principu dobro podnosi od strane centralnog nervnog sistema. Efekti se vide u studijama akutne toksičnosti kod glodara pri dozama većim od 1000 mg/kg.

Kod primene i.v. doze LD50 vrednost kod glodara je veća od 2000 mg/kg.

U studijama ponovljenog doziranja (do 6 meseci) kod pasa uočeni su samo manji efekti, uključujući smanjenje parametara crvenih krvnih zrnaca.

Nema dokaza o mutagenom potencijalu meropenema (na osnovu konvencionalnih testova) i nema dokaza o reproduktivnoj toksičnosti, uključujući teratogeni potencijal pri dozama do 750 mg/kg u studijama na pacovima i do 360 mg/kg u studijama na majmunima.

Nema dokaza o povećanoj osetljivosti na meropenem kod mladunaca u odnosu na odrasle životinje. Intravenska formulacija se dobro podnosila u studijama na životinjama.

Jedan metabolit meropenema je pokazao sličan profil toksičnosti kao meropenem u studijama na životinjama.

Natrijum-karbonat.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Rok upotrebe neotvorenog leka:

3 godine

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaženja:

Primena intravenske bolus injekcije

Rastvor za bolus injekciju priprema se rastvaranjem leka u vodi za injekcije do finalne koncentracije od 50 mg/mL. Dokazana hemijska i fizička stabilnost pripremljenog rastvora za bolus injekciju je 3 sata na temperaturi do 25°C ili 12 sati u frižideru (na temperaturi 2-8°C).

S mikrobiološke tačke gledišta, izuzev u slučaju da način otvaranja/rekonstitucije/razblaživanja isključuje rizik od mikrobiološke kontaminacije, lek treba upotrebiti odmah.

Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja rastvora su odgovornost korisnika.

Primena intravenske infuzije

Rastvor za intravensku infuziju priprema se rastvaranjem leka u 0,9% rastvoru natrijum-hlorida ili u 5% rastvoru glukoze do finalne koncentracije od 1 do 20 mg/mL. Dokazana hemijska i fizička stabilnost rastvora za infuziju korišćenjem 0,9% rastvora natrijum-hlorida je 3 sata na temperaturi do 25°C ili 24 sata u frižideru (na temperaturi 2-8°C).

Rastvor rekonstituisan sa 5% rastvorom glukoze upotrebiti odmah.

S mikrobiološke tačke gledišta, izuzev u slučaju da način otvaranja/rekonstitucije/razblaživanja isključuje rizik od mikrobiološke kontaminacije, lek treba upotrebiti odmah.

Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja rastvora su odgovornost korisnika. Rekonstituisani rastvor ne zamrzavati.

Uslovi čuvanja neotvorenog leka:

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Uslovi čuvanja nakon rekonstitucije/razblaženja:

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaženja leka, videti odeljak 6.3. Rekonstituisani rastvor ne zamrzavati.

Unutrašnje pakovanje leka je providna bočica (20 mL) od stakla (tip III) sa brombutil gumenim čepom i aluminijumskim prstenom sa plastičnim flip-off poklopcem sive boje.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih bočica sa po 1000 mg praška za rastvor za injekciju/infuziju (10 x 1000 mg) i Uputstvo za lek.

Injekcija

Meropenem koji se primenjuje intravenskom bolus injekcijom treba rekonstituisati vodom za injekcije.

Infuzija

Meropenem za intravensku infuziju može biti direktno rekonstituisan sa 0,9% rastvorom natrijum-hlorida ili 5% rastvorom glukoze.

Svaka bočica je namenjena samo za jednokratnu upotrebu.

Tokom pripreme i primene rastvora moraju se poštovati osnovni principi aseptičnog rada. Pripremljen rastvor promućkati pre upotrebe.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Lek Merocid sadrži aktivnu supstancu meropenem i spada u grupu lekova pod nazivom karbapenemski antibiotici. Deluje tako što ubija bakterije koje izazivaju ozbiljne infekcije.

Lek Merocid se primenjuje kod odraslih i dece starije od 3 meseca u lečenju:

• infekcija pluća (pneumonija),
• infekcije pluća i bronhija kod pacijenata koji boluju od cistične fibroze,
• komplikovane infekcije urinarnog trakta,
• komplikovane stomačne infekcije,
• infekcije koje se mogu dobiti tokom ili nakon porođaja,
• komplikovane infekcije kože i mekih tkiva,
• akutne bakterijske infekcije mozga (meningitis).

Lek Merocid se može primeniti u lečenju pacijenata sa neutropenijom koji imaju povišenu temperaturu za koju se sumnja da je posledica bakterijske infekcije.

Lek Merocid se može primeniti u lečenju bakterijske infekcije krvi koja je povezana ili se sumnja da je povezana sa bilo kojom prethodno navedenom infekcijom.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na meropenem ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na druge antibiotike kao što su penicilini, cefalosporini ili karbapenemi, jer postoji mogućnost da ste alergični i na meropenem.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Merocid:

• ako imate zdravstvenih problema, kao što su problemi sa jetrom ili bubrezima,
• ako ste nakon uzimanja bilo kog antibiotika imali težak oblik proliva.

Prilikom analize, možete dobiti pozitivan test (Coombs-ov test) koji ukazuje na prisustvo antitela koja uništavaju crvena krvna zrnca. Lekar će razgovarati o tome sa vama.

Mogu se razviti znaci i simptomi teških kožnih reakcija (videti odeljak 4). Ukoliko se ovo desi, razgovarajte odmah sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom kako bi mogli da leče simptome.

Ukoliko niste sigurni da li se nešto od navedenog odnosi na Vas, porazgovarajte sa lekarom ili medicinskom sestrom pre primene leka Merocid.

Drugi lekovi i Merocid

Obavestite Vašeg lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Ove informacije su važne zato što lek Merocid može da utiče na dejstvo nekih lekova, kao što i drugi lekovi mogu da utiču na dejstvo leka Merocid.

Posebno je važno da kažete svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri ukoliko uzimate neki od sledećih lekova:

• probenecid (koristi se u lečenju gihta),
• valproinsku kiselinu/natrijum-valproat/valpromid (koriste se u lečenju epilepsije). Lek Merocid ne treba primenjivati jer može da smanji dejstvo natrijum-valproata.
• oralne antikoagulanse (koriste se za sprečavanje koagulacije krvi).

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašim lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primite ovaj lek. Poželjno je izbegavati primenu leka Merocid tokom trudnoće. Vaš lekar će odlučiti da li treba da primite lek Merocid.

Važno je da obavestite lekara pre primene leka Merocid ukoliko dojite ili nameravate da dojite. Male količine ovog leka se mogu naći u majčinom mleku. Stoga, Vaš lekar će odlučiti da li treba da primate lek Merocid tokom perioda dojenja.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nisu sprovedene studije o uticaju leka Merocid na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Primena leka Merocid bila je povezana sa pojavom glavobolje, osećajem trnjenja ili peckanja po koži (parestezija). Bilo šta od navedenih neželjenih dejstava može uticati na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama.

Lek Merocid može uzrokovati nevoljne mišićne pokrete, što dovodi do brzog i nekontrolisanog podrhtavanja tela (konvulzije). Ovo je obično praćeno gubitkom svesti. Nemojte upravljati vozilima i rukovati mašinama ukoliko Vam se javi ovo neželjeno dejstvo.

Lek Merocid sadrži natrijum

Jedna bočica sa 1000 mg meropenema sadrži 208 mg natrijum-karbonata što odgovara približno 90 mg natrijuma. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar, farmaceut ili medicinska sestra. Ukoliko niste sigurni, proverite sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom.

Primena kod odraslih

• Doza zavisi od vrste infekcije koju imate, mesta na telu koje je zahvaćeno i ozbiljnosti infekcije. Lekar će odrediti dozu koja Vam je potrebna.
• Preporučena doza za odrasle je najčešće između 500 mg (miligrama) i 2 g (grama). Lek se najčešće primenjuje na svakih 8 sati. Ukoliko imate oslabljenu funkciju bubrega, lekar može smanjiti učestalost primene leka.

Primena kod deca i adolescenata

• Doza kod dece uzrasta od 3 meseca do 12 godina se određuje na osnovu uzrasta i telesne mase deteta. Uobičajena doza iznosi između 10 mg i 40 mg leka Merocid po kilogramu telesne mase deteta. Doza se obično primenjuje na svakih 8 sati. Deca sa telesnom masom preko 50 kg primaju dozu za odrasle.

Način primene leka Merocid

• Lek Merocid će Vam biti dat putem injekcije ili infuzije u veliku venu.
• Lek Merocid će Vam dati lekar ili medicinska sestra.
• Injekciju ne treba mešati niti je dodavati u rastvore koji sadrže druge lekove.
• Vreme primene leka je oko 5 minuta ili između 15 i 30 minuta. Lekar će Vam objasniti kako se prima lek Merocid.
• Lek se prima svakog dana u isto vreme.

Ako ste primili više leka Merocid nego što treba

Ukoliko ste slučajno primili veću dozu od propisane, odmah se javite lekaru ili idite u najbližu zdravstvenu ustanovu.

Ako ste zaboravili da primite Merocid

Ukoliko propustite injekciju treba da je primite što je pre moguće. Međutim, ukoliko je skoro vreme za sledeću injekciju, propuštena injekcija se preskače. Ne primenjuje se dvostruka doza leka (dve injekcije u isto vreme) da bi se nadoknadila propuštena doza.

Ako naglo prestanete da primate lek Merocid

Nemojte prekidati terapiju lekom Merocid bez prethodne konsultacije sa lekarom.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek.

Teške alergijske reakcije

Ukoliko dobijete neke od ovih znakova i simptoma, odmah obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru.. Možda će Vam biti potrebno hitno lečenje. Znaci i simptomi mogu uključivati iznenadnu pojavu:

• teškog osipa, svraba ili koprivnjače po koži,
• otoka lica, usana, jezika ili drugih delova tela,
• nedostatak vazduha, zviždanja u grudima ili problema sa disanjem.
• ozbiljnih kožnih reakcija koje uključuju:
• ozbiljne reakcije preosetljivosti uključujući povišenu telesnu temperaturu, osip po koži i promene u nalazima laboratorijskih analiza krvi za

proveru funkcije jetre (povećane vrednosti enzima jetre), povećan broj jedne vrste belih krvnih ćelija (eozinofilija) i uvećanje limfnih čvorova. Ovo mogu biti znaci preosetljivosti više organa, poznato kao DRESS sindrom.

• težak osip sa crvenim ljuspicama na koži, izbočinama na koži koje sadrže gnoj, plikovi ili ljuštenje kože koje može biti povezano sa visokom temperaturom i bolom u zglobovima.
• težak kožni osip koji se može pojaviti u vidu crvenkastih kružnih mrlja, često sa plikom u sredini, ljuštenje kože, ranice u ustima, grlu, nosu, genitalijama i očima, a može im prethoditi

povišena telesna temperatura i simptomi slični gripu (Stevens-Johnson-ov sindrom) ili mnogo teži oblik (toksična epidermalna nekroliza).

Oštećenje crvenih krvnih ćelija (nepoznata učestalost, ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Znaci mogu biti:

• neočekivano otežano disanje,
• crvena ili braon obojenost urina.

Ukoliko primetite neku od pomenutih neželjenih reakcija, odmah se obratite lekaru. Ostala moguća neželjena dejstva:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• bol u stomaku,
• osećaj mučnine,
• povraćanje,
• proliv,
• glavobolja,
• osip i svrab po koži,
• bol i zapaljenje,
• povećan broj trombocita u krvi (utvrđeno prilikom laboratorijske analize krvi),
• promene vrednosti prilikom analiza krvi uključujući i testove funkcije jetre.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• promene u u Vašoj krvi koje se uočavaju laboratorijskom analizom. Ovo uključuje smanjen broj trombocita (što povećava sklonost ka modricama), povećan broj nekih belih krvnih ćelija, smanjen broj drugih belih krvnih ćelija i povećanu koncentraciju supstance po imenu bilirubin. Lekar može zahtevati povremene kontrole krvne slike.
• promene rezultata analize krvi uključujući i testove funkcije bubrega,
• osećaj mravinjanja po koži kao što su „trnci i žmarci” (parestezija),
• infekcije usne duplje ili vagine koje su uzrokovane gljivicama (kandidijaza),
• zapaljenje creva praćeno prolivom,
• bol na mestu primene injekcije,
• ostale promene uočene analizama krvi. Simptomi uključuju: učestale infekcije, visoku telesnu temperaturu i bol u grlu. Vaš lekar može zahtevati povremene kontrole krvne slike.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• epileptični napadi (konvulzije)
• akutna dezorijentacija i konfuzija (delirijum). Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Merocid posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

,,Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Uslovi čuvanja neotvorenog leka:

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Rok upotrebe i uslovi čuvanja nakon rekonstitucije/razblaženja:

Primena intravenske bolus injekcije

Dokazana hemijska i fizička stabilnost pripremljenog rastvora za bolus injekciju je 3 sata na temperaturi do 25°C ili 12 sati u frižideru (na temperaturi 2-8°C).

Primena intravenske infuzije

Dokazana hemijska i fizička stabilnost rastvora za infuziju korišćenjem 0,9% rastvora natrijum-hlorida je 3 sata na temperaturi do 25°C ili 24 sata u frižideru (na temperaturi 2-8°C).

Rastvor rekonstituisan sa 5% rastvorom glukoze upotrebiti odmah.

Sa mikrobiološke tačke gledišta, izuzev u slučaju da način otvaranja/rekonstitucije/razblaživanja isključuje rizik od mikrobiološke kontaminacije, lek treba upotrebiti odmah.

Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja rastvora su odgovornost korisnika. Rekonstituisani rastvor ne zamrzavati.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je meropenem, trihidrat.

Jedna bočica sadrži 1000 mg meropenema u obliku meropenem, trihidrata.

• Pomoćna supstanca je natrijum-karbonat.

Kako izgleda lek Merocid i sadržaj pakovanja

Prašak za rastvor za injekciju/infuziju. Prašak bele do svetlo žute boje.

Unutrašnje pakovanje leka je providna bočica (20 mL) od stakla (tip III) sa brombutil gumenim čepom i aluminijumskim prstenom sa plastičnim flip-off poklopcem sive boje.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih bočica sa po 1000 mg praška za rastvor za injekciju/infuziju (10 x 1000 mg) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

PHARMASWISS D.O.O., BEOGRAD

Batajnički drum 5A, Beograd Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jun, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-02306-19-001 od 09.06.2020.

Savet/medicinska uputstva

Antibiotici se koriste za lečenje infekcija uzrokovanih bakterijama. Nemaju efekat u lečenju infekcija uzrokovanih virusima.

Ponekad infekcije uzrokovane bakterijama ne odgovaraju na primenjeni antibiotik. Najčešći razlog tome je rezistencija tih bakterija na upotrebljeni antibiotik. To znači da one mogu preživeti i čak se umnožavati uprkos primeni antibiotika.

Bakterija može postati rezistentna (otporna) na antibiotik iz više razloga. Pažljiva upotreba antibiotika može pomoći u smanjenju mogućnosti da bakterija postane rezistentna na njih.

Kada Vam lekar propiše lečenje antibiotikom, to je namenjeno lečenju samo trenutne bolesti. Sledeći saveti će Vam pomoći u sprečavanju nastanka bakterijske rezistencije koja može onemogućiti delovanje antibiotika.

• Veoma je važno da antibiotike uzimate u propisanoj dozi, u određeno vreme i određeni broj dana. Čitajte uputstva o leku i ako nešto ne razumete pitajte Vašeg lekara ili farmaceuta da Vam objasne.
• Ne smete uzimati antibiotike ukoliko nisu propisani upravo Vama i treba da ih koristite samo za lečenje infekcije za koju su Vam propisani.
• Ne smete uzimati antibiotike propisane drugima, čak i ako oni imaju infekciju sličnu Vašoj.
• Ne smete davati drugima antibiotike koji su propisani Vama.
• Ako Vam je preostalo antibiotika nakon što ste završili ciklus propisan od Vašeg lekara, odnesite preostali deo u apoteku kako bi se propisno uklonio.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Merocid je indikovan kod odraslih i dece starije od 3 meseca za lečenje sledećih bakterijskih infekcija (videti odeljke 4.4 i 5.1):

• teška pneumonija, uključujući nozokomijalnu pneumoniju i pneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom,
• bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze,
• komplikovane infekcije urinarnog trakta,
• komplikovane intra-abdominalne infekcije,
• intra- i post-partalne infekcije,
• komplikovane infekcije kože i mekih tkiva,
• akutni bakterijski meningitis.

Meropenem se takođe koristi za lečenje pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana ili se sumnja da je povezana sa bilo kojom gore navedenom infekcijom.

Lek Merocid se može primeniti u lečenju febrilnih pacijenata sa neutropenijom ako se sumnja da je temperatura povišena usled bakterijske infekcije.

Treba uzeti u obzir važeće zvanične smernice za adekvatnu primenu antibiotika.

Doziranje i način primene Doziranje

U tabelama navedenim u nastavku su date opšte preporuke za doziranje.

Doza meropenema i trajanje lečenja određuju se u zavisnosti od vrste i težine infekcije, kao i kliničkog odgovora pacijenta.

Doze do 2 g tri puta dnevno kod odraslih i adolescenata, kao i doze do 40 mg/kg tri puta dnevno kod

dece mogu biti odgovarajuće za lečenje nekih vrsta infekcija, kao što su infekcije izazvane manje osetljivim bakterijskim vrstama (npr. Enterobacteriaceae, Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter spp.) ili za lečenje veoma teških infekcija.

Dodatna prilagođavanja doziranja neophodna su kod lečenja pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom (videti sledeću tabelu).

Odrasli i adolescenti

Način primene: Lek Merocid se uobičajeno primenjuje intavenskom infuzijom tokom 15 do 30 minuta (videti odeljke 6.2, 6.3 i 6.6).

Alternativno, doza do 1 g se može primeniti kao intravenska bolus injekcija tokom 5 minuta. Nema podataka o bezbednoj primeni 2 g meropenema u vidu intravenske bolus injekcije kod odraslih.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Potrebno je prilagođavanje doze kod odraslih i adolescenata kod kojih je klirens kreatinina < 51 mL/min, na način prikazan u sledećoj tabeli. Podaci o prilagođavanju pojedinačne doze od 2 g na način naveden u sledećoj tabeli, su ograničeni.

Meropenem se može ukloniti hemodijalizom i hemofiltracijom. Odgovarajuću dozu treba primeniti nakon završetka hemodijalize.

Nema utvrđenih preporuka za doziranje kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.4).

Doziranje kod starijih pacijenata

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega ili klirensom kreatinina većim od 50 mL/min.

Pedijatrijska populacija

Deca uzrasta do 3 meseca:

Bezbednost i efikasnost primene meropenema kao i optimalan režim doziranja kod dece uzrasta do 3 meseca nisu ustanovljeni. Međutim, ograničeni farmakokinetički podaci ukazuju na to da bi adekvatan režim doziranja mogao biti 20 mg/kg svakih 8 sati (videti odeljak 5.2).

Deca uzrasta od 3 meseca do 11 godina i do 50 kg telesne mase: Preporučeni režim doziranja je prikazan u sledećoj tabeli:

Deca sa telesnom masom preko 50 kg: Treba primenjivati dozu za odrasle.

Deca sa oštećenjem funkcije bubrega:

Ne postoje iskustva o primeni leka kod ovih pacijenata.

Način primene: Meropenem se obično primenjuje putem intravenske infuzije, tokom 15-30 minuta (videti odeljke 6.2, 6.3 i 6.6). Alternativno, doze meropenema do 20 mg/kg se mogu davati u vidu intravenske bolus injekcije, tokom 5 minuta. Nema podataka o bezbednoj primeni 40 mg/kg meropenema kod dece u vidu intravenske bolus injekcije.

Za uputstvo za rekonstituisanje leka pre primene videti odeljak 6.6.

FARMACEUTSKI PODACI

Lista pomoćnih supstanci

Natrijum-karbonat.

Inkompatibilnost

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Rok upotrebe

Rok upotrebe neotvorenog leka:

3 godine

Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaženja:

Primena intravenske bolus injekcije

Rastvor za bolus injekciju priprema se rastvaranjem leka u vodi za injekcije do finalne koncentracije od 50 mg/mL. Dokazana hemijska i fizička stabilnost pripremljenog rastvora za bolus injekciju je 3 sata na temperaturi do 25°C ili 12 sati u frižideru (na temperaturi 2-8°C).

S mikrobiološke tačke gledišta, izuzev u slučaju da način otvaranja/rekonstitucije/razblaživanja isključuje rizik od mikrobiološke kontaminacije, lek treba upotrebiti odmah.

Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja rastvora su odgovornost korisnika.

Primena intravenske infuzije

Rastvor za intravensku infuziju priprema se rastvaranjem leka u 0,9% rastvoru natrijum-hlorida ili u 5% rastvoru glukoze do finalne koncentracije od 1 do 20 mg/mL. Dokazana hemijska i fizička stabilnost rastvora za infuziju korišćenjem 0,9% rastvora natrijum-hlorida je 3 sata na temperaturi do 25°C ili 24 sata u frižideru (na temperaturi 2-8°C).

Rastvor rekonstituisan sa 5% rastvorom glukoze upotrebiti odmah.

S mikrobiološke tačke gledišta, izuzev u slučaju da način otvaranja/rekonstitucije/razblaživanja isključuje rizik od mikrobiološke kontaminacije, lek treba upotrebiti odmah.

Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja rastvora su odgovornost korisnika. Rekonstituisani rastvor ne zamrzavati.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Uslovi čuvanja neotvorenog leka:

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Uslovi čuvanja nakon rekonstitucije/razblaženja:

Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaženja leka, videti odeljak 6.3. Rekonstituisani rastvor ne zamrzavati.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje leka je providna bočica (20 mL) od stakla (tip III) sa brombutil gumenim čepom i aluminijumskim prstenom sa plastičnim flip-off poklopcem sive boje.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih bočica sa po 1000 mg praška za rastvor za injekciju/infuziju (10 x 1000 mg) i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Injekcija

Meropenem koji se primenjuje intravenskom bolus injekcijom treba rekonstituisati vodom za injekcije.

Infuzija

Meropenem za intravensku infuziju može biti direktno rekonstituisan sa 0,9% rastvorom natrijum-hlorida ili 5% rastvorom glukoze.

Svaka bočica je namenjena samo za jednokratnu upotrebu.

Tokom pripreme i primene rastvora moraju se poštovati osnovni principi aseptičnog rada. Pripremljen rastvor promućkati pre upotrebe.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.