Octagam® 50mg/mL rastvor za infuziju

• Supstituciona terapija kod odraslih osoba, dece i adolescenata (0-18 godina) kod:
• Sindroma primarne imunodeficijencije (PID) sa poremećajem produkcije antitela.
• Sekundarne imunodeficijencije (SID) kod pacijenata koji boluju od teških oblika ili recidivnih infekcija, kod kojih antibiotska terapija nije efikasna i kod kojih je ili dokazan nedostatak stvaranja specifičnih antitela (PSAF - proven specifc antibody failure)* ili je koncentracija IgG u serumu

<4 g/L.

*PSAF = nemogućnost postizanja najmanje dvostrukog povećanja titra IgG antitela na vakcine protiv pneumokoka sa polisaharidnim i polipeptidnim antigenima.

• Imunomodulacija kod odraslih osoba, dece i adolescenata (0-18 godina) kod:
• Primarne imune trombocitopenije (idiopatske trombocitopenijske purpure, ITP) kod pacijenata sa visokim rizikom od krvarenja ili pre hirurške intervencije radi korekcije broja trombocita;
• Guillain Barré-ovog sindroma;
• Kawasaki-jeve bolesti (u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom; videti odeljak 4.2);
• Hronične inflamatorne demijelinizirajuće poliradikuloneuropatije (CIDP);
• Multifokalne motorne neuropatije (MMN).

Supstitucionu terapiju treba uvesti i sprovoditi pod nadzorom lekara sa iskustvom u lečenju imunodeficijencije.

Doziranje

Doza i režim doziranja zavise od indikacije.

Može biti potrebno individualno određivanje doze za svakog pacijenta u zavisnosti od kliničkog odgovora. Doza zasnovana na telesnoj masi može zahtevati prilagođavanje kod pothranjenih i gojaznih pacijenata. Dozu kod gojaznih pacijenata treba zasnovati na fiziološkoj standardnoj telesnoj masi.

Sledeći režimi doziranja dati su kao smernica:

Supstituciona terapija kod sindroma primarne imunodeficijencije:

Režimom doziranja treba postići najnižu koncentraciju (engl. trough level) IgG (izmerenu pre sledeće infuzije) od najmanje 6 g/L ili unutar granica normalnih vrednosti za tu starosnu populaciju. Za uspostavljanje ravnoteže (koncentracija IgG u ravnotežnom stanju) potrebno je tri do šest meseci nakon uvođenja terapije. Preporučena početna doza iznosi 0,4 - 0,8 g/kg jednokratno, praćeno sa najmanje 0,2 g/kg na svake tri do četiri nedelje.

Doza potrebna za postizanje najniže koncentracije od 6 g/L iznosi oko 0,2 - 0,8 g/kg mesečno. Interval doziranja, nakon dostizanja stanja ravnoteže, varira od 3 do 4 nedelje.

Najniže koncentracije IgG treba izmeriti i proceniti zajedno sa incidencom infekcije. Da bi se smanjila učestalost bakterijskih infekcija, može biti neophodno povećanje doze i postizanje viših najnižih koncentracija.

Sekundarne imunodeficijencije (kao što je definisano u odeljku 4.1)

Preporučena doza iznosi 0,2-0,4 g/kg na svake tri do četiri nedelje.

Najniže koncentracije IgG treba izmeriti i proceniti zajedno sa incidencom infekcije. Dozu je potrebno prilagoditi po potrebi kako bi se postigla optimalna zaštita od infekcija, a povećanje doze može biti neophodno kod pacijenata sa perzistentnom infekcijom. Može se razmotriti i smanjivanje doze onda kada pacijent više nema infekciju.

Primarna imuna trombocitopenija

Postoje dva alternativna terapijska režima:

• 0,8-1 g/kg dato prvog dana; ova doza može biti ponovljena jednom u toku 3 dana
• 0,4 g/kg dato svakodnevno tokom dva do pet dana. Ukoliko dođe do relapsa, terapija može biti ponovljena.

Guillain Barré sindrom

0,4 g/kg/dnevno tokom 5 dana (u slučaju relapsa može se ponoviti doziranje).

Kawasaki-jeva bolest

2,0 g/kg treba primeniti u vidu pojedinačne doze. Pacijenti treba istovremeno da primaju i acetilsalicilnu kiselinu.

Hronična inflamatorna demijelinizirajuća polineuropatija (CIDP):

Početna doza: 2 g/kg u podeljenim dozama tokom 2 – 5 uzastopnih dana. Doze održavanja:

1 g/kg tokom 1 – 2 uzastopna dana na svake 3 nedelje.

Efekat terapije potrebno je procenjivati nakon svakog ciklusa; ako nakon 6 meseci nije vidljiv efekat terapije, lečenje treba prekinuti.

Ukoliko je lečenje efikasno, lekar odlučuje o dugoročnoj terapiji, a na osnovu odgovora pacijenta i odgovora na terapiju održavanja. Možda će biti potrebno prilagođavanje doziranja i intervala u skladu sa individualnim tokom bolesti.

Multifokalna motorna neuropatija (MMN)

Početna doza: 2 g/kg primenjeno tokom 2 – 5 uzastopnih dana

Doza održavanja: 1 g/kg na svake 2 do 4 nedelje ili 2 g/kg na svakih 4 do 8 nedelja.

Efekat terapije potrebno je procenjivati nakon svakog ciklusa; ako nakon 6 meseci nije vidljiv efekat terapije, lečenje treba prekinuti.

Ukoliko je lečenje efikasno, lekar odlučuje o dugoročnoj terapiji, a na osnovu odgovora pacijenta i odgovora na terapiju održavanja. Možda će biti potrebno prilagođavanje doziranja i intervala u skladu sa individualnim tokom bolesti.

Preporučene doze sumirane su u sledećoj tabeli:

Pedijatrijska populacija

Doziranje kod dece i adolescenata (0-18 godina) ne razlikuje se od onog kod odraslih osoba zbog toga što je doziranje za svaku indikaciju navedeno u odnosu na telesnu masu i prilagođeno u skladu sa kliničkim ishodom kod gorenavedenih stanja.

Oštećenje jetre

Nema dostupnih dokaza koji bi zahtevali prilagođavanje doze.

Oštećenje bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze ukoliko to nije klinički opravdano, videti odeljak 4.4.

Starije osobe

Nije potrebno prilagođavanje doze ukoliko to nije klinički opravdano, videti odeljak 4.4.

Način primene

Za intravensku primenu.

Lek Octagam treba davati putem intravenske infuzije pri početnoj brzini od 1 mL/kg/sat tokom 30 minuta. Videti odeljak 4.4. U slučaju pojave neželjene reakcije, potrebno je smanjiti brzinu primene ili prekinuti infuziju. Ukoliko se dobro podnosi, brzina primene se može postepeno povećavati do maksimalnih 5 mL/kg/sat.

Infuziona linija se može isprati pre i nakon primene leka Octagam sa fiziološkim rastvorom ili 5% rastvorom dekstroze.

Preosetljivost na aktivnu supstancu (humane imunoglobuline) ili bilo koju od pomoćnih supstanci (videti odeljke 4.4 i 6.1).

Pacijenti sa selektivnom deficijencijom IgA kod kojih su se razvila antitela na IgA, jer primena leka koji sadrži IgA može da dovede do anafilakse.

Ovaj lek sadrži 100 mg maltoze po mL kao pomoćnu supstancu. Interferencija maltoze u testovima za određivanje glukoze može dovesti do lažno povišenih očitavanja glukoze i, posledično, može doći do neodgovarajuće primene insulina, što može imati za rezultat životno ugrožavajuću hipoglikemiju i smrtni ishod. Takođe, slučajevi prave hipoglikemije mogu proći nelečeno ukoliko je stanje hipoglikemije maskirano lažno povišenim očitavanjima koncentracije glukoze (videti odeljak 4.5). Za akutnu bubrežnu insuficijenciju videti u nastavku.

Sledljivost

Kako bi se poboljšala sledljivost bioloških lekova, potrebno je jasno zabeležiti naziv i broj serije primenjenog leka.

Mere opreza pri upotrebi

Potencijalne komplikacije često mogu biti izbegnute tako što će se osigurati da pacijenti:

• nisu osetljivi na humani normalni imunoglobulin tako što će se lek prvo polako ubrizgavati (1 mL/kg/sat);
• budu pažljivo praćeni na pojavu bilo kakvih simptoma tokom trajanja infuzije. Posebno, pacijente koji prethodno nisu primali humani normalni imunoglobulin, pacijente koji su prešli sa alternativnog i.v.Ig ili kada je prošao duži vremenski period od prethodne infuzije treba pratiti u bolničkom okruženju tokom prve infuzije i tokom prvog sata nakon prve infuzije, kako bi se uočili potencijalni znaci neželjenih dejstava i obezbedilo hitno medicinsko lečenje ukoliko se javi problem. Sve ostale pacijente treba pratiti tokom najmanje 20 minuta nakon primene.

Kod svih pacijenata primena i.v.Ig zahteva:

• odgovarajuću hidrataciju pre započinjanja infuzije sa i.v.Ig
• praćenje količine izlučenog urina
• praćenje koncentracije kreatinina u serumu
• izbegavanje istovremene primene diuretika Henleove petlje (videti odeljak 4.5).

U slučaju neželjene reakcije, treba ili smanjiti brzinu primene ili prekinuti infuziju. Potrebna terapija zavisi od prirode i težine neželjene reakcije.

Reakcija na infuziju

Određene neželjene reakcije (npr. glavobolja, crvenilo, drhtavica, mialgija, zviždanje u grudima, tahikardija, bol u donjem delu leđa, mučnina i hipotenzija) mogu biti povezane sa brzinom infuzije. Treba se strogo pridržavati preporučene brzine infuzije navedene u odeljku 4.2. Pacijente treba pažljivo pratiti i posmatrati zbog pojave bilo kakvih simptoma tokom trajanja infuzije.

Neželjene reakcije mogu se javiti češće:

• kod pacijenata koji prvi put primaju humani normalni imunoglobulin ili, u retkim slučajevima, kada je jedan lek koji sadrži humani normalni imunoglobulin zamenjen drugim, ili kada je od prethodne infuzije prošao duži vremenski period
• kod pacijenata sa nelečenom infekcijom ili postojećim hroničnim zapaljenjem.

Preosetljivost

Reakcije preosetljivosti su retke.

Anafilaksa se može razviti kod pacijenata

• sa IgA koji se ne može detektovati, a koji imaju antitela na IgA
• koji su podnosili prethodnu terapiju sa humanim normalnim imunoglobulinom.

U slučaju šoka, potrebno je primeniti standardnu medicinsku terapiju za šok. Tromboembolizam

Postoje klinički dokazi o povezanosti primene i.v.Ig i tromboembolijskih događaja kao što su infarkt miokarda, cerebrovaskularni događaj (uključujući moždani udar), embolija pluća i tromboze dubokih vena, za koje se pretpostavlja da su povezani sa relativnim povećanjem viskoziteta krvi nastalim usled pojačanog priliva imunoglobulina kod pacijenata sa postojećim rizikom. Treba biti oprezan prilikom propisivanja i primene i.v.Ig kod gojaznih pacijenata i pacijenata sa postojećim faktorima rizika za pojavu trombotičkih događaja (kao što su starije životno doba, hipertenzija, dijabetes melitus i istorija vaskularnih oboljenja ili trombotičnih epizoda, pacijenti sa stečenim ili naslednim trombofiličnim poremećajima, pacijenti sa produženim periodom imobilizacije, pacijenti sa teškom hipovolemijom, pacijenti sa oboljenjima koja povećavaju viskozitet krvi).

Kod pacijenata kod kojih postoji rizik od tromboembolijskih neželjenih reakcija, i.v.Ig lekove treba primenjivati minimalnom brzinom infuzije i u najnižoj primenljivoj dozi.

Akutna bubrežna insuficijencija

Prijavljeni su slučajevi akutne bubrežne insuficijencije kod pacijenata koji su primali i.v.Ig terapiju. U većini slučajeva, identifikovani su faktori rizika poput postojeće bubrežne insuficijencije, dijabetes melitusa, hipovolemije, prekomerne telesne mase, istovremene primene nefrotoksičnih lekova ili starosti preko 65 godina.

Bubrežne parametre je potrebno proceniti pre primene infuzije i.v.Ig, naročito kod pacijenata za koje je procenjeno da imaju potencijalno povećan rizik za razvoj akutne insuficijencije bubrega i ponovo u odgovarajućim intervalima. Kod pacijenata sa rizikom od akutne insuficijencije bubrega, i.v.Ig lekove treba primenjivati minimalnom brzinom infuzije i u najnižoj primenljivoj dozi. U slučaju oštećenja funkcije bubrega, treba razmotriti prekid terapije i.v.Ig.

Iako su izveštaji o disfunkciji bubrega i akutnoj insuficijenciji bubrega bili povezani sa upotrebom mnogih licenciranih i.v.Ig lekova, koji sadrže različite pomoćne supstance poput saharoze, glukoze ili maltoze, broj onih koji sadrže saharozu kao stabilizator činio je nesrazmerno veliki udeo. Kod pacijenata sa rizikom, može se razmotriti primena i.v.Ig lekova koji ne sadrže ove pomoćne supstance. Lek Octagam sadrži maltozu (videti gorenavedene pomoćne supstance).

Sindrom aseptičnog meningitisa (AMS)

Zabeleženo je da se sindrom aseptičnog meningitisa javlja udružen sa terapijom i.v.Ig. Sindrom obično počinje u roku od nekoliko sati do 2 dana nakon lečenja i.v.Ig. Ispitivanja cerebrospinalne tečnosti su često ukazivala na pleocitozu, do nekoliko hiljada ćelija po mm3, uglavnom iz granulocitne loze, i povišenu koncentraciju proteina do nekoliko stotina mg/dL.

Sindrom aseptičnog meningitisa se češće može javiti udružen sa terapijom visokim dozama (2 g/kg) i.v.Ig.

Kod pacijenata koji ispoljavaju takve znake i simptome, potrebno je obaviti detaljan neurološki pregled, uključujući i ispitivanja cerebrospinalne tečnosti, kako bi se isključili drugi uzroci meningitisa.

Prekid i.v.Ig terapije imao je za rezultat remisiju sindroma aseptičnog meningitisa u roku od nekoliko dana bez posledica.

Hemolitička anemija

i.v.Ig lekovi mogu sadržati antitela na krvne grupe koja mogu delovati kao hemolizini i uzrokovati in vivo oblaganje eritrocita imunoglobulinima, i time prouzrokovati pozitivnu direktnu antiglobulinsku reakciju (Coombs-ov test) i retko, hemolizu. Kao posledica i.v.Ig terapije može se razviti hemolitička anemija zbog pojačane sekvestracije eritrocita. Pacijente koji primaju i.v.Ig treba pratiti u cilju otkrivanja kliničkih znakova i simptoma hemolize (videti odeljak 4.8).

Neutropenija/leukopenija

Prolazno smanjenje broja neutrofila i/ili epizode neutropenije, ponekad teške, zabeleženi su nakon terapije i.v.Ig. Ovo se obično javlja u roku od nekoliko časova ili dana nakon primene i.v.Ig i spontano prolazi u roku od 7 do 14 dana.

Akutna povreda pluća izazvana transfuzijom (TRALI)

Kod pacijenata koji primaju i.v.Ig, postoje izveštaji o akutnom nekardiogenom edemu pluća [akutna povreda pluća izazvana transfuzijom (TRALI)] i, stoga, ovo neželjeno dejstvo ne može biti u potpunosti isključeno kod primene leka Octagam. TRALI karakterišu teška hipoksija, dispneja, tahipneja, cijanoza, groznica i hipotenzija. Simptomi TRALI se obično razvijaju tokom ili u roku od 6 časova nakon transfuzije, često u roku od 1-2 sata. Stoga je pacijente koji primaju i.v.Ig potrebno pratiti, a infuziju i.v.Ig je neophodno odmah prekinuti u slučaju pojave neželjenih reakcija na plućima. TRALI je stanje potencijalno opasno po život koje zahteva hitno zbrinjavanje u jedinici intenzivne nege.

Interferencija sa serološkim testovima

Nakon primene imunoglobulina, prolazno povećanje raznih pasivno prenetih antitela u krvi pacijenta može dovesi do lažno pozitivnih rezultata seroloških testova.

Pasivan prenos antitela na antigene eritrocita, npr. A, B, D može uticati na rezultate pojedinih seroloških testova na antitela eritrocita, na primer na direktni antiglobulinski test (DAT, direktni Coombs-ov test).

Prenosivi agensi

Standardne mere za prevenciju infekcija, koje su posledica upotrebe lekova proizvedenih iz humane krvi ili plazme, uključuju selekciju donora, ispitivanje pojedinačnih donacija i pulova plazme na prisustvo specifičnih markera infekcije i uvođenje efektivnih proizvodnih koraka za inaktivaciju/uklanjanje virusa. Uprkos tome, kada se primenjuju lekovi proizvedeni iz humane krvi ili plazme, mogućnost prenosa infektivnih agenasa se ne može u potpunosti isključiti. Ovo se takođe odnosi na nepoznate ili novootkrivene viruse i druge patogene.

Preduzete mere se smatraju efektivnim za viruse sa omotačem kao što su HIV, HBV i HCV.

Preduzete mere mogu imati ograničeni efekat protiv virusa bez omotača, kao što su HAV i parvovirus B19.

Postoji uverljivo kliničko iskustvo o tome da se hepatitis A ili parvovirus B19 ne prenose imunoglobulinima, a takođe se pretpostavlja da prisutna antitela daju važan doprinos odbrani od virusa.

Sadržaj natrijuma

Ovaj lek sadrži 35 mg natrijuma na 100 mL, što je ekvivalentno 1,75% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g za odraslu osobu, po preporukama SZO.

(Lažno) povišena brzina sedimentacije eritrocita

Kod pacijenata koji primaju i.v.Ig kao terapiju, brzina sedimentacije eritrocita (ESR) može biti lažno povišena (neinflamatorni porast).

Cirkulatorno (zapreminsko) preopterećenje

Cirkulatorno (zapreminsko) preopterećenje može se javiti kada zapremina i.v.Ig (ili bilo kog drugog preparata dobijenog iz krvi ili plazme) primenjenog putem infuzije i drugih istovremenih infuzija prouzrokuje akutnu hipervolemiju i akutni edem pluća.

Lokalne reakcije na mestu injekcije:

Identifikovane su lokalne reakcije na mestu injekcije, koje mogu uključivati ekstravazaciju, eritem na mestu infuzije, svrab na mestu infuzije i slične simptome.

Pedijatrijska populacija

Navedena upozorenja i mere opreza odnose se i na odrasle osobe i na decu.

Žive atenuisane virusne vakcine

Primena imunoglobulina može smanjiti efikasnost živih atenuisanih virusnih vakcina, poput onih protiv malih boginja, rubele, zauški i varičela, tokom perioda od najmanje 6 nedelja i najviše 3 meseca. Nakon primene ovog leka, potrebno je da prođe interval od 3 meseca pre vakcinacije živim atenuisanim virusnim vakcinama. U slučaju malih boginja, ovo smanjenje efikasnosti može potrajati do 1 godine. Stoga, pacijentima koji primaju vakcinu protiv malih boginja potrebno je proveriti status antitela.

Diuretici Henleove petlje

Izbegavati istovremenu primenu diuretika Henleove petlje.

Određivanje koncentracije glukoze u krvi

Pojedini test sistemi za određivanje glukoze u krvi (na primer, oni zasnovani na metodi glukoza- dehidrogenaza pirolohinolinhinon (GDH-PQQ) ili glukoza-oksidoreduktaza bojenim metodama) lažno interpretiraju maltozu (100 mg/mL) koja se nalazi u leku Octagam kao glukozu. Ovo može imati za rezultat lažno povišena očitavanja glukoze tokom infuzije i tokom perioda od oko 15 sati nakon završetka infuzije i, posledično, dovesti do neodgovarajuće primene insulina koja može imati za rezultat životno ugrožavajuću hipoglikemiju. Takođe, slučajevi prave hipoglikemije mogu proći bez odgovarajućeg lečenja pošto su maskirani lažno povećanim očitanim vrednostima glukoze. U skladu sa tim, prilikom primene leka Octagam

ili drugih parenteralnih proizvoda koji sadrže maltozu, određivanje glukoze u krvi mora biti sprovedeno pomoću metode koja je specifična za glukozu.

Korisničko uputstvo za sistem za određivanje koncentracije glukoze u krvi, uključujući i ono za test trake, treba pažljivo pročitati da bi se ustanovilo da li je sistem odgovarajući za primenu sa parenteralnim preparatima koji sadrže maltozu. Ukoliko postoje nedoumice, kontaktirajte proizvođača sistema za određivanje da biste utvrdili da li je sistem odgovarajući za primenu sa parenteralnim preparatima koji sadrže maltozu.

Pedijatrijska populacija

Navedene interakcije odnose se i na odrasle osobe i na decu.

Trudnoća

Bezbednost ovog leka tokom primene kod trudnica nije potvrđena u kontrolisanim kliničkim studijama i stoga, lek treba primenjivati sa oprezom kod trudnica. Pokazano je da i.v.Ig lekovi prolaze placentu, povećano tokom trećeg trimestra. Kliničko iskustvo sa imunoglobulinima ukazuje da se ne očekuju štetni efekti na tok trudnoće, fetus i novorođenče.

Dojenje

Bezbednost ovog leka tokom primene kod trudnica nije potvrđena u kontrolisanim kliničkim studijama i stoga, lek treba primenjivati sa oprezom kod dojilja. Imunoglobulini se izlučuju u humano mleko. Ne očekuju se negativni efekti na dojenu novorođenčad/odojčad.

Plodnost

Kliničko iskustvo sa imunoglobulinima ukazuje da se ne očekuju štetni efekti na plodnost.

Lek Octagam nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, pacijenti kod kojih se tokom terapije jave neželjene reakcije treba da sačekaju da se one povuku, pre upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Neželjene reakcije izazvane humanim normalnim imunoglobulinima (sa opadajućom učestalošću) obuhvataju (takođe videti odeljak 4.4):

• drhtavicu, glavobolju, vrtoglavicu, groznicu, povraćanje, alergijske reakcije, mučninu, artralgiju, nizak krvni pritisak i umereni bol u donjem delu leđa
• reverzibilne hemolitičke reakcije; naročito kod onih pacijenata sa krvnim grupama A, B i AB i (retko) hemolitičku anemiju koja zahteva transfuziju
• (retko) iznenadni pad krvnog pritiska i, u izolovanim slučajevima, anafilaktički šok, čak i kada pacijent nije ispoljio preosetljivost prilikom prethodne primene leka
• (retko) prolazne reakcije na koži (uključujući kožni lupus eritematozus – nepoznate učestalosti)
• (veoma retko) tromboembolijske reakcije kao što su infarkt miokarda, moždani udar, embolija pluća, tromboza dubokih vena
• slučajeve reverzibilnog aseptičnog meningitisa
• slučajeve povišene koncentracije kreatinina u serumu i/ili pojavu akutne insuficijencije bubrega
• slučajeve akutne povrede pluća izazvane transfuzijom (TRALI).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Tabela prikazana u daljem tekstu je usklađena sa MedDRA klasifikacijom sistema organa (SOC i preporučenim terminima).

Učestalost ispoljavanja definisana je u skladu sa sledećom konvencijom: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 i do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

U okviru svake klase sistema organa, neželjena dejstva su navedena prema opadajućoj ozbiljnosti. Učestalost neželjenih reakcija u kliničkim ispitivanjima sa lekom Octagam:

Sledeće reakcije su prijavljene tokom postmarketinškog iskustva sa lekom Octagam.

Učestalost prijavljenih neželjenih reakcija iz postmarketinškog iskustva se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Za opis odabranih neželjenih reakcija, kao što su reakcije preosetljivosti, tromboembolija, akutna insuficijencija bubrega, sindrom aseptičnog meningitisa i hemolitička anemija, videti odeljak 4.4.

Pedijatrijska populacija

U kliničkim studijama sa lekom Octagam većina neželjenih reakcija, zabeleženih kod dece, ocenjena je kao blaga i mnoga od njih su reagovala na jednostavne mere kao što je smanjenje brzine infuzije ili privremeni prekid infuzije. U pogledu vrste neželjene reakcije, sve su prepoznate za i.v.Ig proizvode. Najčešće zabeležena neželjena reakcija u pedijatrijskoj populaciji bila je glavobolja.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje može da dovede do preopterećenja tečnošću i hiperviskoziteta, naročito kod pacijenata pod rizikom, uključujući starije pacijente ili pacijente sa oštećenjem funkcije srca ili bubrega (videti odeljak 4.4).

Farmakoterapijska grupa: Imunoserumi i imunoglobulini; humani normalni imunoglobulin za intravensku upotrebu

ATC šifra: J06BA02

Humani normalni imunoglobulin sadrži većinom imunoglobulin G (IgG) sa širokim spektrom antitela protiv infektivnih agenasa.

Humani normalni imunoglobulin sadrži IgG antitela prisutna u normalnoj populaciji. Obično se priprema iz pulovane plazme od ne manje od 1000 donacija. Distribucija potklasa imunoglobulina G skoro je proporcionalna onoj u nativnoj humanoj plazmi. Odgovarajuće doze ovog leka mogu da obnove abnormalno niske koncentracije imunoglobulina G do normalnih.

Mehanizam delovanja kod indikacija koje nisu supstituciona terapija nije u potpunosti razjašnjen.

Kliničke studije

Efikasnost i bezbednost leka Octagam 10% [100 mg/mL] ispitivane su u prospektivnoj, otvorenoj, multicentričnoj studiji faze III kod pacijenata koji boluju od idiopatske (imunske) trombocitopenične purpure (ITP). Lek Octagam 10% [100 mg/mL] primenjen je infuzijom u 2 uzastopna dana u dozi od 1 g/kg/dnevno, a pacijenti su praćeni tokom perioda od 21 dan i na kontrolnom pregledu 63 dana nakon infuzije. Hematološki parametri procenjivani su od 2. do 7. dana, a zatim 14. i 21. dana.

Ukupno 116 ispitanika je bilo uključeno u analizu; 66 ispitanika sa hroničnom ITP, 49 sa novopostavljenom dijagnozom, a 1 ispitanik je bio pogrešno uključen u studiju (nije imao ITP) i stoga je isključen iz analize efikasnosti.

Ukupna stopa odgovora u potpunom skupu podaka za analizu iznosila je 80% (95% interval pouzdanosti: 73% do 87%). Stope kliničkog odgovora bile su slične u obe grupe: 82% u grupi sa hroničnom ITP i 78% u grupi sa novopostavljenom dijagnozom. Kod ispitanika sa odgovorom, medijana vremena do odgovora trombocita iznosila je 2 dana, uz raspon od 1 do 6 dana.

Ukupna maksimalna brzina infuzije iznosila je 0,12 mL/kg/min. U grupi ispitanika u kojoj je bila dozvoljena maksimalna brzina infuzije od 0,12 mL/kg/min (n=90), dostignuta je medijana maksimalne brzine infuzije od 0,12 mL/kg/min (srednja vrednost od 0,10 mL/kg/min). Kod ukupno 55% ispitanika su zabeleženi neželjeni događaji povezani sa lekom, sa sličnom incidencom u grupi sa hroničnom ITP i u grupi sa novopostavljenom dijagnozom ITP. Svi neželjeni događaji povezani sa lekom bili su blagog do umerenog intenziteta i svi su se povukli. Najčešći neželjeni događaji bili su glavobolja, ubrzan rad srca (prijavljivane su promene brzine pulsa od samo >10 otkucaja/min) i pireksija. Neželjeni događaji povezani sa infuzijom leka tokom ili u roku od 1 sata od infuzija primenjenih brzinom od ≤ 0,08 mL/kg/min javili su se kod 32 od 116 ispitanika (28%), dok je samo 6 od 54 ispitanika (11%) imalo takve neželjene događaje pri brzini infuzije od 0,12 mL/kg/min (ukoliko se neželjeni događaj javio nakon završetka infuzije, neželjeni događaj je pripisan poslednjoj brzini infuzije). Nisu zabeleženi slučajevi hemolize povezani sa ispitivanim lekom. Premedikacija za ublažavanje netolerancije izazvane infuzijom nije primenjivana, osim kod 1 ispitanika.

Hronična inflamatorna demijelinizirajuća polineuropatija (CIDP):

Retrospektivna studija uključivala je podatke od 46 pacijenata sa hroničnom inflamatornom demijelinizirajućom polineuropatijom (CIDP), koji su lečeni lekom Octagam 5%. Analiza efikasnosti uključivala je 24 pacijenta, sa 11 nelečenih pacijenata (grupa 1) i 13 pacijenata koji nisu primali imunoglobuline tokom 12 nedelja pre početka lečenja lekom Octagam 5% (grupa 2). Grupu 3 činilo je 13 drugih pacijenata koji su prethodno lečeni imunoglobulinima (imunoglobulini su primenjivani tokom 12 nedelja pre početka primene leka Octagam 5%). Lečenje je smatrano efikasnim ukoliko je skala sveukupne ograničenosti neuropatijom (Overall Neuropathy Limitations Scale, ONLS) smanjena za najmanje jedan poen u roku od 4 meseca od započinjanja terapije. U grupama 1 i 2, skor je značajno smanjen kod 41,7% pacijenata (p=0,02). Kod samo 3 od 13 pacijenata (23,08%) u grupi 3 (prethodno lečenih sa i.v.Ig) zabeleženo je poboljšanje u ONLS; 10 pacijenata ostalo je stabilno. Kod pacijenata prethodno lečenih sa i.v.Ig ne očekuje se značajno poboljšanje u ONLS.

Prosečna starost pacijenata u ispitivanju iznosila je 65 godina, što je više nego u drugim CIDP studijama. Kod pacijenata starijih od 65 godina, stopa odgovora bila je niža u odnosu na onu kod mlađih pacijenata. To je u skladu sa objavljenim podacima.

Pedijatrijska populacija

Prospektivna otvorena studija faze III sprovedena je sa lekom Octagam kod 17 pacijenata dece/adolescenata (medijana starosti 14,0 godina, u rasponu od 10,5 do 16,8) obolelih od primarnih imunodeficijentnih poremećaja. Prethodno lečeni pacijenti primali su 0,2 g/kg na svake 3 nedelje tokom 6 meseci trajanja studije. Prethodno nelečeni pacijenti primali su 0,4 g/kg na svake 3 nedelje tokom prva 3 meseca, a zatim 0,2 mg/kg tokom preostalog trajanja studije. Doze su prilagođavane tako da se održi najniža koncentracija IgG od minimum 4 g/L.

• Broj dana odsustva iz škole: 11,2 dana/pacijentu/godišnje
• Broj dana sa groznicom: 4,1 dan/pacijentu/godišnje
• Broj dana na antibioticima: 19,3 dana/pacijentu/godišnje
• Broj dana sa infekcijama: 29,1 dan/pacijentu/godišnje.

Ozbiljnost infekcija procenjena je kao blaga. Nisu zabeležene teške infekcije koje bi za rezultat imale hospitalizaciju.

Humani normalni imunoglobulin je odmah i potpuno biološki raspoloživ u cirkulaciji primaoca nakon intravenske primene. Distribuira se relativno brzo između plazme i ekstravaskularne tečnosti, a ravnotežno stanje između intra- i ekstravaskularnih prostora postiže se nakon približno 3-5 dana.

Humani normalni imunoglobulin ima prosečno poluvreme eliminacije u rasponu od 26 do 41 dan, kao što je izmereno kod pacijenata sa imunodeficijencijom. Ovo poluvreme može varirati od pacijenta do pacijenta, naročito kod primarne imunodeficijencije.

IgG i IgG-kompleksi razlažu se u ćelijama retikuloendotelnog sistema.

Pedijatrijska populacija

Prospektivna otvorena studija faze III sprovedena je sa lekom Octagam kod 17 pacijenata dece/adolescenata (medijana starosti 14,0 godina, u rasponu od 10,5 do 16,8) obolelih od primarnih imunodeficijentnih poremećaja. Pacijenti su lečeni tokom perioda od 6 meseci.

Tokom trajanja terapije, prosečna vrednost Cmax u ravnotežnom stanju iznosila je 11,1  1,9 g/L; prosečna najniža koncentracija iznosila je 6,2  1,8 g/L. Srednje terminalno poluvreme eliminacije ukupnih IgG iznosilo je 35,9  10,8 dana sa medijanom od 34 dana. Srednja vrednost volumena distribucije za ukupni IgG iznosila je 3,7  1,4 L, a ukupni telesni klirens iz organizma bio je 0,07  0,02 L/dnevno.

Imunoglobulini su prirodni konstituenti ljudskog tela. Studije toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti i reproduktivne toksičnosti na životinjama nisu izvodljive zbog indukovanja interferencije od strane antitela koja se razvijaju na heterologne proteine. Zbog toga što kliničko iskustvo ne pruža dokaze za karcinogeni i mutageni potencijal imunoglobulina, nisu sprovedene eksperimentalne studije na heterolognim vrstama.

Maltoza

Voda za injekcije

U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, niti sa bilo kojim drugim preparatom i.v.Ig.

2 godine.

Nakon prvog otvaranja: upotrebiti odmah.

Čuvati na temperaturi do 25 °C. Ne zamrzavati. Bocu čuvati u spoljnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti. Ne koristiti nakon isteka roka upotrebe.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je staklena boca Ph.Eur. tip II zatvorena sa čepom od brombutil gume i aluminijumskim flip-off poklopcem.

U bočici zapremine 30 mL se nalazi 20 mL rastvora za infuziju koji sadrži 1 g humanog normalnog imunoglobulina za intravensku upotrebu.

U boci zapremine 70 mL se nalazi 50 mL rastvora za infuziju koji sadrži 2.5 g humanog normalnog imunoglobulina za intravensku upotrebu.

U boci zapremine 100 mL se nalazi 100 mL rastvora za infuziju koji sadrži 5 g humanog normalnog imunoglobulina za intravensku upotrebu.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 boca i Uputstvo za lek. Komponente koje su korišćene za pakovanje leka Octagam ne sadrže lateks.

Pre primene proizvod treba zagrejati do sobne ili telesne temperature. Rastvor treba da bude bistar do blago opalescentan i bezbojan do bledožut. Rastvori koji su zamućeni ili sadrže čestice se ne smeju koristiti.

Zbog moguće bakterijske kontaminacije, sav preostali sadržaj mora biti odbačen.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Šta je lek Octagam:

Lek Octagam je rastvor humanog normalnog imunoglobulina (IgG) (tj. rastvor humanih antitela) za intravensku primenu (tj. infuziju u venu). Imunoglobulini su normalni sastojci ljudskog tela i oni pružaju podršku imunološkoj odbrani Vašeg organizma. Lek Octagam ima svu IgG aktivnost koja je prisutna u normalnoj populaciji. Odgovarajuće doze ovog leka mogu da obnove abnormalno niske nivoe IgG do normalnih vrednosti.

Lek Octagam sadrži širok spektar antitela na različite uzročnike infektivnih bolesti.

Za šta se koristi lek Octagam:

Lek Octagam se koristi kao supstituciona terapija kod dece, adolescenata (0–18 godina) i odraslih osoba u različitim grupama pacijenata:

• Pacijenti sa urođenim nedostatkom antitela (primarni sindromi imunodeficijencije, kao što su kongenitalna agamaglobulinemija i hipogamaglobulinemija, česta varijabilna imunodeficijencija, teške kombinovane imunodeficijencije)
• Pacijenti sa stečenim nedostatkom antitela (sekundarna imunodeficijencija) zbog specifičnih bolesti i/ili terapija i oni sa teškim ili ponavljajućim infekcijama.

Octagam se može dalje primenjivati u lečenju sledećih autoimunih poremećaja (imunomodulacija):

• kod pacijenata sa imunom trombocitopenijom (ITP), stanjem u kom dolazi do uništenja trombocita te je stoga njihov broj smanjen, i koji su pod visokim rizikom od krvarenja ili je potrebno da im se popravi broj trombocita pre hirurške intervencije
• kod pacijenata sa Kawasaki-jevom bolešću, stanjem koje dovodi do zapaljenja različitih organa
• kod pacijenata sa Guillain Barré sindromom, stanjem koje dovodi do zapaljenja određenih delova nervnog sistema
• kod pacijenata sa hroničnom inflamatornom demijelinizirajućom polineuropatijom (CIDP), oboljenjem koje dovodi do hroničnog zapaljenja perifernih delova nervnog sistema, koje prouzrokuje slabost mišića i/ili utrnulost uglavnom u nogama i rukama
• kod pacijenata sa multifokalnom motornom neuropatijom (MMN), stanjem koje karakteriše spora progresivna asimetrična slabost udova bez gubitka osećaja.

• ukoliko ste alergični na humane imunoglobuline ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).
• ukoliko imate nedostatak imunoglobulina A (IgA deficijencija) i ukoliko ste razvili antitela protiv imunoglobulina tipa IgA.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što primite lek Octagam.

Strogo se preporučuje da se pri svakoj primeni doze leka Octagam, zabeleži naziv i broj serije leka u cilju vođenja evidencije o primenjenim serijama.

Određene neželjene reakcije mogu se češće javiti:

• u slučaju velike brzine infuzije
• kada prvi put primate lek Octagam ili, u retkim slučajevima, kada je postojao dugačak interval od prethodne infuzije
• kada imate nelečenu infekciju ili postojeću hroničnu upalu.

U slučaju pojave neželjenih reakcija potrebno je smanjiti brzinu primene ili prekinuti infuziju leka. Terapija neželjene reakcije koju je potrebno primeniti zavisi od prirode i ozbiljnosti neželjene reakcije.

Okolnosti i stanja koja povećavaju rizik od pojave neželjenih reakcija

• Tromboembolijski događaji poput srčanog udara, moždanog udara i začepljenja duboke vene na primer u listovima ili krvnog suda u plućima, mogu se veoma retko javiti nakon primene leka Octagam. Ove vrste neželjenih reakcija se češće javljaju, iako veoma retko, kod pacijenata sa faktorima rizika, kao što su gojaznost, starije doba, visok krvni pritisak, dijabetes, prethodna pojava takvih događaja, produženi periodi imobilizacije i unos određenih hormona (npr. pilule za kontracepciju). Obezbedite uravnoteženi unos tečnosti; pored toga, lek Octagam potrebno je primenjivati što je moguće sporije.
• Ako ste u prošlosti imali problema sa bubrezima ili imate određene faktore rizika poput dijabetesa, prekomerne telesne mase ili ste stariji od 65 godina, lek Octagam potrebno je primenjivati što je moguće sporije, jer su slučajevi akutne bubrežne insuficijencije zabeleženi kod pacijenata sa takvim faktorima rizika, iako veoma retko. Recite svom lekaru ako su se gorenavedene okolnosti odnosile na Vas.
• Pacijenti sa krvnom grupom A, B ili AB, kao i pacijenti sa određenim zapaljenskim stanjima imaju veći rizik od toga da primenjeni imunoglobulini unište njihova crvena krvna zrnca (što se naziva hemoliza).

Kada može biti potrebno usporavanje ili prekid davanja infuzije?

• Jake glavobolje i ukočenost vrata mogu se retko javiti nekoliko sati do 2 dana nakon primene leka Octagam.
• Alergijske reakcije su retke, ali mogu indukovati anafilaktički šok, čak i kod pacijenata koji su podnosili prethodne terapije.
• U veoma retkim slučajevima može se javiti akutna povreda pluća povezano sa transfuzijom (TRALI) nakon primanja imunoglobulina, uključujući Octagam. To će dovesti do nakupljanja tečnosti u vazdušnim putevima pluća nepovezano sa srcem. Prepoznaćete TRALI po veoma otežanom disanju, normalnoj funkciji srca i povišenoj telesnoj temperaturi (groznica). Simptomi se obično javljaju 1 do 6 sati nakon primanja terapije.

Odmah obavestite svog lekara ili zdravstvenog radnika ukoliko primetite takve reakcije tokom ili nakon infuzije leka Octagam. On ili ona će odlučiti da li je potrebno smanjiti brzinu infuzije ili potpuno prekinuti infuziju, kao i da li su potrebne dodatne mere.

• Ponekad, rastvori imunoglobulina kao što je lek Octagam mogu uzrokovati smanjenje broja belih krvnih zrnaca. Obično ovo stanje prolazi spontano u roku od 1-2 nedelje.

Bezbednost u odnosu na viruse

Kada se lekovi dobijaju iz humane krvi ili plazme, preduzimaju se određene mere kako bi se sprečio prenos infekcija na pacijenta. Ove mere uključuju:

• pažljiv odabir davalaca krvi i plazme, kako bi se uverili da su osobe rizične za prenos infekcija isključene,
• ispitivanje svake donacije i pulova plazme na znake virusa/infekcije,
• preduzimanje koraka tokom obrade krvi ili plazme koji mogu inaktivirati ili ukloniti viruse.

Uprkos ovim merama, kada se primenjuju lekovi dobijeni iz humane krvi ili plazme, ne može se u potpunosti isključiti mogućnost prenosa infekcije. Ovo se takođe odnosi na nepoznate ili novootkrivene viruse ili na druge vrste infekcija.

Preduzete mere smatraju se efikasnim za viruse kao što su virus humane imunodeficijencije (HIV), hepatitis B virus i hepatitis C virus.

Preduzete mere mogu imati ograničeno delovanje protiv virusa bez omotača, kao što su hepatitis A virus i parvovirus B19.

Imunoglobulini nisu povezani sa infekcijama virusima hepatitisa A i parvovirusa B19 verovatno zato što lek sadrži antitela protiv ovih virusa, koja deluju zaštitno.

Deca i adolescenti

Nema specifičnih ili dodatnih upozorenja ili mera opreza primenljivih kod dece i adolescenata.

Drugi lekovi i Octagam

Infuzioni sistem se može isprati pre i posle primene leka Octagam fiziološkim rastvorom ili 5% rastvorom glukoze u vodi.

Potrebno je izbegavati istovremenu primenu diuretika Henleove petlje.

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove i ukoliko ste u prethodna tri meseca vakcinisani.

Lek Octagam može smanjiti efikasnost živih virusnih vakcina, kao što su vakcine protiv malih boginja, rubele, zauški i varičela.

Nakon primene ovog leka, potrebno je da prođe vremenski period od 3 meseca pre vakcinacije živim virusnim vakcinama. U slučaju malih boginja, ovo smanjenje efikasnosti može trajati i do 1 godine.

Uticaj na testove iz krvi

Ukoliko nakon primanja leka Octagam dajete krv na analizu, obavestite osobu koja Vam uzorkuje krv ili Vašeg lekara da ste primili rastvor humanog normalnog imunoglobulina, zbog toga što ova terapija može uticati na rezultate.

Određivanje glukoze u krvi

Određene vrste sistema za merenje nivoa glukoze u krvi (takozvani glukometri) lažno interpretiraju maltozu koja se nalazi u leku Octagam kao glukozu. To može imati za rezultat lažno povišene izmerene vrednosti glukoze tokom infuzije i vremenskog perioda od oko 15 sati nakon završetka infuzije i, posledično, neodgovarajuću primenu insulina koja može imati za rezultat životno ugrožavajuću hipoglikemiju (tj. snižen nivo šećera u krvi).

Takođe, slučajevi prave hipoglikemije mogu proći nelečeni ukoliko je hipoglikemija maskirana lažno povišenim izmerenim vrednostima glukoze.

U skladu sa tim, prilikom primene leka Octagam ili drugih preparata koji sadrže maltozu, merenje nivoa glukoze u krvi mora biti sprovedeno pomoću test sistema koji koristi metodu specifičnu za glukozu. Ne treba koristiti sisteme koji su zasnovani na metodi glukoza-dehidrogenaza pirolohinolinhinon (GDH-PQQ) ili glukoza-oksidoreduktaza bojenim metodama.

Pažljivo pročitajte korisničko uputstvo za sistem za merenje nivoa glukoze u krvi, uključujući i ono za test trake, da biste ustanovili da li je sistem odgovarajući za primenu sa preparatima koji se daju intravenski i koji sadrže maltozu. Ukoliko postoje nedoumice, tražite od svog ordinirajućeg lekara da utvrdi da li je sistem za merenje nivoa glukoze u krvi odgovarajući za primenu sa preparatima koji se daju intravenski i koji sadrže maltozu.

Primena leka Octagam sa hranom, pićima i alkoholom

Nisu zabeleženi bilo kakvi uticaji. Prilikom primene leka Octagam treba uzeti u obzir adekvatnu hidrataciju pre infuzije.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Bezbednost ovog leka za primenu tokom trudnoće nije utvrđena u kontrolisanim kliničkim studijama i stoga ga treba primenjivati sa oprezom kod trudnica i dojilja. Poznato je da preparati imunoglobulina prolaze kroz placentu, u većoj meri tokom trećeg trimestra. Kliničko iskustvo sa imunoglobulinima ukazuje da se ne očekuju štetni efekti na tok trudnoće, fetus i novorođenče.

Imunoglobulini se izlučuju u humano mleko. Ne očekuju se negativni efekti na dojenu novorođenčad/odojčad.

Kliničko iskustvo sa imunoglobulinima ukazuje da se ne očekuju štetni efekti na plodnost.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Octagam nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, pacijenti kod kojih se tokom terapije jave neželjene reakcije treba da sačekaju da se one povuku, pre upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama

Octagam sadrži natrijum

100 mL ovog leka sadrži 35 mg natrijuma (glavni sastojak kuhinjske soli). To je ekvivalentno 1,75% preporučenog maksimalnog dnevnog unosa natrijuma putem hrane za odraslu osobu.

Ovo treba imati u vidu kod pacijenata na ishrani sa kontrolisanim unosom natrijuma.

Vaš lekar će odlučiti da li Vam je potreban lek Octagam i u kojoj dozi. Lek Octagam se primenjuje putem intravenske infuzije (infuzije u venu) od strane zdravstvenih radnika. Doza i režim doziranja zavise od indikacije i može biti potrebno njihovo prilagođavanje u odnosu na svakog pojedinačnog pacijenta.

• Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Primena kod dece i adolescenata

Primena (intravenska) leka Octagam kod dece i adolescenata (0–18 godina) ne razlikuje se od primene kod odraslih osoba.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek.

Obratite se svom lekaru što je pre moguće ukoliko Vam se javi bilo koje ozbiljno neželjeno dejstvo navedeno ispod (sva su veoma retka i mogu se javiti kod najviše 1 od 10000 infuzija).

U pojedinim slučajevima, Vaš lekar će možda morati da zaustavi lečenje i smanji Vašu dozu ili potpuno prekine lečenje:

• oticanje lica, jezika i disajnih puteva koje može veoma otežati disanje
• iznenadna alergijska reakcija sa nedostatkom daha, osipom, zviždanjem prikom disanja i padom krvnog pritiska
• moždani udar koji može prouzrokovati slabost i/ili gubitak osećaja sa jedne strane tela
• srčani udar koji prouzrokuje bol u grudima
• krvni ugrušak koji prouzrokuje bol i oticanje udova
• anemija koja prouzrokuje nedostatak daha ili bledilo kože
• krvni ugrušak u plućima koji prouzrokuje bol u grudima i nedostatak daha
• težak poremećaj bubrega koji može dovesti do nemogućnosti mokrenja
• stanje pluća pod nazivom akutna povreda pluća izazvana transfuzijom (TRALI), koje prouzrokuje otežano disanje, plavu prebojenost kože, groznicu i snižen krvni pritisak.
• jaka glavobolja u kombinaciji sa bilo kojim od sledećih simptoma, kao što su ukočenost vrata, pospanost, groznica, osetljivost na svetlo, mučnina, povraćanje (ovo mogu biti znaci meningitisa).

Ukoliko se kod Vas javi bilo koji od gorenavedenih simptoma, kontaktirajte svog lekara što je pre moguće. Takođe, prijavljena su sledeća neželjena dejstva:

Česta neželjena dejstva (mogu se javiti kod najviše 1 od 10 infuzija):

• preosetljivost (alergijska reakcija)
• glavobolja

Povremena neželjena dejstva (mogu se javiti kod najviše 1 od 100 infuzija):

• nedostatak belih krvnih zrnaca
• promene u otkucajima srca
• promene u krvnom pritisku
• povraćanje
• bol u leđima
• bol u grudima
• drhtavica
• mučnina
• groznica
• zamor
• reakcije na koži na mestu injekcije
• abnormalni rezultati analiza krvi koji se odnose na funkciju jetre

Naredna neželjena dejstva koja se nisu javila u kliničkim ispitivanjima, ali su takođe prijavljena, su:

• preopterećenje tečnošću
• preniska vrednost natrijuma u krvi
• agitacija, anksioznost, zbunjenost ili nervoza
• migrena
• poremećaj govora
• gubitak svesti
• vrtoglavica
• osećaj peckanja u koži
• umanjeno čulo dodira ili osetljivost
• osetljivost na svetlo
• nevoljne kontrakcije mišića
• poremećaj vida
• angina pektoris
• palpitacije
• privremena plava prebojenost usana ili drugih delova kože
• cirkulatorni kolaps ili šok
• zapaljenje vena
• bledilo kože
• kašalj
• poremećaji disanja
• edem pluća (nakupljanje tečnosti u plućima)
• bronhospazam (otežano disanje ili zviždanje prilikom disanja)
• respiratorna insuficijencija
• nedostatak kiseonika u krvi
• dijareja, bol u stomaku
• koprivnjača, svrab kože
• crvenilo kože
• osip na koži
• ljuštenje kože
• zapaljenje kože
• opadanje kose
• bol u zglobovima ili mišićima
• slabost ili ukočenost mišića
• snažna, bolna kontrakcija mišića
• bol u vratu, nogama ili rukama
• bol u bubregu
• oticanje kože (edem)
• valung, pojačano znojenje
• nelagodnost u grudima
• simptomi nalik gripu
• osećaj hladnoće ili vrućine ili opšti loš osećaj i osećaj slabosti
• pospanost
• osećaj žarenja
• lažni rezultati merenja nivoa šećera u krvi Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Octagam posle isteka roka upotrebe naznačenog na nalepnici i kutiji nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25 °C. Ne zamrzavati. Bocu čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Nakon prvog otvaranja: upotrebiti odmah.

Nemojte koristiti lek Octagam ako primetite da je rastvor zamućen, sadrži čestice ili je intenzivno obojen.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je humani normalni imunoglobulin (humana antitela) 50 mg/mL (od kojih IgG čini najmanje 95%).
• Pomoćne supstance su maltoza i voda za injekcije.
• Komponente koje su korišćene za pakovanje leka Octagam ne sadrže lateks.

Kako izgleda lek Octagam i sadržaj pakovanja

Rastvor za infuziju. Rastvor je bistar do blago opalescentan, bezbojan do bledožut. pH vrednost rastvora je 5,1-6,0, a osmolalnost je ≥240 mosmol/kg.

Unutrašnje pakovanje je staklena boca Ph.Eur. tip II zatvorena sa čepom od brombutil gume i aluminijumskim flip-off poklopcem.

U bočici zapremine 30 mL se nalazi 20 mL rastvora za infuziju koji sadrži 1 g humanog normalnog imunoglobulina za intravensku upotrebu.

U boci zapremine 70 mL se nalazi 50 mL rastvora za infuziju koji sadrži 2.5 g humanog normalnog imunoglobulina za intravensku upotrebu.

U boci zapremine 100 mL se nalazi 100 mL rastvora za infuziju koji sadrži 5 g humanog normalnog imunoglobulina za intravensku upotrebu.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 boca i Uputstvo za lek. Komponente koje su korišćene za pakovanje leka Octagam ne sadrže lateks.

Nosilac dozvole:

PREDSTAVNIŠTVO OCTAPHARMA AG BEOGRAD-VOŽDOVAC

Koste Jovanovića 53, Beograd

Proizvođač:

Octagam, rastvor za infuziju, 50 mL:

Octagam, rastvor za infuziju, 100 mL:

• OCTAPHARMA PHARMAZEUTIKA PRODUKTIONSGESELLSCHAFT M.B.H, Oberlaaer Strasse

235, Beč, Austrija

• OCTAPHARMA, 72 Rue du Maréchal Foch, Lingolsheim, Francuska
• OCTAPHARMA AB, Lars Forssells gata 23, Stockholm, Švedska

Octagam, rastvor za infuziju, 20 mL:

• OCTAPHARMA PHARMAZEUTIKA PRODUKTIONSGESELLSCHAFT M.B.H, Oberlaaer Strasse

235, Beč, Austrija

• OCTAPHARMA AB, Lars Forssells gata 23, Stockholm, Švedska

Napomena:

Štampano uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Avgust, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

Octagam, rastvor za infuziju, 50 mL: 515-01-03606-22-001 od 07.08.2023.

Octagam, rastvor za infuziju, 100 mL: 515-01-03607-22-001 od 07.08.2023.

Octagam, rastvor za infuziju, 20 mL: 515-01-03605-22-001 od 07.08.2023.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

• Supstituciona terapija kod odraslih osoba, dece i adolescenata (0-18 godina) kod:
• Sindroma primarne imunodeficijencije (PID) sa poremećajem produkcije antitela.
• Sekundarne imunodeficijencije (SID) kod pacijenata koji boluju od teških oblika ili recidivnih infekcija, kod kojih antibiotska terapija nije efikasna i kod kojih je ili dokazan nedostatak stvaranja

specifičnih antitela (PSAF - proven specifc antibody failure)* ili je koncentracija IgG u serumu

<4 g/L.

*PSAF = nemogućnost postizanja najmanje dvostrukog povećanja titra IgG antitela na vakcine protiv pneumokoka sa polisaharidnim i polipeptidnim antigenima.

• Imunomodulacija kod odraslih osoba, dece i adolescenata (0-18 godina) kod:
• Primarne imune trombocitopenije (idiopatske trombocitopenijske purpure, ITP) kod pacijenata sa visokim rizikom od krvarenja ili pre hirurške intervencije radi korekcije broja trombocita;
• Guillain Barré-ovog sindroma;
• Kawasaki-jeve bolesti (u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom; videti odeljak 4.2);
• Hronične inflamatorne demijelinizirajuće poliradikuloneuropatije (CIDP);
• Multifokalne motorne neuropatije (MMN).

Doziranje i način primene

Supstitucionu terapiju treba uvesti i sprovoditi pod nadzorom lekara sa iskustvom u lečenju imunodeficijencije.

Doziranje

Doza i režim doziranja zavise od indikacije.

Može biti potrebno individualno određivanje doze za svakog pacijenta u zavisnosti od kliničkog odgovora. Doza zasnovana na telesnoj masi može zahtevati prilagođavanje kod pothranjenih i gojaznih pacijenata. Dozu kod gojaznih pacijenata treba zasnovati na fiziološkoj standardnoj telesnoj masi.

Sledeći režimi doziranja dati su kao smernica:

Supstituciona terapija kod sindroma primarne imunodeficijencije:

Režimom doziranja treba postići najnižu koncentraciju (engl. trough level) IgG (izmerenu pre sledeće infuzije) od najmanje 6 g/L ili unutar granica normalnih vrednosti za tu starosnu populaciju. Za uspostavljanje ravnoteže (koncentracija IgG u ravnotežnom stanju) potrebno je tri do šest meseci nakon uvođenja terapije. Preporučena početna doza iznosi 0,4 - 0,8 g/kg jednokratno, praćeno sa najmanje 0,2 g/kg na svake tri do četiri nedelje.

Doza potrebna za postizanje najniže koncentracije od 6 g/L iznosi oko 0,2 - 0,8 g/kg mesečno. Interval doziranja, nakon dostizanja stanja ravnoteže, varira od 3 do 4 nedelje.

Najniže koncentracije IgG treba izmeriti i proceniti zajedno sa incidencom infekcije. Da bi se smanjila učestalost bakterijskih infekcija, može biti neophodno povećanje doze i postizanje viših najnižih koncentracija.

Sekundarne imunodeficijencije (kao što je definisano u odeljku Terapiske indikacije)

Preporučena doza iznosi 0,2-0,4 g/kg na svake tri do četiri nedelje.

Najniže koncentracije IgG treba izmeriti i proceniti zajedno sa incidencom infekcije. Dozu je potrebno prilagoditi po potrebi kako bi se postigla optimalna zaštita od infekcija, a povećanje doze može biti neophodno kod pacijenata sa perzistentnom infekcijom. Može se razmotriti i smanjivanje doze onda kada pacijent više nema infekciju.

Primarna imuna trombocitopenija

Postoje dva alternativna terapijska režima:

• 0,8-1 g/kg dato prvog dana; ova doza može biti ponovljena jednom u toku 3 dana
• 0,4 g/kg dato svakodnevno tokom dva do pet dana. Ukoliko dođe do relapsa, terapija može biti ponovljena.

Guillain Barré sindrom

0,4 g/kg/dnevno tokom 5 dana (u slučaju relapsa može se ponoviti doziranje).

Kawasaki-jeva bolest

2,0 g/kg treba primeniti u vidu pojedinačne doze. Pacijenti treba istovremeno da primaju i acetilsalicilnu kiselinu.

Hronična inflamatorna demijelinizirajuća polineuropatija (CIDP):

Početna doza: 2 g/kg u podeljenim dozama tokom 2 – 5 uzastopnih dana. Doze održavanja:

• g/kg tokom 1 – 2 uzastopna dana na svake 3 nedelje.

Efekat terapije potrebno je procenjivati nakon svakog ciklusa; ako nakon 6 meseci nije vidljiv efekat terapije, lečenje treba prekinuti.

Ukoliko je lečenje efikasno, lekar odlučuje o dugoročnoj terapiji, a na osnovu odgovora pacijenta i odgovora na terapiju održavanja. Možda će biti potrebno prilagođavanje doziranja i intervala u skladu sa individualnim tokom bolesti.

Multifokalna motorna neuropatija (MMN)

Početna doza: 2 g/kg primenjeno tokom 2 – 5 uzastopnih dana

Doza održavanja: 1 g/kg na svake 2 do 4 nedelje ili 2 g/kg na svakih 4 do 8 nedelja.

Efekat terapije potrebno je procenjivati nakon svakog ciklusa; ako nakon 6 meseci nije vidljiv efekat terapije, lečenje treba prekinuti.

Ukoliko je lečenje efikasno, lekar odlučuje o dugoročnoj terapiji, a na osnovu odgovora pacijenta i odgovora na terapiju održavanja. Možda će biti potrebno prilagođavanje doziranja i intervala u skladu sa individualnim tokom bolesti.

Preporučene doze sumirane su u sledećoj tabeli:

Pedijatrijska populacija

Doziranje kod dece i adolescenata (0-18 godina) ne razlikuje se od onog kod odraslih osoba zbog toga što je doziranje za svaku indikaciju navedeno u odnosu na telesnu masu i prilagođeno u skladu sa kliničkim ishodom kod gorenavedenih stanja.

Oštećenje jetre

Nema dostupnih dokaza koji bi zahtevali prilagođavanje doze.

Oštećenje bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze ukoliko to nije klinički opravdano, videti odeljak 4.4. Sažetka karakteristika leka.

Starije osobe

Nije potrebno prilagođavanje doze ukoliko to nije klinički opravdano, videti odeljak 4.4. . Sažetka karakteristika leka.

Način primene

Za intravensku primenu.

Lek Octagam treba davati putem intravenske infuzije pri početnoj brzini od 1 mL/kg/sat tokom 30 minuta. Videti odeljak 4.4. U slučaju pojave neželjene reakcije, potrebno je smanjiti brzinu primene ili prekinuti infuziju. Ukoliko se dobro podnosi, brzina primene se može postepeno povećavati do maksimalnih 5 mL/kg/sat.

Infuziona linija se može isprati pre i nakon primene leka Octagam sa fiziološkim rastvorom ili 5% rastvorom dekstroze.

FARMACEUTSKI PODACI

Lista pomoćnih supstanci

Maltoza

Voda za injekcije

Inkompatibilnost

U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, niti sa bilo kojim drugim preparatom i.v.Ig.

Rok upotrebe

• godine.

Nakon prvog otvaranja: upotrebiti odmah.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25 °C. Ne zamrzavati. Bocu čuvati u spoljnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti. Ne koristiti nakon isteka roka upotrebe.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja, videti odeljak Rok upotrebe

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je staklena boca Ph.Eur. tip II zatvorena sa čepom od brombutil gume i aluminijumskim flip-off poklopcem.

U bočici zapremine 30 mL se nalazi 20 mL rastvora za infuziju koji sadrži 1 g humanog normalnog imunoglobulina za intravensku upotrebu.

U boci zapremine 70 mL se nalazi 50 mL rastvora za infuziju koji sadrži 2.5 g humanog normalnog imunoglobulina za intravensku upotrebu.

U boci zapremine 100 mL se nalazi 100 mL rastvora za infuziju koji sadrži 5 g humanog normalnog imunoglobulina za intravensku upotrebu.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 boca i Uputstvo za lek.

Komponente koje su korišćene za pakovanje leka Octagam ne sadrže lateks.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Pre primene proizvod treba zagrejati do sobne ili telesne temperature. Rastvor treba da bude bistar do blago opalescentan i bezbojan do bledožut. Rastvori koji su zamućeni ili sadrže čestice se ne smeju koristiti.

Zbog moguće bakterijske kontaminacije, sav preostali sadržaj mora biti odbačen.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.