Percarnil® Combo 10mg+2.5mg film tableta

Lek Percarnil Combo, je indikovan kao supstituciona terapija za lečenje esencijalne hipertenzije kod pacijenata kod kojih je već uspostavljena kontrola krvnog pritiska perindoprilom i indapamidom koji su istovremeno primenjivani u istim dozama.

Doziranje

Jedna film tableta leka Percarnil Combo dnevno kao pojedinačna doza, koju je najbolje je uzeti ujutru, pre obroka.

Starije osobe (videti odeljak 4.4)

Kod starijih osoba koncentracija kreatinina u plazmi se mora prilagoditi prema starosti, težini i polu. Stariji pacijenti se mogu lečiti ukoliko je njihova funkcija bubrega normalna i pošto se razmotri odgovor pacijenta na terapiju u pogledu regulacije krvnog pritiska.

Oštećena funkcije bubrega (videti odeljak 4.4)

Kod teškog i umerenog oštećenja funkcije bubrega (klirens kreatinina manji od 60 mL/min), terapija je kontraindikovana.

Uobičajeno medicinsko praćenje uključuje redovnu kontrolu kreatinina i kalijuma.

Oštećena funkcija jetre (videti odeljke 4.3,4.4 i 5.2)

Kod teškog oštećenja funkcije jetre terapija je kontraindikovana.

Kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre nije neophodno prilagođavanje doze.

Pedijatrijska populacija:

Bezbednost i efikasnost leka Percarnil Combo kod dece i adolescenata još uvek nije ustanovljena. Lek Percarnil Combo ne treba koristiti kod dece i adolescenata.

Način primene Oralna upotreba

Koje se odnose na perindopril:

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koji drugi ACE inhibitor;
• Istorija angioedema (Quincke-ov edem) udružena sa prethodnom primenom ACE inhibitora (videti odeljak 4.4)
• Hereditarni / idiopatski angioedem;
• Drugo i treće tromesečje trudnoće (videti odeljke 4.4 i 4.6)
• Istovremena primena leka Percarnil Combo sa lekovima koji sadrže aliskiren je kontraindikovana kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenom funkcijom bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73m2) (videti odeljke 4.5 i 5.1);
• Istovremena upotreba tokom terapije sakubitrilom/valsartanom. Terapija perindoprilom se ne sme započinjati dok ne prođe najmanje 36 sati od primene poslednje doze sakubitrila/valsartana (videti takođe odeljke 4.4 i 4.5);

Koje se odnose na indapamid:

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koji drugi sulfonamid;
• Teško i umereno oštećenje bubrežne funkcije (klirens kreatinina manji od 60 mL/min);
• Hepatična encefalopatija;
• Teško oštećenje funkcije jetre;
• Hipokalemija;
• Kao opšte pravilo, upotreba ovog leka se ne preporučuje sa ne-antiaritmijskim lekovima koji izazivaju torsades de pointes (videti odeljak 4.5);
• Dojenje (videti odeljak 4.6);

Za Percarnil Combo

• Preosetljivost na bilo koju pomoćnu supstancu koja je navedena u odeljku 6.1.

Zbog nedovoljnog terapijskog iskustva, lek Percarnil Combo ne treba koristiti kod:

• Pacijenata na dijalizi
• Pacijenata sa nelečenom dekompenzovanom srčanom insuficijencijom.

Posebna upozorenja

Zajednička za perindopril i inadapamid

Litijum

Istovremena primena litiijuma sa kombinacijom perindoprila i indapamida obično se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Koja se odnose na perindopril

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS):

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora receptora za angiotenzin II ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i smanjenja bubrežne funkcije (uključujući i akutnu insuficijenciju bubrega). Zbog toga se dvostruka blokada RAAS kombinovanom upotrebom ACE- inhibitora, blokatora receptora za angiotenzin II ili aliskirena ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ukoliko se smatra da je dvostruka blokada apsolutno neophodna, treba je sprovoditi pod nadzorom iskusnog specijaliste i uz čestu i pažljivu kontrolu funkcije bubrega, elektrolita i krvnog pritiska.

ACE inhibitore i blokatore receptora za angiotenzin II ne treba koristiti istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Diuretici koji štede kalijum, nadoknade kalijuma i zamene za so koje sadrže kalijum:

Kombinacija perindoprila sa diureticima koji štede kalijum, nadoknadama kalijuma ili zamenama za so koje sadrže kalijum se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).

Neutropenija/agranulocitoza/trombocitopenija/anemija:

Neutropenija/agranulocitoza, trombocitopenija i anemija su prijavljivane kod pacijenata koji su dobijali ACE inhibitore. Kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega i odsustvom drugih komplikujućih faktora, neutropenija se retko javlja. Perindopril treba davati izuzetno oprezno pacijentima sa kolagenim vaskularnim bolestima, pacijentima na terapiji imunosupresivima, alopurinolom ili prokainamidom, ili kombinacijom ovih komplikujućih faktora, posebno ukoliko već postoji oštećenje funkcije bubrega.

Kod nekih od ovih pacijenata su se razvile ozbiljne infekcije koje u nekolicini slučajeva nisu reagovale na intenzivnu antibiotsku terapiju. Ako se perindopril koristi kod takvih pacijenata, preporučuje se periodično praćenje broja belih krvnih ćelija a pacijentima treba savetovati da prijave svaki znak infekcije (npr. bol u grlu, povišenu telesnu temperaturu) (videti odeljke 4.5 i 4.8).

Preosetiljivost/angioedem:

Angioedem lica, ekstremiteta, usana, jezika, glotisa i/ili larinksa je retko prijavljivan kod pacijenata koji su dobijali inhibitore angiotenzin-konvertjućeg enzima (ACE), uključujući perindopril. (videti odeljak 4.8) Ovo se može dogoditi u bilo kom momentu tokom terapije. U takvim slučajevima terapiju perindoprilom treba momentalno prekinuti i pacijenta pratiti na odgovarajući način kako bi se osiguralo potpuno povlačenje simptoma pre otpuštanja pacijenta. U slučajevima kada otok zahvati samo lice i usne, to stanje se generalno povlači bez terapije, mada su se antihistaminici pokazali korisnim u ublažavanju simptoma.

Angioedem udružen sa edemom larinksa može da bude fatalan. Ako se javi otok jezika, glotisa ili larinksa koji može dovesti do opstrukcije disajnih puteva, odmah treba primeniti odgovarajuću terapiju, koja može da obuhvata supkutanu injekciju rastvora epinefrina 1: 1000 (0,3 mL-0,5 mL) i/ili druge mere da bi se obezbedila prohodnost disajnih puteva.

Veća incidenca angioedema je prijavljena kod negroidne populacije koja prima ACE inhibitore u odnosu na druge populacije.

Pacijenti koji su ranije imali angioedem koji nije povezan sa terapijom ACE inhibitorima mogu biti izloženi većem riziku od angioedema tokom terapije ACE inhibitorima (videti odeljak 4.3).

Intestinalni angioedem je retko prijavljivan kod pacijenata na terapiji ACE inhibitorima. Kod ovih pacijenata se javljao bol u stomaku (sa ili bez mučnine i povraćanja); ponekad se javljao bez prethodnog angioedema lica, a koncentracija C-1 esteraze je bila normalni. Angioedem je dijagnostikovan postupcima kao što su CT abdomena i ultrazvuk ili pri hirurškom zahvatu a simptomi su se povlačili nakon prekida terapije ACE inhibitorima. Intestinalni angioedem treba razmatrati u okviru diferencijalne dijagnoze kod pacijenata koji dobijaju ACE inhibitore a javljaju se sa bolom u abdomenu.

Istovremena primena ACE inhibitora sa sakubitrilom/valsartanom je kontraindikovana zbog povećanog rizika od angioedema. Terapija sakubitrilom/valsartanom se ne sme započinjati dok ne prođe najmanje 36 sati od poslednje doze perindoprila. Terapija perindoprilom se ne sme započinjati dok ne prođe 36 sati od poslednje doze sakubitrila/valsartana (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Istovremena upotreba ACE inhibitora sa racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom može da dovede do povećanog rizika od angioedema (npr. otok disajnih puteva ili jezika, sa ili bez smanjene respiratorne funkcije) (videti odeljak 4.5). Treba biti oprezan kada se započinje terapija racekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom kod pacijenata koji već dobijaju neki ACE inhibitor.

Anafilaktoidne reakcije tokom desenzitizacije:

Postoje izolovani izveštaji o pacijentima kod kojih su se javile anafilaktoidne reakcije koje ugrožavaju život dok su primali ACE inhibitore tokom desenzitizacije otrovom opnokrilaca (pčela, osa). ACE inhibitore treba oprezno koristiti kod alergičnih pacijenata koji su podvrgnuti desenzitivizaciji, a treba ih izbegavati kod onih koji su na imunoterapiji otrovima. Međutim, ove reakcije se mogu izbeći privremenim prekidom primene ACE inhibitora najmanje 24 sata pre tretmana kod pacijenata kojima su potrebni i ACE inhibitori i desenzitizacija.

Anafilaktoidne reakcije tokom izlaganja LDL aferezi:

Kod pacijenata koji primaju ACE inhibitore tokom afereze lipoproteina male gustina (LDL- afereze) dekstran sulfatom, retko su se javljale anafilaktoidne reakcije koje ugrožavaju život. Ove reakcije se mogu izbeći privremenim prekidom terapije ACE-inhibitorom pre svake afereze.

Pacijenti na hemodijalizi:

Anafilaktoidne reakcije su prijavljivane kod pacijenata na dijalizi visoko propusnim membranama (npr. AN 69®) koji su istovremeno lečeni nekim ACE inhibitorom. Kod ovih pacijenata treba razmotriti upotrebu drugog tipa dijaliznih membrana ili druge klase antihipertenziva.

Trudnoća

Terapiju ACE inhibitorima ne treba započinjati tokom trudnoće. Osim ukoliko se terapija ACE inhibitorima ne smatra neophodnom, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba da pređu na terapiju drugim antihipertenzivima koji imaju utvrđen bezbednosni profil za upotrebu tokom trudnoće. Terapiju ACE inhibitorom treba odmah prekinuti kada se utvrdi trudnoća, i ukoliko je neophodno, uvesti terapiju drugim antihipertenzivima (videti odeljke 4.3. i 4.6).

Koja se odnose na indapamid

Hepatična encefalopatija

Kada je funkcija jetre smanjena, tiazidni diuretici i tiazidima-srodni diuretici mogu da izazovu hepatičnu encefalopatiju. Ako se ona pojavi, primenu diuretika treba odmah prekinuti.

Fotosenzitivnost

Slučajevi fotosenzitivnosti su prijavljivani kod pacijenata koji su primali tiazide i tiazidima-srodne diuretike (videti odeljak 4.8). Ukoliko se reakcija fotosenzitivnosti javi tokom terapije, preporučuje se prekid terapije. Ukoliko se smatra da je ponovna primena diuretika neophodna, preporučuje se da se površine izložene suncu ili veštačkim UV- zracima zaštite.

Predostrožnosti pri primeni leka

Zajedničke za perindopril i indapamid

Oštećenje bubrežne funkcije

U slučajevima teškog i umerenog oštećenja bubrežne funkcije (klirens kreatinina < 60 mL/min) terapija je kontraindikovana.

Kod nekih pacijenata sa hipertenzijom bez prethodnih očiglednih bubrežnih lezija i za koje analize krvi pokažu funkcionalnu bubrežnu insuficijenciju, terapiju treba prekinuti i eventualno je ponovno započeti niskom dozom ili samo jednim aktivnim sastojkom ovog leka.

Kod ovih pacijenata uobičajeno medicinsko praćenje treba da uključuje redovnu kontrolu kalijuma i kreatinina nakon dve nedelje terapije, a zatim na svaka 2 meseca tokom stabilnog terapijskog perioda.

Bubrežna insuficijencija je uglavnom beležena kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom ili osnovnim oštećenjem bubrega, uključujući stenozu bubrežne arterije.

Ovaj lek se obično ne preporučuje kod bilateralne stenoze bubrežnih arterija ili kod pacijenata sa jednim funkcionalnim bubregom.

Hipotenzija i deplecija vode i elektrolita

Postoji rizik od iznenadne hipotenzije u slučaju prethodnog smanjenja koncentracije natrijuma u krvi (posebno kod osoba sa stenozom bubrežne arterije). Zato treba sprovesti sistemske testove radi otkrivanja kliničkih znakova deplecije vode i elektrolita, koja može da se javi kao posledica postojeće dijareje ili povraćanja. Kod takvih pacijenata treba redovno pratiti koncentracije elektrolita u plazmi.

Izražena hipotenzija može zahtevati intravensku infuziju izotonog fiziološkog rastvora.

Prolazna hipotenzija ne predstavlja kontraindikaciju za nastavak terapije. Posle ponovnog uspostavljanja zadovoljavajućeg volumena krvi i krvnog pritiska, terapija se može ponovo započeti smanjenom dozom ili samo jednim od aktivnih sastojaka ovog leka.

Koncentracija kalijuma

Kombinacija perindoprila i indapamida ne sprečava pojavu hipokalemije, posebno kod pacijenata sa dijabetesom ili pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom. Kao i kod bilo kog antihipertenziva koji se primenjuje u kombinaciji sa diuretikom, treba redovno kontrolisati koncentracije kalijuma u plazmi.

Koje se odnose na perindopril:

Kašalj

Suvi kašalj je zabeležen pri primeni ACE inhibitora. Kašalj je uporan i prestaje kada se terapija prekine. Treba razmotriti jatrogenu etiologiju u slučaju pojave ovog simptoma. Nastavak terapije se može razmotriti ukoliko propisivanje ACE inhibitora i dalje ima prednost.

Pedijatrijska populacija

Efikasnost i podnošljivost perindoprila kod dece i adolescenata, samog ili u kombinaciji, nije utvrđena.

Rizik od arterijske hipotenzije i/ili bubrežne insuficijencije (u slučaju srčane insuficijencije, deplecije vode i elektrolita itd…):

Značajna stimulacija sistema renin-angiotenzin-aldosteron je posebno zapažena za vreme izražene deplecije vode i elektrolita (stroga dijeta sa ograničenim unosom natrijuma ili produžena terapija diureticima) kod pacijenata koji su inicijalno imali nizak pritisak, u slučaju stenoze bubrežne arterije, kongestivne srčane insuficijencije ili ciroze sa edemom i ascitesom.

Blokiranje ovog sistema ACE inhibitorima može stoga da izazove, naročito nakon prve doze i tokom prve dve nedelje terapije, iznenadni pad krvnog pritiska i/ili povećanje koncentracije kreatinina u plazmi, pokazujući funkcionalnu bubrežnu insuficijenciju. Povremeno, mada retko, ovaj događaj može biti akutan i sa varijabilnim vremenom nastanka. U ovakvim slučajevima, terapiju treba započeti nižim dozama i postepeno ih povećavati.

Starije osobe

Pre početka terapije treba ispitati funkciju bubrega i koncentraciju kalijuma u krvi. Inicijalna doza se naknadno prilagođava prema odgovoru krvnog pritiska, posebno u slučajevima deplecije vode i elektrolita, kako bi se izbeglo iznenadno javljanje hipotenzije.

Ateroskleroza

Rizik od hipertenzije postoji kod svih pacijenata, ali posebno treba voditi računa kod pacijenata sa ishemijskom bolešću srca ili cerebralnom cirkulatornom insuficijencijom, kod kojih se terapija započinje nižim dozama.

Renovaskularna hipertenzija:

Tretman za renovaskularnu hipertenziju je revaskularizacija. Pored toga, ACE inhibitori mogu da budu korisni kod pacijenata sa renovaskularnom hipertenzijom koji čekaju korektivni operativni zahvat ili kada takav operativni zahvat nije moguć.

Terapija lekom Percarnil Combo 10mg/2,5mg nije pogodna kod pacijenata sa potvrđenom ili suspektnom stenozom bubrežne arterije zato što terapiju treba započeti u bolničkim uslovima, nižom dozom od doze koju sadrži lek Percarnil Combo 10mg/2,5mg.

Srčana insuficijencija/teška srčana insuficijencija

Kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom (gradus IV) terapija lekom Percarnil Combo 10mg/2,5mg nije adekvatna zato što terapiju treba započeti pod medicinskim nadzorom i sa smanjenom inicijalnom dozom. Terapiju beta-blokatorima kod hipertenzivnih pacijenata sa koronarnom insuficijencijom ne treba prekidati: ACE inhibitor treba dodati beta-blokatoru.

Osobe sa dijabetesom

Kod pacijenata sa insulin-zavisnim dijabetes melitusom (spontana tendencija ka povećanju koncentracije kalijuma), terapija lekom Percarnil Combo 10mg/2,5mg nije adekvatna zašto što terapiju treba započeti pod medicinskim nadzorom primenom nižih početnih doza. Terapiju beta blokatorima kod hipertenzivnih sa koronarnom insuficijencijom ne treba prekidati: ACE inhibitor treba dodati uz beta-blokator.

Koncentraciju glukoze treba pažljivo pratiti kod osoba sa dijabetesom koji su prethodno lečeni oralnim antidijabeticima ili insulinom, odnosno tokom prvog meseca terapije ACE inhibitorom (videti odeljak 4.5).

Etničke razlike:

Kao i drugi inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima, perindopril je manje efikasan u snižavanju krvnog pritiska kod osoba negroidne rase nego kod pripadnika ostalih rasa, verovatno zbog niskih vrednosti renina kod negroidne populacije sa povišenim krvnim pritiskom.

Hirurški zahvati/anestezija:

Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima mogu da izazovu hipotenziju tokom anestezije, posebno kada se primenjuje anestetik sa hipotenzivnim potencijalom.

Zbog toga se preporučuje da se terapija dugodelujućim ACE inhibitorima, kakav je perindopril, kad god je to moguće prekine jedan dan pre hirurške intervencije.

Stenoza aortnog ili mitralnog zaliska/hipertofična kardiomiopatija:

ACE inhibitore treba oprezno koristiti kod pacijenata sa opstrukcijom izlaznog trakta leve komore.

Insuficijencija jetre:

Upotreba ACE inhibitora je retko bila udružena sa sindromom koji počinje holestatskom žuticom i progredira u fulminantnu hepatičnu nekrozu i (ponekad) smrt. Mehanizam nastanka ovog sindroma je nepoznat. Kod pacijenata kod kojih dođe do pojave žutice ili do izrazitog povećanja enzima jetre tokom terapije ACE inhibitorima, treba prekinuti upotrebu ACE inhibitora i te pacijente podvrgnuti odgovarajućem medicinskom praćenju (videti odeljak 4.8).

Kalijum u serumu:

Kod nekih pacijenata na terapiji ACE inhibitorima, uključujući i perindopril, zabeležena je povišena koncentracija kalijuma u serumu. Međutim, kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega i/ili pacijenata koji uzimaju nadoknade kalijuma (uključujući zamene za so), diuretike koji štede kalijum, trimetoprim ili kotrimoksazol koji je takođe poznat kao trimetoprim/sulfametoksazol a posebno antagoniste aldosterona i blokatore receptora angiotenzina može da se javi hiperkalemija. Diuretike koji štede kalijum i blokatore receptora angiotenzina treba oprezno koristiti kod pacijenata koji dobijaju ACE inhibitore a koncentraciju kalijuma u serumu i funkciju bubrega treba pratiti (videti odeljak 4.5).)

Koje se odnose na indapamid:

Balans vode i elektrolita:

Koncentracija natrijuma

Koncentraciju natrijuma treba testirati pre početka terapije, a zatim u odgovarajućim vremenskim intervalima. Smanjenje koncentracije natrijuma u početku može biti asimptomatsko, pa je neophodno redovno praćenje. Kontrola treba da bude češća kod starijih osoba i pacijenata sa cirozom jetre (videti odeljke 4.8. i 4.9). Svi diuretici mogu izazvati hiponatremiju, što ponekad može imati veoma ozbiljne posledice. Hiponatremija sa hipovolemijom može biti odgovorna za dehidraciju i ortostatsku hipotenziju. Istovremeni gubitak hloridnih jona može da dovede do sekundarne kompenzatorne metaboličke alkaloze: incidenca i stepen ovog dejstva su neznatni.

Koncentracijakalijuma:

Deplecija kalijuma sa hipokalemijom je glavni rizik kod upotrebe tiazidnih diuretika i diuretika-srodnih tiazidima.

Rizik od smanjenja koncentracije kalijuma (< 3,4 mmol/L ) treba sprečiti kod nekih visoko rizičnih populacija, kao što su stare i/ili loše uhranjene osobe, bilo da uzimaju više lekova ili ne, pacijenti sa cirozom, sa edemom i ascitesom, pacijenti koji imaju bolest koronarnih arterijskih krvnih sudova i pacijenti sa insuficijencijom srca.

U takvim slučajevima hipokalemija povećava kardijalnu toksičnost srčanih glikozida i rizik od pojave poremećaja srčanog ritma.

Kod ispitanika sa produženim QT intervalom takođe postoji rizik od tih pojava, bez obzira da li je uzrok kongenitalan ili jatrogen. Hipokalemija, kao i bradikardija, deluje kao faktor koji pogoduje javljanju teških poremećaja ritma, posebno torsade de pointes, koji može biti i fatalan.

U svim slučajevima je neophodno češće kontrolisanje koncentracije kalijuma. Prvo merenje koncentracije kalijuma u plazmi treba uraditi tokom prve nedelje nakon početka terapije. Ako se utvrdi niska koncentracijakalijuma, potrebna je korekcija.

Koncentracija kalcijuma

Tiazidni diuretici i tiazidima-srodni diuretici mogu da smanje izlučivanje kalcijuma urinom i izazovu blago i prolazno povećanje koncentracije kalcijuma u plazmi. Izraženo povećanje koncentracije kalcijuma može biti povezano sa nedijagnostikovanim hiperparatiroidizmom. U ovim slučajevima terapiju treba prekinuti do ispitivanja paratiroidne funkcije.

Koncentracija glukoze u krvi

Kontrola glukoze u krvi je značajna za pacijente sa dijabetesom, posebno kada je koncentracija kalijuma niska.

Mokraćna kiselina:

Sklonost ka napadu gihta može biti povećana kod pacijenata sa hiperurikemijom.

Funkcija bubrega i diuretici

Tiazidni diuretici i tiazidima-srodni diuretici su potpuno efikasni samo kada je funkcija bubrega normalna ili blago oštećena (koncentracija kreatinina niža od približno 25 mg/L, odnosno 220 mikromola/L za odrasle).

Kod starijih osoba vrednost kreatinina u plazmi treba da bude prilagođena, uzimajući u obzir starost, telesnu težinu i pol pacijenta prema Cockroft-ovoj formuli:

Clcr = (140 - godine) x telesna težina / 0,814 x koncentracija kreatinina u plazmi Parametri: starost izražena u godinama

telesna težina u kg

koncentracija kreatinina u plazmi: u mikromol/L

Ova formula je pogodna za starije muškarce i treba je adaptirati za žene množenjem rezultata sa 0,85. Hipovolemija koja je rezultat gubitka vode i natrijuma izazvanih diureticima na početku terapije, izaziva smanjenje glomerularne filtracije. To može da dovede do povećanja koncentracije uree i kreatinina u krvi.

Ova prolazna funkcionalna bubrežna insuficijencija nema neželjene posledice kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega, ali može pogoršati već postojeće oštećenje funkcije bubrega.

Sportisti

Sportisti treba da znaju da ovaj lek sadrži aktivnu supstancu koja može da izazove pozitivnu reakciju na doping testu.

Akutna miopija i sekundarni glaukom zatvorenog ugla

Sulfonamidi ili derivati sulfonamida mogu uzrokovati idiosinkratsku reakciju koja dovodi do horoidalnog izliva sa defektom vidnog polja, akutne prolazne miopije i akutnog glaukoma zatvorenog ugla. Simptomi uključuju akutni početak smanjene oštrine vida ili bol u očima i obično se javljaju u roku od nekoliko sati do nekoliko nedelja od početka uzimanja leka. Nelečeni akutni glaukom zatvorenog ugla može dovesti do trajnog gubitka vida. Primarna terapija je prekid primene leka što je brže moguće. Ako se ne postigne kontrola intraokularnog pritiska, treba razmotriti hitnu medicinsku ili hiruršku terapiju. Faktori rizika za razvoj akutnog glaukoma zatvorenog ugla mogu uključivati anamnestički podatak o alergijama na sulfonamide ili penicilin.

Pomoćna supstanca (supstance):

Laktoza

Pacijenti sa retkim naslednim problemima intolerancije galaktoze, malasporpcije glukoze-galaktoze, potpune deficijencije laktaze ne treba da uzimaju ovaj lek.

Natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg), tj., može se reći da suštinski ne sadrži natrijum.

Zajedničke za perindopril i indapamid:

Istovremena upotreba se ne preporučuje:

Litijum: Reverzibilno povećanje koncentracija litijuma u serumu i pojava toksičnosti prijavljeni su tokom istovremene upotrebe litijuma sa ACE inhibitorima. Upotreba kombinacije perindoprila i indapamida sa litijumom se ne preporučuje, ali ukoliko se upotreba kombinacije pokaže neophodnom, treba pažljivo pratiti koncentraciju litijuma u serumu. (videti odeljak 4.4).

Istovremena upotreba koja zahteva posebnu pažnju:

• Baklofen: Povećano antihipertenzivno dejstvo. Kontrola krvnog pritiska i bubrežne funkcije i prilagođavanje doze antihipertenziva ako je neophodno.
• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) (uključujući aspirin ≥3g/dan): kada se ACE-inhibitori primenjuju istovremeno sa nesteroidnim antiinflamatorni lekovima (npr. acetilsalicilna kiselina u dozama koje imaju antiinflamatorno dejstvo, COX-2 inhibitori i neselektivni NSAIL) može se smanjiti antihipertenzivno dejstvo ACE inhibitora. Istovremena primena, ACE inhibitora i NSAIL može dovesti do povećanja rizika od pogoršanja funkcije bubrega, uključujući i moguću akutnu insuficijenciju bubrega i povećanje koncentracije kalijuma u serumu, posebno kod pacijenta sa prethodno oštećenom funkcijom bubrega.

Ovu kombinaciju treba primenjivati oprezno, posebno kod starijih pacijenata. Pacijente treba adekvatno hidrirati i pratiti funkciju bubrega nakon započinjanja istovremene terapije i periodično, nakon toga.

Istovremena upotreba koja iziskuje izvesnu pažnju:

• Antidepresivi poput imipramina (triciklični), neuroleptici: povećanje antihipertenzivnog dejstva i povećanje rizika od ortostatske hipotenzije (aditivno dejstvo).

Koje se odnose na perindopril:

Podaci iz kliničkih studija pokazali su da je dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin aldosteron (RAAS) kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena udružena sa većom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena funkcija bubrega (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega) u poređenju sa primenom samo jednog leka koji deluje na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Lekovi koji izazivaju hiperkalemiju

Neki lekovi ili terapijske klase mogu da povećaju stopu javljanja hiperkalemije: aliskiren, soli kalijuma, diuretici koji štede kalijum, ACE inhibitori, antagonisti receptora za angiotenzin II, NSAIL, heparin, imunosupresivi kao što su ciklosporin ili takrolimus, trimetoprim. Kombinacija ovih lekova povećava rizik od hipokalemije.

Istovremena primena je kontraindikovana (videti odeljak 4.3):

• Aliskiren: Kod pacijenata sa dijabetesom ili oštećenjem funkcije bubrega, povećava se rizik od hiperkalemije, pogoršanja funkcije bubrega kao i kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta.
• Lekovi koji povećavaju rizik od angioedema:

Istovremena primena ACE inhibitora sa sakubitril/valsartanom je kontraindikovana jer povećava rizik za nastanak angioedema (videti odeljke 4.3 i 4.4)

Istovremena upotreba ACE inhibitora sa recekadotrilom, mTOR inhibitorima (npr. sirolimus, everolimus, temsirolimus) i vildagliptinom mogu da dovedu do povećanog rizika za nastanak angioedema (videti odeljak 4.4)

Istovremena upotreba se ne preporučuje:

• Aliskiren: Kod pacijenata koji nemaju dijabetes ili ne boluju od oštećenja funkcije bubrega, povećava se rizik od hiperkalemije, pogoršanja funkcije bubrega kao i kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta. (videti odeljak 4.4).
• Istovremena terapija ACE inhibitorom i blokatorom receptora za angiotenzin: u literaturi je prijavljeno da je kod pacijenata sa poznatom aterosklerotičnom bolešću, insuficijencijom srca ili sa dijabetesom sa oštećenjem organa, istovremena terapija ACE inhibitorom i blokatorom receptora za angiotenzin udružena sa većom učestalošću hipotenzije, sinkope, hiperkalemije i pogoršanja bubrežne funkcije (uključujući i akutnu bubrežnu insuficijenciju) u poređenju sa upotrebom pojedinačnog leka koji utiče na sistem renin- angiotenzin-aldosteron. Dvostruka blokada (npr. istovremena primena ACE inhibitora sa blokatorom receptora angiotenzina) treba da bude ograničena samo na pojedinačne slučajeve uz pažljivo praćenje bubrežne funkcije, nivoa kalijuma i krvnog pritiska (videti odeljak 4.4).
• Estramustin: Povećan rizik od neželjenih dejstava kao što je angioneurotski edem (angioedem).
• Diuretici koji štede kalijum, nadoknade kalijuma ili zamene za so koje sadrže kalijum. Iako nivo kalijuma u serumu obično ostaje u granicama normale, hiperkalemija može da se javi kod nekih pacijenata lečenih perindoprilom. Diuretici koji štede kalijum (npr. spironolakton, triamteren ili amilorid), nadoknade kalijuma ili zamene za so koje sadrže kalijum mogu da dovedu do značajnog povećanja kalijuma u serumu, kao što su trimetoprim i kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol), s obzirom da je potvrđeno da trimetoprim deluje kao diuretik koji štedi kalijum poput amilorida. Stoga se kombinacija perindoprila sa gore navedenim lekovima ne preporučuje. Ukoliko je istovremena primena indikovana, ove lekove treba koristiti oprezno uz često kontrolisanje kalijuma u serumu.

Istovremena upotreba koja zahteva posebnu pažnju:

• Antidijabetici (insulin, oralni hipoglikemici): Epidemiološke studije ukazuju da istovremena primena ACE inhibitora i antidijabetika (insulini, oralni hipoglikemici) može da izazove pojačano dejstvo na snižavanje glukoze sa rizikom od hipoglikemije. Kako izgleda, ta pojava je verovatnija tokom prvih nedelja kombinovane terapije i kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega.
• Diuretici koji ne štede kalijum: Kod pacijenata koji uzimaju diuretike, posebno kod onih sa deplecijom volumenom i/ili nedostatkom soli, može da se javi prekomerno sniženje krvnog pritiska posle započinjanja terapije ACE inhibitorom. Mogućnost hipotenzivnog dejstva može se smanjiti ukoliko se prekine primena

diuretika, povećanjem volumena ili povećanim unosom soli pre početka primene niskih doza perindoprila, koje se potom postepeno povećavaju.

Kod arterijske hipertenzije, kada postoji mogućnost da je prethodna terapija diuretikom izazvala depleciju soli/volumena, terapija diuretikom se mora prekinuti pre početka primene ACE inhibitora, nakon čega se u terapiju može ponovno uvesti diuretik koji ne štedi kalijum, ili se terapija ACE inhibitorom započinje

nižom dozom leka koja se postepeno povećava.

Kod kongestivne insuficijencije srca lečene diureticima, terapiju ACE inhibitorom treba započeti veoma niskom dozom, po mogućnosti nakon smanjenja doze diuretika koji ne štedi kalijum.

U svim slučajevima, bubrežna funkcija (nivoi kreatinina) se mora pratiti tokom prvih nekoliko nedelja

terapije ACE inhibitorom.

• Diuretici koji štede kalijum (eplerenon, spironolakton): Sa eplerenonom ili spironolaktonom pri dozama između 12,5 mg i 50 mg dnevno i niskim dozama ACE inhibitora:

U lečenju srčane insuficijencije klase II do IV (NYHA) sa ejekcionom frakcijom <40% kod pacijenata ranije lečenih ACE inhibitorima i diureticima Henleove petlje, povećan je rizik od hiperkalemije, potencijalno letalne, posebno ukoliko se ne poštuju preporuke vezane za propisivanje ove kombinacije lekova.

Pre početka primene ove kombinacije treba potvrditi odsustvo hiperkalemije i oštećenja bubrežne funkcije.

Preporučuje se pažljivo praćenje kalemije i kreatininemije tokom prvih mesec dana terapije jednom nedeljno, a potom jednom mesečno.

Istovremena upotreba koja zahteva izvesnu pažnju:

• Antihipertenzivi i vazodilatatori: Istovremena primena ovih lekova može da poveća hipotenzivno dejstvo perindoprila. Istovremena primena sa nitroglicerinom i ostalim nitratima, ili ostalim vazodilatatorima, može dodatno da snizi krvni pritisak.
• Alopurinol, citostatici ili imunosupresivi, sistemski kortikosteroidi, ili prokainamid: Istovremena primena sa ACE inhibitorima može dovesti do povećanog rizika od pojave leukopenije (videti odeljak 4.4).
• Anestetici: ACE-inhibitori mogu da pojačaju hipotenzivna dejstva određenih anestetika (videti odeljak 4.4).
• Gliptini (linagliptin, saksagliptin, sitagliptin, vildagliptin): povećan rizik od javljanja angioedema, zbog smanjene aktivnosti dipeptidil peptidaze IV (DPP-IV) do koje dovodi gliptin kod pacijenata koji su istovremeno lečeni nekim ACE inhibitorom.
• Simpatomimetici: simpatomimetici mogu da smanje antihipertenzivna dejstva ACE inhibitora.
• Zlato: nitroidne reakcije (simptomi uključuju crvenilo lica sa osećajem vrućine, mučninu, povraćanje i hipotenziju) retko su beležene kod pacijenata na terapiji injektibilnim zlatom (natrijum aurotiomalat) i istovremenom terapijom ACE inhibitorima uključujući perindopril.
• Kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol): pacijenti koji istovremeno uzimaju kotrimoksazol (trimetoprim/sulfametoksazol) mogu biti izloženi većem riziku od hipokalemije (videti odeljak 4.4).
• Ciklosporin: Hiperkalemija može da se javi tokom istovremene upotrebe ACE inhibitora sa ciklosporinom. Preporučuje se praćenje koncentracije kalijuma u serumu.
• Heparin: hiperkalemija može da se javi tokom istovremene upotrebe ACE inhibitora sa heparinom. Preporučuje se praćenje koncentracije kalijuma u serumu.

Koje se odnose na indapamid

Istovremena upotreba koja zahteva posebnu pažnju:

• Lekovi koji izazivaju torsades de pointes: zbog rizika od hipokalemije, indapamid treba davati oprezno u kombinaciji sa lekovima koji izazivaju torsades de pointes, kao što su antiaritmici klase IA (hinidin, hidrohinidin, disopiramid); antiaritmici klase III (amjodaron, dofetilid, ibutilid, bretilijum, sotalol); neki neuroleptici (hlorpomazin, ciamemazin, levomepromazin, tioridazin, trifluoperazin); benzamidi (amisulpirid, sulpirid, sultoprid, tiaprid), butirofenoni (droperidol, haloperidol), ostali antipsihotici (pimozid); druge supstance kao što je bepridil, cisaprid, difemanil, i.v. eritromicin, halofantrin, mizolastin,

moksifloksacin, pentamidin, sparfloksacin, i.v. vinkamin, metadon, astemizol, terfenadin. Prevencija niskih koncentracija kalijuma i korekcija ako je potrebno: praćenje QT intervala.

• Lekovi koji snižavaju koncentraciju kalijuma: amfotericin B (i.v. primena), glukokortikoidi i mineralokortikoidi (sistemski put), tetrakosaktid, stimulantni laksativi: povećan rizik od niskekoncentracije kalijuma (aditivno dejstvo). Praćenje koncentracije kalijuma i korigovanje ako je neophodno; posebno treba obratiti pažnju pri terapiji digitalisom. Treba koristiti nestimulantne laksative.
• Preparati digitalisa: niske koncentracije kalijuma pogoduju javljanju toksičnih dejstava digitalisa. Treba pratiti koncentraciju kalijuma i EKG, i ako je neophodno, ponovo razmotriti terapiju.

Kombinacije koje zahtevaju izvesnu pažnju:

• Diuretici koji štede kalijum (npr. spironolakton, triamteren ili amilorid). Iako su racionalne kombinacije korisne kod nekih pacijenata, ipak mogu da se jave hipokalemija i hiperkalemija (posebno kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega ili dijabetesom). Koncentracije kalijuma u plazmi i EKG treba pratiti, i ukoliko je potrebno razmotriti terapiju.
• Metformin: laktatna acidoza usled primene metformina izazvana mogućom funkcionalnom insuficijencijom bubrega vezanom za upotrebu diuretika i posebno za diuretike Henleove petlje. Ne koristiti metformin kada je vrednost kreatinina u plazmi veća od 15 mg/L (135 mikromola/L) kod muškaraca i 12 mg/L (110 mikromola/L) kod žena.
• Jodirana kontrastna sredstva: u slučajevima dehidracije izazvane diureticima postoji povećan rizik od akutne insuficijencije bubrega, posebno kada se koriste visoke doze jodiranih kontrastnih sredstava. Treba izvršiti rehidraciju pre primene jodiranih jedinjenja.
• Kalcijum (soli): rizik od povećanja koncentracije kalcijuma zbog smanjene eliminacije kalcijuma urinom.
• Ciklosporin, takrolimus: Rizik od povećanja koncentracije kreatinina bez promene cirkulišućih koncentracija ciklosporina, čak i kada nema deplecije soli i vode.
• Kortikosteroidi, tetrakosaktid (sistemski put): Smanjenje antihipertenzivnog dejstva (retencija soli i vode izazvana kortikosteroidima).

S obzirom na dejstva pojedinačnih komponenti ovog kombinovanog leka na trudnoću i dojenje, upotreba leka Percarnil Combo se ne preporučuje tokom prvog tromesečja trudnoće. Primena leka Percarnil Combo je kontraindikovana tokom drugog i trećeg tromesečja trudnoće.

Lek Percarnil Combo je kontraindikovan tokom dojenja. Stoga treba doneti odluku da li prekinuti dojenje ili prekinuti terapiju perindopril tosilatom/idapamidom uzimajući u obzir značaj ove terapije za majku.

Trudnoća

Odnosi se na perindopril:

Upotreba ACE inhibitora se ne preporučuje u toku prvog tromesečja trudnoće (videti odeljak 4.4.). Upotreba ACE inhibitora je kontraindikovan u drugom i trećem tromesečju trudnoće (videti odeljke 4.3. i 4.4).

Epidemiološki dokazi vezani za rizik od teratogenosti nakon izlaganja ACE inhibitorima u toku prvog tromesečja trudnoće nisu bili konačni, međutim malo povećanje rizika se ne može isključiti. Ukoliko nastavak terapije ACE inhibitorima nije apsolutno neophodan, pacijentkinje koje planiraju trudnoću, treba da pređu na terapiju drugim antihipertenzivima, čiji je bezbednosni profil ustanovljen za upotrebu u trudnoći. Kada se trudnoća potvrdi, terapiju ACE inhibitorima treba odmah prekinuti i ako je moguće započeti odgovarajuću terapiju.

Poznato je da izlaganje terapiji ACE inhibitorima tokom drugog i trećeg tromesečja trudnoće kod ljudi dovodi do fetotoksičnosti (smanjena bubrežna funkcija, oligohidramnion, usporena osifikacija kostiju lobanje) i neonatalne toksičnosti ( insuficijencija bubrega, hipotenzija, hiperkalemija) (videti odeljak 5.3).

Novorođenčad čije su majke uzimale ACE inhibitore treba pažljivo pratiti zbog moguće hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Koje se odnose na indapamid:

Nema podataka ili su podaci o primeni indapamida u trudnoći ograničeni (manje od 300 trudnoća). Produžena izloženost tiazidu tokom trećeg tromesečja trudnoće može da smanji volumen plazme kod majke, kao i uteroplacentalni protok krvi, što može uzrokovati fetoplacentalnu ishemiju i zaostajanje u rastu.

Studije na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna neželjena dejstva na reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3).

Kao mera predostrožnosti, bolje je izbegavati primenu indapamida tokom trudnoće.

Dojenje

Lek Percarnil Combo je kontraindikovan tokom dojenja.

Koje se odnosi na perindopril:

S obzirom na to da nema raspoloživih informacija o upotrebi perindoprila tokom dojenja, upotreba perindoprila se ne preporučuje tokom dojenja, već bi trebalo izabrati drugu terapiju sa utvrđenim bezbednosnim profilom tokom dojenja, posebno pri dojenju novorođenčeta ili prevremeno rođene bebe.

Koje se odnosi na indapamid:

Nema dovoljno podataka o izlučivanju indapamida/metabolita u majčino mleko. Mogu da se jave preosetljivost na derivate sulfonamida i hipokalemija. Rizik po novorođenčad se ne može isključiti. Indapamid je blisko povezan sa tiazidnim diureticima koji su tokom laktacije udruženi sa smanjenjem i čak supresijom lučenja mleka.

Indapamid je kontraindikovan tokom dojenja.

Plodnost:

Zajedničko za perindopril i indapamid

Studije reproduktivne toksičnost nisu pokazale bilo kakav uticaj na plodnost kod ženki i mužjaka pacova (videti odeljak 5.3). Ne očekuje se nikakav uticaj na plodnost kod ljudi.

Odnosi se na perindopril, indapamid i lek Percarnil Combo

Dve aktivne supstance, pojedinačno ili kombinovane u leku Percarnil Combo ne utiču na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, ali kod nekih pacijenata može doći do pojave niskog krvnog pritiska, posebno na početku terapije ili u kombinaciji sa drugim antihipertenzivnim lekovima.

Kao posledica toga, sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama može biti smanjena.

• Sažetak bezbednosnog profila

Primena perindoprila inhibira osovinu renin-angiotenzin-aldosteron i teži da redukuje gubitak kalijuma izazvan indapamidom. Kod 6 % pacijenata koji se leče perindoprilom/indapamidom javila se hipokalemija (nivo kalijuma <3,4 mmol/L).

Najčešće prijavljivane neželjene reakcije koje su beležene su:

• za perindopril: omaglica, glavobolja, parestezija, disgeuzija, poremećaj vida, vrtoglavica, tinitus, hipotenzija, kašalj, dispneja, bolovi u abdomenu, konstipacija, dispepsija, dijareja, mučnina, povraćanje, pruritus, osip, grčevi mišića i astenija.
• za indapamid: reakcije preosetljivosti, uglavnom dermatološke kod osoba predisponiranih za alergijske i astmatične reakcije i makulopapularne osipe.
• Tabelarna lista neželjenih reakcija

Sledeća neželjena dejstva su zabeležena tokom kliničkih studija i/ili tokom postmarketinškog perioda i ona su klasifikovana prema učestalosti na sledeći način:

Veoma često (≥1/10); često (≥ 1/100, < 1/10), povremeno (≥ 1/1 000, < 1/100); retko (≥ 1/10 000, < 1/1000), veoma retko (< 1/10 000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

*Učestalost izračunata iz kliničkih studija za neželjene događaje koji su utvrđeni na osnovu spontanih izveštaja.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Najverovatnija neželjena reakcija u slučaju predoziranja je hipotenzija, ponekad udružena sa mučninom, povraćanjem, grčevima, omaglicom, pospanošću, mentalnom konfuzijom, oligurijom koja može napredovati do anurije (izazvane hipovolemijom). Mogu se javiti poremećaji vode i soli (niska koncentracija natrijuma, niska koncentracija kalijuma).

Zbrinjavanje

Prva mera koju treba preduzeti se sastoji od brze eliminacije unetog leka (lekova) ispiranjem želuca i/ili primenom aktivnog uglja, zatim treba ponovo uspostaviti balans tečnosti i elektrolita u nekom specijalizovanom centru sve dok se on ponovo normalizuje.

Ako se javi izražena hipotenzija, ovo stanje treba tretirati stavljanjem pacijenta u ležeći položaj sa glavom spuštenom na dole. Ako je neophodno, može se dati intravenska infuzija izotonog fiziološkog rastvora ili se može primeniti neka druga metoda za ekspanziju volumena.

Perindoprilat, aktivan oblik perindoprila, može biti dijaliziran (videti odeljak 5.2).

Farmakoterapijska grupa: perindopril i diuretici ATK šifta: C09BA04

Lek Percarnil Combo je kombinacija soli perindopril tosilata, inhibitora angiotenzin- konvertujućeg enzima, i indapamida, hlorosulfamoilnog diuretika. Njegove farmakološke osobine potiču od svake komponente posebno sa dodatkom onih koje su nastale aditivnim sinergističkim dejstvom ove dve komponente u kombinaciji.

Mehanizam delovanja

Koji se odnosi na perindopril:

Perindopril je inhibitor angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE inhibitor) koji konvertuje angiotenzin I u angiotenzin II, vazokonstriktornu supstancu; dodatno ovaj enzim stimuliše sekreciju aldosterona preko adrenalnog korteksa i stimuliše razgradnju bradikinina, vazodilatatorne supstance, u neaktivne heptapeptide.

Ovo dovodi do:

• smanjenja sekrecije aldosterona,
• povećanja aktivnosti renina u plazmi, pošto aldosteron više ne utiče na negativnu povratnu spregu,
• smanjenje ukupnog perifernog otpora sa prvenstvenim dejstvom na krvne sudove u mišićima i bubrezima, koje nije praćeno zadržavanjem soli i vode ili refleksnom tahikardijom pri hroničnoj terapiji. Antihipertenzivno dejstvo perindoprila se takođe javlja kod pacijenata sa niskom ili normalnom koncentracijom renina u plazmi.

Perindopril deluje preko svog aktivnog metabolita, perindoprilata. Drugi metaboliti su neaktivni. Perindopril smanjuje srčani rad:

• preko vazodilatatornog dejstva na vene, verovatno izazvanog promenama u metabolizmu prostaglandina: smanjenje predopterećenja (pre-load),
• preko smanjenja ukupnog perifernog vaskularnog otpora: smanjenje postopterećenja (after- load).

Studije sprovedene kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom su pokazale:

• smanjenje pritiska punjenja leve i desne komore,
• smanjenje ukupnog perifernog vaskularnog otpora,
• povećanje minutnog volumena srca i poboljšanje srčanog indeksa,
• povećanje regionalnog protoka krvi u mišiću.

Rezultati testova opterećenja su takođe pokazali poboljšanje.

Koji se odnosi na indapamid:

Indapamid je derivat sulfonamida sa indolnim prstenom, farmakološki povezan sa tiazidnom grupom diuretika. Indapamid inhibira reapsorpciju natrijuma u kortikalnom dilucionom segmentu. Povećava urinarno izlučivanje natrijuma i hlorida, i u manjoj meri izlučivanje kalijuma i magnezijuma, čime se povećava ukupno izlučivanje urina praćeno antihipertenzivnim dejstvom.

Farmakodinamska dejstva

Koja se odnose na lek Percarnil Combo:

Bez obzira na godine starosti, lek Percarnil Combo kod hipertenzivnih pacijenata ispoljava dozno-zavisno antihipertenzivno dejstvo na dijastolni i sistolni arterijski pritisak, i u ležećem i uspravnom položaju.

Studija PICXEL, multicentrična, randomizovana, dvostruko-slepa studija sa aktivnom kontrolom je ehokardiografski procenjivala dejstvo kombinacije perindopril/indapamid na LVH (hipertrofiju leve komore) u odnosu na monoterapiju enalaprilom.

U studije PICXEL i, pacijenti koji imaju hipertenziju sa LVH (definisanom kao indeks mase leve komore (LVMI) >120g/m2 kod muškaraca i > 100g/m2 kod žena) su randomizovani na terapiju perindopril terc- butilaminom 2 mg (što odgovara 2,5 mg perindopril arginina ili perindopril tosilata)/indapamidom 0,625 mg ili enalaprilom u dozi od 10 mg jednom dnevno, za lečenje u trajanju od godinu dana. Doza je prilagođena prema stepenu kontrole krvnog pritiska, do 8 mg perindopril terc-butilamina (što odgovara 10 mg perindopril arginina ili perindopril tosilata ) i 2,5 mg indapamida ili 40 mg enalaprila jednom dnevno. Samo 34% ispitanika je ostalo na terapiji sa 2 mg perindopril terc butilamina (što je ekvivalentno 2,5 mg perindopril-arginina ili perindopril tosilata) i 0,625 mg indapamida (u odnosu na 20% sa 10 mg enalaprila).

Na kraju tretmana, LVMI je značajno više smanjen u grupi lečenoj kombinacijom perindopril/indapamid (- 10,1g/m2) nego u grupi na enalaprilu (-1,1 g/m2) u ukupnoj populaciji randomizovanih pacijenata.

Razlika u LVMI među grupama bila je -8,3 (95% CI (-11,5, -5,0), p<0,0001).

Bolji efekat na LVMI je postignut je dozom perindoprila od 8 mg (što odgovara dozi od 10 mg perindopril tosilata/indapamida 2,5mg.

U pogledu krvnog pritiska, procenjena razlika između grupa u randomizovanoj populaciji je bila -5,8 mmHg (95% CI (-7,9, -3,7), p<0,0001) za sistolni krvni pritisak i -2,3 mmHg (95%CI (-3,6, -0,9), p=0,0004) za dijastolni krvni pritisak, u korist grupe na terapiji kombinacijom perindopril/indapamid.

Koji se odnosi na perindopril:

Perindopril je aktivan kod svih stepena hipertenzije: blage do umerene ili teške. Smanjenje sistolnog i dijastolnog arterijskog pritiska je zabeleženo i u ležećem i u uspravnom položaju.

Antihipertenzivna aktivnost posle pojedinačne doze je maksimalna između četvrtog i šestog sata i održava se tokom 24 sata.

Postoji visok stepen rezidualnog blokiranja angiotenzin-konvertujućeg enzima posle 24sata, približno 80%.

Kod pacijenata sa terapijskim odgovorom na lek, normalizacija krvnog pritiska se postiže posle mesec dana i održava se bez tahifilaksije.

Prekid terapije nema povratno dejstvo na hipertenziju.

Perindopril ima vazodilatatorna svojstva i obnavlja elastičnost glavnih arterijskih krvnih sudova, koriguje histomorfometričke promene u rezistentnim arterijama i dovodi do smanjenja hipertrofije leve komore.

Ako je neophodno, dodavanje tiazidnih diuretika dovodi do aditivnog sinergističkog dejstva. Kombinacija inhibitora angiotenzin-konvertujućeg enzima sa tiazidnim diuretikom smanjuje rizik od hipokalemije koja nastaje kod primene samog diuretika.

Koji se odnosi na indapamid:

Indapamid primenjen kao monoterapija ima antihipertenzivno dejstvo koje traje 24 sata. Ovo dejstvo se javlja u dozama u kojima su diuretička svojstva minimalna.

Njegovo antihipertenzivno dejstvo je proporcionalno poboljšanju arterijske komplijanse i smanjenju ukupnog i arteriolarnog perifernog vaskularnog otpora.

Indapamid smanjuje hipertrofiju leve komore.

Kada je doza tiazidnog diuretika i tiazidima-srodnih diuretika prekomerna, antihipertenzivno dejstvo dostiže plato, dok se neželjena dejstva i dalje povećavaju. Ako je terapija neefikasna, dozu ne treba povećavati.

Takođe, pokazano je da kratkoročno, srednjeročno i dugoročno indapamid kod hipertenzivnih pacijenata:

• nema dejstvo na metabolizam lipida: triglicerida, LDL-holesterola i HDL- holesterola
• nema dejstvo na metabolizam ugljenih hidrata, čak ni kod hipertenzivnih pacijenata obolelih od dijabetesa.

Podaci iz kliničkih studija vezani za dvostruku blokadu sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS): U dve velike, randomizovane, kontrolisane studije, ONTARGET (ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes), ispitivana je upotreba kombinacije ACE inhibitora i blokatora receptora za angiotenzin II.

ONTARGET studija je bila sprovedena kod pacijenata sa istorijom kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih oboljenja ili sa dijabetesom tip 2 praćenim oštećenjem ciljnih organa. VA NEPHRON- D studija je bila sprovedena na pacijentima sa dijabetes melitusom tip 2 i dijabetesnom nefropatijom.

Ove studije nisu pokazale značajno korisno dejstvo na bubrežne i/ili kardiovaskularne ishode, kao ni na mortalitet, dok je zabeležen povećan rizik od nastanka hiperkalemije, akutnog oštećenja bubrega i/ili hipotenzije, u poređenju sa monoterapijom.

S obzirom na njihove slične farmakodinamske osobine, ovi rezultati su takođe relevantni i za druge ACE- inhibitore, odnosno blokatore receptora za angiotenzina II.

Stoga, kombinaciju ACE inhibitora i blokatora receptora za angiotenzin II ne treba koristiti kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

ALTITUDE (Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) studija bila je dizajnirana da se ispita korist od dodatka aliskirena u standardnu terapiju ACE-inhibitorom, odnosno blokatorom receptora za angiotenzin II, kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 i hroničnim oboljenjem bubrega, kardiovaskularnom bolešću ili oba. Studija je prekinuta ranije zbog povećanog rizika od neželjenih ishoda. Kardiovaskularna smrt i moždani udar su numerički bili češći u grupi koja je primala aliskiren u odnosu na grupu koja je dobijala placebo, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji od interesa (hiperkalemija, hipotenzija i bubrežne disfunkcije) češće su prijavljivani u grupi koja je dobijala aliskiren nego u grupi koja je dobijala placebo.

Pedijatrijska upotreba

Nema podataka vezanih za upotrebu leka Percarnil Combo kod dece,

Koji se odnose na lek perindopril/indapamid

Istovremena primena perindoprila i indapamida ne menja njihova farmakokinetička svojstva u poređenju sa odvojenom primenom.

Koji se odnosi na perindopril:

Resorpcija i bioraspoloživost

Posle oralne primene, resorpcija perindoprila je brza a maksimalne koncentracije se dostižu u roku od 1 sata. Poluvreme eliminacije iz plazme je 1 sat.

Budući da unos hrane smanjuje konverziju perindoprila u perindoprilat, a time i njegovu bioraspoloživost, perindopril treba primenjivati oralno, u pojedinačnoj dnevnoj dozi, ujutru pre obroka.

Distribucija

Volumen distribucije je otprilike 0,2 L/kg za nevezani perindoprilat. Vezivanje perindoprilata za proteine plazme je 20%, prvenstveno za angiotenzin-konvertujući enzim, ali je zavisno od koncentracije.

Biotransformacija

Perindopril je prolek, 27% ukupno primenjene doze perindoprila dospeva u cirkulaciju u vidu aktivnog metabolita perindoprilata. Pored perindoprilata, perindopril ima još 5 neaktivnih metabolita. Maksimalna koncentracija perindoprilata u plazmi se postiže posle 3-4 sata.

Eliminacija

Perindoprilat se eliminiše u urinu a terminalno poluvreme eliminacije nevezane frakcije je približno 17 sati, što dovodi do stanja ravnoteže u roku od 4 dana.

Linearnost/nelinearnost

Pokazan je linearan odnos između doze perindoprila i njegove koncentracije u plazmi. Posebne populacije

Starije osobe

Eliminacija perindoprilata je smanjena kod starijih osoba, kao i kod pacijenata sa insuficijencijom srca ili bubrega.

Oštećenje funkcije bubrega

Prilagođavanje doze kod bubrežne insuficijenciji je poželjno, zavisno od stepena oštećenja (klirensa kreatinina).

U slučaju dijalize

Dijalizni klirens perindoprilata je 70 mL/min.

Ciroza jetre

Kod pacijenata sa cirozom jetre kinetka perindoprila je izmenjena: hepatični klirens početnog molekula je smanjen za polovinu. Međutim, količina formiranog perindoprilata nije smanjena i zato nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Koji se odnose na indapamid:

Resorpcija

Indapamid se brzo i kompletno resorbuje iz digestivnog trakta.

Maksimalna koncentracija u plazmi ljudi se postiže 1 sat posle oralne primene leka.

Distribucija

Vezivanje za proteine plazme je 79%.

Biotransformacija i eliminacija

Poluvreme eliminacije je između 14 i 24 sata (prosečno 18 sati). Ponovljena primena ne dovodi do akumulacije. Eliminacija je uglavnom urinom (70% unete doze) i fecesom (22%), u vidu neaktivnih metabolita.

Posebne populacije

Oštećenje funkcije bubrega:

Kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom farmakokinetika je nepromenjena.

Kombinacija perindopril/indapamid ima blago pojačanu toksičnost u odnosu na njegove komponente. Izgleda da bubrežne manifestacije nisu potencirane kod pacova. Međutim, ova kombinacija dovodi do

gastrointestinalne toksičnosti kod pasa, a kako izgleda toksična dejstva na majku su povećana kod pacova bez bilo kakvog teratogenog dejstva.

Međutim, ova neželjena dejstva su pokazana pri dozama, koje odgovaraju veoma visokoj granici bezbednosti, u poređenju sa dozama koje se koriste u terapiji.

Koji se odnose na perindopril

U studijama hronične oralne toksičnosti (pacovi i majmuni), ciljani organ je bubreg, sa reverzibilnim oštećenjem.

U in vitro ili in vivo studijama nije zabeležena mutagenost.

Studije reproduktivne toksičnosti (pacovi, miševi, zečevi i majmuni) nisu pokazale bilo kakve znake embriotoksičnosti ili teratogenosti. Međutim, pokazano je da inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima, kao klasa, izazivaju neželjena dejstva na kasni fetalni razvoj, što dovodi do smrti fetusa i kongenitalnih dejstava kod glodara i zečeva: zabeležene su bubrežne lezije i perinatalni i postnatalni mortalitet. Plodnost nije bila smanjena ni kod mužjaka ni kod ženki pacova.

U dugoročnim studijama na pacovima i miševima nije zabeležena karcinogenost.

Koji se odnose na indapamid

Najviše doze primenjene oralno kod različitih životinjskih vrsta (40 do 8000 puta više od terapijskih doza) pokazale su egzacerbaciju diuretičkih svojstava indapamida. Glavni simptomi trovanja tokom studija akutne toksičnosti indapamida primenjenog intravenski ili intraperitonelno bili su u vezi sa farmakološkim dejstvom indapamida, tj. bradipneja i periferna vazodilatacija.

Studije reproduktivne toksičnosti nisu pokazale embriotoksičnost ili teratogenost, a plodnost nije bila smanjena.

Rezultati ispitivanja mutagenih i karcinogenih svojstava indapamida bili su negativni.

Jezgro tablete:

Laktoza, monohidrat Kukuruzni skrob

Natrijum-hidrogenkarbonat

Skrob, preželatinizovan (kukuruzni) Povidon K30

Magnezijum-stearat (E572)

Film:

Polivinil alkohol, delimično hidrolizovan (E1203) Titan-dioksid (E171)

Makrogol 3350 (E1521) Talk (E553b)

Nije primenljivo

28 meseci.

Čuvati u dobro zatvorenom kontejneru radi zaštite od vlage. Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Beli neprozirni polipropilenski (PP) kontejner za tablete sa neprozirnim polietilenskim (PE) čepom i ugrađenim desikantom, opremljen polietilenskim reduktorom protoka sa indikatorom integriteta pakovanja koji sadrži 30 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan kontejner za tablete i Uputstvo za lek..

Nema posebnih zahteva.

Sav neupotrebljeni lek ili otpadni materijal treba odlagati u skladu sa važećim propisima.

Lek Percarnil Combo je kombinacija dve aktivne supstance, perindoprila i indapamida. Radi se o antihipertenzivnom leku, odnosno leku koji se koristi u terapiji povišenog krvnog pritiska (hipertenzije). Lek Percarnil Combo se propisuje pacijentima koji već dobijaju perindopril u dozi od 10 mg i indapamid u dozi od 2,5 mg u odvojenim tabletama a umesto toga, ti pacijenti mogu da dobijaju jednu tabletu leka Percarnil Combo koja sadrži oba sastojka.

Perindopril pripada grupi lekova koji se zovu ACE inhibitori. Oni deluju tako što šire krvne sudove i na taj način olakšavaju srcu da pumpa krv kroz njih. Indapamid je diuretik. Diuretici povećavaju količinu urina koju proizvode bubrezi. Međutim, indapamid se razlikuje od ostalih diuretika, jer samo neznatno povećava količinu proizvedenog urina. Svaki od aktivnih sastojaka smanjuje krvni pritisak, a obe komponente deluju zajedno tako što regulišu Vaš krvni pritisak.

• ako ste alergični na perindopril, indapamid ili bilo koji drugi sastojak ovog leka (naveden u odeljku 6),
• ako ste alergični na bilo koji drugi ACE inhibitor ili sulfonamid,
• ako ste imali simptome kao što su zviždanje u grudima, oticanje lica ili jezika, intenzivan svrab ili ozbiljan kožni osip posle terapije drugim ACE inhibitorima, ili ste Vi ili bilo koji član Vaše porodice imali ove simptome u drugim okolnostima (stanje koje se zove angioedem),
• ako imate dijabetes (šećernu bolest) ili oštećenu funkciju bubrega, a lečite se lekom za snižavanje krvnog pritiska koji sadrži aliskiren,
• ako imate teško oboljenje jetre ili patite od stanja koje se zove hepatička encefalopatija (oštećenje funkcije mozga),
• ako imate teško oštećenje bubrega ili ste na dijalizi,
• ako imate niskuvrednost kalijuma u krvi,
• ako se sumnja da imate nelečenu dekompenzovanu slabost srca (značajno zadržavanje vode u organizmu, otežano disanje),
• ako ste trudni više od 3 meseca (takođe je bolje izbegavati upotrebu leka Percarnil Combo u ranoj trudnoći - videti odeljak „Trudnoća i dojenje"),
• ako dojite.
• ako ste uzimali ili trenutno uzimate sakubitril/valsartan, lek koji se koristi za lečenje jednog tipa dugotrajne (hronične) slabosti srca kod odraslih, obzirom da je u tom slučaju rizik od angioedema (nagli otok u predelu grla) povećan.

Upozorenja i mere opreza

Porazgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Percarnil Combo:

• ako imate stenozu aorte (suženje glavnog krvnog suda koji vodi krv iz srca) ili hipertrofičnu kardiomiopatiju (bolest srčanog mišića) ili stenozu bubrežne arterije (suženje krvnog suda koji snabdeva bubreg krvlju),
• ako imate srčanu insuficijenciju ili bilo koji drugi problem sa srcem,
• ako imate problema sa bubrezima,
• ako imate problema sa jetrom,
• ako imate kolagenu bolest (bolesti kože) kao što su sistemski eritemski lupus ili skleroderma,
• ako imate aterosklerozu (otvrdnjavanje arterija),
• ako imate hiperparatireoidizam (prekomerno aktivna paratiroidna žlezda),
• ako imate giht,
• ako imate dijabetes (šećernu bolest)
• ako ste na dijeti sa ograničenim unosom soli ili koristite zamene za so koje sadrže kalijum,
• ako uzimate litijum ili diuretike koji štede kalijum (spironolakton, triamteren) ili nadoknade kalijuma pošto njihovu upotrebu sa lekom Percarnil Combo treba izbegavati (videti odeljak "Drugi lekovi i Percarnil Combo"),
• ako ste starija osoba,
• ako ste imali reakcije fotosenzitivnosti,
• ako imate teške alergijske reakcije sa otokom lica, usana, usta, jezika ili grla koje mogu da izazovu otežano gutanje ili disanje (angioedem). One mogu da se jave u bilo kom momentu tokom tretmana. Ukoliko se kod Vas razviju takvi simptomi, odmah treba da prestanete da uzimate terapiju i javite se lekaru,
• ako uzimate neki od sledećih lekova koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska:
• blokator receptora za angiotenzin II (ARB) (lekovi poznati kao "sartani": na primer valsartan, telmisartan, irbesartan itd.), a naročito ako imate probleme sa bubrezima uzrokovane dijabetesom
• aliskiren

Vaš lekar može da proverava funkciju Vaših bubrega, krvni pritisak i količinu elektrolita (npr. kalijuma u Vašoj krvi u redovnim intervalima. Videti takođe informacije u odeljku "Lek Percarnil Combo ne smete uzimati"

• ako uzimate neki od sledećih lekova rizik od pojave angioedema može biti povećan:
• racekadotril, lek koji se koristi za lečenje proliva; lekove koji se koriste za sprečavanje odbacivanja presađenih organa kao i lekove za rak (npr. temsirolimus, sirolimus, everolimus),
• vildagliptin, lek koji se koristi za lečenje dijabetesa.
• ako ste crne rase s obzirom da možete biti izloženi većem riziku od angioedema a ovaj lek može biti manje efikasan u snižavanju Vašeg krvnog pritiska nego kod pacijenata drugog etničkog porekla,
• ako ste na hemodijalizi visoko propusnim membranama,
• ako osetite smanjenje vida ili bol u očima. To mogu biti simptomi nakupljanja tečnosti u vaskularnom sloju oka (horoidalni izliv) ili povećanje pritiska u vašem oku i može se desiti

u roku od nekoliko sati do nedelja od uzimanja leka Percarnil Combo. To može dovesti do trajnog gubitka vida, ako se ne leči. Ako ste ranije imali alergiju na penicilin ili sulfonamide, možete biti pod većim rizikom od razvoja ove bolesti.

Angioedem

Angioedem (teška alergijska reakcija sa otokom lica, usana, jezika ili grla sa otežanim gutanjem ili disanjem) prijavljivan je kod pacijenata lečenih ACE inhibitorima, uključujući i lek Percarnil Combo. Do toga može da dođe u bilo kom momentu tokom terapije. Ukoliko se kod Vas razviju takvi simptomi, odmah treba da prestanete da uzimate terapiju i javite se lekaru, Videti odeljak 4.

Obavezno obavestite svog lekara ukoliko mislite da ste trudni (ili da biste mogli da budete trudni). Upotreba leka Percarnil Combo se ne preporučuje u ranoj trudnoći, a ne sme se uzimati ukoliko ste trudni više od 3 meseca, jer on može ozbiljno da naškodi Vašoj bebi ako se uzima u ovom periodu (videti odeljak „Trudnoća, dojenje i plodnost").

Kada uzimate lek Percarnil Combo o tome treba da obavestite svog lekara ili medicinsko osoblje:

• ako treba da se podvrgnete anesteziji i/ili hirurškoj intervenciji,
• ako ste imali proliv, povraćanja ili bili dehidrirani,
• ako treba da se podvrgnete dijalizi ili LDL aferezi (uklanjanje holesterola iz krvi pomoću aparata),
• ako treba da se podvrgnete terapijskom procesu desenzitizacije kako bi se smanjilo dejstvo alergije na ujed pčele ili ose,
• ako treba da se podvrgnete medicinskim testovima koji zahtevaju primenu jodiranih kontrastnih sredstava (supstance koje omogućavaju vidljivost organa kao što su bubrezi ili želudac, na rendgenskom snimku),
• ako imate promene vida ili bol u jednom ili oba oka dok uzimate lek Percarnil Combo. To bi mogao da bude znak razvoja glaukoma, povećanog pritiska u Vašem oku (očima). Terapiju lekom Percarnil Combo treba da prekinete i potražite pomoć lekara.

Sportisti treba da budu svesni da lek Percarnil Combo sadrži aktivnu supstancu (indapamid) koja može da da pozitivnu reakciju na doping testu.

Deca i adolescenti

Lek Percarnil Combo ne treba davati deci i adolescentima.

Drugi lekovi i lek Percarnil Combo

Recite svom lekaru ili farmaceutu ukoliko uzimate ili ste do skoro uzimali neke lekove ili ćete možda uzimati bilo koji drugi lek, uključujući i lekove koji se nabavljaju bez recepta.

Lek Percarnil Combo treba izbegavati sa:

• litijumom (koristi se za lečenje manije ili depresije),
• aliskirenom (lekom koji se koristi za lečenje hipertenzije), ukoliko nemate dijabetes ili probleme sa bubrezima,
• nadoknadama kalijuma (uključujući i zamene za so), diureticima koji štede kalijum i drugim lekovima koji mogu da povećaju količinu kalijuma u Vašoj krvi (npr. trimetoprim, kotrimoksazol za infekcije izazvane bakterijama, ciklosporin, imunosupresivni lek koji se koristi za sprečavanje odbacivanja transplantiranih organa i heparin, lek koji se koristi za sprečavanje nastajanja ugrušaka,
• estramustinom (koristi se za lečenje raka),
• drugim lekovima koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska: inhibitorima angiotenzin- konvertujućeg enzima i blokatorima receptora za angiotenzin.

Drugi lekovi mogu uticati na dejstvo leka Percarnil Combo. Vaš lekar će možda morati da Vam promeni dozu i/ili preduzme druge mere opreza. Obavezno recite svom lekaru ako uzimate bilo koji od sledećih lekova, a da to može da zahteva posebnu pažnju:

• druge lekove za lečenje visokog krvnog pritiska, uključujući blokatore receptora angiotenzina II (ARB) ili aliskiren (videti takođe informacije u odeljcima "Lek Percarnil Combo ne smete uzimati " i "Upozorenja i mere opreza"), ili diuretike (lekove koji povećavaju količinu urina koju proizvode bubrezi),
• lekove koji štede kalijum, koji se koriste u lečenju srčane insuficijencije: eplerenon i spironolakton u dozama između 12,5 i 50 mg na dan.
• anestetike,
• jodirana kontrastna sredstva
• moksifloksacin, sparfloksacin (antibiotici: lekovi koji se koriste za lečenje infekcije)
• metadon (koristi se za lečenje zavisnosti),
• prokainamid (koristi se za lečenje nepravilnih otkucaja srca),
• alopurinol (koristi se za lečenje gihta),
• mizolastin, terfenadin ili astemizol (antihistaminici za polensku groznicu ili alergije),
• kortikosteroide koji se koriste za lečenje različitih stanja, uključujući tešku astmu i reumatoidni artritis,
• imunosupresive koji se koriste za lečenje autoimunih poremećaja ili posle transplantacije kako bi se sprečilo odbacivanje organa (npr. ciklosporin, takrolimus),
• injekcije eritromicina (antibiotik)
• halofantrin (koristi se za lečenje nekih oblika malarije),
• pentamidin (koristi se za lečenje zapaljenja pluća),
• zlato u vidu injekcija (koristi se za lečenje reumatoidnog poliartritisa),
• vinkamin (koristi se za lečenje simptomatskih kognitivnih poremećaja kod starije populacije, uključujući gubitak pamćenja),
• bepridil (koristi se za lečenje angine pektoris),
• sultoprid (koristi se za lečenje psihoza),
• lekove koji se koriste kod problema sa srčanim ritmom (pr. hinidin, hidrohinidin, disopiramid, amjodaron, sotalol),
• cisaprid, difemanil (koriste se za lečenje želudačnih i digestivnih problema).
• digoksin ili druge srčane glikozide (za lečenje srčanih problema),
• baklofen (koristi se za lečenje mišićne ukočenosti koja se javlja kod bolesti kao što je multipla skleroza),
• lekove za lečenje šećerne bolesti kao što su insulin i metformin,
• kalcijum, uključujući suplemente kalcijuma
• stimulantne laksative (npr. sena),
• nesteroidne antiinflamatorne lekove (npr. ibuprofen) ili visoke doze salicilata (npr. aspirin),
• injekcije amfotericina B (koristi se za lečenje teških gljivičnih infekcija),
• lekove za lečenje mentalnih poremećaja kao što su depresija, anksioznost, shizofrenija... (npr. triciklične antidepresive, neuroleptike),
• tetrakozaktid (za lečenje Kronove bolesti).
• vazodilatatore, uključujući nitrate (lekove koji šire krvne sudove kojima protiče krv),
• lekove za lečenje niskog krvnog pritiska, šoka i astme (npr. efedrin, noradrenalin ili adrenalin),
• lekove koji se najčešće koriste za lečenje proliva (racekadotril) ili da bi se sprečilo odbacivanje transplantiranih organa (sirolimus, everolimus, temsirolimus i druge lekove koji pripadaju klasi mTOR inhibitora). Videti odeljak "Upozorenja i mere opreza"

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili ako planirate trudnoću, obratite se svom lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Vaš lekar će Vam normalno savetovati da prekinete da uzimate lek Percarnil Combo pre nego što ostanete trudni ili čim saznate da ste trudni i savetovaće Vam da umesto leka Percarnil Combo uzmete drugi odgovarajući lek. Upotreba leka Percarnil Combo se ne preporučuje u ranoj trudnoći, a ne sme se uzimati nakon prvog tromesečja trudnoće, pošto može ozbiljno da naškodi Vašoj bebi ukoliko se lek koristi posle trećeg meseca trudnoće.

Dojenje

Lek Percarnil Combo ne smeju da uzimaju majke koje doje, a Vaš lekar može da odabere neku drugu terapiju za Vas ukoliko želite da dojite, posebno ukoliko je Vaša beba tek rođena ili je rođena pre vremena.

Odmah se obratite svom lekaru.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Percarnil Combo obično ne utiče na budnost, ali kod pojedinih pacijenta mogu da se jave različite reakcije, poput omaglice i slabosti koje su u vezi sa sniženjem krvnog pritiska. Ukoliko se to dogodi, Vaša sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama može da bude smanjena.

Lek Percarnil Combo sadrži laktozu

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka. Lek Percarnil Combo sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po tableti, odnosno može se reći da on suštinski ne sadrži natrijum.

Ovaj lek uvek uzimajte tačno onako kako Vam je lekar rekao. Ako niste sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Preporučena doza je jedna tableta dnevno. Preporučljivo je da tabletu uzmete ujutru, pre obroka. Tabletu progutajte sa čašom vode.

Ako ste uzeli više leka Percarnil Combo nego što treba

Ako ste uzeli previše tableta, odmah se javite najbližoj hitnoj službi ili svom lekaru. Najverovatnija posledica predoziranja je sniženje krvnog pritiska. Ukoliko dođe do izrazitog sniženja krvnog pritiska

(udruženog sa mučninom, povraćanjem, grčevima, omaglicom, pospanošću, mentalnom konfuzijom, promenom količine urina koju proizvode bubrezi), može vam pomoći da legnete sa podignutim nogama.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Percarnil Combo

Važno je da uzimate svoj lek svakog dana jer je redovna terapija efikasnija. Međutim, ukoliko ste zaboravili da uzmete neku dozu leka Percarnil Combo sledeću dozu uzmite u uobičajeno vreme. Nemojte uzimati dvostruku dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Percarnil Combo

Budući da je terapija hipertenzije obično doživotna, treba da porazgovarate sa svojim lekarom pre nego što prestanete da uzimate ovaj lek.

Ukoliko imate dodatnih pitanja vezanih za upotrebu ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i bilo koji drugi lek i lek Percarnil Combo može izazvati neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih pacijenata koji uzimaju lek.

Prestanite da uzimate ovaj lek i odmah se obratite svom lekaru ukoliko se kod Vas javi bilo koje od sledećih neželjenih dejstava koja mogu da budu ozbiljna:

• Teška omaglica ili nesvestica zbog niskog krvnog pritiska (česta neželjena dejstva) (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek),
• Bronhospazam (stezanje i zviždanje u grudima i kratak dah (povremena neželjena dejstva) (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek),
• Otok lica, usana, usta, jezika ili grla, otežano disanje (angioedem) (Videti odeljak 2 "Upozorenja i mere opreza"), (povremena neželjena dejstva) (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek),
• Teške kožne reakcije, uključujući multiformni eritem (osip na koži koji obično počinje crvenim mrljama na licu, rukama i nogama) ili intenzivan osip na koži, koprivnjača, crvenilo kože širom tela, teški svrab, plikovi, ljuštenje ili otok kože, zapaljenje sluzokože (Stevens Johnson-ov sindrom) ili druge alergijske reakcije (Veoma retka neželjena dejstva) (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek).
• Kardiovaskularni poremećaji (nepravilni otkucaji srca, angina pektoris (bol u grudima, vilici ili leđima koji je javlja pri fizičkom naporu), srčani udar) (veoma retka neželjena dejstva) (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek).
• Slabost ruku ili nogu ili problemi sa govorom, koji mogu da budu znak mogućeg moždanog udara (veoma retka neželjena dejstva) (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek).
• Zapaljenje pankreasa koje može da izazove ozbiljan bol u stomaku i leđima praćen veoma lošim stanjem pacijenta (veoma retka neželjena dejstva) (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek).
• Žuta prebojenost kože i očiju(žutica) koja može da bude znak zapaljenja jetre (veoma retka neželjena dejstva) (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek).
• Nepravilanritam srca opasan po život (nepoznata učestalost),
• Oboljenje mozga izazvano oboljenjem jetre (hepatična encefalopatija) (nepoznata učestalost).

Po opadajućoj učestalosti, neželjena dejstva mogu da uključuju:

• Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): kožne reakcije kod pacijenata sa predispozicijom za alergijske i astmatične reakcije, glavobolja, omaglica, vrtoglavica, trnci, poremećaji vida, tinitus (osećaj šuma u ušima), kašalj, kratak dah (dispneja), gastrointestinalni poremećaji (mučnina, povraćanje, bol u stomaku, poremećaj

ukusa, dispepsija ili otežano varenje, proliv, zatvor), alergijske reakcije (kao što je osip na koži, svrab), grčevi, osećaj umora,

• Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): promene raspoloženja, poremećaji sna, koprivnjača, purpura (crvene tačkice na koži), plikovi, problemi sa bubrezima, impotencija, znojenje, prekomerna količina eozinofila (jedne vrste belih krvnih ćelija), promena laboratorijskih parametara: visok nivo kalijuma u krvi koji je reverzibilan nakon prekida primene leka, nizak nivo natrijuma, somnolencija, nesvestica, palpitacije (svesni ste da Vaše srce kuca), tahikardija (ubrzani otkucaji srca), hipoglikemija (veoma nizak nivo šećera u krvi) kod pacijenata sa dijabetesom, vaskulitis (zapaljenje krvnih sudova), suva usta, reakcije fotosenzitivnosti (povećana osetljivost kože na sunce), artralgija (bol u zglobovima), mijalgija (bol u mišićima), bol u grudima, malaksalost, periferni edem, povišena temperatura, povišen nivo uree u krvi, povišen kreatinin u krvi, padovi.
• Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): pogoršanje psorijaze, promene laboratorijskih parametara: povišen nivo enzima jetre, visok nivo bilirubina u serumu, umor.
• Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): konfuzija, eozinofilna pneumonija (redak tip zapaljenja pluća), rinitis (zapušen nos ili curenje nosa), teški problemi sa bubrezima, promene vrednosti analiza krvi, kao što je smanjen broj belih i crvenih krvnih zrnaca, snižen hemoglobin, smanjen broj trombocita, visok nivo kalcijuma u krvi, abnormalna funkcija jetre.
• Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): izmenjeni nalazi na EKG-u, promene laboratorijskih parametara: nizak nivo kalijuma, visok nivo mokraćne kiseline i visoka vrednost šećera u krvi, smanjenje vida ili bol u očima zbog visokog pritiska
• (mogući znaci nakupljanja tečnosti u vaskularnom sloju oka (horoidalni izliv) ili akutni
• glaukom zatvorenog ugla), kratkovidost (miopija), zamućen vid, oslabljen vid, diskoloracija , utrnulost i trnci u prstima ruku i nogu (Raynaud-ov fenomen). Ukoliko patite od sistemskog eritemskog lupusa (jednog tipa sistemske kolagene bolesti), stanje se može pogoršati.

Mogu da se jave poremećaji krvi, bubrega, jetre ili pankreasa kao i promene laboratorijskih parametara (analiza krvi). Vaš lekar će možda morati da obavlja analize Vaše krvi kako bi pratio Vaše stanje.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka.

Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Lek čuvati van vidokruga i domašaja dece!

Ovaj lek nemojte koristiti posle isteka roka upotrebe naznačenog na kartonskoj kutiji i etiketi na bočici iza oznake „Važi do:“ (EXP). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u dobro zatvorenom kontejneru radi zaštite od vlage. Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine

• Aktivne supstance su perindopril-tosilat i indapamid. Svaka film tableta sadrži 10 mg perindopril tosilata (što odgovara 6,816 mg perindoprila) i 2,5 mg indapamida.
• Pomoćne supstance su:

Jezgro tablete:

laktoza, monohidrat, kukuruzni skrob, natrijum-hidrogenkarbonat, skrob, preželatinizovan (kukuruzni), povidon K30, magnezijum-stearat,

Film:

polivinil alkohol, delimično hidrolizovan, titan-dioksid E171, makrogol 3350 i talk

Kako izgleda lek Percarnil Combo i sadržaj pakovanja

Percarnil Combo 10 mg/2,5 mg su bele, okrugle, bikonveksne film tablete prečnika oko 10 mm bez bilo kakve oznake sa jedne ili druge strane.

Ove tablete su dostupne u polipropilenskim kontejnerima za tablete sa polietilenskim čepovima sa 30 tableta.

Beli neprozirni polipropilenski (PP) kontejner za tablete sa neprozirnim polietilenskim (PE) čepom i ugrađenim desikantom, opremljen polietilenskim reduktorom protoka sa indikatorom integriteta pakovanja koji sadrži 30 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan kontejner za tablete i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD

Đorđa Stanojevića 12, Beograd

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Novembar 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-05165-19-001 od 16.11.2021.