Promerol® 1mg/mL rastvor za injekciju

• Kontrola tahiaritmija, posebno supraventrikularnih tahiaritmija.
• Primena leka Promerol, rastvor za injekciju, u ranoj fazi akutnog infarkta miokarda smanjuje veličinu infarkta i incidencu ventrikularnih fibrilacija. Olakšanje bola može takođe smanjiti potrebu za opioidnim analgeticima.
• Primena leka Promerol, rastvor za injekciju, smanjuje mortalitet kod pacijenata sa akutnim infarktom miokarda.

Doziranje

Dozu leka je uvek potrebno prilagoditi individualnim potrebama pacijenta. Doza može biti određena u skladu sa sledećim vodičima.

Srčane aritmije

Početna doza je 5 mg metoprolola, koji se daje sporo intravenski (1-2 mg/min). Ista doza se može ponoviti u intervalima od 5 minuta dok se ne postigne zadovoljavajući odgovor. U većini slučajeva je dovoljna ukupna doza od 10-15 mg.

Zbog rizika od izraženog pada pritiska, metoprolol se kod pacijenata sa sistolnim pritiskom nižim od 100 mmHg mora primenjivati sa posebnim oprezom.

Primena tokom anestezije

Injektovanje doze od 2-4 mg sporo intravenski je obično dovoljno da prevenira razvoj aritmija tokom uvođenja u anesteziju. Ista doza se takođe može koristiti za kontrolu razvoja aritmija tokom anestezije. Po potrebi se može nastaviti sa primenom injekcija od 2 mg do maksimalne ukupne doze od 10 mg.

Infarkt miokarda

Intravensku primenu leka Promerol rastvor za injekciju, treba inicirati u koronarnoj (ili sličnoj) jedinici, nakon hemodinamske stabilizacije pacijenta. Terapiju je potrebno započeti primenom 5 mg i.v. na svaka 2 minuta, do ukupno maksimalnih 15 mg, u zavisnosti od visine krvnog pritiska i srčane frekvencije pacijenta. Drugu ili treću dozu ne treba primenjivati ukoliko je sistolni pritisak < 90 mmHg, srčana frekvenca < 40 otkucaja/min i P-Q interval > 0,26 s ili ukoliko dođe do pogoršanja dispneje ili pojave hladnog znoja.

Oralnu terapiju treba započeti 15 minuta nakon primene zadnje injekcije. Uobičajena je primena 50 mg na 6 sati u toku 48 sati. Pacijentima koji nisu mogli da podnesu primenu čitave intravenske terapije treba dati polovinu predložene oralne doze.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Nije potrebno podešavanje doze.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Obično nije potrebno podešavanje doze kod pacijenata sa cirozom jetre, jer se metoprolol u malom procentu vezuje za proteine plazme (5-10 %). Ipak, može biti potrebno podešavanje doze kod pacijenata sa ozbiljnom disfunkcijom jetre.

Stariji pacijenti

Nekoliko studija je pokazalo da fiziološke promene povezane sa starošću pacijenata imaju zanemarljiv uticaj na farmakokinetiku metoprolola. Podešavanje doze nije potrebno kod starijih, ali je ipak važna pažljiva titracija doze kod svih pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Nije ustanovljena efikasnost i bezbednost primene metoprolola kod dece.

Način primene Intravenska.

Metoprolol, rastvor za injekciju, kao i druge ß-blokatore, ne treba koristiti kod pacijenata sa sledećim oboljenjima:

• Poznate preosetljivosti na aktivnu supstancu (metoprolol), druge beta-blokatore ili na bilo koji drugi sastojak leka naveden u odeljku 6.1.
• Hipotenzija
• AV blok II ili III stepena
• Dekompenzovana srčana insuficijencija (plućni edem, hipoperfuzija ili hipotenzija)
• Kontinuirana ili povremena terapija agonistima ß-receptora sa inotropnim efektom
• Bradikardija (< 45 otkucaja/min)
• Sick-sinus sindrom (osim ako postoji ugrađen pejsmejker)
• Kardiogeni šok
• Teška periferna arterijska bolest
• Nelečeni feohromocitom
• Metabolička acidoza

Metoprolol je takođe kontraindikovan kod suspektnog infarkta miokarda sa komplikacijama kao što su bradikardija (< 45 otkucaja/min), AV blok I stepena, sistolni pritisak < 100 mmHg i/ili teška srčana insuficijencija.

Prilikom lečenja pacijenata sa suspektnim ili potvrđenim infarktom miokarda potrebno je pažljivo pratiti hemodinamski status pacijenta nakon svake od tri doze od 5 mg intravenski primenjenog leka. Drugu ili treću dozu ne treba davati ukoliko je sistolni pritisak < 90 mmHg, srčana frekvencija < 40 otkucaja/min i P-Q

interval > 0,26 s ili ukoliko dođe do pogoršanja dispneje ili pojave hladnog znoja. Kod upotrebe metoprolola, kao i kod upotrebe drugih ß-blokatora, važi:

•Terapiju prilikom oralne upotrebe ne treba naglo prekinuti. Kad je god to moguće terapiju postepeno prekinuti tokom perioda od 10-14 dana, smanjujući dozu na 25 mg dnevno poslednjih 6 dana. U toku obustave terapije, pacijenti bi trebalo da budu pod strogim nadzorom, posebno oni sa poznatom ishemijskom bolešću srca. Rizik od koronarnih događaja, uključujući i iznenadnu smrt, može biti povećan u toku prekida terapije ß-blokatorom.

•Neophodno je da, u slučaju primene opšte anestezije, anesteziolog zna da je pacijent na terapiji lekom Promerol. Nije preporučen prekid terapije metoprololom kod pacijenata koji će biti podvrgnuti hirurškom zahvatu. Ukoliko je poželjno da se prekine terapija metoprololom to treba učiniti najmanje 48 sati pre uvođenja u opštu anesteziju. Metoprolol u visokoj dozi ne treba davati pacijentima koji idu na neku nekardiološku hiruršku intervenciju, obzirom da se može javiti bradikardija, hipotenzija, moždani udar i povećani mortalitet kod pacijenata sa kardiovaskularnim rizikom. Kod pojedinih pacijenata može biti potrebno u premedikaciji dati neki beta-blokator. Ukoliko se terapija beta-blokatorima nastavi, potrebno je obratiti pažnju pri izboru anestetika tj. onog sa najmanjim negativnim inotropnim efektom, kako bi se minimalizovao rizik od depresije miokarda.

• Iako je kontraindikovan kod teške periferne arterijske bolesti (videti odeljak 4.3), može pogoršati i manje teške poremećaje cirkulacije perifernih arterija.
• Može se koristiti u kontrolisanoj srčanoj insuficijenciji. Kod pacijenata sa kontrolisanom srčanom insuficijencijom u anamnezi ili kod pacijenata sa malom srčanom rezervom treba razmotriti digitalizaciju i/ili primenu diuretske terapije. Metoprolol s oprezom koristiti kod pacijenata sa slabom srčanom rezervom.
• Može značajno povećati bradikardiju, pa je u tim slučajevima potrebno smanjiti dozu ili postepeno ukinuti lek.

•Zbog negativnog efekta na srčanu provodljivost, potrebno ga je sa posebnim oprezom primenjivati kod pacijenata sa srčanim blokom prvog stepena.

• Može povećati incidencu i trajanje angioznih napada kod pacijenata sa Prinzmetalovom anginom usled konstrikcije koronarnih krvnih sudova koja je izazvana poremećenom stimulacijom alfa receptora. Međutim, obzirom da je metoprolol selektivni ß-blokator (deluje na ß1-receptore) može se razmotriti njegova primena kod ovih pacijenata, ali sa najvećim stepenom opreza.

•Može maskirati rane znake akutne hipoglikemije (naročito tahikardiju). Ipak, rizik od uticaja na metabolizam ugljenih hidrata ili maskiranja simptoma hipoglikemije je manji pri primeni metoprolol injekcija nego pri primeni neselektivnih ß-blokatora.

• Može maskirati simptome tireotoksikoze. Zato je neophodan oprez kod primene leka pacijentima koji imaju ili se sumnja d aim se razvila tireotoksikoza, neophodno je pratiti funkciju štitaste žlezde i srca.

•Može pojačati osetljivost na alergene ili težinu anafilaktičke reakcije.

• Iako kardioselektivni ß-blokatori imaju manje izraženi efekat na plućnu funkciju u odnosu na neselektivne ß- blokatore, lekove iz ove grupe treba izbegavati kod pacijenata sa reverzibilnom opstruktivnom bolešću osim ukoliko ne postoje značajni klinički razlozi za njegovu primenu. Ukoliko je neophodna primena ß- blokatora kod ovih pacijenata potreban je nadzor pacijenta. U pojedinim slučajevima savetuje se upotreba ß2-agonista (npr. terbutalin). Može biti potrebno povećanje doze ß2-agonista kada se započne terapija metoprololom.
• Pakovanje treba da sadrži upozorenje "Primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa zviždanjem u grudima, astmom ili drugim problemima sa disanjem u anamnezi (videti priloženo uputstvo)"
• Kao i kod upotrebe svih ß-blokatora, potreban je oprez kod pacijenata sa psorijazom.
• Kod pacijenata sa feohromocitomom, istovremeno treba primeniti i α-blokator.
• Kod nestabilnog i insulin-zavisnog dijabetesa, može biti potrebno podešavanje doze antidijabetika.
• Kod pacijenata koji su na terapiji ß-blokatorima, ne treba intravenski primenjivati blokatore kalcijumskih kanala verapamilskog tipa.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi tj. suštinski je bez natrijuma.

• Metoprolol je metabolički supstrat za izoenzim CYP2D6 citohroma P450. Lekovi koji su induktori ili inhibitori ovih enzima mogu imati uticaj na koncentraciju metoprolola u plazmi. Nivo metoprolola u plazmi se može smanjiti prilikom korišćenja lekova koji su induktori enzima (kao npr. rifampicin), dok nivo metoprolola raste prilikom upotrebe inhibitora enzima (kao npr. cimetidin, alkohol i hidralazin).
• Oprez je potreban kada se ß-blokatori daju u kombinaciji sa lekovima koji blokiraju aktivnost simpatičkog gangliona, drugim ß-blokatorima (npr. kapi za oči) ili sa MAO inhibitorima.
• Ukoliko se istovremena terapija klonidinom mora prekinuti, metoprolol treba obustaviti nekoliko dana pre klonidina.
• Prilikom istovremene primene sa kalcijumskim antagonistima (kao verapamil ili diltiazem), može doći do povećanog negativnog inotropnog i hronotropnog efekta. Pacijentima koji su na terapiji ß- blokatorima, ne treba istovremeno intravenski davati kalcijumske antagoniste (verapamilskog tipa).
• Beta-blokatori mogu pojačati negativni inotropni i negativni dromotropni efekat antiaritmika (hinidinskog tipa i amjodaron).
• Glikozidi digitalisa, sa ß-blokatorima, mogu produžiti atrioventrikularno vreme sprovođenja i indukovati bradikardiju.
• Kod pacijenata na terapiji beta-blokatorima, inhalacioni anestetici pojačavaju kardiodepresivni efekat.
• Istovremena primena indometacina ili drugih inhibitora sintetaze prostaglandina može smanjiti antihipertenzivni efekat ß-blokatora.
• Primena adrenalina (epinefrina) kod pacijenata koji su na terapiji ß-blokatorima može dovesti do porasta krvnog pritiska i bradikardije, mada je verovatnoća da se to dogodi manja sa selektivnim ß1- blokatorima.
• Metoprolol antagonizuje ß1 – efekte simpatomimetika ali ima mali uticaj na bronhodilatatorne efekte ß2– agonista u terapijskim dozama.
• Metoprolol može uticati na eliminaciju lidokaina.
• Kao i kod drugih ß-blokatora, istovremena terapija sa dihidropiridinima npr. nifedipinom može dovesti do povećanog rizika od hipotenzije i pogoršanja stanja pacijenata sa latentnom srčanom insuficijencijom.
• Kod pacijenata koji su na terapiji beta-blokatorima može biti potrebno smanjenje doze oralnih antidijabetika i insulina.
• Kako ß-blokatori utiču na perifernu cirkulaciju, potreban je naročit oprez prilikom istovremene upotrebe drugih lekova sa sličnom aktivnošću (npr. ergotamin).
• Uticaj metoprolola i drugih antihipertenziva na krvni pritisak je obično aditivni, pa je potreban oprez prilikom kombinovanja sa drugim antihipertenzivima ili drugim lekovima koji mogu dovesti do snižavanja pritiska, kao što su triciklični antidepresivi, barbiturati i fenotiazini. Ipak, kombinacija antihipertenzivnih lekova se može koristiti za poboljšanje kontrole hipertenzije.

Trudnoća

Preporuke su da se metoprolol ne koristi u toku trudnoće ili dojenja osim ukoliko korist za majku prevazilazi potencijalni rizik za fetus/novorođenče. ß-blokatori redukuju placentalnu perfuziju, što može dovesti do intrauterine smrti ploda i prevremenog porođaja. Kao i prilikom upotrebe svih ß-blokatora, metoprolol može dovesti do bradikardije i hipoglikemije kod fetusa, novorođenčadi ili dojenih beba. Postoji povećan rizik od srčanih i plućnih komplikacija kod neonatusa. Metoprolol u obliku injekcija je, pod strogim nadzorom, bio korišćen kod trudnica nakon 20 nedelja gestacije koje su imale hipertenziju udruženu sa trudnoćom. Iako lek prolazi placentalnu barijeru i prisutan je u krvi pupčanika, nije bilo slučajeva fetalnih abnormalnosti.

Dojenje

U toku upotrebe leka ne preporučuje se dojenje. Prilikom upotrebe metoprolola u terapijskim dozama kod majke, ne bi trebalo očekivati značajne efekte ß-blokade kod odojčeta.

Kao i ostali beta –blokatori i metoprolol može uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Pacijente bi trebalo upozoriti na moguće dejstvo leka u vidu povremene pojave vrtoglavica i zamora.

Neželjena dejstva su opisana u skladu sa klasom sistema organa i frekvencom pojave. Neželjena dejstva su klasifikovana prema učestalosti na sledeći način: veoma česta ( 1/10), česta (1/100 do <1/10), povremena ( 1/1 000 do <1/100), retka ( 1/10 000 do <1/1 000), veoma retka (<1/10 000), nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Moguća neželjena dejstva prilikom primene metoprolola u kliničkim studijama ili nakon rutinske primene:

Infekcije i infestacije

Veoma retka: gangrena kod pacijenata sa već postojećim teškim oštećenjem periferne cirkulacije

Poremećaji krvi i limfnog sistema Veoma retka: trombocitopenija

Psihijatrijski poremećaji

Povremena: depresivno raspoloženje, insomnija, noćne more

Retka: nervoza, anksioznost.

Veoma retka: stanje konfuzije, halucinacije

Poremećaji nervnog sistema Česta: vrtoglavica, glavobolja

Povremena: poremećaj koncentracije, somnolencija, parestezije

Veoma retka: amnezija/oštećenje memorije, poremećaj čula ukusa

Poremećaji oka

Retka: poremećaj vida (npr. zamućen vid), suvoća očiju i/ili iritacija očiju, konjunktivitis

Poremećaji uha i labirinta Veoma retka: tinitus

Kardiološki poremećaji

Česta: bradikardija, palpitacije

Povremena: pogoršanje simptoma srčane insuficijencije, kardiogeni šok kod pacijenata sa akutnim infarktom miokarda*, srčani blok prvog stepena

Retka: poremećaj sprovodnog sistema srca, aritmije, pogoršanje postojećeg AV bloka

*više od 0,4% u poređenju sa placebom, u studiji sprovedenoj na 46 000 pacijenata sa akutnim infarktom miokarda, gde je učestalost kardiogenog šoka bila 2,3 % u grupi sa metoprololom i 1,9% u placebo grupi u podgrupi pacijenata koji imaju mali indeks rizika od šoka. Indeks rizika se bazira na apsolutnom riziku pacijenta od šoka u zavisnosti od godina, pola, vremena kašnjenja, odgovarajućeg viška frekvencije kod pacijenata u Killip klasi je bio 0,7% (metoprolol 3,5% I placebo 2,8%). krvnog pritiska, srčane frekvencije, poremećaja EKG-a i ranije istorije hipertenzije. Pacijenti sa malim indeksom rizika od šoka odgovaraju grupi pacijenata kojima je metoprolol indikovan u akutnom infarktu miokarda.

Vaskularni poremećaji

Česta: posturalni poremećaji (veoma retko sa sinkopom)

Retka: Raynaud-ov fenomen

Veoma retka: pogoršanje već postojeće intermitentne klaudikacije

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Česta: dispnea pri naporu

Povremena: bronhospazam

Retka: rinitis

Gastrointestinalni poremećaji

Česta: mučnina, abdominalni bol, dijareja, konstipacija

Povremena: povraćanje

Retka: suva usta

Hepatobilijarni poremećaji Veoma retka: hepatitis

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Povremena: osip po koži (u formi psorijaziformne urtikarije i distrofičnih promena po koži), pojačano znojenje

Retka: gubitak kose

Veoma retka: fotosenzitivne reakcije, pogoršanje psorijaze

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva Povremena: mišićni grčevi

Veoma retka: artralgija

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki Retka: impotencija/seksualna disfunkcija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Veoma česta: zamor

Česta: hladna stopala i ruke

Povremena: bol u grudima, edem

Poremećaji metabolizma i ishrane Povremena: povećanje telesne mase

Ispitivanja

Retka: poremećaj testova funkcije jetre, pozitivna antinuklearna antitela (koja nisu udružena sa SLE). Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi predoziranja

U težim slučajevima predoziranja predoziranje metoprololom može dovesti do teške hipotenzije, sinusne bradikardije, bradiaritmije, srčane insuficijencije, poremećaja sprovođenja srčanih impulsa i bronhospazma.

Terapija

Pacijente treba hospitalizovati i lečiti pod stalnim praćenjem srčane funkcije, gasova u krvi i biohemijskih nalaza u krvi.

Terapija bradikardije i poremećaja sprovođenja srčanih impulsa uključuje primenu atropina, adrenostimulirajućih agenasa i ugradnju pejsmejkera.

Hipotenziju, akutnu srčanu insuficijenciju i šok treba lečiti odgovarajućom nadoknadom volumena tečnosti, injekcijom glukagona koji ima pozitivni inotropni i hronotropni efekat na srce koji ne zavisi od beta receptora i koji je efikasan u terapiji rezistentne hipotenzije i srčane insuficijencije udružene sa beta blokatorima (ukoliko je neophodno, praćenu infuzijom glukagona), intravenskom primenom adrenostimulirajućih lekova kao što su dobutamin, uz primenu alfa1 agonista u slučaju vazodilatacije. Razmotriti i intravensku primenu kalcijuma.

Ukoliko dođe do pojave bronhospazma u cilju reverzije treba primeniti beta 2 agoniste ili aminofilin; pacijenti treba da budu pod nadzorom zbog moguće pojave aritmije tokom i posle primene bronhodilatatora.

Farmakoterapijska grupa: Beta blokatori, selektivni

ATC šifra: C07AB02 Mehanizam dejstva

Metoprolol je kompetitivni antagonista beta-adrenergičkih receptora. On prvenstveno blokira betaadrenergičke receptore (uz kardioselektivnost), lišavajući ih unutrašnje simpatomimetske aktivnosti (ima aktivnost parcijalnog agoniste). Aktivnost blokade beta-adrenergičkih receptora po jačini se može porediti sa propranololom.

Farmakodinamski efekti

Rezultat primene metoprolola je negativni hronotropni efekat na srce. Metoprolol redukuje ili inhibira stimulativni efekat kateholamina na srce, smanjuje frekvencu srca, snagu srčane kontrakcije, minutni volumen i dovodi do pada sistolnog pritiska.

Klinička efikasnost i podnošljivost

U kliničkoj studiji COMMIT je učestvovalo 45852 pacijenta, koji su primljeni u bolnicu u roku od 24 sata od pojave simptoma suspektnog infarkta miokarda sa promenama na EKG-u (tj. ST elevacija, depresija ST segmenta ili blokom leve grane). Pacijenti su randomizacijom raspoređeni u grupu koja je dobijala metoprolol (do 15 mg i.v., zatim 200 mg oralno) ili placebo i lečeni su do otpuštanja iz bolnice ili u trajanju od 4 nedelje. Zabeležena su dva primarna ishoda: 1) smrtni ishod, ponovni infarkt ili srčani zastoj i 2) smrt iz bilo kog razloga u toku perioda lečenja. Nijedan od pomenutih ishoda nije bio značajno redukovan u grupi

koja je primala metoprolol. Ipak, terapija metoprololom je dovela do ređe pojave ponovnog infarkta i ventrikularne fibrilacije, ali i do povećane učestalosti kardiogenog šoka u prvom danu nakon primene terapije. Postoji značajna opasnost pojave ovih simptoma kod hemodinamski nestabilnih pacijenata. Primećena je umerena dobrobit kod stabilinih pacijenata, posebno nakon nultog i prvog dana.

Biotransformacija

Metoprolol u najvećoj meri podleže oksidativnom metabolizmu u jetri uglavnom preko CYP2D6 izoenzima.

Eliminacija

Metoprolol se uglavnom eliminiše metabolizmom u jetri, i prosečno poluvreme eliminacije je 3,5 sati (u opsegu od 1-9 sati). Brzina metabolizma varira interindividualno. Kod slabih metabolizera (približno 10%) zabeležene su veće koncentracije leka u plazmi i sporija eliminacija leka, nego kod dobrih metabolizera. Međutim, pojedinačno, koncentracije leka u plazmi su stabilne i ujednačene.

Kako je bezbedonosni profil metoprolola potvrđen nema relevantnih pretkliničkih podataka koji bi se dodali informacijama koje se nalaze u drugim delovima ovog Sažetka karakteristika leka.

Natrijum-hlorid; voda za injekcije.

Nije poznato.

2 godine.

Lek čuvati bez posebnih temperaturnih naznaka, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Ne zamrzavati.

Unutrašnje pakovanje je ampula zapremine 5 mL od bezbojnog stakla hidrolitičke klase I, sa obeleženim delom za otvaranje ampule u vidu prstena i obojene tačke.

Intermedijerno pakovanje je uložak od PVC folije u kome se nalazi 10 ampula.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan ili pet uložaka od PVC folije (10 ili 50 ampula) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Promerol, rastvor za injekciju, sadrži metoprolol kao aktivnu supstancu, koji pripada grupi lekova pod nazivom beta-blokatori, deluje tako što snižava povišeni krvni pritisak i smanjuje frekvencu srca (broj srčanih udara u minuti).

Koristi se za lečenje:

• poremećaja srčanog ritma (aritmije)
• stanja nakon srčanog udara (infarkta miokarda).

Lek Promerol usporava rad srca i deluje tako da srce radi sa manje napora

• ukoliko ste preosetljivi (alergični) na metoprolol-tartarat, druge beta-blokatore (atenolol ili propranolol) ili bilo koji sastojak koji ulazi u sastav leka (videti odeljak 6)
• ukoliko imate nizak krvni pritisak (zbog čega možete imati nesvestice)
• ukoliko imate poremećaj srčanog ritma poznat kao AV blok II ili III stepena (stanje koje se može lečiti pejsmejkerom)
• ukoliko imate srčanu slabost koja nije dobro kontrolisana (zbog čega često imate osećaj nedostatka daha i otoke zglobova)
• ukoliko ste na stalnoj ili povremenoj terapiji agonistima beta-receptora (lekovima koji poboljšavaju protok krvi kroz srce, mozak, digestivni trakt, bubrega)
• ukoliko imate veoma mali puls ili nepravilan srčani ritam (< 45 otkucaja/minuti)
• ukoliko imate oboljenje srca poznato kao sindrom bolesnog sinusa (sick-sinus sindrom)
• ukoliko ste u stanju kardiogenog šoka
• ukoliko imate veoma tešku perifernu arterijsku cirkulatornu bolest
• ukoliko imate tumor pod nazivom feohromocitom, koji nije lečen. On se nalazi u nadbubrežnoj žlezdi i dovodi do povećanja krvnog pritiska. Ukoliko se lečite od feohromocitoma lekar će Vam propisati i neki lek iz grupe alfa-blokatora
• ukoliko imate metaboličku acidozu (povećana kiselost krvi)
• ukoliko imate suspektni infarkt miokarda sa komplikacijama kao što su izražena bradikardija (< 45 otkucaja/minuti), poremećaj srčanog ritma poznat kao AV blok I stepena, sistolna hipotenzija (<100 mmHg) i/ili teška srčana insuficijencija.

Nemojte koristiti lek Promerol rastvor za injekciju ukoliko se bilo šta od ovoga odnosi na Vas. Ukoliko niste sigurni, konsultujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Promerol:

• ukoliko imate astmu, zviždanje u grudima ili bilo kakve probleme sa disanjem, ili ste ranije imali neke alergijske reakcije, npr. na ujed insekta, hranu ili neke druge supstance. Ukoliko ste ikada imali astmu ili zviždanje u grudima, nemojte uzimati ovaj lek bez prethodne konsultacije sa lekarom.
• ukoliko bolujete od Prinzmetalove angine (redak oblik angine pektoris)
• ukoliko imate težak poremećaj periferne cirkulacije ili kontrolisanu srčanu slabost
• ukoliko poremećaj srčanog ritma poznat kao AV blok I stepena
• ukoliko imate teško oboljenje jetre
• ukoliko bolujete od dijabetesa (šećerne bolesti) I uzimate insulin ili neke druge antidijabetike (metoprolol može maskirati niske vrednosti šećera u krvi, zbog čega je potrebno stalno kontrolisati nivo šećera u krvi)
• ukoliko imate tireotoksikozu (pojačana aktivnosti štitaste žlezde), primena metoprolola može prikriti simptome ove bolesti
• ukoliko imate ili ste imali psorijazu (bolest kože)
• ukoliko treba da imate intervenciju koja zahteva anesteziju (uključujući i stomatološke intervencije) obavezno recite lekaru (anesteziologu), stomatologu ili drugom medicinskom osoblju da primate lek Promerol, jer postoji opasnost od smanjenja krvnog pritiska prilikom primene određenih anestetika.

Ukoliko se bilo šta od pomenutog odnosi na Vas, ili niste sigurni, konsultujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Drugi lekovi i Promerol

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove:

Lek Promerol rastvor za injekciju može uticati na druge lekove, ali i drugi lekovi mogu imati uticaj na efikasnost leka Promerol.

Obavestite svog lekara ukoliko uzimate neki od sledećih lekova:

• klonidin (lekovi za lečenje povećanog krvnog pritiska ili migrene). Ukoliko istovremeno sa lekom Promerol pijete i klonidin, ne prekidajte terapiju klonidinom dok Vam lekar ne kaže. Ukoliko morate da prekinete terapiju klonidinom ili Promerol injekcijama, lekar će Vam dati instrukcije kako da to uradite.
• lekovi koji blokiraju aktivnost simpatičkog ganglion, druge beta blokatore (odnosi se i na oftalmološke preparate) ili MAO inhibitore
• verapamil, nifedipin ili diltiazem (lekovi za lečenje visokog krvnog pritiska ili bolova u grudima)
• lekovi za lečenje problema sa srcem uključujući i anginu pectoris (hinidin, amjodaron ili digoksin)
• lekovi za lečenje visokog krvnog pritiska (hidralazin)
• lekove koji utiču na enzime jetre, kao što je cimetidin koji se koristi za lečenju čira na želucu (cimetidin) i rifampicin koji se koristi u lečenju tuberkuloze
• adrenalin tj. epinefrin (lek za stimulaciju srca)
• nesteroidni antiinflamatorni lekovi za ublažavanje bolova, inflamacije ili artritisa (ibuprofen I diklofenak)
• lekove za lečenje depresije kao što su fluoksetin, paroksetin
• lekove za lečenje ostalih mentalnih bolesti (kao fenotiazin)
• barbiturate (vrsta sedativa)
• antihistaminike uključujući i lekove koji se mogu dobiti bez lekarskog recepta za lečenje koprivnjače i drugih alergija, prehlade i ostalih poremećaja (lekove protiv alergija)
• druge beta-blokatore koji se koriste kao kapi za oči (kao timolol)
• insulin ili drugi lekovi za lečenje šećerne bolesti
• lidokain (lokalni anestetik)
• lekove koji sadrže ergotamin (za lečenje migrene).

Hirurška intervencija i primena leka Promerol, rastvor za injekciju

Ako idete u bolnicu ili ako imate operaciju zuba, recite anesteziologu, zdravstvenom radniku ili stomatologu, da koristite lek Promerol. Ovo je važno jer može doći do snižavanja krvnog pritiska (hipotenzija), ako su Vam dati određeni anestetici, dok ste na terapiji lekom Promerol.

Primena leka Promerol sa alkoholom

Pre primene leka Promerol rastvor za injekciju obavestite Vašeg lekara, farmaceuta,ili medicinsku sestru ukoliko ste popili neko alkoholno piće. Ovo je važno zbog toga što alcohol može izmeniti dejstvo leka.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašim lekarom ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Ukoliko ostanete u drugom stanju dok ste na terapiji lekom Promerol rastvor za injekciju, recite Vašem lekaru što je pre moguće. Beta blokatori uključujući i lek Promerol rastvor za injekciju, dovodi do štetnog efekta na plodu u najranijoj fazi razvoja.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ukoliko osetite vrtoglavicu ili umor dok ste na terapiji ovim lekom, ne upravljajte vozilima i ne rukujte mašinama.

Lek Promerol sadrži natrijum,

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi, tj. suštinski ne sadrži natrijum.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako je navedeno u ovom uputstvu ili kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Odrasli pacijenti

Lek Promerol rastvor za injekciju će Vam dati lekar ili medicinska sestra. Lek ćete primiti intravenski (ubrizgavanjem u venu). Lekar će odrediti potrebnu dozu i dužinu trajanja terapije, koja zavisi od Vaše bolesti.

Pedijatrijska populacija

Lek Promerol rastvor za injekciju se ne sme davati deci.

Ako ste primili više leka Promerol nego što treba

Ovaj lek se primenjuje pod strogim nadzorom medicinskog osoblja, tako da nije verovatno da ćete primiti previsoku dozu. Ipak, ukoliko imate bilo kakva pitanja, obratite se Vašem lekaru.

Ukoliko ste primili veću dozu nego što bi trebalo, kod Vas se mogu javiti sledeći simptomi predoziranja: znatno smanjenje krvnog pritiska, slabost srca, usporen srčani rad, otežano disanje.

Ako ste zaboravili da primite lek Promerol

Vaš lekar ili medicinska sestra će se pobrinuti da redovno dobijete lek, tako da je malo verovatno da će neka doza biti izostavljena. Međutim, recite Vašem lekaru ako mislite da niste primili potrebnu dozu leka.

Ako naglo prestanete da primate lek Promerol

Lekar će doneti odluku o tome kada treba da prestanete sa primenom leka Promerol, rastvor za injekciju.Ne prekidajte terapiju lekom Promerol, bez konsultacije sa Vašim lekarom, jer se u suprotnom Vaše tegobe mogu pogoršati. Kao i kod drugih beta-blokatora, prekid lečenja treba da bude postepen. Tokom postepenog prekida terapije pacijent treba da bude pod strogim nadzorom lekara i ukoliko je neophodno, treba uključiti supstitucionu terapiju.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Tokom primene leka mogu se javiti sledeća neželjena dejstva:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• osećaj zamora

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• možete primetiti da Vam je sporiji puls dok ste na terapiji ovim injekcijama. Ukoliko se ovo dogodi, što pre obavestite Vašeg lekara, jer će možda biti potrebno da Vam smanji dozu ili postepeno ukine terapiju ovim lekom.
• subjektivni osećaj lupanja srca
• vrtoglavica (naročito pri ustajanju možete osetiti nesvesticu)
• glavobolja
• otežano disanje pri naporu
• mučnina
• bolovi u stomaku
• proliv ili zatvor
• hladna stopala i ruke

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

• stanje depresija
• poremećaj spavanja kao što su pospanost, nesanica, noćne more
• poremećaj koncentracije
• osećaj peckanja, bockanja ili utrnulosti
• pogoršanje simptoma srčane slabosti, poremećaj rada srca koji se registruje na elektrokardiogramu
• izrazito smanjenje krvnog pritiska u toku srčanog udara (kardiogeni šok), srčani blok prvog stepena
• osećaj stezanja u grudima
• povraćanje
• osip na koži
• pojačano znojenje
• grčevi u mišićima
• bolovi u grudima
• zadržavanje tečnosti edemi
• povećanje telesne mase

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• osećaj straha ili nervoza
• poremećaj vida
• suvoća ili iritacija oka, konjunktivitis
• poremećaj srčanog ritma
• Rejnoov sindrom (trnjenje, bledi ili plavi prsti zbog poremećaja periferne cirkulacije)
• alergijska reakcija (npr. curenje iz nosa ili crvenilo i suzenje očiju)
• suva usta
• gubitak kose
• nemogućnost postizanja erekcije (impotencija)
• promene u laboratorijskim analiza testova jetre

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek)

• poremećaj oblika i broja krvnih ćelija kao i drugi poremećaji u krvi, mogu biti razlog da lekar od Vas zahteva da se češće rade laboratorijske analize krvi
• smanjen broj trombocita u krvi, što može dovesti do češće pojave modrica
• pogoršanje već prisutnih simptoma otežanog hoda i pojave bola u nogama
• stanje konfuzija
• halucinacije
• poremećaji pamćenja
• poremećaj čula ukusa
• zujanje u ušima i problemi sa sluhom (tinnitus)
• zapaljenje jetre (hepatitis)
• povećana osetljivost kože na sunčevu svetlost, pogoršanje psorijaze
• bolovi u zglobovima.

Stanja koja se mogu pogoršati ukoliko ste na terapiji lekom Promerol rastvor za injekciju

Ukoliko imate otežano disanje, osećate se umorno ili imate otok zglobova (imate slabost srca) može doći do pogoršanja simptoma dok ste na terapiji ovim lekom. Učestalost javljanja je povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek).

Ukoliko imate psorijazu (bolest kože) ili neko od oboljenja slabe periferne cirkulacije, može doći do njihovog pogoršanja.. Učestalost javljanja je veoma retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Promerol, rastvor za injekciju posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon („Važi do:“), Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek čuvati bez posebnih temperaturnih naznaka, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. . Ne zamrzavati.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je metoprolol- tartarat, 1 mg u 1 mL rastvora za injekciju. Jedna ampula (5mL) sadrži 5mg metoprolol-tartarata.
• Pomoćne supstance su: natrijum-hlorid, voda za injekcije.

Kako izgleda lek Promerol i sadržaj pakovanja

Bistar, bezbojan rastvor, praktično bez vidljivih čestica.

Unutrašnje pakovanje je ampula zapremine 5 mL od bezbojnog stakla hidrolitičke klase I, sa obeleženim delom za otvaranje ampule u vidu prstena i obojene tačke.

Intermedijerno pakovanje je uložak od PVC folije u kome se nalazi 10 ampula.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan ili pet uložaka od PVC folije (10 ili 50 ampula) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

SOPHARMA TRADING D.O.O. BEOGRAD-NOVI BEOGRAD

Bulevar Zorana Đinđića 2a, Beograd

Proizvođač

SOPHARMA AD

16 Iliensko Shosse Str., Sofija, Bugarska Ovo uputstvo je poslednji put odobreno April, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-05208-16-001 od 15.04.2019. Promerol, rastvor za injekciju, 10 x 5 mL)

515-01-05209-16-001 od 15.04.2019. Promerol, rastvor za injekciju, 50 x (5 mL)

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

• Kontrola tahiaritmija, posebno supraventrikularnih tahiaritmija.
• Primena leka Promerol, rastvor za injekciju, u ranoj fazi akutnog infarkta miokarda smanjuje veličinu infarkta i incidencu ventrikularnih fibrilacija. Olakšanje bola može takođe smanjiti potrebu za opioidnim analgeticima.
• Primena leka Promerol, rastvor za injekciju, smanjuje mortalitet kod pacijenata sa akutnim infarktom miokarda.

Doziranje i način primene

Doziranje

Dozu leka je uvek potrebno prilagoditi individualnim potrebama pacijenta. Doza može biti određena u skladu sa sledećim vodičima.

Srčane aritmije

Početna doza je 5 mg metoprolola, koji se daje sporo intravenski (1-2 mg/min). Ista doza se može ponoviti u intervalima od 5 minuta dok se ne postigne zadovoljavajući odgovor. U većini slučajeva je dovoljna ukupna doza od 10-15 mg.

Zbog rizika od izraženog pada pritiska, metoprolol se kod pacijenata sa sistolnim pritiskom nižim od 100 mmHg mora primenjivati sa posebnim oprezom.

Primena tokom anestezije

Injektovanje doze od 2-4 mg sporo intravenski je obično dovoljno da prevenira razvoj aritmija tokom uvođenja u anesteziju. Ista doza se takođe može koristiti za kontrolu razvoja aritmija tokom anestezije. Po potrebi se može nastaviti sa primenom injekcija od 2 mg do maksimalne ukupne doze od 10 mg.

Infarkt miokarda

Intravensku primenu leka Promerol rastvor za injekciju, treba inicirati u koronarnoj (ili sličnoj) jedinici, nakon hemodinamske stabilizacije pacijenta. Terapiju je potrebno započeti primenom 5 mg i.v. na svaka 2 minuta, do ukupno maksimalnih 15 mg, u zavisnosti od visine krvnog pritiska i srčane frekvencije pacijenta. Drugu ili treću dozu ne treba primenjivati ukoliko je sistolni pritisak < 90 mmHg, srčana frekvenca < 40 otkucaja/min i P-Q interval > 0,26 s ili ukoliko dođe do pogoršanja dispneje ili pojave hladnog znoja.

Oralnu terapiju treba započeti 15 minuta nakon primene zadnje injekcije. Uobičajena je primena 50 mg na 6 sati u toku 48 sati. Pacijentima koji nisu mogli da podnesu primenu čitave intravenske terapije treba dati polovinu predložene oralne doze.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Nije potrebno podešavanje doze.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Obično nije potrebno podešavanje doze kod pacijenata sa cirozom jetre, jer se metoprolol u malom procentu vezuje za proteine plazme (5-10 %). Ipak, može biti potrebno podešavanje doze kod pacijenata sa ozbiljnom disfunkcijom jetre.

Stariji pacijenti

Nekoliko studija je pokazalo da fiziološke promene povezane sa starošću pacijenata imaju zanemarljiv uticaj na farmakokinetiku metoprolola. Podešavanje doze nije potrebno kod starijih, ali je ipak važna pažljiva titracija doze kod svih pacijenata.

Pedijatrijska populacija

Nije ustanovljena efikasnost i bezbednost primene metoprolola kod dece.

Način primene Intravenska.

Kontraindikacije

Metoprolol, rastvor za injekciju, kao i druge ß-blokatore, ne treba koristiti kod pacijenata sa sledećim oboljenjima:

• Poznate preosetljivosti na aktivnu supstancu (metoprolol), druge beta-blokatore ili na bilo koji drugi sastojak leka naveden u odeljku Lista pomoćnih supstanci.
• Hipotenzija
• AV blok II ili III stepena
• Dekompenzovana srčana insuficijencija (plućni edem, hipoperfuzija ili hipotenzija)
• Kontinuirana ili povremena terapija agonistima ß-receptora sa inotropnim efektom
• Bradikardija (< 45 otkucaja/min)
• Sick-sinus sindrom (osim ako postoji ugrađen pejsmejker)
• Kardiogeni šok
• Teška periferna arterijska bolest
• Nelečeni feohromocitom
• Metabolička acidoza

Metoprolol je takođe kontraindikovan kod suspektnog infarkta miokarda sa komplikacijama kao što su bradikardija (< 45 otkucaja/min), AV blok I stepena, sistolni pritisak < 100 mmHg i/ili teška srčana insuficijencija.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Prilikom lečenja pacijenata sa suspektnim ili potvrđenim infarktom miokarda potrebno je pažljivo pratiti hemodinamski status pacijenta nakon svake od tri doze od 5 mg intravenski primenjenog leka. Drugu ili treću dozu ne treba davati ukoliko je sistolni pritisak < 90 mmHg, srčana frekvencija < 40 otkucaja/min i P-Q interval > 0,26 s ili ukoliko dođe do pogoršanja dispneje ili pojave hladnog znoja.

Kod upotrebe metoprolola, kao i kod upotrebe drugih ß-blokatora, važi:

•Terapiju prilikom oralne upotrebe ne treba naglo prekinuti. Kad je god to moguće terapiju postepeno prekinuti tokom perioda od 10-14 dana, smanjujući dozu na 25 mg dnevno poslednjih 6 dana. U toku obustave terapije, pacijenti bi trebalo da budu pod strogim nadzorom, posebno oni sa poznatom ishemijskom bolešću srca. Rizik od koronarnih događaja, uključujući i iznenadnu smrt, može biti povećan u toku prekida terapije ß-blokatorom.

•Neophodno je da, u slučaju primene opšte anestezije, anesteziolog zna da je pacijent na terapiji lekom Promerol. Nije preporučen prekid terapije metoprololom kod pacijenata koji će biti podvrgnuti hirurškom zahvatu. Ukoliko je poželjno da se prekine terapija metoprololom to treba učiniti najmanje 48 sati pre uvođenja u opštu anesteziju. Metoprolol u visokoj dozi ne treba davati pacijentima koji idu na neku nekardiološku hiruršku intervenciju, obzirom da se može javiti bradikardija, hipotenzija, moždani udar i povećani mortalitet kod pacijenata sa kardiovaskularnim rizikom. Kod pojedinih pacijenata može biti potrebno u premedikaciji dati neki beta-blokator. Ukoliko se terapija beta-blokatorima nastavi, potrebno je obratiti pažnju pri izboru anestetika tj. onog sa najmanjim negativnim inotropnim efektom, kako bi se minimalizovao rizik od depresije miokarda.

• Iako je kontraindikovan kod teške periferne arterijske bolesti (videti odeljak Kontraindikacije), može pogoršati i manje teške poremećaje cirkulacije perifernih arterija.
• Može se koristiti u kontrolisanoj srčanoj insuficijenciji. Kod pacijenata sa kontrolisanom srčanom insuficijencijom u anamnezi ili kod pacijenata sa malom srčanom rezervom treba razmotriti digitalizaciju i/ili primenu diuretske terapije. Metoprolol s oprezom koristiti kod pacijenata sa slabom srčanom rezervom.
• Može značajno povećati bradikardiju, pa je u tim slučajevima potrebno smanjiti dozu ili postepeno ukinuti lek.

•Zbog negativnog efekta na srčanu provodljivost, potrebno ga je sa posebnim oprezom primenjivati kod pacijenata sa srčanim blokom prvog stepena.

• Može povećati incidencu i trajanje angioznih napada kod pacijenata sa Prinzmetalovom anginom usled konstrikcije koronarnih krvnih sudova koja je izazvana poremećenom stimulacijom alfa receptora. Međutim, obzirom da je metoprolol selektivni ß-blokator (deluje na ß1-receptore) može se razmotriti njegova primena kod ovih pacijenata, ali sa najvećim stepenom opreza.

•Može maskirati rane znake akutne hipoglikemije (naročito tahikardiju). Ipak, rizik od uticaja na metabolizam ugljenih hidrata ili maskiranja simptoma hipoglikemije je manji pri primeni metoprolol injekcija nego pri primeni neselektivnih ß-blokatora.

• Može maskirati simptome tireotoksikoze. Zato je neophodan oprez kod primene leka pacijentima koji imaju ili se sumnja d aim se razvila tireotoksikoza, neophodno je pratiti funkciju štitaste žlezde i srca.

•Može pojačati osetljivost na alergene ili težinu anafilaktičke reakcije.

• Iako kardioselektivni ß-blokatori imaju manje izraženi efekat na plućnu funkciju u odnosu na neselektivne ß- blokatore, lekove iz ove grupe treba izbegavati kod pacijenata sa reverzibilnom opstruktivnom bolešću osim ukoliko ne postoje značajni klinički razlozi za njegovu primenu. Ukoliko je neophodna primena ß- blokatora kod ovih pacijenata potreban je nadzor pacijenta. U pojedinim slučajevima savetuje se upotreba

ß2-agonista (npr. terbutalin). Može biti potrebno povećanje doze ß2-agonista kada se započne terapija metoprololom.

• Pakovanje treba da sadrži upozorenje "Primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa zviždanjem u grudima, astmom ili drugim problemima sa disanjem u anamnezi (videti priloženo uputstvo)"
• Kao i kod upotrebe svih ß-blokatora, potreban je oprez kod pacijenata sa psorijazom.
• Kod pacijenata sa feohromocitomom, istovremeno treba primeniti i α-blokator.
• Kod nestabilnog i insulin-zavisnog dijabetesa, može biti potrebno podešavanje doze antidijabetika.
• Kod pacijenata koji su na terapiji ß-blokatorima, ne treba intravenski primenjivati blokatore kalcijumskih kanala verapamilskog tipa.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi tj. suštinski je bez natrijuma.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

• Metoprolol je metabolički supstrat za izoenzim CYP2D6 citohroma P450. Lekovi koji su induktori ili inhibitori ovih enzima mogu imati uticaj na koncentraciju metoprolola u plazmi. Nivo metoprolola u plazmi se može smanjiti prilikom korišćenja lekova koji su induktori enzima (kao npr. rifampicin), dok nivo metoprolola raste prilikom upotrebe inhibitora enzima (kao npr. cimetidin, alkohol i hidralazin).
• Oprez je potreban kada se ß-blokatori daju u kombinaciji sa lekovima koji blokiraju aktivnost simpatičkog gangliona, drugim ß-blokatorima (npr. kapi za oči) ili sa MAO inhibitorima.
• Ukoliko se istovremena terapija klonidinom mora prekinuti, metoprolol treba obustaviti nekoliko dana pre klonidina.
• Prilikom istovremene primene sa kalcijumskim antagonistima (kao verapamil ili diltiazem), može doći do povećanog negativnog inotropnog i hronotropnog efekta. Pacijentima koji su na terapiji ß- blokatorima, ne treba istovremeno intravenski davati kalcijumske antagoniste (verapamilskog tipa).
• Beta-blokatori mogu pojačati negativni inotropni i negativni dromotropni efekat antiaritmika (hinidinskog tipa i amjodaron).
• Glikozidi digitalisa, sa ß-blokatorima, mogu produžiti atrioventrikularno vreme sprovođenja i indukovati bradikardiju.
• Kod pacijenata na terapiji beta-blokatorima, inhalacioni anestetici pojačavaju kardiodepresivni efekat.
• Istovremena primena indometacina ili drugih inhibitora sintetaze prostaglandina može smanjiti antihipertenzivni efekat ß-blokatora.
• Primena adrenalina (epinefrina) kod pacijenata koji su na terapiji ß-blokatorima može dovesti do porasta krvnog pritiska i bradikardije, mada je verovatnoća da se to dogodi manja sa selektivnim ß1- blokatorima.
• Metoprolol antagonizuje ß1 – efekte simpatomimetika ali ima mali uticaj na bronhodilatatorne efekte ß2– agonista u terapijskim dozama.
• Metoprolol može uticati na eliminaciju lidokaina.
• Kao i kod drugih ß-blokatora, istovremena terapija sa dihidropiridinima npr. nifedipinom može dovesti do povećanog rizika od hipotenzije i pogoršanja stanja pacijenata sa latentnom srčanom insuficijencijom.
• Kod pacijenata koji su na terapiji beta-blokatorima može biti potrebno smanjenje doze oralnih antidijabetika i insulina.
• Kako ß-blokatori utiču na perifernu cirkulaciju, potreban je naročit oprez prilikom istovremene upotrebe drugih lekova sa sličnom aktivnošću (npr. ergotamin).
• Uticaj metoprolola i drugih antihipertenziva na krvni pritisak je obično aditivni, pa je potreban oprez prilikom kombinovanja sa drugim antihipertenzivima ili drugim lekovima koji mogu dovesti do snižavanja pritiska, kao što su triciklični antidepresivi, barbiturati i fenotiazini. Ipak, kombinacija antihipertenzivnih lekova se može koristiti za poboljšanje kontrole hipertenzije.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća

Preporuke su da se metoprolol ne koristi u toku trudnoće ili dojenja osim ukoliko korist za majku prevazilazi potencijalni rizik za fetus/novorođenče. ß-blokatori redukuju placentalnu perfuziju, što može dovesti do intrauterine smrti ploda i prevremenog porođaja. Kao i prilikom upotrebe svih ß-blokatora, metoprolol može dovesti do bradikardije i hipoglikemije kod fetusa, novorođenčadi ili dojenih beba. Postoji povećan rizik od srčanih i plućnih komplikacija kod neonatusa. Metoprolol u obliku injekcija je, pod strogim nadzorom, bio korišćen kod trudnica nakon 20 nedelja gestacije koje su imale hipertenziju udruženu sa trudnoćom. Iako lek prolazi placentalnu barijeru i prisutan je u krvi pupčanika, nije bilo slučajeva fetalnih abnormalnosti.

Dojenje

U toku upotrebe leka ne preporučuje se dojenje. Prilikom upotrebe metoprolola u terapijskim dozama kod majke, ne bi trebalo očekivati značajne efekte ß-blokade kod odojčeta.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Kao i ostali beta –blokatori i metoprolol može uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Pacijente bi trebalo upozoriti na moguće dejstvo leka u vidu povremene pojave vrtoglavica i zamora.

Neželjena dejstva

Neželjena dejstva su opisana u skladu sa klasom sistema organa i frekvencom pojave. Neželjena dejstva su klasifikovana prema učestalosti na sledeći način: veoma česta ( 1/10), česta (1/100 do <1/10), povremena ( 1/1 000 do <1/100), retka ( 1/10 000 do <1/1 000), veoma retka (<1/10 000), nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Moguća neželjena dejstva prilikom primene metoprolola u kliničkim studijama ili nakon rutinske primene:

Infekcije i infestacije

Veoma retka: gangrena kod pacijenata sa već postojećim teškim oštećenjem periferne cirkulacije

Poremećaji krvi i limfnog sistema Veoma retka: trombocitopenija

Psihijatrijski poremećaji

Povremena: depresivno raspoloženje, insomnija, noćne more

Retka: nervoza, anksioznost.

Veoma retka: stanje konfuzije, halucinacije

Poremećaji nervnog sistema Česta: vrtoglavica, glavobolja

Povremena: poremećaj koncentracije, somnolencija, parestezije

Veoma retka: amnezija/oštećenje memorije, poremećaj čula ukusa

Poremećaji oka

Retka: poremećaj vida (npr. zamućen vid), suvoća očiju i/ili iritacija očiju, konjunktivitis

Poremećaji uha i labirinta Veoma retka: tinitus

Kardiološki poremećaji

Česta: bradikardija, palpitacije

Povremena: pogoršanje simptoma srčane insuficijencije, kardiogeni šok kod pacijenata sa akutnim infarktom miokarda*, srčani blok prvog stepena

Retka: poremećaj sprovodnog sistema srca, aritmije, pogoršanje postojećeg AV bloka

*više od 0,4% u poređenju sa placebom, u studiji sprovedenoj na 46 000 pacijenata sa akutnim infarktom miokarda, gde je učestalost kardiogenog šoka bila 2,3 % u grupi sa metoprololom i 1,9% u placebo grupi u podgrupi pacijenata koji imaju mali indeks rizika od šoka. Indeks rizika se bazira na apsolutnom riziku pacijenta od šoka u zavisnosti od godina, pola, vremena kašnjenja, odgovarajućeg viška frekvencije kod pacijenata u Killip klasi je bio 0,7% (metoprolol 3,5% I placebo 2,8%). krvnog pritiska, srčane frekvencije, poremećaja EKG-a i ranije istorije hipertenzije. Pacijenti sa malim indeksom rizika od šoka odgovaraju grupi pacijenata kojima je metoprolol indikovan u akutnom infarktu miokarda.

Vaskularni poremećaji

Česta: posturalni poremećaji (veoma retko sa sinkopom)

Retka: Raynaud-ov fenomen

Veoma retka: pogoršanje već postojeće intermitentne klaudikacije

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Česta: dispnea pri naporu

Povremena: bronhospazam

Retka: rinitis

Gastrointestinalni poremećaji

Česta: mučnina, abdominalni bol, dijareja, konstipacija

Povremena: povraćanje

Retka: suva usta

Hepatobilijarni poremećaji Veoma retka: hepatitis

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Povremena: osip po koži (u formi psorijaziformne urtikarije i distrofičnih promena po koži), pojačano znojenje

Retka: gubitak kose

Veoma retka: fotosenzitivne reakcije, pogoršanje psorijaze

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva Povremena: mišićni grčevi

Veoma retka: artralgija

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki Retka: impotencija/seksualna disfunkcija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Veoma česta: zamor

Česta: hladna stopala i ruke

Povremena: bol u grudima, edem

Poremećaji metabolizma i ishrane Povremena: povećanje telesne mase

Ispitivanja

Retka: poremećaj testova funkcije jetre, pozitivna antinuklearna antitela (koja nisu udružena sa SLE). Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Simptomi predoziranja

U težim slučajevima predoziranja predoziranje metoprololom može dovesti do teške hipotenzije, sinusne bradikardije, bradiaritmije, srčane insuficijencije, poremećaja sprovođenja srčanih impulsa i bronhospazma.

Terapija

Pacijente treba hospitalizovati i lečiti pod stalnim praćenjem srčane funkcije, gasova u krvi i biohemijskih nalaza u krvi.

Terapija bradikardije i poremećaja sprovođenja srčanih impulsa uključuje primenu atropina, adrenostimulirajućih agenasa i ugradnju pejsmejkera.

Hipotenziju, akutnu srčanu insuficijenciju i šok treba lečiti odgovarajućom nadoknadom volumena tečnosti, injekcijom glukagona koji ima pozitivni inotropni i hronotropni efekat na srce koji ne zavisi od beta receptora i koji je efikasan u terapiji rezistentne hipotenzije i srčane insuficijencije udružene sa beta blokatorima (ukoliko je neophodno, praćenu infuzijom glukagona), intravenskom primenom adrenostimulirajućih lekova kao što su dobutamin, uz primenu alfa1 agonista u slučaju vazodilatacije. Razmotriti i intravensku primenu kalcijuma.

Ukoliko dođe do pojave bronhospazma u cilju reverzije treba primeniti beta 2 agoniste ili aminofilin; pacijenti treba da budu pod nadzorom zbog moguće pojave aritmije tokom i posle primene bronhodilatatora

Lista pomoćnih supstanci

Natrijum-hlorid; voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Nije poznato. Rok upotrebe 2 godine.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Lek čuvati bez posebnih temperaturnih naznaka, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Ne zamrzavati.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je ampula zapremine 5 mL od bezbojnog stakla hidrolitičke klase I, sa obeleženim delom za otvaranje ampule u vidu prstena i obojene tačke.

Intermedijerno pakovanje je uložak od PVC folije u kome se nalazi 10 ampula.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan ili pet uložaka od PVC folije (10 ili 50 ampula) i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.