Silodosin Aristo 4mg kapsula, tvrda

Lek Silodosin Aristo je indikovan za lečenje znakova i simptoma benigne hiperplazije prostate (BHP) kod odraslih muškaraca.

Doziranje

Preporučena doza je jedna kapsula leka Silodosin Aristo od 8 mg dnevno. Za posebne grupe pacijenata preporučuje se jedna kapsula leka Silodosin Aristo 4 mg dnevno (videti u nastavku teksta).

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze za pacijente sa lakšim poremećajem funkcije bubrega (CLCR ≥50 do ≤80 mL/min).

Za pacijente sa umerenim poremećajem funkcije bubrega (CLCR ≥30 do <50 mL/min) preporučuje se početna doza od 4 mg jednom dnevno. Ova doza može da se poveća na 8 mg jednom dnevno nakon nedelju dana terapije, u zavisnosti od terapijskog odgovora svakog pojedinačnog pacijenta. Upotreba ovog leka se ne preporučuje kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (CLCR <30 ml/min) (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim ili umerenim poremećajem funkcije jetre.

Pošto nema dostupnih podataka, primena kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre se ne preporučuje (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Pedijatrijska populacija

Primena leka Silodosin Aristo nije relevantna u pedijatrijskoj populaciji za indikaciju benigne hiperplazije prostate.

Način primene

Oralna upotreba.

Kapsule treba uzimati uz obrok, po mogućstvu u isto vreme svakog dana. Kapsulu ne treba lomiti niti žvakati, već je treba progutati celu, uz čašu vode.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Intraoperativni floppy iris sindrom (IFIS)

Intraoperativni floppy iris sindrom (jedan oblik sindroma suženih zenica) je primećen tokom operacije katarakte kod nekih pacijenata koji su na terapiji ili su prethodno lečeni alfa1-blokatorima. Ovo može dovesti do dodatnih komplikacija tokom operacije.

Započinjanje terapije silodosinom se ne preporučuje kod pacijenata koji imaju zakazanu operaciju katarakte. Preporučuje se prekid terapije alfa1-blokatorima u trajanju od 1-2 nedelje pre operacije katarakte, ali korist od prekida terapije i dužina perioda bez terapije pre operacije katarakte još uvek nisu utvrđeni.

Tokom preoperativne pripreme tim koji se sastoji od hirurga koji će operisati kataraktu i oftalmologa treba da proveri da li je pacijent kome je zakazana operacija katarakte trenutno ili je bio na terapiji silodosinom, kako bi bile preduzete odgovarajuće mere za lečenje IFIS-a ukoliko se pojavi tokom operacije.

Ortostatski efekti

Incidenca ortostatskih efekata koji se javljaju tokom primene silodosina je veoma mala. Ipak, kod pojedinih pacijenata može doći do snižavanja krvnog pritiska, što u retkim slučajevima može dovesti do sinkope. Kada se pojave prvi znaci ortostatske hipotenzije (kao što je vrtoglavica pri promeni položaja), pacijent treba da sedne ili legne i ostane u tom položaju do prestanka simptoma. Ne preporučuje se primena silodosina kod pacijenata sa ortostatskom hipotenzijom.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (CLCR <30 mL/min) se ne preporučuje primena silodosina (videti odeljke 4.2 i 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

Budući da nema dostupnih podataka o primeni ovog leka kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, upotreba silodosina kod ovih pacijenata se ne preporučuje (videti odeljke 4.2 i 5.2).

Karcinom prostate

Budući da benigna hiperplazija prostate i karcinom prostate mogu imati iste simptome i mogu da postoje u isto vreme, pacijente za koje se sumnja da imaju BHP treba pregledati pre započinjanja terapije silodosinom, da bi se isključilo postojanje karcinoma prostate. Digitalni rektalni pregled i, ako je potrebno, određivanje specifičnog antigena prostate (engl. prostate specific antigen, PSA), treba sprovesti pre početka terapije i u redovnim vremenskim intervalima tokom terapije.

Terapija silodosinom dovodi do smanjenja količine semene tečnosti koja se oslobađa tokom orgazma, što privremeno može da utiče na plodnost muškarca. Ovaj efekat nestaje kada se prekine terapija silodosinom (videti odeljak 4.8)

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po jednoj kapsuli, tj. suštinski je „bez natrijuma”.

Silodosin se ekstenzivno metaboliše, uglavnom preko CYP3A4, alkohol dehidrogenaze i UGT2B7. Silodosin je takođe i supstrat P-glikoproteina. Lekovi koji inhibiraju ove enzime i transportere (kao što su: ketokonazol, itrakonazol, ritonavir ili ciklosporin) ili ih indukuju (rifampicin, barbiturati, karbamazepin, fenitoin) mogu da utiču na koncentracije silodosina i njegovih aktivnih metabolita u plazmi.

Alfa blokatori

Nema odgovarajućih podataka o bezbednoj primeni silodosina zajedno sa drugim antagonistima alfa- adrenergičkih receptora. Zbog toga se ne preporučuje istovremena upotreba silodosina sa drugim antagonistima alfa-adrenergičkih receptora.

Inhibitori CYP3A4

U jednoj studiji interakcije, pri istovremenoj primeni jakog inhibitora CYP3A4 (ketokonazol u dozi od 400 mg) primećeno je povećanje maksimalne koncentracije silodosina u plazmi za 3,7 puta, kao i 3,1 puta veća izloženost silodosinu (tj. vrednost PIK). Zbog toga se ne preporučuje istovremena upotreba sa jakim inhibitorima CYP3A4 (kao što su ketokonazol, itrakonazol, ritonavir ili ciklosporin).

Pri istovremenoj primeni silodosina i umerenih inhibitora CYP3A4 kao što je diltiazem, primećeno je povećanje vrednosti PIK-a silodosina za približno 30%, dok se vrednosti Cmax i poluvreme eliminacije nisu promenile. Ova promena nije klinički značajna i nije potrebno prilagođavanje doze.

Inhibitori PDE-5

Pri istovremenoj primeni silodosina i maksimalnih doza sildenafila ili tadalafila primećene su minimalne farmakodinamske interakcije. U jednoj placebo kontrolisanoj studiji, kod 24 osobe starosti između 45 i 78 godina koje su primale silodosin, istovremena primena sildenafila u dozi od 100 mg ili tadalafila u dozi od 20 mg nije dovela do klinički značajnih srednjih vrednosti smanjenja sistolnog ili dijastolnog krvnog pritiska, što je procenjivano ortostatskim testovima (mereno u stojećem položaju u odnosu na ležeći položaj). Kod ispitanika starijih od 65 godina, prosečno smanjenje u različitim vremenskim intervalima iznosilo je između 5 i 15 mmHg (sistolni) i između 0 i 10 mmHg (dijastolni). Pozitivni rezultati ortostatskih testova bili su samo malo češći u slučaju istovremene primene ovih lekova, međutim, nije primećena pojava simptomatske ortostaze ili nesvestice. Pacijente koji istovremeno uzimaju inhibitore PDE-5 i silodosin, treba pratiti zbog moguće pojave neželjenih reakcija.

Antihipertenzivi

U programu kliničkih studija, mnogi pacijenti su istovremeno bili na terapiji antihipertenzivima (uglavnom lekovima koji deluju na renin-angiotenzin sistem, beta blokatorima, antagonistima

kalcijuma i diureticima) bez povećanja incidence ortostatske hipotenzije. Ipak se savetuje oprez i praćenje pacijenata pri započinjanju istovremene primene antihipertenziva, zbog moguće pojave neželjenih reakcija.

Digoksin

Nije došlo do značajne promene koncentracije digoksina, supstrata P-glikoproteina, u stanju dinamičke ravnoteže, pri istovremenoj primeni sa silodosinom od 8 mg jednom dnevno. Nije potrebno prilagođavanje doze.

Trudnoća i dojenje

Nije primenljivo, budući da je silodosin namenjen samo muškarcima.

Plodnost

U kliničkim studijama je primećena pojava ejakulacije sa smanjenom količinom ili bez semene tečnosti tokom terapije silodosinom (videti odeljak 4.8), kao posledica farmakodinamičkih svojstava silodosina. Pre započinjanja terapije treba obavestiti pacijente da može doći do ispoljavanja ovog efekta koji privremeno utiče na plodnost muškarca.

Lek Silodosin Aristo ima neznatan ili umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Zbog toga, pacijente treba informisati o mogućoj pojavi simptoma koji se mogu javiti usled posturalne hipotenzije (kao što je vrtoglavica) i posavetovati ih da ne upravljaju motornim vozilima i mašinama dok ne utvrde kako silodosin deluje na njih.

Sažetak bezbednosnog profila

Bezbednost silodosina je procenjivana u 4 dvostruko slepe kontrolisane kliničke studije faze II-III (u kojima je učestvovao 931 pacijent koji je primao silodosin u dozi od 8 mg jednom dnevno i 733 pacijenta koji su primali placebo), i u 2 dugoročne otvorene studije sa produženim fazama. Ukupno je 1581 pacijent primao silodosin u dozi od 8 mg jednom dnevno, od kojih je kod 961 pacijenta izloženost trajala 6 meseci, a kod 384 pacijenta godinu dana.

Najčešće prijavljene neželjene reakcije kod primene silodosina u placebo kontrolisanim kliničkim studijama i tokom dugotrajne primene su bili poremećaji ejakulacije kao što je retrogradna ejakulacija i anejakulacija (smanjen volumen ili odsustvo semene tečnosti), koji su se javljali sa učestalošću od 23%. Ova pojava koja može privremeno da utiče na plodnost muškarca je reverzibilna i nestaje nakon par dana od prekida terapije (videti odeljak 4.4)

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

U tabeli u nastavku navedene su neželjene reakcije prijavljene u svim kliničkim studijama i neželjene reakcije iz postmarketinškog iskustva širom sveta, a kod kojih je utvrđena opravdana uzročna povezanost sa primenom silodosina. Neželjene reakcije navedene su po sistemima organa u skladu sa MedDRA klasifikacijom i po učestalosti, na sledeći način: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do

<1/10); povremeno (≥1/1,000 do <1/100); retko (≥1/10,000 do <1/1,000); veoma retko (<1/10,000), i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake grupe neželjene reakcije navedene su po opadajućem stepenu ozbiljnosti.

1 – Neželjene reakcije zabeležene nakon stavljanja leka u promet širom sveta, spontanim prijavljivanjem (učestalost izračunata prema događajima prijavljivanim tokom faza I-IV kliničkih studija i neintervencijskih studija).

Opis odabranih neželjenih reakcija

Ortostatska hipotenzija

Incidenca ortostatske hipotenzije u placebo kontrolisanim kliničkim studijama iznosila je 1,2% u grupi sa silodosinom i 1,0% u grupi sa placebom. Ortostatska hipotenzija može povremeno da dovede do sinkope (videti odeljak 4.4).

Intraoperativni floppy iris sindrom (IFIS)

IFIS je prijavljen tokom operacija katarakte (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Primena silodosina je ispitivana u dozama do 48 mg dnevno kod zdravih osoba muškog pola. Neželjena reakcija koja je ograničavala povećanje doze bila je ortostatska hipotonija. U slučajevima kada je lek uzet nedavno, treba izazvati povraćanje ili pristupiti ispiranju želuca. Ukoliko predoziranje silodosinom izazove hipotenziju, treba primeniti kardiovaskularne suportivne mere. Dijaliza nije od velike koristi, budući da se silodosin u velikoj meri vezuje za proteine plazme (96,6%).

Farmakoterapijska grupa: Urološki lekovi, antagonisti alfa-adrenergičkih receptora.

ATC šifra: G04CA04 Mehanizam dejstva

Silodosin je izrazito selektivan za alfa1A-adrenergičke receptore koji su primarno smešteni u prostati,

bazi mokraćne bešike, vratu mokraćne bešike, kapsuli prostate i prostatičnom delu uretre. Blokiranje ovih alfa1A-adrenergičkih receptora izaziva opuštanje glatkih mišića u ovim tkivima, čime se smanjuje otpor mokraćne bešike, a bez uticaja na kontraktilnost glatkog mišića detrusora. Ovo utiče na poboljšanje simptoma usled nakupljanja urina (iritacije) i pražnjenja bešike (opstrukcije) (simptomi donjeg urinarnog trakta (engl. lower urinary tract symptoms, LUTS)), povezanih sa benignom hiperplazijom prostate.

Silodosin ima značajno manji afinitet prema alfa1B-adrenergičkim receptorima koji su primarno smešteni u kardiovaskularnom sistemu. In vitro je dokazano da je odnos stepena vezivanja silodosina za alfa1A receptore i alfa1B receptore (alfa1A : α1B) izuzetno veliki (162:1).

Klinička efikasnost i bezbednost

U dvostruko slepoj, placebom kontrolisanoj kliničkoj studiji faze II za određivanja doze u kojoj su primenjivane doze silodosina od 4 mg ili 8 mg jednom dnevno, primećeno je veće poboljšanje indeksa simptoma na skali Američke urološke asocijacije (AUA) prilikom primene silodosina od 8 mg (- 6,8±5,8, n=90; p=0,0018) i silodosina od 4 mg (-5,7±5,5, n=88; p=0,0355) u poređenju sa placebom (- 4,0±5,5, n=83).

Preko 800 pacijenata sa umerenim ili teškim simptomima BPH (na osnovu rezultata Internacionalne skale za procenu simptoma prostate (engl. international prostate symptom score, IPSS), čija je vrednost na početku studije bila ≥13) je primalo 8 mg silodosina jednom dnevno u dve placebo kontrolisane kliničke studije faze III, koje su sprovedene u SAD i u jednoj kliničkoj studiji sa placebo i aktivnom kontrolnom grupom koja je sprovedena u Evropi. U svim ispitivanjima, pacijenti kod kojih nije postignut odgovor na terapiju placebom tokom četvoronedeljne uvodne faze, su randomizovani da primaju ispitivanu terapiju. Procenjeno je da su pacijenti koji su lečeni silodosinom u svim studijama, nakon 12 nedelja terapije osetili veće ublažavanje simptoma BPH povezanih sa nakupljanjem urina (iritacije) i pražnjenjem bešike (opstrukcije) u poređenju sa pacijentima koji su primali placebo. Podaci prikupljeni u Intent-to-treat populaciji dati su u tabeli ispod:

* p<0,001 u odnsu na placebo; ° p =0,002 u odnosu placebo

U aktivno kontrolisanoj kliničkoj studiji sprovedenoj u Evropi, pokazalo se da primena silodosina u dozi od 8 mg jednom dnevno nije bila inferiorna u odnosu na tamsulosin u odnosu na 0,4 mg jednom dnevno: prilagođena prosečna razlika (95% CI) u ukupnom rezultatu IPSS između populacija u protokolu bila je 0,4 (-0,4 do 1,1). Stopa odgovora (tj. poboljšanje IPSS ukupnog rezultata najmanje 25%) je bila značajno veća u silodosin (68 %) i tamsulosin (65%) grupi u odnosu na placebo (53%).

U dugotrajnoj otvorenoj produženoj fazi ovih kontrolisanih studija u kojoj su pacijenti primali silodosin i do godinu dana, poboljšanje simptoma nastalo nakon 12 nedelja lečenja je održano tokom 1 godine.

U kliničkoj studiji fazi IV sprovedenoj u Evropi, sa srednjom vrednošću IPSS ukupnog rezultata na početku studije od 18,9; 77,1 % pacijenata je pokazalo odgovor na terapiju silodosinom (procenjeno na osnovu promene vrednosti IPSS ukupnog rezultata od najmanje 25% u odnosu na vrednost na početku studije). Približno polovina pacijenata prijavila je poboljšanje najneprijatnijih simptoma BHP

na koje su se žalili na početku studije (npr. nokturija, učestalo mokrenje, slab mlaz urina, hitan nagon na mokrenje, curenje urina i nepotpuno pražnjenje bešike), što je procenjeno osnovu ICS upitnika za muškarce.

Ni u jednoj od kliničkih studija sprovedenih sa silodosinom nije uočeno značajno snižavanje krvnog pritiska u ležećem položaju.

Silodosin u dozama od 8 mg i 24 mg dnevno nije imao statistički značajan uticaj na EKG intervale ili repolarizaciju srca u odnosu na placebo.

Pedijatrijska populacija

Evropska agencija za lekove izuzela je od obaveze podnošenje rezultata ispitivanja sa silodosinom u svim podgrupama pedijatrijske populacije kod BPH (videti odeljak 4.2 za informacije o primeni kod pedijatrijske populacije).

Farmakokinetika silodosina i njegovih glavnih metabolita je procenjivana kod odraslih muškaraca sa i bez BPH nakon pojedinačnih i višestrukih primena doza u opsegu od 0,1 mg do 48 mg dnevno. Farmakokinetika silodosina je linearna u ovom opsegu doza. Izloženost glavnom metabolitu u plazmi, silodosin glukuronidu (KMD-3213G), u stanju ravnoteže je oko 3 puta veća od izloženosti osnovnoj supstanci. Silodosin postiže stanje ravnoteže nakon 3. dana, a njegov metabolit glukuronid nakon 5. dana lečenja.

Resorpcija

Silodosin se nakon oralne primene dobro resorbuje i resorpcija je proporcionalna dozi. Apsolutna bioraspoloživost iznosi približno 32%.

Jedna in vitro studija sa Caco-2 ćelijama pokazala je da je silodosin supstrat P-glikoproteina. Hrana smanjuje Cmax za približno 30%, produžava tmax za približno 1 sat i ima mali uticaj na vrednost PIK. Kod zdravih muškaraca ciljane starosne dobi (n=16, prosečna starost 55±8 godina) nakon oralne primene doze od 8 mg jednom dnevno odmah nakon doručka tokom 7 dana dobijeni su sledeći farmakokinetički parametri: Cmax87±51 nanogram/mL (SD), tmax 2,5 sata (opseg: 1,0-3,0), vrednost PIK 433±286 nanogram • h/mL.

Distribucija

Silodosin ima volumen distribucije od 0,81 L/kg i 96,6% se vezuje se za proteine plazme. Ne distribuira se u krvne ćelije.

91% silodosin glukuronida se vezuje za proteine.

Biotransformacija

Silodosin se ekstenzivno metaboliše putem glukuronidacije (UGT2B7), pod uticajem alkohol- i aldehid- dehidrogenaze i preko oksidativnih puteva, najviše preko CYP3A4. Glavni metabolit u plazmi, glukuronid konjugat silodosina (KMD-3213G), koji se pokazao aktivnim in vitro, ima produženo poluvreme eliminacije (oko 24 sata) i postiže približno 4 puta veće koncentracije u plazmi od silodosina.

In vitro podaci ukazuju na to da silodosin nema potencijal da inhibiše ili indukuje sisteme enzima citohroma P450.

Eliminacija

Nakon oralne primene 14C radioaktivno obeleženog silodosina, nakon 7 dana je otkriveno približno 33,5% radioaktivnosti oko u urinu i 54,9% u fecesu. Klirens silodosina iz organizma iznosi približno 0,28 L/h/kg. Silodosin se uglavnom izlučuje u obliku metabolita; veoma male količine nepromenjenog leka se mogu naći u urinu. Terminalno poluvreme eliminacije silodosina iznosi 11, a njegovog glukuronida 18 sati.

Posebne grupe pacijenata

Stariji pacijenti

Izloženost silodosinu i njegovim glavnim metabolitima se ne menja značajno sa godinama, čak ni kod pacijenata starijih od 75 godina.

Pedijatrijski pacijenti

Silodosin nije ispitivan kod pacijenata mlađih od 18 godina.

Oštećenje funkcije jetre

U ispitivanju primene pojedinačne doze, farmakokinetika silodosina se nije promenila kod 9 pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre (Child-Plough rezultati od 7 do 9), u poređenju sa 9 zdravih ispitanika. Rezultate ove studije treba tumačiti oprezno, budući da su uključeni pacijenti imali neizmenjene biohemijske parametre, koji su ukazivali na očuvanu funkciju metabolizma, a klasifikovani su u grupu sa umerenim oštećenjem funkcije jetre na osnovu ascitesa i hepatičke encefalopatije.

Farmakokinetika silodosina nije ispitivana kod pacijenata sa teškim oštećenjem jetre.

Oštećenje funkcije bubrega

U ispitivanju primene pojedinačne doze, izloženost silodosinu (nevezanom) kod ispitanika sa blagim (n=8) i umerenim oštećenjem funkcije bubrega (n=8) dovela je, u proseku, do povećanja vrednosti Cmax (1,6 puta) i PIK (1,7 puta) u odnosu na ispitanike sa očuvanom funkcijom bubrega (n=8). Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (n=5) povećanje izloženosti se ispoljavalo u povećanju vrednosti Cmax 2,2 puta i vrednosti za PIK 3,7 puta. Izloženost glavnim metabolitima, silodosin glukuronidu i KMD3293, je takođe bila povećana.

Tokom faze III kliničke studije praćenje koncentracije u plazmi je pokazalo da se koncentracije ukupnog silodosina nakon 4 nedelje lečenja nisu promenile kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega (n=70) u odnosu na pacijente sa očuvanom funkcijom bubrega (n=155), dok su se koncentracije u proseku udvostručile kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (n=7). Pregled podataka o bezbednosti kod pacijenata uključenih u sve kliničke studije ne ukazuje na to da blago oštećenje funkcije bubrega (n=487) predstavlja dodatan bezbednosni rizik tokom terapije silodosinom (kao što su rizik od povećanja incidence vrtoglavice ili ortostatske hipotenzije) u poređenju sa pacijentima sa očuvanom funkcijom bubrega (n=955).

Prema tome, nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega. Budući da nema dovoljno iskustva sa pacijentima sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (n=35), preporučuje se primena manje početne doze silodosina od 4 mg. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ne preporučuje se primena leka Silodosin Aristo.

Pretklinički podaci iz konvencionalnih studija farmakološke bezbednosti, karcinogenog, mutagenog i teratogenog potencijala nisu otkrili posebne rizike za ljude. Tokom ispitivanja sprovedenih na životinjama posledice su uočene samo pri značajno većim izloženostima od maksimalnih izloženosti kod ljudi (koje su se ispoljile na tiroidnoj žlezdi kod glodara), što ima mali značaj za kliničku primenu leka.

Kod mužjaka pacova primećena je smanjena plodnost pri dvostruko većim izloženostima u odnosu na izloženost kod ljudi pri primeni maksimalnih preporučenih doza. Primećeni efekat je bio reverzibilan.

Silodosin Aristo, 4 mg, kapsule, tvrde

Sadržaj kapsule Manitol (E421)

Skrob, preželatinizovani (kukuruzni) Natrijum-laurilsulfat Gliceroldibehenat (E471)

Sastav tela i kape kapsule Želatin

Titan-dioksid (E171) Gvožđe(III)-oksid, žuti (E172)

Sastav mastila:

Šelak (E904) Propilenglikol (E1520)

Amonijak, rastvor koncentrovani (E527) Gvožđe(III)-oksid, crni (E172)

Kalijum-hidroksid (E525)

Silodosin Aristo, 8 mg, kapsule, tvrde

Sadržaj kapsule Manitol (E421)

Skrob, preželatinizovani (kukuruzni) Natrijum-laurilsulfat Gliceroldibehenat (E471)

Sastav tela i kape kapsule Želatin

Titan-dioksid (E171)

Sastav mastila:

Šelak (E904) Propilenglikol (E1520)

Amonijak, rastvor koncentrovani (E527) Gvožđe(III)-oksid, crni (E172)

Kalijum-hidroksid (E525)

Nije primenljivo.

3 godine

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PE/PVDC-Al blister koji sadrži 10 kapsula, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 kapsula, tvrdih (ukupno 30 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Silodosin Aristo pripada grupi lekova koji se zovu blokatori alfa1A-adrenergičkih receptora. Lek Silodosin Aristo se selektivno vezuje za receptore koji se nalaze u prostati, bešici i uretri (mokraćnoj cevi). Blokiranjem ovih receptora, ovaj lek dovodi do opuštanja glatkih mišića u ovim tkivima. Na taj način se olakšava mokrenje i ublažavaju Vaši simptomi.

Čemu je namenjen lek Silodosin Aristo

Lek Silodosin Aristo se koristi kod odraslih muškaraca za lečenje simptoma urinarnog trakta koji su povezani sa benignim uvećanjem prostate (hiperplazijom prostate), kao što su:

• otežan početak mokrenja,
• osećaj da mokraćna bešika nije potpuno ispražnjena,
• učestala potreba za mokrenjem, čak i noću.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na silodosin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Silodosin Aristo.

• Ukoliko treba da imate operaciju oka zbog zamućenosti očnog sočiva (operacija katarakte), važno je da odmah obavestite oftalmologa o tome da uzimate ili ste ranije uzimali lek Silodosin Aristo. Ovo je važno jer je kod nekih pacijenata koji su uzimali ovu vrstu lekova, tokom operacije katarakte došlo do opuštanja mišićnog tonusa dužice oka (obojenog kružnog dela oka). U tom slučaju lekar specijalista može da preduzme odgovarajuće mere opreza koje se tiču primene leka ili korižćenja odgovarajuće hirurške tehnike tokom operacije. Pitajte lekara da li treba da odložite ili privremeno prekinete uzimanje lekom Silodosin Aristo, ukoliko imate operaciju katarakte.
• Ukoliko ste ikada uzgubili svest ili osetili vrtoglavicu pri naglom ustajanju, obavestite o tome lekara pre primene leka Silodosin Aristo.

Vrtoglavica pri ustajanju i povremena nesvestica mogu se javiti pri primeni leka Silodosin Aristo, posebno na početku terapije ili u slučaju kada se istovremeno uzimaju lekovi za snižavanje krvnog pritiska. Ukoliko se ovo desi, obavezno odmah sedite ili lezite dok simptomi ne prestanu i obavestite lekara o tome što je pre moguće (vidite i odeljak „Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama”).

• Ukoliko imate teško oboljenje jetre, ne treba da uzimate lek Silodosin Aristo, jer primena ovog leka nije ispitivana kod ovog stanja.
• Ukoliko imate oboljenje bubrega, posavetujte se sa lekarom. Ako imate umereno oštećenje funkcije bubrega, lekar će pažljivo započeti terapiju lekom Silodosin Aristo i može propisati manju dozu leka (videti odeljak 3. „Kako se uzima lek Silodosin Aristo”). Ukoliko imate teško oštećenje funkcije bubrega, ne treba da uzimate lek Silodosin Aristo.
• Budući da benigno uvećanje prostate i karcinom (rak) prostate mogu imati iste simptome, Vaš lekar će izvršiti neophodna ispitivanja da bi utvrdio da nemate karcinom prostate pre započinjanja terapije lekom Silodosin Aristo. Lek Silodosin Aristo ne leči karcinom prostate.
• Lečenje lekom Silodosin Aristo može dovesti do poremećaja ejakulacije (smanjenja količine semene tečnosti koja se oslobađa prilikom seksualnog odnosa) što može privremeno uticati na plodnost muškarca. Ovaj efekat nestaje po prekidu terapije lekom Silodosin Aristo. Obavezno obavestite lekara ukoliko planirate da imate decu.

Deca i adolescenti

Ovaj lek nije namenjen za primenu kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina jer ne postoje relevantne indikacije za ove starosne grupe.

Drugi lekovi i lek Silodosin Aristo

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati druge lekove.

Naročito je važno da obavestite svog lekara ako uzimate sledeće lekove:

• lekove koji se koriste za snižavanje krvnog pritiska (naročito alfa1- blokatore, kao što je prazosin ili doksazosin) zato što postoji rizik pojačavanja dejstva ovih lekova usled istovremene primene leka Silodosin Aristo;
• lekove za lečenje gljivičnih infekcija (kao što je ketokonazol ili itrakonazol), lekove koji se koriste za lečenje HIV infekcije i AIDS-a (kao što je ritonavir) ili lekove koji se koriste nakon transplantacije organa kako bi se sprečilo njihovo odbacivanje (kao što je ciklosporin) jer ovi lekovi mogu da povećaju koncentraciju leka Silodosin Aristo u krvi;
• lekove koji se koriste za lečenje problema u postizanju ili održavanju erekcije (kao što je sildenafil ili tadalafil) jer njihova istovremena primena sa lekom Silodosin Aristo može da dovede do blagog snižavanja krvnog pritiska;
• lekove koji se koriste za lečenje epilepsije ili rifampicin (lek koji se koristi za lečenje tuberkuloze), jer bi mogli da smanje dejstvo leka Silodosin Aristo.

Trudnoća i plodnost

Trudnoća

Pošto se lek Silodosin Aristo primenjuje samo za lečenje benignog uvećanja prostate kod muškaraca, nije namenjen za primenu kod žena.

Plodnost

Lek Silodosin Aristo može da smanji broj spermatozoida, što može da dovede do privremenog smanjenja plodnosti.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ukoliko osetite nesvesticu, vrtoglavicu, pospanost ili imate zamućen vid, nemojte upravljati vozilima ili rukovati mašinama.

Lek Silodosin Aristo sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po jednoj kapsuli, što znači da je suštinski „bez natrijuma”.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Preporučena doza je jedna kapsula leka Silodosin Aristo od 8 mg dnevno. Lek se uzima oralno.

Kapsulu uvek uzmajte uz obrok, po mogućstvu u isto vreme svakog dana. Kapsulu nemojte lomiti ili žvakati, već se mora cela progutati, najbolje uz čašu vode.

Pacijenti sa oboljenjem bubrega

Ukoliko imate umereno oboljenje bubrega, lekar može da Vam propiše i drugačiju dozu. U tom slučaju se koristi lek Silodosin Aristo od 4 mg.

Ako ste uzeli više leka Silodosin Aristo nego što treba

Ukoliko ste slučajno uzeli veću dozu leka nego što bi trebalo, odmah se javite lekaru. Ukoliko se javi vrtoglavica ili slabost, odmah se obratite lekaru.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Silodosin Aristo

Ako ste propustili da uzmete jednu dozu, kapsulu možete uzeti kasnije istog dana. Međutim, ukoliko je već vreme za uzimanje naredne doze, jednostavno izostavite propuštenu dozu. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Silodosin Aristo

Ukoliko prekinete lečenje, može doći do ponovne pojave simptoma.

Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah se obratite lekaru ukoliko primetite bilo koje od sledećih simptoma alergijske reakcije: oticanje lica ili grla, otežano disanje, nesvestica, svrab ili koprivnjača na koži, jer posledice ovih simptoma mogu da budu ozbiljne.

Najčešće neželjeno dejstvo je smanjenje količine semene tečnosti koja se oslobodi tokom seksualnog odnosa. Ovaj efekat nestaje nakon prekidu terapije lekom Silodosin Aristo. Obavestite lekara ukoliko planirate da imate decu.

Mogu se javiti i vrtoglavica, vrtoglavica pri ustajanju, i povremeno nesvestica. Ukoliko osetite slabost ili vrtoglavicu, obavezno sedite ili lezite dok simptomi ne nestanu. Ukoliko dođe do pojave vrtoglavice ili nesvestice pri ustajanju, obavestite o tome svog lekara što je pre moguće.

Lek Silodosin Aristo može da izazove komplikacije tokom operacije katarakte (operacije oka usled zamućenosti očnog sočiva, videti odeljak „Upozorenja i mere opreza”).

Veoma je važno da odmah obavestite svog oftalmologa da uzimate ili ste uzimali lek Silodosin Aristo.

Moguća neželjena dejstva navedena su u nastavku:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• poremećaji ejakulacije (manja količina ili odsustvo semene tečnosti koja se oslobađa u toku seksualnog odnosa; videti odeljak „Upozorenja i mere opreza”).

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• vrtoglavica, uključujući i vrtoglavicu pri ustajanju (videti u prethodnom tekstu)
• curenje ili zapušenost nosa
• proliv

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

• smanjen libido (seksualni nagon)
• mučnina
• suva usta
• poteškoće u postizanju ili održavanju erekcije
• ubrzan rad srca
• simptomi alergijske reakcije na koži kao što su: osip, svrab, urtikarija i osip izazvan lekom
• izmenjene vrednosti laboratorijskih testova funkcije jetre
• nizak krvni pritisak

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• brzi ili nepravilni otkucaji srca (koji se nazivaju palpitacije)
• nesvestica / gubitak svesti

Veoma retkaneželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

• ostale alergijske reakcije praćene oticanjem lica ili grla

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• Takozvani Floppy-Iris sindrom (opuštanje dužice oka) za vreme operacije katarakte (videti i tekst iznad, u ovom odeljku)

Ako smatrate da ovaj lek utiče na Vaš seksualni život, obavestite o tome svog lekara. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Silodosin Aristo posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon oznake „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Silodosin Aristo, 4 mg, kapsule, tvrde

Aktivna supstanca je silodosin. Jedna kapsula, tvrda, sadrži 4 mg silodosina. Pomoćne supstance su:

• Sadržaj kapsule: Manitol (E421); Skrob, preželatinizovani (kukuruzni); Natrijum-laurilsulfat; Gliceroldibehenat (E471).
• Sastav tela i kape kapsule: Želatin; Titan-dioksid (E171); Gvožđe(III)-oksid, žuti (E172).
• Sastav mastila: Šelak (E904); Propilenglikol (E1520); amonijak, rastvor koncentrovani (E527); gvožđe(III)-oksid, crni (E172); kalijum-hidroksid (E525).

Silodosin Aristo, 8 mg, kapsule, tvrde

Aktivna supstanca je silodosin. Jedna kapsula, tvrda, sadrži 8 mg silodosina. Pomoćne supstance su:

• Sadržaj kapsule: Manitol (E421); Skrob, preželatinizovani (kukuruzni); Natrijum-laurilsulfat;

Gliceroldibehenat (E471).

• Sastav tela i kape kapsule: Želatin; Titan-dioksid (E171)
• Sastav mastila: Šelak (E904); Propilenglikol (E1520); amonijak, rastvor koncentrovani (E527); gvožđe(III)-oksid, crni (E172); kalijum-hidroksid (E525).

Kako izgleda lek Silodosin Aristo i sadržaj pakovanja

Kapsula, tvrda.

Silodosin Aristo, 4 mg, kapsule, tvrde:

Žute, neprovidne, tvrde želatinske kapsule, veličine 3, sa oznakom „4” utisnutom crnim mastilom na kapi kapsule.

Silodosin Aristo, 8 mg, kapsule, tvrde:

Bele, neprovidne, tvrde želatinske kapsule, veličine 0, sa oznakom „8“ utisnutom crnim mastilom na kapi kapsule.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PE/PVDC-Al blister koji sadrži 10 kapsula, tvrdih.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 kapsula, tvrdih (ukupno 30 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

PREDSTAVNIŠTVO ARISTO PHARMA GMBH NIŠ-MEDIJANA

Dimitrija Dragovića 47, Niš - Medijana

Proizvođači:

ARISTO PHARMA GMBH

Wallenroder Strasse 8-10, Berlin, Nemačka

RONTIS HELLAS MEDICAL AND PHARMACEUTICAL PRODUCTS S.A.

P.O. Box 3012 Larisa Industrial Area, Larisa, Grčka

Napomena: Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi ili da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno u

Avgust, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Silodosin Aristo, 4 mg, kapsule, tvrde: 515-01-02078-21-001 od 08.08.2023.

Silodosin Aristo, 8 mg, kapsule, tvrde: 515-01-02079-21-001 od 08.08.2023.