Singulair® 5mg tableta za žvakanje

Lek Singulair je indikovan u lečenju astme, kao dodatna terapija kod pacijenata sa blagom do umerenom perzistentnom astmom koji nisu adekvatno kontrolisani inhalacionim kortikosteroidima, i kod kojih primena kratkodelujućih β-agonista "po potrebi" ne obezbeđuje odgovarajuću kliničku kontrolu astme.

Lek Singulair takođe može da predstavlja alternativnu opciju lečenja malim dozama inhalacionih kortikosteroida kod pacijenata sa blagom perzistentnom astmom kod kojih u bliskoj prošlosti nije dolazilo do ozbiljnih napada astme koji su zahtevali oralnu upotrebu kortikosteroida, i kod pacijenata kod kojih se pokazalo da nisu sposobni da koriste inhalacione kortikosteroide (videti odeljak 4.2.).

Lek Singulair je takođe indikovan za profilaksu astme u kojoj je predominantna komponenta bronhokonstrikcija izazvana fizičkim naporom (vežbanjem).

Doziranje

Preporučena doza za pedijatrijske pacijente uzrasta od 6 do 14 godina (sve do punih 15 godina) je jedna tableta od 5 mg dnevno, koju treba uzeti uveče. Ako se lek uzima sa hranom, lek Singulair treba uzeti 1 sat pre ili 2 sata posle uzimanja hrane. Nije potrebno prilagođavanje doze kod ove starosne grupe pacijenata.

Opšte preporuke:

Terapijsko dejstvo leka Singulair na parametre koji pokazuju kontrolu astme postiže se u toku jednog dana. Pacijente treba savetovati da nastave sa uzimanjem leka Singulair čak i kada je njihova astma pod kontrolom, baš kao i tokom perioda pogoršanja astme.

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom ili blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Nema podataka koji se odnose na primenu leka kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Ista doza leka se primenjuje kod pacijenata muškog i ženskog pola.

Lek Singulair kao alternativna terapija niskodoznim inhalacionim kortikosteroidima kod pacijenata sa blagom perzistentnom astmom:

Montelukast se ne preporučuje kao monoterapija kod pacijenata sa umerenom perzistentnom astmom. Upotrebu montelukasta kao alternativne terapije za inhalacione kortikosteroide primenjene u niskim dozama kod dece sa blagom perzistentnom astmom treba razmatrati samo kod pacijenata koji u bliskoj prošlosti nisu imali ozbiljne napade astme koji su zahtevali upotrebu oralnih kortikosteroida, i koji su pokazali nemogućnost upotrebe inhalacionih kortikosteroida (videti odeljak 4.1). Blaga perzistentna astma se definiše kao pojava simptoma astme češće nego jednom nedeljno, ali ređe nego jednom dnevno, noćni simptomi češće nego dva puta mesečno, ali ređe nego jednom nedeljno, sa normalnom funkcijom pluća između epizoda. Ako se ne postigne zadovoljavajuća kontrola astme na kontrolnom pregledu (obično u toku prvog meseca), treba razmotriti mogućnost dodatne ili druge antiinflamatorne terapije zasnovane na postepenom pristupu u lečenju astme. Pacijente treba redovno pratiti radi kontrole astme.

Terapija lekom Singulair u odnosu na druge lekove za terapiju astme:

Kada se lek Singulair koristi kao dodatna terapija inhalacionim kortikosteroidima, inhalacioni kortikosteroid ne sme biti naglo zamenjen lekom Singulair (videti odeljak 4.4).

Film tablete od 10 mg namenjene su za lečenje odraslih i adolescenata uzrasta 15 i više godina.

Pedijatrijska populacija

Ne treba primenjivati lek Singulair, 5 mg, tablete za žvakanje, kod dece mlađe od 6 godina. Bezbednost i efikasnost leka Singulair, 5 mg, tablete za žvakanje, nije utvrđena kod dece mlađe od 6 godina.

Tablete za žvakanje leka Singulair od 4 mg su namenjene za decu uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina).

Granule leka Singulair od 4 mg su namenjene za decu uzrasta od 6 meseci do 5 godina (sve do punih 6 godina).

Način primene

Lek je namenjen za oralnu upotrebu. Tablete treba sažvakati pre gutanja.

Preosetljivost na montelukast ili bilo koju od pomoćnih supstanci, koje ulaze u sastav leka (navedene u odeljku 6.1).

Pacijente treba savetovati da nikada ne koriste montelukast u terapiji akutnog napada astme i da za ovu svrhu imaju spremne odgovarajuće lekove, namenjene za ovu svrhu. Ukoliko se javi akutni napad, treba upotrebiti kratkodelujući inhalacioni β-agonist. Pacijenti treba što pre da konsultuju lekara ukoliko im je potrebno da više puta inhaliraju kratkodelujuće β-agoniste nego što je to uobičajeno.

Inhalacioni ili oralni kortikosteroidi ne smeju biti naglo zamenjeni montelukastom.

Nema podataka koji pokazuju da doza oralnih kortikosteroida može biti smanjena kada se montelukast primenjuje istovremeno.

U retkim slučajevima, kod pacijenata na terapiji antiastmatičnim lekovima, uključujući montelukast, može se javiti sistemska eozinofilija koju ponekad prate klinički znaci vaskulitisa, koji odgovaraju Churg-Strauss

sindromu, stanju koje se često leči sistemskom primenom kortikosteroida. Ovakvi slučajevi su ponekad, bili udruženi sa smanjenjem ili ukidanjem terapije oralnim kortikosteroidima. Iako uzročno posledična povezanost sa antagonistima leukotrijenskih receptora još nije utvrđena, lekari treba da obrate pažnju na eozinofiliju, osip sa simptomima vaskulitisa, pogoršanje plućnih simptoma, kardiološke komplikacije i/ili neuropatiju, kada se pojave kod njihovih pacijenata. Pacijente kod kojih se razviju ovi simptomi treba ponovo pregledati i odrediti odgovarajuću terapiju.

Terapija montelukastom ne menja potrebu pacijenata sa astmom osetljivom na aspirin da izbegavaju uzimanje aspirina i ostalih nesteroidnih antiinflamatornih lekova.

Neuropsihijatrijski događaji su prijavljeni kod odraslih, adolescenata i dece na terapiji lekom Singulair (videti odeljak 4.8). Pacijenti i lekari bi trebalo da budu na oprezu u vezi sa neuropsihijatrijskim događajima. Pacijente i/ili negovatelje bi trebalo uputiti da obaveste svoje lekare ukoliko nastanu ove promene.

Propisivači bi trebalo pažljivo da procene rizik i korist od nastavljanja terapije lekom Singulair ukoliko se javi takav događaj.

Lek Singulair tablete za žvakanje sadrže aspartam, izvor fenilalanina.

Pacijenti sa fenilketonurijom bi trebalo da uzmu u obzir da svaka tableta za žvakanje od 5 mg sadrži fenilalanin u količini ekvivalentnoj 0,842 mg fenilalanina po dozi.

Montelukast se može primenjivati sa ostalim lekovima koji se rutinski koriste u profilaksi i hroničnom lečenju astme. U istraživanjima interakcija između lekova, preporučena klinička doza montelukasta nije imala klinički značajne efekte na farmakokinetiku sledećih lekova: teofilina, prednizona, prednizolona, oralnih kontraceptiva (etinil estradiol/noretindron 35/1), terfenadina, digoksina i varfarina.

Površina ispod krive (PIK) za montelukast je smanjena za oko 40% kod pacijenata kojima se istovremeno daje fenobarbital. Obzirom da se montelukast metaboliše posredstvom enzima CYP 3A4, 2C8 i 2C9 posebnu pažnju treba obratiti kod dece kod koje se montelukast daje uporedo sa induktorima CYP 3A4, 2C8 i 2C9 kao što su fenitoin, fenobarbital i rifampicin.

In vitro studije su pokazale da je montelukast snažan inhibitor enzima CYP 2C8. Međutim, podaci o kliničkoj interakciji lekova koji se odnose na montelukast i rosiglitiazon (predstavnik lekova koji se metabolišu posredstvom CYP 2C8) pokazali su da montelukast ne inhibira CYP 2C8 in vivo. Zbog toga se ne očekuje da će montelukast značajno da utiče na metabolizam lekova u čijem metabolizmu učestvuje ovaj enzim (npr. paklitaksel, rosiglitiazon i repaglinid).

In vitro studije su pokazale da je montelukast supstrat enzima CYP 2C8, a u manjoj meri i enzima 2C9 i 3A4. U kliničkojm ispitivanju interakcije lekova u kojoj su ispitivani montelukast i gemfibrozil (inhibitor i CYP 2C8 i 2C9), gemfibrozil je povećao sistemsku izloženost montelukastu 4,4 puta. Pri istovremnoj primeni sa gemfibrozilom ili drugim snažnim inhibitorima CYP 2C8, nije potrebno prilagođavati uobičajenu dozu montelukasta, ali lekar treba da ima na umu mogućnost povećanja ispoljavanja neželjenih reakcija.

Na osnovu in vitro podataka, ne očekuju se klinički značajne interakcije sa manje potentnim inhibitorima CYP 2C8 (npr. trimetoprim). Prilikom istovremene primene montelukasta sa itrakonazolom, jakim inhibitorom CYP 3A4, nije došlo do značajnog povećanja sistemske izloženosti montelukastu.

Trudnoća

Ispitivanja na životinjama nisu pokazala štetno dejstvo leka u trudnoći niti štetan efekat na razvoj embriona/fetusa.

Ograničeni podaci o primeni leka u trudnoći ne ukazuju na povezanost između uzimanja leka Singulair i pojave malformacija (na primer defekti udova) koje su u retkim slučajevima zabeležene u postmarketinškim podacima širom sveta.

Singulair se može primenjivati tokom trudnoće samo ako se proceni da je primena ovog leka apsolutno neophodna.

Dojenje

Ispitivanja na pacovima su pokazala da se montelukast izlučuje mlekom ženki pacova (videti odeljak 5.3). Nije poznato da li se montelukast ili njegovi metaboliti izlučuju humanim mlekom.

Singulair mogu primenjivati dojilje samo ako se proceni da je primena ovog leka apsolutno neophodna.

Singulair nema ili ima zanemarljivo mali uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Međutim, pojedinci su prijavljivali pospanost ili vrtoglavicu.

Montelukast je procenjivan u sledećim kliničkim ispitivanjima:

• film tablete od 10 mg, kod otprilike 4000 odraslih i adolesenata sa astmom, starosti 15 godina i starijih.
• tablete za žvakanje od 5 mg, kod otprilike 1750 pedijatrijskih pacijenata sa astmom, starosti 6 do 14 godina

Kod pacijenata lečenih montelukastom sledeće, sa lekom povezane, neželjene reakcije u kliničkim studijama su prijavljene često (≥1/100, <1/10) i sa većom incidencom u odnosu na pacijente koji su uzimali placebo:

U toku dugotrajnog lečenja, u kliničkim ispitivanjima sa ograničenim brojem pacijenata, u trajanju do dve godine kod odraslih pacijenata, i do 12 meseci kod pedijatrijskih pacijenata starosti 6 do 14 godina, bezbednosni profil se nije menjao.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije prijavljene tokom post-marketinškog praćenja su razvrstane po sistemima organa u tabeli ispod. Kategorije učestalosti su određene na osnovu relevantnih kliničkih studija.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Kod ispitivanja hroničnih slučajeva astme, montelukast se primenjivao u dozi do 200 mg/dan kod odraslih pacijenata tokom 22 nedelje, a u kratkotrajnim ispitivanjima, montelukast se primenjivao u dozi do 900 mg/dan, tokom jedne nedelje, bez klinički značajnih neželjenih reakcija.

Postoje izveštaji o akutnom predoziranju montelukastom koji su dobijeni na osnovu post-marketinškog iskustva i kliničkih ispitivanja. Ovi izveštaji su uključili odrasle i decu i uzimanje doze do 1000 mg (oko 61 mg/kg kod deteta starosti 42 meseca). Dobijeni klinički i laboratorijski nalazi bili su konzistentni sa bezbednosnim profilom kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata. Nije bilo neželjenih reakcija u većini prijavljenih slučajeva predoziranja.

Simptomi predoziranja

Neželjene reakcije koje su se najčešće pojavljivale su bile konzistentne sa bezbednosnim profilom montelukasta i uključivale su abdominalni bol, somnolenciju, žeđ, glabolju, povraćanje i psihomotornu hiperaktivnost.

Terapija kod predoziranja

Nisu dostupni specifični podaci o terapiji predoziranja montelukastom. Nije poznato da li je montelukast moguće ukloniti peritonealnom dijalizom, ili hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: antagonista leukotrijenskih receptora

ATC šifra: R03D C03 Mehanizam dejstva

Cisteinil leukotrieni (LTC4, LTD4, LTE4) predstavljaju potentne inflamatorne eikosanoide koji se oslobađaju iz različitih ćelija uključujući mastocite i eozinofile. Ovi važni proastmatični medijatori vezuju se za cisteinil leukotrienske receptore (CysLT) koji se kod ljudi nalaze u disajnim putevima i ispoljavaju dejstva kao što su bronhokonstrikcija, sekrecija mukusa, vaskularna permeabilnost i regrutacija eozinofila.

Farmakodinamski efekti

Montelukast predstavlja supstancu aktivnu nakon oralne primene koja se visokim afinitetom i selektivnošću vezuje za CysLT1 receptor. U kliničkim studijama je pokazano da montelukast inhibira bronhokonstrikciju nastalu usled inhalacije LTD4, i to u malim dozama kao što je doza od 5 mg. Bronhodilatacija nastaje u roku od 2 sata od oralno primenjenog leka. Bronhodilatatorni efekt prouzrokovan β-agonistom je aditivan na efekat montelukasta. Lečenje montelukastom inhibira i ranu i kasnu fazu bronhokonstrikcije izazvanu antigenima. Montelukast je, u poređenju sa placebom, smanjio broj eozinofila u perifernoj krvi kod odraslih i

pedijatrijskih pacijenata. U posebnoj studiji je pokazano da montelukast značajno smanjuje broj eozinofila u disajnim putevima (mereno u sputumu) i u perifernoj krvi pri čemu se poboljšava klinička kontrola astme.

Klinička efikasnost i bezbednost

U studijama koje su sprovedene na odraslim pacijentima montelukast, u dozi od 10 mg jednom dnevno, u poređenju sa placebom, je pokazao značajno poboljšanje u jutarnjem FEV1 (10,4% vs 2,7%, u odnosu na početne nivoe), AM peak expiratory flow rate (PEFR) (24,5 L/min vs 3,3 L/min, u odnosu na početne nivoe), kao i značajno smanjenje u ukupnoj primeni β-agonista (-26,1% vs -4,6% u odnosu na početne nivoe).

Poboljšanje skora simptoma astme u toku dana i noći, koji su prijavljivali pacijenti, bilo je značajno veće u odnosu na placebo.

Studije na odraslim pacijentima pokazale su da montelukast može da poveća klinički efekat inhalacionih kortikosteroida (% promene u odnosu na početni nivo za kombinaciju inhalacioni beklometazon plus montelukast vs sam beklometazon: FEV1: 5,43% vs 1,04%; upotreba β-agonista: -8,70% vs 2,64%). U poređenju sa inhalacionim beklometazonom (200 μg dva puta dnevno) montelukast je pokazao brži inicijalni odgovor, iako je u studiji koja je trajala 12 nedelja beklometazon obezbedio bolji ukupni efekat lečenja (% promene u odnosu na početne nivoe za montelukast vs beklometazon za FEV1: 7,49% vs 13,3%; upotreba β- agonista: -28,28% vs -43,89%). Međutim, u poređenju sa beklometazonom, kod visokog procenta pacijenata koji su lečeni montelukastom postignut je sličan klinički odgovor (npr. kod 50% pacijenata koji su lečeni beklometazonom postignuto je poboljšanje FEV1 od oko 11% ili više u odnosu na početne nivoe, dok je oko 42% pacijenata koji su lečeni montelukastom postiglo isti odgovor).

U studiji na pedijatrijskim pacijentima starosti 6-14 godina koja je trajala 8 nedelja montelukast 5 mg jednom dnevno, u poređenju sa placebom, je značajno poboljšao respiratornu funkciju (FEV1 8,71% vs 4,16% u odnosu na početne nivoe); AM PEFR 27,9 L/min vs 17,8 L/min u odnosu na početne nivoe) i smanjio primenu β-agonista "po potrebi" (-11,7% vs +8,2% u odnosu na početne nivoe).

U studiji koja je trajala 12 meseci upoređivana je efikasnost montelukasta u odnosu na inhalacioni flutikazon u kontroli astme kod pedijatrijskih pacijenata starosti 6-14 godina koji su imali blagu perzistentnu astmu.

Montelukast nije pokazao slabije dejstvo u odnosu na flutikazon u povećanju broja dana bez astme (rescue free days - RFD) što je bio primarni parametar efikasnosti u studiji. U proseku, u toku perioda praćenja od 12 meseci procenat dana bez astme je povećan sa 61,6 na 84,0 u grupi koja je uzimala montelukast i sa 60,9 na 86,7 u flutikazon grupi. Razlika među grupama u LS srednjem (LS means – Least Square Means) povećanju broja dana bez astme (RFD) bila je statistički značajna (-2,8% sa 95% CI od -4,7, -0,9), ali u okviru predhodno definisanih granica kliničke neinferiornosti.

I montelukast i flutikazon su poboljšali kontrolu astme prema sekundarnim parametrima praćenja u toku 12- mesečne studije:

FEV1 je povećan sa 1,83 L na 2,09 L u grupi sa montelukastom i sa 1,85 L na 2,14 L u grupi sa flutikazonom. Razlika među grupama u LS srednjem povećanju FEV1 bila je -0,02 L sa 95% CI od -0,06, 0,02. Srednje povećanje predviđene vrednosti FEV1 u procentima u odnosu na početne vrednosti bilo je 0,6% u grupi sa montelukastom i 2,7% u grupi koja je lečena flutikazonom. Razlika među grupama u LS srednjoj promeni FEV1 u odnosu na početne vrednosti u % je bila značajna: -2,2% sa 95% CI od -3,6, -0,7.

Procenat dana u kojima je korišćen β-agonist smanjen je sa 38,0 na 15,4 u grupi sa montelukastom, i sa 38,5 na 12,8 dana u grupi koja je lečena flutikazonom. Razlika između grupa u LS srednjem procentu dana u kojima je korišćen β-agonist bila je značajna: 2,7 sa 95% CI od 0,9, 4,5.

Procenat pacijenata koji su imali napad astme (napad astme je definisan kao period pogoršanja astme koji je zahtevao lečenje oralnim kortikosteroidima, neplaniranu posetu lekaru, posetu službi hitne pomoći ili hospitalizaciju) bio je 32,2 u grupi koja je lečena montelukastom i 25,6 u grupi pacijenata sa flutikazonom; odds ratio (95% CI) je bio značajan: 1,38 (1,04, 1,84).

Procenat pacijenata koji su koristili sistemske (uglavnom oralne) kortikosteroide u toku studije bio je 17,8% u grupi sa montelukastom i 10,5% u grupi lečenoj flutikazonom. Razlika između grupa u LS srednjim vrednostima je bila značajna: 7,3% sa 95% CI od 2,9; 11,7.

Značajna redukcija bronhokonstrikcije izazvane naporom (exercise induced bronchoconstriction EIB) je pokazana u studiji na odraslim pacijentima koja je trajala 12 nedelja (maksimalni pad FEV1 bio je 22,33% u montelukast grupi vs 32,40% u placebo grupi; vreme oporavka do 5% u odnosu na početne vrednosti FEV1 bilo je 44,22 min u montelukast grupi i 60,64 min u placebo grupi). Ovaj efekat bio je konzistentan u toku 12 nedelja trajanja studije. Smanjenje EIB je takođe pokazano u kratkotrajnoj studiji na pedijatrijskim pacijentima (maksimalno smanjenje FEV1 vrednosti je bilo 18,27% vs 26,11%; vreme oporavka do 5% od početne vrednosti FEV1 je bilo 17,76 min vs 27,98 min). U obe studije efekat je pokazan na kraju doznog intervala pri čemu je doziranje bilo jednom dnevno.

Kod astmatičnih pacijenata osetljivih na aspirin koji su istovremeno dobijali inhalacione i/ili oralne kortikosteroide, lečenje montelukastom u poređenju sa placebom, dalo je značajno poboljšanje u kontroli astme (promena FEV1 od 8,55% vs -1,74% u odnosu na početne vrednosti i smanjenje ukupne upotrebe β- agonista od -27,78% vs 2,09% u odnosu na početne vrednosti).

Resorpcija

Montelukast se brzo resorbuje posle peroralne primene. Za 10 mg film tablete srednja maksimalna koncentracija u plazmi (Cmax) se postiže za 3 sata (Tmax) nakon primene kod odraslih u uslovima gladovanja. Prosečna bioraspoloživost nakon oralne primene je 64%. Standardni obrok ne utiče na bioraspoloživost nakon oralne primene i na Cmax. Bezbednost i efikasnost su pokazane u kliničkim ispitivanjima u kojima su film tablete od 10 mg primenjivane bez obzira na vreme obroka.

Za tablete za žvakanje od 5 mg Cmax je dostignuta za 2 sata nakon primene kod odraslih u uslovima gladovanja. Prosečna bioraspoloživost nakon oralne primene je 73%, i smanjuje se na 63% nakon uzimanja standardizovanog obroka.

Distribucija

Montelukast se vezuje više od 99% za proteine plazme. Volumen distribucije u stanju ravnoteže za montelukast je u proseku 8-11 litara. Studije na pacovima koji su tretirani radioobeleženim montelukastom ukazuju da montelukast minimalno prolazi krvno-moždanu barijeru. Pored toga, koncentracije radioobeleženog materijala u tkivima 24 sata posle doziranja su bile minimalne u svim drugim tkivima.

Biotransformacija

Montelukast se intenzivno metaboliše. U studijama sa terapijskim dozama montelukasta, koncentracije metabolita u plazmi se nisu mogle detektovati u stanju ravnoteže ni kod odralih ni kod dece.

Citohrom P450 2C8 je najznačajniji enzim u metabolizmu montelukasta. Pored toga, CYP 3A4 i 2C9 mogu biti u manjoj meri uključeni u metabolizam montelukasta, iako je pokazano da itrakonazol, inhibitor CYP 3A4, nije uticao na promenu farmakokinetičkih parametara montelukasta kod zdravih ispitanika koji su uzimali 10 mg montelukasta dnevno. Na osnovu rezultata in vitro studija na mikrozomima humane jetre utvrđeno je da terapijske koncentracije montelukasta u plazmi ne inhibiraju citohrome P450 3A4, 2C9, 1A2, 2A6, 2C19 i 2D6. Doprinos metabolita u ostvarivanju terapijskog dejstva montelukasta je minimalan.

Eliminacija

Plazma klirens montelukasta kod zdravih odraslih osoba je u proseku 45 mL/min. Posle oralne primene radioaktivno obeleženog montelukasta 86% radioaktivnosti se može detektovati u fecesu prikupljenom tokom 5 dana, i < od 0,2% se detektuje u urinu. Zajedno sa podacima o oralnoj biorapoloživosti ovi podaci ukazuju da se montelukast i njegovi metaboliti skoro isključivo eliminišu putem žuči.

Karakteristike kod pacijenata

Nije neophodno prilagođavanje doze kod starih osoba ili kod pacijenata sa blagom do umerenom insuficijencijom jetre. Nisu sprovedena klinička ispitivanja na pacijentima sa oštećenom funkcijom bubrega. Pošto se montelukast i njegovi metaboliti eliminišu bilijarnim putem pretpostavlja se da nije potrebno

prilagođavanje doze kod pacijenata sa renalnom insuficijencijom. Nema podataka o farmakokinetici montelukasta kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre (Child-Pugh skor >9).

Nakon primene visokih doza montelukasta (20 do 60 puta većih od preporučenih doza za odrasle) uočeno je smanjenje koncentracije teofilina u plazmi. Ovaj efekat nije zapažen nakon primene doze od 10 mg jedanput dnevno.

U ispitivanjima toksičnosti kod životinja, uočene su minimalne promene serumskih biohemijskih parametara kao što su koncentarcija ALT, glukoze, fosfora i triglicerida, pri čemu su promene bile prolazne prirode.

Znaci toksičnosti kod životinja bili su povećano lučenje pljuvačke, gastrointestinalni simptomi, retke stolice i disbalans elektrolita. Javili su se kod primene doza koje su podrazumevale 17 puta veću sistemsku izloženost u odnosu na kliničke doze. Kod majmuna, neželjena dejstva su se javila kod primene doza od 150 mg/kg/dan (> 232 puta veća sistemska izloženost u odnosu na kliničke doze). U ispitivanjima na životinjama, montelukast nije uticao na fertilitet ili reproduktivnu sposobnost kod sistemskog izlaganja koje prevazilazi kliničku sistemsku izloženost više od 24 puta. Blago smanjenje telesne mase kod mladunaca uočeno je u ispitivanju plodnosti ženki pacova, pri 200 mg/kg/dan (> 69 puta veća sistemska izloženost u odnosu na kliničke doze). U ispitivanjima na kunićima, veća incidenca nekompletne osifikacije, u poređenju sa kontrolnom grupom životinja, uočena je kod sistemske izloženosti > 24 puta veće od sistemske izloženosti pri kliničkom režimu doziranja. Nisu uočene patološke promene kod pacova. Pokazalo se da montelukast prolazi placetalnu barijeru i da se izlučuje u mleku životinja koje doje.

Nije bilo smrtnih slučajeva posle pojedinačne oralne doze montelukast-natrijuma do 5000 mg/kg, kod miševa i pacova (15000 mg/m2 kod miševa i 30000 mg/m2kod pacova ), što je bila i maksimalna testirana doza. Ova doza je 25000 puta veća od preporučene humane doze za odrasle (bazirano na telesnoj masi odraslog pacijenta od 50 kg).

Utvrđeno je da montelukast nije fototoksičan kod miševa za UVA, UVB ili vidljivi spektar svetlosti, pri dozama od 500 mg/kg/dan (otprilike >200 puta veća sistemska izloženost u odnosu na kliničke doze).

Montelukast nije pokazao mutagenost kod in vitro i in vivo testova, niti je bio kancerogenog dejstva kod glodara.

Manitol (E421) Celuloza, mikrokristalna

Hidroksipropilceluloza (E 463) Gvožđe(III)-oksid, crveni (E 172) Kroskarmeloza-natrijum

Aroma trešnje Aspartam (E 951) Magnezijum-stearat

Nisu poznate.

2 godine.

Lek treba čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

Unutrašnje pakovanje je poliamid/PVC/aluminijumski blister, sa 14 tableta za žvakanje.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 tableta za žvakanje. (ukupno 28 tableta za žvakanje) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Šta je lek Singulair?

Lek Singulair pripada grupi lekova antagonista leukotrijenskih receptora koji blokira supstance koje se zovu leukotrijeni.

Kako deluje lek Singulair?

Leukotrijeni izazivaju sužavanje i otok disajnih puteva u plućima. Putem blokiranja leukotrijena lek Singulair poboljšava simptome astme i pomaže u kontroli astme.

Kada treba uzeti lek Singulair tablete za žvakanje?

Lekar Vam je propisao lek Singulair za lečenje astme koju imate sprečavajući pojavu simptoma astme tokom dana ili noći.

• Lek Singulair tableta za žvakanje se uzima za lečenje pedijatrijskih pacijenata od 6 do 14 godina (sve do punih 15 godina) starosti kod kojih se adekvatna kontrola astme ne može postići lekovima koje već uzimaju, tako da im je potrebna dodatna terapija.
• Lek Singulair se takođe može uzimati kao alternativna terapija inhalacionim kortikosteroidima kod pacijenata starosti 6 do 14 godina (sve do punih 15 godina) koji nisu skoro koristili oralne kortikosteroide i koji nisu sposobni da primenjuju inhalacione kortikosteroide.
• Lek Singulair takođe pomaže u sprečavanju sužavanja disajnih puteva do koga dolazi usled fizičkih napora.

Vaš lekar će utvrditi u zavisnosti od simptoma i težine astme.kako treba da uzimate lek Singulair tablete za žvakanje.

Šta je astma?

Astma je dugotrajno oboljenje.

Astma uključuje:

• Otežano disanje koje nastaje zbog suženja disajnih puteva. Suženje disajnih puteva se pogoršava ili poboljšava kao odgovor koji zavisi od različitih faktora;
• osetljivost disajnih puteva koji reaguju na mnoge faktore, poput duvanskog dima, polen, hladan vazduh ili fizički napor;
• oticanje (zapaljenje) unutrašnje površine disajnih puteva (sluzokože).

Simptomi astme su: kašalj, zviždanje u grudima, osećaj teskobe u grudnom košu.

Obavestite Vašeg lekara o svim zdravstvenim tegobama ili alergijama koje imate ili koje ste imali ranije.

Lek Singulair ne smete uzimati:

• ukoliko ste Vi ili Vaše dete alergični na montelukast ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6)

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što Vi ili Vaše dete uzmete lek Singulair:

• Ukoliko se simptomi astme ili disanje kod Vas ili Vašeg deteta pogoršaju, odmah o tome obavestite Vašeg lekara.
• Lek Singulair nije namenjen za lečenje akutnih napada astme. Ukoliko dođe do akutnog napada, pratite uputstva koja ste dobili od lekara vezano za tu situaciju. Uvek morate pri ruci da imate inhalacione beta-agoniste za brzo otklanjanje simptoma astme.
• Izuzetno je važno da Vi ili Vaše dete uzimate sve lekove za lečenje astme koje je propisao Vaš lekar. Lek Singulair se ne sme koristiti umesto lekova za lečenje astme koje je lekar propisao Vama ili Vašem detetu.
• Svaki pacijent koji uzima lekove za lečenje astme mora da zna da se odmah treba obratiti lekaru, ukoliko se pojave simptomi slični gripu, bockanje ili utrnulost u rukama ili nogama, pogoršanje plućnih simptoma, i/ili osip na koži.
• Vi ili Vaše dete ne smete da uzimate acetilsalicilnu kiselinu (aspirin) i lekove protiv zapaljenja (antiinflamatorne lekove, takođe poznate kao nesteroidni antiinflamatorni lekovi ili NSAIL), ukoliko ti lekovi dovode do pogoršanja astme.

Pacijenti bi trebalo da budu svesni da su različiti neuropshijatrijski događaji (npr. promene u raspoloženju i ponašanju) prijavljeni kod odraslih, adolescenata i dece na terapiji lekom Singulair (videti odeljak 4).

Ukoliko se kod Vas ili Vašeg deteta jave takvi simptomi tokom uzimanja leka Singulair, trebalo bi da se posavetujete sa Vašim lekarom.

Primena kod dece

Ovaj lek se ne sme davati deci mlađoj od 6 godina starosti.

Dostupni su drugi oblici ovog leka koji su namenjeni za pedijatrijske pacijente ispod 18 godina starosti na osnovu starosne grupe:

Za decu starosti od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina)dostupne su tablete za žvakanje Singulair od 4 mg i granule od 4 mg.

Za decu starosti od 6 do 14 godina (sve do punih 15 godina) dostupne su tablete za žvakanje Singulair od 5 mg.

Drugi lekovi i lek Singulair tablete za žvakanje

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i lek koji se nabavlja bez lekarskog recepta.

Neki lekovi mogu uticati na dejstvo leka Singulair i obrnuto, lek Singulair može uticati na efekat drugih lekova.

Pre nego što uzmete Singulair, obavestite Vašeg lekaru ako Vi ili Vaše dete uzimate neki od sledećih lekova:

• fenobarbital (lek koji se primenjuje za lečenje epilepsije)
• fenitoin (lek koji se primenjuje za lečenje epilepsije)
• rifampicin (lek koji se primenjuje za lečenje tuberkuloze i nekih drugih bakterijskih infekcija)

Uzimanje leka Singulair sa hranom i pićima

Lek Singulair tablete za žvakanje od 5 mg se ne smeju uzimati sa hranom već najmanje 1 sat pre jela ili 2 sata nakon uzimanja jela.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Vaš lekar će proceniti da li smete da uzimate lek Singulair tablete za žvakanje u toku trudnoće. Dojenje

Nije poznato da li lek Singulair prelazi u majčino mleko. Ukoliko dojite ili nameravate da dojite treba da se posavetujete sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek Singulair tablete za žvakanje.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ne očekuje se da lek Singulair tablete za žvakanje utiče na Vašu sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama. Međutim, moguće su individualne reakcije na lek. Određena neželjena dejstva (poput vrtoglavice i pospanosti), koja su zabeležena prilikom uzimanja leka Singulair tablete za žvakanje, mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama, kod nekih pacijenata.

Lek Singulair tablete za žvakanje od 5 mg sadrže aspartame koji je izvor fenilalanina, i natrijum.

Ako Vi ili Vaše dete bolujete od fenilketonurije (redak, nasledan poremećaj metabolizma) morate voditi računa o tome da svaka tableta za žvakanje od 5 mg sadrži fenilalanin (u ekvivalentu od 0,842 mg fenilalanina po jednoj tableti za žvakanje od 5 mg).

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi tj.suštinski je bez natrijuma.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni u to kako se uzima lek, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

• Vi ili Vaše dete treba da uzimate jednu tabletu za žvakanje leka Singulair jednom dnevno, na način kako je to propisao Vaš lekar.
• Lek treba da se uzima i onda kada Vi ili Vaše dete nemate nikakvih simptoma ili imate akutni napad astme.

Za decu starosti od 6 do 14 godina (sve do punih 15 godina):

Preporučena dnevna doza leka je jedna Singulair tableta za žvakanje od 5 mg, uveče.

Ukoliko Vi ili Vaše dete uzimate lek Singulair tablete za žvakanje, ne smete uzimati druge lekove koji sadrže istu aktivnu supstancu, montelukast.

Ovaj lek je namenjen za oralnu upotrebu. Tablete treba sažvakati pre gutanja.

Lek Singulair tablete za žvakanje od 5 mg ne treba uzimati sa hranom; treba ih uzeti najmanje 1 sat pre ili 2 sata posle jela.

Ako ste uzeli više leka Singulair tablete za žvakanje nego što treba

Odmah se obratite Vašem lekaru za savet.

U većini izveštaja kod predoziranja nisu prijavljeni neželjeni efekti. Najčešće zabeleženi simptomi navedeni prilikom predoziranja kod odraslih i dece su bol u stomaku, pospanost, žeđ, glavobolja, povraćanje i hiperaktivnost.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Singulair tablete za žvakanje

Potrudite se da uzimate lek Singulair na način kako Vam je lekar propisao. Ukoliko Vi ili Vaše dete ipak propustite da uzmete propisanu dozu, nastavite da uzimate lek prema uobičajenom rasporedu doziranja od jedne tablete za žvakanje dnevno.

Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Singulair tablete za žvakanje

Lek Singulair može da leči astmu kod Vas ili Vašeg deteta samo ukoliko ovaj lek budete uzimali u kontinuitetu.

Važno je da nastavite sa uzimanjem leka Singulair tablete za žvakanje onoliko dugo koliko je to propisao Vaš lekar. To će pomoći da astma kod Vas ili Vašeg deteta bude pod kontrolom.

Ukoliko imate bilo kakva dodatna pitanja u vezi upotrebe ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi drugi lekovi, i ovaj lek može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.

Najčešća neželjena dejstva za koja se smatra da su povezana sa uzimanjem montelukasta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek) koja su bila prijavljena u kliničkim ispitivanjima pri primeni tableta za žvakanje od 5 mg, bilo je:

• glavobolja

Dodatno, zabeleženo je i sledeće neželjeno dejstvo u kliničkim studijama u kojima je korišćen lek Singulair u obliku film tableta od 10 mg:

• bol u stomaku

Ova neželjena dejstva obično su bila blaga i dešavala su se sa većom učestalošću kod pacijenata koji su lečeni lekom Singulair, nego kod onih koji su primali placebo (pilula koja ne sadrži aktivni sastojak).

Ozbiljna neželjena dejstva

Odmah kažite svom lekaru ako primetite bilo koje od dole navedenih neželjenih dejstava, koje može da bude ozbiljno i za koje može da Vam zatreba hitna medicinska pomoć:

Povremena neželjena dejstva: mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek

• alergijske reakcije uključujući otok lica, usana, jezika i/ili grla koje mogu dovesti do otežanog disanju ili gutanju
• promene u ponašanju i raspoloženju: uznemirenost uključujući agresivno ili neprijateljsko ponašanje, depresija
• pojava epileptičnih napada

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• pojačana sklonost ka krvarenju
• tremor
• palpitacije

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

• kombinovani simptomi kao što su bolest slična gripu, peckanje i bockanje ili utrnulost ruku i nogu, pogoršanje plućnih simptoma i/ili osip na koži (Churg-Strauss-ov sindrom) (videti odeljak 2)
• smanjen broj trombocita
• promene u ponašanju i raspoloženju: halucinacije, dezorjentacija, samoubilačke misli i radnje
• zapaljenje (inflamacija) pluća
• teške reakcije na koži (multiformni eritem) koje se mogu javiti bez ikakvog nagoveštaja
• zapaljenje jetre (hepatitis)

Ostale neželjene reakcije prijavljene nakon stavljanja leka u promet:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• infekcije gornjeg dela respiratornog trakta

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• dijareja, mučnina, povraćanje
• osip na koži
• povišena telesna temperatura
• povećane vrednosti enzima jetre

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

• promene u ponašanju i raspoloženju: poremećaj snova uključujući noćne more, teškoće pri uspavljivanju, hodanje u snu, razdražljivost, uznemirenost, nemir
• vrtoglavica, pospanost, osećaj peckanja i bockanja/utrnulost
• krvarenje iz nosa
• suva usta, problemi sa varenjem
• pojavljivanje modrica, svrab, koprivnjača
• bol u zglobovima ili mišićima, grčevi u mišićima
• noćno mokrenje kod dece
• slabost/umor, osećaj opšteg lošeg stanja, oticanje

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• promene u ponašanju i raspoloženju: poremećaj pažnje, slabljenje memorije, nekontrolisani pokreti mišića

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

• mekani crvenkasti otoci ispod kože, najčešće na potkolenicama (nodozni eritem)
• promene ponašanja i raspoloženja: opsesivno-kompulzivni simptomi, mucanje

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece

Ne smete koristiti lek Singulair posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage i svetlosti.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca leka je montelukast.

Jedna tableta za žvakanje sadrži 5 mg montelukasta u obliku montelukast-natrijuma.

• Pomoćne supstance su:

manitol (E 421); celuloza, mikrokristalna; hidroksipropilceluloza (E 463); gvožđe(III)-oksid, crveni (E 172); kroskarmeloza-natrijum; aroma trešnje; aspartam (E 951); magnezijum-stearat.

Kako izgleda lek Singulair i sadržaj pakovanja

Tablete za žvakanje Singulair od 5 mg su ružičaste, okrugle, bikonveksne tablete za žvakanje, dijametra 9,5 mm, sa utisnutim SINGULAIR na jednoj strani i MSD 275 na drugoj.

Unutrašnje pakovanje je poliamid/PVC/aluminijumski blister sa 14 tableta za žvakanje.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva blistera sa po 14 tableta za žvakanje (ukupno 28 tableta za žvakanje) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole

MERCK SHARP & DOHME D.O.O.

Omladinskih brigada 90a/1400, Beograd-Novi Beograd

Proizvođač

MERCK SHARP & DOHME B.V., Waarderweg 39, Haarlem, Holandija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jun, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-02913-19-001 od 01.06.2020.