Singulair® 10mg film tableta

Lek Singulair je indikovan u lečenju astme, kao dopunska terapija kod pacijenata sa blagom do umerenom perzistentnom astmom koji nisu adekvatno kontrolisani inhalacionim kortikosteroidima, i kod kojih primena kratkodelujućih β-agonista "po potrebi" ne obezbeđuje odgovarajuću kliničku kontrolu astme.

Kod ovih astmatičnih pacijenata kod kojih je indikovana primena montelukasta u terapiji astme, ovaj lek takođe može olakšati simptome sezonskog alergijskog rinitisa.

Singulair je takođe indikovan u profilaksi astme kod koje je predominantna komponenta bronhokonstrikcija izazvana fizičkim naporom (vežbanjem).

Doziranje

Preporučena doza za odrasle pacijente i adolescente uzrasta 15 i više godina, koji imaju astmu ili astmu udruženu sa sezonskim alergijskim rinitisom, je jedna tableta od 10 mg dnevno, koju treba uzeti uveče.

Opšte preporuke:

Terapijsko dejstvo leka Singulair na parametre koji pokazuju kontrolu astme pojavljuje se u toku jednog dana. Lek Singulair tablete se mogu uzimati sa ili bez hrane.

Pacijente treba savetovati da nastave sa uzimanjem leka Singulair čak i kada je njihova astma pod kontrolom, baš kao i tokom perioda pogoršanja astme. Lek Singulair se ne sme uzimati istovremeno sa drugim lekovima koji sadrže istu aktivnu supstancu, montelukast.

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata, pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom ili blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Nema podataka koji se odnose na primenu leka kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Ista doza leka se primenjuje kod pacijenata muškog i ženskog pola.

Terapija lekom Singulair u odnosu na druge lekove za terapiju astme:

Lek Singulair se može dodati postojećem terapijskom režimu pacijenta.

Inhalacioni kortikosteroidi: Terapija lekom Singulair se može koristiti kao dodatna terapija, kada primena inhalacionih kortikosteroida i kratkodelujućih beta-agonista "po potrebi" ne obezbeđuje odgovarajuću kliničku kontrolu astme. Inhalacioni kortikosteroid ne sme biti naglo zamenjen lekom Singulair (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Nemojte davati lek Singulair, 10 mg, film tablete, deci mlađoj od 15 godina. Bezbednost i efikasnost leka Singulair, 10 mg, film tablete, nije ispitivana kod dece mlađe od 15 godina starosti.

Tablete za žvakanje od 5 mg su namenjene za decu uzrasta od 6 do 14 godina (sve do punih 15 godina). Tablete za žvakanje od 4 mg su namenjene za decu uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina).

Granule od 4 mg su namenjene za decu uzrasta od 6 meseci do 5 godina (sve do punih 6 godina).

Način primene

Lek je namenjen za oralnu upotrebu.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koju od pomoćnih supstanci, koje su navedene u odeljku 6.1.

Pacijente treba savetovati da nikada ne koriste montelukast u terapiji akutnog napada astme i da za ovu svrhu imaju spremne odgovarajuće lekove, namenjene za ovu svrhu. Kada se javi akutni napad astme, mora se upotrebiti kratkodelujući inhalacioni β-agonist. Pacijenti treba što pre da konsultuju lekara ukoliko im je potrebno da više puta inhaliraju kratkodelujuće β-agoniste nego što je to uobičajeno.

Inhalacioni ili oralni kortikosteroidi ne smeju biti naglo zamenjeni montelukastom.

Nema podataka koji pokazuju da doza oralnih kortikosteroida može biti smanjena kada se montelukast primenjuje istovremeno.

U retkim slučajevima, kod pacijenata na terapiji antiastmatičnim lekovima, uključujući montelukast, može se javiti sistemska eozinofilija koju ponekad prate klinički znaci vaskulitisa, koji odgovaraju Churg-Strauss sindromu, stanju koje se često leči sistemskom primenom kortikosteroida. Ovakvi slučajevi su ponekad bili udruženi sa smanjenjem ili ukidanjem terapije oralnim kortikosteroidima. Iako uzročno posledična povezanost sa antagonistima leukotrijenskih receptora još nije utvrđena, lekari treba da obrate pažnju na eozinofiliju, osip sa simptomima vaskulitisa, pogoršanje plućnih simptoma, kardiološke komplikacije i/ili neuropatiju, kada se pojave kod njihovih pacijenata. Pacijente kod kojih se razviju ovi simptomi treba ponovo pregledati i odrediti odgovarajuću terapiju.

Terapija montelukastom ne menja potrebu pacijenata sa astmom osetljivom na aspirin da izbegavaju uzimanje acetilsalicilne kiseline i ostalih nesteroidnih antiinflamatornih lekova.

Neuropsihijatrijski događaji su prijavljeni kod odraslih, adolescenata i dece na terapiji lekom Singulair (videti odeljak 4.8). Pacijenti i lekari bi trebalo da budu na oprezu u vezi sa neuropsihijatrijskim događajima. Pacijente i/ili negovatelje bi trebalo uputiti da obaveste svoje lekare ukoliko nastanu ove promene. Lekar koji propisuje ovaj lek, treba pažljivo da proceni rizik i korist od nastavljanja terapije lekom Singulair ukoliko se javi takav događaj.

Lek Singulair, film tableta, 10 mg, sadrži laktozu, monohidrat.

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno- galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Montelukast se može primenjivati sa ostalim lekovima koji se rutinski koriste u profilaksi i hroničnom lečenju astme. U istraživanjima interakcija između lekova, preporučena klinička doza montelukasta nije imala klinički značajne efekte na farmakokinetiku sledećih lekova: teofilina, prednizona, prednizolona, oralnih kontraceptiva (etinilestradiol/noretindrona 35/1), terfenadina, digoksina i varfarina.

Površina ispod krive (PIK) za montelukast je smanjena za oko 40% kod pacijenata kojima se istovremeno daje fenobarbital. Obzirom na to da se montelukast metaboliše posredstvom enzima CYP 3A4, 2C8 i 2C9 posebnu pažnju treba obratiti kod dece kod koje se montelukast daje uporedo sa induktorima CYP 3A4, 2C8 i 2C9 kao što su fenitoin, fenobarbital i rifampicin.

In vitro studije su pokazale da je montelukast snažan inhibitor enzima CYP 2C8. Međutim, podaci o kliničkoj interakciji lekova koji se odnose na montelukast i rosiglitiazon (predstavnik lekova koji se metabolišu posredstvom CYP 2C8) pokazali su da montelukast ne inhibira CYP 2C8 in vivo. Zbog toga se ne očekuje da će montelukast značajno da utiče na metabolizam lekova u čijem metabolizmu učestvuje ovaj enzim (npr. paklitaksel, rosiglitiazon i repaglinid).

In vitro studije su pokazale da je montelukast supstrat enzima CYP 2C8, a u manjoj meri i enzima 2C9 i 3A4. U kliničkom ispitivanju interakcije lekova, u kojoj su ispitivani montelukast i gemfibrozil (inhibitor i CYP 2C8 i 2C9), gemfibrozil je povećao sistemsku izloženost montelukastu 4,4 puta. Pri istovremenoj primeni sa gemfibrozilom ili drugim snažnim inhibitorima CYP 2C8, nije potrebno prilagođavati uobičajenu dozu montelukasta, ali lekar treba da ima na umu mogućnost povećanja ispoljavanja neželjenih reakcija.

Na osnovu in vitro podataka, ne očekuju se klinički značajne interakcije sa manje potentnim inhibitorima CYP 2C8 (npr. trimetoprim). Prilikom istovremene primene montelukasta sa itrakonazolom, snažnim inhibitorom CYP 3A4, nije došlo do značajnog povećanja sistemske izloženosti montelukastu.

Trudnoća

Ispitivanja na životinjama nisu pokazala štetno dejstvo leka u trudnoći niti štetan efekat na razvoj embriona/fetusa.

Ograničeni podaci o primeni leka u trudnoći ne ukazuju na povezanost između uzimanja leka Singulair i pojave malformacija (na primer defekti udova) koje su u retkim slučajevima zabeležene u postmarketinškim podacima širom sveta.

Lek Singulair se može uzimati tokom trudnoće samo ako se proceni da je uzimanje ovog leka apsolutno neophodno.

Dojenje

Ispitivanja na ženkama pacovima su pokazala da se montelukast izlučuje mlekom ženki pacova (videti odeljak 5.3). Nije poznato da li se montelukast ili njegovi metaboliti izlučuju humanim mlekom.

Lek Singulair mogu uzimati dojilje samo ako se proceni da je uzimanje ovog leka apsolutno neophodno.

Lek Singulair nema ili ima zanemarljivo mali uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Međutim, pojedinci su prijavljivali pospanost ili vrtoglavicu.

Montelukast je procenjivan u sledećim kliničkim ispitivanjima:

• film tablete od 10 mg, kod otprilike 4000 odraslih i adolescenata sa astmom, starosti 15 godina i starijih;
• film tablete od 10 mg, kod otprilike 400 odraslih i adolescenata sa astmom sa sezonskim alergijskim rinitisom, starosti 15 godina i starijih;
• • tablete za žvakanje od 5 mg, kod otprilike 1750 pedijatrijskih pacijenata sa astmom, starosti od 6 do 14 godina.

Kod pacijenata lečenih montelukastom sledeće, sa lekom povezane, neželjene reakcije u kliničkim studijama su prijavljene često (≥1/100, <1/10) i sa većom incidencom u odnosu na pacijente koji su uzimali placebo:

U toku dugotrajnog lečenja, u kliničkim ispitivanjima sa ograničenim brojem pacijenata, u trajanju do dve godine kod odraslih pacijenata, i do 12 meseci kod pedijatrijskih pacijenata starosti 6 do 14 godina, bezbednosni profil se nije menjao.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije prijavljene tokom post-marketinškog praćenja su razvrstane po sistemima organa u tabeli ispod. Kategorije učestalosti su određene na osnovu relevantnih kliničkih studija.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Kod ispitivanja hroničnih slučajeva astme, montelukast je primenjivan u dozi do 200 mg/dan, kod odraslih pacijenata, tokom 22 nedelje, a u kratkotrajnim ispitivanjima, montelukast se primenjivao u dozi do 900 mg/dan, tokom jedne nedelje, bez klinički značajnih neželjenih reakcija.

Postoje izveštaji o akutnom predoziranju montelukastom koji su dobijeni na osnovu post-marketinškog iskustva i kliničkih ispitivanja. Ovim izveštajima bili su obuhvaćeni odrasli i deca koji su uzimali doze do 1000 mg (oko 61 mg/kg kod deteta starosti 42 meseca). Dobijeni klinički i laboratorijski nalazi bili su konzistentni sa bezbednosnim profilom kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata. Nije bilo neželjenih reakcija u većini prijavljenih slučajeva predoziranja.

Simptomi predoziranja

Neželjene reakcije koje su se najčešće pojavljivale su bile konzistentne sa bezbednosnim profilom montelukasta i uključivale su bol u abdomenu, somnolenciju, žeđ, glavobolju, povraćanje i psihomotornu hiperaktivnost.

Terapija kod predoziranja

Nisu dostupni specifični podaci o terapiji predoziranja montelukastom. Nije poznato da li je montelukast moguće ukloniti hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom.

Farmakoterapijska grupa: antagonista leukotrijenskih receptora

ATC šifra: R03DC03 Mehanizam dejstva

Cisteinil leukotrijeni (LTC4, LTD4, LTE4) su snažni inflamatorni eikosanoidi koji se oslobađaju iz različitih

ćelija, uključujući mastocite i eozinofile. Ovi važni proastmatični medijatori vezuju se za cisteinil leukotrijenske receptore (CysLT). CysLT tip-1 (CysLT1) receptor pronađen je kod ljudi, u disajnim putevima (uključujući glatke mišićne ćelije i makrofage disajnih puteva) i u drugim proinflamatornim ćelijama (uključujući eozinofile i određene matične ćelije mijeloidne loze). CysLTs su povezani sa patofiziologijom astme i alergijskog rinitisa. Kod astme, u dejstva posredovana leukotrijenima spadaju bronhokonstrikcija, mukozna sekrecija, vaskularna permeabilnost i mobilizacija eozinofila. Kod alergijskog rinitisa, CysLTs se oslobađaju iz nazalne sluzokože nakon izlaganja alergenu, tokom reakcija kako rane tako i kasne faze i udruženi su sa simptomima alergijskog rinitisa. Pokazano je da intranazalna izloženost CysLTs povećava rezistenciju nazalnih disajnih puteva, kao i simptome nazalne opstrukcije.

Farmakodinamski efekti

Montelukast predstavlja supstancu aktivnu nakon oralne primene koja se visokim afinitetom i selektivnošću vezuje za CysLT1 receptor. U kliničkim studijama je pokazano da montelukast inhibira bronhokonstrikciju nastalu usled inhalacije LTD4, i to u malim dozama kao što je doza od 5 mg. Bronhodilatacija nastaje u roku od 2 sata od oralno primenjenog leka. Bronhodilatatorni efekt prouzrokovan β-agonistom je aditivan na efekat montelukasta. Lečenje montelukastom inhibira i ranu i kasnu fazu bronhokonstrikcije izazvanu antigenima. Montelukast je, u poređenju sa placebom, smanjio broj eozinofila u perifernoj krvi kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata. U posebnoj studiji je pokazano da montelukast značajno smanjuje broj eozinofila u disajnim putevima (mereno u sputumu) i u perifernoj krvi pri čemu se poboljšava klinička kontrola astme.

Klinička efikasnost i bezbednost

U studijama koje su sprovedene na odraslim pacijentima montelukast, u dozi od 10 mg jednom dnevno, u poređenju sa placebom, je pokazao značajno poboljšanje u jutarnjem FEV1 (10,4% prema 2.,7%, u odnosu na početne vrednosti), (engl.AM peak expiratory flow rate (PEFR) (24,5 L/min prema 3,3 L/min, u odnosu na početne vrednosti), kao i značajno smanjenje u ukupnoj primeni β-agonista (-26,1% prema -4,6% u odnosu na početne vrednosti). Poboljšanje skora simptoma astme u toku dana i noći, koji su prijavljivali pacijenti, bilo je značajno veće u odnosu na placebo.

Studije na odraslim pacijentima pokazale su da montelukast može da poveća klinički efekat inhalacionih kortikosteroida (% promene u odnosu na početne vrednosti za kombinaciju inhalacioni beklometazon plus montelukast prema samom beklometazonu: FEV1: 5,43% prema 1,04%; upotreba β-agonista: -8,70% prema

2,64%). U poređenju sa inhalacionim beklometazonom (200 mikrograma dva puta dnevno) montelukast je pokazao brži inicijalni odgovor, iako je u studiji koja je trajala 12 nedelja beklometazon obezbedio bolji ukupni efekat lečenja (% promene u odnosu na početne vrednosti za montelukast prema beklometazonu za FEV1: 7,49% prema 13,3%; upotreba β-agonista: -28,28% prema -43,89%). Međutim, u poređenju sa beklometazonom, kod visokog procenta pacijenata koji su lečeni montelukastom postignut je sličan klinički odgovor (npr. kod 50% pacijenata koji su lečeni beklometazonom postignuto je poboljšanje FEV1 od oko 11% ili više u odnosu na početne vrednosti, dok je oko 42% pacijenata koji su lečeni montelukastom postiglo isti odgovor).

Sprovedeno je kliničko ispitivanje da bi se procenila primena montelukasta u simptomatskoj terapiji sezonskog alergijskog rinitisa, kod odraslih i adolescenata starosti 15 i više godina sa astmom i sa konkomitantnim sezonskim alergijskim rinitisom. U ovom ispitivanju, tablete montelukasta od 10 mg primenjene jednom dnevno pokazale su statistički značajno poboljšanje u Skoru dnevnih simptoma rinitisa (engl.Daily Rhinitis Symptoms Score), u poređenju sa placebom. Skor dnevnih simptoma rinitisa jeste prosečna vrednost skora Dnevnih nazalnih simtoma (engl.Daytime Nasal Symptoms Score) (nazalna kongestija, rinoreja, kijanje, nazalni svrab) i skora Noćnih nazalnih simptoma (engl.Nighttime Nasal Symptoms Score) (nazalna kongestija nakon buđenja, teškoće pri odlaženju na spavanje, kao i buđenje tokom noći). Opšta evaluacija alergijskog rinitisa od strane pacijenta i lekara pokazala je značajno poboljšanje, u poređenju sa placebom. Evaluacija efikasnosti kod astme nije bila primarni parametar efikasnosti u ovom ispitivanju.

U studiji na pedijatrijskim pacijentima starosti 6-14 godina koja je trajala 8 nedelja montelukast primenjen u dozi od 5 mg jednom dnevno, u poređenju sa placebom, je značajno poboljšao respiratornu funkciju (FEV1 8,71% prema 4,16% u odnosu na početne vrednosti); AM PEFR 27,9 L/min prema 17,8 L/min u odnosu na početne vrednosti) i smanjenje primene β-agonista "po potrebi" (-11,7% prema +8,2% promene u odnosu na početne vrednosti).

Značajna redukcija bronhokonstrikcije izazvane naporom (engl.exercise induced bronchoconstriction EIB) je pokazana u studiji na odraslim pacijentima koja je trajala 12 nedelja (maksimalni pad FEV1 bio je 22,33% u montelukast grupi prema 32,40% u placebo grupi; vreme oporavka do 5% u odnosu na početne vrednosti FEV1 bilo je 44,22 min u montelukast grupi i 60,64 min u placebo grupi). Ovaj efekat bio je konzistentan u toku 12 nedelja trajanja studije. Smanjenje EIB-a je takođe pokazano u kratkotrajnoj studiji na pedijatrijskim pacijentima (maksimalno smanjenje FEV1 vrednosti je bilo 18,27% prema 26,11%; vreme oporavka do 5% od početne vrednosti FEV1 je bilo 17,76 min prema 27,98 min). U obe studije efekat je pokazan na kraju doznog intervala pri čemu je doziranje bilo jednom dnevno.

Kod astmatičnih pacijenata osetljivih na aspirin koji su istovremeno dobijali inhalacione i/ili oralne kortikosteroide, lečenje montelukastom u poređenju sa placebom, dalo je značajno poboljšanje u kontroli astme (promena FEV1 od 8,55% prema -1,74% u odnosu na početne vrednosti i smanjenje ukupne upotrebe β-agonista od -27,78% prema 2,09% u odnosu na početne vrednosti).

Resorpcija

Montelukast se brzo resorbuje posle oralne primene. Za 10 mg film tablete srednja maksimalna koncentracija u plazmi (Cmax) se postiže za 3 sata (Tmax) nakon primene kod odraslih u uslovima gladovanja. Prosečna bioraspoloživost nakon oralne primene je 64%. Standardni obrok ne utiče na bioraspoloživost nakon oralne primene i na Cmax. Bezbednost i efikasnost su pokazane u kliničkim ispitivanjima u kojima su film tablete od 10 mg primenjivane bez obzira na vreme obroka.

Za tablete za žvakanje od 5 mg Cmax je dostignuta za 2 sata nakon primene kod odraslih u uslovima gladovanja. Prosečna bioraspoloživost nakon oralne primene je 73%, i smanjuje se na 63% nakon uzimanja standardizovanog obroka.

Distribucija

Montelukast se vezuje više od 99% za proteine plazme. Volumen distribucije u stanju ravnoteže za montelukast je u proseku 8-11 litara. Studije na pacovima koji su tretirani radioobeleženim montelukastom ukazuju da montelukast minimalno prolazi krvno-moždanu barijeru. Pored toga, koncentracije radioobeleženog materijala u tkivima 24 sata posle doziranja su bile minimalne u svim drugim tkivima.

Biotransformacija

Montelukast se intenzivno metaboliše. U studijama sa terapijskim dozama montelukasta, koncentracije metabolita u plazmi se nisu mogle detektovati u stanju ravnoteže ni kod odraslih ni kod dece.

Citohrom P450 2C8 je najznačajniji enzim u metabolizmu montelukasta. Pored toga, CYP 3A4 i 2C9 mogu biti u manjoj meri uključeni u metabolizam montelukasta, iako je pokazano da itrakonazol, inhibitor CYP 3A4, nije uticao na promenu farmakokinetičkih parametara montelukasta kod zdravih ispitanika koji su uzimali 10 mg montelukasta dnevno . Na osnovu rezultata in vitro studija na mikrozomima humane jetre utvrđeno je da terapijske koncentracije montelukasta u plazmi ne inhibiraju citohrome P450 3A4, 2C9, 1A2, 2A6, 2C19 i 2D6. Doprinos metabolita u ostvarivanju terapijskog dejstva montelukasta je minimalan.

Eliminacija

Plazma klirens montelukasta kod zdravih odraslih osoba je u proseku 45 mL/min. Posle oralne primene radioaktivno obeleženog montelukasta 86% radioaktivnosti se može detektovati u fecesu prikupljenom tokom 5 dana, i < od 0,2% se detektuje u urinu. Zajedno sa podacima o oralnoj biorapoloživosti ovi podaci ukazuju da se montelukast i njegovi metaboliti skoro isključivo eliminišu putem žuči.

Karakteristike kod pacijenata

Nije neophodno prilagođavanje doze kod starih osoba ili kod pacijenata sa blagom do umerenom insuficijencijom jetre. Nisu sprovedena klinička ispitivanja na pacijentima sa oštećenom funkcijom bubrega. Pošto se montelukast i njegovi metaboliti eliminišu bilijarnim putem pretpostavlja se da nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa renalnom insuficijencijom. Nema podataka o farmakokinetici montelukasta kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre (Child-Pugh skor >9).

Nakon primene visokih doza montelukasta (20 do 60 puta većih od preporučenih doza za odrasle) uočeno je smanjenje koncentracije teofilina u plazmi. Ovaj efekat nije zapažen nakon primene doze od 10 mg jedanput dnevno.

U ispitivanjima toksičnosti kod životinja, uočene su minimalne promene serumskih biohemijskih parametara kao što su vrednosti ALT, glukoze, fosfora i triglicerida, pri čemu su promene bile prolazne prirode. Znaci toksičnosti kod životinja bili su povećano lučenje pljuvačke, gastrointestinalni simptomi, retke stolice i disbalans elektrolita. Javili su se kod primene doza koje su podrazumevale 17 puta veću sistemsku izloženost u odnosu na kliničke doze. Kod majmuna, neželjena dejstva su se javila kod primene doza od 150 mg/kg/dan (> 232 puta veća sistemska izloženost u odnosu na kliničke doze). U ispitivanjima na životinjama, montelukast nije uticao na fertilitet ili reproduktivnu sposobnost kod sistemskog izlaganja koje prevazilazi kliničku sistemsku izloženost više od 24 puta. Blago smanjenje telesne mase kod mladunaca uočeno je u ispitivanju plodnosti ženki pacova, pri 200 mg/kg/dan (> 69 puta veća sistemska izloženost u odnosu na kliničke doze). U ispitivanjima na kunićima, veća incidenca nekompletne osifikacije, u poređenju sa kontrolnom grupom životinja, uočena je kod sistemske izloženosti > 24 puta veće od sistemske izloženosti pri kliničkom režimu doziranja. Nisu uočene patološke promene kod pacova. Pokazalo se da montelukast prolazi placetalnu barijeru i da se izlučuje u mleku životinja koje doje.

Nije bilo smrtnih slučajeva posle pojedinačne oralne doze montelukast-natrijuma do 5000 mg/kg, kod miševa i pacova (15000 mg/m2 kod miševa i 30000 mg/m2 kod pacova ), što je bila i maksimalna testirana doza. Ova doza je 25000 puta veća od preporučene humane doze za odrasle (bazirano na telesnoj masi odraslog pacijenta od 50 kg).

Utvrđeno je da montelukast nije fototoksičan kod miševa za UVA, UVB ili vidljivi spektar svetlosti, pri dozama od 500 mg/kg/dan (otprilike > 200 puta veća sistemska izloženost u odnosu na kliničke doze).

Montelukast nije pokazao mutagenost kod in vitro i in vivo testova, niti je bio tumorogenog dejstva kod glodara.

Jezgro tablete:

Celuloza, mikrokristalna Laktoza, monohidrat Kroskarmeloza-natrijum Hidroksipropilceluloza (E 463) Magnezijum-stearat

Film (obloga) tablete:

Metilhidroksipropilceluloza Hidroksipropilceluloza (E 463) Titan-dioksid (E 171 )

Gvožđe(III)-oksid, crveni (E 172 ) Gvožđe(III)-oksid, žuti, (E 172) Karnauba vosak

Nisu poznate.

3 godine.

Lek treba čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

Unutrašnje pakovanje je poliamid/PVC/aluminijumski blister sa 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Singulair pripada grupi lekova antagonista leukotrijenskih receptora koji blokira supstance koje se zovu leukotrijeni.

Kako deluje lek Singulair?

Leukotrijeni izazivaju sužavanje i otok disajnih puteva u plućima, a takođe mogu izazvati alergijske simptome. Putem blokiranja leukotrijena lek Singulair poboljšava simptome astme, pomaže u kontroli astme i poboljšava simptome sezonske alergije (poznate kao polenska kijavica ili sezonski alergijski rinitis).

Kada treba uzeti lek Singulair?

Lekar Vam je propisao lek Singulair za lečenje astme koju imate, sprečavajući pojavu simptoma astme tokom dana ili noći.

• Lek Singulair film tablete se uzima za lečenje odraslih pacijenata i adolescenata od 15 godina i starijih kod kojih se adekvatna kontrola astme ne može postići lekovima koje već uzimaju, tako da im je potrebna dodatna terapija.
• Lek Singulair takođe pomaže u sprečavanju sužavanja disajnih puteva do koga dolazi usled fizičkih napora.
• Kod onih pacijenata kod kojih je Singulair indikovan u lečenju astme, Singulair može takođe omogućiti simptomatsko poboljšanje sezonskog alergijskog rinitisa.

Vaš lekar će utvrditi u zavisnosti od simptoma i težine astme.kako treba da uzimate lek Singulair.

Šta je astma?

Astma je dugotrajna bolest.

Astma uključuje:

• teškoće pri disanju zbog suženja disajnih puteva. Suženje disajnih puteva se pogoršava ili

poboljšava kao odgovor koji zavisi od različitih faktora;

• osetljive disajne puteve koji reaguju na mnoge faktore, kao što je duvanski dim, polen, hladan vazduh ili fizički napor;
• oticanje (zapaljenje) unutrašnje površine disajnih puteva.

Simptomi astme su: kašalj, zviždanje u grudima, osećaj teskobe u grudnom košu.

Šta su sezonske alergije?

Sezonske alergije (takođe poznate kao polenska kijavica ili sezonski alergijski rinitis) su alergijski odgovor, često izazvan polenom koji se sa drveća, trava i korova prenosi vazduhom. Simptomi tipične sezonske alergije mogu biti: zapušenost, curenje i svrab nosa, kijanje, vodnjikave, otečene, crvene oči i svrab u očima.

Obavestite Vašeg lekara o svim zdravstvenim tegobama ili alergijama koje imate ili ste imali ranije.

Lek Singulair ne smete uzimati:

• ukoliko ste alergični na montelukast ili bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u dodeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Singulair:

• Ukoliko se simptomi astme ili Vaše disanje pogoršaju, odmah o tome obavestite Vašeg lekara.
• Lek Singulair koji se uzima oralnim putem nije namenjen za lečenje akutnih napada astme. Ukoliko dođe do akutnog napada, pratite uputstva koja Vam je lekar dao. Uvek morate pri ruci da imate inhalacione beta-agoniste za brzo otklanjanje simptoma astme.
• Izuzetno je važno da Vi ili Vaše dete uzimate sve lekove za lečenje astme koje je propisao Vaš lekar. Lek Singulair se ne sme koristiti umesto lekova za lečenje astme koje Vam je Vaš lekar propisao.
• Svaki pacijent koji uzima lekove za lečenje astme mora da zna da se odmah treba obratiti lekaru, ukoliko se pojave simptomi slični gripu, bockanje ili utrnulost u rukama ili nogama, pogoršanje plućnih simptoma, i/ili osip na koži.
• Ne smete uzimati acetilsalicilnu kiselinu (aspirin) i lekove protiv zapaljenja (antiinflamatorne lekove, takođe poznate kao nesteroidni antiinflamatorni lekovi ili NSAIL), ukoliko ti lekovi dovode do pogoršanja Vaše astme.

Pacijenti bi trebalo da budu svesni da su različiti neuropshijatrijski događaji (npr. promene u raspoloženju i ponašanju) prijavljeni kod odraslih, adolescenata i dece na terapiji lekom Singulair (videti odeljak 4). Ukoliko Vam se jave takvi simptomi tokom uzimanja leka Singulair, trebalo bi da se posavetujete sa Vašim lekarom.

Primena kod dece

Ovaj lek se ne sme davati deci mlađoj od 15 godina.

Dostupni su drugi oblici ovog leka koji su namenjeni za pedijatrijske pacijente ispod 18 godina starosti na osnovu starosne grupe

Drugi lekovi i lek Singulair

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i lek koji se nabavlja bez lekarskog recepta.

Neki lekovi mogu uticati na dejstvo leka Singulair i obrnuto, lek Singulair može uticati na efekat drugih lekova.

Pre nego što uzmete lek Singulair, obavestite Vašeg lekara ako uzimate neki od sledećih lekova:

• fenobarbital (lek koji se primenjuje u lečenju epilepsije)
• fenitoin (lek koji se primenjuje u lečenju epilepsije)
• rifampicin (lek koji se primenjuje u lečenju tuberkuloze i nekih drugih bakterijskih infekcija)
• gemfibrozil (lek koji se primenjuje u lečenju povišenih nivoa masti u plazmi).

Uzimanje leka Singulair sa hranom i pićima

Lek Singulair 10 mg, film tableta se može uzimati sa ili bez hrane.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Vaš lekar će proceniti da li smete da uzimate lek Singulair u toku trudnoće.

Dojenje

Nije poznato da li lek Singulair prelazi u majčino mleko. Ukoliko dojite ili nameravate da dojite treba da se posavetujete sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek Singulair.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ne očekuje se da lek Singulair utiče na Vašu sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama. Međutim, moguće su individualne reakcije na lek. Određena neželjena dejstva (poput vrtoglavice i pospanosti), koja su zabeležena prilikom uzimanja leka Singulair, mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama, kod nekih pacijenata.

Lek Singulair 10mg film tableta sadrži laktozu i natrijum

Lek Singulair 10mg film tableta sadrži laktozu. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi tj. suštinski je bez natrijuma. .

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

• Uzimajte jednu tabletu leka Singulair jednom dnevno, na način kako je to propisao Vaš lekar.
• Lek treba uzimati i onda kada nemate nikakvih simptoma ili imate akutni napad astme.

Za odrasle pacijente i adolescente uzrasta 15 godina i starije:

Preporučena dnevna doza leka je jedna tableta od 10 mg, uveče.

Ukoliko uzimate lek Singulair, nemojte uzimati druge lekove koji sadrže istu aktivnu supstancu, montelukast.

Ovaj lek je namenjen za oralnu upotrebu.

Lek Singulair tablete od 10 mg se mogu uzimati sa ili bez hrane.

Ako ste uzeli više leka Singulair nego što treba

Odmah se obratite Vašem lekaru za savet.

U većini izveštaja kod predoziranja nisu prijavljeni neželjeni efekti. Najčešće zabeleženi simptomi navedeni prilikom predoziranja kod odraslih i dece su bol u stomaku, pospanost, žeđ, glavobolja, povraćanje i hiperaktivnost.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Singulair

Pokušajte da uzimate lek Singulair na način kako Vam je propisao lekar. Ukoliko ipak propustite da uzmete propisanu dozu, nastavite da uzimate lek prema utvrđenom redosledu doziranja jedna tableta, jednom dnevno. Nemojte uzimati duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Singulair

Lek Singulair može da leči astmu samo ukoliko ovaj lek budete uzimali u kontinuitetu.

Važno je da nastavite sa uzimanjem leka Singulair onoliko dugo koliko je to propisao Vaš lekar. To će pomoći da astma bude pod kontrolom.

Ukoliko imate bilo kakva dodatna pitanja u vezi upotrebe ovog leka, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Najčešća neželjena dejstva za koja se smatra da su povezana sa uzimanjem montelukasta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek), a koja su bila prijavljena u kliničkim ispitivanjima upotrebom leka Singulair bila su:

• bol u stomaku
• glavobolja

Ova neželjena dejstva obično su bila blaga i dešavala su se sa većom učestalošću kod pacijenata koji su lečeni lekom Singulair nego kod onih koji su primali placebo (pilula koja ne sadrži aktivni sastojak).

Ozbiljna neželjena dejstva

Odmah kažite svom lekaru ako primetite bilo koje od dole navedenih neželjenih dejstava, koje može da bude ozbiljno i za koje može da Vam zatreba hitna medicinska pomoć:

Povremena neželjena dejstva: (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• alergijske reakcije uključujući otok lica, usana, jezika i/ili grla koje mogu dovesti do teškoća pri disanju ili gutanju
• promene u ponašanju i raspoloženju: uznemirenost uključujući agresivno ili neprijateljsko ponašanje, depresija
• pojava epileptičnih napada

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• pojačana sklonost ka krvarenju
• tremor
• palpitacije

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

• kombinovani simptomi kao što su bolest slična gripu, peckanje i bockanje ili utrnulost ruku i nogu, pogoršanje plućnih simptoma i/ili osip na koži (Churg-Strauss-ov sindrom) (videti odeljak 2)
• smanjen broj trombocita
• promene u ponašanju i raspoloženju: halucinacije, dezorjentacija, samoubilačke misli i radnje
• zapaljenje (inflamacija) pluća
• teške reakcije na koži (multiformni eritem) koje se mogu javiti bez ikakvog nagoveštaja
• zapaljenje jetre (hepatitis)

Ostale neželjene reakcije prijavljene nakon stavljanja leka u promet:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• infekcije gornjeg dela respiratornog trakta

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• dijareja, mučnina, povraćanje
• osip na koži
• povišena telesna temperatura
• povećane vrednosti enzima jetre

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

• promene u ponašanju i raspoloženju: poremećaj snova uključujući noćne more, teškoće pri uspavljivanju, hodanje u snu, razdražljivost, uznemirenost, nemir
• vrtoglavica, pospanost, osećaj mravinjanja/utrnulost
• krvarenje iz nosa
• suva usta, problemi sa varenjem
• pojavljivanje modrica, svrab, koprivnjača
• bol u zglobovima ili mišićima, grčevi u mišićima
• noćno mokrenje kod dece
• slabost/umor, osećaj opšteg lošeg stanja, oticanje

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• promene u ponašanju i raspoloženju: poremećaj pažnje, slabljenje memorije, nekontrolisani pokreti mišića

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

• mekani crvenkasti otoci ispod kože, najčešće na potkolenicama (nodozni eritem)
• promene ponašanja i raspoloženja: opsesivno-kompulzivni simptomi, mucanje

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne sme se koristiti lek Singulair posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Lek čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca leka je montelukast.

Jedna film tableta sadrži 10 mg montelukasta u obliku montelukast-natrijuma.

• Pomoćne supstance su:

Jezgro tablete: celuloza, mikrokristalna; laktoza, monohidrat (89,3 mg); kroskarmeloza-natrijum, hidroksipropilceluloza (E 463), magnezijum-stearat.

Film (obloga) tablete: metilhidroksipropilceluloza; hidroksipropilceluloza (E 463); titan-dioksid (E 171); gvožđe(III)-oksid, crveni i žuti (E 172) i karnauba vosak.

Kako izgleda lek Singulair i sadržaj pakovanja

Četvrtastog oblika, zaobljenih ivica film tablete bež boje, veličine 7,9 mm x 7,9 mm, sa utisnutom oznakom „ SINGULAIR“ na jednoj strani, i „MSD 117“ na drugoj strani.

Unutrašnje pakovanje je poliamid/PVC/aluminijumski blister sa 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole

MERCK SHARP & DOHME D.O.O.

Omladinskih brigada 90a/1400, Beograd-Novi Beograd

Proizvođač

MERCK SHARP & DOHME B.V., Waarderweg 39, Haarlem, Holandija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jun, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-02914-19-001 od 01.06.2020.