Monkasta® 4mg tableta za žvakanje

Lek Monkasta je indikovan u terapiji astme, kao dodatna terapija kod pacijenata uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina) sa blagom do umerenom perzistentnom astmom, koji nisu adekvatno kontrolisani inhalacionim kortikosteroidima, i kod kojih primena kratkodelujućih β-agonista „po potrebi" ne obezbeđuje odgovarajuću kliničku kontrolu astme.

Lek Monkasta, takođe, može da predstavlja alternativnu opciju terapiji malim dozama inhalacionim kortikosteroidima kod pacijenata uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina) sa blagom perzistentnom astmom, kod kojih tokom istorije bolesti nije dolazilo do teških napada astme koji su zahtevali oralnu upotrebu kortikosteroida, i kod pacijenata kod kojih se pokazalo da nisu u stanju da koriste inhalacione kortikosteroide (videti odeljak 4.2).

Lek Monkasta je takođe indikovan i u profilaksi astme u kojoj je predominantna komponenta bronhokonstrikcija izazvana fizičkim naporom (vežbanjem) kod pacijenata uzrasta od 2. godine i starijih.

Doziranje

Ovaj lek se može davati deci samo uz nadzor odraslih. Deci koja imaju poteškoće prilikom primene tablete za žvakanje od 4 mg, namenjene su granule montelukasta od 4 mg. Preporučena doza kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina) je jedna tableta za žvakanje od 4 mg dnevno, koju treba uzeti uveče. Nije neophodno prilagođavanje doziranja u okviru ove uzrasne grupe pacijenata.

Opšte preporuke

Terapijski efekat leka Monkasta na parametre kontrole astme uočava se već u toku prvog dana primene. Roditelje ili staratelje treba savetovati da nastave sa davanjem leka Monkasta detetu, čak i kada je njegova astma pod kontrolom, kao i u periodima kada se stanje pogoršava.

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom ili blagom do umerenom insuficijencijom jetre. Nema podataka koji se odnose na pacijente sa teškom insuficijencijom jetre. Iste doze leka se primenjuje kod oba pola pacijenata.

Lek Monkasta kao alternativna terapija malim dozama inhalacionih kortikosteroida kod pacijenata sa blagom perzistentnom astmom:

Montelukast se ne preporučuje kao monoterapija kod pacijenata sa umerenom perzistentnom astmom. Primenu montelukasta kao alternativne terapijske opcije malim dozama inhalacionih kortikosteroida kod dece uzrsta 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina) sa blagom perzistentnom astmom razmotra se samo kod pacijenata koji u anamnezi nisu imali nedavno teške napade astme koji su zahtevali primenu oralnih kortikosteroida, i kod kojih se pokazalo da nisu sposobni da koriste inhalacione kortikosteroide (videti odeljak 4.1). Blaga perzistentna astma se definiše kao pojava simpoma astme češće od jednom nedeljno, ali ređe od jednom dnevno, noćnih simptoma češće od dva puta mesečno, ali ređe od jednom nedeljno, uz normalnu funkciju pluća između epizoda. Ukoliko se zadovoljavajuća kontrola astme ne postigne do kontrolnog pregleda (obično tokom mesec dana) treba razmotriti mogućnost dodatne ili druge antiinflamatorne terapije zasnovane na sistemu lečenja korak po korak. Periodično kod pacijenata treba proveravati kontrolu simptoma astme.

Lek Monkasta u profilaksi astme kod dece uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina), kod koje je predominantna komponenta bronhokonstrikcija izazvana fizičkim naporom (vežbanjem):

Kod pacijenata uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina) bronhokonstrikcija izazvana naporom (vežbanjem) može biti predominantna manifestacija perzistentne astme koja zahteva terapiju inhalacionim kortikosteroidima. Potrebna je procena stanja pacijenta posle 2 do 4 nedelje terapije montelukastom. Ukoliko

se ne postigne odgovarajući odgovor, treba razmotriti uvođenje dodatne ili druge terapije.

Terapija lekom Monkasta u odnosu na druge lekove za terapiju astme:

Kada se lek Monkasta primenjuje kao dodatna terapija inhalacionim kortikosteroidima, inhalacioni kortikosteroidi ne smeju biti naglo zamenjeni lekom Monkasta (videti odeljak 4.4).

Napomena: Za primenu montelukasta kod odraslih (uključujući i starije pacijente) i adolescenata od 15 i više godina predviđene su film tablete jačine 10 mg.

Posebne populacije pacijenata

Pedijatrijska populacija

Nemojte davati lek Monkasta, 4 mg, tablete za žvakanje, deci mlađoj od 2 godine. Bezbednost i efikasnost montelukast tableta za žvakanje od 4 mg, nisu ispitivane kod dece mlađe od 2 godine.

Deca i adolescenti uzrasta 6-14 godina (sve do punih 15 godina)

Za primenu montelukasta u ovoj populaciji pacijenata predviđene su tablete za žvakanje jačine 5 mg.

Deca uzrasta 6 meseci – 1 godine (sve do pune 2 godine)

Za primenu montelukasta u ovoj populaciji pacijenata predviđene su granule od 4 mg.

Način primene

Lek je namenjen za oralnu upotrebu.

Tablete treba sažvakati pre gutanja. Lek Monkasta, tablete za žvakanje, treba uzeti bar 1 sat pre ili 2 sata nakon uzimanja hrane (videti odeljak 5.2).

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka (videti odeljak 6.1).

Pacijente kao i roditelje ili staratelje treba savetovati da nikada ne koriste montelukast za lečenje akutnog napada astme kod sebe ili svoje dece i da imaju pripremljene alterativne lekove namenjene za ovu svrhu. Ukoliko se javi akutni napad astme treba uzeti kratkodelujući inhalacioni β-agonist. Pacijenti ili roditelji čija deca imaju astmu treba što pre da stupe u kontakt sa lekarom ukoliko je njima ili njihovoj deci potrebno da više puta nego što je to uobičajeno, inhaliraju kratkodelujuće β-agoniste.

Inhalacioni ili oralni kortikosteroidi ne smeju biti naglo zamenjeni montelukastom.

Ne postoje podaci o tome da se doza oralnih kortikosteroida može smanjiti ako se istovremeno primenjuje montelukast.

U retkim slučajevima se kod pacijenata koji uzimaju lekove za terapiju astme, uključujući i montelukast, mogu dovesti do sistemske eozinofilije ponekad sa kliničkim karakteristikama vaskulitisa koji je poznat kao Churg-Strauss-ov sindrom, koji predstavlja stanje koje se često leči sistemskom kortikosteroidnom terapijom. Ovi slučajevi su ponekad bili udruženi sa smanjenjem ili ukidanjem terapije oralnim kortikosteroidima. Iako uzročna povezanost sa primenom antagonista leukotrijena nije potvrđena, lekari treba da obrate pažnju na mogućnost pojave eozinofilije, osipa vaskularnog porekla, pogoršanih plućnih simptoma, srčanih komplikacija i/ili neuropatije kod njihovih pacijenata. Pacijente kod kojih se pojave ovi simptomi treba ponovo pregledati i odrediti odgovarajuću terapiju.

Astmatični pacijenti koji su osetljivi na acetilsalicilnu kiselinu (aspirin), a na terapiji su montelukastom, i dalje treba da izbegavaju da uzimaju acetilsalicilnu kiselinu i ostale nesteroidne antiinflamatorne lekove.

Zabeleženi su neuropsihijatrijski događaji kod odraslih, adolescenata i dece koja su uzimala lek Monkasta u sklopu standardne terapije (videti odeljak 4.8). Pacijenti i lekari moraju biti upozoreni na pojavu bilo kog neuropsihijatrijskog ispada. Pacijente i/ili negovatelje treba uputiti na to da obaveste lekara ukoliko dođe do ovih promena. Prilikom propisivanja ovog leka, lekari bi trebalo pažljivo da procene odnos koristi i rizika u nastavka lečenja lekom Monkasta, ukoliko dođe do ovakvih ispada.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Monkasta sadrži aspartam (E951), izvor fenilalanina. Može biti štetan za osobe sa fenilketonurijom.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, tj. suštinski je bez natrijuma.

Montelukast se može propisivati sa drugom terapijom koja se rutinski primenjuje u profilaksi i hroničnoj terapiji astme. U studijama interakcija sa drugim lekovima, preporučene kliničke doze montelukasta nisu imale klinički značajan uticaj na farmakokinetiku sledećih lekova: teofilina, prednizona, prednizolona, oralnih kontraceptiva (etinilestradiol/noretindron 35/1), terfenadina, digoksina i varfarina.

Kod ispitanika koji su istovremeno uzimali fenobarbital površina ispod krive (PIK) za montelukast bila je smanjena za približno 40% . S obzirom na to da se montelukast metaboliše preko enzima CYP 3A4, 2C8 i 2C9, potreban je oprez, posebno kod dece, kod istovremene primene montelukasta sa lekovima koji indukuju CYP 3A4, 2C8 i 2C9, kao što su fenitoin, fenobarbital i rifampicin.

Studije in vitro su pokazale da je montelukast snažan inhibitor enzima CYP 2C8. Međutim, podaci iz kliničkih studija interakcija lekova, uključujući montelukast i rosiglitazon (supstrat za lekove koji se prvenstveno metabolišu posredstvom CYP 2C8), pokazali su da montelukast ne inhibira CYP2C8 in vivo. Zbog toga se ne očekuje da će montelukast značajno da utiče na metabolizam lekova u čijem metabolizmu učestvuje ovaj enzim (npr. paklitaksel, roziglitazon i repaglinid).

In vitro studije su pokazale da je montelukast supstrat enzima CYP 2C8, a u manjoj meri i enzima 2C9 i 3A4. U kliničkom ispitivanju interakcije lekova, koja je uključivala montelukast i gemfibrozil (inhibitori CYP 2C8 i 2C9), gemfibrozil je povećao sistemsku izloženost montelukastu 4,4 puta. Pri istovremnoj

primeni sa gemfibrozilom ili drugim snažnim inhibitorima CYP 2C8, nije potrebno prilagođavati uobičajenu dozu montelukasta, ali lekar treba da ima na umu mogućnost povećanja ispoljavanja neželjenih reakcija.

Na osnovu in vitro podataka, ne očekuju se klinički značajne interakcije sa manje snažnim inhibitorima CYP 2C8 (npr. trimetoprim). Prilikom istovremene primene montelukasta i itrakonazola, snažnog inhibitora CYP 3A4, nije dovela do značajnog povećanja sistemske izloženosti montelukastu.

Trudnoća

Studije na životinjama nisu ukazale na štetan uticaj montelukasta na trudnoću ili embrio-fetalni razvoj.

Ograničeni podaci iz raspoloživih baza podataka koji se odnose na trudnoću ne ukazuju na uzročnu vezu između upotrebe montelukasta i malformacija (npr. oštećenja ekstremiteta) koje su retko bile prijavljene posle pojave leka na tržištima širom sveta.

Montelukast se može koristiti u toku trudnoće samo ukoliko lekar proceni da je primena ovog leka izričito neophodna.

Dojenje

Studije na pacovima su pokazale da se montelukast izlučuje u mleko ženki (videti odeljak 5.3). Nije poznato da li se montelukast ili njegovi metaboliti izlučuju u humano mleko.

Montelukast se može koristiti kod žena koje doje samo ukoliko lekar proceni da je primena ovog leka izričito neophodna.

Montelukast nema ili ima zanemarljivo mali uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rada na mašinama. Međutim, kod pojedinih pacijenata dolazilo je do pojave pospanosti ili vrtoglavice.

Montelukast je ispitivan u kliničkim studijama kod pacijenata sa perzistentnom astmom u sledećem obimu:

• film tablete od 10 mg kod približno 4000 odraslih i adolesenata, uzrasta 15 godina i starijih
• tablete za žvakanje od 5 mg kod približno 1750 pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 6 do 14 godina (sve do punih 15 godina)
• tablete za žvakanje od 4 mg kod 851 pedijatrijskog pacijenta starosti 2-5 godina (sve do punih 6 godina).

Montelukast je ispitivan u kliničkim studijama kod pacijenata sa intermitetnom astmom u sledećem obimu:

• granule i tablete za žvakanje od 4 mg kod 1038 pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 6 meseci do 5 godina (sve do punih 6 godina).

Kod pacijenata lečenih montelukastom, sledeće sa lekom povezane neželjene reakcije u kliničkim studijama su prijavljene često (≥1/100, <1/10) i sa većom incidencom u odnosu na pacijente koji su uzimali placebo:

U toku dugotrajnog lečenja u kliničkim studijama na ograničenom broju pacijenata, koje su trajale do 2 godine kod odraslih pacijenata i do 12 meseci kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta 6-14 godina (sve do punih 15 godina), profil bezbednosti se nije menjao.

Kumulativno, 502 pedijatrijska pacijenta uzrasta od 2-5 godina (sve do punih 6 godina) su lečeni montelukastom najmanje 3 meseca, 338 je lečeno 6 meseci ili duže, a 534 pacijenata je lečeno 12 meseci ili duže. U toku dužeg lečenja bezbednosni profil se nije menjao ni kod ovih pacijenata.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija Neželjene reakcije prijavljene tokom post-marketinškog praćenja su razvrstane po sistemima organa, a kategorije učestalosti su određene na osnovu relevantnih kliničkih studija.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdraprematveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

U ispitivanjima hroničnih slučajeva astme montelukast je primenjivan u dozama koje su iznosile do 200 mg/dan i to kod odraslih pacijenata u trajanju od 22 nedelje. Osim toga sprovedene su i kratkoročne studije tokom kojih su pacijentima davane doze i do 900 mg montelukasta dnevno u periodu od oko nedelju dana. Navedene studije nisu pokazale klinički značajne neželjene reakcije.

Bilo je slučajeva akutnog predoziranja montelukastom, koji su dobijeni na osnovu post-marketinškog iskustva i kliničkih ispitivanja. Ovi slučajevi su uključili odrasle i decu i primenu doze do 1000 mg (oko 61 mg/kg kod deteta uzrasta 42 meseca). Klinički i laboratorijski rezultati su bili usaglašeni sa bezbednosnim profilom kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata. Nije bilo neželjenih reakcija u većini prijavljenih slučejeva predoziranja.

Simptomi predoziranja

Najčešće neželjene reakcije koje su se javljale bile su u skladu sa bezbednosnim profilom leka i uključivale su abdominalni bol, somnolenciju, žeđ, glavobolju, povraćanje i psihomotornu hiperaktivnost.

Terapija predoziranja

Nisu dostupni specifični podaci o terapiji predoziranja montelukastom.

Nije poznato da li se montelukast može ukloniti peritonealnom dijalizom ili hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: antagonisti leukotrijenskih receptora

ATC šifra: R03DC03 Mehanizam dejstva

Cisteinil leukotrieni (LTC4, LTD4, LTE4) predstavljaju potentne inflamatorne eikosanoide koji se oslobađaju

iz različitih ćelija uključujući mastocite i eozinofile. Ovi važni proastmatični medijatori vezuju se za cisteinil leukotrijenske receptore (CysLT), koji se kod ljudi pronađeni u disajnim putevima, i ispoljavaju dejstva kao što su bronhokonstrikcija, mukozna sekrecija, vaskularna permeabilnost i regrutacija eozinofila.

Farmakodinamski efekti

Montelukast predstavlja supstancu aktivnu nakon oralne primene, koja se velikim afinitetom i selektivnošću vezuje za CysLT1 receptor. U kliničkim studijama pokazano je da montelukast, i to već u dozama od 5 mg, inhibira bronhokonstrikciju nastalu usled inhalacije LTD4. Bronhodilatacija nastaje u roku od 2 sata od oralno primenjenog leka. Bronhodilatatorni efekat prouzrokovan β-agonistom je aditivan na efekat montelukasta. Lečenje montelukastom inhibira i ranu i kasnu fazu bronhokonstrikcije izazvanu antigenima. Montelukast je, u poređenju sa placebom, smanjio broj eozinofila u perifernoj krvi kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata. U posebnoj studiji je pokazano da montelukast značajno smanjuje broj eozinofila u disajnim putevima (mereno u sputumu). Kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata od 2 do 14 godina starosti montelukast je u poređenju sa placebom smanjio broj eozinofila u perifernoj krvi uz kliničko poboljšanje kontrole astme.

Klinička efikasnost i bezbednost

U studijama koje su sprovedene na odraslim pacijentima montelukast, u dozi od 10 mg jednom dnevno, u poređenju sa placebom, je pokazao značajno poboljšanje u jutarnjem FEV1 (10,4% vs 2.7% promena u odnosu na početne vrednosti), AM peak expiratory flow rate (PEFR) (24,5 L/min vs 3,3 L/min, promena u odnosu na početne vrednosti), kao i značajno smanjenje u ukupnoj primeni β-agonista (-26,1% vs -4,6% promena u odnosu na početne vrednosti). Poboljšanje skora simptoma astme u toku dana i noći, koji su prijavljivali pacijenti, bilo je značajno veće u odnosu na placebo.

Studije na odraslim pacijentima pokazale su da montelukast može da poveća klinički efekat inhalacionih kortikosteroida (% promene u odnosu na početne vrednosti za kombinaciju inhalacioni beklometazon plus montelukast prema sam beklometazon: FEV1: 5,43% prema 1,04%; upotreba β-agonista: -8,70% prema 2,64%). U poređenju sa inhalacionim beklometazonom (200 mikrograma dva puta dnevno pomoću spejsera) montelukast je pokazao brži inicijalni odgovor, iako je u studiji koja je trajala 12 nedelja beklometazon obezbedio bolji ukupni efekat lečenja (% promene u odnosu na početne vrednosti za montelukast prema beklometazon za FEV1: 7,49% prema 13,3%; upotreba β-agonista: -28,28% prema -43,89%). Međutim, u poređenju sa beklometazonom, kod visokog procenta pacijenata koji su lečeni montelukastom postignut je sličan klinički odgovor (npr. kod 50% pacijenata koji su lečeni beklometazonom postignuto je poboljšanje FEV1 od oko 11% ili više u odnosu na početne vrednosti, dok je oko 42% pacijenata koji su lečeni montelukastom postiglo isti odgovor).

U placebo-kontrolisanoj studiji kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta 2-5 godina, koja je trajala 12 nedelja, primenom montelukasta u dozi od 4 mg, jednom dnevno, došlo je do poboljšanja parametara kontrole astme u poređenju sa placebom, bez obzira na istovremeno primenjenu terapiju za kontrolu astme (inhalacija/nebulizacija kortikosteroida ili inhalacija/nebulizacija natrijum hromoglikata). Šezdeset posto pacijenata nije uzimalo druge lekove za kontrolu astme. Montelukast je, u poređenju sa placebom, poboljšao dnevne simptome (kao što su kašalj, vizing (zviždanje u grudima), probleme sa disanjem i ograničenja u dnevnim aktivnostima) kao i noćne simptome. Montelukast je, takođe u poređenju sa placebom, smanjio primenu β-agonista „po potrebi" i primenu kortikosteroida, koji su propisivani kod pogoršanja astme. Pacijenti koji su uzimali montelukast imali su veći broj dana bez astme u poređenju sa pacijentima na placebu. Delovanje terapije postignuto je nakon primene prve doze.

U dvanaestomesečnoj, placebo-kontrolisanoj studiji kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 2-5 godina, koji su imali blagu astmu sa epizodama egzacerebracije astme, primenom montelukasta u dozi od 4 mg jednom dnevno, značajno je (p≤0,001) smanjilo godišnju stopu epizoda egzacerebracije astme (engl. exarcebation episodes, EE) u poređenju sa placebom (1,60 EE u poređenju sa 2,34 EE) [EE se definiše kao ≥ 3 uzastopna dana sa dnevnim simptomima koji zahtevaju upotrebu β-agonista, ili kortikosteroida (oralnih ili inhalacionih) ili hospitalizaciju zbog astme]. Procenat smanjenja godišnje EE stope bio je 31,9% sa 95% CI od 16,9, 44,1.

U placebo kontrolisanoj studiji kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 6 meseci do 5 godina, koji su imali intermitentnu, a ne perzistentnu astmu, primenjivan je montelukast u dozi od 4 mg, tokom 12 meseci, bilo po režimu doziranja jednom dnevno ili u serijama od 12 dana, pri čemu je svaka serija počinjala kada se jave simptomi intermitentne astme. Nisu uočene značajne razlike u broju asmatičnih epizoda koje su prerasle u asmatične napade, između pacijenata koji su uzimali montelukast u dozi od 4 mg i placeba, pri čemu je asmatična epizoda definisana kao potreba za korišćenjem medicinskih mera poput: neplanirane posete lekaru, hitnoj službi ili hospitalizacija, ili upotreba oralnih, intravenskih i intramuskularnih kortikosteroida.

U studiji kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta 6-14 godina koja je trajala 8 nedelja, a kod kojih je propisan montelukast u dozi od 5 mg jednom dnevno, u poređenju sa placebom, značajno je poboljšalo respiratornu funkciju (FEV1 8,71% prema 4,16% u odnosu na početne vrednosti; jutarnja PEFR 27,9 L/min prema 17,8 L/min u odnosu na početne vrednosti) i smanjio primenu β-agonista „po potrebi" (-11,7% prema +8,2% u odnosu na početne vrednosti).

Studija u trajanju 12 meseci sprovedena je kako bi se uporedilo dejstvo montelukasta u odnosu na inhalacioni flutikazon u kontroli astme kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta 6-14 godina sa blagom perzistentnom astmom. Montelukast je bio inferioran u odnosu na flutikazon u procentu povećanju broja dana bez medicinskih mera za ublažavanje simptoma astme (engl. rescue free days - RFD) što je bio primarni parametar praćenja efikasnosti. U proseku, tokom perioda terapije od 12 meseci, procenat RFD povećan je sa 61,6 na 84,0 u montelukast grupi i sa 60,9 na 86,7 u flutikazon grupi. Razlika među grupama u LS srednjem (engl. LS. means Least Square Means) povećanju broja RFD bila je statistički značajna (-2,8% sa 95% CI od -4,7, -0,9), ali u okviru prethodno definisanih granica kliničke neinferiornosti.

I montelukast i flutikazon su poboljšali kontrolu astme prema sekundarnim parametrima praćenja u toku dvanaestomesečne studije:

• FEV1 je povećan sa 1,83 L na 2,09 L u montelukast grupi i sa 1,85 L na 2,14 L u flutikazon grupi. Razlika među grupama u LS srednjem povećanju FEV1 bila je -0,02 L sa 95% CI od -0,06, 0,02. Srednje povećanje predviđenog FEV1 u procentima u odnosu na početne vrednosti bilo je 0,6% u montelukast grupi i 2,7% u flutikazon grupi. Razlika među grupama u LS srednjoj promeni predviđenog FEV1 u odnosu na početne vrednosti u % bila je značajna: -2,2% sa 95% CI od -3,6, -0,7.
• Procenat dana u kojima je primenjen β-agonista smanjen je sa 38,0 na 15,4 u montelukast grupi i sa 38,5 na 12,8 flutikazon grupi. Razlika između grupa u LS srednjem procentu dana u kojima je korišćen β-agonist bila je značajna: 2,7 sa 95% CI od 0,9, 4,5.
• Procenat pacijenata koji su imali napad astme (napad astme je definisan kao period pogoršanja astme koji je zahtevao terapiju oralnim kortikosteroidima, neplaniranu posetu lekaru, posetu službi hitne pomoći ili hospitalizaciju) bio je 32,2 u montelukast grupi i 25,6 u flutikazon grupi; odnos šansi (95% CI) je bio značajan: 1,38 (1,04; 1,84).
• Procenat pacijenata koji su koristili sistemske (uglavnom oralne) kortikosteroide u toku studije bio je 17,8% u montelukast grupi i 10,5% u flutikazon grupi. Razlika između grupa u LS srednjim vrednostima bila je značajna: 7,3% sa 95% CI od 2,9; 11,7.

Značajna redukcija bronhokonstrikcije izazvane naporom (engl. exercise induced bronchoconstriction, EIB) pokazana je u studiji kod odraslih pacijenata u trajanju od 12 nedelja (maksimalno smanjenje FEV1 bilo je 22,33% u montelukast grupi naspram 32,40% u placebo grupi; vreme oporavka do 5% u odnosu na početne vrednosti FEV1 bilo je 44,22 minuta u montelukast grupi i 60,64 minuta u placebo grupi). Ovaj efekat bio je konzistentan tokom 12 nedelja trajanja studije. Smanjenje EIB je, takođe, pokazano u kratkoročnoj studiji kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta 6-14 godina (maksimalno smanjenje FEV1 vrednosti bilo je 18,27% prema 26,11%; vreme oporavka do 5% od početne vrednosti FEV1 bilo je 17,76 minuta prema 27,98 minuta). U obe studije efekat je pokazan na kraju intervala doziranja, uz doziranje jednom dnevno.

Kod astmatičnih pacijenata sa preosetljivošću na acetilsalicilnu kiselinu (aspirin), koji su istovremeno dobijali inhalacione i/ili oralne kortikosteroide, terapija montelukastom, u poređenju sa placebom, rezultirala je značajnim poboljšanjem u kontroli astme (promena FEV1: 8,55% naspram -1,74% u odnosu na početne vrednosti i smanjenje ukupne primene β-agonista: – 27,78% prema 2,09% u odnosu na početne vrednosti).

Resorpcija

Montelukast se brzo resorbuje nakon oralne primene. Srednja maksimalna koncentracija u plazmi (Cmax) se postiže za 3 sata (Tmax) nakon primene film tableta jačine 10 mg, kod odraslih u uslovima gladovanja. Prosečna bioraspoloživost nakon oralne primene je 64%. Standardni obrok ne utiče na bioraspoloživost nakon oralne primene, ni na Cmax. Bezbednost i efikasnost su pokazane u kliničkim ispitivanjima, u kojima su film tablete od 10 mg primenjivane bez obzira na vreme obroka.

Prilikom primene tableta za žvakanje od 5 mg kod odraslih u uslovima gladovanja, Cmax je dostignuta za 2 sata. Prosečna bioraspoloživost nakon oralne primene je 73%, a smanjuje je standardizovan obrok na 63%.

Nakon primene tablete za žvakanje montelukasta od 4 mg pedijatrijskim pacijentima uzrasta od 2 do 5 godina u uslovima gladovanja, Cmax je dostignuta 2 sata nakon primene. Srednja vrednost Cmax bila je 66% veća, dok je srednja vrednost Cmin bila manja nego kod odraslih koji su uzimali tablete od 10 mg.

Distribucija

Montelukast se vezuje za proteine plazme u stepenu većem od 99%. Volumen distribucije u stanju ravnoteže za montelukast je prosečno 8-11 litara. Studije na pacovima sa radioobeleženim montelukastom ukazuju na to da montelukast minimalno prolazi krvno-moždanu barijeru. Dodatno, koncentracije radioobeleženog materijala u tkivima 24 sata posle doziranja bile su minimalne u svim drugim tkivima.

Biotransformacija

Montelukast se intenzivno metaboliše. U studijama uz primenu terapijskih doza, koncentracije metabolita u plazmi u stanju ravnoteže kod odraslih i kod dece bile su ispod granica detekcije.

Citohrom P450 2C8 je najznačajniji enzim u metabolizmu montelukasta. Pored toga, CYP3A4 i 2C9 mogu biti u manjoj meri uključeni u metabolizam montelukasta, iako je pokazano da itrakonazol, inhibitor CYP 3A4, nije uticao na promenu farmakokinetičkih varijabli montelukasta kod zdravih ispitanika koji su uzimali 10 mg montelukasta dnevno.

Na osnovu rezultata in vitro ispitivanja na mikrozomima humane jetre, terapijske koncentracije montelukasta u plazmi ne inhibiraju citohrome P450 3A4, 2C9, 1A2, 2A6, 2C19 i 2D6. Doprinos metabolita u ostvarivanju terapijskog dejstva montelukasta je minimalan.

Eliminacija

Plazma klirens montelukasta kod zdravih odraslih osoba iznosi prosečno 45 mL/min. Nakon oralne primene radioaktivno obeleženog montelukasta, 86% radioaktivnosti se može detektovati u fecesu prikupljenom tokom 5 dana i < 0,2% se detektuje u urinu. Zajedno sa podacima o oralnoj bioraspoloživosti, ovi podaci ukazuju na to da se montelukast i njegovi metaboliti skoro isključivo ekskretuju putem žuči.

Posebne populacije pacijenata

Nije neophodno prilagođavanje doziranja kod starijih ili kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Nisu sprovedena ispitivanja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Kako se montelukast i njegovi metaboliti eliminišu bilijarnim putem, ne očekuje se da će prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega biti neophodno. Nema podataka o farmakokinetici montelukasta kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh skor >9).

Nakon primene visokih doza montelukasta (20 do 60 puta većih od preporučenih doza za odrasle) uočeno je smanjenje koncentracije teofilina u plazmi. Ovaj efekat nije zapažen nakon primene doze od 10 mg jedanput dnevno.

U ispitivanju toksičnosti na životinjama uočene su manje promene biohemijskih parametara u serumu kao što su vrednosti ALT, glukoze, fosfora i triglicerida, pri čemu su promene bile prolazne. Znaci toksičnosti na životinjama bili su pojačana salivacija, gastrointestinalni simptomi, meke stolice i disbalans elektrolita. Ovi znaci javili su se pri doziranju koje podrazumeva 17 puta veću sistemsku izloženost u odnosu na kliničko doziranje.

Kod majmuna, neželjeni efekti javljali su se uz primenu doza od 150 mg/kg (>232 puta veća sistemska izloženost u odnosu na kliničke doze). U ispitivanjima na životinjama, montelukast nije uticao na fertilitet ili reproduktivne performanse pri sistemskoj izloženosti koja prevazilazi kliničku sistemsku izloženost više od 24 puta. Blago smanjenje telesne mase mladunaca uočeno je u ispitivanju plodnosti ženki pacova, uz 200 mg/kg/dan (>69 puta veća sistemska izloženost u odnosu na kliničku).

U ispitivanjima na kunićima, veća incidenca nekompletne osifikacije, u poređenju sa kontrolnom grupom životinja, uočena je kod sistemske izloženosti >24 puta veće od sistemske izloženosti pri kliničkom doziranju. Kod pacova nisu uočene abnormalnosti. Pokazalo se da montelukast prolazi placentalnu barijeru i da se izlučuje u mleko životinja.

Nije bilo smrtnih ishoda nakon pojedinačne oralne primene montelukast-natrijuma do 5000 mg/kg kod miševa i pacova (15 000 mg/m2 kod miševa i 30 000 mg/m2 kod pacova), što je bila i maksimalna tretirana doza. Ova doza je 25 000 puta veća od preporučene doze kod odraslih ljudi (za telesnu masu odraslog pacijenta od 50 kg).

Utvrđeno je da montelukast nije fototoksičan kod miševa za UVA, UVB ili vidljivi spektar svetlosti, pri dozama do 500 mg/kg dan (otprilike >200 puta veća sistemska izloženost u odnosu na kliničke doze).

Montelukast nije pokazao mutagenost u in vivo i in vitro testovima, niti je pokazao tumorogeno dejstvo kod glodara.

manitol (E421); aspartam (E951);

celuloza, mikrokristalna (E460); kroskarmeloza-natrijum; hidroksipropilceluloza (E463); magnezijum-stearat (E572); gvožđe(III)-oksid, crveni (E172);

aroma crne trešnje (sadrži: skrob maltodekstrin; gliceriltriacetat; skrob kukuruzni, modifikovani; prirodne aromatične supstance; aromatične supstance i aromatične preparate).

Inkompatibilije nisu poznate.

3 godine.

Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Lek čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Unutrašnje pakovanje leka je OPA/Al/PVC-Aluminijumski blister sa 7 tableta za žvakanje.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 4 blistera od po 7 tableta za žvakanje. (ukupno 28 tableta za žvakanje) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Aktivna supstanca leka Monkasta je montelukast. To je antagonista leukotrijenskih receptora koji blokira supstance koje se zovu leukotrijeni. Leukotrijeni izazivaju sužavanje i otok disajnih puteva u plućima. Putem blokiranja leukotrijena lek Monkasta poboljšava simptome astme i pomaže u kontroli astme.

Vaš lekar je propisao lek Monkasta da bi lečio astmu koju Vaše dete ima, sprečavajući pojavu simptoma astme tokom dana ili noći.

• Lek Monkasta se koristi za lečenje pacijenata uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina) kod kojih se adekvatna kontrola astme ne može postići lekovima koje već uzimaju, tako da im je potrebna dodatna terapija.
• Lek Monkasta se takođe može koristiti kao alternativna terapija inhalacionim kortikosteroidima (koji se primenjuju pomoću pumpice, udisanjem) kod pacijenata uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina) koji nisu skoro koristili oralne kortikosteroide za regulaciju astme i kod kojih se pokazalo da nisu u stanju da koriste inhalacione kortikosteroide.
• Lek Monkasta takođe pomaže u sprečavanju sužavanja disajnih puteva do koga dolazi usled fizičkog napora, kod pacijenata uzrasta 2 godine i starijih.

Lekar će utvrditi kako treba koristiti lek Monkasta, u zavisnosti od simptoma i težine astme kod Vašeg deteta.

Šta je astma?

Astma je dugotrajno hronično oboljenje. Astma uključuje:

• teškoće pri disanju zbog sužavanja disajnih puteva. Sužavanje disajnih puteva se pogoršava ili

poboljšava kao odgovor na različite situacije,

• osetljivost disajnih puteva koji reaguju na mnoge faktore, poput duvanskog dima, polena, hladnog vazduha ili fizičkog napora,
• oticanje (zapaljenje) sluzokože disajnih puteva.

Simptomi astme obuhvataju: kašalj, zviždanje u grudima, osećaj teskobe i stezanja u grudnom košu.

• ukoliko je Vaše dete alergično (preosetljivo) na montelukast ili bilo koju pomoćnu supstancu ovog leka (navedene u odeljku „Šta sadrži lek Monkasta“).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što date lek Monkasta Vašem detetu.

• Ukoliko se simptomi astme ili disanje Vašeg deteta pogoršaju, odmah o tome obavestite lekara.
• Lek Monkasta nije namenjen za lečenje akutnih napada astme. Ukoliko dođe do akutnog napada, pratite uputstva koja Vam je lekar dao. Uvek morate pri ruci da imate inhalacioni lek (koji se primenjuje putem pumpice, udisanjem) za brzo otklanjanje simptoma napada astme.
• Izuzetno je važno da Vaše dete uzima sve lekove za lečenje astme koje je propisao lekar. Lek Monkasta se ne sme koristiti umesto lekova za lečenje astme koje je lekar propisao Vašem detetu.
• Svaki pacijent koji uzima lekove za lečenje astme mora da zna da se odmah treba obratiti lekaru, ukoliko se razvije kombinacija simptoma kao što su: simptomi slični gripu, bockanje ili trnjenje u rukama ili nogama, pogoršanje plućnih simptoma i/ili osip na koži.
• Vaše dete ne sme da uzima acetilsalicilnu kiselinu (npr. aspirin) i lekove protiv zapaljenja (antiinflamatorne lekove, takođe poznate kao nesteroidni antiinflamatorni lekovi ili NSAIL), ukoliko ti lekovi dovode do pogoršanja astme kod Vašeg deteta.

Primena kod dece

Nemojte davati ovaj lek deci mlađoj od 2 godine starosti.

Dostupni su drugi oblici ovog leka koji su namenjeni za pedijatrijske pacijente ispod 18 godina starosti na osnovu starosne grupe.

Drugi lekovi i lek Monkasta

Obavestite lekara ili farmaceuta ako Vaše dete uzima, ili je do nedavno uzimalo, ili bi moglo uzeti neki drugi lek, uključujući i lek koji se nabavlja bez lekarskog recepta.

Neki lekovi mogu uticati na dejstvo leka Monkasta i obrnuto, lek Monkasta može uticati na efekat drugih lekova.

Obavezno, pre započinjanja terapije lekom Monkasta, obavestite lekara ukoliko Vaše dete uzima neki od sledećih lekova:

• fenobarbital (lek koji se koji se koristi za lečenje epilepsije)
• fenitoin (lek koji se koristi za lečenje epilepsije)
• rifampicin (lek koji se koristi za lečenje tuberkuloze i nekih drugih infekcija).

Uzimanje leka Monkasta sa hranom i pićima

Lek Monkasta, tablete za žvakanje od 4 mg se ne smeju uzimati sa hranom, već najmanje 1 sat pre jela ili 2 sata nakon uzimanja jela.

Trudnoća i dojenje

Ovaj odeljak nije primenjiv na lek Monkasta, 4 mg, tablete za žvakanje, s obzirom na to da je namenjene za upotrebu kod dece uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina), ali informacije koja slede se odnose na aktivnu supstancu leka – montelukast.

Trudnoća

Montelukast se može koristiti u toku trudnoće samo ako lekar proceni da je to izričito neophodno.

Dojenje

Nije poznato da li montelukast prelazi u majčino mleko. Montelukast se može koristiti u toku trudnoće samo ako lekar proceni da je to izričito neophodno.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ovaj odeljak nije primenjiv na lek Monkasta, 4 mg, tablete za žvakanje pošto su one namenjene za upotrebu kod dece uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina), ali informacije koja slede se odnose na aktivnu supstancu leka – montelukast.

Ne očekuje se da montelukast utiče na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Međutim, moguće su individualne reakcije na lek. Neka neželjena dejstva prilikom primene montelukasta (poput vrtoglavice i pospanosti), koja su zabeležena veoma retko, mogu uticati kod pojedinih pacijenata na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Lek Monkasta sadrži aspartam

Aspartam je izvor fenilalanina. Može biti štetan ako Vaše dete boluje od fenilketonurije (retkog naslednog oboljenja metabolizma).

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, tj. suštinski je bez natrijuma.

Vaše dete treba uvek da uzima lek Monkasta tačno onako kako je propisao lekar Vašeg deteta ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni u to kako se uzima lek, proverite sa lekarom Vašeg deteta ili farmaceutom.

• Ovaj lek se može davati deci samo uz nadzor odraslih.
• Dajte Vašem detetu jednu tabletu leka Monkasta jednom dnevno, na način kako je to propisao lekar.
• Vaše dete treba da uzima lek i onda kada nema nikakvih simptoma ili ima akutni napad astme.
• Vaše dete treba da uzima lek Monkasta samo na način koji mu je lekar propisao. Ukoliko niste sigurni u to kako se uzima lek, proverite sa lekarom ili farmaceutom.
• Tablete treba sažvakati pre gutanja.

Upotreba kod dece uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina):

Preporučena dnevna doza je jedna tableta za žvakanje leka Monkasta od 4 mg, svako veče.

Lek Monkasta, 4 mg, tablete za žvakanje ne treba uzimati sa hranom; treba ih uzeti bar 1 sat pre ili 2 sata posle jela.

Tablete treba sažvakati pre gutanja.

Ukoliko Vaše dete uzima lek Monkasta, nemojte mu davati druge lekove koji sadrže istu aktivnu supstancu, montelukast.

Ako je Vaše dete uzelo više leka Monkasta nego što treba

Odmah se obratite lekaru Vašeg deteta.

U većini izveštaja o predoziranju nisu prijavljena neželjena dejstva. Najčešće zabeleženi simptomi navedeni prilikom predoziranja kod odraslih i dece su bol u trbuhu, pospanost, žeđ, glavobolja, povraćanje i hiperaktivnost.

Ako ste zaboravili da date detetu lek Monkasta

Potrudite se da Vaše dete uzima lek Monkasta onako kako je lekar propisao. Ukoliko Vaše dete propusti da uzme dozu, nastavite da se pridržavate uobičajenog režima doziranja od jedne tablete dnevno. Nikada nemojte davati Vašem detetu duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu.

Ako Vaše dete naglo prestane da uzima lek Monkasta

Lek Monkasta može da leči astmu kod Vašeg deteta samo ukoliko ovaj lek budete davali detetu redovno u kontinuitetu.

Važno je da Vaše dete nastavi sa uzimanjem leka Monkasta onoliko dugo koliko je to lekar propisao. To će pomoći da astma kod Vašeg deteta bude pod kontrolom.

Ako imate bilo kakva dodatna pitanja u vezi upotrebe ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

U kliničkim ispitivanjima sa montelukastom u obliku tableta za žvakanje sa dozom 4 mg, najčešće (kod više od 1 na 100 ili manje od 1 na 10 tretiranih pacijenata) zabeležena neželjena dejstva bila su:

• bol u stomaku
• pojačana žeđ.

Pored ovih, zabeleženo je i sledeće neželjeno dejstvo u kliničkim studijama u kojima je korišćen montelukast u obliku film tableta od 10 mg i tableta za žvakanje od 5 mg:

• glavobolja.

Ova neželjena dejstva obično su bila blaga i dešavala su se sa većom učestalošću kod pacijenata koji su lečeni montelukastom nego kod onih koji su primali placebo (tableta koja ne sadrži aktivnu supstancu).

Ozbiljna neželjena dejstva

Odmah recite svom lekaru ukoliko primetite neke od sledećih neželjenih dejstava, koja mogu biti ozbiljna i za koje može biti potrebna hitna medicinska pomoć.

Povremeno: mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek

• alergijske reakcije uključujući oticanje lica, usana, jezika i/ili ždrela (grla) što može prouzrokovati otežano disanje ili gutanje,
• promene u ponašanju i raspoloženju: agitacija koja uključuje agresivno ili neprijateljsko ponašanje, depresija,
• epileptični napad.

Retko: mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek

• povećana sklonost ka pojačanom krvarenju,
• tremor,
• palpitacije (lupanje srca).

Veoma retko: mogu da se jave kod najviše 1 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek

• kombinacija simptoma sličnih gripu, trnjenje i bockanje ili ukočenost ruku i nogu, pogoršanje simptoma koji su u vezi sa plućima i/ili osip (Churg-Strauss-ov sindrom) (videti odeljak 2),
• male vrednosti trombocita u krvi,
• promene u ponašanju i raspoloženju: halucinacije, poremećaj sna uključujući i noćne more, teškoće pri uspavljivanju, razdrašljivost, nespokojstvo, nemir, dezorijentacija, suicidalne misli i aktivnosti,
• zapaljenje pluća,
• ozbiljne kožne reakcije (multiformni eritem) koje se mogu javiti bez bilo kakvog prethodnog upozorenja,
• zapaljenje jetre (hepatitis).

Ostala neželjena dejstva zabeležena od kada je lek u prometu

Veoma često: mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek

• infekcija gornjih respiratornih puteva.

Često: mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek

• dijareja, mučnina, povraćanje,
• osip,
• povećana telesna temperatura,
• povećane vrednosti enzimi jetre.

Povremeno: mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek

• poremećaj sna, uključujući noćne more, problem sa spavanjem, mesečarenje, iritacija, anksioznost,
• vrtoglavica, pospanost, trnjenje i bockanje,
• krvarenje iz nosa,
• suva usta, loše varenje,
• modrice, svrab, koprivnjača,
• bolovi u mišićima i zglobovima, grčevi u mišićima,
• noćno mokrenje kod dece,
• osećaj slabosti/umora, otoci

Retko: mogu se javiti kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek

• promene u ponašanju i raspoloženju: poremećaj pažnje, oslabljeno pamćenje, nekontrolisani mišićni pokreti.

Veoma retko: mogu se javiti kod najviše 1 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek

• bolni crveni čvorići, najčešće na butinama (nodozni eritem),
• promene u ponašanju i raspoloženju: opsesivno-kompulzivni simptomi, mucanje. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem

neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Monkasta posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Lek čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je montelukast.

Jedna tableta za žvakanje sadrži 4,16 mg montelukast-natrijuma, što odgovara 4 mg montelukasta.

• Pomoćne supstance: manitol (E421); aspartam (E951); celuloza, mikrokristalna (E460); kroskarmeloza-natrijum; hidroksipropilceluloza (E463); magnezijum-stearat (E572); gvožđe(III)- oksid, crveni (E172); aroma crne trešnje (sadrži: skrob maltodekstrin, gliceriltriacetat; skrob kukuruzni, modifikovani; prirodne aromatične supstance; aromatične supstance i aromatične preparate).

Kako izgleda lek Monkasta i sadržaj pakovanja

Okrugle, blago bikonveksne, mramorirane tablete ružičaste boje, sa zakošenim ivicama i oznakom "4" na jednoj strani.

Unutrašnje pakovanje leka je OPA/Al/PVC-Aluminijumski blister sa 7 tableta za žvakanje.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 4 blistera sa po 7 tableta za žvakanje (ukupno 28 tableta za žvakanje) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođač:

• KRKA, D.D., NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo Mesto, Slovenija
• KRKA POLSKA SPOLKA Z.O.O., Rownolegla 5, Warsaw, Poljska

Napomena:

Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-03623-20-001 od 01.03.2022.