Alvokast® 10mg film tableta

Lek Alvokast je indikovan u terapiji astme, kao dodatna terapija kod pacijenata sa blagom do umerenom perzistentnom astmom, koja nije adekvatno kontrolisana inhalacionim kortikosteroidima, i kod koje primena kratkodelujućih ß-agonista "po potrebi" ne obezbeđuje odgovarajuću kliničku kontrolu astme.

Kod ovih astmatičnih pacijenata kod kojih je indikovana primena montelukasta u terapiji astme, lek Alvokast takođe može ublažiti simptome sezonskog alergijskog rinitisa.

Lek Alvokast je indikovan i u profilaksi astme kod koje je predominantna komponenta bronhokonstrikcija izazvana fizičkim naporom (vežbanjem).

Doziranje

Kod odraslih i adolescenata uzrasta 15 i više godina, koji imaju astmu ili astmu udruženu sa sezonskim alergijskim rinitisom, preporučena doza je jedna tableta od 10 mg montelukasta dnevno, koja se uzima uveče.

Opšte preporuke

Terapijsko dejstvo leka Alvokast na parametre koji ukazuju na kontrolu astme pojavljuje se u toku jednog dana.

Potrebno je savetovati pacijente da nastave da uzimaju lek Alvokast čak i kada se postigne kontrola astme, baš kao i tokom perioda pogoršanja astme. Lek Alvokast se ne sme uzimati istovremeno sa drugim lekovima koji sadrže istu aktivnu supstancu, montelukast.

Terapija lekom Alvokast u odnosu na druge lekove za terapiju astme

Lek Alvokast se može dodati postojećim lekovima koje pacijent već primenjuje u terapiji astme.

Inhalacioni kortikosteroidi: Terapija lekom Alvokast se može koristiti kao dodatna terapija, kada primena inhalacionih kortikosteroida uz kratkodelujuće beta-agoniste "po potrebi" ne obezbeđuje odgovarajuću kliničku kontrolu astme. Inhalacioni kortikosteroidi ne smeju biti naglo zamenjeni lekom Alvokast (videti odeljak 4.4).

Posebne populacije pacijenta

Stariji pacijenti

Nije neophodno prilagođavanje doziranja kod starijih pacijenata.

Oštećenje funkcije bubrega ili jetre

Nije neophodno prilagođavanje doziranja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Nema podataka koji se odnose na primenu leka kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2)

Pol

Doziranje leka je isto kod pacijenata muškog i ženskog pola.

Pedijatrijska populacija

Nemojte primenjivati lek Alvokast, 10 mg, film tablete, kod dece mlađe od 15 godina. Bezbednost i efikasnost montelukast film tableta od 10 mg, kod dece mlađe od 15 godina, nisu utvrđene.

Deca uzrasta od 6 do 14 godina (sve do punih 15 godina)

Za primenu montelukasta u ovoj populaciji pacijenata predviđene su tablete za žvakanje jačine 5 mg.

Deca uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina)

Za primenu montelukasta u ovoj populaciji pacijenata predviđene su tablete za žvakanje jačine 4 mg ili montelukast granule od 4 mg.

Deca uzrasta od 6 meseci do 1 godine (sve do pune 2 godine)

Za primenu montelukasta u ovoj populaciji pacijenata predviđene su granule od 4 mg.

Način primene

Lek je namenjen za oralnu upotrebu.

Lek Alvokast, film tablete, može se uzimati nezavisno od obroka.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci koja ulazi u sastav leka (videti odeljak 6.1).

Pacijente treba savetovati da nikada ne koriste montelukast u terapiji akutnog napada astme i da u ovim situacijama uvek imaju dostupan uobičajeni lek za prvu pomoć pri ovakvim stanjima. Ako dođe do akutnog napada, primeniti kratko delujuće inhalacione β-agoniste. U slučaju potrebe za više inhalacija kratko delujućih β-agonista nego obično, pacijenti treba da se obrate lekaru što pre je moguće.

Montelukast se ne sme naglo zameniti inhalacionim ili oralnim kortikosteroidima.

Nema podataka koji pokazuju da se doza oralno primenjenih kortikosteroida može smanjiti kod istovremene primene montelukasta.

U retkim slučajevima, kod pacijenata koji se leče antiasmatičnim lekovima ukjučujući montelukast može se javiti sistemska eozinofilija, koju ponekad prate klinički znaci vaskulitisa u sklopu Churg-Strauss sindroma, stanju koje se često leči sistemskom primenom kortikosteroida. Obično, mada ne uvek, ovakvi slučajevi su povezani sa smanjenjem doze ili prekidom oralne primene kortikosteroida. Mogućnost da antagonisti leukotrienskih receptora mogu biti povezani sa nastankom Churg- Strauss sindroma ne može se ni isključiti ni potvrditi. Lekari bi trebalo da obrate pažnju ukoliko se kod pacijenata javi eozinofilija, osip sa simptomima vaskulitisa, pogoršanje plućnih simptoma, srčane komplikacije i/ili neuropatija. Pacijente kod kojih se jave ovi simptomi treba ponovo pregledati i odrediti odgovarajuću terapiju.

Terapija montelukastom ne menja potrebu kod pacijenata sa aspirin-senzitivnom astmom da izbegavaju uzimanje aspirina i ostalih nesteroidnih antiinflamatornih lekova.

Zabeleženi neuropsihijatrijski događaji kod odraslih, adolescenata i dece na terapiji lekom Alvokast (videti odeljak 4.8). Pacijenti i lekari moraju biti upozoreni na pojavu bilo kog neuropsihijatrijskog ispada. Pacijente i/ili negovatelje bi trebalo uputiti da obaveste svoje lekare ukoliko nastanu ove promene. Prilikom propisivanja ovog leka, lekar bi trebao pažljivo da proceni odnos koristi i rizika u nastavku terapije lekom Alvokast ukoliko dođe do ovakvih događaja.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Alvokast sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju uzimati ovaj lek.

Lek Alvokast sadrži lecitin. U slučaju alergije na kikirikijevo ili sojino ulje ne koristiti ovaj lek.

Montelukast se može primenjivati s ostalim lekovima koji se rutinski uzimaju u profilaksi i lečenju

hronične astme. U studijama interakcija sa drugim lekovima, preporučena klinička doza montelukasta nije imala klinički značajne efekte na farmakokinetiku sledećih lekova: teofilin, prednizon, prednizolon, oralni kontraceptivi (etinil estradiol/noretindron 35/1), terfenadin, digoksin i varfarin.

Koncentracija plazme (PIK) površina ispod krive za montelukast je bila smanjena za približno 40% kod osoba s istovremeno primenjenim fenobarbitalom. S obzirom na to da se montelukast metaboliše putem CYP 3A4,

2C8 i 2C9 potreban je oprez, posebno kod dece, kada se montelukast primenjuje istovremeno s induktorima CYP 3A4, 2C8 i 2C9, kao što su fenitoin, fenobarbital i rifampicin.

In vitro studije pokazuju da je montelukast snažan inhibitor enzima CYP 2C8. Međutim, podaci dobijeni iz kliničkih studija o interakcijama između lekova u kojima su bili uključeni montelukast i roziglitazon

(probni supstrat predstavnika lekova koji se primarno metabolišu putem CYP 2C8) pokazali su da montelukast ne inhibira CYP 2C8 in vivo. Zbog toga se ne očekuje da montelukast značajno utiče na metabolizam lekova koji se metabolišu preko ovog enzima (npr. paklitaksel, rosiglitiazon i repaglinid).

In vitro studije su pokazale da je montelukast supstrat enzima CYP 2C8, a u manjoj meri i enzima 2C9 i 3A4. U kliničkom ispitivanju interakcije lekova, u kojoj su ispitivani montelukast i gemfibrozil (inhibitori CYP 2C8 i 2C9), gemfibrozil je povećao sistemsku izloženost montelukastu 4,4 puta. Pri istovremenoj primeni sa gemfibrozilom ili drugim snažnim inhibitorima CYP 2C8, nije potrebno prilagođavati uobičajenu dozu montelukasta, ali lekar treba da ima na umu mogućnost potencijalnog povećanja neželjenih reakcija.

Na osnovu in vitro podataka, ne očekuju se klinički značajne interakcije sa manje potentnim inhibitorima CYP 2C8 (npr. trimetoprim). Prilikom istovremene primene montelukasta sa itrakonazolom, jakim inhibitorom CYP 3A4, nije došlo do značajnog povećanja sistemske izloženosti montelukastu.

Trudnoća

Ispitivanja na životinjama nisu ukazala na štetan uticaj montelukasta na trudnoću i embriofetalni razvoj.

Dostupni podaci iz objavljenih prospektivnih i retrospektivnih kohortnih studija primene montelukasta kod trudnica u kojima su se ocenjivale značajne urođene mane ne ukazuju na rizik povezan sa upotrebom ovog leka. Dostupna ispitivanja imaju metodološka ograničenja, uključujući malu veličinu uzorka, retrospektivno prikupljanje podataka u nekim slučajevima i nedosledne uporedne grupe.

Lek Alvokast se može uzimati tokom trudnoće samo ako se proceni da je primena ovog leka apsolutno neophodna.

Dojenje

Ispitivanja na pacovima pokazuju da se montelukast izlučuje u mleko ženki pacova (videti odeljak 5.3). Nije poznato da li se montelukast/metaboliti izlučuje u majčino mleko.

Lek Alvokast se može uzimati tokom trudnoće samo ako se proceni da je primena ovog leka apsolutno neophodna.

Montelukast nema nikakav ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost pacijenta da upravljaju vozilima ili rukuje mašinama. Ipak, kod nekih osoba je zabeležena pojava pospanosti ili vrtoglavice.

Montelukast je ispitivan u sledećim kliničkim studijama:

• film tablete od 10 mg, kod približno 4000 odraslih i adolescenata od 15 godina i starijih sa astmom
• film tablete od 10 mg, kod približno 400 odraslih i adolescenata od 15 godina i starijih sa astmom i sezonskim alergijskim rinitisom
• tablete za žvakanje od 5 mg, kod približno 1750 pedijatrijskih pacijenata sa astmom starosti od 6 do 14 godina.

U kliničkim studijama kod pacijenata s astmom lečenih montelukastom sledeća neželjena dejstva klasifikovana su kao česta (≥1/100 do <1/10) i sa većom incidencom učestalosti nego kod pacijenata lečenih placebom:

U toku dugotrajne terapije, u kliničkim studijama sa ograničenim brojem pacijenata, u trajanju do dve godine kod odraslih pacijenata, i do 12 meseci kod pedijatrijske populacije starosti od 6 do 14 godina, bezbednosni profil se nije menjao.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije prijavljene tokom post-marketinškog praćenja su klasifikovane prema sistemima organa. Kategorije učestalosti su procenjene na osnovu relevantnih kliničkih ispitivanja.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

U studijama kod pacijenata sa hroničnom astmom, montelukast je primenjivan u dozama do 200 mg/dan u trajanju od 22 nedelje, i u kratkotrajnim studijama i do 900 mg/dan u trajanju od oko jedne nedelje bez pojave klinički značajnih neželjenih reakcija.

Postoje izveštaji o akutnom predoziranju iz post-marketinških i kliničkih studija sa montelukastom.

Ovi izveštaji uključuju podatke kod odraslih i dece sa dozom i od 1000 mg (u proseku 61 mg/kg kod deteta starog 42 meseca). Klinički i laboratorijski nalazi bili su u skladu sa bezbednosnim profilom kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata. Nije bilo neželjenih reakcija u većini prijavljenih slučajeva predoziranja.

Simptomi predoziranja

Najučestalije neželjene reakcije bile su u skladu sa bezbednosnim profilom montelukasta i uključivale su bol u abdomenu, somnolenciju, žeđ, glavobolju, povraćanje i psihomotornu hiperaktivnost.

Terapija predoziranja

Nisu dostupni specifični podaci o terapiji predoziranja montelukastom. Nije poznato da li je montelukast moguće eliminisati peritonealnom dijalizom ili hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: Drugi lekovi za sistemsku primenu u opstruktivnim plućnim bolestima Antagonisti leukotrijenskih receptora

ATC šifra: R03DC03 Mehanizam dejstva

Cisteinil leukotrieni (LTC4, LTD4, LTE4) su snažni inflamatorni eikozanoidi koji se oslobađaju iz različitih ćelija uključujući mastocite i eozinofile. Ovi snažni proasmatični medijatori se vežu za cisteinil leukotrienske (CysLT) receptore. CysLT tip-1 (CysLT1) receptor pronađen je kod ljudi, u disajnim putevima (uključujući ćelije glatke muskulature disajnih puteva i makrofage disajnih puteva) i u drugim proinflamatornim ćelijama (uključujući eozinofile i određene matične ćelije mijeloidne loze). CysLTs su u korelaciji sa patofiziologijom astme i alergijskog rinitisa. Kod astme, leukotrieni uzrokuju bronhokonstrikciju, mukoznu sekreciju, vaskularni permeabilitet i jačanje eozinofilnog odgovora. Kod

alergijskog rinitisa, CysLTs se oslobađaju iz nazalne mukoze nakon izlaganja alergenu za vreme rane i kasne faze reakcije i udruženi su sa simptomima alergijskog rinitisa. Pokazano je da intranazalna izloženost CysLTs-om povećava rezistenciju nazalnih disajnih puteva, kao i simptome nazalne opstrukcije.

Farmakodinamsko dejstvo

Montelukast predstavlja supstancu aktivnu nakon oralnog uzimanja koja se sa velikim afinitetom i selektivnošću vezuje za CysLT1 receptor. U kliničkim studijama, montelukast inhibira bronhokonstrikciju nastalu usled inhalacije LTD4 i to u malim dozama, kao što je doza od 5 mg. Bronhodilatacija nastaje dva sata nakon oralne upotrebe leka. Bronhodilatatorni efekat prouzrokovan β agonistom je aditivan na efekat montelukasta. Lečenje montelukastom inhibira i ranu i kasnu fazu bronhokonstrikcije izazvanu antigenima. Montelukast je u poređenju sa placebom, smanjio broj eozinofila u perifernoj krvi kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata. U odvojenoj studiji, terapija montelukastom značajno je smanjila broj eozinofila u disajnim putevima (izmereno u sputumu) i u perifernoj krvi, pri čemu je poboljšana klinička kontrola astme.

Klinička efikasnost i bezbednost

U studijama koje su sprovedene na odraslim pacijentima, u dozi od 10 mg montelukasta jednom dnevno, u poređenju sa placebom, pokazao je značajno poboljšanje vrednosti u jutarnjem forsiranom ekspirijumskom volumenu tokom prve sekunde FEV1 (10,4% prema 2,7% promene u odnosu na početne vrednosti), vrednosti jutarnje stope vršnog ekspirijumskog protoka (engl. peak expiratory flow rate PEFR) (24,5 L/min prema 3,3 L/min, u odnosu na početne vrednosti), kao i značajno smanjenje u ukupnoj primeni β-agonista (- 26,1% prema -4,6% u odnosu na početne vrednosti). Poboljšanje skora simptoma astme u toku dana i noći, prema oceni pacijenta, bilo je značajno veće u odnosu na placebo.

Studije kod odraslih pacijenenata pokazale su sposobnost montelukasta da pojača klinički efekat inhalacionih kortikosteroida (% promena u odnosu na početno stanje za inhalacioni beklometazon uz montelukast u odnosu na sam beklometazon, odnosno za FEV1: 5,43% prema 1,04%; primena β agonista: -8,70% prema 2,64%). U poređenju sa inhalacionim beklometazonom (200 mikrograma dva puta dnevno raspršivačem), montelukast je pokazao znatno brži inicijalni odgovor, iako je u studiji koja je trajala duže od 12 nedelja, beklometazon postigao prosečno veći efekat lečenja (% promena u odnosu na početno stanje za montelukast prema beklometazonu, i to za FEV1: 7,49% prema 13,3%; primena β agonista: - 28,28% prema – 43,89%). Međutim, u poređenju sa beklometazonom, veliki procenat pacijenata lečenih montelukastom postigao je sličan klinički odgovor (npr., 50% pacijenata lečenih sa montelukastom postiglo poboljšanje u FEV1 od otprilike 11% ili više u poređenju sa početnim vrednostima, dok je isti efekat postignut kod 42% pacijenata lečenih montelukastom).

Sprovedeno je kliničko ispitivanje kako bi se procenila primena montelukasta u simptomatskoj terapiji alergijskog sezonskog rinitisa kod odraslih pacijenata i adolescenata uzrasta 15 godina i starijih koji boluju od astme udružene sa sezonskim alergijskim rinitisom. U ovoj studiji, jednom dnevno primenjen montelukast film tablete u dozi od 10 mg, su u poređenju sa placebom, dovele do statistički značajnog poboljšanja u skoru dnevnih simptoma rinitisa. Skor dnevnih simptoma rinitisa je prosečna vrednost skora dnevnih nazalnih simptoma (nazalna kongestija, rinoreja, kijanje, svrab nosa) i noćnih simptoma (nazalna kongestija nakon buđenja, otežano spavanje i učestalost noćnog buđenja). Ukupna procena alergijskog rinitisa od strane samih pacijenata i lekara bila je znatno poboljšana u poređenju sa placebom. Procena efikasnosti u lečenju astme nije bila primarni cilj u ovoj studiji.

U studiji kod pedijatrijskih pacijenata starosti od 6 do 14 godina koja je trajala osam nedelja, montelukast u dozi od 5 mg jednom dnevno u poređenju sa placebom, značajno poboljšava respiratornu funkciju (FEV1 8,71% prema 4,16% promena u odnosu na početno stanje; AM PEFR 27,9 L/min prema 17,8 L/min promena

u odnosu na početno stanje) i smanjenje primene “po potrebi”β- agonista (- 11,7% prema + 8,2% promena u odnosu na početno stanje).

Značajno smanjenje pojave bronhokonstrikcije koja nastaje zbog fizičkog naprezanja prikazano je u dvanaestonedeljnoj studiji s odraslim pacijentima (maksimalan pad FEV1 22,33% za montelukast prema 32,40% za placebo; vreme za oporavak unutar 5% u odnosu na početno stanje FEV1 44,22 min prema 60,64 min). Ovi efekti su bili dosledni kroz čitav dvanaestonedeljni period trajanja studije. Smanjenje pojave bronhokonstrikcije koja nastaje zbog fizičkog naprezanja takođe je prikazana u kratkotrajnoj studiji kod pedijatrijskih pacijenata (maksimalan pad FEV1 18,27% prema 26,11%; vreme za oporavak unutar 5% u odnosu na početno stanje FEV1 17,76 min prema 27,98 min). U obe studije efikasnost je bila potvrđena na kraju doznog intervala pri doziranju jednom dnevno.

Kod asmatičnih pacijenata koji su preosetljivi na acetilsalicilnu kiselinu, i koji su istovremeno primali inhalacione kortikosteroide i/ili oralne kortikosteroide, lečenje montelukastom, u poređenju sa placebom, dovelo je do značajnog poboljšanja u kontroli astme (FEV1 8,55% prema – 1,74% promena u odnosu na početno stanje i smanjenje ukupne primene β-agonista – 27,78% prema 2,09% promena u odnosu na početne vrednosti).

Resorpcija

Nakon oralne primene montelukast se brzo resorbuje. Srednja vrednost maksimalne koncentracije u plazmi (Cmax) se postiže za 3 sata (Tmax) nakon primene film tableta od 10 mg kod odraslih u uslovima natašte.

Prosečna oralna bioraspoloživost nakon oralne primene je 64%. Pri oralnoj primeni leka standardni obrok ne utiče na njegovu bioraspoloživost i Cmax. Bezbednost i efikasnost bile su prikazane u kliničkim studijama u kojima su film tablete od 10 mg primenjivane bez obzira na vreme obroka.

Za tabletu za žvakanje od 5 mg Cmax je dostignuta za 2 sata nakon primene kod odraslih natašte. Prosečna bioraspoloživost je 73% i smanjuje se do 63% nakon uzimanja standardnog obroka.

Distribucija

Montelukast se vezuje za proteine plazme u stepenu većem od 99% . Volumen distribucije u stanju ravnoteže je prosečno 8 – 11 litara. Studije na pacovima sa radioobeleženim montelukastom pokazuju minimalnu distribuciju kroz krvno-moždanu barijeru. Uz to, koncentracije radioobeleženog materijala u tkivima 24 sata nakon primene doze bile su minimalne u svim drugim tkivima.

Biotransformacija

Montelukast se intenzivno metaboliše. U studijama sa terapijskim dozama montelukasta, koncentracije metabolita u plazmi u stanju ravnoteže kod odraslih i kod dece bile su ispod granica detekcije.

Citohrom P450 2C8 je najznačajniji enzim u metabolizmu montelukasta. Pored toga, CYP 3A4 i 2C9 mogu biti u manjoj meri uključeni u metabolizam montelukasta, iako je pokazano da itrakonazol, inhibitor CYP 3A4, nije uticao na promenu farmakokinetičkih parametara montelukasta kod zdravih ispitanika koji su uzimali 10 mg montelukasta dnevno. Na osnovu rezultata in vitro studija na mikrozomima humane jetre utvrđeno je da terapijske koncentracije montelukasta u plazmi ne inhibiraju citohrome P450 3A4, 2C9, 1A2, 2A6, 2C19 i 2D6. Doprinos metabolita u ostvarivanju terapijskog dejstva montelukasta je minimalan.

Eliminacija

Plazma klirens montelukasta u proseku iznosi 45 mL/min kod zdravih odraslih osoba. Nakon oralne primene radioaktivno obeleženog montelukasta, 86% radioaktivnosti se može detektovati u fecesu prikupljenom tokom pet dana i manje od 0,2% se detektuje u urinu. Ako se uzme u obzir i procenjena bioraspoloživost

montelukasta nakon oralne primene, može se zaključiti da se montelukast i njegovi metaboliti skoro isključivo eliminišu putem žuči.

Posebne kategorije pacijenata

Nije neophodno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata ili pacijenta sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Nisu sprovedena ispitivanja kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. S obzirom na to da se montelukast i njegovi metaboliti eliminišu putem žuči, prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega nije neophodno. Nema podataka o farmakokinetici montelukasta kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh skor >9).

Nakon primene velikih doza montelukasta (20 do 60 puta većih od preporučenih doza za odrasle) uočeno je smanjenje koncentracije teofilina u plazmi. Ovaj efekat nije zapažen nakon primene preporučene doze od 10 mg jednom dnevno.

U ispitivanjima toksičnosti na životinjama, uočene su minimalne promene biohemijskih parametara u serumu kao što su koncentracija ALT, glukoze, fosfora i triglicerida, pri čemu su promene bile prolaznog karaktera. Znaci toksičnosti na životinjama bili su hipersalivacija, gastrointestinalni simptomi, retka stolica i poremećaj ravnoteže elektrolita. Ovi znaci javili su se kod primene doza koje su podrazumevale 17 puta veće sistemsku izloženost u odnosu na kliničko doziranje.

Na majmunima, neželjeni efekti pojavili su se pri primeni doza od 150 mg/kg/dan (>232 puta veća sistemska izloženost u odnosu na kliničke doze). U ispitivanjima na životinjama, montelukast nije uticao na fertilitet ili reproduktivne performanse pri sistemskoj izloženosti leku, a koja je 24 puta veća u odnosu na kliničku sistemsku izloženost. Blago smanjenje telesne mase okota bilo je primećeno u studijama ispitivanja fertiliteta kod ženki pacova kod doza od 200 mg/kg/dan (>69 puta kliničke sistemske izloženosti). U studijama na kunićima, primećena je veća incidenca nepotpune osifikacije u poređenju sa kontrolnom grupom životinja, koja se javila kod sistemske izloženosti 24 puta većoj od kliničke sistemske izloženosti kliničkim dozama. Kod pacova nisu uočene abnormalnosti. Pokazalo se da montelukast prolazi placentalnu barijeru i da se izlučuje u mleko životinja.

Nisu zabeleženi smrtni ishodi nakon primene pojedinačne oralne doze montelukast-natrijuma najviše do 5000 mg/kg na miševima i pacovima (15000 mg/m2 i 30000 mg/m2 na miševima i pacovima, i to za) maksimalne testirane doze. Ova doza odgovara 25000 puta većoj dozi od preporučene dnevne doze kod odraslih ljudi (izračunato za telesnu masu odraslog pacijenta od 50 kg).

Utvrđeno je da montelukast nije fototoksičan kod miševa za UVA, UVB ili vidljivi spektar svetlosti pri dozama od 500 mg/kg/dan (otprilike oko 200 puta veće u odnosu na sistemsku izloženost).

U in vitro i in vivo testovima montelukast nije ispoljio ni mutageni ni kancerogeni potencijal kod glodara.

Jezgro tablete:

Laktoza, monohidrat,

Celuloza, mikrokristalna (Avicel PH-102), Kroskarmeloza-natrijum,

Hidroksipropilceluloza, Magnezijum-stearat

Film (obloga) tablete:

Opadry AMB TAN (80 W27179) koji se sastoji iz sledećih komponenti:

Polivinilalkohol, Titan-dioksid (E171), Talk,

Gvožđe (III)-oksid, crveni (E172) Gvožđe (III)-oksid, žuti (E172), Gvožđe (III)-oksid, crni (E172), Lecitin,

Ksantan guma.

Nema podataka o inkompatibilnosti.

3 godine.

Čuvati van domašaja i vidokruga dece.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Alvokast, 10 mg, film tablete:

Unutrašnje pakovanje je PA/ALL/PVC, aluminijumski blister sa 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Šta je lek Alvokast?

Lek Alvokast je antagonist leukotrijenskih receptora koji blokira supstance koje se zovu leukotrijeni.

Kako deluje lek Alvokast?

Leukotrijeni uzrokuju suženje i otok disajnih puteva u plućima, ali uzrokuju ali takođe mogu izazvati i alergijske simptome. Blokiranjem leukotrijena, lek Alvokast poboljšava simptome astme, pomaže u kontroli astme i poboljšava simptome sezonske alergije (poznate i kao polenska kijavica ili sezonski alergijski rinitis).

Kada treba uzeti lek Alvokast?

Vaš lekar Vam je propisao lek Alvokast za lečenje astme, sprečavajući pojavu simptoma astme tokom dana ili noći.

• Lek Alvokast se koristi za lečenje odraslih i adolescenata uzrasta 15 godina i starijih kod kojih se drugim lekovima ne uspostavlja dobra kontrola astme, tako da je potrebna dodatna terapija.
• Lek Alvokast takođe pomaže u sprečavanju sužavanja disajnih puteva izazvanog fizičkim naporom (vežbanjem).
• Kod pacijenata kod kojih je lek Alvokast indikovan u lečenju astme, lek Alvokast može takođe omogućiti simptomatsko poboljšanje sezonskog alergijskog rinitisa.

Vaš lekar će odrediti kako treba da koristite lek Alvokast u zavisnosti od simptoma i težine astme.

Šta je astma?

Astma je dugotrajna bolest.

Karakteristike astme su:

• otežano disanje zbog suženja disajnih puteva. Suženje disajnih puteva se pogoršava ili poboljšava kao odgovor na različite situacije;
• povećana osetljivost disajnih puteva da reaguju na mnoge nadražaje, kao što su dim cigareta, polen, hladan vazduh ili fizički napor;
• otok (zapaljenje) sluzokože disajnih puteva.

Simptomi astme uključuju: kašalj, otežano čujno disanje (zviždanje u grudima) i osećaj stezanja u grudima.

Šta su sezonske alergije?

Sezonske alergije (takođe poznate i kao polenska groznica ili sezonski alergijski rinitis) su alergijski odgovor koji je često uzrokovan polenom drveća, trave i korova koji se prenose vazduhom.

Simptomi tipičnih sezonskih alergija su: zapušen nos, curenje iz nosa, svab u nosu; kijanje; suzne, otečene, crvene oči, svrab u očima.

Obavestite svog lekara o zdravstvenim problemima ili alergijama koje imate ili ste imali ranije.

Lek Alvokast ne smete uzimati:

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na montelukast ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Alvokast:

• ukoliko se simptomi astme ili disanje pogoršaju, odmah se javite lekaru;
• lek Alvokast nije namenjen za lečenje akutnih napada astme. Ukoliko dođe do akutnog napada, pratite uputstva koja Vam je lekar dao. Uvek morate da imate pri ruci odgovarajuće lekove za inhalaciju (inhalacione β-agoniste) koji se korite u akutnom napadu astme;
• važno je da Vi ili Vaše dete uzimate sve lekove za lečenje astme koje je propisao lekar. Lek Alvokast se ne sme uzimati umesto drugih lekova za lečenje astme koje Vam je propisao lekar;
• svi pacijenti koji uzimaju lekove za lečenje astme treba da znaju da ako se jave simptomi kao što su bolest slična gripu, peckanje, bockanje ili trnjenje u rukama ili nogama, pogoršanja plućnih simptoma i/ili osip kože, moraju se posavetovati sa lekarom;
• ne smete uzimati acetilsalicilnu kiselinu (aspirin) ili lekove protiv zapaljenja (antiinflamatorne lekove, takođe poznate kao nesteroidne antiinflamatorne lekove ili NSAIL), ukoliko ti lekovi dovode do pogoršanja simptoma astme.

Pacijenti bi trebalo da budu oprezni zbog pojave mogućih neuropshijatrijskih događaji (npr. promene u raspoloženju i ponašanju) prijavljeni kod odraslih, adolescenata i dece na terapiji lekom Alvokast (videti odeljak 4). Ukoliko Vam se jave takvi simptomi tokom uzimanja leka Alvokast, potrebno je da se obratite Vašim lekarom.

Upotreba kod dece

Lek Alvokast, film tablete u dozi od 10mg ne smeju se davati deci mlađoj od 15 godina.

Za upotrebu kod dece uzrasta od 2 do 5 godina, dostupne su Alvokast, tablete za žvakanje, 4 mg. Za upotrebu kod dece uzrasta od 6 do 14 godina, dostupne su Alvokast, tablete za žvakanje, 5 mg.

Drugi lekovi i lek Alvokast

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje lekove, uključujući i one koji se mogu nabavti bez lekarskog recepta.

Neki lekovi mogu uticati na dejstvo leka i obrnuto, lek Alvokast može uticati na delovanje drugih lekova.

Pre nego što počnete uzimati lek Alvokast obavestite svog lekara ukoliko već uzimate neki od sledećih lekova:

• fenobarbital (koji se koristi za lečenje epilepsije),
• fenitoin (koji se koristi za lečenje epilepsije),
• rifampicin (koji se koristi za lečenje tuberkuloze i nekih drugih infekcija),
• gemfibrozil (koristi se za lečenje povećanog nivoa masti u plazmi).

Uzimanje leka Alvokast sa hranom i pićima

Lek Alvokast film tablete od 10 mg mogu da se uzimaju sa hranom ili bez nje.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Vaš lekar će proceniti da li smete da uzimate lek Alvokast tokom trudnoće.

Dojenje

Nije poznato da li se Alvokast izlučuje u majčino mleko. Konsultujte se sa lekarom pre uzimanja leka Alvokast, ukoliko dojite ili nameravate da dojite.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ne očekuje se da lek Alvokast utiče na Vašu sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanje mašinama. Međutim, moguće su individualne reakcije na lek. Određena neželjena dejstva (poput vrtoglavice i pospanosti) koja su zabeležena prilikom uzimanja leka Alvokast, mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, kod nekih pacijenata.

Lek Alvokast sadrži laktozu i lecitin

Lek Alvokast, film tablete, 10 mg, sadrži laktozu. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Lek Alvokast, film tablete, 10 mg, sadrži lecithin. U slučaju alergije na kikirikijevo ili sojino ulje ne koristiti ovaj lek.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

• Uzmite jednu film tabletu leka Alvokast jednom dnevno, na način kako je to propisao Vaš lekar.
• Lek treba da uzimate i onda kada nemate nikakve simptome ali i kada imate akutni napad astme.

Primena kod odraslih i adolescenata uzrasta 15 godina i starijih:

Jednu film tabletu leka Alvokast od 10 mg uzeti jednom dnevno, uveče.

Ukoliko uzimate lek Alvokast, 10 mg, film tablete ne uzimajte druge lekove koji sadrže istu aktivnu supstancu, montelukast.

Primena kod dece i adolescenata

Nemojte primenjivati lek Alvokast, 10 mg, film tablete, kod dece mlađe od 15 godina. Bezbednost i efikasnost montelukast film tableta od 10 mg, kod dece mlađe od 15 godina nisu utvrđene.

Deca uzrasta od 6 do 14 godina (sve do punih 15 godina)

Za primenu montelukasta u ovoj populaciji pacijenata predviđene su tablete za žvakanje jačine 5 mg.

Deca uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina)

Za primenu montelukasta u ovoj populaciji pacijenata predviđene su tablete za žvakanje jačine 4 mg ili montelukast granule od 4 mg.

Deca uzrasta od 6 meseci do 1 godine (sve do pune 2 godine)

Za primenu montelukasta u ovoj populaciji pacijenata predviđene su granule od 4 mg.

Način primene:

Lek Alvokast je namenjen za oralnu upotrebu.

Lek Alvokast, film tablete 10 mg, se mogu uzimati nezavisno od obroka.

Ako ste uzeli više leka Alvokast nego što treba

Odmah se obratite lekaru za savet.

U većini prijavljenih slučajeva o predoziranju nije bilo zabeleženih neželjenih dejstava. Najčešći simptomi zabeleženi prilikom predoziranja kod odraslih i dece bili su bol u stomaku, pospanost, žeđ, glavobolja, povraćanje i hiperaktivnost.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Alvokast

Pokušajte da uzmete lek Alvokast na način kako Vam je propisan. Ukoliko propustite da uzmete dozu, nastavite da se pridržavate uobičajenog protokola doziranja od jedne tablete dnevno. Nemojte uzimati duplu dozun da biste nadoknadili propuštenu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Alvokast

Lek Alvokast može lečiti astmu samo ako ga redovno uzimate u kontinuitetu.

Važno je da lek Alvokast uzimate onoliko dugo koliko Vam to lekar propiše. To će pomoći da bolest bude pod kontrolom.

Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Najčešća neželjena dejstva za koja se smatra da su povezana sa uzimanjem montelukasta (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek), a koja su bila prijavljena u kliničkim ispitivanjima upotrebom leka Alvokast:

• bol u stomaku
• glavobolja

Ova neželjena dejstva bila su uglavnom blaga i javljala su se sa većom učestalošću kod pacijenata lečenih montelukastom u poređenju sa placebom (tableta koja ne sadrži lekovitu supstancu).

Ozbiljna neželjena dejstva

Odmah recite svom lekaru ukoliko primetite neke od pratećih neželjenih dejstava, koja mogu biti ozbiljna i za koja bi možda bila potrebna hitna medicinska pomoć:

Povremena neželjena dejstva: (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

• alergijske reakcije uključujući otok lica, usana, jezika i/ili ždrela (grla) što može prouzrokovati otežano disanje ili gutanje,
• promene u ponašanju i raspoloženju: uznemirenost uključujući agresivno ili neprijateljsko ponašanje, depresija,
• pojava epileptičnih napada.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• povećana sklonost ka krvarenju,
• subjektivni osećaj lupanja srca (palpitacije),
• tremor.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

• kombinovani simptomi kao što su bolest slična gripu, peckanje i bockanje ili utrnulost ruku i nogu, pogoršanje plućnih simptoma i/ili osip na koži (Churg-Strauss-ov sindrom) (videti odeljak 2),
• smanjen broj trombocita,
• promene u ponašanju i raspoloženju: vidne i čulne obmane (halucinacije), dezorjentacija, samoubilačke misli i radnje,
• zapaljenje (inflamacija) pluća,
• teške reakcije na koži (multiformni eritem) koje se mogu javiti bez ikakvog nagoveštaja
• zapaljenje jetre (hepatitis)

Ostale neželjene reakcije prijavljene nakon stavljanja leka u promet:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• infekcije gornjeg dela respiratornog trakta

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek)

• dijareja, mučnina, povraćanje,
• osip na koži,
• povišena telesna temperatura,
• povećane vrednosti enzima jetre.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek)

• promene u ponašanju i raspoloženju: poremećaj sna uključujući noćne more, teškoće pri uspavljivanju, hodanje u snu, razdražljivost, uznemirenost, nemir,
• vrtoglavica, pospanost, osećaj mravinjanja/utrnulost,
• krvarenje iz nosa,
• suva usta, problemi sa varenjem,
• modrice po koži, svrab, koprivnjača,
• bol u zglobovima ili mišićima, grčevi u mišićima,
• noćno mokrenje kod dece,
• slabost/umor, osećaj opšteg lošeg stanja, oticanje.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek)

• promene u ponašanju i raspoloženju: poremećaj pažnje, slabljenje memorije, nekontrolisani pokreti mišića.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek)

• mekani crvenkasti otoci ispod kože, najčešće na potkolenicama (nodozni eritem),
• promene ponašanja i raspoloženja: opsesivno-kompulzivni simptomi, mucanje.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece!

Ne smete uzimati lek Alvokast film tablete posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon ("važi do"). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je montelukast-natrijum.

Jedna film tableta sadrži 10 mg montelukasta (u obliku montelukast-natrijuma).

• Pomoćne supstance su:

Jezgro tablete: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna (Avicel PH-102); kroskarmeloza-natrijum;

hidroksipropilceluloza; magnezijum-stearat

Film (obloga) tablete: Opadry AMB TAN (80 W27179) koji sadrži: polivinil alkohol; titan dioksid (E171);

talk; gvožđe(III)-oksid, crveni (E172); lecitin; ksantan guma; gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); gvožđe(III)-oksid, crni (E172).

Kako izgleda lek Alvokast i sadržaj pakovanja

Lek Alvokast, 10 mg, film tablete

Bež boje, okrugle, bikonveksne film tablete, dimenzija 8,1 mm x 3,7 mm. Unutrašnje pakovanje je PA/ALL/PVC, aluminijumski blister sa 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole:

ZENTIVA PHARMA D.O.O.

Milentija Popovića 5v, sprat 2, Beograd – Novi Beograd

Proizvođač:

PHARMATHEN S.A.

Dervenakion 6, Pallini, Attiki, Grčka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Maj, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-03134-21-001 od 11.05.2022.