Singulair® 4mg granule

Lek Singulair, granule, indikovan je u terapiji astme kao dodatna terapija kod pacijenata uzrasta od 6 meseci do 5 godina (sve do punih 6 godina) sa blagom do umerenom perzistentnom astmom koja nije adekvatno kontrolisana primenom inhalacionih kortikosteroida i kod kojih primena kratkodelujućih β-agonista "po potrebi" ne obezbeđuje odgovarajuću kliničku kontrolu astme.

Lek Singulair, granule, takođe može da predstavlja alternativnu opciju terapiji niskim dozama inhalacionih kortikosteroida kod pacijenata uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina) sa blagom perzistentnom astmom koji u anamnezi nisu imali nedavne teške napade astme koji su zahtevali oralnu upotrebu kortikosteroida, i kod pacijenata kod kojih se pokazalo da nisu u stanju da koriste inhalacione kortikosteroide (videti odeljak 4.2).

Lek Singulair, granule, indikovan je i u profilaksi astme u kojoj je predominantna komponenta bronhokonstrikcija izazvana fizičkim naporom (vežbanjem) kod pacijenata od 2 godine i starijih.

Doziranje

Lek Singulair, granule, daje se detetu pod nadzorom odrasle osobe. Preporučena doza za pedijatrijske pacijente uzrasta od 6 meseci do 5 godina (sve do punih 6 godina) je jedna kesica granula, koja sadrži 4 mg leka, dnevno, koju treba uzeti uveče. Prilagođavanje doze u okviru ove uzrasne grupe nije neophodno. Podaci o efikasnosti iz kliničkih studija sa pedijatrijskim pacijentima uzrasta od 6 meseci do 2 godine sa perzistentnom astmom su ograničeni. Odgovor pacijenta na terapiju montelukastom treba proceniti nakon 2 do 4 nedelje terapije. U slučaju da izostane odgovor na terapiju, istu treba prekinuti. Ne preporučuje se primena leka Singulair, granule, kod dece mlađe od 6 meseci.

Opšte preporuke

Do terapijskog efekta leka Singulair, granule, na parametre kontrole astme dolazi već u toku prvog dana primene. Roditelje ili staratelje treba savetovati da nastave sa davanjem leka detetu, čak i kada je njegova astma pod kontrolom, kao i u periodima kada se stanje pogoršava.

Lek Singulair, granule, kao alternativna opcija terapiji niskim dozama inhalacionih kortikosteroida kod blage perzistentne astme:

Montelukast se ne preporučuje kao monoterapija kod pacijenata sa umerenom perzistentnom astmom. Primena montelukasta kao alternativne terapijske opcije niskim dozama inhalacionih kortikosteroida kod dece uzrasta 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina) sa blagom perzistentnom astmom razmatra se samo kod pacijenata koji u anamnezi nisu imali nedavno teške napade astme koji su zahtevali primenu oralnih kortikosteroida, i kod kojih se pokazalo da nisu sposobni da koriste inhalacione kortikosteroide (videti odeljak 4.1). Blaga perzistentna astma se definiše kao pojava simptoma astme češće od jednom nedeljno, ali ređe od jednom dnevno, noćnih simptoma češće od dva puta mesečno, ali ređe od jednom nedeljno, uz normalnu funkciju pluća između epizoda. Ako se praćenjem ne postigne zadovoljavajuća kontrola astme (obično tokom mesec dana), razmatra se mogućnost dodatne ili druge antiinflamatorne terapije zasnovane na stepenastom pristupu u terapiji astme. Potrebna je periodična evaluacija kontrole astme.

Lek Singulair, granule, u profilaksi astme, kod dece uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina), kod koje je predominantna komponenta bronhokonstrikcija izazvana fizičkim naporom (vežbanjem):

Kod pacijenata uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina) bronhokonstrikcija izazvana naporom (vežbanjem) može biti predominantna manifestacija perzistentne astme koja zahteva terapiju inhalacionim kortikosteroidima. Potrebna je procena stanja pacijenta posle 2 do 4 nedelje terapije montelukastom. Ukoliko se ne postigne zadovoljavajući odgovor, razmatra se dodatna ili druga terapija.

Terapija lekom Singulair, granule, u odnosu na druge lekove za terapiju astme:

Kad se terapija lekom Singulair, granule, primenjuje kao dodatna terapija uz inhalacione kortikosteroide, inhalacioni kortikosteroidi ne smeju biti naglo zamenjeni lekom Singulair, granule (videti odeljak 4.4).

Napomena: Za primenu montelukasta kod odraslih i adolescenata od 15 i više godina predviđene su film tablete jačine 10 mg.

Posebne populacije pacijenata

Oštećenje funkcije bubrega ili jetre

Nije neophodno prilagođavanje doziranja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Nema podataka koji se odnose na primenu leka kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2).

Pol

Isto doziranje leka se primenjuje kod pacijenata muškog i ženskog pola.

Pedijatrijska populacija

Ne davati lek Singulair, granule, jačine 4 mg deci mlađoj od 6 meseci. Bezbednost i efikasnost leka Singulair, granule, jačine 4 mg nisu ustanovljene kod dece mlađe od 6 meseci.

Deca uzrasta od 6 do 14 godina (sve do punih 15 godina): Za primenu montelukasta u ovoj populaciji pacijenata predviđene su tablete za žvakanje jačine 5 mg.

Tablete za žvakanje jačine 4 mg dostupne su kao alternativni farmaceutski oblik za pedijatrijske pacijente uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina).

Način primene

Lek je namenjen za oralnu upotrebu.

Lek Singulair, granule, može se direktno progutati ili prethodno pomešati sa punom kašikom mekane hrane (npr. kašica od jabuke, sladoled, šargarepa i pirinač) koja je hladna ili na sobnoj temperaturi. Kesicu leka

treba otvoriti neposredno pre upotrebe. Kad se kesica jednom otvori celu dozu leka Singular, granule, treba odmah upotrebiti (u roku od 15 minuta).

Ako se pomeša sa hranom lek Singulair, granule, se ne sme čuvati za kasniju upotrebu. Lek Singulair, granule, nije namenjen za rastvaranje u tečnosti, ali se tečnost može uzeti posle primene leka. Lek Singulair, granule, može se uzimati nezavisno od obroka.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci koje su navedene u odeljku 6.1.

Dijagnoza perzistentne astme kod veoma male dece (6 meseci do 2 godine) mora biti postavljena od strane pedijatra ili pulmologa.

Pacijente treba savetovati da nikada ne koriste montelukast za lečenje akutnog napada astme i da imaju pripremljene odgovarajuće lekove namenjene za ovu svrhu. Ako se javi akutni napad astme treba uzeti kratkodelujući inhalacioni β-agonist. Pacijenti treba što je pre moguće da konsultuju lekara ukoliko je potrebno da više puta nego što je to uobičajeno, inhaliraju kratkodelujuće β-agoniste.

Inhalacioni ili oralni kortikosteroidi ne smeju biti naglo zamenjeni montelukastom.

Nema podataka o tome da se doza oralnih kortikosteroida može smanjiti ako se istovremeno daje montelukast.

U retkim slučajevima se kod pacijenata, koji koriste lekove protiv astme uključujući i montelukast, može pojaviti sistemska eozinofilija, koja se ponekad ispoljava kao klinička manifestacija vaskulitisa, što odgovara Churg-Strauss sindromu, koji predstavlja stanje koje se često leči sistemskom kortikosteroidnom terapijom. Ovi slučajevi su povremeno, ali ne i uvek, u vezi sa smanjenjem ili ukidanjem oralne kortikosteroidne terapije. Iako nije utvrđena uzročna povezanost sa primenom antagonista leukotrijenskih receptora, lekari treba da budu na oprezu zbog moguće pojave eozinofilije, osipa vaskularnog porekla, pogoršanih pulmonarnih simptoma, srčanih komplikacija i/ili neuropatije kod njihovih pacijenata. Pacijente kod kojih se pojave ovi simptomi treba ponovo pregledati i odrediti odgovarajuću terapiju.

Terapija montelukastom ne menja potrebu pacijenata sa astmom osetljivom na acetilsalicilnu kiselinu da izbegavaju uzimanje acetilsalicilne kiseline i ostalih nesteroidnih antiinflamatornih lekova.

Natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po kesici, odnosno suštinski je bez natrijuma.

Montelukast se može primenjivati sa drugom terapijom koja se rutinski primenjuje u profilaksi i hroničnom lečenju astme. U studijama u kojima su ispitivane interakcije lekova, preporučena klinička doza montelukasta nije imala klinički značajne efekte na farmakokinetiku sledećih lekova: teofilina, prednizona, prednizolona, oralnih kontraceptiva (etinilestradiol/noretindron 35/1), terfenadina, digoksina i varfarina.

Kod ispitanika koji su istovremeno uzimali fenobarbital površina ispod krive (PIK) za montelukast bila je smanjena za približno 40%. S obzirom da se montelukast metaboliše posredstvom CYP 3A4, 2C8 i 2C9 potreban je oprez, posebno kod dece, kod istovremene primene montelukasta sa lekovima koji indukuju CYP 3A4, 2C8 i 2C9, kao što su fenitoin, fenobarbital i rifampicin.

In vitro studije su pokazale da je montelukast snažan inhibitor CYP 2C8. Međutim, podaci iz kliničkih studija interakcija lekova, uključujući montelukast i roziglitazon (primer za lekove koji se primarno metabolišu posredstvom CYP 2C8), pokazali su da montelukast ne inhibira CYP2C8 in vivo. Zbog toga se ne očekuje da montelukast značajno promeni metabolizam lekova koji se metabolišu posredstvom tog enzima (npr. paklitaksel, roziglitazon i repaglinid).

In vitro studije su pokazale da je montelukast supstrat CYP 2C8 i, u manjoj meri, CYP 2C9 i 3A4. U kliničkoj studiji interakcije lekova, koja je uključivala montelukast i gemfibrozil (inhibitor CYP 2C8 i 2C9), gemfibrozil je povećao sistemsku izloženost montelukastu 4,4 puta. Kada se primenjuje istovremeno sa gemfibrozilom ili drugim snažnim inhibitorima CYP 2C8, nije potrebno prilagođavati uobičajenu dozu montelukasta, ali lekar treba da ima na umu mogućnost povećanja ispoljavanja neželjenih reakcija.

Na osnovu in vitro podataka, ne očekuju se klinički važne interakcije sa manje snažnim inhibitorima CYP 2C8 (npr. trimetoprim). Istovremena primena montelukasta i itrakonazola, snažnog inhibitora CYP 3A4, nije dovela do značajnog povećanja sistemske izloženosti montelukastu.

Trudnoća

Studije na životinjama nisu ukazale na štetne efekte tokom trudnoće niti na štetne efekte po embrionalni odnosno fetalni razvoj.

Dostupni podaci iz objavljenih prospektivnih i retrospektivnih kohortnih studija koje su procenjivale značajne malformacije novorođenčadi pri upotrebi montelukasta kod trudnica nisu ustanovile rizik povezan sa ovim lekom. Dostupne studije imaju metodološka ograničenja, koja uključuju malu veličinu uzorka, retrospektivno prikupljanje podataka u nekim slučajevima, kao i nekonzistentnost uporednih grupa.

Lek Singulair se može koristiti tokom trudnoće samo ukoliko lakar proceni da je to neophodno.

Dojenje

Studije na pacovima su pokazale da se montelukast izlučuje u mleko (pogledati odeljak 5.3). Nije poznato da li se montelukast ili njegovi metaboliti izlučuju u humano mleko.

Lek Singulair se može koristiti kod žena koje doje samo ukoliko lekar proceni da je to neophodno.

Lek Singulair nema ili ima zanemarljivo mali uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Međutim, kod pojedinih pacijenata dolazilo je do pojave pospanosti ili vrtoglavice.

Montelukast je ispitivan u kliničkim studijama kod pacijenata sa perzistentnom astmom u sledećem obimu:

• film tablete od 10 mg kod oko 4000 odraslih i adolescenata od 15 godina i starijih
• tablete za žvakanje od 5 mg kod oko 1750 pedijatrijskih pacijenata starosti od 6 do 14 godina
• tablete za žvakanje od 4 mg kod 851 pedijatrijskog pacijenta starosti 2-5 godina i
• granule od 4 mg kod 175 pacijenata starosti od 6 meseci do 2 godine.

Montelukast je ispitivan u kliničkim studijama kod pacijenata sa intermitentnom astmom u sledećem obimu:

• granule i tablete za žvakanje od 4 mg kod 1038 pedijatrijskih pacijenata starosi od 6 meseci do 5 godina i sve do punih 6 godina.

Kod pacijenata lečenih montelukastom, sledeće sa lekom povezane neželjene reakcije u kliničkim studijama su prijavljene često (>1/100, <1/10) i sa većom incidencom u odnosu na pacijente koji su uzimali placebo:

U toku dugotrajnog lečenja u kliničkim studijama na ograničenom broju pacijenata koje su trajale do 2 godine na odraslim pacijentima i do 12 meseci na pedijatrijskim pacijentima starosti 6-14 godina, bezbednosni profil se nije menjao.

Kumulativno, 502 pedijatrijska pacijenta starosti 2-5 godina su lečena montelukastom najmanje 3 meseca, 338 je lečeno 6 meseci ili duže, a 534 pacijenta su lečena u toku 12 meseci ili duže. Posle duže upotrebe leka bezbednosni profil se nije menjao ni kod ovih pacijenata.

Bezbednosni profil kod pedijatrijskih pacijenata starosti od 6 meseci do 2 godine nije se menjao u toku lečenja koje je trajalo do 3 meseca.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije prijavljene tokom postmarketinškog praćenja, koje su prikazane tabelarno, su razvrstane po sistemima organa, a kategorije učestalosti su određene na osnovu relevantnih kliničkih studija.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

U ispitivanjima hroničnih slučajeva astme montelukast je primenjivan u dozama koje su iznosile do 200 mg/dan i to kod odraslih pacijenata u trajanju od 22 nedelje. Osim toga, sprovedene su i kratkoročne studije tokom kojih su pacijentima davane doze i do 900 mg montelukasta dnevno u periodu od oko nedelju dana. Navedene studije nisu pokazale klinički značajne neželjene reakcije.

Postoje izveštaji o akutnom predoziranju montelukasta koji su dobijeni na osnovu postmarketinškog iskustva i kliničkih ispitivanja. Ovi izveštaji su uključili odrasle i decu sa visokim dozama i do 1000 mg (oko 61 mg/kg kod deteta starosti 42 meseca). Dobijeni klinički i laboratorijski nalazi bili su konzistentni sa bezbednosnim profilom kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata. Nije bilo neželjenih reakcija u većini prijavljenih slučajeva predoziranja.

Simptomi predoziranja

Neželjene reakcije koje su se najčešće pojavljivale su bile konzistentne sa bezbednosnim profilom montelukasta i uključivale su bol u abdomenu, somnolenciju, žeđ, glabolju, povraćanje i psihomotornu hiperaktivnost.

Terapija kod predoziranja

Nisu dostupni specifični podaci o terapiji predoziranja montelukastom.

Nije poznato da li je montelukast moguće ukloniti peritonealnom dijalizom, ili hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se primenjuju u opstruktivnim bolestima disajnih puteva; antagonisti leukotrijenskih receptora

ATC šifra: R03DC03 Mehanizam dejstva

Cisteinil leukotrieni (LTC4, LTD4, LTE4) predstavljaju potentne inflamatorne eikozanoide koji se oslobađaju iz različitih ćelija uključujući mastocite i eozinofile. Ovi važni proastmatični medijatori vezuju se za cisteinil leukotrienske receptore (CysLT) koji se kod ljudi nalaze u disajnim putevima i ispoljavaju dejstva kao što su bronhokonstrikcija, mukozna sekrecija, vaskularna permeabilnost i nakupljanje eozinofila.

Farmakodinamski efekti

Montelukast predstavlja supstancu aktivnu nakon oralne primene koja se sa visokim afinitetom i selektivnošću vezuje za CysLT1 receptor. U kliničkim studijama je pokazano da montelukast inhibira bronhokonstrikciju nastalu usled inhalacije LTD4, i to primenjen u malim dozama kao što je doza od 5 mg. Bronhodilatacija nastaje u roku od 2 sata od oralno primenjenog leka. Bronhodilatatorni efekat prouzrokovan β-agonistom je aditivan na efekat montelukasta. Lečenje montelukastom inhibira i ranu i kasnu fazu bronhokonstrikcije izazvanu antigenima. Montelukast je, u poređenju sa placebom, smanjio broj eozinofila u perifernoj krvi kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata. U posebnoj studiji je pokazano da montelukast značajno smanjuje broj eozinofila u disajnim putevima (mereno u sputumu). Kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata od 2 do 14 godina starosti montelukast je u poređenju sa placebom smanjio broj eozinofila u perifernoj krvi uz kliničko poboljšanje kontrole astme.

Klinička efikasnost i bezbednost

U studijama koje su sprovedene na odraslim pacijentima montelukast, u dozi od 10 mg jednom dnevno, u poređenju sa placebom, je pokazao značajno poboljšanje u jutarnjem FEV1 (10,4% vs 2,7% promena u

odnosu na početne vrednosti), AM peak expiratory flow rate (PEFR) (24,5 L/min vs 3,3 L/min, promena u odnosu na početne vrednosti), kao i značajno smanjenje u ukupnoj primeni β-agonista (-26,1% vs -4,6% promena u odnosu na početne vrednosti). Poboljšanje skora simptoma astme u toku dana i noći, koji su prijavljivali pacijenti, bilo je značajno veće u odnosu na placebo.

Studije na odraslim pacijentima pokazale su da montelukast može da poveća klinički efekat inhalacionih kortikosteroida (% promene u odnosu na početne vrednosti za kombinaciju inhalacioni beklometazon plus montelukast prema sam beklometazon: FEV1: 5,43% prema 1,04%; upotreba β-agonista: -8,70% prema 2,64%). U poređenju sa inhalacionim beklometazonom (200 mikrograma dva puta dnevno pomoću spejsera) montelukast je pokazao brži inicijalni odgovor, iako je u studiji koja je trajala 12 nedelja beklometazon obezbedio bolji ukupni efekat lečenja (% promene u odnosu na početne vrednosti za montelukast prema beklometazon za FEV1: 7,49% prema 13,3%; upotreba β-agonista: -28,28% prema -43,89%). Međutim, u poređenju sa beklometazonom, kod visokog procenta pacijenata koji su lečeni montelukastom postignut je sličan klinički odgovor (npr. kod 50% pacijenata koji su lečeni beklometazonom postignuto je poboljšanje FEV1 od oko 11% ili više u odnosu na početne vrednosti, dok je oko 42% pacijenata koji su lečeni montelukastom postiglo isti odgovor).

U studiji na pedijatrijskim pacijentima starosti 6-14 godina, koja je trajala 8 nedelja, montelukast, u dozi od 5 mg jednom dnevno, u poređenju sa placebom, je značajno poboljšao respiratornu funkciju (FEV1 8,71% prema 4,16% u odnosu na početne vrednosti; AM PEFR 27,9 L/min prema 17,8 L/min, promena u odnosu na početne vrednosti) i smanjio primenu β-agonista "po potrebi" (-11,7% prema +8,2% u odnosu na početne vrednosti).

U studiji koja je trajala 12 meseci upoređivana je efikasnost montelukasta u odnosu na inhalacioni flutikazon u kontroli astme kod pedijatrijskih pacijenata starosti 6-14 godina koji su imali blagu perzistentnu astmu. Montelukast nije pokazao slabije dejstvo u odnosu na flutikazon u povećanju broja dana bez astme (engl. asthma rescue-free days, RFD), što je bilo i najvažniji primarni parametar u poređenju dejstva ova dva leka. U proseku, u toku ove studije broj dana bez astme je povećan sa 61,6 na 84,0 u grupi koja je uzimala montelukast i sa 60,9 na 86,7 dana u grupi koja je uzimala flutikazon. Razlika među grupama u povećanju broja dana bez astme bila je statistički značajna (-2,8% sa 95% CI od -4,7, -0,9), ali u predhodno utvrđenim okvirima efekat nije bio klinički slabiji.

I montelukast i flutikazon su poboljšali kontrolu astme prema sekundarnim parametrima praćenja u toku 12- mesečne studije:

• FEV1 je povećan sa 1,83 L na 2,09 L u grupi sa montelukastom i sa 1,85 L na 2,14 L u grupi sa flutikazonom. Razlika među grupama u LS srednjem povećanju FEV1 bila je -0,02 L sa 95% CI od - 0,06; 0,02. Prosečno povećanje u odnosu na početne vrednosti FEV1 u procentima u odnosu na početne vrednosti bilo je 0,6% u grupi sa montelukastom i 2,7% u grupi koja je lečena flutikazonom. Razlika među grupama u LS srednjoj promeni predviđenog FEV1 u odnosu na početne vrednosti u % bila je značajna: -2.2% sa 95% CI od -3,6, -0,7.
• Procenat dana u kojima je korišćen β-agonist smanjen je sa 38,0 na 15,4 u grupi koja je primala montelukast, kao i sa 38,5 na 12,8 dana u grupi koje je lečena flutikazonom. Razlika između ispitivanih grupa u LS srednjim vrednostima dobijenih metodom najmanjih kvadrata u odnosu na početne vrednosti izraženo u % dana sa primenom β-agonista bila je značajna: 2,7 sa 95% CI od 0,9; 4,5.
• Procenat pacijenata koji su imali napad astme (napad astme je definisan kao period pogoršanja astme koji je zahtevao lečenje oralnim kortikosteroidima, neplaniranu posetu lekaru, odlazak u službu hitne pomoći ili hospitalizacija) u grupi koja je primala montelukast bio je 32,2, a 25,6 u grupi koja je primala flutikazon; odds ratio (95% CI) je bio značajan: 1,38 (1,04; 1,84).
• Procenat pacijenata koji su uzimali sistemske (uglavnom oralne) kortikosteroide u toku studije bio je 17,8% u grupi koja je primala montelukast i 10,5% u grupi tretiranoj flutikazonom. Razlika između ispitivanih grupa u srednjim vrednostima dobijena metodom najmanjih kvadrata je bila značajna: 7,3% sa 95% CI od 2,9; 11,7.

U placebo kontrolisanoj studiji na pedijatrijskim pacijentima starosti od 2-5 godina koja je trajala 12 nedelja, montelukast, primenjivan u dozi od 4 mg jednom dnevno, je poboljšao parametre kontrole astme u poređenju sa placebom, nezavisno od istovremeno primenjene kontrolne terapije (inhalacija/nebulizacija

kortikosteroida ili inhalacija/nebulizacija natrijum-hromoglikata). Šezdeset procenata pacijenata nije bilo na bilo kojoj drugoj kontrolnoj terapiji. Montelukast je poboljšao dnevne simptome (kao što su kašalj, zviždanje u grudima, otežano disanje i ograničenja u dnevnim aktivnostima) i noćne simptome u poređenju sa placebom. Montelukast je takođe smanjio primenu β-agonista "po potrebi" i akutnu potrebu za uzimanjem kortikosteroida Pacijenti koji su uzimali montelukast imali su više dana bez astme u poređenju sa pacijentima koji su bili na placebu. Efekat lečenja je postignut već posle prve doze.

U 12-mesečnoj, placebo kontrolisanoj studiji na pedijatrijskim pacijentima starosti od 2-5 godina, koji su imali blagu astmu sa epizodama pogoršanja, montelukast primenjivan u dozi od 4 mg jednom dnevno, značajno (p≤0,001) je smanjio godišnji broj epizoda pogoršanja astme (engl. exarcebation episodes, EE) u poređenju sa placebom (1,60 EE u poređenju sa 2,34 EE) [EE se definiše kao ≥ 3 uzastopna dana sa dnevnim simptomima astme koji zahtevaju primenu β-agonista, ili kortikosteroida (oralnih ili inhalacionih) ili hospitalizaciju]. Procenat smanjenja broja EE u toku godine je bio 31,9% sa 95% CI od 16,9; 44,1.

U placebo kontrolisanoj studiji pedijatrijski pacijenti starosti od 6 meseci do 5 godina, koji su imali intermitetnu, ali ne i perzistentnu astmu, terapija montelukastom u dozi od 4mg, jednom dnevno, primenjivana je tokom 12 meseci, ili u serijama od 12 dana koje su se započinjane nakon pojave simptoma intermitentne astme. Kod pacijenata koji su uzimali montelukast u dozi od 4 mg ili placebo nije zabeležena značajna razlika u broju epizoda astme koje su kulminirale u napad astme (definisan kao period pogoršanja astme zbog kojeg je potrebno primeniti hitne medicinske mere kao što su neplanirana poseta lekaru, odlazak u službu hitne pomoći ili u bolnicu; ili primena oralnih, intravenskih ili intramuskularnih kortikosteroida).

Efikasnost montelukasta kod pedijatrijskih pacijenata starosti od 6 meseci do 2 godine pomognuta je ekstrapolacijom utvrđene efikasnosti kod pacijenata sa astmom starih 2 godine ili više, a na osnovu sličnih farmakokinetičkih podataka, kao i na osnovu pretpostavke da su tok bolesti, patofiziologija i efekat leka između ovih populacija slični.

Značajna redukcija bronhokonstrikcije izazvane naporom (engl. exercise induced bronchoconstriction, EIB) je pokazana u studiji na odraslim pacijentima koja je trajala 12 nedelja (maksimalni pad FEV1 bio je 22,33% u montelukast grupi vs 32,40% u placebo grupi; vreme oporavka do 5% u odnosu na početne vrednosti FEV1 bilo je 44,22 min u montelukast grupi i 60,64 min u placebo grupi). Ovaj efekat bio je konzistentan u toku 12 nedelja trajanja studije. Smanjenje EIB je takođe pokazano u kratkotrajnoj studiji na pedijatrijskim pacijentima starosti 6-14 godina (maksimalno smanjenje FEV1 je bilo 18,27% za montelukast prema 26,11% za placebo; vreme oporavka do 5% osnovnog nivoa FEV1 je bilo 17,76 min prema 27,98 min). U obe studije efekat je pokazan na kraju doznog intervala pri čemu je doziranje bilo jednom dnevno.

Kod astmatičnih pacijenata osetljivih na acetilsalicilnu kiselinu koji su istovremeno dobijali inhalacione i/ili oralne kortikosteroide, lečenje montelukastom, u poređenju sa placebom, dovelo je do značajnog poboljšanja u kontroli astme (promena FEV1 od 8,55% prema -1,74% u odnosu na početne vrednosti i smanjenje ukupne upotrebe β-agonista od – 27,78% prema 2,09% promena u odnosu na početne vrednosti).

Resorpcija

Montelukast se brzo resorbuje posle peroralne primene. Za 10 mg film tablete srednja maksimalna koncentracija u plazmi (Cmax) se postiže za 3 sata (Tmax) nakon uzimanja leka natašte. Prosečna bioraspoloživost posle oralne primene je 64%. Standardni obrok ne utiče na bioraspoloživost nakon oralne primene i Cmax. Bezbednost i efikasnost su pokazane u kliničkim ispitivanjima u kojima su film tablete od 10 mg bile primenjivane bez obzira na vreme uzimanja hrane.

Za tablete za žvakanje od 5 mg Cmax je dostignuta kod odraslih za 2 sata nakon uzimanja leka natašte. Prosečna bioraspoloživost nakon oralne primene je 73%, i smanjuje se na 63% nakon uzimanja standardnog obroka.

Nakon uzimanja tableta za žvakanje od 4 mg pedijatrijskim pacijentima starosti od 2 do 5 godina natašte, Cmax je dostignuta 2 sata nakon primene leka. Ova prosečna Cmax je za 66% veća, dok je Cmin manja, nego kod odraslih koji su dobili tablete od 10 mg.

Formulacija granula od 4 mg je bioekvivalentna sa tabletama za žvakanje od 4 mg kad su primenjene odraslim osobama natašte. Kod pedijatrijskih pacijenata starosti 6 meseci do 2 godine Cmax se postiže 2 sata nakon davanja formulacije granula od 4 mg. Cmax je skoro 2 puta veća nego kod odraslih koji su dobili tabletu od 10 mg. Davanje kašice od jabuka ili standardnog obroka sa visokim sadržajem masti sa formulacijom granula nije imalo klinički značajan efekat na farmakokinetiku montelukasta, što je određeno na osnovu vrednosti površina ispod krive (PIK) (1225,7 prema 1223,1 ng·hr/mL sa ili bez kašice od jabuka, kao i 1191,8 prema 1148,5 ng·hr/mL sa i bez standardnog obroka sa visokim sadržajem masti odnosno bez njega.).

Distribucija

Montelukast se više od 99% vezuje za proteine plazme. Volumen distribucije u stanju ravnoteže za montelukast je u poseku 8-11 litara. Studije na pacovima koji su tretirani radioobeleženim montelukastom ukazuju da montelukast minimalno prolazi krvno-moždanu barijeru. Pored toga, koncentracije radioobeleženog materijala 24 sata posle doziranja su bile minimalne u svim drugim tkivima.

Biotransformacija

Montelukast se intenzivno metaboliše. U studijama sa terapijskim dozama montelukasta, koncentracije metabolita u plazmi u stanju ravnoteže se nisu mogle detektovani ni kod odraslih ni kod dece.

Citohrom P450 2C8 je glavni enzim u metabolizmu montelukasta. CYP 3A4 i 2C9 takođe mogu da imaju minimalan doprinos, iako se za itrakonazol, koji je inhibitor CYP 3A4, pokazalo da ne menja farmakokinetičke parametre montelukasta kod zdravih ispitanika koji su uzimali 10 mg montelukasta na dan.

In vitro studije na mikrozomima humane jetre su pokazale da montelukast primenjen u terapijskim dozama ne inhibira citohrome P450 3A4, 2C9, 1A2, 2A6, 2C19 ili 2D6. Doprinos metabolita u ostvarivanju terapijskog dejstva montelukasta je minimalan.

Eliminacija

Plazma klirens montelukasta kod zdravih odraslih osoba je u proseku 45 mL/min. Posle oralne primene radioaktivno obeleženog montelukasta 86% se može detektovati u fecesu prikupljenom tokom 5 dana, i manje od 0,2% se detektuje u urinu. Ukoliko se uzme u obzir i procenjena bioraspoloživost montelukasta nakon oralne primene, može se zaključiti da se montelukast i njegovi metaboliti skoro isključivo izlučuju putem žuči.

Karakteristike kod pacijenata

Nije neophodno prilagođavanje doze kod starih osoba ili kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Nisu sprovedena klinička ispitivanja na pacijentima sa oštećenom funkcijom bubrega. Pošto se montelukast i njegovi metaboliti eliminišu bilijarnim putem, pretpostavlja se da nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Nema podataka o farmakokinetici montelukasta kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh skor >9).

Nakon primene visokih doza montelukasta (koje su 20 do 60 puta veće od preporučenih doza za odrasle) uočeno je smanjenje koncentracije teofilina u plazmi. Ovo dejstvo nije bilo zabeleženo kod primene preporučene doze od 10 mg jednom dnevno.

U ispitivanju toksičnosti na životinjama uočene su manje prolazne promene u serumskim biohemijskim parametrima kao što su ALT, glukoza, fosfor i trigliceridi. Znaci toksičnosti bili su pojačana salivacija, gastrointestinalni simptomi, retke stolice i jonska neravnoteža. Do ovih efekata došlo je u dozama koje su obezbedile 17 puta veću sistemsku ekspoziciju u odnosu na kliničke doze.

Kod majmuna, neželjena toksična dejstva su počela sa dozom od 150 mg/kg dnevno (>232 puta veća sistemska ekspozicija u odnosu na kliničku dozu). U ispitivanju na životinjama montelukast nije imao uticaj na fertilitet ili reproduktivne sposobnosti posle sistemske ekspozicije koja je bila veća od kliničkog izlaganja 24 puta. Malo smanjenje telesne mase mladunaca je zabeleženo u ispitivanju fertiliteta kod ženki pacova u dozi od 200 mg/kg dnevno (>69 puta veće izlaganje od kliničke sistemske ekspozicije). U studijama na kunićima došlo je do češće pojave nepotpune osifikacije posle >24 puta većeg izlaganja u poređenju sa kliničkom sistemskom ekspozicijom u odnosu na odgovarajuće kontrolne životinje. Kod pacova nisu bile zapažene abnormalnosti. Pokazano je da montelukast prolazi kroz placentarnu barijeru i da se izlučuje u mleko životinja.

Nije bilo smrtnih slučajeva nakon primene pojedinačnih oralnih doza montelukast-natrijuma i do 5000 mg/kg kod miševa i pacova (15000 mg/m2 kod miševa i 30000 mg/m2 kod pacova), što je bila najveća ispitivana doza. Ova doza odgovara dozi koja je 25000 puta veća od preporučene dnevne doze kod odraslih ljudi (izračunato prema telesnoj masi odrasle osobe od 50 kg).

Utvrđeno je da montelukast primenjen u dozama i do 500 mg/kg/dan (približno >200 puta više od sistemskih kliničkih ekspozicija) nema fototoksična dejstva kod miševa, vezana za UVA, UVB ili spektar vidljive svjetlosti.

U in vitro i in vivo testovima na glodarima montelukast nije imao mutagena ni tumorogena dejstva.

Manitol (E421) Hidroksipropilceluloza (E463) Magnezijum-stearat (E572)

Nema podataka o inkompatibilnosti.

2 godine.

Nakon otvaranja kesice, upotrebiti odmah.

Čuvati na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju, zaštićeno od svetlosti i vlage.

Unutrašnje pakovanje je polietilenska/aluminijumska/poliesterska kesica.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 28 kesica i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

Šta je lek Singulair?

Lek Singulair kao aktivnu supstancu sadrži montelukast. On je antagonist leukotrienskih receptora koji blokira supstance koje se nazivaju leukotrieni.

Kako deluje lek Singulair?

Leukotrieni dovode do sužavanja kao i do oticanja disajnih puteva u plućima. Blokirajući leukotriene, lek Singulair olakšava simptome i pomaže u kontroli astme.

Kada treba koristiti lek Singulair?

Lekar je Vašem detetu propisao lek Singulair da bi lečio astmu, odnosno radi sprečavanja pojave simptoma astme tokom dana i tokom noći.

• Lek Singulair, granule, se koristi za lečenje pacijenata od 6 meseci do 5 godina (sve do punih 6 godina) starosti kod kojih se adekvatna kontrola astme ne može postići lekovima koje već uzimaju, tako da im je potrebna dodatna terapija.
• Lek Singulair, granule, se takođe može koristiti kao alternativna terapija umesto inhalacionih kortikosteroida (koji se primenjuju pomoću pumpice, udisanjem) kod pacijenata od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina starosti) koji nisu u skorije vreme koristili oralne kortikosteroide za regulaciju astme, i kod kojih se pokazalo da nisu u stanju da koriste inhalacione kortikosteroide.
• Lek Singulair, granule, takođe pomaže u prevenciji sužavanja disajnih puteva odnosno simptoma astme koji su izazvani fizičkim naporom/vežbanjem kod pacijenata uzrasta 2 godine i starijih.

Lekar će utvrditi kako treba koristiti lek Singulair, granule, u zavisnosti od simptoma i težine astme Vašeg deteta.

Šta je astma?

Astma je dugotrajno hronično oboljenje. Astma uključuje:

• Teškoće pri disanju zbog sužavanja disajnih puteva. Sužavanje disajnih puteva se pogoršava ili poboljšava kao odgovor na razne situacije.
• Osetljivost disajnih puteva koji reaguju na mnoge faktore kao što su: duvanski dim, polen, hladan vazduh ili vežbanje, odnosno fizički napor.
• Oticanje (zapaljenje) sluzokože disajnih puteva.

Simptomi astme obuhvataju: kašalj, zviždanje u grudima, osećaj teskobe stezanja u grudnom košu.

Obavestite lekara Vašeg deteta o bilo kojem medicinskom problemu ili o postojanju eventualne alregije koju Vaše dete sada ima ili je ranije imalo.

Lek Singulair ne smete uzimati:

• ukoliko je Vaše dete alergično na montelukast ili bilo koji drugi sastojak ovog leka (naveden u odeljku 6.)

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što date lek Singulair Vašem detetu.

• Ukoliko se simptomi astme ili disanje Vašeg deteta pogoršaju, odmah o tome obavestite lekara.
• Lek Singulair nije namenjen za lečenje akutnog (iznenadnog) napada astme. Ukoliko dođe do akutnog napada, pratite uputstva koja Vam je lekar dao. Uvek morate pri ruci da imate inhalacioni lek (koji se primenjuje pomoću pumpice, udisanjem) "za spašavanje" za otklanjanje simptoma napada astme.
• Izuzetno je važno da Vaše dete uzima sve lekove za lečenje astme koje je propisao lekar. Lek Singulair se ne sme koristiti umesto lekova za lečenje astme koje je lekar propisao Vašem detetu.
• Svaki pacijent koji uzima lekove za lečenje astme mora da zna da mora odmah da konsultuje lekara, ukoliko se kod Vašeg deteta pojave simptomi kao što su: bolest slična gripu, osećaj bockanja ili utrnulost probadanje u rukama ili nogama, pogoršanje plućnih simptoma, i/ili osip na koži.
• Vaše dete ne sme da uzima acetilsalicilnu kiselinu i lekove protiv zapaljenja (antiinflamatorne lekove, takođe poznate kao nesteroidni antiinflamatorni lekovi ili NSAIL), ukoliko ti lekovi dovode do pogoršanja astme Vašeg deteta.

Primena kod dece

Nemojte davati ovaj lek deci mlađoj od 6 meseci starosti.

Dostupni su drugi oblici ovog leka koji su namenjeni za pedijatrijske pacijente ispod 18 godina starosti na osnovu starosne grupe.

Drugi lekovi i Singulair

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako Vaše dete uzima, ili je donedavno uzimalo, ili bi moglo uzeti neki drugi lek, uključujući i lek koji se nabavlja bez lekarskog recepta.

Neki lekovi mogu uticati na dejstvo leka Singulair i obrnuto, Singulair može uticati na efekat drugih lekova.

Obavezno, pre započinjanja terapije lekom Singulair, obavestite lekara ukoliko Vaše dete uzima neki od sledećih lekova:

• fenobarbital (lek koji se koristi za lečenje epilepsije),
• fenitoin (lek koji se koristi za lečenje epilepsije),
• rifampicin (lek koji se koristi za lečenje tuberkuloze i nekih drugih infekcija).

Uzimanje leka Singulair sa hranom i pićima

Lek Singulair, 4 mg, granule, se može koristiti nezavisno od obroka.

Trudnoća i dojenje

Ovaj odeljak nije primenjiv kada je u pitanju lek Singulair, 4 mg, granule, s obzirom na to da je namenjen isključivo za upotrebu kod dece od 6 meseci do 5 godina starosti (sve do punih 6 godina).

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ovaj odeljak nije primenljiv na lek Singulair, 4 mg, granule, pošto su one namenjene za upotrebu kod dece od 6 meseci do 5 godina starosti (sve do punih 6 godina), ali informacija koja sledi se odnosi na aktivni sastojak leka – montelukast.

Ne očekuje se da lek Singulair utiče na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama. Ipak, individualne reakcije na lek mogu biti različite. Neka neželjena dejstva, čija pojava je veoma retko zabeležena pri upotrebi leka montleukast (poput vrtoglavice i pospanosti), mogu uticati na sposobnost pojedinih pacijenata da voze automobil ili da rukuju mašinama.

Lek Singulair sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po kesici, tj. suštinski je bez natrijuma.

Vaše dete treba uvek da uzima lek Singulair tačno onako kako je propisao lekar Vašeg deteta ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni u to kako se uzima lek, proverite sa lekarom Vašeg deteta ili farmaceutom.

• Ovaj lek se daje deci isključivo pod nadzorom odrasle osobe. Vaše dete treba da uzima lek Singulair granule svako veče, na način kako je to propisao lekar.
• Lek Singulair granule Vaše dete treba da uzima i kada nema simptome astme, ili kada je došlo do akutnog napada astme.

Upotreba kod dece od 6 meseci do 5 godina (sve do punih 6 godina):

Preporučena dnevna doza leka je jedna kesica leka Singulair granula od 4 mg, svako veče.

Ukoliko Vaše dete uzima lek Singulair, nemojte mu davati istovremeno i neki drugi lek koji sadrži istu aktivnu supstancu, montelukast.

Kako treba deci davati Singulair granule od 4 mg?

• Ovaj lek je namenjen za oralnu upotrebu.
• Ne otvarajte kesicu ako niste spremni da je upotrebite.
• Lek Singulair, granule, se detetu mogu davati na dva načina:
• da ih dete direktno proguta
• pomešane sa supenom kašikom hladne mekane hrane ili mekane hrane zagrejane do sobne temperature (npr. kašica od jabuka, sladoled, šargarepa i pirinač).
• Pomešajte ceo sadržaj kesice leka Singulair, granule, sa punom kašikom mekane hrane, vodeći računa da se celokupna doza leka pomeša sa hranom i odmah dajte detetu.
• Obezbedite da Vaše dete pojede celu količinu mešavine granula i hrane odmah nakon pripreme, odnosno u roku od 15 minuta.

VAŽNA NAPOMENA: Nikada nemojte čuvati mešavinu granula i hrane za kasniju upotrebu.

• Lek Singulair, granule, nije namenjen za rastvaranje u tečnosti. Vaše dete može da uzima tečnost nakon što je progutalo lek Singulair, granule.
• Lek Singulair, granule, se može primeniti bez obzira na vreme uzimanja obroka.

Ako je Vaše dete uzelo više leka Singulair nego što je trebalo

Odmah se obratite lekaru Vašeg deteta.

U većini izveštaja o predoziranju nisu prijavljeni neželjeni efekti. Najčešći zabeleženi simptomi navedeni prilikom predoziranja kod odraslih i dece su bol u trbuhu, pospanost, pojačana žeđ, glavobolja, povraćanje i hiperaktivnost.

Ako ste zaboravili da date detetu lek Singulair

Potrudite se da uvek date detetu lek onako kako mu je lekar propisao. Međutim, ukoliko Vaše dete propusti da uzme dozu, nastavite da detetu dajete lek prema uobičajenom doznom rasporedu koji podrazumeva jednu kesicu leka Singulair dnevno.

Nemojte detetu davati dvostruku dozu leka kako biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako Vaše dete naglo prestane da uzima lek Singulair

Lek Singulair može koristiti lečenju Vašeg deteta samo ukoliko ga ono redovno uzima.

Važno je da Vaše dete nastavi sa uzimanjem leka Singulair onoliko dugo koliko je to lekar propisao. To će pomoći da astma kod Vašeg deteta bude pod kontrolom.

Ukoliko imate bilo kakva dodatna pitanja u vezi upotrebe ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, i lek Singulair može dovesti do pojave neželjenih dejstava, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

U kliničkim ispitivanjima u kojima je primenjivan montelukast u obliku granula u dozi od 4 mg, veoma često prijavljena neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek), za koje se smatra da su povezana sa primenom montelukasta bila su:

• dijareja,
• hiperaktivnost,
• astma,
• ljuštenje kože i svrab,
• osip.

Pored ovih, u kliničkim studijama u kojima je primenjivan montelukast u obliku film tableta od 10 mg i u obliku tableta za žvakanje od 5 mg i 4 mg, prijavljena je pojava sledećih neželjenih dejstava:

• bol u stomaku,
• glavobolja,
• pojačana žeđ.

Navedena neželjena dejstva obično su bila blaga i učestalije su se pojavljivala kod pacijenata koji su bili na terapiji lekom montelukast, nego kod pacijenata koji su primali placebo (tabletu koja ne sadrži aktivni sastojak).

Ozbiljna neželjena dejstva

Odmah kažite svom lekaru ako primetite bilo koje od dole navedenih neželjenih dejstava kod Vašeg deteta, koje može da bude ozbiljno i zbog koga može Vašem detetu da zatreba hitna medicinska pomoć:

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• alergijske reakcije uključujući otok lica, usana, jezika i/ili grla koje mogu dovesti do teškoća pri disanju ili gutanju,
• promene u ponašanju i raspoloženju: uznemirenost, uključujući agresivno ili neprijateljsko ponašanje, depresija,
• pojava epileptičnih napada.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• pojačana sklonost ka krvarenju,
• drhtanje,
• palpitacije (osećaj lupanja srca).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• kombinovani simptomi kao što su bolest slična gripu, peckanje i bockanje ili utrnulost ruku i nogu, pogoršanje plućnih simptoma i/ili osip na koži (Churg-Strauss-ov sindrom) (videti deo 2),
• mali broj trombocita (krvnih pločica),
• promene u ponašanju i raspoloženju: halucinacije, dezorjentacija, samoubilačke misli i radnje,
• zapaljenje (inflamacija) pluća,
• teške reakcije na koži (multiformni eritem) koje se mogu javiti bez ikakvog nagoveštaja,
• zapaljenje jetre (hepatitis).

Ostale neželjene reakcije prijavljene nakon stavljanja leka u promet:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• infekcije gornjeg dela respiratornog trakta.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• dijareja, mučnina, povraćanje,
• osip na koži,
• povišena telesna temperatura,
• povećane vrednosti enzima jetre.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• promene u ponašanju i raspoloženju: poremećaj snova uključujući noćne more, teškoće pri uspavljivanju, hodanje u snu, razdražljivost, nespokojstvo, nemir,
• vrtoglavica, ošamućenost, osećaj peckanja i bockanja/utrnulost,
• krvarenje iz nosa,
• suva usta, problemi sa varenjem,
• pojavljivanje modrica, svrab, koprivnjača,
• bol u zglobovima ili mišićima, grčevi u mišićima,
• noćno mokrenje kod dece,
• slabost/umor, osećaj opšteg lošeg stanja, oticanje.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• promene u ponašanju i raspoloženju: poremećaj pažnje, slabljenje memorije, nekontrolisani pokreti mišića.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• mekani crvenkasti otoci ispod kože, najčešće na potkolenicama (nodozni eritem),
• promene ponašanja i raspoloženja: opsesivno-kompulzivni simptomi, mucanje.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

• Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
• Ne smete koristiti lek Singulair posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju („Važi do:“). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
• Čuvati na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju, zaštićeno od svetlosti i vlage.
• Nakon otvaranja kesice, upotrebiti odmah.
• Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je montelukast. Jedna kesica granula sadrži 4 mg montelukasta u obliku montelukast-natrijuma.
• Pomoćne supstance su: manitol (E421); hidroksipropilceluloza (E463); magnezijum-stearat (E572).

Kako izgleda lek Singulair i sadržaj pakovanja

Lek Singulair, 4 mg, granule je rastresit granulirani prašak bele boje bez prisustva stranih čestica. Unutrašnje pakovanje je polietilenska/aluminijumska/poliestarska kesica.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 28 kesica od

polietilen/aluminijum/poliestera i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole

ORGANON D.O.O.

Milutina Milankovića 1i, Beograd – Novi Beograd

Proizvođač

MERCK SHARP & DOHME B.V., Waarderweg 39, Haarlem, Holandija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Septembar, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-03962-22-001 od 04.09.2023.