Averidon® 2mg film tableta

Risperidon je indikovan u terapiji shizofrenije.

Risperidon je indikovan u terapiji umerenih do teških maničnih epizoda povezanih sa bipolarnim poremećajem.

Risperidon je indikovan kao kratkotrajna terapija (do 6 nedelja) perzistentne agresije kod pacijenata sa umerenom do teškom Alchajmerovom demencijom koja ne reaguje na ne- farmakološki pristup i kada postoji rizik za samopovređivanje ili povređivanje drugih.

Risperidon je indikovan za kratkotrajnu simptomatsku terapiju (do 6 nedelja) perzistentne agresije i poremećaja ponašanja kod dece starije od 5 godina i adolescenata sa intelektualnim sposobnostima ispod prosečnih ili mentalnom retardacijom dijagnostifikovanom prema DSM-IV kriterijumima, kod kojih ozbilnost agresije ili drugih poremećaja ponašanja zahteva farmakološku terapiju. Farmakološka terapija treba da bude deo kompleksnijeg programa lečenja, koji uključuje i psihosocijalnu i edukacionu intervenciju. Preporučuje se da risperidon propisuje lekar specijalista, dečiji neurolog ili dečiji psihijatar koji je edukovan za primenu terapije poremećaja ponašanja kod dece i adolescenata.

Doziranje Shizofrenija

Odrasli

Lek Averidon, film tablete se može primenjivati jednom ili dva puta dnevno.

Terapiju treba započeti dozom od 2 mg/dan risperidona. Doza se može povećati drugog dana na 4 mg. Nakon toga, doza može ostati nepromenjena ili se dalje prilagođava po potrebi individualno za svakog pacijenta. Uobičajena optimalna dnevna doza za većinu pacijenata je između 4 i 6 mg. Kod nekih pacijenata može biti potrebna sporija titracija doze, odnosno primena manje početne i doze kao i manje doze održavnaja.

Doze iznad 10 mg dnevno generalno nisu pokazale veću efikasnost od manjih doza, a mogu izazvati povećanu incidence ekstrapiramidalnih simptoma. Bezbednost primene doza većih od 16 mg/dan nije ispitana, tako da se njihova primena ne preporučuje.

Stariji pacijenti

Preporučuje se početna doza od 0,5 mg dva puta dnevno. Ova doza se može individualno prilagođavati pacijentu i povećavati u koracima od 0,5 mg dva puta dnevno do doze od 1 do 2 mg dva puta dnevno.

Pedijatrijska populacija

Primena risperidona se ne preporučuje kod dece i adolescenata sa shizofrenijom, mlađih od 18 godina, usled nedostataka podataka o efikasnosti primene leka.

Manične epizode u bipolarnom poremećaju

Odrasli

Lek Averidon treba uzimati jednom dnevno, sa početnom dozom od 2 mg risperidona. Ukoliko je indikovano, dozu treba prilagođavati povećanjem za 1mg dnevno, u vremenskim intervalima koji nisu kraći od 24 sata. Lek Averidon se može primeniti u fleksibilnom doznom opsegu od 1 do 6 mg/dnevno u cilju optimizacije stepena efikasnosti i tolerancije za svakog pojedinačnog pacijenta. Primena dnevne doze iznad 6mg risperidona nije ispitana kod pacijenata sa maničnim epizodama.

Kao i u slučaju drugih simptomatskih terapija, kontinuirana upotreba risperidona mora se pažljivo pratiti, evaluirati i prilagođavati tokom lečenja.

Stariji pacijenti

Preporučena početna doza je 0,5 mg dva puta dnevno. Ova doza se može individualno prilagođavati pacijentu i povećavati u koracima od 0,5 mg dva puta dnevno do konačne doze 1 do 2 mg dva puta na dan. S obzirom na to da je kliničko iskustvo ograničeno kod starijih pacijenata, potreban je oprez.

Pedijatrijska populacija

Upotreba risperidona se ne preporučuje kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina sa bipolarnim afektivnim poremećajem, usled nedostatka podataka o efikasnosti.

Perzistentna agresija kod pacijenata sa umerenom do teškom demencijom Alzheimerovog tipa Preporučena početna doza je 0,25mg dva puta dnevno. Ukoliko je neophodno, ova doza se može prilagoditi na individualnom nivou prema potrebi pacijenta povećanjem od 0,25 mg dva puta dnevno, ne češće od svakog drugog dana. Optimalna doza, kod većine pacijenata iznosi 0,5 mg dva puta dnevno. Ipak, kod određenog broja pacijenata se poboljšanje javlja nakon primene doze do 1 mg dva puta dnevno.

Risperidon ne treba uzimati duže od 6 nedelja kod pacijenata sa perzistentnom agresijom u demenciji Alzheimerovog tipa. U toku terapije, pacijente treba često i redovno pregledati uz razmatranje potrebe za nastavljanjem terapije.

Poremećaj ponašanja

Deca i adolescenti uzrasta od 5 do 18 godina starosti

Kod dece čija telesna masa iznosi > 50 kg preporučena početna doza je 0,5 mg jednom dnevno.

Ukoliko je neophodno, ova doza se može prilagoditi na individualnom nivou prema potrebi pacijenta povećanjem u koracima od 0,5 mg jednom dnevno, ne češće od svakog drugog dana. Optimalna doza za većinu pacijenata je 1 mg dnevno.

Međutim, kod nekih pacijenata se poboljšanje javlja nakon primene doze od 0,5 mg dnevno, dok je kod drugih neophodno primeniti doze od 1,5 mg dnevno.

Kod pacijenata, čija je telesna masa < 50 kg, preporučena početna doza je 0,25 mg jednom dnevno. Ukoliko je neophodno, ova doza se može prilagoditi prema potrebi pacijenta povećanjem od 0,25 mg jednom dnevno, ne češće od svakog drugog dana. Optimalna doza, kod većine pacijenata je 0,5 mg jednom dnevno. Međutim, kod nekih pacijenata se poboljšanje javlja nakon primene doze od 0,25 mg jednom dnevno, dok je kod drugih neophodno primeniti doze od 0,75 mg jednom dnevno.

Kao i u slučaju drugih simptomatskih terapija, kontinuirana upotreba risperidona mora se proceniti i razmotriti u više navrata u daljem toku terapije.

Upotreba risperidona kod dece mlađe od 5 godina sa ovim poremećajem se ne preporučuje, zbog nedovoljno podataka o upotrebi leka u ovoj populaciji.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega i jetre

Kod pacijenta sa oštećenjem funkcije bubrega sposobnost eliminacije aktivne antipsihotičke frakcije je smanjena u odnosu na pacijente sa normalnom funkcijom bubrega. Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre dolazi do povećanja koncentracije slobodne frakcije risperidona u plazmi.

Bez obzira na indikacije, početna doza i naredne doze moraju se prepoloviti, a titracija doze treba da bude sporija kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili jetre.

Risperidon kod ovih grupa pacijenata, treba primenjivati sa oprezom. Način primene

Risperidon je namenjen za oralnu upotrebu. Hrana ne utiče na resorpciju risperidona.

U slučajevima gde je potrebno primeniti doze manje od 2 mg, treba koristiti druge odgovarajuće tablete koje su dostupne na tržištu i koje sadrže risperidon u manjim dozama.

Prilikom prekida terapije, preporučuje se postepeno ukidanje leka. Akutni apstinencijalni simptomi, uključujući muku, povraćanje, znojenje i nesanicu, retko su zabeleženi nakon naglog prestanka primene velikih doza antipsihotičkih lekova (videti odeljak 4.8). Može doći do ponovne pojave psihotičnih simptoma, a prijavljene su i pojave nevoljnih pokreta (kao što su akatizija, distonija i diskinezija).

Promena/prelazak sa jednog antipsihotika na drugi

Ukoliko je medicinski opravdano, preporučuje se postepeni prekid prethodne terapije kada se uvodi terapija lekom Averidon. Takodje, ako je to medicinski opravdano, pri prelasku sa lečenja antipsihoticima u obliku depo-preparata, uvođenje terapije lekom Averidon treba izvršiti u vreme sledeće planirane injekcije, prema shemi doziranja.

Periodično je potrebno razmotriti potrebu za nastavljanjem upotrebe postojeće terapije antiparkinsonicima.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Stariji pacijenati sa demencijom

Povećana smrtnost kod starijih pacijenata sa demencijom

Meta-analizom 17 placebo-kontrolisanih kliničkih ispitivanja u kojima su ispitivani atipični antipsihotici, uključujući i risperidon kod starijih pacijenata sa demencijom lečenih antipsihotičnim lekovima zabeležena je povećana smrtnost u poređenju sa placebom. U placebo-kontrolisanim kliničkim ispitivanjima sa oralnom upotrebom risperidona u pomenutoj populaciji, incidenca mortaliteta kod pacijenata lečenih lekom risperidonon bila je 4%, u odnosu na 3,1% koliko je ona iznosila kod pacijenata koji su primali placebo. Stepen verovatnoće (sa intervalom pouzdanosti od 95%) iznosio je 1,21 (0,7;2,1). Prosečna starost (raspon) pacijenata koji su preminuli iznosila je 86 godina (raspon starosti od 67 do 100 godina). Podaci dobijeni iz dve velike opservacione studije su pokazali da su stariji pacijenti sa demencijom koji su lečeni konvencionalnim antipsihoticima takođe bili izloženi blago povećanom riziku od smrtnog ishoda u poređenju sa onim pacijentima koji ih nisu bili lečeni ovim lekovima. Ne postoji dovoljno podataka koji bi dali tačnu procenu veličine rizika a uzrok povećanog rizika nije poznat. Takođe nije razjašnjeno u kom stepenu se ovi nalazi iz opservacionih studija o povećanin smrtnim ishodima mogu pripisati delovanju antipsihotika, a koliko pojedinim karakteristikama samih pacijenata.

Istovremena upotreba sa furosemidom

U placebo-kontrolisanim kliničkim ispitivanjima oralno primenjenog risperidona kod starijih pacijenata sa demencijom, primećena je veća incidenca mortaliteta kod pacijenata istovremeno lečenih furosemidom i risperidonom (7,3%; prosečna starost 89 godina, u rasponu od 75-97 godina) u poredjenju sa grupom pacijenata lečenih samo risperidonom (3,1%; prosečna starost 84 godine, u rasponu od 70-96 godina) ili samo furosemidom (4,1%; prosečna starost 80 godina, u rasponu od 67- 90 godina). Povećana incidenca smrtnih ishoda kod pacijenata lečenih istovremeno i risperidonom i furosemidom je primećena u dva od četiri završena klinička ispitivanja. Istovremena upotreba risperidona i drugih diuretika (uglavnom tiazidnih diuretika primenjenih u malim dozama) nije povezana sa sličnim rezultatima.

Patofiziološki mehanizam ove interakcije nije utvrđen, a takođe ni pouzdan uzročnik smrti. Ipak, treba biti oprezan i razmotriti odnos rizika i koristi ove kombinacije lekova ili istovremene primene sa drugim jakim diureticima, pre donošenja odluke započinjanja terapije. Povećanje smrtnosti kod pacijenata koji su lečeni drugim diureticima u kombinaciji sa risperidonom nije zabeleženo. Nezavisno od vrste terapije, dehidratacija je bila opšti faktor rizika za smrtni ishod i zato je treba pažljivo izbegavati kod starijih pacijenata sa demencijom.

Cerebrovaskularni neželieni događaji (engl. cerebrovascular adverse events, CVAE)

U randomiziranim placebom kontrolisanim kliničkim ispitivanjima kod starijih pacijenata sa demencijom zapažen je približno 3 puta veći rizik od cerebrovaskularnih neželjenih događaja kod primene nekih atipičnih antipsihotika. Prikupljeni podaci iz šest objedinjenih placebom kontrolisanih studija kod starijih pacijentima (preko 65 godina starosti) sa demencijom lečenih risperidonom ukazuju da se cerebrovaskularni neželjeni događaji (ozbiljni, umereni, mešoviti) javljaju kod 3,3% (33/1009)

pacijenata koji su uzimali risperidon i 1,2 % (8/712) pacijenata koji su primali placebo. Stepen verovatnoće (sa intervalom pouzdanosti od 95%) iznosio je 2,96 (1,34; 7,50). Mehanizam ovog povećanog rizika nije poznat. Ne može se isključiti povećan rizik za nastanak cerebrovaskularnih neželjenih događaja kod primene drugih antipsihotičnih lekova niti kod druge populacije pacijenata. Risperidon treba upotrebljavati sa oprezom kod pacijentata sa faktorima rizika od moždanog udara.

Rizik za nastanak cerebrovaskularnih neželjenih dogadaja je bio značajno veći kod pacijenata sa kombinovanim ili vaskularnim tipom demencije u odnosu na demenciju Alzheimerovog tipa. Zbog toga risperidon ne treba propisivati pacijentima sa drugim tipovima demencije, osim kod pacijenata sa Alzheimerovim tipom demencije.

Lekar treba pažljivo da proceni odnos koristi i rizika kod starijih pacijenata sa demencijom pre

propisivanja risperidona, uzimajući u obzir druge faktore rizika za nastanak cerebrovaskularnog insulta kod svakog pacijenta pojedinačno. Pacijenti/negovatelji treba odmah da prijave znake i simptome potencijalnih cerebrovaskularnih neželjenih događaja kao što su iznenadna slabost, utrnulost lica, ruku iii nogu, probleme sa govorom iii vidom. Bez odlaganja treba razmotriti sve terapijske opcije, uključujući prekid terapije risperidonom.

Lek Averidon je indikovan za kratkotrajno lečenje perzistentne agresije kod pacijenata sa umerenom do teškom demencijom Alzheimerovog tipa koji ne reaguju na nefarmakološki pristup lečenju i kada postoji rizik od samopovređivanja ili povređivanja drugih.

Trenutno stanje pacijenata, kao i potrebu za nastavkom terapije ovim lekom treba redovno iznova procenjivati.

Ortostatska hipotenzija

Kako risperidon deluje i kao blokator alfa-adrenergickih receptora, može doći do (ortostatske) hipotenzije, naročito u početnoj fazi titriranja doze. Tokom istovremene upotrebe risperidona i antihipertenzivne terapije tokom postmarketinškog perioda primećena je klinički značajna hipotenzija. Risperidon treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa poznatim

kardiovaskularnim oboljenjem (npr, srčana insuficijencija, infarkt miokarda, poremećaji sprovodjenja električnog impulsa srca, dehidratacija, hipovolemija ili cerebrovaskularno oboljenje) a dozu kao što je preporučeno, treba postepeno titrirati kako je i preporučeno (videti odeljak 4.2). Ukoliko se javi hipotenzija treba razmotriti mogućnost smanjenja propisane doze.

Leukopenija, neutropenija i agranulocitoza

Neželjeni efekti kao što su leukopenija, neutropenija i agranulocitoza prijavljeni su sa antipsihotičnim agensima, uključujući lek Averidon. Tokom postmarketinškog praćenja veoma retko su zabeleženi slučajevi agranulocitoze (<1 / 10000 pacijenata).

Pacijente sa klinički značajnim smanjenjem broja belih krvnih zrnaca (engl. white blood cell VBC) ili lekom izazvane leukopenije/neutropenije treba pažljivo pratiti tokom prvih nekoliko meseci terapije. Nakon pojave prvih znakova klinički značajnog smanjenja broja belih krvnih ćelija leukocita, ukoliko se uključe ostali uzročni faktori treba razmotriti prekid terapije risperidonom.

Pacijente sa klinički značajnom neutropenijom treba pažljivo pratiti zbog mogućnosti pojave groznice (povišene telesne temperature) ili drugih simptoma/znakova infekcije, kada treba pristupiti

lečenju odmah, bez odlaganja. Kod pacijenti sa teškom neutropenijom (apsolutni broj neutrofila <1 x 109/L ), treba obustaviti primenu leka Averidon i do oporavka pratiti vrednosti broja leukocita.

Tardivna diskinezija/ekstrapiramidalni simptomi (TD/EPS)

Lekovi koji blokiraju dopaminske receptore mogu izazvati tardivnu diskineziju koja se karakteriše ritmičkim nevoljnim pokretima, najčešće jezika i/ili lica. Pokazano je da pojava ekstrapiramidalnih simptoma predstavlja faktor rizika za nastanak tardivne diskinezije. Ako se pojave znaci i simptomi tardivne diskinezije, treba razmotriti potpuni prekid terapije svim antipsihoticima.

Oprez je neophodan kod pacijenata koji istovremeno primaju i psihostimulanse (npr. metilfenidat) i risperidon, pošto se ekstrapiramidni simptomi mogu pojaviti pri prilagođavanju jednog ili oba leka.

Preporučuje se postepeno obustavljanje terapije stimulansima (videti odeljak 4.5) Neuroleptički maligni sindrom (NMS)

Poznato je da upotreba antipsihotika može dovesti do pojave neuroleptičkog malignog sindroma, koji se karakteriše hipertermijom, rigiditetom mišića, autonomnom nestabilnošću, poremećajem

svesti i povećanim koncentracijama kreatinin fosfokinaze u serumu. Kao dodatni znaci mogu se javiti

mioglobinurija (rabdomioliza) i akutna bubrezna insuficijencija. U tom slučaju treba prekinuti lečenje svim antipsihoticima, uključujući i risperidon.

Parkinsonova bolest i demencija sa prisustvom Levijevih telašaca (engl.dementia with Lewv bodies

DLB)

Prilikom propisivanja antipsihotika pacijentima sa Parkinsonovom bolešću ili sa Levijevim telašcima uključujući i risperidon, lekari treba da procene odnos rizika i koristi. Parkinsonova bolest se može pogorsati primenom risperidona. Kod obe grupe pacijenata može biti povećan rizik od nastanka neuroleptičkog malignog sindroma, kao i od nastanka povećane osetljivosti na antipsihotičke

lekove; ovi pacijenti su bili isključeni iz dodatnih kliničkih studija. Povećana osetljivost na antipsihotike se manifestuje stanjem konfuzije, umerenim do jakim smanjenjem pažnje sa smanjenim osećajem bola,

posturalnom nestabilnošću sa čestim padovima, kao i ekstrapiramidalnim simptomima. Hiperglikemija i diabetes mellitus

Hiperglikemija, diabetes mellitus ili pogoršanje postojećeg dijabetesa su bili prijavljeni u toku lečenja risperidonom. U nekim slučajevima, je bilo prijavljeno prethodno povećanje telesne mase sto može predstavljati predisponirajući faktor za nastanak dijabetesa. Dijabetes udruzen sa ketoacidozom je bio prijavljen veoma retko, a udružen sa dijabetičnom komom retko. Savetuje se odgovarajuće kliničko praćenje u skladu sa usvojenim vodičima za primenu antipsihotika. Kod pacijenata koji su na terapiji sa bilo kojim atipičnim antipsihotikom, uključujući i risperidon, treba pratiti pojavu simptoma i znakova hiperglikemije (kao sto su polidipsija, poliurija, polifagija i slabost), a kod pacijenata sa dijabetes mellitus-om treba redovno pratiti vrednosti glukoze u krvi kao i opšte stanje.

Povećanje telesne mase

Značajno povećanje telesne mase je bilo prijavljeno tokom upotrebe risperidona. Telesnu masu pacijenta, potrebno je redovno pratiti.

Hiperprolaktinemija

Hiperprolaktinemija je često neželjeno dejstvo koje nastaje tokom terapije risperidonom. Preporučuje se praćenje koncentracije prolaktina kod pacijenata sa mogućim prolaktin-povezanim neželjenim dejstvima (npr. ginekomastija, menstrualni poremećaji, anovulacija, poremećaji fertiliteta, smanjen libido, erektilna disfunkcija, i galaktoreja).

Ispitivanja na kulturama tkiva ukazuju na to da rast ćelija tumora dojke kod ljudi može biti stimulisan prolaktinom. Iako do sada nije dokazana jasna povezanost sa primenom antipsihotika u kliničkim i epidemiološkim studijama, preporučuje se oprez kod pacijenata sa prethodno postojećom hiperprolaktinemijom i kod pacijenata sa prolaktin zavisnim tumorima.

Produženje QT interval

Veoma retko je bilo zabeleženo produženje QT intervala tokom postmarketinškog perioda. Kao i kod drugih antipsihotika, risperidon treba propisivati sa oprezom kod pacijenata sa poznatim kardiovaskularnim oboljenjem, porodičnom anamnezom produzenja QT intervala, bradikardijom ili elektrolitnim disbalansom (hipokalemija, hipomagnezemija), jer se može povećati rizik od nastanka aritmogenih efekata, kao i kod istovremene upotrebe risperidona sa lekovima za koje se zna da utiču na produženje QT intervala.

Epileptični napadi-konvulzije

Preporučuje se oprez kada se lek primenjuje kod pacijenata kod kojih se javljaju konvulzije ili druga stanja koja smanjuju prag za nastanak konvulzija.

Prijapizam

Prijapizam se moze javiti tokom terapije risperidonom, zbog efekta blokade alfa-adrenergičkih receptora.

Regulacija telesne temperature

Poznato je da antipsihotici mogu da poremete sposobnost organizma da smanji telesnu temperaturu. Treba obratiti posebnu pažnju prilikom propisivanja risperidona onim pacijentima kod kojih se mogu javiti stanja koja mogu doprineti povećanju telesne temperature, npr. naporno fizičko vežbanje, izloženost ekstremnim temperaturama, primena istovremene terapije lekovima sa antiholinergičkim dejstvom ili pacijentima kod kojih može doćo do teške dehidratacije.

Antiemetski efekat

U pretkliničkim studijama je uočen antiemetički efekat risperidona. Ovaj efekat kod ljudi može da maskira simptome i znake predoziranja nekim lekovima ili oboljenja kao što su intestinalna opstrukcija, Rey-ov sindrom ili tumor mozga.

Oštećenje funkcije bubrega i jetre

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega imaju smanjenu sposobnosti da eliminišu aktivnu antipsihotičnu frakciju risperidona u odnosu na odrsle osobe sa očuvanom bubrežnom funkcijom. Kod pacijenati sa oštećenom funkcijom jetre dolazi do povećanja koncentracije slobodne frakcije risperidona u plazmi (videti odeljak 4.2).

Venska tromboembolija

Prijavljivani su slučajevi venske tromboembolije (VTE) pri upotrebi antipsihotičnih lekova. Pošto su kod pacijenata koji se Ieče antipsihoticima često pisutni stečeni faktori rizika za VTE, svi mogući faktori rizika za VTE treba da budu identifikovani pre i tokom terapije risperidonom i preduzete sve preventivne mere.

Intraoperativni floppy iris sindrom (IFIS)

Intraoperativni floppy iris sindrom (engl. Intraoperative Floppy Iris Syndrome IFIS), uočen je tokom operacije katarakte kod pacijenata koji su lečeni lekovima sa alfa1a- antagonističnim antagonističkim dejstvom, uključujući i risperidon (videti odeljak 4.8).

IFIS može povećati rizik od komplikacija na oku, tokom i nakon operativnog zahvata. Pre operativnog zahvata, hirurg oftalmolog mora unapred da bude upoznat sa statusom trenutnog ili prethodno uzetih lekova koji imaju uticaj na alfa1a-adrenergičke receptore. Potencijalna korist od prekida primene leka(ova) koji blokira(ju) alfa1a-adrenergičke receptore pre operacije katarakte nije ustanovljena i mora biti procenjena u odnosu na rizik od prekida antipsihotične medikamentozne terapije.

Pedijatrijska populacija

Pre propisivanja risperidona detetu ili adolescentu sa poremećajem ponašanja potrebno je u potpunosti proceniti fizičke i socijalne razloge agresivnog ponašanja kao što su bol i neodgovarajući zahtevi životne sredine.

Sedativni efekat risperidone kod ove populacije pacijenata je potrebno pažljivo pratiti zbog mogućih posledica na sposobnost učenja. Promena vremena primene risperidona može poboljšati uticaj sedacije na sposobnost održavanja pažnje, odnosno koncentracije tokom praćenja nastave.

Upotreba risperidona je povezana sa povećanjem telesne mase i indeksa telesne mase (BMI). Preporučuje se merenje telesne mase pre započinjanja i redovna kontrola tokom primene terapije. Promene u visini ispitanika tokom dugoročnih kliničkih ispitivanja otvorenog tipa bila je u okviru očekivanih vrednosti u skladu sa starosnom grupom. Efekti dugotrajne primene risperidona na polno sazrevanje i visinu pacijenata nisu bili adekvatno ispitivani.

Zbog potencijalnog delovanja produžene hiperprolaktinemije na rast i polno sazrevanje dece i adolescenata potrebno je redovno kliničko praćenje endokrinog statusa ovih pacijenata, uključujući merenje visine, telesne mase, polnog sazrevanja, pracenje funkcije menstrualnog ciklusa i drugih potencijalnih efekata povezanih sa prolaktinom.

Rezultati malog postmarketinškog istraživanja pokazali su da su osobe koje su izložene primeni risperidona u uzrastu od 8 do 16 godina bile u prosjeku približno 3,0 do 4,8 cm viši u odnosu na pacijente koji su dobijali druge atipične antipsihotične lekove. Ova studija nije bila adekvatna da bi se definisalo da li izloženost risperidonu ima bilo kakav uticaj na konačnu visinu odraslih, ili su rezultati bili zbog direktnog uticaja risperidona ili zbog efekta osnovne bolesti na rast kostiju, ili su rezultat bolje kontrole osnovne bolesti što je dovelo do povećanja linearnog rasta.

Tokom terapije risperidonom potrebno je sprovodenje redovnih pregleda zbog moguće pojave ekstrapiramidalnih simptoma ili drugih poremećaja pokreta.

O ostalim specifičnim preporukama za doziranje kod dece i adolescenata videti odeljak 4.2. Lek Averidon sadrži laktozu i azo boju

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju uzimati ovaj lek.

Lek Averidon takođe sadrži i azo boju sunset yellow (E 110) koja može izazvati alergijske reakcije.

Interakcije povezane sa farmakodinamikom

Lekovi za koje se zna da produžavaju QT interval

Kao i sa drugim antipsihoticima, treba biti oprezan prilikom propisivanja risperidona sa lekovima za koje se zna da produžavaju QT interval, npr. antiaritmici (npr. hinidin, dizopiramid, prokainamid, propafenon, amjodaron, sotalol), triciklični antidepresivi (npr. amitriptilin), tetraciklični antidepresivi (tj. maprotilin), neki antihistaminici, drugi antipsihotici, neki antimalarici (npr. kinin i meflokin) kao i sa lekovima koji izazivaju disbalans elektrolita (hipokalemija, hipomagnezemija), bradikardiju ili onima koji inhibiraju hepatični metabolizam risperidona. Ovaj spisak je indikativan, ali ne i konačan.

Lekovi sa dejstvon na centralni nervni sistem i alkohol

Treba biti oprezan ako se risperidon propisuje u kombinaciji sa drugim lekovima koji izraženo deluju na centralni nervni sistem posebno sa alkoholom, opijatima, antihistaminicima i benzodiazepinima zbog povećanog rizika sedacije.

Levodopa i dopaminski agonisti

Risperidon moze antagonizovati dejstva levodope i drugih dopaminskih agonista. Ako se smatra da je istovremena upotreba ovih lekova neophodna, naročito u terminalnim stadijumima Parkinsonove bolesti, treba propisati najmanju efikasnu dozu svakog leka pojedinačno primenjenog.

Lekovi sa hipotenzivnim efektom

Tokom istovremene upotrebe risperidona i antihipertenzivne terapije primećena je klinicki značajna hipotenzija u postmarketinškom periodu.

Psihostimulansi

Istovremena primena psihostimulanasa (npr. metilfenidata) sa risperidonom može dovesti do ekstrapiramidalnih simptoma prilikom promene jednog ili oba leka u terapiji (videti odeljak 4.4).

Paliperidon

Ne preporučuje se istovremena upotreba risperidona sa paliperidonom jer je paliperidon aktivni metabolit risperidona i ova kombinacija može dovesti do dodatne aditivne aktivne izloženosti sa antipsihotičnim efektom.

Farmakokinetičke interakcije

Hrana ne utiče na resorpciju risperidona.

Risperidon se uglavnom metaboliše preko CYP2D6, a u manjoj meri preko CYP3A4 citohroma. I risperidon i njegov aktivni metabolit 9-hidroksirisperidon su supstrati P-glikoproteina (P-gp). Supstance koje modifikuju aktivnost CYP2D6 ili supstance koje snažno inhibiraju ili indukuju aktivnost CYP3A4 i/ili P-gp, mogu uticati na farmakokinetiku aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičnim efektom.

Snažni CYP2D6 inhibitori

Istovremena primena risperidona sa snažnim CYP2D6 inhibitorima, može povećati koncentraciju risperidona u plazmi, ali ne i aktivne antipsihotične frakcije. Veće doze snažnih CYP2D6 inhibitora mogu povećati koncentraciju aktivne antipsihotičke frakcije risperidona sa antipsihotičnim efektom (npr., paroksetin, videti u nastavku). Očekuje se da drugi CYP 2D6 inhibitori, kao što je hinidin, ili neki drugi snažni CYP2D6 inhibitori, posebno u velikim dozama, mogu na sličan način uticati na koncentraciju risperidona u plazmi. Kada se započinje ili obustavlja uporedni paroksetin, hinidina ili drugih snažnih CYP 2D6 inhibitora, posebno pri većim dozama, lekar mora ponovo da proceni da li je doziranje lekom Averidona adekvatno.

CYP3A4 i/ili P-gp inhibitori

Istovremena primena risperidona sa snažnim CYP3A4 i/ili P-gp inhibitorima može značajno povećati koncentraciju antipsihotične frakcije risperidona u plazmi. Prilikom započinjanja ili prekida istovremene terapije itrakonazola ili drugog snažnog CYP3A4 i/ili P-gp inhibitora, lekar mora ponovo da proceni doziranje lekom Averidon.

CYP3A4 i/ili P-gp induktori

Istovremena primena risperidona sa snažnim CYP3A4 i/ili P-gp induktorima može smanjiti koncentraciju aktivne antipsihotične frakcije risperidona. Prilikom započinjanja ili prekida istovremene primene karbamazeoina ili drugog snažnog CYP3A4 i/ili P-gp induktora, lekar mora ponovo da proceni doziranje lekom Averidon.

CYP3A4 induktori ispoljavaju svoj efekat u zavisnosti od vremena i može da bude potrebno najmanje dve nedelje do postizanja maksimalnog efekta nakon uvođenja terapije. Takođe, nakon obustave terapije može da bude potrebno najmanje dve nedelje do prestanka efekta CYP3A4 induktora.

Lekovi koji se u visokom procentu vezuju za proteine plazme

Kada se risperidon uzima istovremeno sa lekovima koji se u visokom procentu vezuju za proteine plazme, ne dolazi do klinički značajnog istiskivanja bilo kog leka sa proteina plazme.

Za lek koji se istovremeno primenjuje, potrebno je pročitati informacije o načinu metabolizma, zbog eventualnog prilagođavanja doze.

Pedijatrijska populacija

Studije interakcije su sprovedene samo kod odraslih pacijenata. Relevantnost rezultata ovih studija kod pedijatrijskih pacijenata nije poznata.

Kombinovana upotreba psihostimulanasa (npr., metilfenidata) sa risperidonom kod dece i adolescenata nije uticala na farmakokinetiku i efikasnost risperidona.

Primeri

Primeri lekova koji potencijalno mogu stupiti u interakciju ili za koje je dokazano da ne stupaju u interakciju sa risperidonom su navedeni ispod:

Efekti drugih lekova na farmakokinetiku risperidona Antibakterijski lekovi:

• Eritromicin, umereni CYP3A4 inhibitor i P-gp inhibitor, ne menja farmakokinetiku risperidona i

aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom,

• Rifampicin, snažni induktor CYP3A4 i P-gp induktor, smanjuje koncentraciju aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom u plazmi.

Antiholinesteraze:

• Donepezil i galantamin, supstrati CYP2D6 i CYP3A4, ne pokazuju klinički značajan uticaj na farmakokinetiku risperidona i aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom.

Antiepileptici:

• Dokazano je da karbamazepin, snažni induktor CYP3A4 i P-gp, smanjuje koncentraciju aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičnim efektom u plazmi. Slični efekti se uočavaju sa fenitoinom i fenobarbitalom koji takođe indukuju CYP 3A4 hepatične enzime, kao i P-glikoprotein,
• Topiramat umereno smanjuje bioraspoloživost risperidona, ali ne i aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom. Zbog toga, je mala verovatnoća da je ova interakcija od kliničkog značaja.

Antifungalni lekovi:

• Itrakonazol, snažni inhibitor CYP3A4 i P-gp inhibitor, pri dozama od 200 mg/dan povećava koncentraciju aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom u plazmi za oko 70%, pri dozama risperidona od 2 do 8 mg dnevno,
• Ketokonazol, snažni inhibitor CYP3A4 i P-gp inhibitor, pri dozama od 200 mg/dan povećava koncentraciju risperidona u plazmi i smanjuje koncentraciju 9-hidroksirisperidona u plazmi.

Antipsihotici:

• Fenotiazini mogu povećati koncentraciju risperidona u plazmi, ali ne i aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom.

Antivirusni lekovi:

• inhibitori proteaze: nisu dostupni nikakvi formalni podaci iz ispitivanja; međutim, pošto je ritonavir snažan CYP3A4 inhibitor i slab CYP2D6 inhibitor, ritonavir i ritonavirom pojačani inhibitori proteaze potencijalno mogu povećati koncentraciju aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičnim efektom.

Beta blokatori:

• Pojedini beta-blokatori mogu povećati koncentraciju risperidona u plazmi, ali ne i aktivne

antipsihotske frakcije.

Blokatori kalcijumskih kanala:

• Verapamil, umereni inhibitor CYP3A4 i inhibitor P-gp, povećava koncentraciju risperidona u plazmi i aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom.

Gastrointestinalni lekovi:

• Antagonisti H2-receptora: cimetidin i ranitidin, oba slabi inhibitori CYP2D6 i CYP3A4, povećali su bioraspoloživost risperidona, ali samo marginalno aktivnu frakciju sa antipsihotičnim efektom.

SSRI i triciklični antidepresivi:

• Fluoksetin, snažan CYP2D6 inhibitor, povećava koncentraciju risperidona u plazmi, ali manje koncentraciju aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom,
• Paroksetin, snažan CYP2D6 inhibitor, povećava koncentraciju risperidona u plazmi, ali pri dozama do 20 mg/dan, manje koncentracije aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom . Međutim, veće doze paroksetina mogu povećati koncentraciju aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičnim efektom,
• Triciklični antidepresivi mogu povećati koncentraciju risperidona u plazmi, ali ne i koncentraciju aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom.Amitriptilin ne utiče na farmakokinetiku risperidona ni aktivne frakcije sa antipsihotičnim efektom,
• Sertralin, slabi inhibitor CYP2D6 i fluvoksamin, slabi inhibitor CYP3A4, pri dozama do 100 mg/dan nisu povezani sa klinički značajnim promenama koncentracije aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičnim efektom. Međutim, doze sertralina ili fluvoksamina veće od 100 mg/dan mogu da povećaju koncentracije aktivne frakcije risperidona sa antipsihotičnim efektom.

Efekat risperidona na farmakokinetiku drugih lekova

Antiepileptici:

• Risperidon ne pokazuje klinički relevantan efekat na farmakokinetiku valproata ili topiramata.

Antipsihotici:

• Aripiprazol, supstrat CYP2D6 i CYP3A4: tablete ili injekcije risperidona ne utiču na farmakokinetiku ukupnog aripiprazola i njegovog aktivnog metabolita, dehidroaripiprazola.

Glikozidi digitalisa:

• Risperidon ne pokazuje klinički relevantan efekat na farmakokinetiku digoksina.

Litijum:

• Risperidon ne pokazuje klinički značajan efekat na farmakokinetiku litijuma.

Istovremena upotreba risperidona i furosemida

• Videti odjeljak 4.4 u vezi sa povećanom smrtnošću kod starijih pacijenata sa demencijom koji istovremeno primaju furosemid.

Trudnoća

Ne postoje odgovarajući podaci o upotrebi risperidona kod trudnica. U studijama na životinjama risperidon nije pokazao teratogeno dejstvo, ali su se javljali drugi oblici reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3).

Potencijalni rizik kod ljudi nije poznat.

Novorođenčad koja su bila izložena antipsihoticima (uključujući i risperidon) tokom trećeg

trimestra trudnoće izložena su riziku od pojave neželjenih reakcija uključujući i ekstrapiramidalne i/ili simptome nagle obustave leka koji mogu varirati po težini i dužini trajanja, nakon

porođaja.Prijavljeni su i slučajevi agitacije, hipertonije, hipotonije, tremora, somnolence, respiratornog distresa ili poremećaja hranjenja. Zbog toga,novorođenčad treba pažljivo pratiti.

Risperidon ne treba uzimati tokom trudnoće, osim u slučajevima kada je to zaista neophodno. Ukoliko je prekid terapije tokom trudoće neophodan, to ne bi trebalo uraditi naglo.

Dojenje

U ispitivanjima na životinjama, pokazano je da se risperidon i njegov metabolit 9-hidroksirisperidon izlučuju u mleko.Takođe je pokazano da se risperidon i njegov metabolit 9-hidroksirisperidon izlučuju u majčino mleko u malim količinama. Nema dostupnih podataka o neželjenim reakcijama risperidona kod odojčadi. Zbog toga, risperidon treba uzimati tokom dojenja samo u slučaju da je korist od dojenja veća od potencijalnog rizika za odojče.

Plodnost

Kao i kod drugih lekova koji deluju antagonistički na dopaminske D2, receptore i risperidon povećava vrednosti prolaktina u krvi. Hiperprolaktinemija može da suprimira hormone hipotalamusa (GnRH), dovodeći do smanjene sekrecije gonadotropina iz hipofize. Ovo, može imati za posledicu smanjenje reproduktivne funkcije usled poremećene sinteze polnih hormona i uopšte funkcije gonada kod oba pola.

U pretkliničkim studijama nije bilo relevantnih efekata.

Risperidon ima manji ili umereni uticaj na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama zbog mogućih potencijalno izraženih efekata na centralni nervni sistem i funkciju vida (videti odeljak 4.8). Zbog toga, pacijentima treba savetovati da ne voze ili rukuju mašinama dok se ne utvrdi njihova individualna osetljivost na lek.

Najčešće prijavljivana neželjena dejstva na lek (NRL) (incidenca jednaka i veca od 10%) su: parkinsonizam, sedacija/somnolencija, glavobolja i nesanica.

Neželjena dejstva koja su verovatno dozno-zavisna uključuju parkinsonizam i akatiziju.

U daljem tekstu su navedena sva neželjena dejstva prijavljena u kliničkim studijama i u postmarketinškom periodu. Neželjena dejstva koja mogu da se jave tokom terapije sa risperidonom razvrstana su po učestalosti u sledeće grupe:

veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10),

povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko ( <1/10000)

i nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Unutar svake grupe učestalosti neželjena dejstva su prikazana po opadajućem redosledu ozbiljnosti. Neželjene reakcije na lek prema sistemima organa i učestalosti:

a Hiperprolaktinemija može u nekim slučajevima dovesti do ginekomastije, menstrualnih poremećaja, amenoreje, anovulacije, galaktoreje, poremećaja plodnosti, smanjenog libida, erektilne disfunkcije.

b U placebo kontrolisanim studijama, kod ispitanika koji su uzimali risperidon, prijavljen je dijabetes mellitus kod 0,18% pacijenata lečenih risperidonom u poređenju sa 0,11% u placebo grupi. Ukupna incidenca svih kliničkih ispitivanja bila je 0,43% kod ispitanika koji su lečeni risperidonom.

c Nije primećeno u kliničkim studijama sa risperidonom, ali jesu u postmarketinškom praćenju.

d Ekstrapiramidalni poremećaji mogu biti: Parkinsonizam (hipersekrecija pljuvačke, mišićno-koštana ukočenost, parkinsonizam, balavljenje, bradikinezija, hipokinezija, lice kao maska, zategnutost mišića, akinezija, ukočenost vrata, rigidnost mišića, parkinsonov hod i poremećen glabelarni reflex, akatizija (akatizija, nemir, hiperkinezija i sindrom nemirnih nogu), tremor, diskinezija (diskinezija, grč mišića, horeoatetoza, athetoza i mioklonus), distonija.

Distonija uključuje distoniju, hipertoniju, tortikolis, nevpljne mišićne kontrakcije, kontrakturu mišića, blefarospazam, okulogiraciju, paralizu jezika, facijalni spazam, laringoskopazam, miotonija, opistotonus, orofaringealni spazm, pleurototonus (tetaničko savijanje tela na jednu stranu), spazam jezika i trismus. Treba imati u vidu da je uključen širi spektar simptoma koji ne moraju neminovno imati ekstrapiramidno poreklo. Insomnija (nesanica) uključuje: inicijalnu insomniju, srednju insomniju; Konvulzije uključuju: generalizovane toničko-kloničke napade (uključujući i konvulzije tipa Grand mal); Menstrualni poremećaji uključuju: neredovne menstruacije, oligomenoreju; Edemi uključuju: generalizovane, periferne i testaste edeme.

Neželjena dejstva zabeležena kod primene paliperidona

Paliperidon je aktivni metabolit risperidona, zbog toga je i profil neželjenih dejstava ovih lekova (uključujući oralne i injekcione formulacije) međusobno povezan. Pored gore navedenih neželjenih reakcija, sledeće neželjene reakcije su uočene tokom primene paliperidona, pa se mogu očekivati i tokom primene risperidona.

Kardiološki poremećaji: sindrom posturalne ortostatske tahikardije

Efekti farmakološke grupe

Kao i kod drugih antipsihotika, tokom postmarketinškog praćenja prijavljeni su veoma retki slučajevi produženja QT intervala pri primeni risperidona. Drugi efekti na kardiovaskularni sistem povezani sa grupom antipsihotika koji su doveli do produženja QT intervala, uključuju: ventrikularnu aritmiju,

ventrikularnu fibrilaciju, ventrikularnu tahikardiju, iznenadnu smrt, srčani zastoj i aritmije tipa

Torsades de Pointes.

Venska tromboembolija

Prijavljeni su slučajevi venske tromboembolije, uključujući i slučajeve plućne embolije, kao i slučajeve duboke venske tromboze kod primene antipsihotika (nepoznate učestalosti pojavljivanja).

Povećanje telesne mase

Procenat odraslih pacijenata sa shizofrenijom koji su bili na terapiji risperidonom, odnosno onih koji su uzimali placebo, a kod koji su ispunjavali kriterijum povećanja telesne mase za ≥7%, poređen je u placebo-kontrolisanim studijama u trajanju od 6 do 8 nedelja; pokazana je da nema značajne razlike povećanja telesne mase kod primene risperidona (18%) u poređenju sa placebom (9%). U placebo- kontrolisanim 3-nedeljenim studijama kod odraslih pacijenata sa akutnom manijom, incidenca povećanja telesne mase za ≥7% je na kraju ispitivanja bila uporediva (slična) u grupi koja je uzimala risperidon (2,5%) i placebo (2,4%), a bila je nešto veća u grupi sa aktivnom kontrolom (3,5%).

U dugotrajnim kliničkim ispitivanjima u populaciji dece i adolescenata sa poremećajima ponašanja, došlo je do prosečnog povećanja telesne mase od 7,3 kg nakon 12 meseci terapije. Očekivano povećanje telesne mase kod zdrave dece uzrasta između 5 i 12 godina je 3-5 kg godišnje. U grupi uzrasta od 12 do 16 godina, ovaj raspon od 3-5 kg godišnje se održava za devojčice, dok za dečake iznosi približno 5 kg po godini.

Dodatne informacije o posebnim populacijama

Neželjena reakcije leka koje su prijavljene sa većom incidencom kod starih pacijenata sa demencijom ili pedijatrijskih pacijenata u odnosu na odraslu populaciju su opisane u daljem tekstu:

Stariji pacijenti sa demencijom

Prolazni ishemijski napad i cerebrovaskularni insult su neželjena dejstva prijavljena u kliničkim ispitivanjima sa učestalošću od 1,4% odnosno 1,5% kod starih pacijenata sa demencijom. Pored toga, sledeća neželjena dejstva prijavljena su sa učestalošću ≥5% kod starijih pacijenata sa demencijom i sa najmanje dva puta većom učestalošću nego onom koja je uočena kod ostalih odraslih pacijenata: infekcije urinarnog trakta, periferni edem, letargija i kašalj.

Pedijatrijski pacijenti

Generalno, očekuje se da neželjene reakcije koje se javljaju kod dece budu slične onima koje su zabeležene kod odraslih.

Sledeća neželjena dejstva su uočena sa učestalošću ≥5% kod pedijatrijsklih pacijenata (5 do 17 godina) i sa najmanje dvostruko većom učestalošću nego tokom kliničkih studija kod odraslih: somnolencija/sedacija, zamor, glavobolja, povećanje apetita, povraćanje, infekcije gornjih respiratornih puteva, nazalna kongestija, abdominalni bol, vrtoglavica, kašalj, pireksija, tremor, dijareja i enureza.

Dejstvo primene dugotrajne terapije risperidonom na seksualno sazrevanje i telesnu visinu nisu ispitani na odgovarajući način (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

Faks: +381(0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Uobičajeni znaci predoziranja nastaju kao rezultat pojačanih poznatih farmakoloških efekata risperidona. Oni uključuju: pospanost i sedaciju, tahikardiju i hipotenziju, kao i ekstrapiramidalne simptome. Prilikom predoziranja zabeleženi su slučajevi produženja QT intervala i konvulzije. Pojava aritmije Torsade de Pointes je prijavljena kod istovremenog predoziranja risperidonom i paroksetinom.

U slučajevima akutnog predoziranja, uvek treba razmotriti mogućnost istovremene upotrebe više lekova.

Lečenje

Uspostaviti i održavati prohodne disajne puteve i obezbediti adekvatno snabdevanje kiseonikom i ventilaciju. Treba razmotriti potrebu primene gastrične lavaže (posle intubacije ako je pacijent bez svesti) i primenu aktivnog uglja zajedno sa laksativima samo ukoliko je od uzimanja leka prošlo manje od sat vremena.

Praćenje kardiovaskularne funkcije treba započeti odmah, što podrazumeva i kontinuirano elektrokardiografsko praćenje kako bi se otkrile moguće aritmije.

Za risperidon ne postoji specifičan antidot. Zbog toga, treba primeniti odgovarajuću suportivnu terapiju.

Hipotenziju i cirkulatorni kolaps treba lečiti odgovarajućim merama, kao sto je intravenska nadoknada tečnosti i/ili simpatomimetici. U slučaju teških ekstrapiramidalnih simptoma, potrebno je primeniti antiholinergičku terapiju. Neprekidan medicinski nadzor i praćenje stanja pacijenta treba nastaviti do potpunog oporavka.

Farmakoterapijska grupa: Antipsihotici, ostali antipsihotici

ATC šifra: N05AX08

Mehanizam delovanja

Risperidon je selektivni monoaminski antagonist sa jedinstvenim delovanjem. On poseduje visok afinitet za serotoninergičke 5-HT2 i dopaminergčke D2 receptore. Risperidon se takođe vezuje za alfa1-adrenergičke receptore i sa manjim afinitetom za H1-histaminske receptore i alfa2- adrenergičke receptore. Risperidon nema afiniteta za holinergičke receptore. Iako je risperidon snažan D2 antagonist, zbog čega se smatra da poboljšava pozitivne simptome shizofrenije, on u manjoj meri izaziva smanjenje motorne aktivnosti i indukciju katalepsije u odnosu na klasične antipsihotike.

Balansiran centralni serotoninski i dopaminski antagonizam može da smanji tendencu za nastanak ekstrapiramidalnih neželjenih dejstava i da proširi terapijsku aktivnost na negativne i afektivne simptome shizofrenije.

Farmakodinamski efekti

Klinička efikasnost

Shizofrenija

Efikasnost risperidona, u kratkotrajnoj terapiji pacijenata sa shizofrenijom, utvrđena je tokom 4 ispitivanja koja su trajala 4 do 8 nedelja i u kojima je učestvovalo 2500 pacijenta koji su odgovarali kriterijumima DSM IV klasifikaciji za shizofreniju. U placebo-kontrolisanom ispitivanju koje je trajalo 6 nedelja, a koje je uključivalo titraciju risperidona u dozama i do 10 mg/dan, primenjenim dva puta dnevno, risperidon je bio superioran u odnosu na placebo u ukupnom skoru na BPRS skali (engl. Brief Psychiatric Rating Scale). U placebo-kontrolisanom kliničkom ispitivanju u trajanju od 8 nedelja, a koje je obuhvatalo četiri fiksne doze risperidona (2, 6, 10 i 16 mg/dan, primenjene dva puta dnevno), sve četiri grupe bile su superiorne u odnosu na placebo u ukupnom skoru na pozitivnoj i negativnoj skali (PANSS-Positive and Negative Syndrome Scale). U 8-nedeljnoj klinčkoj studiji uporednih doza, koja je obuhvatala pet fiksnih doza risperidona (1, 4, 8, 12 i 16 mg/dan, primenjene dva puta dnevno), grupe sa 4, 8 i 16 mg risperidona dnevno, imale su bolje rezultete u odnosu na grupu sa dozom od 1 mg risperidona u ukupnom skoru na PANSS skali. U 4-nedeljnoj, placebo kontrolisanoj studiji komparacija doza, u trajanju od 4 nedelje, a koja je uključivala dve fiksne doze risperidona (4 i 8 mg/dan primenjene jednom dnevno), obe grupe sa risperidonom bile su superiorne u odnosu na placebo na nekoliko PANSS merenja, uključujući ukupni PANSS i merenje odgovora (>20% smanjenja na ukupnom PANSS skoru).

U dugotrajnijem kliničkom ispitivanju kod odraslih pacijenata koji su pretežno ispunjavali DSM-IV kriterijum za shizofreniju i koji su bili klinički stabilni najmanje 4 nedelje na antipsihotičnoj terapiji bili su slučajnim uzorkom randomizovani da primaju risperidon u dozi od 2 do 8 mg/dan ili grupa koja je primala haloperidol tokom 1 do 2 godine uz praćenje relapsa. Pacijenti koji su uzimali risperidon imali su značajno duže vreme do pojave recidiva tokom ovog perioda u poređenju sa onima koji su uzimali haloperidol.

Manične epizode kod bipolarnih poremećaja

Efikasnost primene monoterapije risperidona u akutnoj terapiji maničnih epizoda povezanih sa bipolarnim poremecajem tipa I, pokazana je u toku tri dvostuko slepa placebo-kontrolisana klinička ispitivanja gde je risperidon primenjivan u vidu monoterapije kod približno 820 pacijenata sa bipolarnim poremecajem tip I na osnovu DSM-IV kriterijuma. U sva tri ispitivanja pokazalo se da su doze risperidona od 1 do 6 mg/dan (pocetna doza 3 mg u dva ispitivanja i 2 mg u jednom ispitivanju) bile značajno uspešnije u odnosu na placebo na ranije definisanom primarnom ishodu, tj. promeni u odnosu na početnu vrednost ukupnog skora na YMRS skali (engl.Young Mania Rating Scale) u 3. nedelji u odnosu na početne vrednosti. Sekundarni efekti koji su procenjivali efikasnost bili su uopšteno usklađeni sa primarnim efektom. Procenat pacijenata sa smanjenjem od ≥ 50% na ukupnom YMRS skoru u odnosu na početnu vrednost efekta u 3. nedelji bio je značajno povećan u grupi sa primenom risperidona nego kod placeba. U jednoj od ove 3 studije bila je uključena i grupa koja je uzimala haloperidol i dvostruko slepa faza održavanja u trajanju od 9 nedelja. Efikasnost je bila zadržana tokom čitave faze terapijskog održavanja u trajanju od 9 nedelja. Promena u odnosu na početne vrednosti na ukupnom YMRS pokazuje neprekidno poboljšanje, koje je bilo uporedivo kod risperidona i haloperidola u 12. nedelji.

Efikasnost risperidona kao dodataka stabilizatorima raspoloženja u terapiji akutne manije dokazana je u jednoj od 3 dvostruko-slepe kliničke studije u trajanju od 3 nedelje sa približno 300 pacijenata koji su ispunjavali kriterijum DSM-IV za bipolarni poremeća tipa I. U prvoj 3-nedeljnoj studiji, primene risperidona u dozi od 1 do 6 mg/dan sa početnom dozom od 2 mg/dan kao dodatak litijumu ili valproatu bio je uspešniji u odnosu na monoterapiju litijumom ili valproatom u prethodno definisanom primarnom ishodu tj. promeni u odnosu na početnu vrednost ukupnog YMRS skora u 3. nedelji u odnosu na početne vrednosti. U drugoj 3-nedeljnoj studiji, primene risperidona u dozi od 1 do 6 mg/dan sa početnom dozom od 2 mg/dan, u kombinaciji sa litijumom, valproatom ili karbamazepinom nije bio uspešniji u odnosu na monoterapiju litijumom, valproatom ili karbamazepinom u smanjenju ukupnog YMRS skora. Moguće objašnjenje za neuspeh ove studije bilo je u povećanom klirensu risperidona i 9--hidroksi-risperidona zbog delovanja karbamazepina što dovodi do subterapijskih koncentracija risperidona i 9--hidroksi-risperidona. Kada je grupa sa karbamazepinom isključena iz post hoc analiza, risperidon u kombinaciji sa litijumom ili valproatom

bio je uspešniji u odnosu na monoterapiju primenjenog litijuma ili valproata u smanjenju ukupnog YMRS skora.

Perzistentna agresija kod demencije

Efikasnost risperidona u terapiji bihevioralnih i psiholoških simptoma demencije (engl. Behavioural and Psychological Symptoms of Dementia – BPSD), koji uključuju poremećaje ponašanja kao što su agresija, agitacija, psihoze, pojačane aktivnosti i afektivno ponašanje, pokazano je u tri dvostruko- slepe, placebom-kontrolisane studije kod 1150 starijih pacijenata sa umerenom do teškom demencijom. Jedna studija je uključivala fiksne doze risperidona od 0,5, 1 i 2 mg/dan. Dve studije sa fleksibilnim dozama uključivale su grupe doza u opsegu od 0,5 do 4 mg/dan i 0,5 do 2 mg/dan.

Risperidon je pokazao statistički značajnu i klinički važnu efikasnost u terapiji agresije i manje konzistentnu u terapiji agitacije i psihoza kod starijih pacijenata sa demencijom (kako je izmereno Alchajmerovoj bolesti BEHAVEAD [Behavioral Pathology in Alzheimer’s Disease Rating Scale] i CMAI [Cohen-Mansfield Agitation Inventory] skalama). Terapijsko dejstvo risperidona bilo je nezavisno od (engl.Mini-Mental State Examination MMSE) skora (i u skladu sa težinom demencije); sedativnih svojstava risperidona; od prisustva ili odsustva psihoza i od vrste demencije – Alchajmerova, vaskularna ili mešovita (videti takođe odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Poremećaji ponašanja

Efikasnost risperidona u kratkotrajnoj terapiji poremećaja ponašanja pokazana je u dve dvostruko- slepe placebom-kontrolisane studije kod približno 240 pacijenata uzrasta od 5 do 12 godina sa dijagnostikovanim poremećajem ponašanja DBP prema DSM-IV u graničnim intelektualnim sposobnostima ili sa blagom do umerenom mentalnom retardacijom/poremećajem učenja. U dve kliničke studije, primene risperidona u dozi od 0,02 do 0,06 mg/kg/dan bio je značajno uspešniji od placeba na ranije utvrđenom primarnom ishodu, tj. promeni u odnosu na početne vrednosti prema skoru (Conduct Problem subscale of the Nisonger-Child Behaviour Rating Form N-CBRF) u 6. nedelji.

Risperidon se metabolise do 9-hidroksi-risperidona, koji ima sličnu farmakološku aktivnost kao i risperidon (videti deo ovog odeljka „Biotransformacija i eliminacija”).

Resorpcija

Risperidon se u potpunosti resorbuje nakon oralne primene, a maksimalne koncentracije u plazmi dostiže u roku od 1 do 2 sata. Apsolutna oralna bioraspoloživost risperidona iznosi 70% (CV=25%). Relativna oralna bioraspoloživost risperidona iz tableta iznosi 94% (CV=10%) u poređenju sa rastvorom. Na resorpciju ne utiče uzimanje hrane i zbog toga se risperidon može uzimati nezavisno od obroka. Kod većine pacijenata stanje dinamičke ravnoteže postiže se nakon 1 dana, a

9-hidroksi-risperidona dostiže se u roku od 4-5 dana od doziranja.

Distribucija

Risperidon se brzo distribuira. Volumen distribucije iznosi 1do 2 L/kg. U plazmi se risperidon vezuje za albumin i alfa1 kiseli glikoprotein. Vezivanje risperidona za proteine u plazmi je 90%, a 9-hidroksi- risperidona 77%.

Biotransformacija i eliminacija

Risperidon se metaboliše preko izoenzima citohroma CYP2 D6 u 9-hidroksi-risperidon koji ima sličnu farmakološku aktivnost kao i risperidon. Risperidon zajedno sa 9-hidroksi-risperidonom predstavlja aktivnu antipsihotičku frakciju leka. CYP 2D6 je podložan genetskom polimorfizmu. Snažni metabolizeri CYP 2D6 brzo konvertuju risperidon u 9-hidroksi-risperidon, dok ga slabi metabolizeri CYP 2D6 konvertuju znatno sporije. Iako snažni metabolizeri imaju manju koncentraciju

risperidona, i veće koncentracije 9-hidroksi-risperidona od slabih metabolizera, kombinovana farmakokinetika risperidona i 9-hidroksi-risperidona (tj. aktivne antipsihotičke frakcije), nakon jedne i ponovljenih doza su slične kod snažnih i slabih metabolizera CYP 2D6.

Drugi metabolički put risperidona je N-dealkilacija. In vitro ispitivanja na humanim mikrozomima jetre pokazala su da risperidon u klinički relevantnim koncentracijama ne inhibira u značajnoj meri metabolizam lekova koji se metabolišu izoenzimima citohroma P450, uključujući CYP 1A2, CYP 2A6, CYP 2C8/9/10, CYP 2D6, CYP 2E1, CYP 3A4 i CYP 3A5. Jednu nedelju nakon oralne primene 70% doze je izlučeno u urinu i 14% fecesom. Risperidon i 9-hidroksi-risperidon u urinu predstavljali su 35-45% oralno primenjene doze. Ostatak je bio u obliku neaktivnih metabolita. Nakon oralne primene pacijentima sa psihozom, poluvreme eliminacije risperidona je bilo oko 3 sata. Poluvreme eliminacije 9-hidroksi-risperidona i aktivne antipsihotičke frakcije je iznosilo 24 sata.

Linearnost

Koncentracije risperidona u plazmi su proporcionalne unetoj dozi unutar terapijskog opsega doza.

Starije osobe i pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega i jetre

Farmakokinetička studija jedne doze pokazala je prosečno 43% veću koncentraciju aktivne antipsihotičke frakcije u plazmi, 38% duže poluvreme eliminacije i smanjeni klirens aktivne antipsihotičke frakcije za 30% kod starijih osoba. Kod odraslih sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega klirens aktivne antipsihotičke frakcije bio je ~48% u odnosu na klirens kod mladih i zdravih odraslih osoba. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega klirensom aktivne frakcije je bio ~31% u odnosu na klirens kod mladih i zdravih odraslih osoba. Poluvreme elminacije aktivne antipsihotičke frakcije je bilo 16,7 sati kod mladih odraslih osoba, 24,9 sati kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (ili ~1,5 puta duže nego kod zdravih odraslih osoba), i 28,8 sati kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega. (ili ~1,7 puta duže nego kod zdravih odraslih osoba). Koncentracije risperidona u plazmi bile su normalne kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, ali je srednja vrednost slobodna frakcija risperidona u plazmi bila povećana za oko 37,1%.

Oralni klirens i poluvreme eliminacije risperidona i aktivne frakcije leka kod odraslih pacijenata sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije jetre, nisu se značajno razlikovali od vrednosti tih parametara kod mladih i zdravih odraslih osoba.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetika risperidona, 9-hidroksi--risperidona i aktivne antipsihotičke frakcije kod dece bila je slična kao kod odraslih osoba.

Pol, rasa i pušenje

Populacione farmakokinetičke analize otkrile su da nema očiglednog značajnog uticaja pola, rase ili aktivnog pušenja na farmakokinetiku risperidona ili aktivne antipsihotičke frakcije.

U studijama (sub) hronične toksičnosti, u kojima je doziranje započeto na seksualno nezrelim pacovima i pasima, dozno zavisni efekti bili su prisutni u genitalnom traktu mužjaka i ženki kao i u mlečnim žlezdama. Ovi efekti su bili povezani sa povećanom koncentracijom prolaktina u serumu, što je posledica blokiranja delovanja D2 dopaminskih receptora risperidonom. Osim toga, ispitivanja na kulturama tkiva ukazuju na to da rast ćelija u humanim tumorima dojke može biti stimulisan prolaktinom.

Risperidon nije ispoljavao teratogeno dejstvo kod pacova i zečeva. U reproduktivnim studijama sa risperidonom na pacovima, primećena su neželjena dejstva na ponašanje pri parenju kod roditelja i na telesnu masu na rođenju kao i na preživljavanje potomaka. Kod pacova, intrauterina izloženost risperidonu bila je povezana sa kognitivnim deficitom kod odraslih osoba. Drugi antagonisti

dopaminskih receptora, kada su bili primenjeni kod skotnih ženki životinja, izazvali su neželjena dejstva na učenje i razvoj motorike kod mladunčadi.

U studiji toksičnosti na mladuncima pacova tretiranih oralno primenjenim risperidonom, došlo je do povećanja smrtnih ishoda mladunaca i kašnjenja fizičkog razvoja. U 40-to nedeljnom ispitivanju na mladim psima tretiranim oralnim risperidonom, kasnilo je seksualno sazrevanje. Na osnovu vrednosti PIK-a, na rast dugih kostiju kod pasa nije uticala doza 3,6 puta veća od maksimalne humane oralne doze kod adolescenata (1,5 mg/dan); dok su efekti na dugim kostima i na seksualno sazrevanje pronađeni pri dozama 15 puta većim od maksimalne humane oralne doze kod adolescenata.

Risperidon nije bio genotoksičan u većini sprovedenih testova. U studijama kancerogenosti nakon oralne primene risperidona kod pacova i miševa, primećeno je povećanje adenoma hipofize (miševi), adenoma endokrinog pankreasa (pacovi) i adenoma mlečnih žlezda (kod obe vrste životinja). Ovi tumori mogu biti povezani sa produženim antagonizmom na dopaminskim D2-receptorima i hiperprolaktinemijom. Značaj ovih nalaza tumora kod glodara, kada je u pitanju rizik za ljude, nije poznat. U studijama in vitro i in vivo sprovedenim na modelima životinja pokazuju da pri većim dozama primene risperidona može doći do produženja QT intervala, što je bilo teorijski povezano sa povećanim rizikom od aritmije torsade de pointes kod pacijenata.

Jezgro tablete:

Laktoza, monohidrat Celuloza, mikrokristalna Kroskarmeloza-natrijum

Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni Magnezijum-stearat

Film (obloga) tablete:

Opadry White 03F28342 (sastav hipromeloza, makrogol 6000, titan-dioksod i talk) Sunset Yellow 85 (E 110)

Nema podataka o inkompatibilnosti.

3 godine

Lek čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PVDC-AL blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima

Lek Averidon sadrži aktivnu supstancu risperidon koja pripada grupi lekova koji se nazivaju „antipsihotici“.

Lek Averidon se uzima za lečenje:

• shizofrenije-stanja u kome Vam se može desiti da vidite, čujete ili osećate stvari koje ne postoje, da verujete u stvari koje ne postoje ili da se osećate neuobičajeno sumnjičavo ili konfuzno,
• manija-kada se možete osećati veoma uzbuđeno, ushićeno, usplahireno, imate pojačan osećaj zadovoljstva ili ste preterano aktivni. Manija se javlja u okviru oboljenja koje se zove "bipolarni poremećaj",
• kratkotrajno (do 6 nedelja) lečenje dugotrajne agresije kod pacijenata sa demencijom Alchajmerovog tipa, koji su skloni samopovređivanju ili povređivanju drugih. Pre ovoga, trebalo bi primeniti alternativne metode lečenja (nefarmakološko lečenje-bez lekova),
• kratkotrajno (do 6 nedelja) lečenje dugotrajne agresije kod dece 5 godina i starijih sa smanjenim intelektualnim sposobnostima i adolescenata sa poremećajem ponašanja.

Lek Averidon može pomoći da se ublaže simptomi Vaše bolesti i sprečiti da se ovi simptomi ponovo jave.

• Ukoliko ste alergični (preosetljivi) na risperidon ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6.).
• Ukoliko niste sigurni da se nešto od navedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre nego što počnete da uzimate leka Averidon.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Averidon, ukoliko:

• imate problema sa srcem: (npr.nepravilan srčani rad, ukoliko kod Vas postoji sklonost ka niskom krvnom pritisku ili ukoliko ste na terapiji lekovima za regulaciju krvnog pritiska. Terapija lekom Averidon može izazvati smanjenje krvnog pritiska, u tom slučaju možda će biti potrebno prilagodjavanje doze leka koji uzimate,
• znate da imate neki od faktora rizika za nastanak moždanog udara (šloga), kao što su visok krvni pritisak, kardiovaskularna oboljenja poremećaji u vidu bolesti srca ili krvnih sudova ili poremećaj cirkulacije u mozgu,
• imate ili ste nekada imali nevoljne pokrete jezika, usta i/ili lica,
• imate ili ste nekada imali stanje čiji su simptomi bili visoka telesna temperatura, mišićna ukočenost, znojenje ili smanjen nivo svesti (poznato kao „neuroleptički maligni sindrom”),
• imate Parkinsonovu bolest ili demenciju,
• ukoliko znate da ste u prošlosti imali smanjen broj belih krvnih zrnaca (što može biti povezano ali i ne mora sa primenom drugih lekova),
• imate dijabetes (šećernu bolest),
• imate epilepsiju,
• ukoliko spadate u grupu muškaraca koji su bilo kada imali produženu ili bolnu erekciju,
• imate problema sa kontrolom telesne temperature ili imate povećanu telesnu temperaturu (pregrevanje organizma),
• imate poremećaj funkcije bubrega,
• imate poremećaj funkcije jetre,
• imate neuobičajeno povećane vrednosti hormona prolaktina u krvi, ili imate tumor koji može biti zavisan od prolaktina,
• Vi ili neko od članova Vaše porodice u istoriji bolesti ima stvaranje krvnih ugrušaka, s obzirom na to da primena antipsihotika –grupa lekova gde spada i lek Averidon može dovesti do formiranja krvnih ugrušaka.

Ukoliko niste sigurni da se nešto od navedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu pre upotrebe leka Averidon

S obzirom na to da je veoma retko tokom uzimanja leka Averidon, zabeležena pojava značajnog smanjenja broja određenih vrsta leukocita (belih krvnih zrnaca) neophodnih za borbu organizma protiv infekcije, Vaš lekar će možda češće kontrolisati laboratorijskim testovima krvi broj belih krvnih ćelija.

Lek Averidon može da utiče na povećanje telesne mase. Značajno povećanje telesne mase može nepovoljno uticati na Vaše zdravlje. Vaš lekar će u redovnom vremenskom periodu pratiti Vašu telesnu masu.

S obzirom na to da je nastanak šećerne bolest, kao i pogoršanje već postojeće šećerne bolesti zapaženo kod pacijenata koji su uzimali risperidon, Vaš lekar će proveri da li kod Vas postoje znaci povećane koncentracije šećera u krvi. Kod pacijenata sa postojećom šećernom bolešću treba periodično pratiti koncentraciju šećera u krvi.

Lek Averidon često dovodi do povećanja vrednosti hormona pod nazivom "prolaktin". Ovo može uzrokovati neželjena dejstva kao što su menstrualni poremećaji ili problemi sa plodnošću kod žena, uvećanje dojki kod muškaraca (videti odeljak „Moguća neželjena dejstva”). Ukoliko se ova neželjena dejstva pojave, preporučuje se evaluacija vrednosti prolaktina u krvi.

Tokom operacije katarkte (zamućenja očnog sočiva) može se desiti da dođe do nedovoljnog širenja zenice. Takođe, tokom same hirurške intervencije može doći do komplikacija (prolapsa irisa (dužice)), što može dovesti do oštećenja oka. Ukoliko je planirana hirurška intervencija na oku, obavezno obavestite očnog lekara da uzimate ovaj lek.

Stariji pacijenti sa demencijom

Kod starijih pacijenata sa demencijom postoji povećan rizik za nastanak moždanog udara. Ne smete uzimati lek Averidon ukoliko imate demenciju koja je uzrokovana moždanim udarom.

Tokom terapije risperidonom treba redovno ići na kontrolu kod Vašeg lekara.

Terapiju treba odmah prekinuti ukoliko Vi ili Vaš negovatelj primetite iznenadnu promenu Vašeg mentalnog stanja, iznenadnu slabost i trnjenje lica, ruku ili nogu, posebno sa jedne strane tela, ili nerazgovetan govor, čak i u kratkom vremenskom periodu. Ovo mogu biti znaci pojave moždanog udara.

Deca i adolescenti

Pre započinjanja terapije kod poremećaja ponašanja, treba prvo isključiti druge uzroke agresivnog ponašanja. Ukoliko se tokom terapije risperidonom javi zamor, trebalo bi promeniti vreme primene leka, što bi moglo dovesti do poboljšanja eventualnih teškoća sa održavanjem pažnje.

Pre započinjanja primene leka ,Averidon, lekar će izmeriti telesnu masu Vašeg deteta, i kasnije, tokom primene terapije redovno je kontrolisati.

Po podacima iz male neubedljive studije, zabeležen je porast telesne mase kod dece koja su uzimala risperidon. Nije poznato da li je porast telesne mase neželjeno dejstvo leka ili nastaje iz nekog drugog razloga.

Drugi lekovi i lek Averidon

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta, kao i biljne lekove

Veoma je važno da obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate bilo koji od sledećih lekova:

• lekove za smirenje koji utiču na rad mozga (benzodiazepini) i tako Vam pomažu da se smirite, neke lekove protiv bolova (opijati), lekove protiv alergije (neki antihistaminici), zato što risperidon može da pojača sedativno dejstvo svih ovih lekova,
• lekove koji mogu da izmene električnu aktivnost srca, kao što su lekovi protiv malarije, lekove za poremećaje srčanog ritma, za lečenje alergije (antihistaminici), neke antidepresive ili druge lekove za lečenje mentalnih i psihičkih poremećaja,
• lekove koji usporavaju rad srca,
• lekove koji dovode do smanjenja koncentracije kalijuma u krvi (kao što su neki diuretici),
• lekove koji se koriste za lečenje povećanog krvnog pritiska – lek Averidon može da smanji krvni pritisak,
• lekove koji se propisuju za lečenje Parkinsonove bolesti (kao što je levodopa),
• lekove koji povećavaju aktivnost centralnog nervnog sistema (psihostimulansi, kao što je metilfenidat)
• diuretike lekovi koji potstiču izbacivanje tečnosti iz organizma, a koriste se u lečenju problema sa srcem ili otoka delova tela usled povećanog nagomilavanja tečnosti (poput furosemida ili hidrohlorotiazida). Kada se lek Averidon uzima samostalno ili u kombinaciji sa furosemidom može povećati rizik od nastanka moždanog udara ili smrti kod starijih pacijenata sa demencijom.

Sledeći lekovi mogu smanjiti dejstvo risperidona:

• rifampicin (lek za lečenje nekih infekcija),
• karbamazepin, fenitoin (lekovi za lečenje epilepsije),
• Fenobarbital.

Ukoliko započinjete ili prestajete sa uzimanjem terapije ovim lekovima možda će Vam biti potrebno prilagođavanje doze risperidona.

Sledeći lekovi mogu pojačati dejstvo risperidona:

• hinidin (koristi se kod određenih oboljenja srca),
• antidepresivi kao što su: paroksetin, fluoksetini, triciklični antidepresivi,
• lekovi poznati kao beta- blokatori (koriste se u lečenju smanjenja velikog krvnog pritiska),
• fenotiazini (npr. koriste se u lečenju psihoza ili za smirenje),
• cimetidin, ranitidin (koriste se u terapiji povećane kiseline u želucu),
• itrakonazol i ketokonazol (lekovi za lečenje gljivičnih infekcija)
• određeni lekovi za lečenje HIV/AIDS infekcija, kao što je ritonavir,
• verapamil, lek koji se koristi za lečenje velikog krvnog pritiska i poremećaja srčanog ritma,
• sertralin i fluvoksamin, lekove za lečenje depresije ili drugih psihijatrijskih poremećaja.

Ukoliko započinjete ili prestajete sa uzimanjem terapije, možda će biti potrebno prilagođavanje doze risperidona.

Ako niste sigurni da li se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, pre uzimanja leka Averidon, razgovarajte sa lekarom ili farmaceutom.

Uzimanje leka Averidon sa hranom, pićima i alkoholom

Ovaj lek možete uzimati sa hranom ili bez nje. Potrebno je da izbegavate konzumiranje alkohola dok ste na terapiji lekom Averidon.

Plodnost, trudnoća i dojenje

• Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.Vaš lekar će odlučiti da li smete da uzimate ovaj lek.
• Kod novorođenčadi čije su majke uzimale risperidon tokom poslednjeg trimestra trudnoće primećeni su sledeći simptomi: drhtavica, ukočenost i/ili slabost mišića, pospanost, uznemirenost, problemi sa disanjem i poremećaj hranjenja. Ukoliko se neki od ovih simptoma jave kod Vaše bebe, potrebno je da se javite lekaru.
• Lek Averidon može povećati koncentraciju hormona koji se naziva „prolaktin“ što može imati negativan uticaj na plodnost (videti odeljak „Moguća neželjena dejstva“).

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Tokom terapije lekom Averidon mogu se javiti vrtoglavica, umor i problemi sa vidom. Zbog toga dok ste na terapiji lekom Averidon nemojte upravljati vozilima niti rukovati mašinama.

Lek Averidon sadrži laktozu i azo boje

Lek Averidon sadrži laktozu. U slučaju netolerancije na neke od šećera, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Lek Averidon takođe sadrži i boju Sunset yellow (E 110) koja može izazvati alergijske reakcije. Alergija se češće javlja kod ljudi koji su alergični na acetilsalicilnu kiselinu (aspirin).

Lek Averidon uvek uzimajte tačno onako kako Vam je objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Lek je namenjen odraslima i deci od 5 godina i stariroj (u posebnoj indikaciji).

Ukoliko su Vam za lečenje potrebne doze leka manje od 2 mg (manje od 1 tablete), treba da koristite druge odgovarajuće farmaceutske oblike koji su dostupni na tržištu i koje sadrže risperidon u manjim dozama.

Preporučene doze su sledeće

Terapija shizofrenije Odrasli

• Uobičajena početna doza je 2 mg dnevno prvog dana terapije, koja se drugog dana može povećati na 4 mg dnevno.
• Nakon toga, Vaš lekar može da prilagodi dozu, u zavisnosti od toga kakav je Vaš odgovor na terapiju.
• Kod većine pacijenata se postiže poboljšanje primenom dnevnih doza između 4 i 6 mg.
• Ukupna dnevna doza se može uzeti jednom dnevno ili se može podeliti u dve dnevne doze. Vaš lekar će odlučiti šta je najbolje za Vas.

Stariji pacijenti

• Uobičajena preporučena početna doza je 0,5 mg dva puta dnevno.
• Vašu dozu lekar može postepeno povećati do konačne doze od 1 mg do 2 mg dva puta dnevno.
• Lekar će Vam reći koja doza je za Vas najbolja.

Terapija manije Odrasli

• Uobičajena početna doza je 2 mg jednom dnevno.
• Nakon toga lekar može, postepeno da prilagodi dozu, u zavisnosti od toga kakav je Vaš odgovor na terapiju.
• Kod većine pacijenata se postiže poboljšanje primenom doza od 1 mg do 6 mg, jednom dnevno.

Stariji pacijenti

• Uobičajena početna doza je 0,5 mg dva puta dnevno.
• Vaš lekar može, nakon toga, postepeno da poveća dozu do konačne doze 1 mg ili 2 mg dva puta dnevno, u zavisnosti od Vašeg odgovora na terapiju.

Terapija dugotrajne agresije kod pacijenata sa demencijom Alchajmerovog tipa Odrasli (uključujući starije pacijente)

• Uobičajena početna doza je 0,25 mg dva puta dnevno.
• Nakon toga Vaš lekar može postepeno da prilagodi dozu, u zavisnosti od toga kakav je Vaš odgovor na terapiju.
• Većina pacijenata se postiže poboljšanje primenom doze od 0,5 mg dva puta dnevno. Kod nekih pacijenata može biti potrebno doza od 1 mg dva puta dnevno.
• Trajanje terapije kod pacijenata sa demencijom Alchajmerovog tipa ne treba da bude duže od 6 nedelja.

Deca i adolescenti

- Primena leka Averidon se ne preporučuje kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina u terapiji shizofrenije i bipolarnog poremećaja, usled nedostataka podataka o efikasnosti primene leka.

Terapija poremećaja ponašanja

Doza zavisi od telesne mase Vašeg deteta.

Deca telesne mase manje od 50 kg

• Uobičajena početna doza je 0,25 mg jednom dnevno.
• Doza risperidona se može postepeno povećavati svakog drugog dana u koracima od 0,25 mg dnevno.
• Uobičajena doza održavanja je od 0,25 do 0,75 mg, jednom dnevno.

Deca telesne mase 50 kg ili više

• Uobičajena početna doza 0,5 mg jednom dnevno.
• Doza se može postepeno povećavati svakog drugog dana u koracima od 0,5 mg dnevno.
• Uobičajena doza održavanja je od 0,5 do 1,5 mg, jednom dnevno.

Trajanje terapije kod pacijenata sa poremećajem ponašanja ne treba da bude duže od 6 nedelja.

Primena leka Averidon se ne preporučuje kod dece sa poremećajem ponašanja, koja su mlađa od 5 godina.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre

Nezavisno od oboljenja koje treba lečiti, sve početne doze kao i naknadne doze risperidona treba smanjiti na polovinu. Kod ove kategorije pacijenata neophodno je sporije povećavanje doze leka.

Lek Averidon treba primenjivati sa opreznom kod ovih pacijenata.

Način primene leka Averidon

Lek je namenjen za oralnu upotrebu.

Lek Averidon, film tabletu progutati sa vodom, nezavisno od obroka.Tabletu treba uzimati svaki dan najbolje u isto vreme.

Podeona linija leka Averidon služi samo da olakša lomljenje tablete kako bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze.

Odluku o tome koju dozu leka Averidon i koliko dugo ćete ga uzimati doneće Vaš lekar, a zavisiće od Vašeg odgovora na terapiju i tipa mentalnog oboljenja zbog koga ste na terapiji ovim lekom.

Ako ste uzeli više leka Averidon nego što treba

• Odmah se obratite lekaru, farmaceutu ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Ponesite pakovanje leka sa sobom.
• U slučaju predoziranja može se javiti pospanost ili umor, neuobičajeni pokreti tela, problemi sa stajanjem ili hodom, osećaj vrtoglavice zbog niskog krvnog pritiska, ili se može javiti nepravilan srčani rad ili epileptični napadi.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Averidon

• Ukoliko ste zaboravili da uzmete dozu leka, uzmite je što je pre moguće. Međutim, ukoliko se približilo vreme za uzimanje sledeće doze, nastavite sa uzimanjem leka po preporučenom uobičajenom režimu doziranja. Ukoliko ste propustili dve ili više doza, obratite se Vašem lekaru.
• Nemojte uzimati duplu dozu (dve doze istovremeno) kako bi ste nadoknadili propuštenu dozu leka.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Averidon

Ne prekidajte sa uzimanjem leka pre završetka propisane terapije, čak i ako se osećate bolje osim ukoliko Vam lekar ne kaže drugačije, jer Vam se simptomi mogu ponovo javiti. Ukoliko lekar odluči da treba da prestanete sa uzimanjem ovog leka, Vaša doza će se postepeno smanjivati tokom nekoliko dana.

Ukoliko imate bilo kakvih dodatnih pitanja o uzimanju ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, lek Averidon može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Odmah obavestite lekara ukoliko primetite neko od sledećih neželjenih dejstava koja se mogu javiti sa povremenom učestalošću (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• ukoliko imate demenciju i primetite iznenadne promene svog mentalnog stanja ili iznenadnu slabost ili trnjenje lica, ruku ili nogu, naročito sa jedne strane ili nerazgovetan govor, čak i tokom kratkog vremenskog perioda. Ovo mogu biti znaci moždanog udara (šloga),
• ukoliko osetite nevoljne trzaje ili ritmičke pokrete jezika, usta ili drugih delova tela znaci su da se javila tardivna diskinezija. Odmah obavestite svog lekara da su Vam se javili pomenuti simptomi. Možda će biti potrebna obustava terapije lekom Averidon.

Odmah obavestite lekara ukoliko primetite neko od sledećih retkih neželjenih dejstava (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek:

• ukoliko se pojave krvni ugrušci u venama, posebno u venama nogu (simptomi su otok, bol i crvenilo nogu), koji putem krvotoka mogu dospeti do pluća i izazvati bol u grudima i otežano disanje. Ukoliko primetite neko od navedenih simptoma, odmah potražite medicinsku pomoć,
• ukoliko osetite groznicu-povišenu telesnu temperaturu, ukočenost mišića, preznojavanje ili smanjen nivo svesti (poremećaj pod nazivom „neuroleptički maligni sindrom“). Može biti neophodna hitna medicinska pomoć,
• kod pacijenata muškog pola koji su imali produženu ili bolnu erekciju (prijapizam). Može biti neophodna hitna medicinska pomoć,
• ukoliko se kod Vas pojavi teška alergijska reakcija sa groznicom-povišenom telesnom temperaturom, otokom usana, lica, jezika ili grla, otežanim disanjem, svrabom, ospom na koži ili padom krvnog pritiska.

Mogu se javiti i sledeća neželjena dejstva:

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• otežano uspavljivanje i održavanjem sna (isprekidan san),
• Parkinsonizam, ovo je oboljenje koje uključuje mnoge simptome kao što su: usporeni, smanjeni ili otežani pokreti tela, osećaj ukočenosti ili zategnutost (napetost) mišića, ponekad sa osećajem “zamrzavanja pokreta ”. Drugi znaci Parkinsonizma uključuju: spori teturajući hod sitnim koracima uz nedostatak normalnih pokreta ruku tokom hoda, tremor (podrhtavanje mišića) u miru, pojačano lučenje pljuvačke i/ili balavljenje (curenje pljuvačke), bezizražajnost lica (lice je „kao maska“),
• pospanost, oslabljena pažnja,
• glavobolja.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapaljenje pluća, infekcija disajnih puteva (bronhitis), simptomi prehlade, infekcija sinusa, infekcija mokraćnih puteva, infekcija uha, osećaj kao da imate grip,
• povećanje vrednosti hormona prolaktina u krvi (što može ali ne mora dovesti do pojave određenih simptoma). Simptomi povećanih vrednosti prolaktina kod muškaraca uključuju: uvećanje dojki, teškoće sa postizanjem i održavanjem erekcije i druge poremećaje seksualne funkcije, dok kod žena može doći do pojave osećaja nelagodnosti u dojkama, curenja mleka iz dojki, izostanka menstruacije ili drugih poremećaja menstrualnog ciklusa ili probleme sa začećem,
• povećanje telesne mase, povećan ili smanjen apetit,
• poremećaj sna, agitacija (velika uznemirenost, uzbuđenost, napetost, zbunjenost ili razdražljivost), depresija, anksioznost (strepnja, strah, unutrašnja uznemirenost, napetost, nervoza), nemir,
• distonija: ovo je stanje koje se odlikuje sporim ili produženim nevoljnim kontrakcijama mišića koje se stalno ili povremeno ponavljaju. S obzirom da može da zahvati bilo koji deo tela (što može rezultirati poremećajem držanja), veoma često bivaju zahvaćeni i mišići lica, što za posledicu ima izmenjene pokrete očiju, usta, jezika ili vilice,
• vrtoglavica,
• diskinezije: ovo stanje uključuje nevoljne pokrete mišića, nekontrolisane, ponavljajuće, grčevite pokrete, trzaje),
• tremor (nevoljno podrhtavanje ruku, nogu, celog tela ili određenih grupa mišića),
• zamagljen vid, infekcija oka sa crvenilom (konjunktivitis),
• ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, otežano disanje (gušenje),
• bol u grlu, kašalj, krvarenje iz nosa, zapušen nos,
• bol i nelagodnost u stomaku, povraćanje, mučnina, otežano pražnjenje creva, proliv, poremećaj varenja hrane, suva usta, zubobolja,
• osip, crvenilo kože,
• spazam-grčenje mišića, bol u mišićima ili kostima, bol u leđima, bol u zglobovima,
• nemogućnost zadržavanja (kontrole) mokrenja,
• otok tela, ruku ili nogu, groznica (povišena telesna temperatura), bol u grudima, slabost, zamor, bol,
• pad.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• infekcija respiratornih organa, infekcija mokraćne bešike, infekcija oka, zapaljenje krajnika, gljivična infekcija noktiju, infekcija kože, infekcija ograničena na pojedine delove kože ili delove tela, virusna infekcija, zapaljenje kože izazvano grinjama,
• smanjenje broja određene vrste belih krvnih ćelija koje imaju ulogu u zaštiti od infekcija (neutrofila/granulocita), smanjen ukupan broj belih krvnih ćelija (leukocita), smanjenje broja krvnih pločica - trombocita (krvne ćelije koje pomažu u zaustavljanju krvarenja), anemija (malokrvnost), smanjenje broja crvenih krvnih ćelija, povećanje broja eozinofila (vrste belih krvnih ćelija) u krvi,
• alergijska reakcija,
• šećerna bolest (dijabetes mellitus) ili pogoršanje postojeće šećerne bolesti, povećana koncentracija šećera u krvi, pojačan osećaj žeđi sa prekomernim uzimanjem vode,
• smanjenje telesne mase, gubitak apetita koji može rezultirati poremećajem ishrane i smanjenjem telesne mase,
• povećane vrednosti holesterola u krvi,
• manija (ushićenost, nekontrolisana, prekomerna aktivnost, preterana radost i samozadovoljstvo) stanje konfuzije (zbunjenost), smanjena seksualna želja, nervoza, košmari,
• nereagovanje na stimulanse, gubitak svesti, smanjen nivo svesti,
• epileptični napadi (brzo i naizmenično grčenje i opuštanje mišića što dovodi do toga da se telo nekontrolisano trese, tzv. konvulzije), iznenenadni i najčešće kratkotrajni gubitak svesti,
• prekomerna potreba za pokretanjem delova tela, poremećaj ravnoteže, poremećaj koordinacije pokreta, vrtoglavica nakon ustajanja, poremećaj pažnje, problemi sa govorom (poremećaj kada postoje smetnje u stvaranju glasova), gubitak ili poremećaj čula ukusa, smanjena osetljivost kože na bol ili dodir, osećaj mravinjanja, trnjenja, bockanja, žarenja ili neosetljivost kože,
• preosetljivost oka na svetlost, suvoća oka, pojačano suzenje očiju, crvenilo oka,
• vertigo, zujanje u ušima, bol u uhu,
• atrijalna fibrilacija“Treperenje pretkomora” srca poremećaj u sprovođenju impulsa iz pretkomora u komore srca AV-blok, poremećaji sprovođenja električnih impulsa kroz srce, produženje QT intervala u nalazu ispitivanja električne aktivnosti srca – EKG nalazu, usporen srčani rad, izmenjena aktivnost srca zabeležena na elektrokardiogramu srca (EKG nalaz), subjektivni osećaj lupanja srca (palpitacije),
• sniženje krvnog pritikak, pad krvnog pritiska nakon ustajanja (usled toga kod nekih osoba koje uzimaju ovaj lek može doći do nesvestice, vrtoglavice, gubitka svesti nakon iznenadnog ustajanja ili prelaska iz ležećeg u sedeći položaj), pojava napada crvenila kože (obično lica, vrata, gornjeg dela grudnog koša),
• infekcija pluća prouzrokovana inhalacijom hrane u disajne puteve, zastoj krvi u plućima, zastoj krvi u disajnim putevima, pukoti, zviždanje u plućima tokom disanja, promuklost, poremećaj na nivou disajnih puteva,
• infekcija želuca ili creva, nevoljno pražnjenje creva-inkontinencija stolice, izuzetno tvrda stolica usled dugotrajnog zadržavanja fekalnog sadržaja u debelom crevu (tzv. koproliti ili fekalomi), pojačana pojava gasova, otežano gutanje,
• koprivnjača, svrab, gubitak kose, zadebljanje kože, ekcem, suva koža, promena boje kože, akne (bubuljice), perutanje, svrab poglavine ili kože-perut, poremećaji kože, lezije na koži,
• povećanje vrednosti kreatin-fosfokinaze (CPK) u krvi (enzim koji se oslobađa u krv usled razgradnje mišića),
• neuobičajen položaj tela, ukočenost zglobova, otok zglobova, slabost mišića, bol u vratu,
• učestalo mokrenje, nemogućnost mokrenja, bolno i otežano mokrenje,
• nemogućnost postizanja i održavanja erekcije, poremećaj ejakulacije,
• gubitak menstrualnog ciklusa, neredovne menstruacije i drugi problemi sa menstrualnim ciklusom kod žena,
• uvećanje dojki kod muškaraca, iscedak iz dojke, poremećaj seksualne funkcije, bol u dojkama, osećaj nelagodnosti u dojkama, pojačan i izmenjen vaginalni sekret,
• otok lica, usta, regije oko očiju ili usana,
• drhtavica, povećanje telesne temperature,
• poremećaj hoda,
• osećaj žeđi, mučnine, nelagodnost u grudima, osećaj opšteg lošeg stanja,
• povećane vrednosti funkcionalnih testova enzima jetre u krvi (transaminaza - ALT i AST i gamaglutamiltransferaze – GGT i dr.),
• bol tokom medicinskih procedura.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• infekcije,
• poremećaj lučenja antidiuretskog hormona koji kontroliše količinu izlučene mokraće (vazopresina),
• hodanje u snu (mesečarenje),
• poremećaji ishrane povezan sa spavanjem,
• nemogućnost kretanja ili reagovanja u budnom stanju (katatonija),
• povećane ili smanjene vrednosti šećera u mokraći, povećane vrednosti triglicerida u krvi (masti),
• nedostatak emocija, nemogućnost postizanja orgazma,
• problemi sa krvnim sudovima mozga oslabljena cirkulacija u mozgu,
• koma usled nekontrolisane šećerne bolesti,
• tremor (podrhtavanje) glave,
• povećanje očnog pritiska (glaukom), poremećaji pokreta očnih jabučica, kolutanje očiju, pojava krmelja na ivicama očnih kapaka,
• problemi sa očima tokom operacije katarakte. Tokom operacije katarakte može se javiti intraoperativna komplikacija sa prolapsom dužice (tzv. floppy iris sindrom) ukoliko uzimate ili ste uzimali risperidon. Ukoliko treba da se podvrgnete operaciji uklanjanja katarakte, obavezno obavestite Vašeg lekara da uzimate ili ste uzimali ovaj lek,
• opasno smanjenje broja vrste belih krvnih ćelija koje su odgovorne za borbu organizma protiv infekcije,
• opasno prekomerno unošenje vode,
• nepravilan srčani rad,
• kratkotrajni prekidi disanja tokom spavanja (sindrom apneje u snu), ubrzano i plitko disanje,
• zapaljenje gušterače (pankreatitis), zastoj ili prekid prolasku hrane kroz creva („zavezana creva“),
• otok jezika, zapaljenje i ispucale usne, osip kože povezan sa uzimanjem leka,
• perut,
• razgradnja mišićnih vlakana i bol u mišićima (rabdomioliza),
• odložena (zakasnela) menstruacija, uvećanje žlezdanog tkiva dojke, uvećanje dojki, iscedak iz dojki,
• povećanje vrednosti insulina u krvi (hormona koji reguliše nivo šećera) u krvi,
• zadebljanje kože,
• smanjenje telesne temperature, hladne ruke i noge,
• simptomi obustave leka
• žuta prebojenost kože i beonjača (žutica).

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• komplikacije životno ugrožavajuće usled nekontrolisane šećerne bolesti,
• teške alergijske reakcije sa otokom koji može obuhvatiti i grlo i dovesti do otežanog disanja koji može dovesti do otežanog disanja,
• nedostatak mišićne pokretljivosti creva, što može dovesti do zastoja crevnog sadržaja i blokade.

Nepoznata učestalost frekvenca ovih neželjenih dejstava (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka)

 ozbiljan ili životno ugrožavajući osip sa otokom i ljušćenjem kože koji počinje u predelu usta, nosa, očiju i genitalija i širi se na druge delove tela (Stiven-Johnson-ov sindrom ili toksična epidermalna nekroliza).

Sledeće neželjeno dejstvo je uočeno tokom upotrebe drugog leka paliperidon (lek koji je veoma sličan risperidonu) u kombinaciji pa se može očekivati i tokom upotrebe leka Averidon: značajno ubrzan srčani rad nakon ustajanja.

Dodatni neželjeni efekti kod dece i adolescenata

Generalno, očekivano je da neželjena dejstva kod dece budu slična neželjenim dejstvima kod odraslih pacijenata.

Sledeća neželjena dejstva su prijavljene češće kod dece i adolescenata (od 5 do 17 godina) u odnosu na odrasle pacijente: pospanosti, oslabljena pažnja, zamor, glavobolja, povećan apetit, povraćanje, uobičajeni simptomi prehlade, začepljen nos, bol u trbuhu, vrtoglavica, kašalj, groznica (povišena telesna temperatura), tremor (podrhtavanje), proliv i nemogućnost zadržavanja i kontrole mokrenja-inkontinencija.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van domašaja i vidokruga dece.

Ne smete koristiti lek Averidon posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Lek čuvati na temperaturi do 25°C, u originalnom pakovanju.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoči u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca:

Jedna film tableta sadrži:

risperidon 2 mg

Pomoćne supstance:

Jezgro tablete: laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; kroskarmeloza-natrijum; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat

Film (obloga) tablete:

Opadry White 03F28342 (sastav hipromeloza; makrogol 6000; titan-dioksid i talk), Sunset Yellow 85 (E 110)

Kako izgleda lek Averidon i sadržaj pakovanja:

Okrugle, bikonveksne film tablete, svetlonarandžaste boje sa podeonom linijom na jednoj strani.

Podeona linija služi samo da olakša lomljenje tablete da bi se lek lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze.

Unutrašnje pakovanje je PVC/PVDC-AL blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 film tableta, (ukupno 30 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole:

AVE&VETMEDIC DOO BEOGRAD, Beograd-Čukarica, Petra Lekovića 6, sprat 3, stan 26.

Proizvođač:

AVE&VETMEDIC DOO BEOGRAD, Beograd – Čukarica, Petra Lekovića 6, sprat 3, stan 26, Republika Srbija; mesto proizvodnje AVE&VETMEDIC D.O.O. – OGRANAK 2, Tehnološki park, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Jul, 2023.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-03709-22-001 od 04.07.2023.