Ciprofloxacin Quatalia 2mg/mL rastvor za infuziju

Lek Ciprofloxacin, rastvor za infuziju, je indikovan za lečenje sledećih infekcija izazvanih osetljivim bakterijama (videti odeljke 4.4 i 5.1).

Pre započinjanja lečenja treba obratiti posebnu pažnju na dostupne informacije o rezistenciji na ciprofloksacin.

Odrasli

• Infekcije donjih delova respiratornog trakta izazvane Gram-negativnim bakterijama:
• egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća

Ciprofloxacin se za egzacerbaciju hronične opstruktivne bolesti pluća sme primeniti samo kada se upotreba drugih antibakterijskih lekova koji se obično preporučuju za lečenje tih infekcija smatra neodgovarajućom.

• bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze ili kod bronhiektazija
• pneumonija (izuzev nozokomijalne pneumonije)
• Hronični supurativni otitis media
• Akutna egzacerbacija hroničnog sinuzitisa naročito ukoliko je prouzrokovana Gram-negativnim bakterijama
• Akutni pijelonefritis
• Komplikovane infekcije urinarnog trakta
• Bakterijski prostatitis
• Infekcije genitalnog trakta
• epididimo-orhitis, uključujući i infekciju bakterijom Neisseria gonorrhoeae
• pelvična inflamatorna bolest, uključujući i infekciju bakterijom Neisseria gonorrhoeae
• Infekcija gastrointestinalnog trakta (kao što je putnička dijareja)
• Intraabdominalne infekcije
• Infekcije kože i mekih tkiva prouzrokovane Gram-negativnim bakterijama
• Maligni otitis externa
• Infekcije kostiju i zglobova
• Inhalacioni antraks (profilaksa nakon ekspozicije i lečenje)
• Ciprofloksacin se može koristiti kod pacijenata sa neutropenijom i groznicom za koju se smatra da je posledica bakterijske infekcije.

Deca i adolescenti

• Bronhopulmonalne infekcije prouzrokovane bakterijom Pseudomonas aeruginosa kod pacijenata sa cističnom fibrozom
• Komplikovane infekcije urinarnog trakta i akutni pijelonefritis
• Inhalacioni antraks (profilaksa nakon ekspozicije i lečenje)

Ciprofloksacin se takođe može koristiti u lečenju teških infekcija kod dece i adolescenata kada se proceni da je neophodno.

Lečenje treba da započne lekar koji ima iskustvo u lečenju cistične fibroze i/ili teških infekcija kod dece i adolescenata (videti odeljke 4.4. i 5.1).

Treba uzeti u obzir zvanične preporuke za adekvatnu upotrebu antibiotika.

Doziranje

Doziranje je određeno indikacijom, težinom i lokalizacijom infekcije, osetljivošću uzročnog mikroorganizma na ciprofloksacin, renalnom funkcijom pacijenta i, kod dece i adolescenata, telesnom masom.

Trajanje terapije zavisi od težine bolesti i kliničkog i bakteriološkog toka infekcije.

Nakon započinjanja intravenske terapije, može se preći na oralnu terapiju tabletama ili suspenzijom ukoliko je klinički indikovano, a po izboru lekara. Intravenska administracija treba da bude zamenjena oralnom primenom što je pre moguće.

U težim slučajevima ili ukoliko pacijent ne može da uzima terapiju oralnim putem (npr. pacijent je na enteralnoj ishrani), preporučuje se započinjanje terapije ciprofloksacinom intravenskim putem, sve dok se ne steknu uslovi za prebacivanje na oralnu primenu kada oralna primena postane moguća.

Terapija infekcija prouzrokovanih određenim bakterijama (npr. Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter ili Staphylococci) može zahtevati primenu većih doza ciprofloksacina i istovremenu primenu drugih odgovarajućih antibakterijskih lekova.

Terapija pojedinih infekcija (npr. pelvična inflamatorna bolest, intraabdominalne infekcije, infekcije kod pacijenata sa neutropenijom i infekcije kostiju i zglobova) može zahtevati istovremenu primenu drugih odgovarajućih antibakterijskih lekova u zavisnosti od prisutnog uzročnika.

Odrasli

Pedijatrijska populacija

Stariji pacijenti

Doza ciprofloksacina kod starijih pacijenata određuje se na osnovu težine infekcije i klirensa kreatinina.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega i jetre

Preporučene početne doze i doze održavanja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega su date u tabeli:

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre nije potrebno prilagođavanje doze. Doziranje kod dece sa oštećenom funkcijom bubrega i/ili jetre nije proučavano.

Način primene

Ciprofloxacin rastvor za infuziju treba vizuelno proveriti pre upotrebe. Rastvor se ne sme koristiti ukoliko je zamućen.

Ciprofloxacin se primenjuje kao intravenska infuzija. Dužina trajanja infuzije kod dece je 60 minuta.

Kod odraslih pacijenata dužina trajanja infuzije je 60 minuta za dozu od 400 mg Ciprofloxacin rastvora za infuziju i 30 minuta za dozu od 200 mg Ciprofloxacin rastvora za infuziju. Spora infuzija u veliku venu može umanjiti nelagodnost kod pacijenta i rizik od iritacije vene.

Rastvor za infuziju se može primeniti direktno ili nakon mešanja sa drugim kompatibilnim infuzionim rastvorima (videti odeljak 6.6).

• Preosetljivost na aktivnu supstancu, na druge hinolone ili bilo koju pomoćnu supstancu navedenu u odeljku 6.1.
• Istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina (videti odeljak 4.5).

Primenu ciprofloksacina treba izbegavati kod pacijenata koji su ranije imali ozbiljne neželjene reakcije kada su primenjivali lekove koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak 4.8). Lečenje ovih pacijenata ciprofloksacinom se sme započeti samo ako nema drugih terapijskih mogućnosti i nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika (videti takođe odeljak 4.3).

Teške infekcije i mešovite infekcije sa Gram-pozitivnim i anaerobnim patogenima

Monoterapija ciprofloksacinom nije pogodna za lečenje teških infekcija i infekcija koje mogu biti prouzrokovane Gram-pozitivnim ili anaerobnim patogenima. Kod takvih infekcija ciprofloksacin se mora davati zajedno sa drugim odgovarajućim antibakterijskim agensima.

Streptokokne infekcije (uključujući Streptococcus pneumoniae)

Ciprofloksacin se ne preporučuje za lečenje streptokoknih infekcija zbog nedovoljne efikasnosti.

Infekcije genitalnog trakta

Epididimo-orhitis i pelvičnu inflamatornu bolest mogu prouzrokovati izolati bakterije Neisseria gonorrhoeae

koji su rezistentni na fluorohinolon.

Za lečenje epididimo-orhitisa i pelvičnih inflamatornih bolesti, treba razmotriti primenu ciprofloksacina jedino u kombinaciji sa drugim odgovarajućim antibakterijskim agensom (npr. cefalosporin) osim ako

se može isključiti infekcija bakterijom Neisseria gonorrhoeae rezistentnom na ciprofloksacin. Ukoliko se nakon tri dana lečenja ne postigne kliničko poboljšanje, potrebno je razmotriti druge terapijske mogućnosti.

Infekcije urinarnog trakta

Rezistencija bakterije Escherichia coli, najčešćeg uzročnika infekcija urinarnog trakta, na fluorohinolone varira u zemljama Evropske unije. Lekarima se savetuje da prilikom propisivanja leka uzmu u obzir lokalnu rasprostranjenost rezistencije bakterije Escherichia coli na fluorohinolone.

Intraabdominalne infekcije

Postoje ograničeni podaci o efikasnosti ciprofloksacina u lečenju postoperativnih intraabdominalnih infekcija.

Putnička dijareja

Pri izboru ciprofloksacina treba uzeti u obzir informacije o rezistenciji relevantnih patogena na ciprofloksacin u zemljama u koje se putuje.

Infekcije kostiju i zglobova

Ciprofloksacin treba koristiti u kombinaciji sa drugim antimikrobnim agensima u zavisnosti od rezultata mikrobioloških ispitivanja.

Inhalacioni antraks

Primena kod ljudi se zasniva na in vitro dobijenim podacima o osetljivosti, kao i eksperimentalnim podacima na životinjama zajedno sa ograničenim podacima koji se odnose na ljude. Nadležni lekari treba da prate nacionalne i/ili međunarodne prihvaćene preporuke koji se odnose na lečenje antraksa.

Pedijatrijska populacija

Primena ciprofloksacina kod dece i adolescenata treba da prati dostupne zvanične preporuke. Terapiju ciprofloksacinom treba da započne samo lekar koji ima iskustvo u lečenju cističnih fibroza i/ili teških infekcija kod dece i adolescenata.

Pokazalo se da ciprofloksacin prouzrokuje artropatiju zglobova opterećenih težinom kod nezrelih životinja Podaci o bezbednosti primene ciprofloksacina kod dece iz dvostruko slepe randomizovane studije (ciprofloksacin: n=335, prosečna starost = 6,3 godine; kontrola: n=349, prosečna starost = 6,2 godine; raspon godina = 1 do 17 godina) pokazali su da je incidenca suspektne artropatije povezane sa lekom (odvojeno od kliničkih znakova i simptoma povezanih sa zglobovima) nakon 42. dana iznosila 7,2% i 4,6%. Odnosno, incidenca artropatije povezane sa lekom nakon jednogodišnjeg praćenja je bila 9,0% i 5,7%. Povećanje broja slučajeva suspektne artropatije povezane sa lekom tokom vremena nije bilo statistički značajno između grupa. Terapiju treba započeti tek posle pažljive procene odnosa koristi i rizika, zbog mogućih neželjenih dejstava povezanih sa zglobovima i/ili okolnim tkivom.

Bronhopulmonalne infekcije kod pacijenata sa cističnom fibrozom

Klinička istraživanja obuhvatala su decu i adolescente starosti od 5-17 godina. Znatno manja iskustva postoje u lečenju dece uzrasta od 1 do 5 godina.

Komplikovane infekcije urinarnog trakta i pijelonefritis

Terapiju infekcija urinarnog trakta ciprofloksacinom treba uzeti u obzir kada se ne mogu primeniti druge terapije i ona treba da bude zasnovana na rezultatima mikrobiološke dokumentacije.

Klinička istraživanja obuhvatala su decu i adolescente starosti 1-17 godina.

Drugi specifični teški oblici infekcija

Ciprofloksacin je opravdano koristiti u drugim teškim oblicima infekcija u skladu sa zvaničnim vodičima ili nakon pažljive procene koristi i rizika kada se ne može koristiti druga terapija ili nakon neuspeha konvencionalne terapije i ukoliko mikrobiološke analize potvrde osetljivost na ovaj antibiotik.

Upotreba ciprofloksacina u drugim teškim oblicima infekcija, sem već pomenutih, nije ispitivana u kliničkim studijama i kliničko iskustvo je ograničeno. Iz tog razloga, savetuje se oprez prilikom lečenja pacijenata sa ovim infekcijama.

Preosetljivost

Preosetljivost i alergijske reakcije, uključujući anafilaksu i anafilaktoidne reakcije, mogu se javiti već posle primene jedne doze (videti odeljak 4.8) i mogu biti opasne po život. Ako se takve reakcije jave, treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom i primeniti odgovarajući medicinski tretman.

Mišićno-skeletni sistem

Ciprofloksacin generalno ne treba koristiti kod pacijenata koji su ranije imali poremećaj/oboljenje tetiva povezano sa lečenjem hinolonima. Uprkos tome, u veoma retkim slučajevima, posle uvida u mikrobiološku dokumentaciju o prouzrokovaču infekcije, uz procenu odnosa rizik/korist, ciprofloksacin se može propisati ovim pacijentima u terapiji nekih teških infekcija. To se posebno odnosi na slučajeve neuspeha standardne terapije (usled bakterijske rezistencije na druge antibiotike), onda kada rezultati mikrobioloških analiza opravdavaju primenu ciprofloksacina.

Tendinitis i ruptura tetive

Tendinitis i ruptura tetive (naročito Ahilove, ali i drugih), ponekad bilateralni, mogu se javiti već u roku od 48 sati od početka terapije hinolonima i fluorohinolonima, a njihova pojava je zabeležena čak i do nekoliko meseci nakon prestanka terapije. Rizik od tendinitisa i rupture tetive povećan je kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pacijenata sa presađenim solidnim organima i onih koji su na istovremenoj terapiji kortikosteroidima. Stoga se istovremena primena kortikosteroida mora izbegavati.

Kod prvog znaka tendinitisa (npr. bolnog oticanja, upale) treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom i razmotriti alternativnu terapiju. Zahvaćeni (e) ekstremitet (e) treba tretirati na odgovarajući način (npr. imobilizacijom). Ako se pojave znakovi tendinopatije, ne smeju se primenjivati kortikosteroidi.

Aneurizma i disekcija aorte

U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte nakon uzimanja fluorohinolona, posebno kod populacije starijih.

Stoga se fluorohinoloni smeju primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmatskom bolešću u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte, ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju za aneurizmu i disekciju aorte (npr. Marfan-ov sindrom, vaskularni oblik Ehlers-Danlos-ovog sindroma, Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza).

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Poremećaji vida

Ukoliko se javi poremećaj vida ili ispolji bilo kakav efekat na oči, potrebno je odmah konsultovati oftalmologa.

Fotosenzitivnost

Pokazalo se da ciprofloksacin može prouzrokovati fotosenzitivne reakcije. Pacijentima koji uzimaju ciprofloksacin treba savetovati da tokom terapije izbegavaju produženo izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti ili UV zračenju (videti odeljak 4.8).

Centralni nervni sistem

Hinoloni, uključujući ciprofloksacin, mogu biti okidač za nastanak konvulzija ili mogu smanjiti prag za nastanak konvulzija. Zabeleženi su slučajevi status epileptikusa. Ciprofloksacin treba pažljivo koristiti kod pacijenata sa CNS poremećajima koji mogu imati predispozicije za konvulzije. Ako se konvulzije jave, treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom (videti odeljak 4.8). Psihijatrijske reakcije mogu se javiti već posle prve doze ciprofloksacina. U retkim slučajevima, depresija ili psihoza mogu progredirati do suicidalnih ideja/misli, koje mogu kulminirati do pokušaja samoubistva ili samoubistva. U ovakvim slučajevima treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom.

Periferna neuropatija

Zabeleženi su slučajevi senzorne ili senzorimotoričke polineuropatije koja uzrokuje paresteziju, hipoesteziju, dizesteziju ili slabosti kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone. Pacijente na terapiji ciprofloksacinom treba savetovati da pre nastavka terapije obaveste svog lekara ako se pojave simptomi neuropatije kao što su bol, pečenje, trnci, utrnulost ili slabost kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnog stanja (videti odeljak 4.8).

Kardiološki poremećaji

Potreban je oprez kada se fluorohinoloni, uključujući i ciprofloksacin, primenjuju kod pacijenata sa poznatim faktorima rizika za prolongaciju QT intervala kao što su, na primer:

• kongenitalni produženi QT sindrom
• istovremena primena lekova za koje je poznato da produžavaju QT interval (npr. antiaritmici klase IA i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici)
• nekorigovani disbalans elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezemija)
• srčana oboljenja (npr. srčana insuficijencija, infarkt miokarda, bradikardija)

Kod starijih pacijenata i žena, takođe treba biti oprezan prilikom primene fluorohinolona, uključujući ciprofloksacin, s obzirom na to da je ova populacija osetljivija na lekove koji produžavaju QT interval. (videti odeljak 4.2 Gerijatrijski pacijenti, kao i odeljke 4.5, 4.8 i 4.9)

Disglikemija

Kao i prilikom primene ostalih hinolona, može doći do promene koncentracije glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju (videti odeljak 4.8), obično kod starijih pacijenata koji boluju od dijabetesa koji su na istovremenoj terapiji oralnim antidijabetikom (npr. glibenklamid) ili insulinom. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Stoga se kod dijabetičara preporučuje pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi.

Gastrointestinalni sistem

Pojava teške i uporne dijareje tokom ili posle terapije (pa i nekoliko nedelja posle terapije) može ukazivati na kolitis povezan sa primenom antibiotika (životno-ugrožavajući sa mogućim fatalnim ishodom), što zahteva hitnu terapiju (videti odeljak 4.8). U ovim slučajevima neophodno je odmah prekinuti terapiju ciprofloksacinom i primeniti adekvatnu terapiju.

Kontraindikovana je primena antiperistaltičkih lekova.

Bubrežni i urinarni sistem

Zabeležena je kristalurija povezana sa primenom ciprofloksacina (videti odeljak 4.8). Pacijenti koji primaju ciprofloksacin treba da budu dobro hidrirani, uz izbegavanje preterane alkalinizacije urina.

Oštećena funkcija bubrega

S obzirom da se ciprofloksacin u velikoj meri izlučuje nepromenjen putem bubrega, potrebno je prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega kao što je opisano u odeljku 4.2, da bi se izbegle neželjene reakcije nastale zbog akumulacije ciprofloksacina.

Hepatobilijarni sistem

Prilikom upotrebe ciprofloksacina su zabeleženi slučajevi hepatičke nekroze i po život opasne insuficijencije jetre (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave bilo kakvih znakova i simptoma oboljenja jetre (kao što su anoreksija, žutica, tamna prebojenost urina, svrab ili bol u abdomenu), lečenje treba prekinuti.

Deficit glukozo-6- fosfat dehidrogenaze

Prijavljeni su slučajevi pojave hemolitičkih reakcija kod pacijenata sa deficitom glukozo-6-fosfat dehidrogenaze. Kod ovih pacijenata treba izbegavati primenu ciprofloksacina, osim ako nije procenjeno da je potencijalna korist veća od mogućeg rizika. U ovom slučaju, potrebno je pratiti znake eventualne pojave hemolize.

Rezistencija

Tokom ili posle terapije ciprofloksacinom mogu se izolovati bakterije koje pokazuju rezistenciju na ciprofloksacin, sa ili bez klinički vidljivih znakova superinfekcije. Može postojati određeni rizik od selekcije bakterija rezistentnih na ciprofloksacin tokom produžene terapije i prilikom terapije nozokomijalnih infekcija (bolničke; izazvane bolničkim sojevima) i/ili infekcija uzrokovanih Staphylococcus i Pseudomonas spp. vrstama bakterija.

Citohrom P450

Ciprofloksacin inhibira CYP1A2 i tako može povećati serumske koncentracije istovremeno primenjenih supstanci koje se metabolišu pomoću ovog enzima (npr. teofilin, klozapin, olanzapin, ropinirol, tizanidin, duloksetin, agomelatin). Potrebno je pažljivo praćenje kliničkih znakova predoziranja kod pacijenata koji uzimaju ove lekove istovremeno sa ciprofloksacinom i određivanje serumskih koncentracija, npr. teofilina, može da bude neophodno (videti odeljak 4.5). Istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina je kontraindikovana.

Metotreksat

Ne preporučuje se istovremena upotreba ciprofloksacina i metotreksata (videti odeljak 4.5).

Interakcija sa laboratorijskim testovima

In vitro aktivnost ciprofloksacina na bakteriju Mycobacterium tuberculosis može dati lažno negativne rezultate bakteriološkog ispitivanja u uzorcima uzetih od pacijenata koji su na terapiji ciprofloksacinom.

Reakcija na mestu primene

Lokalna reakcija na mestu intravenske primene zabeležena je kod intravenske primene ciprofloksacina. Ove reakcije su učestalije ako je vreme infuzije 30 minuta ili kraće. Reakcija se može javiti u obliku lokalne reakcije na koži koja nestaje brzo nakon što se završi infuzija. Sledeća intravenska primena nije kontraindikovana osim ako se reakcija ponovo javi ili pogorša.

Nivo glukoze

Ciprofloxacin 2mg/1mL rastvor za infuziju sadrži 5,5 g glukoze u 100 mL rastvora za infuziju, odnosno 11 g glukoze u 200 mL rastvora za infuziju. Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata koji boluju od dijabetes melitusa.

Dugotrajne, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije

Zabeleženi su vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija na lek koje zahvataju različite telesne sisteme, a ponekad i više njih (mišićno-koštani, nervni, psihijatrijski i čula) kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone nezavisno od njihove starosne dobi i prethodno prisutnih faktora rizika. Kod prvih znakova ili simptoma bilo koje ozbiljne neželjene reakcije, primenu ciprofloksacina treba odmah prekinuti, a pacijente savetovati da se obrate za savet lekaru koji im je propisao lek.

Uticaj drugih lekova na ciprofloksacin:

Lekovi za koje je poznato da produžavaju QT interval

Ciprofloksacin kao i druge fluorohinolone, treba sa oprezom primenjvati kod pacijenata koji uzimaju lekove za koje je poznato da produžavaju QT inerval (npr. antiaritmici klase IA i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici) (videti odeljak 4.4).

Probenecid

Probenecid utiče na sekreciju ciprofloksacina iz bubrega. Istovremeno davanje probenecida i ciprofloksacina povećava koncentracije ciprofloksacina u serumu.

Efekti ciprofloksacina na druge lekove:

Tizanidin:

Tizanidin se ne sme primenjivati zajedno sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.3). U kliničkom ispitivanju na zdravim ispitanicima, došlo je do povećanja serumske koncentracije tizanidina (povećanje Cmax: 7 puta; opseg: 4-21 put; porast PIK: 10 puta; opseg: 6-24 puta) kada je tizanidin primenjivan istovremeno sa ciprofloksacinom. Povećana koncentracija tizanidina u serumu je povezana sa pojačanim hipotenzivnim i sedativnim dejstvom.

Metotreksat

Renalni tubularni transport metotreksata može biti inhibiran istovremenim davanjem ciprofloksacina, što potencijalno vodi do povećanih koncentracija metotreksata u plazmi, čime se povećava rizik od razvoja toksičnih reakcija izazvanih metotreksatom. Istovremena upotreba metotreksata i ciprofloksacina se zato ne preporučuje (videti odeljak 4.4).

Teofilin

Istovremeno davanje ciprofloksacina i teofilina može prouzrokovati neželjeni porast koncentracije teofilina u serumu. Ovo može dovesti do ispoljavanja neželjenih dejstava teofilina, koja u retkim slučajevima mogu biti opasna po život ili čak imati fatalan ishod. Ukoliko se primenjuje ova kombinacija, treba proveravati koncentracije teofilina u serumu i smanjiti dozu teofilina ako je potrebno (videti odeljak 4.4).

Drugi derivati ksantina

Kod istovremene primene ciprofloksacina i kofeina ili pentoksifilina (okspentifilina) zabeležene su povišene koncentracije ovih ksantina u serumu.

Fenitoin

Istovremena primena ciprofloksacina i fenitoina može kao posledicu imati povišene ili snižene koncentracije fenitoina u serumu. Stoga se preporučuje praćenje serumskih koncentracija.

Ciklosporin

Zapaženo je prolazno povećanje koncentracije kreatinina u serumu pri istovremenoj primeni lekova koji sadrže ciprofloksacin i ciklosporin. Zbog toga je potrebna redovna kontrola (dva puta nedeljno) koncentracije serumskog kreatinina kod ovih pacijenata.

Antagonisti vitamina K

Pri istovremenoj upotrebi, ciprofloksacin može potencirati antikoagulantne efekte antagonista vitamina K. Rizik može da varira u zavisnosti od vrste infekcije, uzrasta i opšteg statusa pacijenta, tako da je teško proceniti uticaj ciprofloksacina na povećanje INR (international normalised ratio). Preporučuje se periodično praćenje INR-a tokom i kratko nakon koadministracije ciprofloksacina i antagonista vitamina K (kao što su varfarin, acenokumarol, fenprokumon ili fluindion).

Duloksetin

Kliničke studije su pokazale da istovremena upotreba duloksetina sa snažnim inhibitorima CYP450 1A2 izoenzima, kao što je fluvoksamin, može dovesti do povećanja površine ispod krive (PIK) i Cmax duloksetina. Iako nema dostupnih kliničkih podataka o mogućim interakcijama sa ciprofloksacinom, mogu se očekivati slični efekti nakon istovremene primene (videti odeljak 4.4).

Ropinirol

Kliničko ispitivanje je pokazalo da istovremena primena ropinirola sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom izoenzima CYP450 1A2, kao posledicu ima povećanje Cmax vrednosti ropinirola za 60%, a PIK vrednosti ropinirola za 84%. Preporučuje se praćenje neželjenih dejstava povezanih sa ropinirolom i prilagođavanje doze po potrebi tokom i neposredno posle istovremenog davanja sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.4).

Lidokain

Pokazano je da kod zdravih ispitanika istovremena primena lekova koji sadrže lidokain sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom CYP450 1A2 izoenzima, redukuje klirens intravenski primenjenog lidokaina za 22%. Iako se terapija lidokainom dobro podnosi, nakon istovremene primene sa ciprofloksacinom može doći do interakcije i potencijalne pojave neželjenih dejstava.

Klozapin

Posle istovremene primene 250 mg ciprofloksacina sa klozapinom tokom 7 dana, serumske koncentracije klozapina i N-demetilklozapina bile su povećane za 29%, odnosno 31%. Savetuje se klinički nadzor i odgovarajuće prilagođavanje doze klozapina tokom i neposredno posle istovremenog davanja sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.4).

Sildenafil

Cmax i PIK sildenafila su bili povećani približno dva puta kod zdravih dobrovoljaca nakon oralne primene doze od 50 mg istovremeno sa 500 mg ciprofloksacina. Iz tog razloga, treba biti oprezan prilikom istovremenog propisivanja ciprofloksacina sa sildenafilom, uzimajući u obzir korist i rizike terapije.

Agomelatin

U kliničkim studijama pokazano je da fluvoksamin, kao snažan inhibitor CYP450 1A2 izoenzima, značajno inhibira metabolizam agomelatina dovodeći do 60 puta veće izloženosti agomelatinu. Iako nisu dostupni klinički podaci koji ukazuju na moguću interakciju sa ciprofloksacinom, koji je umereni inhibitor CYP450

1A2, slični efekti se mogu očekivati pri istovremenoj primeni (videti ‘’Citohrom P450’’ u odeljku 4.4).

Zolpidem

Istovremena primena ciprofloksacina može povećati vrednosti zolpidema u krvi, tako da se istovremena primena ne preporučuje.

Trudnoća

Dostupni podaci o primeni ciprofloksacina kod trudnica ne ukazuju na teratogene efekte ili na feto/neonatalnu toksičnost ciprofloksacina. Studije na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne uticaje u pogledu reproduktivne toksičnosti. Kod mladunaca i nerođenih životinja primećeno je da izloženost hinolonima imalo efekte na nezrelu hrskavicu, pa se stoga ne može isključiti mogućnost da ovaj lek može izazvati oštećenje zglobne hrskavice kod nezrelog ljudskog organizma/fetusa (videti odeljak 5.3).

Kao mera predostrožnosti, poželjno je da se izbegava primena ciprofloksacina u toku trudnoće.

Laktacija

Ciprofloksacin se izlučuje u majčino mleko. Zbog potencijalnog rizika od oštećenja zglobova, ciprofloksacin ne treba koristiti tokom dojenja.

Zbog svojih neuroloških efekata, ciprofloksacin može uticati na vreme reakcije, pa sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama može biti smanjena.

Najčešće prijavljivane neželjene reakcije na lek jesu mučnina, dijareja, povraćanje, prolazno povećanje vrednosti transaminaza, osip i reakcije na mestu primene injekcije i infuzije.

Neželjene reakcije na lek zabeležene tokom kliničkih studija i postmarketinškog praćenja ciprofloksacina (oralna, intravenska i sekvencijalna terapija) sortirane su u nastavku po kategorijama učestalosti. Analiza učestalosti uzima u obzir podatke koji se odnose na oralnu i intravensku primenu ciprofloksacina.

Učestalost pojave neželjenih dejstava na lek je klasifikovana kao što sledi:

- česta ( 1/100 do < 1/10)

- povremena ( 1/1000 do < 1/100)

- retka (≥ 1/10 000 do < 1/1 000)

• veoma retka (<1/10 000)
• učestalost nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Klasa	Česta	Povremena	Retka	Veoma retka	Nepoznata učestalost
Infekcije i infestacije		Gljivične
			Leukopenija Anemija Neutropenija Leukocitoza Trombocitope- nija Trombocitemija (trombocitoza)	Hemolitička anemija Agranulocitoza Pancitopenija (životno- ugrožavajuća) Depresija koštane srži (životno-
Poremećaji imunskog sistema			Alergijska	Anafilaktička

			Alergijski edem	Anafilaktički šok (životno- ugrožavajuća) (videti odeljak 4.4)
					Sindrom neodgovarajućeg lučenja antidiuretskog hormona (SIADH)
Poremećaji metabolizma i ishrane			Hiperglikemija
			Stanje konfuzije i dezorijentisanost Anksiozne reakcije Neuobičajeni snovi
			Parestezija i dizestezija Hipoestezija Tremor Konvulzije (uključujući i status epileptikus, videti odeljak 4.4),	Migrena Poremećena koordinacija Poremećaj hoda Poremećaji olfaktornog nerva Intrakranijalna hipertenzija i pseudotumor
Poremećaji oka*			Poremećaj vida (npr. diplopija)	Poremećena vizuelna

Poremećaji uha i labirinta*			Tinitus Gubitak sluha /
					Ventrikularna aritmija ''torsades de pointes'' (prijavljeni uglavnom kod pacijenata sa faktorima rizika za produženje QT intervala), produženje QT intervala na
Vaskularni poremećaji			Vazodilatacija	Vaskulitis
Respiratorni, torakalni i medijastinalni			Dispneja (uključujući astmatična
		Povraćanje Gastrointesti- nalni i bol u abdomenu Dispepsija Flatulencija	Kolitis povezan sa primenom antibiotika (veoma retko sa mogućim fatalnim
		Povećane vrednosti transaminaza	Oštećenje funkcije jetre	Nekroza jetre (veoma retko napreduje do životno- ugrožavajuće insuficijencije jetre) (videti
				Petehije Erythema multiforme Erythema nodosum Stevens- Johnson-ov sindrom (potencijalno životno ugrožavajući) Toksična epidermalna	Akutna generalizovana egzantemato- zna

				(potencijalno životno
				Mišićna slabost Tendinitis Ruptura tetive (pretežno Ahilove
			Bubrežna insuficijencija Hematurija Kristalurija (videti odeljak 4.4)
	Reakcije na mestu primene injekcije i infuzije (samo za intraven- sku pri- menu)
					Povećanja INR (international normalised ratio) kod pacijenata na terapiji

* Vezano na primenu hinolona i fluorohinolona zabeleženi su vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija na lek koje zahvataju različite klase organskih sistema i čula, ponekad i više njih (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetive, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj hoda, neuropatije povezane sa parestezijom, depresija, zamor, oštećenje pamćenja, poremećaji spavanja i oštećenje sluha, vida, čula ukusa i mirisa), u nekim slučajevima nezavisno od prethodno prisutnih faktora rizika (videti odeljak 4.4).

Sledeća neželjena dejstva su u kategoriji veće učestalosti u podgrupama pacijenata koji primaju intravenoznu ili sekvencijalnu (sa intravenozne na oralnu) terapiju:

Pedijatrijski pacijenti

Učestalost ispoljavanja artropatija (artralgija, artritis), navedena u tabeli, odnosi se na podatke dobijene iz ispitivanja sa odraslim pacijentima. Kod dece, artropatija je prijavljivana sa učestalošću često (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Zabeleženo je da prekomerna doza od 12 g vodi do blagih simptoma toksičnosti. Zabeleženo je da akutno predoziranje sa 16 g prouzrokuje akutnu insuficijenciju bubrega.

Simptome predoziranja predstavljaju vrtoglavica, tremor, glavobolja, zamor, konvulzije, halucinacije, konfuzija, nelagodnost u stomaku, oštećenja funkcije bubrega i jetre, kao i kristalurija i hematurija. Bilo je i slučajeva reverzibilne bubrežne toksičnosti.

Pored rutinskih urgentnih mera, kao što je pražnjenje želuca praćeno primenom medicinskog uglja, potrebno je praćenje bubrežne funkcije, uključujući pH urina i po potrebi povećanje aciditeta radi prevencije kristalurije. Potrebno je održavati dobru hidrataciju pacijenta. Antacidi koji sadrže kalcijum i magnezijum teorijski mogu redukovati resorpciju ciprofloksacina prilikom predoziranja.

Samo se mala količina ciprofloksacina (<10%) eliminiše hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom.

U slučaju predoziranja treba sprovesti simptomatsko lečenje. Potrebno je sprovesti EKG monitoring zbog mogućeg produženja QT inervala.

ATC šifra: J01MA02 Mehanizam dejstva:

Kao fluorohinolonski antibakterijski agens, baktericidno dejstvo ciprofloksacina proizilazi iz inhibicije i

topoizomeraze tipa II (DNK-giraze) kao i topoizomeraze IV, koje su neophodne za replikaciju, transkripciju, reparaciju i rekombinaciju bakterijske DNK.

Odnos farmakokinetike i farmakodinamike:

Efikasnost uglavnom zavisi od odnosa između maksimalne koncentracije u serumu (Cmax) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIC) ciprofloksacina za određenu bakteriju, kao i odnosa između površine ispod krive (PIK) i MIC.

Mehanizam rezistencije:

In vitro rezistencija na ciprofloksacin može se postići kroz postepen proces mutacije ciljnog mesta i kod DNK giraze i kod topoizomeraze IV. Stepen ukrštene rezistencije između ciprofloksacina i drugih fluorohinolona je varijabilan. Jedna mutacija možda neće dovesti do kliničke rezistencije, ali višestruke mutacije uglavnom dovode do kliničke rezistencije na mnoge ili na sve supstance unutar ove grupe lekova.

Nepropustljivost i/ili efluks pumpe aktivne supstance, kao mehanizmi rezistencije, mogu da imaju različito dejstvo na osetljivost bakterija na fluorohinolone, što zavisi od fizičko-hemijskih svojstava različitih aktivnih supstanci unutar grupe i afiniteta transportnog sistema za svaku aktivnu supstancu. Svi in vitro mehanizmi rezistencije su obično primećeni u kliničkim izolatima. Mehanizmi rezistencije koji inaktiviraju druge antibiotike, kao što su sprečavanje propustljivosti (uobičajeno kod Pseudomonas aeruginosa) i mehanizmi efluksa, mogu da utiču na osetljivost na ciprofloksacin.

Zabeležena je rezistencija posredstvom plazmida enkodirana u qnr -genima. Spektar antibakterijske aktivnosti:

Granične vrednosti razdvajaju osetljive sojeve od sojeva sa srednjom (intermedijarnom) osetljivošću, i sojeve

sa srednjom osetljivošću od rezistentnih sojeva:

EUCAST preporuke

Prevalenca stečene rezistencije može varirati geografski i vremenski za izabrane vrste, pa su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno kada se radi o lečenju teških infekcija. U slučaju potrebe treba potražiti savet eksperta, onda kada je lokalna prevalenca rezistencije takva, da je je pod znakom pitanja efikasnost terapije ovim agensom kod pojedinih infekcija.

Grupisanje relevantnih vrsta mikroorganizama prema osetljivosti na ciprofloksacin (za vrste bakterije

Streptococcus species videti odeljak 4.4)

Resorpcija

Nakon intravenske infuzije ciprofloksacina, prosečne maksimalne koncentracije u serumu dostignute su na kraju infuzije. Farmakokinetika ciprofloksacina bila je linearna u rasponu doze do 400 mg, primenjene intravenski.

Poređenjem farmakokinetičkih parametara kod režima intravenskog doziranja od dva i tri puta dnevno, nije dokazano da dolazi do akumulacije leka ciprofloksacina i njegovih metabolita.

Intravenska infuzija 200 mg ciprofloksacina u trajanju od 60 minuta ili oralna primena 250 mg ciprofloksacina, obe primenjene na svakih 12 sati, proizvele su jednaku površinu ispod krive (PIK).

Intravenska infuzija od 400 mg ciprofloksacina u trajanju od 60 minuta na svakih 12 sati bila je jednaka oralnoj primeni doze od 500 mg na svakih 12 sati u pogledu površine ispod krive.

Intravenska doza od 400 mg koja je primenjivana tokom 60 minuta na svakih 12 sati, rezultirala je Cmax sličnim onim uočenim kod oralne primene doze od 750 mg.

Intravenska infuzija od 400 mg ciprofloksacina u trajanju od 60 minuta na svakih 8 sati bila je jednaka oralnoj primeni doze od 750 mg na svakih 12 sati u pogledu površine ispod krive.

Distribucija

Vezivanje ciprofloksacina za proteine plazme je slabo (20-30 %). Ciprofloksacin je prisutan u plazmi, uglavnom u nejonizovanom obliku i stanju ravnoteže ima veliki volumen distribucije od 2-3 L/kg telesne mase. Ciprofloksacin dostiže visoke koncentracije u različitim tkivima kao što su pluća (epitelna tečnost, alveolarni makrofagi, tkivo uzeto za biopsiju), sinusi, inflamatorne lezije (tečnost iz plikova nakon ujeda španske mušice) i urogenitalni trakt (urin, prostata, endometrijum) gde ukupna koncentracija prevazilazi dostignutu koncentraciju u plazmi.

Metabolizam

Detektovana su četiri metabolita koji su prisutni u niskoj koncentraciji i identifikovani kao: dezetilenciprofloksacin (M1), sulfociprofloksacin (M2), oksociprofloksacin (M3) i formilciprofloksacin (M4). Metaboliti pokazuju određenu in vitro antimikrobnu aktivnost, ali u nižem stepenu nego osnovno jedinjenje.

Poznato je da je ciprofloksacin umereni inhibitor CYP450 1A2 izoenzima. Eliminacija

Ciprofloksacin se uglavnom izlučuje u neizmenjenom obliku i to putem bubrega, a u manjoj meri putem fecesa.

Renalni klirens je između 180-300 mL/kg/h, a ukupni telesni klirens je između 480-600 mL/kg/h. Ciprofloksacin podleže i glomerularnoj filtraciji i tubularnoj sekreciji. Kod teškog oštećenja funkcije bubrega dolazi do povećanja poluvremena eliminacije ciprofloksacina i do 12 sati.

Nerenalni klirens ciprofloksacina javlja se uglavnom zbog trans-intestinalne sekrecije i metabolizma. Preko žuči se izluči 1% doze. Ciprofloksacin je prisutan u velikoj koncentraciji u žuči.

Pedijatrijski pacijenti

Farmakokinetički podaci za pedijatrijske pacijente su ograničeni.

U studiji sprovedenoj kod dece vrednosti Cmax i PIK nisu bile zavisne od uzrasta (preko jedne godine starosti). Nije primećeno značajnije povećanje vrednosti Cmax i PIK nakon višestrukih doza (10 mg/kg tri puta dnevno).

Kod desetoro dece sa teškom sepsom, nakon 1-satne intravenske infuzije od 10 mg/kg kod dece mlađe od godinu dana, vrednost Cmax iznosila je 6,1 mg/L (opseg 4,6-8,3 mg/L) u poređenju sa C max od 7,2 mg/L (opseg 4,7-11,8 mg/L) kod dece uzrasta između 1 i 5 godina. PIK vrednosti iznosile su 17,4 mg*h/L (opseg 11,8-32,0 mg*h/L) i 16,5 mg*h/L (opseg 11,0-23,8 mg*h/L) u odgovarajućim uzrasnim grupama.

Ove vrednosti se kreću u opsegu koji je zabeležen kod odraslih pri terapijskim dozama. Na osnovu populacionih farmakokinetičkih analiza grupe pedijatrijskih pacijenata sa različitim infekcijama, predviđeno srednje poluvreme eliminacije kod dece je približno 4-5 sati, a bioraspoloživost oralne suspenzije se kreće u opsegu od 50 do 80%.

Neklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija o toksičnosti pojedinačne doze, toksičnosti ponovljenih doza, karcinogenom potencijalu i toksičnom efektu na reprodukciju, ne ukazuju na posebne opasnosti za ljude.

Kao i jedan broj drugih hinolona, ciprofloksacin je fototoksičan kod životinja pri klinički relevantnim nivoima izlaganja. Podaci o fotomutagenosti/fotokarcinogenosti pokazuju slabo fotomutageno ili fototumorogeno dejstvo ciprofloksacina in vitro i u eksperimentima na životinjama. Ovo dejstvo je uporedivo sa dejstvom drugih inhibitora giraze.

Artikularna tolerancija:

Kao što je prijavljeno kod drugih inhibitora giraze, ciprofloksacin uzrokuje oštećenje velikih zglobova kod nepotpuno razvijenih životinja. Stepen oštećenja hrskavice varira i zavisi od uzrasta, vrste i doze primenjenog leka. Oštećenje se može redukovati smanjenjem opterećenja zglobova. Studije na zrelim životinjama (pacovi, psi) nisu pokazale oštećenje hrskavice. U studiji na mlađim psima, ciprofloksacin je nakon dve nedelje terapije, primenjen u terapijskim dozama, prouzrokovao ozbiljno oštećenje zglobova, koje je bilo prisutno i nakon 5 meseci.

Glukoza, monohidrat;

Mlečna kiselina;

Hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH);

Voda za injekcije.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima osim sa onim lekovima koji su navedeni u odeljku 6.6. Ukoliko kompatibilnost sa drugim rastvorima/lekovima nije potvrđena, Ciprofloxacin rastvor za infuziju treba uvek primenjivati odvojeno. Lek ne primenjivati u slučaju da je došlo do vizuelne promene leka u vidu zamućenja, stvaranja taloga ili promene boje leka.

Inkompatibilnost se javlja kod svih rastvora za infuziju/lekova koji su fizički ili hemijski nestabilni pri pH vrednosti rastvora (npr. penicilini, rastvori heparina), naročito u kombinaciji sa rastvorima koji su prilagođeni alkalnim vrednostima pH (pH vrednost rastvora ciprofloksacina: 3,5-4,6).

2 godine

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: upotrebiti odmah

Sa mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah primeniti. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, a ono ne bi smelo da bude duže od 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C, osim ako se otvaranje leka vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Ne čuvati u frižideru. Ne zamrzavati.

Ciprofloxacin, rastvor za infuziju, 2mg/mL, 10 x 100 mL:

Unutrašnje pakovanje je kesa od polivinilhlorida (PVC) od 100 mL.

Intermedijerno pakovanje je aluminijumska kesa (Al kesa) u kojoj se nalazi kesa od polivinilhlorida (PVC). Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 kesa od 100 mL i Uputstvo za lek.

Ciprofloxacin, rastvor za infuziju, 2mg/mL, 10 x 200 mL:

Unutrašnje pakovanje je kesa od polivinilhlorida (PVC) od 200 mL.

Intermedijerno pakovanje je aluminijumska kesa (Al kesa) u kojoj se nalazi kesa od polivinilhlorida (PVC). Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 kesa od 200 mL i Uputstvo za lek.

Rastvor ciprofloksacina je kompatibilan sa Ringerovim rastvorom, rastvorom Ringer laktata, 5% i 10% rastvorom glukoze, i 5% i 10% rastvorom fruktoze.

Kada se rastvor ciprofloksacina meša sa kompatibilnim rastvorima za infuziju, sa mikrobiološke tačke gledišta i zbog fotosenzitivnosti, ovi rastvori se moraju upotrebiti odmah nakon mešanja.

Rastvor za infuziju je fotosenzitivan tako da unutrašnju kesu treba izvaditi iz spoljašnje kese neposredno pre upotrebe.

Rastvor je namenjen za jednokratnu primenu. Nakon prve primene ostatak rastvora baciti. Upotrebiti lek samo ako je rastvor bistar i pakovanje neoštećeno.

Na niskim temperaturama može doći do formiranja taloga, koji se ponovo rastvara na sobnoj temperaturi (15°C - 25°C).

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Ciprofloxacin sadrži aktivnu supstancu ciprofloksacin. Lek Ciprofloksacin je antibiotik koji pripada grupi fluorohinolona. Lek Ciprofloksacin deluje tako što ubija bakterije koje izazivaju infekcije. On deluje samo na određene sojeve bakterija.

Odrasli

Lek Ciprofloxacin se primenjuje kod odraslih za lečenje sledećih bakterijskih infekcija:

• infekcije respiratornog trakta (disajnih puteva)
• infekcije uha ili sinusa koje dugo traju ili se često ponavljaju
• infekcije urinarnog trakta (mokraćnih puteva)
• infekcije genitalnih (polnih) organa kod žena i muškaraca
• infekcije gastrointestinalnog trakta i intraabdominalne infekcije
• infekcije kože i mekih tkiva
• infekcije kostiju i zglobova
• izlaganja udisanju uzročnika antraksa

Lek Ciprofloxacin se može koristiti za lečenje pacijenata sa niskim brojem belih krvnih zrnaca (neutropenija), koji imaju povišenu telesnu temperaturu za koju se sumnja da je posledica bakterijske infekcije.

Ako imate tešku infekciju ili infekciju koju je prouzrokovalo više tipova bakterija, uz lek Ciprofloxacin možete dobiti i dodatnu antibiotsku terapiju.

Deca i adolescenti

Ciprofloxacin se koristi kod dece i adolescenata, pod nadzorom lekara specijaliste, za lečenje sledećih bakterijskih infekcija:

• infekcije pluća i bronhija (disajnih puteva) kod dece i adolescenata koji boluju od cistične fibroze
• komplikovane infekcije urinarnog trakta (mokraćnih puteva), uključujući infekcije koje su zahvatile bubrege (pijelonefritis)
• izlaganje udisanju uzročnika antraksa

Pored pomenutih, lek Ciprofloxacin se može koristiti i za lečenje drugih specifičnih ozbiljnih infekcija kod dece i adolescenata, kada lekar smatra da je to potrebno.

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na aktivnu supstancu, na druge hinolonske lekove ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (videti odeljak 6)
• ukoliko uzimate tizanidin (videti odeljak 2: Primena drugih lekova)

Upozorenja i mere opreza Pre nego što primite ovaj lek

Ne smete uzeti fluorohinolonski/hinolonski antibiotik, uključujući Ciprofloxacin, ako ste u prošlosti imali bilo kakvu ozbiljnu neželjenu reakciju na lek kad ste uzimali hinolone ili fluorohinolone. U toj situaciji morate što pre obavestiti svog lekara.

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što primite lek Ciprofloxacin ukoliko:

• ste ikada imali probleme sa bubrezima, jer to može zahtevati prilagođavanje terapije;
• imate epilepsiju ili neki drugi neurološki poremećaj;
• ste ranije imali probleme sa tetivama tokom lečenja antibioticima kao što je lek Ciprofloxacin;
• ste dijabetičar, jer se u toku primene ciprofloksacina povećava rizik od hipoglikemije;
• imate mijasteniju gravis (vrsta slabosti mišića), jer može doći do pogoršanja simptoma;
• Vam je postavljena dijagnoza proširenja ili „ispupčenja“ velikog krvnog suda (aneurizma aorte ili aneurizma velikog perifernog krvnog suda);
• ste već prethodno doživeli epizodu disekcije aorte (raslojavanje unutrašnjeg i središnjeg sloja aortnog zida);
• u porodičnoj anamnezi imate aneurizmu aorte ili disekciju aorte, ili druge faktore rizika ili stanja zbog kojih imate veću sklonost za pojavu aneurizme ili disekcije (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što je Marfan-ov sindrom ili vaskularni oblik Ehlers-Danlos-ovog sindroma ili vaskularni poremećaji kao što je Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza);
• imate probleme sa srcem: Kada koristite ciprofloksacin, potreban je oprez ukoliko ste rođeni sa dužim QT intervalom ili neko u porodici ima produžen QT interval (može se videti na EKG-u, snimanje električne aktivnosti srca), imate poremećaj elektrolita u krvi (naročito male koncentracije kalijuma ili magnezijuma u krvi), imate jako usporen srčani ritam (bradikardija), imate slabost srca (srčanu insuficijenciju), ukoliko ste imali srčani udar (infarkt miokarda), ukoliko ste osoba ženskog pola ili ste starije životne dobi ili koristite druge lekove koji dovode do promena na EKG-u (vidite odeljak 2: Primena drugih lekova);
• Vi ili član Vaše porodice imate deficijenciju glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD), zbog povećanog rizika od anemije ukoliko se koristi ciprofloksacin.

Ako osetite iznenadan jak bol u trbuhu, grudnom košu ili leđima odmah idite u ustanovu za hitnu medicinsku pomoć ili službu hitne medicinske pomoći.

Za lečenje nekih infekcija genitalnog trakta, lekar Vam može propisati još neki antibiotik, koji se primenjuje uz ciprofloksacin. Ukoliko ne dođe do poboljšanja simptoma nakon 3 dana od početka primene terapije, obratite se lekaru.

U toku uzimanja leka Ciprofloxacin

Prijavite odmah lekaru ako se javi bilo koje od ovih stanja dok primate lek Ciprofloxacin. Lekar će odlučiti da li terapiju lekom Ciprofloxacin treba prekinuti.

• Iznenadna pojava teškog oblika alergijske reakcije (anafilaktička reakcija/šok, angioedem). Već pri primeni prve doze postoji mala verovatnoća da dođe do teške alergijske reakcije sa sledećim simptomima: stezanje u grudima, osećaj vrtoglavice, mučnine ili nesvestice, ili osećaj vrtoglavice prilikom ustajanja. Ako se ovo desi, odmah se obratite lekaru, jer će biti potrebno da se prekine terapija lekom Ciprofloxacin.
• Retko se mogu javiti bol i oticanje u zglobovima i zapaljenje ili pucanje tetiva. Rizik Vam je povećan ako ste stariji (stariji od 60 godina), presađen Vam je organ, imate probleme sa bubrezima ili se lečite kortikosteroidima. Zapaljenje i pucanje tetiva se mogu javiti u toku prvih 48 sati terapije pa čak i do nekoliko meseci nakon prestanka terapije lekom Ciprofloxacin. Na prvi znak bilo kakvog bola ili zapaljenja tetive (na primer, u članku, ručnom zglobu, laktu, ramenu ili kolenu) prestanite sa uzimanjem leka Ciprofloxacin, obratite se lekaru i odmarajte zahvaćeni deo tela. Izbegavajte svaku nepotrebnu fizičku aktivnost jer to može povećati rizik od pucanja (rupture) tetive.
• Ukoliko imate epilepsiju ili neko drugo neurološko oboljenje kao što su slaba prokrvljenost mozga (cerebralna ishemija) ili moždani udar, mogu Vam se javiti neželjena dejstva koja potiču od centralnog nervnog sistema. Ukoliko dođe do epileptičnog napada, prekinite sa uzimanjem leka Ciprofloxacin i odmah se obratite lekaru.
• Možete osetiti simptome neuropatije kao što su bol, osećaj peckanja, osećaj mravinjanja, utrnulost i/ili slabost mišića. Ako se ovo desi, prekinite sa primenom leka Ciprofloxacin i odmah se obratite lekaru.
• Mogu Vam se javiti psihijatrijski poremećaji nakon prve primene leka Ciprofloxacin. Ako patite od depresije ili psihoze,Vaši simptomi se mogu pogoršati tokom terapije lekom Ciprofloxacin. U retkim slučajevima depresija ili psihoza mogu napredovati do misli o samoubistvu, pokušaja samoubistva ili čina samoubistva. Ako se ovo desi, prekinite sa uzimanjem leka Ciprofloxacin i odmah se obratite lekaru.
• Prilikom primene hinolonskih antibiotika, može doći do poremećaja koncentracije šećera u krvi, uključujući sniženje koncentracije šećera u krvi ispod normalnih vrednosti (hipoglikemija) i povećanje koncentracije šećera u krvi iznad normalnih vrednosti (hiperglikemija) (videti odeljak 4. Moguća neželjena dejstva). Poremećaji koncentracije šećera u krvi se javljaju obično kod starijih pacijenata koji boluju od dijabetesa koji su na istovremenoj terapiji oralnim antidijabetikom (npr. glibenklamid) ili insulinom. Prijavljeni su slučajevi gubitka svesti (hipoglikemijske kome) zbog velikog pada koncentracije šećera u krvi. Stoga se kod pacijenata koji boluju od dijabetesa preporučuje pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi.
• Dok uzimate antibiotike, uključujući i Ciprofloxacin, može da se razvije proliv (dijareja), pa čak i nekoliko nedelja pošto prestanete da ih uzimate. Ako dijareja (proliv) postane ozbiljna ili uporna ili ako u stolici primetite krv ili sluz, odmah se obratite lekaru. Terapija lekom Ciprofloxacin mora odmah da se prekine, jer ovo može biti životno-ugrožavajuće stanje. Nemojte uzimati lekove koji zaustavljaju ili usporavaju rad creva.
• Ukoliko primetite da slabije vidite, ili Vam se jave bilo kakve promene na očima, odmah se obratite lekaru specijalisti.
• U toku lečenja lekom Ciprofloxacin Vaša koža može postati osetljivija na sunčevu svetlost ili ultraljubičaste (UV) zrake. Izbegavajte izlaganje jakim sunčevim zracima ili veštačkim UV zracima (npr.solarijum).
• Obavestite Vašeg lekara ili osoblje laboratorije da primate lek Ciprofloxacin ukoliko je potrebno da date uzorak krvi ili urina na laboratorijsku analizu.
• Ukoliko imate problema sa bubrezima, obratite se Vašem lekaru, jer može biti potrebno dodatno prilagođavanje doze.
• Lek Ciprofloxacin može da prouzrokuje oštećenje funkcije jetre. Ako primetite bilo koji od simptoma kao što su gubitak apetita, žutica (žuta prebojenost kože i beonjača), tamna mokraća, svrab ili osetljivost stomaka, terapija lekom Ciprofloxacin mora odmah da se prekine.
• Lek Ciprofloxacin može da izazove smanjenje broja belih krvnih zrnaca što može dovesti do smanjene otpornosti Vašeg organizma na infekcije. Ukoliko dobijete infekciju sa pratećim simptomima kao što su povišena telesna temperatura i ozbiljno pogoršanje opšteg stanja, ili povišena telesna temperatura sa simptomima lokalne infekcije kao što su bol u grlu/ždrelu/ustima ili urinarni problemi, odmah se obratite lekaru. U ovim situacijama biće urađene dodatne laboratorijske analize krvi da bi se proverilo moguće smanjenje broja belih krvnih zrnaca (agranulocitoza). Veoma je važno da lekara obavestite o tome koje lekove primate.

Dugotrajna, onesposobljavajuća i potencijalno nepopravljiva ozbiljna neželjena dejstva Fluorohinolonski/hinolonski antibiotici, uključujući lek Ciprofloxacin, povezani su sa vrlo retkim, ali ozbiljnim neželjenim dejstvima, od kojih su neka dugotrajna (traju mesecima ili godinama), onesposobljavajuća ili potencijalno nepopravljiva. To uključuje bol u tetivama, mišićima i zglobovima gornjih i donjih ekstremiteta, otežano hodanje, abnormalne osećaje kao što su bockanje, trnjenje, golicanje, utrnulost ili žarenje (parestezija), poremećaje čula uključujući oštećenje vida, čula ukusa, mirisa i sluha, depresiju, poremećaj pamćenja, jak zamor i teške poremećaje spavanja.

Ako osetite bilo koje od ovih neželjenih dejstava nakon uzimanja leka Ciprofloxacin, odmah se obratite svom lekaru pre nego što nastavite sa terapijom. Vi i Vaš lekar ćete odlučiti o nastavku terapije i takođe razmotriti primenu antibiotika iz druge grupe.

Drugi lekovi i Ciprofloxacin

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta, ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Lek Ciprofloxacin ne smete primati ukoliko istovremeno uzimate tizanidin, jer to može izazvati neželjena dejstva kao što su nizak krvni pritisak i pospanost (videti odeljak 2: Lek Ciprofloxacin ne smete koristiti).

Za dole navedene lekove je poznato da uzajamno reaguju sa lekom Ciprofloxacin u Vašem organizmu. Istovremena primena leka Ciprofloxacin zajedno sa ovim lekovima može uticati na terapijske efekte tih lekova. To takođe može povećati verovatnoću od pojave neželjenih dejstava.

Recite Vašem lekaru ukoliko uzimate:

• antagoniste vitamina K (npr. varfarin, acenokumarol, fenprokumon ili fluindion) ili druge oralne antikoagulanse (lekove za sprečavanje zgrušavanja krvi)
• probenecid (lek u terapiji gihta)
• metotreksat (lek koji se koristi za terapiju pojedinih vrsta kancera, psorijaze, reumatoidnog artritisa)
• teofilin (lek koji se koristi kod otežanog disanja)
• tizanidin (lek koji se koristi za opuštanje mišića u multiploj sklerozi)
• olanzapin (lek za lečenje psihijatrijskih bolesti-antipsihotik)
• klozapin (lek za lečenje psihijatrijskih bolesti-antipsihotik)
• ropinirol (lek za lečenje Parkinsonove bolesti)
• fenitoin (lek za lečenje epilepsije)
• ciklosporin (lek za lečenje određenih kožnih bolesti, reumatoidnog artritisa, kao i nakon transplantacije organa)
• druge lekove koji mogu uticati na srčani ritam: lekove koji pripadaju grupi antiaritmika (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, amiodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid), triciklične antidepresive, neke antibiotike (koji pripadaju grupi makrolida), neke antipsihotike
• zolpidem (lek za lečenje poremećaja spavanja).

Lek Ciprofloxacin može povećati koncentracije sledećih lekova u krvi:

• pentoksifilin (lek za lečenje poremećaja cirkulacije)
• kofein
• duloksetin (lek za lečenje depresije, oštećenje nerva povezano sa dijabetesom ili kod inkontinencije (nemogućnost zadržavanja i kontrolisanja mokraće))
• lidokain (lek za lečenje problema sa srcem ili za anesteziju)
• sildenafila (lek za lečenje erektilne disfunkcije)
• agomelatin (lek za lečenje depresije).

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što počnete da primate ovaj lek.

Trudnoća

Poželjno je izbegavati primenu leka Ciprofloxacin tokom trudnoće.

Dojenje

Nemojte primati lek Ciprofloxacin, ukoliko dojite, jer se ciprofloksacin izlučuje u majčino mleko i može biti štetan za Vaše dete.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Ciprofloxacin može smanjiti opreznost. Mogu se javiti neka neurološka neželjena dejstva. Stoga morate biti sigurni da lek Ciprofloxacin nema takvo dejstvo na Vas pre nego što započnete upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama. Ako postoji bilo kakva sumnja ili nedoumica, porazgovarajte sa lekarom.

Lek Ciprofloxacin sadrži glukozu

Lek Ciprofloxacin sadrži:

5,5 g glukoze u 100 mL rastvora za infuziju; 11 g glukoze u 200 mL rastvora za infuziju.

Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata koji boluju od dijabetes melitusa.

Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Vaš lekar će Vam objasniti koju ćete tačnu dozu leka Ciprofloxacin primiti, koliko često i koliko dugo. To će zavisiti od vrste i težine infekcije koju imate.

Recite svom lekaru ako imate problema sa bubrezima, jer će u tom slučaju doza možda dodatno morati da se prilagodi.

Dužina trajanja terapije je od 5 do 21 dan, ali kod težih oblika infekcije može trajati i duže. Postoje situacije kada lečenje može da traje i kraće.

Lek ćete primati u obliku spore infuzije u venu. Kod dece trajanje infuzije je 60 minuta. Kod odraslih pacijenata vreme trajanja infuzije je 60 minuta za Ciprofloxacin od 400 mg i 30 minuta za Ciprofloxacin od 200 mg. Spora primena infuzije pomaže u sprečavanju pojave neželjenih dejstava koja se javljaju odmah nakon primene.

Ne zaboravite da uzimate dovoljno tečnosti za vreme terapije lekom Ciprofloxacin.

Ako ste primili više leka Ciprofloxacin nego što treba

Ovaj lek se primenjuje pod strogim nadzorom medicinskog osoblja, tako da nije verovatno da ćete primiti previsoku dozu.

Ukoliko ste primili veću dozu nego što bi trebalo, kod Vas se mogu javiti sledeći simptomi predoziranja: vrtoglavica, tremor (nevoljno podrhtavanje), glavobolja, zamor, konvulzije (grčevi), halucinacije, stanje konfuzije, nelagodnost u stomaku, oštećenje funkcije bubrega i jetre kao i pojava kristala ili krvi u mokraći.

Obavestite svog lekara ili medicinsku sestru ukoliko se kod Vas javi bilo koji od ovih simptoma.

Ako ste zaboravili da primite lek Ciprofloxacin

Lekar ili medicinska sestra će se pobrinuti da redovno dobijate lek, tako da nije verovatno da će neka doza biti izostavljena. Međutim, recite lekaru ili medicinskoj sestri, ako mislite da su zaboravili da Vam daju dozu leka.

Ako naglo prestanete da primate lek Ciprofloxacin

Veoma je važno da završite terapiju u potpunosti, čak i ako posle nekoliko dana počnete da se osećate bolje. Ako prerano prekinete terapiju, infekcija možda neće biti potpuno izlečena, a simptomi infekcije se mogu vratiti ili pogoršati. Kod Vas se može razviti i otpornost na ovaj antibiotik.

Ako imate bilo kakva dodatna pitanja o primeni ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

U nastavku su navedena najozbiljnija neželjena dejstva koja možete i sami prepoznati:

Prestanite sa uzimanjem leka Ciprofloxacin i odmah se obratite lekaru kako biste razmotrili primenu druge terapije antibioticima ako primetite neko od sledećih ozbiljnih neželjenih dejstava:

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• epileptični napad (videti odeljak 2: Upozorenja i mere opreza)

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• iznenadna pojava teškog oblika alergijske reakcije sa simptomima kao što su stezanje u grudima, osećaj vrtoglavice, mučnine ili nesvestice, ili osećaj vrtoglavice prilikom ustajanja (anafilaktički šok) (videti odeljak 2: Upozorenja i mere opreza)
• pucanje tetiva (ruptura) – posebno velikih tetiva na zadnjoj strani skočnog zgloba (Ahilova tetiva) (videti odeljak 2: Upozorenja i mere opreza)

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• iznenadna pojava teškog oblika alergijske reakcije sa simptomima kao što su stezanje u grudima, osećaj vrtoglavice, mučnine ili nesvestice, ili osećaj vrtoglavice prilikom ustajanja (anafilaktička reakcija) (videti odeljak 2: Upozorenja i mere opreza)
• slabost mišića, zapaljenje tetiva koje može dovesti do pucanja tetiva (ruptura) – posebno velikih tetiva na zadnjoj strani skočnog zgloba (Ahilova tetiva) (videti odeljak 2: Upozorenja i mere opreza)
• pojava teške životno ugrožavajuće ospe na koži koja se manifestuje pojavom plikova ili čireva na sluzokoži usne duplje, grla, nosa, očiju i drugim sluzokožama (genitalne) što može dovesti do široko rasprostranjenih plikova i ljušćenja kože (Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza)

Nepoznata neželjena dejstva (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• neuobičajen osećaj bola, peckanja, mravinjanja, trnjenja i slabosti u ekstremitetima (neuropatija) (videti odeljak 2: Upozorenja i mere opreza)
• reakcija na lek koja uzrokuje pojavu osipa, groznicu, zapaljenje unutrašnjih organa, promene u broju krvnih zrnaca i sistemsko oboljenje (reakcija na lek praćena eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS sindrom), akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP))

U nastavku su po učestalosti navedena ostala neželjena dejstva koja su prijavljena tokom lečenja lekom Ciprofloxacin:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• mučnina, proliv, povraćanje
• bolovi u zglobovima kod dece
• lokalna reakcija na mestu primene leka, osip
• privremeno povećanje vrednosti transaminaza (enzima jetre) u krvi

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• gljivične superinfekcije
• povećan broj eozinofila, vrste belih krvnih ćelija, smanjen ili povećan broj krvnih pločica (trombociti)
• gubitak apetita (anoreksija)
• hiperaktivnost, uznemirenost, stanje konfuzije, dezorijentisanost, halucinacije
• glavobolja, vrtoglavica, poremećaj spavanja ili poremećaji čula ukusa, osećaj bockanja, neobična osetljivost na stimulaciju čula, konvulzije (grčevi, videti odeljak 2 Upozorenja i mere opreza) nesvestica, vertigo.
• problemi sa vidom, uključujući duple slike
• gubitak sluha
• ubrzan puls (tahikardija)
• širenje krvnih sudova (vazodilatacija), nizak krvni pritisak
• bol u stomaku, problemi sa varenjem, npr. nelagodnost u stomaku (poremećaj varenja/gorušica) ili gasovi
• poremećaji jetre, porast vrednosti bilirubina u krvi, žutica-žuta prebojenost kože i sluzokoža (holestatski ikterus)
• svrab, koprivnjača
• bolovi u zglobovima kod odraslih pacijenata
• oslabljena funkcija bubrega, insuficijencija (otkazivanje) bubrega
• bolovi u mišićima i kostima, osećaj slabosti i nemoći (astenija), povišena telesna temperatura (groznica), zadržavanje tečnosti (edem)
• porast vrednosti alkalne fosfataze u krvi

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapaljenje creva (kolitis) povezana sa upotrebom antibiotika (u retkim slučajevima može imati smrtni ishod) (videti odeljak 2 Upozorenja i mere opreza)
• promene u broju krvnih ćelija (leukopenija, leukocitoza, neutropenija, anemija), smanjen broj crvenih i belih krvnih zrnaca i krvnih pločica, trombocita (pancitopenija), što može biti smrtonosno, depresija koštane srži što takođe može biti smrtonosno (videti odeljak 2 Upozorenja i mere opreza)
• alergijska reakcija, alergijski otok (edem), brza pojava otoka kože i sluzokože (angioedem), ozbiljna alergijska reakcija (anafilaktički šok) koja može biti opasna po život (videti odeljak 2: Upozorenja i mere opreza)
• povećane vrednosti šećera u krvi (hiperglikemija)
• smanjene vrednosti šećera u krvi (hipoglikemija) (videti odeljak 2 Upozorenja i mere opreza)
• anksiozna stanja, čudni snovi, depresija i psihički poremećaji (psihotične reakcije) koji potencijalno mogu da dovedu do ideja/misli o samoubistvu, pokušaja i samog čina samoubistva (videti odeljak 2: Upozorenja i mere opreza)
• smanjena osetljivost kože, tremor, migrena, poremećaji čula mirisa (olfaktorni poremećaji)
• zujanje u ušima (tinitus), oštećenje sluha
• nesvestica, zapaljenje zida krvnih sudova (vaskulitis)
• otežano disanje, uključujući i simptome astme
• zapaljenje gušterače (pankreatitis)
• zapaljenje jetre (hepatitis), odumiranje ćelija jetre (nekroza jetre), što može dovesti do životno ugrožavajuće slabosti insuficijencije (otkazivanja) jetre
• preosetljivost na svetlost (videti odeljak 2 Upozorenja i mere opreza, sitna, tačkasta potkožna krvarenja (petehije)
• bol u mišićima, zapaljenje zglobova, pojačan tonus mišića, grčevi, pucanje tetiva (ruptura) – posebno velikih tetiva na zadnjoj strani skočnog zgloba (Ahilova tetiva) (videti odeljak 2 Upozorenja i mere opreza)
• pojava krvi ili kristala u mokraći (videti odeljak 2 Upozorenja i mere opreza), zapaljenje mokraćnih puteva
• pojačano znojenje
• povećane vrednosti enzima amilaze (enzim jetre)

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca (hemolitička anemija); opasno smanjenje broja belih krvnih ćelija (agranulocitoza)
• teški oblici alergijskih reakcija (anafilaktička reakcija, anafilaktički šok, reakcija slična serumskoj bolesti), što može imati smrtni ishod (videti odeljak 2 Upozorenja i mere opreza)
• poremećaj koordinacije, nesigurnost u hodu (poremećaj hoda), povećan intrakranijalni pritisak i pseudotumor mozga
• poremećaji raspoznavanja boja
• pojava teške životno ugrožavajuće ospe na koži koja se manifestuje pojavom plikova i čireva na sluzokoži usne duplje, grla, nosa, očiju i drugim sluzokožama (genitalne) što može dovesti do široko rasprostranjenih plikova i ljušćenja kože (Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza)
• slabost mišića, zapaljenje tetiva, pogoršanje simptoma miastenije gravis (videti odeljak 2 Upozorenja i mere opreza)

Nepoznata neželjena dejstva (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

• sindrom povezan sa poremećajem izlučivanja vode i niskim vrednostima natrijuma u serumu (sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona-SIADH)
• problemi sa nervnim sistemom kao što je osećaj bola, peckanja, mravinjanja, trnjenja i slabosti u ekstremitetima (periferna neuropatija i polineuropatija)
• abnormalno ubrzan rad srca, nepravilan rad srca (srčana aritmija) koja može ugroziti život pacijenta, a manifestuje se bolom u grudima, nedostatkom vazduha i izrazito nepravilnim otkucajima srca poremećen, (“torsades de pointes”), promene u srčanom ritmu (tzv. “produženje QT intervala”, koje se može videti na EKG-u, koji beleži električnu aktivnost srca)
• pustulozna ospa (pojava sitnih mehura na koži ispunjenih tečnošću)
• reakcija na lek koja uzrokuje pojavu osipa, groznicu (povišenu telesnu temperaturu), zapaljenje unutrašnjih organa, promene u broju krvnih zrnaca i sistemsko oboljenje (reakcija na lek praćena

eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS sindrom), akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP))

• uticaj na zgrušavanje krvi (kod pacijenata na terapiji antagonistima vitamina K)

Sa primenom hinolonskih i fluorohinolonskih antibiotika, u nekim slučajevima nezavisno od prethodno prisutnih faktora rizika, povezani su vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama) ili trajnih neželjenih reakcija na lek, kao što su zapaljenje tetiva, pucanje tetive, bol u zglobovima, bol u ekstremitetima, otežan hod, abnormalni osećaji kao što su bockanje, trnci, golicanje, žarenje, utrnulost ili bol (neuropatija), depresija, umor, poremećaji spavanja, oštećenje pamćenja, kao i oštećenje sluha, vida, čula ukusa i mirisa.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Ciprofloxacin posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju (''Exp''). Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja. Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Ne čuvati u frižideru. Ne zamrzavati.

Rastvor upotrebiti odmah nakon otvaranja pakovanja.

Na niskim temperaturama može doći do formiranja taloga, koji se ponovo rastvara na sobnoj temperaturi (15°C - 25°C).

Sa mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah primeniti. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, a ono ne bi smelo da bude duže od 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C, osim ako se otvaranje leka vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca:

1 mL rastvora za infuziju sadrži 2 mg ciprofloksacina (u obliku laktata).

100 mL rastvora za infuziju sadrži 200 mg ciprofloksacina (u obliku laktata). 200 mL rastvora za infuziju sadrži 400 mg ciprofloksacina (u obliku laktata).

Pomoćne supstance: glukoza, monohidrat; mlečna kiselina; hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH); voda za injekcije.

Kako izgleda lek Ciprofloxacin i sadržaj pakovanja

Izgled:

Bistar, žućkastozelen rastvor, bez vidljivih mehaničkih onečišćenja. Rastvor za infuziju ima pH vrednost između 3,5 – 4,6.

Pakovanje:

Ciprofloxacin, rastvor za infuziju, 2mg/mL; 10 x 100 mL:

Unutrašnje pakovanje je kesa od polivinilhlorida (PVC) od 100 mL.

Intermedijerno pakovanje je aluminijumska kesa (Al kesa) u kojoj se nalazi kesa od polivinilhlorida (PVC). Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 kesa od 100 mL i Uputstvo za lek.

Ciprofloxacin, rastvor za infuziju, 2mg/mL; 10 x 200 mL:

Unutrašnje pakovanje je kesa od polivinilhlorida (PVC) od 200 mL.

Intermedijerno pakovanje je aluminijumska kesa (Al kesa) u kojoj se nalazi kesa od polivinilhlorida (PVC). Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 kesa od 200 mL i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole za lek:

QUATALIA D.O.O.,

Reljina 4/3, Beograd,

Proizvođač:

S.C. INFOMED FLUIDS S.R.L.,

Str. Theodor Pallady nr.50, sector 3, Bukurešt, Rumunija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Oktobar, 2019..

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

Ciprofloxacin, 2 mg/mL, rastvor za infuziju, 10 x 100 mL: 515-01-03142-18-002 od 09.10.2019.

Ciprofloxacin, 2 mg/mL, rastvor za infuziju, 10 x 200 mL: 515-01-03143-18-002 od 09.10.2019.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Ciprofloxacin, rastvor za infuziju, je indikovan za lečenje sledećih infekcija izazvanih osetljivim bakterijama (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Farmakodinamski podaci). Pre započinjanja lečenja treba obratiti posebnu pažnju na dostupne informacije o rezistenciji na ciprofloksacin.

Odrasli

• Infekcije donjih delova respiratornog trakta izazvane Gram-negativnim bakterijama:
• egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća

Ciprofloxacin se za egzacerbaciju hronične opstruktivne bolesti pluća sme primeniti samo kada se upotreba drugih antibakterijskih lekova koji se obično preporučuju za lečenje tih infekcija smatra neodgovarajućom.

• bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze ili kod bronhiektazija
• pneumonija (izuzev nozokomijalne pneumonije)
• Hronični supurativni otitis media
• Akutna egzacerbacija hroničnog sinuzitisa naročito ukoliko je prouzrokovana Gram-negativnim bakterijama
• Akutni pijelonefritis
• Komplikovane infekcije urinarnog trakta
• Bakterijski prostatitis
• Infekcije genitalnog trakta
• epididimo-orhitis, uključujući i infekciju bakterijom Neisseria gonorrhoeae
• pelvična inflamatorna bolest, uključujući i infekciju bakterijom Neisseria gonorrhoeae
• Infekcija gastrointestinalnog trakta (kao što je putnička dijareja)
• Intraabdominalne infekcije
• Infekcije kože i mekih tkiva prouzrokovane Gram-negativnim bakterijama
• Maligni otitis externa
• Infekcije kostiju i zglobova
• Inhalacioni antraks (profilaksa nakon ekspozicije i lečenje)
• Ciprofloksacin se može koristiti kod pacijenata sa neutropenijom i groznicom za koju se smatra da je posledica bakterijske infekcije.

Deca i adolescenti

• Bronhopulmonalne infekcije prouzrokovane bakterijom Pseudomonas aeruginosa kod pacijenata sa cističnom fibrozom
• Komplikovane infekcije urinarnog trakta i akutni pijelonefritis
• Inhalacioni antraks (profilaksa nakon ekspozicije i lečenje)

Ciprofloksacin se takođe može koristiti u lečenju teških infekcija kod dece i adolescenata kada se proceni da je neophodno.

Lečenje treba da započne lekar koji ima iskustvo u lečenju cistične fibroze i/ili teških infekcija kod dece i adolescenata (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Farmakodinamski podaci Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka).

Treba uzeti u obzir zvanične preporuke za adekvatnu upotrebu antibiotika.

Doziranje i način primene

Doziranje

Doziranje je određeno indikacijom, težinom i lokalizacijom infekcije, osetljivošću uzročnog mikroorganizma na ciprofloksacin, renalnom funkcijom pacijenta i, kod dece i adolescenata, telesnom masom.

Trajanje terapije zavisi od težine bolesti i kliničkog i bakteriološkog toka infekcije.

Nakon započinjanja intravenske terapije, može se preći na oralnu terapiju tabletama ili suspenzijom ukoliko je klinički indikovano, a po izboru lekara. Intravenska administracija treba da bude zamenjena oralnom primenom što je pre moguće.

U težim slučajevima ili ukoliko pacijent ne može da uzima terapiju oralnim putem (npr. pacijent je na enteralnoj ishrani), preporučuje se započinjanje terapije ciprofloksacinom intravenskim putem, sve dok se ne steknu uslovi za prebacivanje na oralnu primenu kada oralna primena postane moguća.

Terapija infekcija prouzrokovanih određenim bakterijama (npr. Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter ili Staphylococci) može zahtevati primenu većih doza ciprofloksacina i istovremenu primenu drugih odgovarajućih antibakterijskih lekova.

Terapija pojedinih infekcija (npr. pelvična inflamatorna bolest, intraabdominalne infekcije, infekcije kod pacijenata sa neutropenijom i infekcije kostiju i zglobova) može zahtevati istovremenu primenu drugih odgovarajućih antibakterijskih lekova u zavisnosti od prisutnog uzročnika.

Odrasli

Pedijatrijska populacija

Stariji pacijenti

Doza ciprofloksacina kod starijih pacijenata određuje se na osnovu težine infekcije i klirensa kreatinina.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega i jetre

Preporučene početne doze i doze održavanja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega su date u tabeli:

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre nije potrebno prilagođavanje doze. Doziranje kod dece sa oštećenom funkcijom bubrega i/ili jetre nije proučavano.

Način primene

Ciprofloxacin rastvor za infuziju treba vizuelno proveriti pre upotrebe. Rastvor se ne sme koristiti ukoliko je zamućen.

Ciprofloxacin se primenjuje kao intravenska infuzija. Dužina trajanja infuzije kod dece je 60 minuta.

Kod odraslih pacijenata dužina trajanja infuzije je 60 minuta za dozu od 400 mg Ciprofloxacin rastvora za infuziju i 30 minuta za dozu od 200 mg Ciprofloxacin rastvora za infuziju. Spora infuzija u veliku venu može umanjiti nelagodnost kod pacijenta i rizik od iritacije vene.

Rastvor za infuziju se može primeniti direktno ili nakon mešanja sa drugim kompatibilnim infuzionim rastvorima (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Kontraindikacije

• Preosetljivost na aktivnu supstancu, na druge hinolone ili bilo koju pomoćnu supstancu navedenu u odeljku Lista pomoćnih supstanci.

Istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija u Sažetku karakteristika leka)

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Primenu ciprofloksacina treba izbegavati kod pacijenata koji su ranije imali ozbiljne neželjene reakcije kada su primenjivali lekove koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak Neželjena dejstva u Sažetku karakteristika leka). Lečenje ovih pacijenata ciprofloksacinom se sme započeti samo ako nema drugih terapijskih mogućnosti i nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika (videti takođe odeljak Kontraindikacije u Sažetku karakteristika leka).

Teške infekcije i mešovite infekcije sa Gram-pozitivnim i anaerobnim patogenima

Monoterapija ciprofloksacinom nije pogodna za lečenje teških infekcija i infekcija koje mogu biti prouzrokovane Gram-pozitivnim ili anaerobnim patogenima. Kod takvih infekcija ciprofloksacin se mora davati zajedno sa drugim odgovarajućim antibakterijskim agensima.

Streptokokne infekcije (uključujući Streptococcus pneumoniae)

Ciprofloksacin se ne preporučuje za lečenje streptokoknih infekcija zbog nedovoljne efikasnosti.

Infekcije genitalnog trakta

Epididimo-orhitis i pelvičnu inflamatornu bolest mogu prouzrokovati izolati bakterije Neisseria gonorrhoeae

koji su rezistentni na fluorohinolon.

Za lečenje epididimo-orhitisa i pelvičnih inflamatornih bolesti, treba razmotriti primenu ciprofloksacina jedino u kombinaciji sa drugim odgovarajućim antibakterijskim agensom (npr. cefalosporin) osim ako

se može isključiti infekcija bakterijom Neisseria gonorrhoeae rezistentnom na ciprofloksacin. Ukoliko se nakon tri dana lečenja ne postigne kliničko poboljšanje, potrebno je razmotriti druge terapijske mogućnosti.

Infekcije urinarnog trakta

Rezistencija bakterije Escherichia coli, najčešćeg uzročnika infekcija urinarnog trakta, na fluorohinolone varira u zemljama Evropske unije. Lekarima se savetuje da prilikom propisivanja leka uzmu u obzir lokalnu rasprostranjenost rezistencije bakterije Escherichia coli na fluorohinolone.

Intraabdominalne infekcije

Postoje ograničeni podaci o efikasnosti ciprofloksacina u lečenju postoperativnih intraabdominalnih infekcija.

Putnička dijareja

Pri izboru ciprofloksacina treba uzeti u obzir informacije o rezistenciji relevantnih patogena na ciprofloksacin u zemljama u koje se putuje.

Infekcije kostiju i zglobova

Ciprofloksacin treba koristiti u kombinaciji sa drugim antimikrobnim agensima u zavisnosti od rezultata mikrobioloških ispitivanja.

Inhalacioni antraks

Primena kod ljudi se zasniva na in vitro dobijenim podacima o osetljivosti, kao i eksperimentalnim podacima na životinjama zajedno sa ograničenim podacima koji se odnose na ljude. Nadležni lekari treba da prate nacionalne i/ili međunarodne prihvaćene preporuke koji se odnose na lečenje antraksa.

Pedijatrijska populacija

Primena ciprofloksacina kod dece i adolescenata treba da prati dostupne zvanične preporuke. Terapiju ciprofloksacinom treba da započne samo lekar koji ima iskustvo u lečenju cističnih fibroza i/ili teških infekcija kod dece i adolescenata.

Pokazalo se da ciprofloksacin prouzrokuje artropatiju zglobova opterećenih težinom kod nezrelih životinja Podaci o bezbednosti primene ciprofloksacina kod dece iz dvostruko slepe randomizovane studije (ciprofloksacin: n=335, prosečna starost = 6,3 godine; kontrola: n=349, prosečna starost = 6,2 godine; raspon godina = 1 do 17 godina) pokazali su da je incidenca suspektne artropatije povezane sa lekom (odvojeno od kliničkih znakova i simptoma povezanih sa zglobovima) nakon 42. dana iznosila 7,2% i 4,6%. Odnosno, incidenca artropatije povezane sa lekom nakon jednogodišnjeg praćenja je bila 9,0% i 5,7%. Povećanje broja slučajeva suspektne artropatije povezane sa lekom tokom vremena nije bilo statistički značajno između grupa. Terapiju treba započeti tek posle pažljive procene odnosa koristi i rizika, zbog mogućih neželjenih dejstava povezanih sa zglobovima i/ili okolnim tkivom.

Bronhopulmonalne infekcije kod pacijenata sa cističnom fibrozom

Klinička istraživanja obuhvatala su decu i adolescente starosti od 5-17 godina. Znatno manja iskustva postoje u lečenju dece uzrasta od 1 do 5 godina.

Komplikovane infekcije urinarnog trakta i pijelonefritis

Terapiju infekcija urinarnog trakta ciprofloksacinom treba uzeti u obzir kada se ne mogu primeniti druge terapije i ona treba da bude zasnovana na rezultatima mikrobiološke dokumentacije.

Klinička istraživanja obuhvatala su decu i adolescente starosti 1-17 godina.

Drugi specifični teški oblici infekcija

Ciprofloksacin je opravdano koristiti u drugim teškim oblicima infekcija u skladu sa zvaničnim vodičima ili nakon pažljive procene koristi i rizika kada se ne može koristiti druga terapija ili nakon neuspeha konvencionalne terapije i ukoliko mikrobiološke analize potvrde osetljivost na ovaj antibiotik.

Upotreba ciprofloksacina u drugim teškim oblicima infekcija, sem već pomenutih, nije ispitivana u kliničkim studijama i kliničko iskustvo je ograničeno. Iz tog razloga, savetuje se oprez prilikom lečenja pacijenata sa ovim infekcijama.

Preosetljivost

Preosetljivost i alergijske reakcije, uključujući anafilaksu i anafilaktoidne reakcije, mogu se javiti već posle primene jedne doze (videti odeljak Neželjena dejstva u Sažetku karakteristika leka) i mogu biti opasne po život. Ako se takve reakcije jave, treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom i primeniti odgovarajući medicinski tretman.

Mišićno-skeletni sistem

Ciprofloksacin generalno ne treba koristiti kod pacijenata koji su ranije imali poremećaj/oboljenje tetiva povezano sa lečenjem hinolonima. Uprkos tome, u veoma retkim slučajevima, posle uvida u mikrobiološku dokumentaciju o prouzrokovaču infekcije, uz procenu odnosa rizik/korist, ciprofloksacin se može propisati ovim pacijentima u terapiji nekih teških infekcija. To se posebno odnosi na slučajeve neuspeha standardne terapije (usled bakterijske rezistencije na druge antibiotike), onda kada rezultati mikrobioloških analiza opravdavaju primenu ciprofloksacina.

Tendinitis i ruptura tetive

Tendinitis i ruptura tetive (naročito Ahilove, ali i drugih), ponekad bilateralni, mogu se javiti već u roku od 48 sati od početka terapije hinolonima i fluorohinolonima, a njihova pojava je zabeležena čak i do nekoliko meseci nakon prestanka terapije. Rizik od tendinitisa i rupture tetive povećan je kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pacijenata sa presađenim solidnim organima i onih koji su na istovremenoj terapiji kortikosteroidima. Stoga se istovremena primena kortikosteroida mora izbegavati.

Kod prvog znaka tendinitisa (npr. bolnog oticanja, upale) treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom i razmotriti alternativnu terapiju. Zahvaćeni (e) ekstremitet (e) treba tretirati na odgovarajući način (npr. imobilizacijom). Ako se pojave znakovi tendinopatije, ne smeju se primenjivati kortikosteroidi.

Aneurizma i disekcija aorte

U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte nakon uzimanja fluorohinolona, posebno kod populacije starijih.

Stoga se fluorohinoloni smeju primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmatskom bolešću u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte, ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju za aneurizmu i disekciju aorte (npr. Marfan-ov sindrom, vaskularni oblik Ehlers-Danlos-ovog sindroma, Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza).

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Poremećaji vida

Ukoliko se javi poremećaj vida ili ispolji bilo kakav efekat na oči, potrebno je odmah konsultovati oftalmologa.

Fotosenzitivnost

Pokazalo se da ciprofloksacin može prouzrokovati fotosenzitivne reakcije. Pacijentima koji uzimaju ciprofloksacin treba savetovati da tokom terapije izbegavaju produženo izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti ili UV zračenju (videti odeljak Neželjena dejstva u Sažetku karakteristika leka).

Centralni nervni sistem

Hinoloni, uključujući ciprofloksacin, mogu biti okidač za nastanak konvulzija ili mogu smanjiti prag za nastanak konvulzija. Zabeleženi su slučajevi status epileptikusa. Ciprofloksacin treba pažljivo koristiti kod pacijenata sa CNS poremećajima koji mogu imati predispozicije za konvulzije. Ako se konvulzije jave, treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom (videti odeljak Neželjena dejstva u Sažetku karakteristika leka). Psihijatrijske reakcije mogu se javiti već posle prve doze ciprofloksacina. U retkim slučajevima, depresija ili psihoza mogu progredirati do suicidalnih ideja/misli, koje mogu kulminirati do pokušaja samoubistva ili samoubistva. U ovakvim slučajevima treba prekinuti terapiju ciprofloksacinom.

Periferna neuropatija

Zabeleženi su slučajevi senzorne ili senzorimotoričke polineuropatije koja uzrokuje paresteziju, hipoesteziju, dizesteziju ili slabosti kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone. Pacijente na terapiji ciprofloksacinom treba savetovati da pre nastavka terapije obaveste svog lekara ako se pojave simptomi neuropatije kao što su bol, pečenje, trnci, utrnulost ili slabost kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnog stanja (videti odeljak Neželjena dejstva u Sažetku karakteristika leka).

Kardiološki poremećaji

Potreban je oprez kada se fluorohinoloni, uključujući i ciprofloksacin, primenjuju kod pacijenata sa poznatim faktorima rizika za prolongaciju QT intervala kao što su, na primer:

• kongenitalni produženi QT sindrom
• istovremena primena lekova za koje je poznato da produžavaju QT interval (npr. antiaritmici klase IA i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici)
• nekorigovani disbalans elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezemija)
• srčana oboljenja (npr. srčana insuficijencija, infarkt miokarda, bradikardija)

Kod starijih pacijenata i žena, takođe treba biti oprezan prilikom primene fluorohinolona, uključujući ciprofloksacin, s obzirom na to da je ova populacija osetljivija na lekove koji produžavaju QT interval. (videti odeljak Doziranje i način primene Gerijatrijski pacijenti, kao i odeljke Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija, Neželjena dejstva i Predoziranje u Sažetku karakteristika leka)

Disglikemija

Kao i prilikom primene ostalih hinolona, može doći do promene koncentracije glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju (videti odeljak Neželjena dejstva u Sažetku karakteristika leka), obično kod starijih pacijenata koji boluju od dijabetesa koji su na istovremenoj terapiji oralnim antidijabetikom (npr. glibenklamid) ili insulinom. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Stoga se kod dijabetičara preporučuje pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi.

Gastrointestinalni sistem

Pojava teške i uporne dijareje tokom ili posle terapije (pa i nekoliko nedelja posle terapije) može ukazivati na kolitis povezan sa primenom antibiotika (životno-ugrožavajući sa mogućim fatalnim ishodom), što zahteva hitnu terapiju (videti odeljak Neželjena dejstva u Sažetku karakteristika leka). U ovim slučajevima neophodno je odmah prekinuti terapiju ciprofloksacinom i primeniti adekvatnu terapiju.

Kontraindikovana je primena antiperistaltičkih lekova.

Bubrežni i urinarni sistem

Zabeležena je kristalurija povezana sa primenom ciprofloksacina (videti odeljak Neželjena dejstva u Sažetku karakteristika leka). Pacijenti koji primaju ciprofloksacin treba da budu dobro hidrirani, uz izbegavanje preterane alkalinizacije urina.

Oštećena funkcija bubrega

S obzirom da se ciprofloksacin u velikoj meri izlučuje nepromenjen putem bubrega, potrebno je prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega kao što je opisano u odeljku Doziranje i način primene, da bi se izbegle neželjene reakcije nastale zbog akumulacije ciprofloksacina.

Hepatobilijarni sistem

Prilikom upotrebe ciprofloksacina su zabeleženi slučajevi hepatičke nekroze i po život opasne insuficijencije jetre (videti odeljak Neželjena dejstva u Sažetku karakteristika leka). U slučaju pojave bilo kakvih znakova i simptoma oboljenja jetre (kao što su anoreksija, žutica, tamna prebojenost urina, svrab ili bol u abdomenu), lečenje treba prekinuti.

Deficit glukozo-6- fosfat dehidrogenaze

Prijavljeni su slučajevi pojave hemolitičkih reakcija kod pacijenata sa deficitom glukozo-6-fosfat dehidrogenaze. Kod ovih pacijenata treba izbegavati primenu ciprofloksacina, osim ako nije procenjeno da je

potencijalna korist veća od mogućeg rizika. U ovom slučaju, potrebno je pratiti znake eventualne pojave hemolize.

Rezistencija

Tokom ili posle terapije ciprofloksacinom mogu se izolovati bakterije koje pokazuju rezistenciju na ciprofloksacin, sa ili bez klinički vidljivih znakova superinfekcije. Može postojati određeni rizik od selekcije bakterija rezistentnih na ciprofloksacin tokom produžene terapije i prilikom terapije nozokomijalnih infekcija (bolničke; izazvane bolničkim sojevima) i/ili infekcija uzrokovanih Staphylococcus i Pseudomonas spp. vrstama bakterija.

Citohrom P450

Ciprofloksacin inhibira CYP1A2 i tako može povećati serumske koncentracije istovremeno primenjenih supstanci koje se metabolišu pomoću ovog enzima (npr. teofilin, klozapin, olanzapin, ropinirol, tizanidin, duloksetin, agomelatin). Potrebno je pažljivo praćenje kliničkih znakova predoziranja kod pacijenata koji uzimaju ove lekove istovremeno sa ciprofloksacinom i određivanje serumskih koncentracija, npr. teofilina, može da bude neophodno (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija u Sažetku karakteristika leka). Istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina je kontraindikovana.

Metotreksat

Ne preporučuje se istovremena upotreba ciprofloksacina i metotreksata (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija u Sažetku karakteristika leka).

Interakcija sa laboratorijskim testovima

In vitro aktivnost ciprofloksacina na bakteriju Mycobacterium tuberculosis može dati lažno negativne rezultate bakteriološkog ispitivanja u uzorcima uzetih od pacijenata koji su na terapiji ciprofloksacinom.

Reakcija na mestu primene

Lokalna reakcija na mestu intravenske primene zabeležena je kod intravenske primene ciprofloksacina. Ove reakcije su učestalije ako je vreme infuzije 30 minuta ili kraće. Reakcija se može javiti u obliku lokalne reakcije na koži koja nestaje brzo nakon što se završi infuzija. Sledeća intravenska primena nije kontraindikovana osim ako se reakcija ponovo javi ili pogorša.

Nivo glukoze

Ciprofloxacin 2mg/1mL rastvor za infuziju sadrži 5,5 g glukoze u 100 mL rastvora za infuziju, odnosno 11 g glukoze u 200 mL rastvora za infuziju. Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata koji boluju od dijabetes melitusa.

Dugotrajne, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije

Zabeleženi su vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija na lek koje zahvataju različite telesne sisteme, a ponekad i više njih (mišićno-koštani, nervni, psihijatrijski i čula) kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone nezavisno od njihove starosne dobi i prethodno prisutnih faktora rizika. Kod prvih znakova ili simptoma bilo koje ozbiljne neželjene reakcije, primenu ciprofloksacina treba odmah prekinuti, a pacijente savetovati da se obrate za savet lekaru koji im je propisao lek.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Uticaj drugih lekova na ciprofloksacin:

Lekovi za koje je poznato da produžavaju QT interval

Ciprofloksacin kao i druge fluorohinolone, treba sa oprezom primenjvati kod pacijenata koji uzimaju lekove za koje je poznato da produžavaju QT inerval (npr. antiaritmici klase IA i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici) (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka).

Probenecid

Probenecid utiče na sekreciju ciprofloksacina iz bubrega. Istovremeno davanje probenecida i ciprofloksacina povećava koncentracije ciprofloksacina u serumu.

Efekti ciprofloksacina na druge lekove:

Tizanidin:

Tizanidin se ne sme primenjivati zajedno sa ciprofloksacinom (videti odeljak Kontraindikacije u Sažetku karakteristika leka). U kliničkom ispitivanju na zdravim ispitanicima, došlo je do povećanja serumske koncentracije tizanidina (povećanje Cmax: 7 puta; opseg: 4-21 put; porast PIK: 10 puta; opseg: 6-24 puta) kada je tizanidin primenjivan istovremeno sa ciprofloksacinom. Povećana koncentracija tizanidina u serumu je povezana sa pojačanim hipotenzivnim i sedativnim dejstvom.

Metotreksat

Renalni tubularni transport metotreksata može biti inhibiran istovremenim davanjem ciprofloksacina, što potencijalno vodi do povećanih koncentracija metotreksata u plazmi, čime se povećava rizik od razvoja toksičnih reakcija izazvanih metotreksatom. Istovremena upotreba metotreksata i ciprofloksacina se zato ne preporučuje (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka).

Teofilin

Istovremeno davanje ciprofloksacina i teofilina može prouzrokovati neželjeni porast koncentracije teofilina u serumu. Ovo može dovesti do ispoljavanja neželjenih dejstava teofilina, koja u retkim slučajevima mogu biti opasna po život ili čak imati fatalan ishod. Ukoliko se primenjuje ova kombinacija, treba proveravati koncentracije teofilina u serumu i smanjiti dozu teofilina ako je potrebno (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka).

Drugi derivati ksantina

Kod istovremene primene ciprofloksacina i kofeina ili pentoksifilina (okspentifilina) zabeležene su povišene koncentracije ovih ksantina u serumu.

Fenitoin

Istovremena primena ciprofloksacina i fenitoina može kao posledicu imati povišene ili snižene koncentracije fenitoina u serumu. Stoga se preporučuje praćenje serumskih koncentracija.

Ciklosporin

Zapaženo je prolazno povećanje koncentracije kreatinina u serumu pri istovremenoj primeni lekova koji sadrže ciprofloksacin i ciklosporin. Zbog toga je potrebna redovna kontrola (dva puta nedeljno) koncentracije serumskog kreatinina kod ovih pacijenata.

Antagonisti vitamina K

Pri istovremenoj upotrebi, ciprofloksacin može potencirati antikoagulantne efekte antagonista vitamina K. Rizik može da varira u zavisnosti od vrste infekcije, uzrasta i opšteg statusa pacijenta, tako da je teško proceniti uticaj ciprofloksacina na povećanje INR (international normalised ratio). Preporučuje se periodično praćenje INR-a tokom i kratko nakon koadministracije ciprofloksacina i antagonista vitamina K (kao što su varfarin, acenokumarol, fenprokumon ili fluindion).

Duloksetin

Kliničke studije su pokazale da istovremena upotreba duloksetina sa snažnim inhibitorima CYP450 1A2 izoenzima, kao što je fluvoksamin, može dovesti do povećanja površine ispod krive (PIK) i Cmax duloksetina. Iako nema dostupnih kliničkih podataka o mogućim interakcijama sa ciprofloksacinom, mogu se očekivati slični efekti nakon istovremene primene (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka).

Ropinirol

Kliničko ispitivanje je pokazalo da istovremena primena ropinirola sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom izoenzima CYP450 1A2, kao posledicu ima povećanje Cmax vrednosti ropinirola za 60%, a PIK

vrednosti ropinirola za 84%. Preporučuje se praćenje neželjenih dejstava povezanih sa ropinirolom i prilagođavanje doze po potrebi tokom i neposredno posle istovremenog davanja sa ciprofloksacinom (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka).

Lidokain

Pokazano je da kod zdravih ispitanika istovremena primena lekova koji sadrže lidokain sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom CYP450 1A2 izoenzima, redukuje klirens intravenski primenjenog lidokaina za 22%. Iako se terapija lidokainom dobro podnosi, nakon istovremene primene sa ciprofloksacinom može doći do interakcije i potencijalne pojave neželjenih dejstava.

Klozapin

Posle istovremene primene 250 mg ciprofloksacina sa klozapinom tokom 7 dana, serumske koncentracije klozapina i N-demetilklozapina bile su povećane za 29%, odnosno 31%. Savetuje se klinički nadzor i odgovarajuće prilagođavanje doze klozapina tokom i neposredno posle istovremenog davanja sa ciprofloksacinom (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka).

Sildenafil

Cmax i PIK sildenafila su bili povećani približno dva puta kod zdravih dobrovoljaca nakon oralne primene doze od 50 mg istovremeno sa 500 mg ciprofloksacina. Iz tog razloga, treba biti oprezan prilikom istovremenog propisivanja ciprofloksacina sa sildenafilom, uzimajući u obzir korist i rizike terapije.

Agomelatin

U kliničkim studijama pokazano je da fluvoksamin, kao snažan inhibitor CYP450 1A2 izoenzima, značajno inhibira metabolizam agomelatina dovodeći do 60 puta veće izloženosti agomelatinu. Iako nisu dostupni klinički podaci koji ukazuju na moguću interakciju sa ciprofloksacinom, koji je umereni inhibitor CYP450 1A2, slični efekti se mogu očekivati pri istovremenoj primeni (videti ‘’Citohrom P450’’ u odeljku Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka).

Zolpidem

Istovremena primena ciprofloksacina može povećati vrednosti zolpidema u krvi, tako da se istovremena primena ne preporučuje.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća

Dostupni podaci o primeni ciprofloksacina kod trudnica ne ukazuju na teratogene efekte ili na feto/neonatalnu toksičnost ciprofloksacina. Studije na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne uticaje u pogledu reproduktivne toksičnosti. Kod mladunaca i nerođenih životinja primećeno je da izloženost hinolonima imalo efekte na nezrelu hrskavicu, pa se stoga ne može isključiti mogućnost da ovaj lek može izazvati oštećenje zglobne hrskavice kod nezrelog ljudskog organizma/fetusa (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka u Sažetku karakteristika leka).

Kao mera predostrožnosti, poželjno je da se izbegava primena ciprofloksacina u toku trudnoće.

Laktacija

Ciprofloksacin se izlučuje u majčino mleko. Zbog potencijalnog rizika od oštećenja zglobova, ciprofloksacin ne treba koristiti tokom dojenja.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Zbog svojih neuroloških efekata, ciprofloksacin može uticati na vreme reakcije, pa sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama može biti smanjena.

Neželjena dejstva

Najčešće prijavljivane neželjene reakcije na lek jesu mučnina, dijareja, povraćanje, prolazno povećanje vrednosti transaminaza, osip i reakcije na mestu primene injekcije i infuzije.

Neželjene reakcije na lek zabeležene tokom kliničkih studija i postmarketinškog praćenja ciprofloksacina (oralna, intravenska i sekvencijalna terapija) sortirane su u nastavku po kategorijama učestalosti. Analiza učestalosti uzima u obzir podatke koji se odnose na oralnu i intravensku primenu ciprofloksacina.

Učestalost pojave neželjenih dejstava na lek je klasifikovana kao što sledi:

- česta ( 1/100 do < 1/10)

- povremena ( 1/1000 do < 1/100)

- retka (≥ 1/10 000 do < 1/1 000)

• veoma retka (<1/10 000)
• učestalost nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Klasa	Česta	Povremena	Retka	Veoma retka	Nepoznata učestalost
Infekcije i infestacije		Gljivične
			Leukopenija Anemija Neutropenija Leukocitoza Trombocitope- nija Trombocitemija (trombocitoza)	Hemolitička anemija Agranulocitoza Pancitopenija (životno- ugrožavajuća) Depresija koštane srži (životno-
				Anafilaktička reakcija Anafilaktički šok (životno- ugrožavajuća) (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka)
					Sindrom neodgovarajućeg lučenja antidiuretskog hormona (SIADH)
			Hiperglikemija
Poremećaji metabolizma i ishrane		Smanjen apetit	Hipoglikemija (videti odeljak Posebna upozorenja i

			upotrebi leka u Sažetku karakteristika
			Stanje konfuzije i dezorijentisanost Anksiozne reakcije Neuobičajeni snovi
			Halucinacije
			Parestezija i dizestezija Hipoestezija Tremor Konvulzije (uključujući i status epileptikus, videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka),
Poremećaji oka*			Poremećaj vida (npr. diplopija)	Poremećena
Poremećaji uha i labirinta*			Tinitus Gubitak sluha /
Kardiološki			Tahikardija		Ventrikularna

					''torsades de pointes'' (prijavljeni uglavnom kod pacijenata sa faktorima rizika za produženje QT intervala), produženje QT intervala na
Vaskularni poremećaji			Vazodilatacija Hipotenzija	Vaskulitis
Respiratorni, torakalni i medijastinalni			Dispneja (uključujući astmatična
			Kolitis povezan sa primenom antibiotika (veoma retko sa mogućim fatalnim ishodom) (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika
				Nekroza jetre (veoma retko napreduje do životno- ugrožavajuće insuficijencije jetre) (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika

				Petehije Erythema multiforme Erythema nodosum Stevens- Johnson-ov sindrom (potencijalno životno ugrožavajući) Toksična epidermalna nekroliza (potencijalno životno
				Mišićna slabost Tendinitis Ruptura tetive (pretežno Ahilove
			Bubrežna insuficijencija Hematurija Kristalurija (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka)

			sticijalni nefritis
	Reakcije na mestu primene injekcije i infuzije (samo za intraven- sku pri- menu)
					Povećanja INR (international normalised ratio) kod pacijenata na terapiji

* Vezano na primenu hinolona i fluorohinolona zabeleženi su vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih reakcija na lek koje zahvataju različite klase organskih sistema i čula, ponekad i više njih (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetive, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj hoda, neuropatije povezane sa parestezijom, depresija, zamor, oštećenje pamćenja, poremećaji spavanja i oštećenje sluha, vida, čula ukusa i mirisa), u nekim slučajevima nezavisno od prethodno prisutnih faktora rizika (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka).

Sledeća neželjena dejstva su u kategoriji veće učestalosti u podgrupama pacijenata koji primaju intravenoznu ili sekvencijalnu (sa intravenozne na oralnu) terapiju:

Pedijatrijski pacijenti

Učestalost ispoljavanja artropatija (artralgija, artritis), navedena u tabeli, odnosi se na podatke dobijene iz ispitivanja sa odraslim pacijentima. Kod dece, artropatija je prijavljivana sa učestalošću često (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka u Sažetku karakteristika leka).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Zabeleženo je da prekomerna doza od 12 g vodi do blagih simptoma toksičnosti. Zabeleženo je da akutno predoziranje sa 16 g prouzrokuje akutnu insuficijenciju bubrega.

Simptome predoziranja predstavljaju vrtoglavica, tremor, glavobolja, zamor, konvulzije, halucinacije, konfuzija, nelagodnost u stomaku, oštećenja funkcije bubrega i jetre, kao i kristalurija i hematurija. Bilo je i slučajeva reverzibilne bubrežne toksičnosti.

Pored rutinskih urgentnih mera, kao što je pražnjenje želuca praćeno primenom medicinskog uglja, potrebno je praćenje bubrežne funkcije, uključujući pH urina i po potrebi povećanje aciditeta radi prevencije kristalurije. Potrebno je održavati dobru hidrataciju pacijenta. Antacidi koji sadrže kalcijum i magnezijum teorijski mogu redukovati resorpciju ciprofloksacina prilikom predoziranja.

Samo se mala količina ciprofloksacina (<10%) eliminiše hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom.

U slučaju predoziranja treba sprovesti simptomatsko lečenje. Potrebno je sprovesti EKG monitoring zbog mogućeg produženja QT inervala.

Lista pomoćnih supstanci Glukoza, monohidrat; Mlečna kiselina;

Hlorovodonična kiselina (za podešavanje pH); Voda za injekcije.

Inkompatibilnost

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima osim sa onim lekovima koji su navedeni u odeljku Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).

Ukoliko kompatibilnost sa drugim rastvorima/lekovima nije potvrđena, Ciprofloxacin rastvor za infuziju treba uvek primenjivati odvojeno. Lek ne primenjivati u slučaju da je došlo do vizuelne promene leka u vidu zamućenja, stvaranja taloga ili promene boje leka.

Inkompatibilnost se javlja kod svih rastvora za infuziju/lekova koji su fizički ili hemijski nestabilni pri pH vrednosti rastvora (npr. penicilini, rastvori heparina), naročito u kombinaciji sa rastvorima koji su prilagođeni alkalnim vrednostima pH (pH vrednost rastvora ciprofloksacina: 3,5-4,6).

Rok upotrebe

2 godine

Rok upotrebe nakon prvog otvaranja: upotrebiti odmah

Sa mikrobiološke tačke gledišta rastvor treba odmah primeniti. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, a ono ne bi smelo da bude duže od 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C, osim ako se otvaranje leka vrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Ne čuvati u frižideru. Ne zamrzavati.

Priroda i sadržaj pakovanja

Ciprofloxacin, rastvor za infuziju, 2mg/mL, 10 x 100 mL:

Unutrašnje pakovanje je kesa od polivinilhlorida (PVC) od 100 mL.

Intermedijerno pakovanje je aluminijumska kesa (Al kesa) u kojoj se nalazi kesa od polivinilhlorida (PVC).

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 kesa od 100 mL i Uputstvo za lek.

Ciprofloxacin, rastvor za infuziju, 2mg/mL, 10 x 200 mL:

Unutrašnje pakovanje je kesa od polivinilhlorida (PVC) od 200 mL.

Intermedijerno pakovanje je aluminijumska kesa (Al kesa) u kojoj se nalazi kesa od polivinilhlorida (PVC). Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 kesa od 200 mL i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Rastvor ciprofloksacina je kompatibilan sa Ringerovim rastvorom, rastvorom Ringer laktata, 5% i 10% rastvorom glukoze, i 5% i 10% rastvorom fruktoze.

Kada se rastvor ciprofloksacina meša sa kompatibilnim rastvorima za infuziju, sa mikrobiološke tačke gledišta i zbog fotosenzitivnosti, ovi rastvori se moraju upotrebiti odmah nakon mešanja.

Rastvor za infuziju je fotosenzitivan tako da unutrašnju kesu treba izvaditi iz spoljašnje kese neposredno pre upotrebe.

Rastvor je namenjen za jednokratnu primenu. Nakon prve primene ostatak rastvora baciti. Upotrebiti lek samo ako je rastvor bistar i pakovanje neoštećeno.

Na niskim temperaturama može doći do formiranja taloga, koji se ponovo rastvara na sobnoj temperaturi (15°C - 25°C).

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.