Lek Cornelin je indikovan kod odraslih za terapiju blage do umerene esencijalne hipertenzije.
Doziranje
Preporučena oralna doza je 10 mg jednom dnevno i treba je uzeti najmanje 15 min pre obroka. Doza se može povećati do 20 mg u zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta.
Povećanje doze mora biti postepeno, jer može biti potrebno i do 2 nedelje do postizanja maksimalnog antihipertenzivnog efekta.
Pojedine osobe, neadekvatno kontrolisane samo jednim antihipertenzivnim lekom, mogu imati koristi od dodatne terapije lerkanidipinom uz terapiju blokatorom beta adrenergičkih receptora (npr. atenolol), diuretikom (npr. hidrohlortiazid) ili ACE inhibitorom (npr. kaptopril ili enalapril).
Budući da kriva odnosa doze i efekta ima strm nagib i da dostiže plato pri dozama između 20 mg i 30 mg, efikasnost leka se najverovatnije neće povećavati sa povećanjem doze, ali je moguće povećanje neželjenih dejstava.
Stariji pacijenti
Posebnu pažnju treba obratiti pri započinjaju terapije kod starijih pacijenata, iako farmakokinetički podaci i kliničko iskustvo ne ukazuju na potrebu prilagođavanja dnevne doze.
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost lerkanidipina kod dece uzrasta do 18 godina nisu utvrđene. Nema dostupnih podataka.
Oštećenje funkcija bubrega i jetre
Posebnu pažnju treba obratiti kada se terapija započinje kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega ili jetre. Iako ovi pacijenti mogu dobro podnositi preporučeni raspon doza, potreban je oprez pri povećavanju doze do 20 mg dnevno. Antihipertenzivni efekat može biti pojačan kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, te je shodno tome neophodno razmotriti prilagođavanje doze.
Lerkanidipin je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ili kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR ˂ 30 mL/min), uključujući i pacijente na dijalizi (videti odeljke 4.3 i 4.4).
Način primene
Mere predostrožnosti koje treba preduzeti pre primene ovog leka:
Sick-sinus sindrom (Sindrom bolesnog sinusa)
Posebnu pažnju treba obratiti kada se lerkanidipin-hidrohlorid primenjuje kod pacijenata sa sindromom bolesnog sinusa (ukoliko nije primenjen pejs-mejker in situ).
Disfunkcija leve komore
Iako kontrolisane hemodinamske studije nisu ukazale na poremećaj ventrikularne funkcije, neophodan je poseban nadzor kod pacijenata sa disfunkcijom leve komore.
Ishemijska bolest srca
Postoji podatak da neki od dihidropiridina kratkog dejstva mogu doprineti povećanju kardiovaskularnog rizika kod pacijenata sa ishemijskom bolešću srca. Iako je lerkanidipin-hidrohlorid dugotrajnog dejstva, potrebno je obratiti pažnju kod ovih pacijenata.
Pojedini dihidropiridini mogu, u retkim slučajevima, dovesti do prekordijalnog bola ili angine pektoris. Kod pacijenata sa već postojećom anginom pektoris može veoma retko doći do povećanja učestalosti, produženog trajanja ili intenziviranja napada. U izolovanim slučajevima, može doći do akutnog infarkta miokarda (videti odeljak 4.8).
Primena kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili jetre
Posebnu pažnju treba obratiti kada se terapija započinje kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Iako se očekuje dobra podnošljivost dnevne preporučene doze od 10 mg, povećanju doze do 20 mg dnevno, mora se pristupiti sa oprezom.
Antihipertenzivni efekat može biti pojačan kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre, i shodno tome neophodno je razmotriti prilagođavanje doze.
Lerkanidipin je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, kao i kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR ˂ 30 mL/min), uključujući i pacijente na dijalizi (videti odeljak 4.2 i 4.3).
Peritonealna dijaliza
Lerkanidipin je doveden u vezu sa stvaranjem mutnog peritonealnog dijalizata kod pacijenata na peritoenalnoj dijalizi. Zamućenost je uslovljena povećanjem koncentracije triglicerida u peritonealnoj tečnosti. Iako je mehanizam nastanka nepoznat, ova zamućenost se povlači brzo nakon ukidanja terapije lerkanidinom. Sve ovo je veoma važno prepoznati, s obzirom na to da se zamućena peritonealna tečnost može pogrešno dovesti u vezu sa infektivnim peritonitisom i posledično nepotrebnom hospitalizacijom i empirijskom upotrebom antibiotika.
Alkohol
Konzumiranje alkohola treba izbegavati, s obzirom na to da može potencirati vazodilatatorne efekte antihipertenzivnih lekova (videti odeljak 4.5).
Induktori CYP3A4
Induktori CYP3A4, kao antikonvulzivi (npr. fenitoin, karbamazepin) i rifampicin mogu smanjiti koncentraciju lerkanidipina u plazmi, a samim tim i efikasnost lerkanidipina može biti manja od očekivane (videti odeljak 4.5).
Deca i adolescenti
Bezbednost i efikasnost lerkanidipina nije utvrđena kod dece.
Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom
Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.
Lek Cornelin sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi (sadržaj (Na) iznosi 0,0871 mmol/tableti odnosno 2,002 mg/tableti), to jest suštinski je "bez natrijuma".
Inhibitori enzima CYP3A4
Lerkanidipin se metaboliše sistemom enzima CYP3A4, pa zbog toga istovremena primena inhibitora i induktora CYP3A4 može uticati na metabolizam i eliminaciju lerkanidipina. Studija interakcije sa snažnim CYP3A4 inhibitorom, ketokonazolom, pokazala je znatno povećanje koncentracije lerkanidipina u plazmi (petnaestostruko povećanje PIK-a i osmostruko povećanje Cmax enantiomera S-lerkanidipina).
Kontraindikovana je istovremena primena lerkanidipina sa inhibitorima CYP3A4 (npr. ketokonazol, itrakonazol, ritonavir, eritromicin, troleandomicin, klaritromicin) (videti odeljak 4.3).
Ciklosporin
Ciklosporin i lerkanidipin se ne smeju primenjivati istovremeno (videti odeljak 4.3).
Prilikom istovremene upotrebe lerkanidipina i ciklosporina, povećane su koncentracije obe aktivne supstance u plazmi. Studija sprovedena kod mladih zdravih ispitanika je pokazala da se koncentracija lerkanidipina u plazmi nije menjala pri primeni ciklosporina tri sata nakon uzimanja lerkanidipina, dok se vrednost PIK-a ciklosporina uvećala za 27%. Međutim, istovremena primena lerkanidipina i ciklosporina uslovila je 3 puta veću koncentraciju lerkanidipina u plazmi i povećane vrednosti PIK-a ciklosporina od 21%.
Grejpfrut ili sok od grejpfruta
Lerkanidipin se ne sme uzimati istovremeno sa grejpfrutom ili sokom od grejpfruta (videti odeljak 4.3). Kao i drugi dihidropiridini, lerkanidipin je osetljiv na inhibiciju metabolizma izazvanu sokom od grejpfruta, sa posledičnim porastom sistemske raspoloživosti i pojačanjem hipotenzivnog efekta.
Istovremene primene koje se ne preporučuju
CYP3A4-induktori
Pri istovremenoj upotrebi lerkanidipina sa induktorima enzima CYP3A4, kao što su antikonvulzivi (npr. fenitoin, fenobarbiton, karbamazepin) i rifampicin, neophodna je opreznost jer je moguće smanjenje antihipertenzivnog efekta, i zbog toga je potrebno češće kontrolisati krvni pritisak (videti odeljak 4.4).
Alkohol
Alkohol treba izbegavati, s obzirom na to da može da potencira vazodilatatorne efekte antihipertenzivnih lekova (videti odeljak 4.4).
Mere opreza koje uključuju i prilagođavanje doze
CYP3A4-supstrati
Posebnu pažnju treba obratiti kada se lerkanidipin primenjuje istovremeno sa drugim supstratima enzima CYP3A4, kao što je terfenadin, astemizol ili antiaritmici III klase kao što su amjodaron, hinidin i sotalol.
Midazolam
Kada se istovremeno upotrebljavao lerkanidipin u dozi od 20 mg oralno sa midazolamom, kod starijih ispitanika, resorpcija lerkanidipina se povećala (za oko 40%), a brzina resorpcije je smanjena (tmax je odloženo sa 1,75 na 3 sata). Koncentracije midazolama u krvi se nisu menjale.
Metoprolol
Kada se lerkanidipin istovremeno upotrebljava sa metoprololom, beta blokatorom koji se uglavnom eliminiše putem jetre, bioraspoloživost metoprolola se nije menjala, dok se bioraspoloživost lerkanidipina smanjila za 50%. Ovaj efekat može biti rezultat smanjenog protoka krvi kroz jetru uzrokovanog β-blokatorima, te se može pojaviti i pri primeni drugih lekova iz ove grupe. Prema tome, lerkanidipin se može bezbedno primenjivati zajedno sa blokatorima β-adrenergičkih receptora, ali može biti neophodno prilagođavanje doze.
Digoksin
Istovremena upotreba 20 mg lerkanidipina kod pacijenata na hroničnoj terapiji β-metildigoksinom nije pokazala farmakokinetičke interakcije. Kod zdravih ispitanika tretiranih digoksinom, nakon 20 mg lerkanidipina primenjenog na prazan stomak, utvrđeno je prosečno povećanje maksimalne koncentracije (Cmax) digoksina za 35% ali PIK (površina ispod krive) i renalni klirens nisu pokazali značajne promene. Pacijenti kod kojih se istovremeno upotrebljava digoksin moraju biti pod pažljivim kliničkim nadzorom usled moguće pojave znakova toksičnosti digoksina.
Istovremena primena sa drugim lekovima
Fluoksetin
Studija interakcije sa fluoksetinom (inhibitor sistema CYP2D6 i CYP3A4), sprovedena na ispitanicima starosne dobi od 65 ± 7 godina (srednja vrednost ± standardna devijacija), pokazala je da ne postoji klinički relevantna promena u farmakokinetici lerkanidipina.
Cimetidin
Istovremena upotreba cimetidina u dnevnoj dozi od 800 mg, ne izaziva nikakvu značajnu promenu koncentracije lerkanidipina u plazmi. Kod većih doza je, međutim, potreban oprez, jer bioraspoloživost i dejstvo na smanjenje krvnog pritiska izazvanog lerkanidipinom, može da se poveća.
Simvastatin
Kada je lerkanidipin u dozi od 20 mg ponavljano upotrebljavan sa 40 mg simvastatina, površina ispod krive (PIK) lerkanidipina se nije značajno promenila, dok je površina ispod krive (PIK) simvastatina porasla za 56%, a njegovog aktivnog metabolita β-hidroksi kiseline za 28%. Malo je verovatno da su ove promene klinički značajne. Kada se lerkanidipin primenjuje ujutru, a simvastatin uveče, kako je i naznačeno za taj lek, nikakva interakcija se ne očekuje.
Diuretici i ACE-inhibitori
Lerkanidipin se bezbedno primenjuje sa diureticima i ACE inhibitorima.
Ostali lekovi koji utiču na krvni pritisak
Kao što je slučaj i kod drugih lekova koji snižavaju krvni pritisak, može se primetiti pojačano antihipertenzivno dejstvo, kada se lerkanidipin primenjuje sa drugim lekovima koji mogu imati uticaja na krvni pritisak, kao što su alfa-blokatori (koji se koriste u terapiji mokraćne inkontinencije), triciklični antidepresivi ili neuroleptici. Do smanjenja antihipertenzivnog dejstva može, međutim, doći kod istovremene primene lerkanidipina sa kortikosteroidima.
Trudnoća
Do sada nema iskustava sa primenom lerkanidipina kod trudnica. Pretkliničke studije na životinjama nisu pokazale nikakva teratogena dejstva (videti odeljak 5.3), iako su ona utvrđena sa drugim jedinjenjima dihidropiridina. Ne preporučuje se upotreba lerkanidipina za vreme trudnoće, kao i kod žena u reproduktivnom periodu, koje ne koriste efikasne metode kontracepcije.
Dojenje
Nije poznato da li lerkanidipin/metaboliti prelaze u majčino mleko. Ne može se isključiti rizik po novorođenčadi/odojčadi. Lerkanidipin se ne sme primenjivati kod dojilja.
Plodnost
Nema dostupnih kliničkih podataka o uticaju lerkanidipina na plodnost u humanoj populaciji. Kod nekih pacijenata, koji su lečeni blokatorima kalcijumovih kanala, izveštavano je o reverzibilnim biohemijskim promenama u glavi spermatozoida, koje mogu da utiču na oplodnju. U slučajevima u kojima je ponovljena
veštačka oplodnja bila neuspešna, a nije nađeno nikakvo drugo objašnjenje, trebalo bi kao uzrok razmotriti mogućnost korišćenja blokatora kalcijumovih kanala.
Lerkanidipin ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ipak, neophodan je oprez, jer se mogu pojaviti vrtoglavica, astenija, umor i retko somnolencija.
Bezbednost lerkanidipina primenom doze od 10 - 20 mg jednom dnevno je ispitivana u dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj kliničkoj studiji (sa 1 200 pacijenata koji su primali lerkanidipin, i 603 pacijenta koji su primali placebo), i u aktivno kontrolisanim i nekontrolisanim dugoročnim kliničkim studijama sa ukupno 3 676 pacijenta sa hipertenzijom koji su dobijali lerkanidipin.
Najčešće prijavljena neželjena dejstva u kliničkim ispitivanjima i postmarkentinškom praćenju su bila: periferni edemi, glavobolja, osećaj vrućine, tahikardija i palpitacije.
Tabelarni pregled neželjenih dejstava
U tabeli su navedena neželjena dejstva koja su prijavljivana u kliničkim studijama i postmarketinškom praćenju, za koja postoji opravdana uzročna veza, a grupisane po MedDRA-klasifikaciji sistema organa i rangirane prema učestalosti: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake grupe učestalosti, navedena su neželjena dejstva prema opadajućem stepenu težine.
MedDRA sistem organa | Učestalost | Neželjeno dejstvo |
Poremećaji imunskog sistema | Retko | Preosetljivost |
Poremećaji nervnog sistema | Često | Glavobolja |
Povremeno | Vrtoglavica | |
Retko | Somnolencija, sinkopa | |
Kardiološki poremečaji | Često | Tahikardija, palpitacije |
Retko | Angina pektoris | |
Vaskularni poremećaji | Često | Osećaj vrućine |
Povremeno | Hipotenzija | |
Gastrointestinalni poremećaji | Povremeno | Dispepsija, mučnina, bolovi u gornjem delu abdomena |
Retko | Povraćanje, dijareja | |
Nepoznata učestalost | Hipertrofija gingive/nepca1 | |
Hepatobilijarni poremećaji | Nepoznata učestalost | Povećanje vrednosti serumskih |
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Povremeno | Osip, pruritus |
Retko | Urtikarija | |
Nepoznata učestalost | Angioedem1 | |
Poremećaji mišićno-koštanog | Povremeno | Mialgija |
Poremećaji bubrega i urinarnog | Povremeno | Poliurija |
Retko | Polakiurija | |
Opšti poremećaji i reakcije na | Često | Periferni edem |
Povremeno | Astenija, zamor | |
Retko | Bol u grudima |
1Neželjena dejstva iz spontanih prijava i postmarketinškog praćenja
Opis odabranih neželjenih dejstava
U placebo-kontrolisanim kliničkim studijama, incidenca perifernih edema iznosila je 0,9 % sa lerkanidipinom 10 - 20 mg, i 0,83 % sa placebom. Ova učestalost je dostigla 2 % u sveobuhvatnom ispitivanju populacije, uključujući dugoročne kliničke studije.
Ne očekuje se da lerkanidipin ima neželjeni uticaj na koncentraciju glukoze u krvi, ni na nivo lipida u serumu.
Neki dihidropiridini mogu, u retkim slučajevima, da dovedu do prekordijalnih bolova i angine pektoris. Veoma retko, kod pacijenata sa već postojećom anginom pektoris, može doći do povećanja učestalosti, trajanja i stepena težine ovih napada. Primećeni su i pojedinačni slučajevi infarkta miokarda.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Prema postmarketinškom iskustvu, prijavljeno je nekoliko slučajeva predoziranja sa lerkanidipinom, u opsegu od 30- 40 mg do 800 mg, uključujući i izveštaje o pokušaju samoubistva.
Simptomi
Kao i kod drugih dihidropiridina, predoziranje lerkanidipinom može uzrokovati ekscesivnu perifernu vazodilataciju sa značajnom hipotenzijom i refleksnom tahikardijom. Ipak, kod veoma velikih doza periferna selektivnost može da se izgubi, što može da dovede do bradikardije i negativnog inotropnog efekta. Najčešće prijavljena neželjena dejstva u vezi sa predoziranjem su bila hipotenzija, vrtoglavica, glavobolja i palpitacije.
Terapija
Klinički značajna hipotenzija zahteva aktivnu kardiovaskularnu podršku, uključujući i često praćenje srčane i respiratorne funkcije, postavljanje ekstremiteta u visok položaj i pažnju u pogledu cirkulišućeg volumena tečnosti i izlučivanja urina. U pogledu dugotrajnog farmakološkog dejstva lerkanidipina, neophodan je monitoring kardiovaskularnog statusa kod pacijenta koji su predozirani najmanje 24 sata. S obzirom na to da ovaj lek pokazuje visok stepen vezivanja za proteine plazme, dijaliza verovatno nije efikasna. Pacijentima kod kojih postoji umereno do teško trovanje, treba obezbediti mogućnost intenzivnog medicinskog zbrinjavanja.
Farmakoterapijska grupa: Selektivni blokatori kalcijumskih kanala sa pretežno vaskularnim delovanjem; derivati dihidropiridina
ATC šifra: C08CA13
Mehanizam dejstva
Lerkanidipin je kalcijumski antagonist dihidropiridinske grupe koji inhibira transmembranski influks kalcijuma u srčane i glatke mišićne ćelije. Mehanizam njegovog antihipertenzivnog dejstva je baziran na direktnom relaksacionom efektu na glatke mišiće krvnih sudova, što smanjuje ukupni periferni otpor.
Farmakodinamska dejstva
Uprkos kratkom farmakokinetičkom poluvremenu eliminacije iz plazme, lerkanidipin ostvaruje produženu antihipertenzivnu aktivnost, pošto ima visok membranski particioni koeficijent i nema negativno inotropno dejstvo zahvaljujući visokoj vaskularnoj selektivnosti.
S obzirom na to da se vazodilatacija indukovana lerkanidipinom postepeno postiže, akutna hipotenzija sa refleksnom tahikardijom se retko pojavljuje kod hipertenzivnih pacijenata.
Kao i kod drugih asimetričnih 1,4-dihidropiridina, antihipertenzivna aktivnost lerkanidipin se uglavnom ostvaruje preko (S)-enantiomera.
Klinička efikasnost i bezbednost
Klinička efikasnost i bezbednost lerkanidipina pri dozi od 10-20 mg jednom dnevno, ispitana je u jednoj dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj kliničkoj studiji (sa 1200 pacijenata koji su dobijali lerkanidipin i 603 pacijenta koji su dobijali placebo) i u aktivno kontrolisanim i nekontrolisanim dugoročnim kliničkim studijama kod ukupno 3 676 hipertenzivnih pacijenata.
Većina kliničkih studija je sprovedena sa pacijentima sa blagom do umerenom esencijalnom hipertenzijom (uključujući i starije pacijente i pacijente sa dijabetesom), koji su dobijali sam lerkanidipin, ili u kombinaciji sa ACE-inhibitorima, diureticima ili beta-blokatorima.
Kao dodatak kliničkim studijama sprovedenim u svrhu potvrde terapijskih indikacija, sprovedena je mala nekontrolisana, ali randomizovana studija kod pacijenata sa teškom hipertenzijom (srednja vrednost ± SD, dijastolni pritisak 114,5 ± 3,7 mmHg), koja je pokazala da se krvni pritisak normalizovao kod 40% od 25 pacijenata pri dozi od 20 mg jednom dnevno i kod 56% od 25 pacijenata pri dozi od 10 mg lerkanidipina dva puta na dan. U dvostruko slepoj, randomizovanoj kontrolisanoj studiji u poređenju sa placebom kod pacijenata sa izolovanom sistolnom hipertenzijom lerkanidipin je bio efikasan u snižavanju sistolnog pritiska sa prosečne početne vrednosti od 172,6 ± 5,6 mmHg na 140,2 ± 8,7 mmHg.
Nisu sprovedene kliničke studije u pedijatrijskoj populaciji.
Resorpcija
Lerkanidipin se kompletno resorbuje nakon oralne upotrebe u dozama od 10 mg i 20 mg, lerkanidipin- hidrohlorida, a maksimalne koncentracije u plazmi od 3,30 nanograma/mL ± 2,09 SD i 7,66 nanograma/mL
± 5,90 SD se postižu 1,5 odnosno 3 sata nakon doziranja.
Dva enantiomera lerkanidipina pokazuju sličan profil koncentracije u plazmi: vreme postizanja maksimalne koncentracije i poluvreme eliminacije, u osnovi je isto za oba enantiomera. Maksimalna koncentracija u plazmi i PIK su prosečno za 1,2 puta veći kod (S)-enantiomera. In vivo interkonverzija enantiomera nije primećena.
Usled visokog stepena metabolizma prvog prolaza, apsolutna bioraspoloživost lerkanidipina nakon oralne upotrebe kod pacijenata koji su lerkanidipin uzimali sa obrokom je oko 10%, a redukovana je na 1/3 kada se primenjuje kod zdravih ispitanika natašte.
Oralna raspoloživost lerkanidipina se povećava 4 puta kada se lerkanidipin primeni u roku od 2 sata nakon obroka sa visokim sadržajem masti. Prema tome, lerkanidipin treba uzimati pre obroka.
Distribucija
Distribucija iz plazme u tkiva i organe je brza i ekstenzivna.
Stepen vezivanja lerkanidipina za serumske proteine iznosi preko 98%. S obzirom na to da su vrednosti proteina plazme redukovani kod pacijenata sa teškom disfunkcijom bubrega ili jetre, slobodna frakcija ovog leka može biti povećana.
Biotransformacija
Lerkanidipin se intenzivno metaboliše putem sistema CYP3A4; nepromenjeni lek nije pronađen u urinu ili fecesu. Pretežno se konvertuje u neaktivne metabolite i oko 50% unete doze se izlučuje urinom.
In vitro, eksperiment sa humanim mikrozomima jetre su pokazali da lerkanidipin ispoljava izvestan stepen inhibicije sistema enzima CYP3A4 i CYP2D6 pri koncentracijama 160, odnosno 40 puta većim od maksimalne koncentracije u plazmi nakon doze od 20 mg.
Pored toga, studije interakcije kod ljudi su pokazale da lerkanidipin nije modifikovao vrednosti midazolama, tipičnog supstrata za CYP3A4, u plazmi, niti metoprolola, tipičnog supstrata za CYP2D6. Stoga se ne očekuje da lerkanidipin pri terapijskim dozama inhibira biotransformaciju lekova koji se metabolišu putem sistema enzima CYP3A4 i CYP2D6.
Eliminacija
Eliminacija se uglavnom sprovodi biotransformacijom.
Prosečno terminalno poluvreme eliminacije iznosi od 8 do 10 sati, a terapijska aktivnost traje 24 sata usled visokog stepena vezivanja leka za membranske lipide. Nije primećena pojava kumulacije nakon ponavljane primene.
Linearnost/Nelinearnost
Oralna upotreba lerkanidipina pokazuje da koncentracije lerkanidipina u plazmi nisu direktno proporcionalne primenjenoj dozi (nelinearna kinetika). Nakon 10, 20 i 40 mg, maksimalne koncentracije u plazmi bile su u odnosu 1:3:8, a površine ispod krive koncentracije leka u funkciji vremena u odnosu 1:4:18, što ukazuje na progresivno zasićenje metabolizma prvog prolaza. Prema tome, raspoloživost raste sa povećanjem doze.
Posebne grupe pacijenata
Kod starijih pacijenata i pacijenata sa blagom do umerenom renalnom disfunkcijom ili blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, farmakokinetika lerkanidipina pokazuje sličnost sa farmakokinetikom lerkanidipina kod pacijenata iz opšte populacije. Pacijenti sa teškom renalnom disfunkcijom ili pacijenti na dijalizi pokazuju veće koncentracije leka (za oko 70%). Kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem funkcije jetre, sistemska bioraspoloživost lerkanidipina se verovatno povećava, s obzirom na to da se lek normalno u velikoj meri metaboliše u jetri.
Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, karcinogenog potencijala i reproduktivne toksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.
Bezbednosne farmakološke studije na životinjama nisu pokazale efekte na autonomni nervni sistem, centralni nervni sistem niti na gastrointestinalnu funkciju pri antihipertenzivnim dozama.
Relevantni efekti koji su primećeni tokom dugoročnih studija na pacovima i psima su se odnosili, direktno ili indirektno, na poznate efekte velikih doza kalcijumskih blokatora, pretežno ispoljavajući preteranu farmakodinamsku aktivnost.
Lerkanidipin nije bio mutagen i nema dokaza o karcinogenom riziku.
Lerkanidipin nema efekta na plodnost i opštu reproduktivnu sposobnost kod pacova.
Nije bilo dokaza o bilo kakvom teratogenom efektu kod pacova i kunića, međutim, kod pacova je lerkanidipin pri velikim dozama indukovao pre- i postimplantacione gubitke i usporen fetalni razvoj.
Lerkanidipin-hidrohlorid, kada se primenjuje u velikoj dozi (12 mg/kg/dnevno) tokom porođaja, indukuje distociju.
Nije ispitivana distribucija lerkanidipina i/ili njegovih metabolita kod gravidnih životinja niti njihova ekskrecija u mleko.
Metaboliti nisu zasebno proučavani u toksikološkim studijama.
Cornelin, 10 mg, film tablete:
Jezgro tablete:
laktoza, monohidrat;
skrob, kukuruzni preželatinizovan; kroskarmeloza-natrijum; hipromeloza 100cp;
silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.
Ffilm( obloga): Opadry yellow:
hipromeloza; makrogol, 8000; titan-dioksid (E171); talk;
gvožđe(III)-oksid, žuti (E172).
Cornelin, 20 mg, film tablete:
Jezgro tablete:
laktoza, monohidrat;
skrob, kukuruzni preželatinizovan; kroskarmeloza-natrijum; hipromeloza 100cp;
silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.
Ffilm (obloga): Opadry pink:
hipromeloza; makrogol 8000; titan-dioksid (E171); talk;
gvožđe(III)-oksid, crveni (E172).
Nije primenljivo.
Cornelin, 10 mg, film tablete:
3 godine.
Cornelin, 20 mg, film tablete:
5 godina.
Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Cornelin, 10 mg, film tablete i Cornelin, 20 mg, film tablete:
Unutrašnje pakovanje je PVC/PVDC/Al blister koji sadrži 10 film tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 6 blistera (ukupno 60 film tableta) i Uputstvo za lek, ili
Unutrašnje pakovanje je PVC/PVDC/Al blister koji sadrži 14 film tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Lek Cornelin sadrži lerkanidipin-hidrohlorid koji pripada grupi lekova poznatih kao blokatori kalcijumskih kanala (dihidropiridinske grupe).
Lek Cornelin se koristi za lečenje blage do umerene esencijalne hipertenzije (visok krvni pritisak), kod odraslih osoba starijih od 18 godina (ne preporučuje se kod dece mlađe od 18 godina).
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Cornelin. Kada uzimate lek Cornelin, posebno vodite računa:
Deca i adolescenti
Lek Cornelin ne treba da uzimaju pacijenti mlađi od 18 godina života, s obzirom na to da bezbednost i efikasnost kod dece do 18 godina starosti nisu dokazani.
Drugi lekovi i Cornelin
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. Ukoliko se lek Cornelin uzima zajedno sa drugim lekovima, dejstvo leka Cornelin ili drugog leka može da se promeni ili mogu češće nastupiti neželjena dejstva (videti i odeljak 2).
Obavestite svog lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate:
Uzimanje leka Cornelin sa hranom ili pićima
Trudnoća i dojenje i plodnost
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Lek Cornelin se ne preporučuje ukoliko ste trudni i ne treba ga uzimati za vreme perioda dojenja. Do sada ne postoje iskustva sa primenom leka Cornelin kod trudnica ili dojilja.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Neophodan je oprez zbog mogućnosti pojavljivanja vrtoglavice, slabosti i umora. Nemojte da vozite ili da rukujete mašinama dok ne ustanovite kako lek Cornelin deluje na vas.
Važne informacije o nekim sastojcima leka Cornelin
Lek Cornelin sadrži laktozu, monohidrat.
U slučaju intolerancije na pojedine šećere obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.
Lek Cornelin sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, to jest suštinski je "bez natrijuma".
Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
Odrasli
Uobičajena doza je 1 film tableta od 10 mg jednom dnevno, svakoga dana u isto vreme, najbolje ujutru i najmanje 15 minuta pre doručka, zato što obrok sa visokim sadržajem masti značajno povećava koncentraciju leka u krvi (videti odeljak 2).
Po preporuci lekara, doza se može povećavati na jednu Cornelin, film tabletu od 20 mg dnevno, ako je potrebno.
Film tablete treba progutati cele, sa dosta vode.
Ovaj lek se ne sme uzimati istovremeno sa sokom od grejpfruta (videti odeljak 2).
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata. Ipak, posebnu pažnju treba obratiti na početku terapije.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega
Posebna pažnja je potrebna na početku terapije kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega ili jetre. Povećanje dnevne doze na 20 mg, trebalo bi da se vrši postepeno, uz oprez.
Lek Cornelin je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ili kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR ˂ 30 mL/min), uključujući i pacijente na dijalizi.
Deca
Ovaj lek ne treba primenjivati kod dece mlađe od 18 godina.
Ako ste uzeli više leka Cornelin nego što treba
Ne uzimajte više od propisane doze.
Ukoliko ste uzeli više leka nego što bi trebalo, ili u slučaju predoziranja, odmah potražite savet lekara i ukoliko je moguće, ponesite tablete i/ili kutiju leka sa sobom.
Prekoračenje prave doze može uzrokovati veoma nizak krvni pritisak i nepravilan ili ubrzan rad srca. Takođe može doći do gubitka svesti.
Ako ste zaboravili da uzmete lek Cornelin
Ukoliko ste zaboravili da uzmete lek propustite tu dozu i sledećeg dana nastavite sa propisanom doziranjem. Nikada ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu.
Ako naglo prestanete da uzimate lek Cornelin
Ako prestanete sa uzimanjem leka Cornelin može doći do porasta krvnog pritiska. Konsultujte se sa lekarom pre obustavljanja terapije.
Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi i Cornelin može izazvati neželjena dejstva, iako se ona ne ispoljavaju kod svih. Niže navedena neželjena dejstva mogu da nastupe posle uzimanja ovog leka.
Neka neželjena dejstva mogu biti ozbiljna:
Ukoliko osetite bilo koje od navedenih neželjenih dejstava odmah obavestite Vašeg lekara.
Retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): angina pektoris (bol i teskoba u grudima zbog nedovoljnog dotoka krvi u srce), alergijske reakcije (simptomi koji uključuju svrab, crvenilo, koprivnjaču), nesvestica.
Kod pacijenata sa postojećom anginom pektoris, mogu se povećati učestalost, trajanje ili težina napada, ako se leče lekovima iz grupe dihidropiridina, u koju spada lerkanidipin. U pojedinim slučajevima može se javiti srčani udar.
Ukoliko se kod Vas u toku korišćenja leka Cornelin pojavi bilo koja od navedenih tegoba, odmah obavestite svog lekara.
Ostala moguća neželjena dejstva
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): glavobolja, ubrzan srčani puls, osećaj brzog i neredovnog srčanog pulsa (palpitacije), iznenadno crvenilo lica, vrata ili gornjeg dela grudnog koša (osećaj vreline), oticanje članaka na nogama.
Povremena (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): vrtoglavica, pad krvnog pritiska, gorušica, mučnina, bolovi u trbuhu, osip na koži, svrab, bolovi u mišićima, izlučivanje povećane količine mokraće, osećaj slabosti ili umora.
Retka (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): pospanost, povraćanje, proliv, koprivnjača, učestalo mokrenje, bolovi u grudnom košu.
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka): oticanje desni, porast vrednosti enzima jetre (transaminaza) u serumu (otkriva se pomoću analiza krvi), zamućena peritonealna tečnost (kod dijalize preko trbušne duplje), angioedem (otok lica, usana, jezika ili ždrela, koji može da dovede do otežanog disanja ili gutanja).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Cornelin posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon
„Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Aktivna supstanca je: lerkanidipin-hidrohlorid, hemihidrat.
Cornelin, 10 mg, film tablete: jedna film tableta sadrži 10 mg lerkanidipin-hidrohlorida u obliku lerkanidipin-hidrohlorid, hemihidrata.
Cornelin, 20 mg, film tablete: jedna film tableta sadrži 20 mg lerkanidipin-hidrohlorida u obliku lerkanidipin-hidrohlorid, hemihidrata.
Pomoćne supstance
Cornelin, 10 mg, film tablete:
Jezgro tablete:
laktoza, monohidrat;
skrob, kukuruzni preželatinizovan; kroskarmeloza-natrijum; hipromeloza 100cp;
silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.
Film (obloga): Opadry yellow:
hipromeloza; makrogol 8000; titan-dioksid (E171); talk;
gvožđe(III)-oksid, žuti (E172).
Cornelin, 20 mg, film tablete:
Jezgro tablete:
laktoza, monohidrat;
skrob, kukuruzni preželatinizovan; kroskarmeloza-natrijum; hipromeloza 100cp;
silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.
Film (obloga) Opadry pink:
hipromeloza; makrogol, 8000; titan-dioksid (E171); talk;
gvožđe(III)-oksid, crveni (E172).
Kako izgleda lek Cornelin i sadržaj pakovanja
Cornelin, 10 mg, film tablete:
okrugle, bikonveksne tablete, žute boje, sa podeonom linijom sa jedne strane. Tableta se može podeliti na jednake doze.
Cornelin, 20 mg, film tablete:
okrugle, bikonveksne tablete, ružičaste boje, sa podeonom linijom sa obe strane. Tableta se može podeliti na jednake doze.
Cornelin, 10 mg, film tablete i Cornelin, 20 mg, film tablete:
Nosilac dozvole i proizvođač
HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Novembar, 2020.
Režim izdavanja leka: Lek se izdaje uz lekarski recept.
Broj i datum dozvole:
Cornelin,10mg, (2x14 film tableta): 515-01-05044-19-001 od 18.11.2020. Cornelin,20mg, (2x14 film tableta): 515-01-05045-19-001 od 18.11.2020. Cornelin,10mg, (6x10 film tableta): 515-01-00257-20-002 od 18.11.2020. Cornelin,20mg, (6x10 film tableta): 515-01-00258-20-002 od 18.11.2020.